/ GODINA XIV - BROJ 77 / www.facebook.com/monopollist

Uhvati trenutak!

Od ovog broja i na Facebook-u

www.facebook.com/monopollist

IZDAJE STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG FAKULTETA Beograd, decembar 2011.

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Milanka VASILJEVIĆFAKULTET: Branka SENIĆEKONOMIJA: Dušan VOJNOVIĆDRUŠTVO: Tatjana RAIČEVIĆMOZAIK: Iva KOLUNDŽIJA

FOTOGRAFIJA: Svetozar KARADŽIN

DIZAJN & PrePress: Damjan DOBRILA triD studio, Beogradwww.studiotrid.com

ČLANOVI REDAKCIJE: Nikola ŠKONDRIĆ, Bojan ČALIJA, Tatjana RAIČEVIĆ, Branka SENIĆ, Milanka VASILJEVIĆ, Ivana MANDIĆ, Ana KONDIĆ, Ivana VUKOVIĆ, Marija PERIŠIĆ, Đoko BODIROGA, Iva KOLUNDŽIJA, Ivana MILOŠEVIĆ, Dušan VOJNOVIĆ, Stefan ĐERASIMOVIĆ, Luka KOVAČEVIĆ, Bojana KRIVČEVIĆ, Miloš BEKIĆ, Katarina ILIĆ, Katarina SAVIĆ, Jelena KOTARAC, Teodora ĐORĐEVIĆ, Bojana MARKOVINOVIĆ, Bojana ANDRIĆ, Marina POPOVIĆ ZAVIŠIĆ, Ivana MITROVIĆ, Igor IVAŠKOVIĆ, Stefan RADOJČIĆ, Nenad KRSTIĆ, Nenad RUŽIĆ, Andrea KRIZMANIĆ, Selena IVANOVIĆ, Jelena JANKOVIĆ.

LEKTORI: Milena BOJOVIĆ, Maja ILIĆ

„MonopolList” časopis Studentske unije Ekonomskog fakultetaKamenička 6, 11000 Beograd, SrbijaTelefon: + 381 11 30 21 165monopollist@gmail.comwww.monopollist.org

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:Milanka VASILJEVIĆ+381(0)64 262 43 90; +381(0)66 00 96 54milankavasiljevicbgd@gmail.com

MARKETING: Bojan ČALIJA+381(0)64 848 15 66bojancalija@gmail.com

TEKSTOVI SU AUTORSKI, NISU CENZURISANI I NE PREDSTAVLJAJU ZVANIČAN STAV STUDENTSKE UNIJE EKONOMSKOG FAKULTETA.

ZAHVALJUJEMO SE RUKOVODSTVU EKONOMSKOG FAKULTETA NA POMOĆI U REALIZACIJI OVOG BROJA

Uvodnikm

embe

r of:

Sadržaj

CIP - KATALOGIZACIJA U PUBLIKACIJINarodna biblioteka Srbije, Beograd378

MONOPOLLIST/Glavni urednik GoranJavorac.-199?, br. 1- . - Beograd(Kamenička 6): Studentska UnijaEkonomskog fakulteta u Beogradu,199? -. - 28cm

ISSN 182-3450=MONOPOLLISTCOBISS.SR-ID 117255180

fakU

ltet

ekon

omija

drUš

tvo

moza

ik

’’Vau! Pa ti ćeš uskoro da završiš! Sjajno! I šta si mislila onda?’’ I krenem ja njoj da nabrajam – prvo plan A, pa ukoliko nešto pođe po zlu izmenjena verzija plana A. Zatim ukoliko se izjalovi i izmenjena verzija plana A, plan B. I tako redom. I puna mi usta, a toplo oko srca. Osećaj sigurnosti. I šta bi? Pa ništa. :) Eto me i danas tačno tamo gde sam bila i pre dva meseca. Jezivo, rekli biste. Au contrair mes amis, au contrair! :) Konačno sam spoznala koliko je ponekad dobro nemati plan - čekati priliku i znati odgovoriti na nju. A njih je mnogo. Ne kažem da treba živeti od danas do sutra. Daleko od toga, ja tačno znam gde idem i kako tamo da stignem, ali naučila sam da je ponekad lepo pustiti stvarima da se dese. Igrati se, ne shvatati život suviše ozbiljno. Ne nervirati se unapred, ma ne nervirati se uopšte! Znati živeti, ne sutra, ne od ponedeljka, već sada.

Milanka Vasiljević

5. CoCa-Cola talenti 6. intervju Sa veljkom mijuškovićem8. izveštaj Sa konferencije novih lidera 20119. intervju Sa predSednikom Suef-a10. anketa infoStuda11. prva konferencija Young profeSSionalS Srbija12. intervju Sa predSednikom Spekof-a 14. budi u toku

17. kriza automobilSke induStrije18. rajat gupta pod lupom javnoSti19. dolazak izraelSkog trgovinSkog lanca u Srbiju20. nobelova nagrada za ekonomiju21. nova tržišta za SrpSki izvoz

22. ženSka Strana23. muška Strana24. novi film Srđana dragojevića25. pokret „okupirajte Wall Street“26. Socijalno preduzeće27. proteSt na beogradSkom univerzitetu

29. rukopiS otkriva vaš karakter 30. o Salvadoru daliju31. Sreća, Sreća, radoSt!32. intervju Sa igorom brakuSom 33. za zimogrožljive34. kaće preporuČuju36. feStival autorSkog filma37. malo o opštoj kulturi

4

fakUltet vest meseca

varanje na proverama znanja - veština koju smo počeli da primenjujemo još u osnov-noj školi, razrađivali je u

srednjoj, a do savršenstva doveli na fakultetu. Korišćenjem raznih metoda generacije đaka i studenata pokušavale su da na ispitima poka-žu bolje znanje nego što zaista po-seduju. I nije tajna da je mnogima to polazilo za rukom :). Ali, prema rečima izvora bliskih kabinetu, va-ranju na ispitima na EKOF-u već u zimskim rokovima doći će kraj.

Naime, rukovodstvo Eko-nomskog fakulteta rešeno je da iskoreni sve učestalije pokušaje prepisivanja i varanja prilikom po-laganja ispita. U tom cilju uskoro će biti pokrenuta ozbiljna kampanja, koja će sa-držati propagandne ali i operativne mere, kako bi se zacrtano postiglo. Ideja je da se studentima predoči zašto je loše prepisivati i varati, kao i da im se uka-že na značaj i neophodnost poštovanja etičkih normi i načela akademske zajednice.

Detalji kampanje koja sledi nisu nam postali poznati do zaključenja ovog broja, ali ćemo se potruditi da vas što pre snabdemo svim relevan-tnim informacijama.

Da li će ova akcija biti povod da ko-načno počnemo da se odgovorno i sa poštovanjem odnosimo prema onome što je naš poziv – studiranju? Ili će pojačana kontrola samo podići varanje na ispitima na „viši nivo“?

„Vreme je pravedni sudija, tako da vrednote i marljivost nezaustav-

ljivo vode do uspeha“, moto je jednog od naših udžbenika.

Da li će i projekat koji pri-prema EKOF uspeti da

ovaj moto usadi u naša studentska srca? Za sad

možemo sa da konsta-tujemo da je najpa-metnije da na vreme počnemo sa pripre-mama ispita koje ćemo polagati u pred-stojećim rokovima,

kako radi sticanja kva-litetnijeg znanja, tako i

radi smanjenja rizika da budemo „uhvaćeni“. :)

B & B

ocena = znanje već ove zime na ekof-u Rukovodstvo Ekonomskog fakulteta rešeno je da iskoreni sve učestalije pokušaje prepisivanja i varanja prilikom provera znanja! Sledi nam ledena zima, zato, knjigu u ruke na vreme!

5

fakUltet

poznato vam je da se mladi ljudi če-sto susreću sa ograničenjima kada treba da pronađu posao po prvi put. Znanje poseduju, kao i nevero-

vatnu želju za usavršavanjem, ali im nedo-staje profesionalno iskustvo. To je upravo ono što ti kompanija Coca-Cola Hellenic Srbija pruža kroz program “Coca-Cola talenti” - šansu da svoja znanja primeniš u praksi, ali i da ih obogatiš iskustvima i mentorskim radom sa najboljim stručnja-cima u zemlji.

U programu „Coca-Cola talenti“, koji u saradnji sa Ministarstvom prosvete i stu-dentskim organizacijama sprovodimo već šestu godinu za redom, do sada je bilo uključeno 35 studenata, koji su postigli impresivne rezultate.

Od 2006. godine primili smo preko 700 prijava, a od toga njih 650 smo pozvali I na testiranje. Prijavljivali su nam se stu-denti iz Beograda, Novog Sada, Niša, Kra-gujevca, Bora, Prištine I mnogih drugih gradova.

Zašto da se prijaviš i postaneš deo naredne generacije Coca-Cola talenata?!

Zato što si mlad, ambiciozan, spreman za nove izazove I nestrpljivo iščekuješ nova profesionalna iskustva!Ako si upisao treću godinu studija, imaš prosek 8.5 ili veći, a pritom i govoriš en-gleski jezik – pozivamo te da se prijaviš! Baš tebe tražimo!

Priliku da se usavršavaju uz vrhunske stručnjake naše kompanije i da steknu zna-nja koja imaju konkretnu primenu, dobiće sedam odabranih Coca-Cola talenata.

U toku dve godine, koliko program traje, obezbedićemo Coca-Cola talentima i sti-pendiju od po 2.000 evra godišnje. Profe-sionalna i finansijska podrška, odlična su kombinacija za karijeru koja obećava, a koju svaki student priželjkuje!

Talenti koji su već u program navode da su

najveći benefiti ovog porgrama:- „Mladi ovakvim inicijativama bivaju mo-tivisani da studiraju i da se usavršavaju, da budu pokretači razvoja naše zemlje, svako u svojoj oblasti. Naravno, tu je i stipendi-ja, koja je sama po sebi način da olakšam svojim roditeljima finansijski teret mog studiranja.’’ Branislav Belošev je uspešan student Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu.- ‘’Program je koristan jer pre svega pruža praktično iskustvo koje nemamo priliku da dobijemo na fakultetu, kao i da neka znanja koja iz udžbenika dobijamo sagle-damo iz potpuno drugog ugla. Mislim da svima puno znači da upoznaju veliki broj uspešnih i mladih ljudi na jednom mestu.’’ Ana Dragutinović je diplomac Ekonomski fakulteta u Beogradu i od skora zaposleni kompanije Coca-Cola Hellenic Srbija.-’’Svaka inicijativa velikih kompanija neiz-merno znači studentima. Treba podržati svaku priliku da studenti dobiju edukaciju koju ne mogu da steknu na drugim mesti-ma, ali i dodatna finansijska sredstva koja će im olakšati školovanje. Novac koji sam dobio od stipendije delom sam uložio u putovanja, a delom ulažem u svoj dalji ra-zvoj, pa sam tako, recimo, nedavno upisao kurs za Cisco mrežnog administratora,’’ Nikola Cvetković je diplomac Elektron-skog fakulteta u Nišu.

Coca-Cola Hellenic, nudi svoje bogatstvo različitih procesa rada, znanja i eksperti-za, onima koji budu bili šesta generacija „Coca-Cola talenata“. Coca-Cola Hellenic jedan je od najvećih svetskih proizvođača bezalkoholnih pića, koji posluje u 28 zemalja sveta, a u čijim proizvodima svakodnevno uživaju milio-ni ljudi širom planete. Zbog velike strasti i entuzijazma s kojim uspešno poslujemo dugi niz godina, naša kompanija je nedav-no izabrana za Najpoželjnijeg poslodava-ca u 2011. godini.Perspektivni i kvalitetni pojedinci, posve-ćeni timovi, dobra radna klima, ulaganje u edukaciju i usavršavanje stručnosti za-poslenih je sve ono što čini da budemo najpoželjniji poslodavac u 2011. godini, a prilika da se uči uz najbolje je svakako nešto što se ne propušta.

Ako si spreman da zapoloviš u nove po-slovne izazove i nestrpljivo iščekuješ nova profesionalna iskustva, program „Coca-Cola taleneti“ je definitivno za tebe!

Poseti sajt www.cchbc-talents.co.rs, Face-book stranicu ili nas prati na Twitter-u!

Konkurs je otvoren od 7.novembra do 7. decembra 2011. godine.Ne propusti priliku! PRIJAVI SE!

da li Si Spreman za nove izazove poStani novi coca-cola talenat!

�

fakUltet intervju sa asistentom, veljkom mijuškovićem

ML: Završili ste Užičku gimnazi-ju. Šta Vas je motivisalo da upišete EKOF?Veljko Mijušković: Odluka da upišem Ekonomski fakultet u Beogradu došla je sasvim iznenada, gotovo u poslednji čas. Moj prvi izbor je bio Filološki fakultet, tačnije španski jezik i književnost. Me-đutim, početkom maja meseca 2004. godine, odlučio sam da upišem što i svi moji drugovi. Tako je izbor pao na eko-nomiju. Naravno, negde u sebi sam znao da je to i praktičniji izbor, što me je do-datno ohrabrilo. Nakon toga je usledila “maratonska” priprema prijemnog ispi-ta, pa samo polaganje. Prijemni mi i nije ostao u najlepšem sećanju, međutim kad sam dobio informaciju da sam ga polo-žio i još da sam na budžetu, odahnuo sam. Danas, 7 godina kasnije, sigurno znam da sam odabrao pravu stvar.

ML: Publikovan je Vaš master rad kao monografija. Možete li nam reći nešto više o tome? Da li volite

da se bavite naučno-istraživačkim radom?Veljko Mijušković: Da, pre nekih me-sec dana, u publikaciji Zadužbine An-drejević, objavljena je monografija Me-nadžment lanca snabdevanja-moderni koncepti i strategije, koja predstavlja moj priređen master rad. Ovde na pr-vom mestu moram da izrazim još jed-nom iskrenu zahvalnost svima koji su pomogli njeno publikovanje- mentori-ma, recenzentima ali i rukovodstvu fa-kulteta koje zaista na sve načine pomaže i podstiče razvoj naših mladih naučnika. Ova pomoć je svakako objektivno ute-meljena i velika je čast kada čujete od nekih eminentnih imena naše instituci-je kako Fakultet skoro nije imao bolju mladu ekipu. Iskreno, u takvom okru-ženju veliki je podsticaj raditi i stvarati. Objavljivanje moje prve monografije doživljavam kao nagradu za trud koji je uložen u pisanje samog master rada, ali i kasniju obradu i priređivanje za publi-kovanje. Samo kolege koje se bave istim stvarima, znaju da to nije lak proces. Na-ravno, konačnu ocenu rada, po pravilu, daće čitaoci.Naučno-istraživački rad, pored pedagoš-kog, je važna komponenta našeg posla, uslov bez koga se pojedinac ne može afirmisati niti napredovati. Budući da je moja oblast interesovanja u okviru po-slovne ekonomije usmerena na rešava-nje praktičnih pitanja, svako istraživanje doživljavam kao poseban izazov i mo-gućnost da se usavršim u nečem novom. Kako po svojoj prirodi volim izazove, onda se može reći da mi angažovanje i u ovom segmentu prija.

ML: Honorarni ste prevodilac. Kod nas, ljudi se nisu upoznali sa španskim jezikom u školama, već putem serija. :) Zašto ste Vi iza-brali da učite taj jezik?Veljko Mijušković: Izučavanje stranih jezika je nešto što me je interesovalo od malih nogu. Na prvi kurs engleskog jezika za decu, sam krenuo sa nepunih 5 godina, a španski sam počeo da učim sa 12. Danas, posedujem sertifikate naj-višeg međunarodnog nivoa C2, za oba

jezika, koji mi daju status predavača. Pored toga, bavim se i prevođenjem, u prvom redu, sa engleskog jezika. Da li će vam neki jezik lako ili teško pasti, pri-marno zavisi od sluha i predispozicije za učenje jezika, ali i od truda koji uložite. Olakšicu ovom poslu pruža velika izlo-ženost medijima najrazličtijih vrsta koji vam pomažu da jezik lakše savladate. Tu u prvom redu mislim na engleski jezik, koji zaista ima status svetskog. Nažalost, iako među prvih pet jezika u svetu, špan-ski jezik se ne izučava u velikom obimu kod nas, bar ne u formalnom obrazova-nju. Opet, postoje dosta dobri kursevi gde ga možete detaljnije upoznati i sa-vladati. Španski jezik je kod nas takođe zastupljen u tv programu u popularnim “sapunicama”, koje podjednako podsti-ču njegovo učenje. Svako ko gleda ove serije, bar poseduje pasivno poznavanje, tj. razumevanje jezika što je prvi korak u učenju. Što se tiče mojih motiva, mislim da me je možda privukla zvučnost i jak tempe-rament kojim ovaj jezik odiše.

ML: Predsednik ste komisije za sprovođenje regularnosti pri po-laganju ispita. Veljko Mijušković: Komisija kojom ru-kovodim od maja ove godine ima za cilj da obezbedi fer polaganje ispita, gde se kao jedini resurs koristi znanje i to po-jedinačno, ne kolektivno. Razlog njenog formiranja leži u sve učestalijoj pojavi nelegalnih načina da se neki ispit polo-ži, te je logično ovo problem sa kojim se mora odlučno pozabaviti i stati mu na kraj. Ovo nije samo stav rukovodstva fakulteta, po mom mišljenju ovo je stav svih koleginica i kolega koji vrednuju sebe i koji su uložili pošten trud i na-por da bi položili ispite i završili fakul-tet. Kako ovaj stav ne bi ostao na nivou priče, fakultet uskoro pokreće ozbiljnu kampanju u cilju podsticanja fer i etič-kog ponašanja svih studenata.

ML: Iako su studentima nedozvo-ljene tehnike primamljive, zašto to ne bi trebalo da rade?Veljko Mijušković: Prosto zato što ob-

kljuČni reSurS koji ekonomSki fakultet pruža je – znanjeMonopollist je imao priliku da popriča sa asistentom Veljkom Mijuškovićem o tome zašto je Ekonomski fakultet u Beogradu “Prvi i pravi”, kakvo je njegovo mišljenje o nedozvoljenim načinima polaganja ispita, kakav bi savet dao studentima koji misle da su pred njima nesavladive prepreke, ali i o tome kako bi danas mladi trebalo da ohrabre sebe i dobiju motiv za dalje učenje i napredovanje.

7

fakUltet

manjuju sebe, nikoga drugog. Ključni re-surs koji ovaj fakultet pruža jeste znanje i to je nešto što nas diferencira na trži-štu, na kome, uzgred, imamo najbrojniju konkurenciju. Ključni resurs nije ocena na spisku niti u indeksu. Ukoliko je cilj studenata koji ova sredstva koriste da se sa fakulteta izađe sa punim indeksom a praznom glavom, onda im želim puno sreće na tržištu rada!

ML: Neki studenti pribegavaju tome zato što im se ispiti čine pre-teškim a prepreke nesavladive. Ili, “stoje u mestu“, već godinu dana nisu dali nijedan ispit, pa misle da je jedino to rešenje. Šta biste njih savetovali?Veljko Mijušković: Ne želim da zvučim suviše kritički i verujem da tokom stu-diranja uvek naiđe momenat zasićenja, ili nam se neka prepreka učini nesavladi-vom. Svi smo imali takve trenutke, ja ta-kođe. Međutim, tada postoje dve isprav-ne opcije. Prva, da se uloži poseban trud i napor kako bi se ta prepreka savladala. Ne da se odustane od starta i pribegne naizgled lakšoj opciji. Druga opcija, je-ste da se stvari ne rade po svaku cenu. Ako nešto ne ide i to je očigledno, mno-go je korisnije preorijentisati se na drugi fakultet ili neki posao. To je znatno ma-nja tragedija nego biti “mladi” student u 30-oj godini života. Ali, ovde moram da naglasim jednu stvar. Ogroman broj na-ših diplomaca, danas uspešnih poslov-nih ljudi i naučnika dokaz je da se malo veći trud itekako isplati i da ma kako delovao težak, završetak našeg fakulteta daleko je od nemoguće misije. Čuli ste mišljenje, opcije su pred vama. :)

ML: Šta bi mladim ljudima trebalo da bude podstrek da dalje uče, na-preduju, usavršavaju se...., naroči-to danas?Veljko Mijušković: Bez obzira na vre-menski trenutak, ma kako težak bio, motiv bi trebalo da bude ono što čovek nosi u sebi. Nema potrebe tražiti izgovo-re i opravdanja da ne stremite ka svojim ciljevima. Prepreke će vam već drugi nametnuti, nema potrebe da to i sami činite. Dok ne ostvarite opciju u kojoj ste srećni i u kojoj se pronalazite, odu-stajanja nema!

ML: Kakav stav bi trebalo zau-zeti prema studentima? Kod nas na fakultetu je prisutan formalan odnos, što je normalno jer nas je

mnogo, ali studenti, posebno na prvoj i drugoj godini, zbog toga često imaju strah da pitaju nešto, potra-že savet i slično.Veljko Mijušković: Od-nos na relaciji nastav-nik-student bi trebalo da bude prilagođen institu-ciji u kojoj se nalazimo. Iz ugla nastavnika to po-drazumeva blagonaklon i pedagoški pristup, do-stupnost za sva pitanja i dileme koje studenti mogu imati, a koje taj na-stavnik može da reši. Ta-kođe, neophodno je biti nepristrasan i objektivan, koliko god to bilo mo-guće kao i odgovoran za posao kojim se nastavnik bavi. Iz ugla studenta to podrazumeva dovoljno interesovanje za ono što studira, smislenost pita-nja i naravno inicijativu da reši sve nedoumice i pribavi potreban savet. Uljudnost u komunika-ciji, poštovanje i akademsko ponašanje obaveza je obe strane.

ML: Kako provodite slobodno vreme? Imate li omiljenu knjigu, film?Veljko Mijušković: Slobodno vreme, koga je sve manje, provodim uživajući u punom smislu te reči. Tada punim ba-terije, za dane kada je posla preko glave. Volim da izlazim, putujem, družim se. Pored obavezne stručne literature, uvek volim da pročitam nešto zanimljivo. Omiljeni žanr su mi istorijski romani, svetske zavere i slično. Nemam samo jednu omiljenu knjigu niti film. Neki od autora koje najviše čitam u poslednje vreme su Stiv Beri, Den Braun i Gabrijel Garsija Markes. Neki od omiljenih film-skih naslova su: Čokolada, Deveta Ka-pija, Šetnja po oblacima, Don Huan de Marko, Torente, svi delovi itd. Naravno, posebno volim Diznijeve crtaće, koji su za sva vremena i uzraste.

ML: Pošto volite putovanja, da li biste mogli da izdvojite neko koje je Vam je bilo najzanimljivije i koje je ostavilo na Vas najveći uti-sak? Jeste li išli na svoju apsolvent-

sku ekskurziju i u kakvom sećanju Vam je ona ostala?Veljko Mijušković: Svako putovanje je priča za sebe. Uglavnom napravim takav odabir destinacije da mi je retko kada bilo loše. Budući da sam veliki gurman, u šali volim da kažem da svako puto-vanje pamtim po jelu koje sam tokom njega probao. Jako lepe utiske nosim iz Hong Konga, sa Tajlanda, ali i nekih bližih destinacija poput Poljske, Češke, Francuske, Britanije. Ipak, ako želite da u potpunosti uživate predlažem Egipat! Četiri puta sam posetio zemlju, na četiri različite destinacije i uvek je bilo odlič-no!Naravno da sam išao sa generacijom na apsolventsku ekskurziju. Iako naporan, put je zaista bio odličan i sadržajan. Naj-lepši deo ekskurzije svakako mi je bio jednodnevni izlet u Diznilend.

ML: Imate li omiljeni citat?Veljko Mijušković: Spuštavah se ja niz vaše uže, umalo se uže ne pretrže. Od tada smo viši prijatelji, u glavu mi pamet ućeraste. P.P. Njegoš

Bojana KRIVČEVIĆ

�

fakUltet

na nedavno održanoj Konferen-ciji Novih Lidera 2011 (New Leaders Conference 2011), 7. i 8. novembra u Narodnoj banci

Srbije, okupilo se 150 mladih, aktivnih članova našeg društva kako bi razmenili iskustva i znanja, ali i saznali više o pro-cesu liderstva kroz zanimljive govore, diskusije i radionice. Konferenciju je pored organizatora pro-jekta, otvorio i viceguverner NBS Bojan Marković, postavivši pitanje ko su zapra-vo lideri danas. On je naglasio da našem društvu nedostaju lideri i da su upravo mladi ti koji treba da iniciraju društvene promene i stvore viziju bolje budućnosti ko-joj će težiti.

LIDERSTVO JE UTICAJ!

Snežana Divac, suosnivač fondacije Ana i Vlade Divac, održala je inspirativan govor u kom je delegatima poručila da veruju u sebe i da je sve moguće. Ona je rekla da je prvi od-govor koji mladi dobiju posle izložene ideje i traženja sredstava da ih ostvare ”Ne, to je nemoguće uraditi”. Na ovakav odgovor veći-na odustane, ali ne i lideri. Oni su ti koji ne dozvoljavaju drugima da ih ograniče. “Budi promena! Menjaj sebe, pa onda druge.“ poru-čila je mladima, jer lideri treba da svojim pri-merom inspirišu druge da urade isto, naprave promenu.

Prema rečima Ivana Tasovca, direktora Beo-gradske filharmonije, lidera današnjice karak-terišu odgovornost, jasna vizija, fokus i pozi-tvan stav. On je vođen sledećim idejama:Ne postoji situacija koju ne možeš preokre-nuti u svoju korist.Uči od boljih od sebe - budi otvoren.Ne žali se na okolnosti.Ako te nisu razumeli, nisi dobro objasnio.Ne radi posao samo zbog novca, onaj koji radi iz ljubavi će te pobediti.Predsednik sportskog društva Partizan, Duš-ko Vujošević, kroz primer liderstva u sportu istakao je značaj vremena, kao ograničenog resursa i timske igre. Da liderstvo nema granice, pokazali su i mladi lideri u internet zajednici Vitomir Jevremović, osnivač Digital Media i Nebojša

Radović, poznat kao Eniac. On je rekao da je za njega uspeh dobar osećaj povo-dom činjenice da ste uradili nešto da po-mognete drugima. Koliko je liderstvo bitno u korporativ-nom svetu, mladima je pokazano kroz panel u kome su učestvovali Andrea Brbaklić, direktorka korporativnih ko-munikacija u Erste Banci, Stephan Fish, partner Ernst &Young i Darko Babić, ge-neralni direktor DHL.Veroljub Zmijanac, predsednik Udru-ženja Aktivan život i Filip Vukša, mladi aktivista, dokaz su da lideri ne moraju biti poznati širokoj javnosti. Svojim

primerom pokazali su da male svakodnevne promene daju ogromne rezultate.

Lidersvo je uticaj. Pravi lideri imaju ogroman uticaj na ljude oko sebe. Oni imaju sposob-nost da pribave sledbenike koji razmišljaju slično i koji će zajedno sa njim da raditi ka is-punjavanju zajedničkog cilja. Lider širi svoju ideju i motiviše druge da ga prate. Liderstvo je sredstvo da se živi u boljem i kvalitetnijem društvu. Ovo su samo neki od zaključaka izneti na Konfereniciji Novih Lidera 2011. Konferenciju Novih Lidera organizuje već šestu godinu, međunarodna studentska or-ganizacija AIESEC, koja omogućava mladim ljudima da otkriju i razviju liderske potencija-le da bi ostvarili pozitivan uticaj na društvo. Bojana MARKOVINOVIĆ

izveštaj sa konferencije novih lidera 2011

meSto gde Su Se lideri SaStali!

“Da li želiš da ostatak života provedeš prodajući zašećerenu vodicu ili želiš priliku da promeniš svet?” Stiv Džobs

Delegati konferencije imali su pozitivne utiske. Zadovoljni izborom predavača, panela i radionica, pozvali su mlade lidere da se prijave sledeće godine za učešće.

Dušan, Ekonomski fakultet - Predavači su bili inspirativni, a posebno mi se svideo njihov osvrt na konkretne primere u lider-stvu. Pokazali su da lideri nisu samo ljudi koji vode velike organizacije i društva, već su to i ljudi sa realnim, životnim pričama, koji menjaju svet počevši od svojih života. Najjaci utisak na mene je ostavila radionica, koju su vodili Milan Veličković orga-nizator TEDx konferencije u Nišu, Milan Petrović iz WillOurWorld organizacije, koji je pokrenuo akciju pomoći ugroženim grupama u Indiji i Miloš Milisavljević član Strawberry Energy tima koji je konstruisao solarnog punjača za mobilne telefone.

Kristina, Ekonomski fakultet - Poseban utisak na mene je ostavila gospođa Divac, sa svojim motivacionim govorom o pri-hvatanju sebe i svog okruženja, o kreiranju određenih vrednosti i o tome koliko je zaista važno raditi na njima, da bismo bili zadovoljni i srećni. Mladi Filip Vukša me je pričom o svom aktivizmu ostavio bez daha i imala sam želju da mu kažem bravo dečko, svaka ti čast!Naravno, gospodin Ivan Tasovac, kao predstavnik avangarde u Srbiji, bio je podjednako inspirativan i pomogao mi je da shvatim da je timski rad potreban svuda i svima i da, kako nećemo biti sami u poslu, privatnom životu, neophodno je biti tolerantan i što otvoreniji za sve ljude i njihove predloge.

ML: Koje su obaveze predsednika SUEF-a? Vladimir Drača: Kao i sa svakim pozivom u životu, Vi birate koliko ćete obaveza imati. U SUEF-u se konstantno nešto dešava, a obave-za nikad dosta iako bi to formulisao više kao privilegiju da se usavršavam u nečemu što vo-lim, nego kao obavezu.

ML: Reci nam nešto o istorijatu SUEF-a?VD: SUEF je nastao još davne 1996. godine za vreme velikih studentskih protesta. Od prvog dana, pa do danas u duhu same orga-nizacije je utemljen studentski bunt, revoluci-onarnost ali i uzajamna tolerantnost i pošto-vanje. Nije uvek bilo lako biti član SUEF-a, mnogi su proganjani, hapšeni, izdavanje samog Monopolista blokirano i mnogo dru-gih oblika represije. Možda nam je taj legat pomogao da danas stvari shvatamo na bolji način iako i danas očekujemo neka bolja vre-mena. Mi u SUEF-u nikad ne zaboravljamo priču o dve kutijice. Crnu treba otvoriti kad ti je teško, a belu kad ti bude najbolje. A znate šta u njima treba da piše? I u jednoj i u drugoj isti tekst: „Proći će“...

ML: Aktuelni projekti?VD: Unija ove godine slavi 15-ti rođendan, pa smo povodom toga i pokrenuli projekat „Naših 15 godina“ u sklopu čega će biti ura-đeno mnogo novih stvari na svim poljima na kojima smo aktivni. Dok se redovne godišnje akcije i dalje sprovode, za nove ću vam ostati dužan, neka to bude iznenađenje za sve naše studente u narednom periodu.

ML: Da li misliš da su studenti dovolj-no informisani o radu SUEF-a i kako SUEF može da im pomogne?VD: Mislim da su studenti krajnje dobro in-

formisani o radu naše organizacije, što kroz same aktivnosti na fakultetu tako i preko naše stranice www.suef.org.rs koja je postala jedan od najposećenijih studentskih portala. Postoji još prostora za mnoge druge stvari, a ja se iskreno nadam da ćemo ga iskoristi-ti na pravi način. Jedan od osnovnih cljeva SUEF-a jeste poboljšanje uslova studiranja koje primenjujemo na razne načine - preko delovanja u Studentskom parlamentu, sva-kodnevnih društava u našoj kancelariji, akcija sa ciljem menjaja svesti studenata, otvorenih tel. linija, internet aktivnosti. U generaliji se trudimo da studiranje bude i lakše, ali i zani-mljivije kada ovo prvo nije moguće. Sve ove aktivnosti doprinose studentima na razne na-čine, a kruna našeg uspeha jeste podrška svih studenata koja nas je i učinila najvećom orga-nizacijom na Ekonomskom fakultetu i naj-moćnijim lokalom u Studentskoj uniji Srbije.

ML: Koje su prednosti članstva u SUEF-u?VD: Ono što je snaga jedne organizacije, njen motor - jeste njeno ljudstvo. Tokom svog po-stojanja kroz SUEF su prošli mnogi ljudi koji su pokrenuli neke od uticajnih društvenih projekata poput Balkan Fun-a, Exita, Beer fest-a, Zlatibor vode itd. Studenti često prave grešku što zapostavljaju van-fakultetske ak-tivnosti, te nakon studija njihov CV izgleda monotono i prazno. SUEF je mesto gde svi mogu da se afirmišu i realizuju svoje ideje. Ne postoji bolje ulaganje od ulaganja u sebe, jer to neće unaprediti samo vas već živote svih ljudi oko vas.

ML: Da li SUEF sarađuje sa drugim studentskim organizacijama i kojim i kako ocenjuješ njihov rad?

VD: SUEF ima aktivnu saradnju sa svim or-ganizacijama na Ekonomskom fakultetu, a dobri odnosi sa Savezom studenata (SSEF) doneli su sinergijski efekat u studentskom aktivizmu. SUEF je deo velike krovne među-narodno priznate organizacije - Studentske unije Srbije (SUS) čiji je trenutni predsednik i bivši predsednik SUEF-a, naš kolega Nenad Bučevac. Naši članovi svake godine učestvuju u radu SUS-a i tako poboljšavaju uslove stu-diranja i na nacionalnom nivou. Teško je oce-niti rad drugih organizacija na Univerzitetu, s obzirom da su one često sprečene u svom delovanju zbog manjka sredstava ili nedovolj-ne podrške od Uprave fakulteta.

ML: Šta želiš da ostvariš za vreme svog mandata?VD: Moja vizija je jednostavna - želim da ostvarimo sve one ideje koje su nama ostavile prethodne generacije, da poboljšamo već po-stojeće i osvetlimo celokupan sistem novim idejama. Mislim da imamo sve predispozici-je da ostvarimo tako nešto jer smo pre svega mreža mladih i pozitivnih ljudi, punih energi-je i životnog elana. Zato što nismo od juče, ali jesmo za sutra!

ML: Da li čitaš Monopolist?VD: Pre svega sam ponosan na Monopolist kao jedan od najvećih projekata SUEF-a od samog nastanka. Od početka studija redov-no čitam Monopolist i sa zadovoljstvom primećujem promene u svakom narednom broju. Promene su pozitivne prirode narav-no, a tiražu koji nestane nakon samo par dana dovoljno govori o kvalitetu. Sve pohvale za redakciju!

Jelena JANKOVIĆ

intervju sa predsednikom Suef-a, vladimirom dračom

StudentSki bunt, ali i uzajamna tolerantnoSt Sa Vladimirom Dračom smo razgovarali o radu ove studentske organizacije, aktuelnim projektima i o svemu sto SUEF pruža studentima.

Kancelarija SUEF-a se nalazi na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Ka-menička 6, Beograd, preko puta kantine i otvorena je za studente utorkom od 11-13h.

�

fakUltet

fakUltet

da li Se još uvek nadate?

U periodu od 30. 09. 2011. do 10. 10. 2011. godine, obavljena je anketa namenjena pre svega kandidatima za posao koji još nisu obavešteni o ishodu konkursa. Cilj ankete podrazumevao je informacije koje pokazuju koliki je procenat osoba koje upravo spadaju u gore nevedenu grupu. Samo istraživanje pruža podatak o strukturi ispitanika gde veći procenat (53%) pripada ženskom polu, a ostatak muškom. Kao što se može pretposta-viti, među svim ispitanicima, najveći je udeo nezaposlenih (čak 44%), pa stalno zaposle-nih (oko 22%), pa zaposlenih na određeno vreme (13%). Studenti, zvanično nezapo-sleni (odnosno radnici na ‘’crno’’) i honorar-ci, zastupljeni su u približno istom postotku, svaka kategorija po oko 7%. Kada se govori o oblasti u kojoj rade, najviše kandidata pripa-da grupi informacionih tehnologija (11%), trgovine (skoro 11%), administraciji i raču-novodstvu (9.41%) i tako dalje. Što se radne pozicije tiče, najzastupljenija je grupa nižeg i srednjeg menadžmenta (oko 26%), radnika (25%) i radnika-stručnjaka (23%). Najvaž-niji podatak tiče se nivoa obrazovanja kandi-data. Naime, najzastupljenija je grupa koja je označila fakultet u trajanju osnovnih studija (46%), srednjoškolsko obrazovanje je ozna-čilo oko 26% ispitanika, dok je oko 8% ispi-tanika označila specijalizaciju/magistraturu, doktorat kao svoj odgovor.

poStoji li nepoštovanje kandidata?

Bitna činjenica koja dokazuje verodostojnost ove ankete jeste procenat onih kandidata (90 %) koji apliciraju za poslove u Srbiji i koji se u tom broju nadaju odgovoru poslodavca do mesec dana. Samim tim, nadovezuje se i pi-tanje kako se isti ti kandidati osećaju kad ih poslodavac ne obavesti o ishodu konkursa? Čak 51.75% njih se oseća razočarano, oko 37% se trudi da ostanu pozitivni, oko trećine kandidata se oseća revoltirano i približno isti postotak se oseća nemoćno. Tek nešto više od 6% kandidata je reklo da ih to uopšte ne dotiče. Takođe, dodavani su i drugi komen-

tari poput: navikao/navikla sam, besno/a, ponižen/a, ravnodušan/a, neispoštovan/a, pomislim kako je ceo konkurs ‘’fingiran’’ za nekog za koga se to mesto čuva... Nadovezu-jući se na prethodno pitanje, postavljeno je i novo: šta mislite, zašto Vas nisu obavestili? Skoro 70 % ispitanih kandidata je naznačilo nepoštovanje kandidata od strane posloda-vaca, oko 56 % je označilo neodgovorno po-našanje kompanije, 28 % lošu organizaciju u kompaniji. A tek 10 % kandidata smatra da je poslodavcima stigao veliki broj prijava i da ne stižu javiti svima. Pored toga, ostavljeni su i drugi komentari, na primer: bahatost, starost, namešten oglas, reklama, služba ljudskih re-sursa ne zna najbolje opis posla... Jako je bit-no spomenuti da se sami kandidati u velikom broju slučajeva požale svojim prijateljima, porodici i poznanicima na postupak kompa-nije koja ih nije obavestila o ishodu konkursa, čak sko ro 70 %. Ovo dovodi do demoralisa-nja kandidata i njihove odlučnosti da i nared-ni put konkurišu za isto radno mesto.

motivacija je bitna!

Ova anketa je definitivno i pružila podatak o mišljenjima kandidata o samoj kompa-niji nakon završenog konkursa gde skoro 50% njih u velikoj meri menja mišljenje i opšti stav o datoj firmi, a da to utiče na iste na različite načine. Naime, većina ispitanih kandidata (skoro 70 %) sumnja u validnost konkursa, odnosno smatra da je konkurs namešten ili postavljen samo zbog promo-cije kompanije, zatim, veliki broj govori i o neprofesionalnosti kompanije i njenih za-poslenih, a određen broj kandidata izgubi poverenje u brend ili izbegava usluge/proi-zvode te kompanije. Može se reći da je ova anketa pokazala koliko su zapravo mladi u Srbiji nezadovoljni uslovima zapošljavanja i na koji način ispoljavaju svoje mišljenje o takvoj situaciji. Da li se zaista menjaju stavovi o preduzeću kao društveno odgo-vornoj organizaciji i u kojoj meri se kvari imidž takve institucije? Kao što je rekao jedan od kandidata: ‘’Verujem da ono što je lošene mora da bude konačno loše, jer svuda ima tihih i hrabrih ljudi koji veruju u napredak’’.

Bojana ANDRIĆ

anketa infostuda

zašto me ne zovu?Sajt Infostud je u proteklom periodu obavio istraživanje na temu neobaveštavanja kandidata za posao od strane poslodavaca iz aspekta kandidata. Pogledajte rezultate.

Skoro 70 % ispitanih kandidata sumnja u validnost konkursa, odnosno smatra da je konkurs namešten ili postavljen zbog pro-mocije kompanije.

11

fakUltetfakUltet

Sekcija Young Professionals je formirana početkom ove godine, kao jedan od najambicioznijih projekata srpskog ogranka IAA.

Profesionalno udruženje IAA Serbian Chapter posvećeno je promovisanju slobode komercijalnih komunikacija uz poštovanje etičkih standarda struke, odnosno zaštite potrošača. Osnovano je još 1992.godine kao deo svetske mreže International Advertising Association. Dvadeset troje članova YP Srbija već 2 meseca unazad aktivno radi na osmišlja-vanju jednodnevnog događaja koji bi okupio mlade ljude koje se bave marke-tinškim komunikacijama, bilo na strani oglašivača, agencija ili medija, bilo da se radi o ljudima koji su odluku o bavljenju ovim poslom doneli kada su upisali fa-kultete na kojima se marketing izučava. Osnovna ideja Mladih profesionalaca je da organizacijom ovog događaja ukažu na značaj permanentnog edukovanja mladih ljudi u stru-ci, kao i na ulogu IAA ogranka u tome. Takođe, to će biti prili-ka da se poten-cijalni članovi YP upoznaju sa načinom rada, planovima i ci-ljevima Sekcije.Namera nam je da se kao IAA YP predstavi-mo 06. decem-bra članovima IAA, kao i široj stručnoj jav-nosti na kon-ferenciji “Let’s Play Viral” koja će biti posvećena novim

kanalima komunikacija i njihovoj ulozi u našem poslu. Cilj nam je da promo-višemo našu ulogu u razmeni znanja i iskustva među studentima i mladim ljudima na početku svoje karijere i da podstaknemo razvoj merketinške in-dustrije u Srbiji. Takodje želimo da im kroz ovu konferenciju omogućimo da steknu mnoga praktična znanja, saznaju o novim trendovima u interenet ogla-šavanju i upoznaju domaće stručnjake. Naša ideja je da edukujemo postojeće i

potencijalne članove YP kroz edukaciju udruženu sa zabavom.Sama tema konferencije biće posvećena isticanju značaja intereneta kao kanala komunikacije koji u velikoj meri menja advertajzing industriju i svakodnevni ži-vot pojedinca. Osvrnućemo se na tren-dove u oglašavanju na internetu preko društvenih mreža, oblasti na koje utiču, segmente koje obuhvata internet ogla-šavanje kao i praktične instrumente koji se koriste.Nekoliko predavača već je izrazilo spre-mnost da se angažuju na ovom projektu: Miloje Sekulić (Osnivač Net Agencije), Zoran Torbica (potpresednik Centra za razvoj interneta), Ivan Jovanović (Ni-elsen agencija), Ivan Dimitrijević (Fa-stbridge) … Na svoj događaj Mladi profe-sionlaci će pozvati kolege iz agencija, kompanija, medija (fokus je na onima koji imaju manje od pet godina isku-

stva rada u struci i do 30 godina starosti),

studente završnih godina fakulteta na kojima se izu-čavaju marketing i srodne oblasti, predstavnike re-p r e z e n t a t i v n i h studentskih orga-nizacija.Učesnici se mogu registrovati pu-tem online apli-kacije. Detaljnije informacije o pr-vom YP događa-

ju objavljivaće se na zvaničnom sajtu

IAA Srbija www.iaa.rs, odnosno na Facebo-

ok stranici YP Srbija.

prva konferencija Young professionals Srbija

let’S plaY viral Osnivanje sekcije YP je ideja da se na ovaj način pokaže široj javnosti da u Srbiji postoji organizovana grupa mladih ljudi koja radi na podizanju nivoa edukacije u oblasti marketinških komunikacija, odnosno profesionalnih standarda. Sekcija Mladih profesionalaca planira da u poslednjoj nedelji novembra organizuje svoj prvi događaj.

12

fakUltet

ML: Koji su osnovni ciljevi Student-skog Parlamenta i na koji način se oni ostvaruju?S. Prolović: Ciljevi SPEKOF-a su defini-sani na način da uvek i na svakom mestu zastupaju i brane interese svih studenata našeg fakulteta i oni se ostvaruju kroz funk-cionisanje resora i njihovu angažovanost po tim pitanjima. S tim u vezi je i svakodnevna borba svih članova parlamenta da postojeći studentski problemi budu u najkraćem roku rešeni.ML: Sa kojim problemima se studen-ti najčešće suočavaju? S. Prolović: Trenutni problem je neposto-janje decembarskog ispitnog roka koji je odvojen od novembarskog i to zaokuplja veliku pažnji studenata koji imaju pravo da polažu ispite u apsolventskim rokovima. Takođe, uvek prisutni problemi su gužve u slušaonicama i amfiteatrima na pojedinim predmetima, nedostatak veće čitaonice i dr. Izvesno je da će problem za sledeću godinu biti postavljen uslov od 60 ESPB bodova za upis na teret budžeta. Nadajmo se da će najavljena izmena Zakona o visokom obra-zovanju to promeniti. ML: Koja su, po tvom mišljenju naj-značajnija dostignuća SPEKOF-a u borbi za prava studenata?S. Prolović: Veoma dobro pitanje. Imajući u vidu da Studentski parlament na našem fakultetu postoji već pet godina mogu reći da postoje vidljivi rezultati njegovog do-sadašnjeg rada. Način polaganja ispita iz takozvanih kritičnih predmeta (predmeta iz kojih je godinama unazad prisutna niska prolaznost, konkretno Finansijsko računo-vodstvo, Ekonomika preduzeća i Teorija cena) je promenjen zahvaljujući članovima Studentskog parlamenta. Trenutno se preko Resora za nastavu i ispite i preko Nastavne komisije radi na promeni sadržaja ispita iz dva predmeta, ali više informacija o tome ćemo imati tek posle sledećih ispitnih roko-va. Prošlogodišnje učešće SPEKOF-a u po-

moći Kraljevu posle zemljotresa je još jedno dostignuće u pogledu humanosti. ML: Da li misliš da u današnje vre-me vannastavne aktivnosti postaju sve važnije i da li SPEKOF nudi neke programe? S. Prolović: Ako mislite na organizovani oblik prakse i stručnog usavršavanja, onda je odgovor: da. Postojanje Resora za struč-no usavršavanje i praksu u okviru Student-skog parlamenta se bavi tim problemom. Takođe, na našem fakultetu postoji i Karijer centar koji sarađuje sa velikim brojem pri-vrednih lica pa studenti mogu aplicirati za praksu koja im se nudi. Što se tiče drugih vannastavnih aktivnosti, treba napomenuti mogućnost besplatnog korišćenja zatvore-nog bazena Tašmajdan, svakog utorka od 13h do 14h, a postoji i Debatni klub čiji čla-novi beleže veoma dobre rezultate na svim takmičenjima. ML: Koji su stavovi SPEKOF-a o ovogodišnjim studentskim protesti-ma i blokadi Filološkog i Filozofskog fakulteta?S. Prolović: Svi smo upućeni u dešavanja i jako razočarani što se sve to diglo na viši nivo nego što zapravo jeste i što je na neki način bacilo senku na stvarne studentske probleme koji ih čekaju naredne godine.

Stavvi SPEKOF-a su jasni i oni su u dome-nu solidarnosti sa kolegama sa fakulteta na kojim postoji nekorektan odnos u pogledu statusa budžetskih studenata. Slažemo se da je rangiranje sa 48 i više ESPB nepravično i dajemo podršku njihovoj borbi ali zvanič-nog poziva u protest u kome bi učestvovali naši studenti nije bilo. ML: Imaš li neki hobi?S. Prolović: Okupiranjem u Studentskom parlamentu i ispitima sam izgubio dobar deo slobodnog vremena :), ali stižem da posetim bioskop, igram bilijar i stoni tenis, glumim i recitujem u multimedijalnoj umet-ničkoj grupi MUVE i to je moj glavni hobi. ML: Šta bi poručio kolegama sa EKOF-a?S Prolović: Studentima prve godine da skupe svu snagu i «iščiste» semestar. Kole-gama sa druge godine da se dobro pozabave Teorijom cena i da dodaju još bar jedan ispit iz trećeg semestra uz strani jezik i popunili su normu :) Kolegama sa treće i četvrte go-dine da nastave sa uobičajenim tempom jer su na dobrom putu da dođu do cilja – diplo-me o završenim studijama na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. ML: Na koji način studenti mogu da stupe u kontakt sa tobom i SPEKOF-om? S.Prolović: Vrlo jednostavno. Moj mail je Stefanprolovic@gmail.com pa mi mogu svakodnevno pisati. Mogu kontaktirati sve članove parlamenta preko facebook strani-ce i grupe SPEKOF, ali bilo bi najbolje da nas posete svakog dana u prostorijama SPE-KOF-a na međuspratu sa leve strane šalter-ske službe.ML: Za kraj, šta misliš o Monopolli-stu?S Prolović: Monopollist je časopis koji iz broja u broj postaje sve sadržajniji. Jako je zanimljiv i lep za čitanje, ima puno korisnih informacija i najvažnije, inovativan je. Na-stavite ovako i sigurno je da ćete uvek imati zadovoljne čitaoce.

intervju sa Stefanom prolovićem, predsednikom Studentskog parlamenta ekonomskog fakulteta

prekretnice na ekof-u Su tokom prve i druge godine Za ovom broj smo razgovarali sa Stefanom Prolovićem , predsednikom Studentskog parlamenta Ekonomskog fakulteta koji nam je dao odgovore na pitanja koja su, čini se, aktuelna u ovom trenutku i vezana za sve studente. Zadržite se na sledećim redovima i vidite šta je Stefan imao da nam kaže.

13

fakUltet

Nikola Biočanin, Rukovodilac sektora za nastavu i ispite:. Sa ciljem unapređe-nja komunikacije sa studentima Resor za nastavu i ispite organizuje prijem studenata na kome će oni imati priliku da nam ukažu na probleme sa kojima se suočavaju. Ovom prilikom ih pozivamo da nas posete utorkom 14-15 i sredom 16-17 časova u kancelariji Studentskog parlamenta. Na taj način želimo da, kroz ulogu posrednika, ostvarimo bolju ko-munikaciju na relaciji profesor-studenti i rešimo probleme Takođe, u saradnji sa Debatnim klubom Ekonomskog fa-kulteta imamo u planu organizovanje Okruglog stola pod nazivom „Primena Bolonjskog sistema na Ekonomskom fa-kultetu“ na kome će učestvovati studen-ti i profesori i gde ćemo zajedno doneti zaključak dokle smo stigli sa implemen-tacijom Bolonjskog sistema na našem fakultetu i koje stvari bi na tom planu trebalo popraviti.

Marko Marković, Rukovodilac resora za međunarodnu i međufakultetsku sa-radnju: U saradnji sa Centrom za među-narodnu saradnju, ovaj resor će raditi na stvaranju kontakata i razmeni iskustava sa drugim fakultetima. Namera je da se u okviru našeg fakulteta održi forum koji bi okupio predstavnike drugih fakulteta iz Srbije i regiona. On bi podrazumevao skup renomiranih stručnjaka i predavača koji bi diskutovali na postavljenu temu, a studenti (participanti) bi imali oba-vezu da unapred pripreme svoje radove kako bi i oni na pravi način učestvovali u raspravi i pokazali lična stanovišta o za-datoj temi. Planirane su i posete drugim fakultetima, kao i otvaranju našeg fa-kulteta ka drugim fakultetima iz zemlje, regiona i inostranstva, na informisano-sti naših studenata o programima koje nudi Centar za međunarodnu saradnju i druge organizacije.

Veljko Lešević, Rukovodilac resora za stručno usavršavanje i praksu: Na našem fakultetu evidentan je nedosta-tak praktičnog rada i obuke. To često

postaje ključna stvar prilikom zapo-šljavanja. Uspostavljen je kontakt sa predsednikom kompanije ABS Minel i on bi trebalo da održi predavanje na našem fakultetu. Postoji dobra volja za prihvatanjem naših studenata u pro-stor same kompanije gde bi se studen-ti upoznali sa njenim radom, a za neke od njih bi se stvorila šansa za praksom. Povećanje broja firmi koje bi omogućile našim studentima adekvatan praktičan fond časova je najvažniji zadatak resora i nastojaćemo da se taj broj kontinuelno povećava. Usavršavanje studenata kroz prisustvo na seminarima iz raznih obla-sti, kursevi izrade finansijskih izveštaja i kontrole, pravljenja biznis plana, razvo-ja veština komunikacije i priprema raz-govora za posao su takođe naši ciljevi.

Marko Zirojević, Rukovodilac resora za studentski standard: Trenutni priori-tet resora je uređenje parka ispred fakul-teta, na cemu vec radi. U planu je da u narednom periodu pokrenemo recikla-zu i time pokazemo da smo drustveno odgovorni. Termin na bazenu Tasmaj-dan, svakog utroka od 13 do 14 casova, bice dostupan studentima naseg fakul-teta do kraja godine, a clanovi naseg resora trude se da obezbede produzetak ove akcije i naredne godine. Postoji ide-ja i da organizujemo volonterske akcije, kao i razlicite kulturno-umetnicke sadr-zaje za nase studente.

Igor Todorović, Rukovodilac resora za odnose sa javnošću, za prioritete svog resora smatra: ažuriranje postojećeg

domena spekof.org i njegova modifika-cija u cilju formiranja web sajta koji će voditi i uređivati članovi parlamenta. Uređenje facebook stranice parlamen-ta ubacivanjem dodatnih alatki za lakše i praktičnije korišćenje. Izrada samole-pljivog plakata koji će stajati na vratima Parlamenta kako bismo bili uočljivi i prepoznatljivi. Zakup prostora za bil-bord koji se nalazi kod parkinga u Kara-đorđevoj ulici i gleda na autobusku sta-nicu. Plan je da se bilbord zakupi na dve nedelje i na njemu bude adekvatna slika koja bi stajala i na vratima Parlamenta u obliku samolepljivog plakata.

Promocija Parlamenta u Medija centru povodom kupovine inkubatora za bebe po završetku druge humanitarne žurke koja će biti na fakultetu u prvoj polovini decembra. Postavljanje plazma televi-zora na kome će u vidu prezentacije ići korisne informacije za studente o tome šta je aktuelno, zanimljive vesti i dr. I postavljanje drvene oglasne table sa sta-klenim prozorima koja će se zaključava-ti na međuspratu fakulteta.

ML: Studentski parlament je 12. novembra proslavio 5 godina po-stojanja. ML im čestita i koristi priliku da pozove sve studente na humanitarnu žurku na međuspra-tu fakulteta 2. decembra. Zahva-ljujemo se našim sagovornicima na izdvojenom vremenu.

Intervju: Ivana VUKOVIĆ

Na pitanje koji su dalji planovi Studentskog parlamenta Monopollist je dobio kratke izjave i od rukovodioca sledećih resora.

14

fakUltet

14

budi u tokuacademY of modern managementProjekat “Academy of modern management” je seminar koji ima za cilj da edukuje stu-dente Beogradskog univerziteta, ali i drugih univerziteta u Srbiji o aktuelnim temama iz oblasti menadžmenta i drugih sfera poslovanja.Seminar se ove godine održavao od 31. oktobra do 04. novembra, a organizovan je u Privrednoj komori Srbije. Koncept se sastojao od predavanja, radionica i poslovne igre “Elevator pitch”. Polaznici su imali mogućnost da čuju korisne savete o Internet poslova-nju, medijaciji, osnovama prodaje ključnim kupcima, projektnom menadžmentu, i slič-no. Predavači su bili predstavnici velikih preduzeća kao što su Telekom Srbija, NELT, McCann Erikson, Ernest&Young…. Poslednji dan je bio rezervisan za poslovnu igru “Elevator pitch”, gde su učesnici za 2 minuta prezentovali svoju ideju nekom važnom predstavniku kompanije, zamišljajući da su se našli sa njim u liftu.

Bojana KRIVČEVIĆ

debatni klub ekonomSkog fakulteta

ovaj dom (ne) veruje da će valuta evro propaSti Debatni klub Ekonomskog fakulteta u Beogradu je oragnizovao III, sada već tradicionalnu prezentacionu debatu 2. novembra, u Profesorskoj sali, na temu „Ovaj Dom (ne) veruje da će valuta evro propasti“, koja je ujedno označila početak rada treće generacije debatera Debtanog kluba EKOF.

Ekonomski fakultet je dobio svoj debatni klub prošle godine prateći svetske trendove u re-toričkoj edukaciji studenata, čime prednjači među ekonomskim fakultetima u okruženju.

Gost debate je bio Guverner NBS i profesor na Ekonomskom fakultetu Dejan Soškić koji je nakon debate održao predavanje na datu temu, odnosno, potkrepio argumente studena-ta koji su debatovali i time predstavili mladim kolegama debatu uživo.

Podsećamo da su vrata DEKOF-a uvek otvorena i da se možete prijaviti u klub preko mail-a dk@gmail.com

odgovorni mladi, održiva budućnost

imaš ideju, ali ti treba podrška?Studentska organizacija AIESEC već četvrti put organizuje projekat “Od-govorni mladi, održiva budućnost” sa ciljem približavanja tematike održivog razvoja mladima i animiranja mladih ne bi li i sami uticali na probleme održivo-sti naše zemlje.

Mladima se pruža prilika da prisustvuju seminarima tokom februara i marta u Nišu, Novom Sadu, Valjevu, Kragujev-cu, Subotici i Beogradu, koji će im dati smernice kako se piše projekat, učestvu-ju na konkursu projektnih ideja i obez-bede sredstva za realizaciju svog projek-ta, kao i da steknu praktično iskustvo iz projektnog menadžmenta. Vodeće kompanije u zemlji sa politikom druš-tveno odgovornog poslovanja pomoći će mladima da realizuju svoje ideje.

Pojam održivog razvoja dovodi se, naj-češće, u vezu sa zaštitom životne sre-dine, planiranjem društvenog razvoja, ekološkim, ekonomskim i političkim pitanjima. Koncept održivog razvoja predstavlja novu razvojnu paradigmu, novu strategiju i filozofiju društvenog razvoja. Pozivaju se svi zainteresovani studenti da doprinesu svojim idejama, i projektima održivog razvoja.

Konkurs projektnih ideja otvoren je do 15. marta 2012. u 18 časova. Više informacija kao i aplikacije za projektne ideje možete naći na sajtu odrzivimladi.org.rs

jedna ekSkurzija, jedna generacija!Ove godine organizuje se jedinstvena apsolventska ekskurzija na nivou fakulteta u aran-žmanu agencije GO2. Posle nekoliko godina, na Prvom i Pravom imamo zvaničnu apsol-ventsku ekskurziju i priliku da svi zajedno krunišemo četiri godine nezaboravnim putova-njem! Detalje možete saznati u kancelarijama SUEF – a i SSEF – a.

volite da pomažete drugima? želite da uČeStvujete u Stvaranju lepšeg i humanijeg društva u zemlji?Postanite volonter Instituta za transfuziju krvi i učestvujte u organizaciji akcija dobro-voljnog davanja krvi na Ekonomskom fakultetu.Zainteresovani mogu da se jave na 063/7197738.VAŠIH PET MINUTA, NEČIJI CEO ŽIVOT!!!

15

beSplatno plivanje na tašmajdanuStudentski parlament Ekonomskog parlamenta je i ove godine obezbedio korišćenje zatvorenog bazena na Tašmajdanu za studente EKOF-a. Besplatni termini plivanja su svakog utorka od 13 do 14 časova uz obavezan indeks Ekonomskog fakulteta.

šta je Smešno?Decembar nam kao i prethodnih godina donosi dvočasovni program najinteresantnijih i naj-kreativnijh ostvarenja iz oblasti advertajzinga. Marketing radionica vas poziva na IX po redu Reklamijadu koja će se održati 14. i 15. decem-bra u 20h na Ekonomskom fakultetu, u amfiteatru A1. Najbolje svetske i domaće reklame, mnogo smeha i pregršt nagrada – samo su deo onoga što vas čeka. Cena karte je 200 dinara, a sav prihod prikupljen od prodaje ulaznica namenjen je najugroženijim socijalnim grupama.Sredinom decembra svake godine, uz finansijsku podršku Ekonomskog fakulteta i brojnih sponzora, organizuju se tradicionalne večeri posvećene reklamama na našem fakultetu. Cilj manifestacije je da najugroženiji članovi društva dobiju simboličnu pomoć. Prošle godine no-vac od prodatih karata poklonjen je Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj.Interesantne reklame i kreativan tim organizatora garant su da će i ovogodišnja Reklamijada proteći u znaku sjajne atmosfere.

exCel: poSlovno odluČivanje i finanSijSka analizaU okviru projekta MOVE 21, organizuje se seminar Napredni Excel: Poslovno od-lučivanje i finansijska analiza. Seminar je zamišljen kao jedinstvena priprema stude-nata za konkurisanje na posao. Polaznici će kroz dvodnevni program biti upoznati sa specifičnim alatima i tehnikama iz MS Excel programa, vezanim za poslovno odluči-vanje i finansijsku analizu. Program seminara je dominantno zasnovan na tematskom sadržaju testova za regrutaciju i ocenjivanje znanja kandidata u nekim od najvećih konsultantskih kuća u svetu, i to iz oblasti MS Excel programa i njegove specifične upotrebe. Polaznicima će biti dodeljen sertifikat.

Za više informacija, posetite www.facebook.com/move21.

kako je bilo u novembru

Na Ekonomskom faklutetu, 05. i 06. novembra organizovan je semi-nar MOVE21 Vol.1 “Akademsko pisanje i prezentovanje”. Seminar je obuhva-

tao dva dana intenzivne i interaktivne obuke za pisanje i prezentovanje studentskih akademskih radova. Polaznici su se upoznavali sa osnovama Microsoft Office paketa - Word, Excel, PowerPoint (gde je poseban naglasak stavljen na Microsoft Office Excel), kao i sa Internet resursima – Google i Web alati. Drugog dana predavanja su bila po-svećena akademskom pisanju i istraživanju, veštinama prezentovanja i javnog nastupa, i veštinama komunikacije. Organizovane su radionice gde su učesnici bili podeljeni u grupe u kojima su diskutovali o različitimi problemima, pripremali se za izradu nacrta naučne zamisli, pred kamerom savladavali tremu od javnog nastupa. Polaznicima su na kraju seminara uručeni sertifikati. Najavljen je i sledeći seminar, i to: Napredni Excel – poslovno odlučivanje i finansijska analiza, za sredinu decembra.

Bojana KRIVČEVIĆ

akademSko piSanje i prezentovanjeU okviru projekta MOVE 21, zbog veli-kog interesovanja studenata, ponovo se organizuje seminar Akademsko pisanje i prezentovanje. Seminar je osmišljen tako da polaznicima pruži znanja i veštine potrebne za izradu i prezentovanje stu-dentskih akademskih radova upotrebom Office paketa, široko dostupnih internet resursa i specifičnih veština prezentova-nja, sa posebnim osvrtom na metodolo-giju izrade radova. Seminar se održava u prostorijama Elektrotehničkog fakulteta Univeziteta u Beogradu, 03. i 04. decem-bra 2011. godine. Polaznicima sertifikat dodeljuje Centar za društvena istraživa-nja. Za više informacija pogledajte www.facebook.com/move21.

fakUltet

Pripremile: Bojana MARKOVINOVIĆ, Ivana MITROVIĆ i Andrea KRIZMANIĆ

16

ekonomija

Sanjao sam da sam direktor ogromne transnacionalne korporacije. Bio sam na ostrvu sa razglednice. Horizont je bio purpuran a voda predamnom prozirna. Pluća su mi bila puna mekog užitka, kao da u njih odjednom uvlačim pomešane mirise mahagonija (koji možda i ne miriše, ali ja sam ga video samo na filmu pa mi nećete zameriti), krokodilske kože i tompusa. Nijedna stvar koja mi je pala na pamet tokom sna nije se mogla opisati sa manje od sedam cifara i ja sam se vero-vatno slatko meškoljio u krevetu u tim trenucima. Ali, ne lezi vraže, osetim da mi je u jednom trenutku mnogo naporno da gledam pejzaž. U istom trenutku, iako ga niko nije zvao, iza sebe sam začuo glas koji je neodoljivo podsećao na stručnog konsultanta: „Šefe, ove jarke boje troše vaše oči preko svake razumne mere. Proračuni kažu da, ukoliko ovako nastavite, a uz pretpostavku da ih otpisujemo po degresivnoj stopi sa umanjenjem od 10% godišnje i vanrednim otpisima zbog gleda-nja u sunce prilikom buđenja, za 10 godina možete ostati na 30% svog vida!!!“. Dramska pauza koja je usledila podvukla je hiljadu puta „trošak“ i sto puta „oči“. Vidno uznemiren, upitao sam ga: „A šta vi predlažete po tom pitanju?“. Glas se samo-uvereno nasmejao, i već sam ga zamislio kako prebacuje svoju PPT prezentaciju na ključni trijumfalni slajd:“Hah, srećom postoji savršeno rešenje za Vas. Autsorsovaćemo Vaše oči u Englesku! Gledanje njihove savršene zelene trave smanjiće trošenje Vaših očiju za čitavih 46,77%! Zamislite samo, uz toliku uštedu Vaš trošak za promenu sočiva zbog povećanja dioptrije bi dramatično pao za neverovatnih 23,112377%!!!“. Da nisam bio direktor TNK – a, verovatno bih poslao vla-snika glasa na niz mesta na koja inače šaljemo ljude koji imaju ovako sumanute predloge, ali neko drugi je umesto mene, doduše mojim glasom, rekao: „Hmmm, sjajno!“. U sledećem trenutku gledao sam jedan teren za golf u blizini Burnmuta (Bournemouth) dok su moji direktorski ostaci odmarali u tropskom raju. Iako su se oči sjajno osećale, imao sam utisak da mi se čula brkaju pa da se znojim iako su mi zbog engleskog pejzaža stalno falili kišobran i džemper. Upravo u trenutku kada je neprijatnost počela da me plaši, opet se javio glas:“Ne brinite šefe, otkrili smo razloge Vaše uznemirenosti. Vaš mozak se opire činjenici da oči vide kišu i maglu a receptori za toplotu osećaju 40 stepeni Celzijusa. Dva čula se sukoblja-vaju, stvarajući efekat feuda jer ne mogu da se slože da li je toplo ili hladno. Ovo izaziva neisplativo trošenje energije na odluku da li da se znojite ili ne što dovodi do uskog grla u mozgu koji čeka da obradi bintnije informacije. Oportunitetni trošak se procenjuje na čak 7000 Kcal! Rešenje je da premestimo Vaše receptore za toplotu u Kaliforniju kako bi umerena klima pomirila nesuglasice.“ Uplašen troškovima i kalorijama, samo sam klimnuo, ne usuđujući se da pustim glas. Nakon toga sam bio prinuđen da preselim svoje čulo sluha Kopaonik, jer je samo zvuk šume smirivao haos koji je nastao zbog činjenice da istovremeno živim u tri godišnja doba. Posle su čulo dodira izmestili na neko pusto ostrvo u Pacifiku jer sam zbog zvuka šume stalno osećao da nešto gmiže po meni. Čulo mirisa su autsorsovali u jednu kuhinju u Parizu, čulo ukusa u pečenjaru na Ibarskoj magistrali. Osećaj za prostor su prepustili jednom izraelskom satelitu kako me gravitacija ne bi mučila. Jedan po jedan deo mene odlazio je na različite meridijane kako bi se optimizovao moj hedonizam i uživanje ali moja situacija je samo postajala gora. Na posletku mi je savetnik prišao i šapnuo:“Zbog pregrevanja Vašeg organizma, srce radi tempom koji dovodi do pojave škart operacija u organizmu, a i telesne funkcije nisu više standarizovane na zadovo-ljavajućem nivou. Moramo poslati srce na Antarktik kako bi hlađenje omogućilo vraćanje na praktičan nivo iskorišćenja kapaciteta.“ Sledeće čega se sećam je da sam se probudio u znoju sa samo jednom stvari na pameti – ako ikada budem direktor transnacionalne korporacije, o autsorsingu ću razmisliti 3 do 33 puta pre nego što se za tu opciju odlučim. I, da, šteta što i direktor Pežoa nije sanjao isto.

Dušan VOJNOVIĆ

outSorcing

17

ekonomija

pežo otpušta 6.000 radnikaNI

kriza automobilske industrije

Francuska automobilska grupacija „Pežo-Sitroen“ (PSA) objavila je plan o otpuštanju 6.000 radnika (3.500 redovno i 2.500 privremeno zaposlenih) sa namerom da sledeće godine umanji troškove poslovanja za 800 miliona evra.

najuSpešnijima ne cvetaju ruže Zbog pada prihoda kompanije za 1,6% (na 9,3 milijarde evra u prvom kvartalu ove godine, u odnosu na isti period prethodne godine), najveći francuski proizvođač auto-mobila odlučio se na ovako radikalan potez. Predsednik „Pežoa“, Filip Varin, izjavio je da će ova redukcija biti sprovedena kroz nepo-punjavanje radnih mesta, koja će ostati upra-žnjena posle dobrovoljnog odlaska radnika. Varin je dodao i da će kompanija morati da poveća produktivnost za 20%, što zahteva ukidanje 10% radnih mesta. „Pežo“ je u januaru 2009. godine pokre-nuo program dobrovoljnog raskida ugovo-ra o radu za osoblje koje nije angažovano u proizvodnji, a kasnije je akcija proširena na ostale radnike. Do kraja oktobra kompaniju je dobrovoljno napustilo 4.800 ljudi. „Pežo“ je na kraju prošle godine u celom svetu imao 198.000 zaposlenih, a od toga 164.000 samo u Evropi. Na početku ove godine, francuska kompanija je planirala da nadmaši prošlogo-dišnji profi t, koji je iznosio 621 milion evra, ali ovaj plan je već posle prvog polugodišta smanjila za 300 mliona evra. Filip Varin je rekao da oni danas nisu jedini koji se nala-ze u teškom položaju i dodao da, na osnovu onoga što se dešava sa evrom, ne treba očeki-vati rast prihoda, pa se i fi ksni troškovi mo-raju smanjiti. Otpuštanja će najviše pogoditi Francusku, gde je „Pežo“ jedan od najvećih poslodavaca u privatnom sektoru. Pored otpuštanja radnika, najavljuje se i pri-vremeno zatvaranje nekih fabrika zbog pada tražnje za automobilima.

a u brazilu...

Dok se Francuska trese pred udarom na broj zaposlenih, u Brazilu se otvaraju novi pogo-ni. Na tržištu koje će uskoro dostići četiri mi-liona prodatih automobila, „Pežo-Sitroen“ planira da udvosturči proizvodnju, a „Folk-svagen“, „Fijat“, „Dženeral Motors“ i „Ford“ izdvajaju milijarde dolara za podizanje novih fabrika. Francuska grupacija PSA planira da, do 2015. godine, udvostruči proizvodnju u okviru pla-na racionalizacije i premeštanja proizvodnje

u zemlje sa visokom stopom privrednog ra-sta zbog ekonomskog usporavanja u Evro-pi i SAD. „Cilj grupe „Pežo-Sitroen“ je da proizvede 300.000 vozila godišnje“, kaže šef latino-američkih poslova kompanije, Karlos Gomes i dodaje: „To je dugoročna investicija i mi verujemo u to tržište.“ Kompanija plani-ra da uloži oko 240 miliona dolara godišnje u okviru plana ekspanzije, a ukupna investicija iznosiće 940 milona dolara do 2015. godine. „Pežo“ sada proizvodi oko 150.000 automo-bila godišnje u Brazilu, što predstavlja 5% ukupne prodaje PSA u svetu, sa planom da taj udeo poraste do 8% u naredne tri godine.

globalna ekSpanzija „pežoa“ Se naStav-lja

Nedavno, javnosti je predstavljen najnoviji model „208“ koji će se, kako je planirano, u prodaji pojaviti na proleće. Zbog loše situa-cije na evropskom tržištu, „Pežo“ planira da prebacuje proizvodnju u zemlje sa tržištima u usponu, na kojima se očekuje polovina od ukupne prodaje. Zapadnoindijska država Gudžarat i francuska kompanija potpisale su sporazum u okviru koga „Pežo“ planira da investira oko 650 miliona evra. U planu je izgradnja najsavremenijeg proizvodnog po-strojenja, koje integriše farbanje i montažu, a početni kapacitet postrojenja bi bio 170.000 vozila godišnje, uz mogućnost daljeg prošire-nja. Ova investicija će direktno uticati na to

da se otvori 5.000 novih radnih mesta. Prvi „Pežo“ proizveden u ovom pogonu očekuje se u 2014. godini. „Pežo“ se ovde ne zaustavlja. Sa kineskom automobilskom grupom „Čangan“ potpisan je sporazum o osnivanju zajedničkog predu-zeća po sistemu „pola-pola“ u Kini, kako bi bila pokrivena tražnja za vozilima na najve-ćem tržištu automobila na svetu. Proizvodi-će se ekološki prilagođena, laka komercijalna vozila i putnički automobili. „Pežou“ ovo nije prva saradnja sa kineskim preduzećima, jer već održava partnerstvo sa grupacijom „Dongfeng motori“, sa kojom planira da otvori treću fabriku, pošto dva sadašnja po-gona u istočnoj Kini imaju ograničene kapa-citete i ne zadovoljavaju potražnju.

dok Se jednom ne Smrkne drugom ne Svane

Nekome otkaz, nekome ugovor o radu. U Slovačkoj će 900 radnika dobiti posao u okvi-ru proizvodnje novog modela u 2012. godini (investicija vredna 130 miliona evra), u Indiji će se zaposliti 5.000 radnika, a u Francuskoj će 5.000 radnika dobiti otkaz. U Slovačkoj se dve fabrike privremeno zatvaraju, a u Kini, Indiji i Brazilu tri se otvaraju. I sve je to po planu i programu, jer je cilj „Pežoa“ da obno-vi svoju konkurentnost i profi tabilnost.

Katarina SAVIĆ

1818

rajat Gupta, bivši generalni direktor McKinsey & Co i nekadašnji član upravnog odbora „Goldman Saks“ (Goldman Sachs), uhapšen je 26.

oktobra pod optužbom da je odavao po-verljive informacije poslovnom partneru i prijatelju, Raju Rajaratnamu (Raj Rajarat-nam). Kako se navodi u optužnici, Gupta je obavestio Rajaratnama da će Berkshire Hathaway investirati pet milijardi dolara u „Goldman Saks“ i tako mu omogućio da zaradi oko 840.000 dolara. Raj Rajarat-nam, osnivač hedž fonda Galleon Group, značajne informacije je dobijao i od Anila Kumara (Anil Kumar), o čemu svedoče i snimci njihovih telefonskih razgovo-ra. Advokat Rajata Gupte, Gari Naft alis (Gary Naft alis), negirao je ove optužbe, ističući da su „neosnovane“ i da njegov klijent „nije učestvovao ni u kakvim pro-tivzakonitim radnjama“.Anil Kumar je priznao krivicu i svedočio protiv Raja Rajaratnama, koji je osuđen na jedanaest godina zatvora. Rajat Gupta je pušten uz kauciju od deset miliona dolara, ali je slučaj još uvek otvoren i, ako se doka-že njegova krivica, očekuje ga kazna od oko dvadeset godina zatvora.

pohlepni karijeriSta…Pitanje koje verovatno mnoge zbunjuje jeste: šta je navelo ovog prominentnog bi-znismena na ovakav postupak. Da li je to želja za slavom, uspehom i bogatstvom? Možda. Svoju karijeru u McKinsey & Co Gupta je započeo 1973. godine. Iako je isprva odbijen zbog nedovoljno radnog iskustva, već 1990. godine postaje direk-tor poslovnice u Čikagu, a 2003. godine dobija najvišu poziciju u sedištu ove kon-sultantske kuće. Kao generalni direktor McKinsey & Co, razvio je brojne projekte usmerene ka povećanju efektivnosti kom-panija i povećao tržišni udeo fi rme otva-ranjem još dvadeset tri poslovnice širom sveta. Posle 2007. godine odlazi u penziju, ali nastavlja saradnju sa McKinsey & Co.

Do 2006. godine sarađivao je i sa mnogim poznatim ljudima, među kojima se našao i Bil Gejts, a posle penzionisanja obav-ljao je različite poslove – radio je kao član upravnog odbora Goldman Sachs, Procter & Gamble, zatim kao specijalni savetnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, a radio je i za Rockefeller Foundation i Th e Gates Foundation. Zajedno sa Ani-lom Kumarom i Rajom Rajaratnamom, osnovao je privatnu fi rmu „Novi put svile“ (New Silk Route). Na osnovu svega nave-denog, teško da se može reći da nije bio ni uspešan, ni bogat – samo u McKinsey & Co zarađivao je oko pet do deset miliona dolara. Ipak, izgleda da pojedincima uvek fali neki dinar tj. milion pride.

…ili filantrop?Ceo slučaj srozao je ugled Rajata Gupte i u javnosti ga predstavio kao beskrupuloznog čoveka, spremnog da prekrši poslovnu etiku i zakone zarad sticanja bogatstva. Ovakav pogled na Guptu izazvao je negodovanje

od strane njegovih nekadašnjih bliskih sa-radnika. Prema njihovim rečima, Gupta je uvek ulagao dosta vremena i energije kako bi profesionalno obavio svoj posao, što ga je učinilo izuzetno cenjenim i traženim u visokim poslovnim krugovima. Istrajno je radio na uspostavljanju institucija svetske klase u različitim oblastima (obrazovanje, zdravstvena zaštita, gradski razvoj…). Nje-gova sposobnost da okupi ljude i motiviše ih da zajedničkim radom doprinesu ostva-renju određenog cilja, vredna je poštova-nja. Ovim se ne odbacuju optužbe iznete na njegov račun, niti se staje u njegovu od-branu, ističu njegovi saradnici - „Jednostav-no, ne treba dozvoliti da aktuelna situacija baci senku na sve dobro što je učinio tokom prethodnih godina“.

Marina POPOVIĆ ZAVIŠIĆ

rajat gupta pod lupom javnosti

koliko košta uSpeh?Skandal koji je izazvalo hapšenje Rajata Gupte, bivšeg generalnog direktora McKinsey & Co, uzburkao je javnost i ostavio neizbrisivu mrlju na imenu ove poznate konsultantske kuće. Ugled firme McKinsey & Co, koja još od osnivanja 1926. godine važi za jednu od najprestižnijih konsultantskih kuća, nesumnjivo je doveden u pitanje.

“Pomozite ljudima da postanu us-pešni. Za uzvrat, oni će vas učiniti uspešnijim više nego što možete da zamislite.” – Rajat Gupta

ekonomija

19

ekonomija

19

crvena vrpcaSvečano otvaranje ovog velelepnog objekta, vrednog oko pedeset miliona evra, najvlje-no je za 21. februar 2012. godine. Ovaj trž-ni centar prostiraće se na 65000 kvadratnih metara, imaće 110 prodajnih objekta, dva super mareketa i šest bioskopa opremljenih 3D tehnologijom i zapošljavaće između 400-500 radnika. Ovo je prva u nizu inve-sticija, koje istoimena izraelska kompanija planira u Srbiji u narenom periodu

poČetak gradnjeProjekat izgradnje kragujevačkog tržnog centra Plaza započeo je još 2008. godine. Izraelska kompanija je tada kupila plac po-vršine 2,4 hektara po ceni od 19000 evra po aru, u jednom od najstarijih kragujevačkih naselja. Završetak radova planiran je za kraj 2009. godine, ali je po izbijanju svetske ekonomske krize investitor privremeno obustavio radove na objektu. Kako je, me-đutim, pokazano interesovanje za nastavak radova, članovi gradskog veća Kragujevca odlučili su da investitoru omoguće pro-dužetak roka za gradnju. Jedan od razloga dolaska izraelske kompanije baš u Kragu-jevac bila je, kako ističu u „Plazi“, upravo ta spremnost gradske uprave na saradnju i izdavanje svih potrebnih dozvola u rekor-dnom roku.

direktor „plaze“ o SrbijiKoliko je misljenje pojedinih investitora o Srbiji kao nestabilnoj zemlji i zemlji punoj izazova uticalo na odluku izraelske kompa-nije da bas u našu zemlju udje sa investici-jom, čija će krajnja vrednost iznositi preko 60 miliona dolara, govori i Sagiv Meger, genrealni direktor „Plaze“ kod nas. „Slažem sa sa misljenjem da Srbija jeste zemlja puna izazova, ali, pre svega, kao zemlja u razvo-ju, a što se tiče nestabilnosti kojom je često okarakterisana, Plaza je kompanija koja već trinaest godina posluje na takvim tržištima, od Mađarske preko Poljske i Ukrajine.“ O svojim planovima i daljim investicijama na našim prostorima, u „Plazi“ ne žele mnogo da govore i zasada je samo poznato da je u planu izgradnja još dva tržna centra u Beo-

gradu i jednog u Kruševcu. Na pitanje zbog čega nisu ranije došli u našu zemlju, Sagiv Magner odgovara kako misli da je ovo upra-vo pravi momenat i da Plaza nije od onih kompanija koje će po svaku cenu ići na bilo koju lokaciju. Partner „Plaze“ u ovom pro-jektu je i austrijska fi rma Sinapleks, jedan od lidera na austrijskom tržištu. Ono što će Sinapleks doneti u „Plazu“, biće, svakako, i velika novina za srpske potrošače - šest di-gitalizovanih bioskopskih sala sa ukupno 1250 mesta. U tri sale biće prikazivani fi l-movi u 3D projekciji, a cene ulaznica za ove fi lmove biće od 250 - 300 dinara. Još jedna od novina je i mogućnost direktnog praće-nja opera iz njujorškog „Metroploitena“.

u borbi za potrošaČeNa koji način će Plaza kreirati svoj paket ponuda, šta je to po čemu će ona nastojati

da pridobije vernost potrošača, „najvazni-jeg kapitala trgovinskog preduzeća koja nije evidentirana u bilansnim šemama“ i kako će se odvijati konkurentska utakmi-ca, ostaje nam da vidimo. Da li je upravo zbog nadolazeće konkurencije „Delta Maksi“, pod upravom Deleza, snizio cene i sada nastoji da putem niskih cena, po-red postojećih, privuče i zadrži nove po-trošače? Pogodnosti koje Plaza donosi u Kragujevac, mnogi Kragujevčani imali su prilike da osete i pre svečanog otvaranja novog tržnog centra. Na izgradnji ovog objekta radilo oko 1200 radnika, od kojih mnogi nisu bili iz Kragujevca. Veliki broj ovih radnika našao je smeštaj u okolnim kragujevačkim naseljima Mala vaga, Ba-gremar i Kolonija, po ceni od 45 - 60 evra mesečno.Mnoštvo pitanja ostaje otvoreno i zasigur-no će odgovor na njih sačekati prvi kvartal 2012. godine. Interesuju nas pogodno-sti koje će ostvariti sami potrošači, kao i ostvarivanje saradnje sa malim i srednjim preduzećima, ali i da li će se ova izraelska kompanija oslanjati na domaće ili na strane izvore snabdevanja. Organizovanje malih i srednjih preduzeća u uredjen sistem dobav-ljača, kojem teži i država, i organizovanjem kontra sajmova, smanjio bi se broj malih i srednjih preduzeća koja, u narastajućoj kri-zi, nestaju sa tržišta. Ali, o tom, po tom.

Nenad KRSTIĆ

dolazak izraelskog trgovinskog lanca u Srbiju

plaza u Srcu šumadijeNajstarije kragujevačko naselje, Stara radnička kolonija, od prvog kvartala sledeće godine biće bogatije za jedan od najvećih, a mozda i najmodernijih tržnih centara u Srbiji.

Prvi pokušaj ulaska „Plaze“ na srpsko tržište

bio je pre četri godine, kada su hteli da kupe zgradu Ministarstva

unutrašnjih poslova, uništenu u

bombardovanju 1999. godine.

20

ekonomija

U trenucima kada svet pokušava da sani-ra posledice fi nansijskog kraha 2008. pomalo iznenađuje činjenica da je Nobelova nagrada dodeljena onima

čija je sfera interesovanja makroekonomija kojoj se duboko zamera što je zanemarila značaj fi nansijske regulacije u svojoj analizi. Učestvovali su u velikoj makroekonomskoj revoluciji, sedamdeset i osamdesetih, kada je kejnzijansko učenje napustilo pozornicu, bar u “main stream “ smislu. Škola racional-nih očekivanja je osporila prethodne modele i formirala nove, koje uzimaju u obzir vari-jable ranije greškom zanemarene. Sardžent i Sims su u skladu sa tim razvili metode za od-govore na pitanja poput onih kako povećanja kamatnih stopa i smanjenje poreza utiču na bruto domaći proizvod (BDP) i infl aciju ili šta se dešava kada neka vlada promeni ciljeve kada je reč o uravnotežavanju budžeta.

nobelova nagrada za ekonomijuAlfred Nobel je ustanovio nagradu koja će se dodeljivati za dostignuća u raznim naučnim poljima, ako doprinose dobrobiti čovečan-stva, zgrožen nasiljem koje omogućava nje-gov izum. Kao što je svima poznato, u pitanju je dinamit. Ekonomija nije jedna od oblasti kojima je Nobel 1895. namenio ovu čast Na-grada je ustanovljena 1968. od strane Šved-ske centralne banke (Sveriges Riskbank), najstarije centralne banke na svetu, u znak

sećanja na utemeljivača ovog priznanja. Prvi put su potvrdu svoje ekspertize u ovoj formi dobili Jan Tinbergen ( Jan Tinbergen) i Ra-gnar Friš (Ragnar Frisch), naredne godine, zbog značaja dinamičkih modela koje su ra-zvili. Sve do 2009. nijedna žena nije osvojila Nobelovu nagradu, kada to uspeva Elinor Ostrom.

tomaS SardžentTomas Sardžent je profesor ekonomije na Njujorškom univerzitetu. I on i Sims su dok-torirali na Harvardu 1968. godine. Obojica daju prednost ekonometriji kao najpouzda-nijem metodu istraživanja u okviru ekonom-ske nauke i proučavaju makroekonomske veličine. Značajan doprinos laureata je bio što su makroekonomske odnose analizirali korišćenjem istorijskih podataka u dvosmer-nim odnosima koji vladaju u ekonomiji.Sardžent je svojim radom ranih sedamde-setih godina najviše doprineo ekonomskoj nauci. Istraživanja je započeo sa grupom ko-lega među kojima su i neki od prethodnih dobitnika Nobelove nagrade – Lukas, Felps i Preskot. Tomas je uključio očekivanja kao jednu od nezavisnih varijabli i tako,u svojim naučnim publikacijama, prikazao način za analizu stalnih promena u ekonomskoj po-litici. Ovaj metod će odigrati ključnu ulogu kada se radi o objašnjenju infl acije sedam-desetih koja je kejnzijance skinula sa trona neprikosnovenosti.Sardžentovi privredni subjekti imaju očeki-vanja okrenuta unapred što znači da potro-šači znaju da smanjenje kamatnih stopa sada znači rast infl acije u budućnosti. Radnici će zahtevati rast nadnice, investitori rast prino-sa na kapital jer će biti svesni razlike između nominalnih i realnih veličina.Sardžent je izvršio analizu kretanja hiperin-

fl acije kroz različite istorijske periode evrop-skih zemalja. Između ostalog, analizirao je period posle Drugog svetskog rata, kada su mnoge zemlje u početku primenjivale politi-ku visoke stope infl acije, ali su kasnije uvele sistemske promene i prešle na politiku niže stope infl acije.

kriStofer SimSSadašnji profesor na Prinstonu, Sims je ko-risteći statističke metode proučavao uticaj privremenih promena ekonomske politike i drugih faktora na privredu. Razvio je model pod nazivom “Vektorska autoregresija” (po-znatiji kao VAR). Kao i Sardžent, proučavao je istorijske podatke. Na osnovu vremenskih serija je identiikovao neočekivane događaje – šokove i proučavao kako se prenose na pri-vredu tokom vremena.Sims je učestvovao u istraživanjima o efekti-ma povećanja kamatne stope od strane cen-tralne banke u cilju suzbijanja infl acije. Za-ključak do kog su došli ukazuje da je najčešće potrebna godina, do dve, da bi stopa infl acija opala, a ekonomski rast počinje da usporava vrlo brzo nakon uvođenja ove mere i vraća se na staro tek nakon nekoliko godina.Rad Tomasa Sardženta i Kristofera Simsa očigledno nije istovetan, metodi koje su ra-zvili ne odnose se na iste fenomene. Razlog zbog kog dele Nobelovu nagradu je što su u pitanju komplementarna istaživanja, njiho-vi modeli se najčešće koriste kombinovano. Nagrada, diploma, medalja i ček u iznosu od 1,08 miliona eura koji će podeliti će im biti dodeljeni 10. decembra, na dan smrti Alfre-da Nobela.

Selena IVANOVIĆ

nobelova nagrada za ekonomiju

makroekonomija kroz lupu racionalnoSti

amerikanci tomas Sardžent (thomas Sargent) i kristofer Sims (cristopher Sims) ove godine dele nobelovu nagradu “za empirijsko istraživanje uzroka i posledice u makroekonomiji” kako je saopšteno na sajtu koji se tiče ovog prestižnog priznanja.

nagrađeno polje istraživanja je “za

empirijsko istraživanje uzroka i posledice u

makroekonomiji.”

između dve vatrePeriod nakon Drugog svetskog rata obele-žila su „hladnoratovska“ odmeravanja snaga između dve, tada najjače svetske sile, SSSR-a i SAD-a. Rivalitet nije bio samo ideološ-ko-političkih dimenzija, već i ekonomskih. Sa druge strane, odvijao se i proces dekolo-nizacije, odnosno oslobađanje bivših kolo-nija u Aziji, Africi i Latinskoj Americi.Između te dve vatre našla se i SFR Jugosla-vija. Iako komunistička zemlja, nastojala je da se otrgne uticaju Sovjetskog Saveza. Po-čela je da razvija bliske odnose sa Zapadom, pri čemu je Amerika videla mogućnost ubacivanja „trojanskog konja“ u dvorište Varšavskog pakta. Opskrbljena kreditnim injekcijama sa zapada, Jugoslavija započi-nje privredni razvoj i polako širi vidike van evropskog prostora. Ne želeći da bude pion velikih sila, tadašnja vlast, oličena u pra-gmatičnoj ličnosti Josipa Broza, okreće se drugim zemljama, razvijajući prisnije eko-nomsko-političke odnose.

rađanje pokretaU našoj prestonici je 1961. godine odr-žan istorijski Samit Pokreta nesvrstanih. Cilj samita bilo je multilateralno rešava-nje raznih društvenih pitanja, zatim borba protiv imperijalizma, kolonijalizma, rasne segregacije i dr. Stožer okupljanja bila je naša zemlja, zajedno sa Indijom, Egiptom i Indonezijom. Ovaj odabir zemalja nije bio slučajan. Jugoslavija je beležila impresivne stope rasta sa pretendovanjem na osvajanje drugih tržišta. Indija je bila ogromna zemlja sa velikim ljudskim potencijalom i nuklear-nim oružjem. Egipat je bio u fazi pripreme kolosalnog projekta izgradnje Asuanske brane na Nilu, a Indonezija se nalazila na važnim trgovačkim putevima i posedovala je znatna prirodna bogatstva. Ove zemlje su pronašle zajednički jezik i rešile da učine presedan. Samit je protekao uspešno, pa je Pokret ubrzo privukao sve zemlje Afrike, Bliskog Istoka, Južne i Jugoistočne Azije i mno-ge zemlje Latinske Amerike. Broj članica dostigao je 111. Ove zemlje nazivane su i zemljama „Trećeg sveta“. Međutim, osam-

desetih godina 20. veka, naglo se smanjuje značaj Pokreta zbog većeg broja nesugla-sica među zemljama – članicama, a i zbog raspada SSSR-a.

jugoSlavija i zemlje trećeg SvetaKao jedina evropska država u Pokretu, Jugoslavija se nametnula kao lider koji se bori za interes siromašnih država. Dugo vremena će Jugoslavija predstavljati primer jedine evropske zemlje koja ne eksploatiše zemlje „Trećeg sveta“, već pokušava da na diplomatski način razvija odnose među nji-ma. Tržište, koje je brojalo skoro 55% svet-skog stanovništva, otvorilo se za direktne investicije naših preduzeća. Mnoge fi rme iz građevinskog sektora („Energoprojekt“, „Trudbenik“, „Hidrotehnika“ i dr), ulaga-le su u zemlje poput Libije, Iraka, Indije i dr. Kompanija NIS stekla je koncesiju na eksploataciju naft e u Angoli. Osamdesetih godina prošlog veka, SFRJ je sa Angolom imala ekonomsku razmenu iznad 200 mi-liona dolara godišnje. Mnogi naši inženjeri dali su doprinos razvoju infrastrukture u zemljama Pokreta. Robna razmena SFRJ 1981. s tim zemljama iznosila je 4,5 milijar-di dolara, od čega se 45% odnosilo na izvoz, što je bilo 10 puta više nego 1971. godine. SFRJ je Nesvrstanima izvozila sirovine, opremu i mašine, industrijske i prehrambe-ne proizvode, a uvozila je naft u, pamuk, ba-kar, gvožđe, boksit, južno voće, kafu, kožu

i dr. Investirala je u radove u poljoprivredi tih zemalja sa 350 miliona dolara. U Keniji i Tanzaniji, fi rme iz SFRJ izgradile su oko 3.000 kilometara puteva, po tržišnim cena-ma.

Srbija i aktuelno StanjeSa današnjeg stanja, deluje nam nezamisli-vo rasprostiranje uticaja kakav je Jugoslavi-ja tada imala. Sticajem mnogih nesrećnih okolnosti, Srbija, kao naslednik Jugoslavije, nije stekla taj imidž, o čemu naročito govo-re statistički podaci koji obuhvataju robnu razmenu sa inostranstvom. Gotovo 55% našeg izvoza odlazi u EU, oko 6% u Rusiju, ostatak otpada na Kinu, Švajcarsku i SAD. Razmena sa zemljama „Trećeg sveta“ je zanemarljiva. Da li evrointegracije nužno znače odricanje od razmene sa zemljama Pokreta?Mnogi od vas se pitaju: „Kakva je uopšte korist od trgovine sa zemljama „Trećeg sveta“? One su uglavnom siromašne.“ Uz uvažavanje konstatacije, odgovor laicima je da tu leži mnogostruka korist. Treba se setiti investicione opreme i traktora koji su se izvozili u Egipat, Siriju i drugde. Kako naša roba nije toliko konkurentna na trži-štima razvijenih zemalja, prirodno je da se mogu ostvariti znatni dobici od razmene sa zemljama „Trećeg sveta“.

Igor IVAŠKOVIĆ

nova tržišta za srpski izvoz

pokret neSvrStanihPeti septembar 2011. ostao je u Beogradu upamćen po naročitom događaju. Tada je održan jubilarni, 50. Samit Pokreta nesvrstanih toliko popularisan, a ipak mističan. Šta predstavlja Pokret i kako je nastao?

ekonomija

21

22

drUštvo

22

„ja te volim!“Ova „fenomenalna“ rečenica izlazi iz vaših ili njegovih usta posle mesec dana veze. Zašto? Odgovor je jednostavan! Hormoni. Hormo-ni. Hormoni. Toliko su vam pomutili um da bulaznite koješta. Ne možete nikoga da volite posle tako malo vremena i razlozi za to imaju naučno objašnjenje. Zaljubljenost, koja nam se svima dešava maltene momentalno, može-mo predstaviti kao iluziju koju vešto stvaraju oksitocin, testosteron, estrogen i sve ostale hemijske supstance u našem organizmu. Nji-hova glavna funkcija je da nam pruže osećaj zanesenosti, taman onoliko dugo, koliko nam treba da uskočimo u nečiji krevet. Kada smo na samom početku veze (od mesec do godinu dana), i zaista se osećamo fenomenalno, za to u većoj meri treba da zahvalimo majci pripo-di, pre nego realnim karakternim osobinama koje naš partner ima. Opet, ovo ne znači da ste u potpunosti izmislili osobu sa kojom ste u vezi, već da ste neke stvari, jednostav-no, zanemarili, ili ste odbili da ih primetite. Međutim, ima tu još jedna stvar – svako od partnera se barem prvih godinu dana trudi da se prikaže u najboljem svetlu, što dodatno doprinosi našoj lošoj proceni. Bez obzira na svo naše mozganje, pravi momenat odlučiva-nja nastupa kada zaljubljenost prođe i vi se nađete pored osobe, onakve kakve ona zaista jeste, bez pretvaranja, bez ukrasnog papira i mašne na vrhu. Kada hormoni prestanu da deluju, a vi i dalje želite da ostanete pored te osobe (kao i ona pored vas), spremni ste da prihvatite međusobne razlike, i da zajed-ničkim snagama radite na unapređenju vašeg odnosa, možemo da kažemo da ste u ljubavi. To je obično trnovit put, koji podrazumeva i ljutnju i strah i rizik, ali dok god želite da ide-te napred, znači da imate pravog saputnika na stazi ljubavi. Odnos koji se uvek razvija je odnos koji i vas razvija. A ukoliko se, napro-tiv, desi da posle perioda zaljubljenosti jed-nostavno želimo da nestanemo i zapitamo se „šta mi se kod njega (ili nje) svidelo“, znači samo da se priroda malo poigrala sa nama, i to u rok službe produženja vrste. Ništa straš-no, idemo dalje.

ja Sam zaviStan...Nije retkost da princ na belom konju, nakon nekog vremena postane konj, pa se devojke često pitaju „koliko žaba još moram da po-ljubim dok se jedna ne pretvori u princa“. To je individualno, ali ćete ih definitivno ljubiti dok god ne počnete da razmišljate o svojim postupcima i o onome šta zapravo želite od muškarca. Prema jednom istraživanju, ljudi koji stalno idu iz veze u vezu, i pri tom su u sva-koj zaljubljeni do ušiju (do jednog trenutka, i onda misteriozno nestaju), predstavljaju neku vrstu zavisnika. Oni su zavisni od toga da im hormoni pružaju osećaj zanesenosti. Centri u mozgu, koji su aktivni kad smo zaljubljeni, skoro su potpuno isti sa onima koji bi se akti-virali u slučaju da konzumirate kokain. Tu se, dakle, krije objašnjenje. Ali nijedna zavisnost nije dobra. Imamo i onaj drugi ekstrem, a to je da nikako ne dozvoljavamo sebi da se opu-stimo i počnemo da osećamo nešto prema ne-kome. Sada možda zvučim kontradiktorno, ali ima devojaka (i momaka) koji inhibiraju bilo kakvo emotivno uzbuđenje, jer jednostavno žele da budu sigurni da je to “to“, ili ne žele da im opet neko slomi srce, pa se onda pretvaraju u „robokape“ ili „hladne kučke“. Ni jedna ni druga krajnost nisu dobre, jer nas neće dovesti do ljubavi. Ono što nam treba je balans.

neću da budem ko mašina!Većina nas je u svom svakodnevnom ži-votu negde između ova dva ekstrema, ili je neko vreme boravila na nekom od dva kraja. Da ne bismo stalno lutali, važno da postanemo svesni onoga što zapravo želi-mo, jer tada konačno dobijamo fokus i u stanju smo da idemo napred. Međutim, da bismo upšte išli bilo gde, treba da raz-dvojimo pojmove u glavi: zaljubljenost i ljubav. Zaljubljenost je zanesenost, i na prvom mestu ima reproduktivnu svrhu. Ljubav je veoma složeno osećanje i pred-stavlja sve ono što dolazi nakon zaljublje-nosti, a to je naporan rad na odnosu dvoje ljudi. Da bismo bili sa nekim u ljubavi, moramo da budemo posvećeni, moramo uložiti puno energije i razumevanja. I što više damo, više će nam se vratiti. Ljubav nam se ne može desiti tek tako, a zaljublje-nost može. Zato nikad nije dobro donositi važne odluke o zajedničkom životu, na primer, dok nam je glava u oblacima. To se radi onda kada se malo spustimo na ze-mlju. Zato, drage moje dame, predlažem vam da prestanete da verujete u „ljubav na prvi pogled“, da ne budete lenje u vezi svog ljubavnog života i da počnete marlji-vo da radite na njemu.

Dr Da Wajt

ŽENSKA STRANA

juSt a little cruShDrage moje dame, vreme je za još jednu žensku temu (a možda i mušku) - u svakom slučaju, temu koja nas sve pogađa – zaljubljivanje. Da, svi volimo da budemo zaljubljeni i svi imamo problem da zaljubljenost razlikujemo od ljubavi i da se čuvamo zamki koje ona pred nas stavlja.

i tako je princ opet postao konj, ili magarac

ili nešto još gore...

23

drUštvo

šta je to u ljudSkom biću?Vrag će znati. Uglavnom, postoji značajan broj poznatih sportista koji se, iz samo sebi znanih razloga, okreću suprotnoj strani za-kona. Nanošenje teških telesnih povreda, krađe, povezanost sa organizovanim krimi-nalom, korišćenje opijata, pa čak i ubistva, samo su neki od prestupa koje su činili. S obzirom na činjenicu da neki to rade iz obesti, neki zbog pritiska, a neki iz očaja, po motivima bismo ih mogli i kategorizovati. Ipak, kada se crta (crvena, ne bela) podvu-če, jedno je sigurno – opredeljenje za krivič-na dela zavisi od nestabilne psihe pojedin-ca, a u ovom tekstu navodim Vam nekoliko takvih primera.

don kingNije sportista, više sportski kriminalac! Ime ovog bokserskog menadžera, čoveka koji je vinuo Majka Tajsona u zvezde, vezuje se za utaju poreza, prevare, nameštanje boks me-čeva, kao i neisplaćivanje dugova borcima koje je zastupao. Tužili su ga, između osta-lih, Muhamed Ali, Lenoks Luis, pa i sam Tajson. Samo čovek sa jakom „zaleđinom“ mogao je da se izmigolji navedenim gro-madama, a jako „zaleđe“ retko se vezuje za čist dosije. Povrh svega, King je izvršio dva ubistva - prvo, kada je pucao u leđa čoveku koji je pokušao da opljačka jednu od njego-vih kockarnica, a drugi put je usmrtio zapo-slenog (sigurno ne radnika na fabričkoj tra-ci) zbog 600$. Kada smo već kod Donove zaleđine, značajno je pomenuti da za prvo ubistvo nije odgovarao, jer je na sudu ono okarakterisano kao odbrana imovine.

majk tajSon (mike tyson)Bokser koji je zaradio oko 300 miliona do-lara tokom karijere, ali je na kraju proglasio bankrot. Sa samo 20 godina, Tajson postaje najmlađi svetski šampion superteške kate-gorije (WBC, IBF, WBA). Prvi je sportista po kojem je urađena kompjuterska igrica. U jednoj emisiji na Diskaveriju (Discovery), navedeno je da je Tajsonov udarac u glavu

jednake jačine kao da brzinom od 90 km/h udarite u banderu (bez kacige!). Kada je, krajem osamdesetih, njegova karijera zabli-stala, dodeljeno mu je počasno doktorsko zvanje od strane Državnog univerziteta Ohaja. Biografi se slažu da je otpuštanje starog trenera i početak saradnje sa Donom Kingom značajno doprinelo strmoglavom padu Tajsonove samokontrole. U zenitu svojih uspeha biva optužen za silovanje i osuđen je na 10 godina i šest meseci zatvo-ra. Kaznu je odslužio za tri godine (1992 – 1995). Šampionske pojaseve u kategori-jama WBC i WBA vraća 1996. Krunu kon-troverzne karijere predstavlja odgrizanje uha Ivanderu Holifildu tokom revanš meča 1997. godine.

o.j.SimpSonNajbolji raning bek (running back) u istoriji američkog fudbala. O.J. Simson je dočekao da bude izabran u Kuću slavnih pre nego što je ubio svoju ženu i njenog prijatelja (1994), negde u blizini Los Anđelesa. Na prvom su-đenju, koje je trajalo devet meseci, Simpson je proglašen nevinim zbog neadekvatnosti DNK dokaza. Zanimljivo, jedan od njego-vih branilaca bio je i otac Kim Kardašijan, Robert Kardašijan. Četrnaest godina kasni-je, optužen je za krađu uz pretnju vatrenim

oružjem. Ovog puta, osuđen je na više od 33 godine zatvora i sada izdržava kaznu u popravnoj ustanovi Lavlok, u Nevadi.

patrik klajvertPoznati fudbaler. Osim što je postigao het trik protiv reprezentacije Jugoslavije na Evropskom prvenstvu 2000. godine, kada nas je Holandija „razmontirala“, malo ljudi zna da je Klajvert, doduše iz nehata, poči-nio još jedan zločin. On je, naime, usmrtio čoveka u saobraćaju 1995. Policijski izveštaj pokazao je da je Klajvert vozio trezan, ali je prekoračio dozvoljenu brzinu za 32 km/h. Iako ovo nije zločin sa predumišljajem, može se podvesti pod „mladalačku ludost“, jer je tada devetnaestogodišnji Klajvert vozio svoj BMW prebrzo. Da ironija bude veća, poginuli čovek bio je vatreni navijač Ajaksa. Legenda fudbala kažnjena je druš-tveno angažovanim radom i zabranom vo-žnje.

kriS veberZvezda Sakramento Kingsa i, svojevremeno, jedan od najboljih igrača na poziciji četvor-ke u NBA ligi, poznat pod nadimkom „C Webb“ (mada se, isto tako, mogao koristiti i nadimak „C Weed“). Hapšen je i kažnjen zbog vožnje pod dejstvom marihuane. Pri-likom hapšenja, odbija da bude testiran. Nakon pretresa, u automobilu je nađena marihuana. Takođe, Veber je kažnjen i zbog laganja porote na suđenju i primanja mita za vreme koledž karijere u Mičigenu. Dosuđe-no mu je ukupno 300 sati društveno kori-snog rada u vidu skupljanja đubreta.

Mnogi sportisti su čak umrli, ili bili na ivici smrti zbog nezdravog i kriminogenog života – Dijego Maradona i Džordž Best, na primer. Pored mnogih analiza, tumačenja i osuda, mišljenje da je sport radi novca iskorenio ple-menitost i zdrav takimčarski duh, čini se kao najbolje objašnjenje svega navedenog.

Dušan VOJNOVIĆ

MUŠKA STRANA

u zdravom telu, zdrav duh (kako da ne?!)Svi su imali slavu, a pojedinci i mnogo novca i uticaja. Dođe ti da se zapitaš: „Šta bi još čovek mogao da poželi?“. Odgovor aktera ovih priča bi te iznenadio: „Malo zločina“!

demokratija - bombardovani smo tim pojmom, mnogi ga često ko-riste, ali malo ko od nas zaista zastane i zamisli se nad njegovim

značenjem. Danas se potenciraju slobode koje znače pravo na izbor, različitost i ne-diskriminaciju u svakom mogućem smislu. U većini slučajeva i sam pokušaj sprovođe-nja tih prava obično nailazi na otpor sre-dine, koja funkcioniše poput one opisane u Domanovićevom „Mrtvom moru“, samo sada žrtva nije pojedinac, već neka grupa-cija koja se usudi da traži svoja prava. Ovaj film upravo govori o borbi protiv predra-suda i mogućnosti prevazilaženja istih. To uspeva glavnom junaku, Limunu (Nikola Kojo), koji ne igra „pedera“ u novom Dra-gojevićevom filmu, kako su pojedini me-diji izveštavali, već ratnog veterana koji će shvatiti da je jedina bitna podela, kako sam ističe, ona na „ljude i neljude“. Dragojević, na pitanje o centralnoj temi filma, kaže da „Parada” ima okosnicu u odnosu, sukobu i saradnji dva potpuno različita sveta.

o filmUParada ponosa je samo poslužila kao baza cele priče, pa poruku ne treba vezivati is-ključivo za ovaj fenomen. Nije u pitanju ambiciozan projekat, već delo koje ima za cilj da nasmeje gledaoce. Pošto je policija odbila da obezbeđuje Paradu, Limun to prihvata, na inicijativu svoje verenice, pa će zapadati u bezbroj komičnih situacija. Kako u Beogradu ne može da sakupi ekipu koja bi pristala da obezbeđuje skup, Limun, u druš-

tvu jednog od gej aktivista, Radmila, kreće na put po zemljama regiona, gde je ratovao devedesetih. Što više vremena budu pro-vodili zajedno, Limun i Radmilo će uvideti da su, u stvari, sličniji nego što se na prvi pogled činilo. Među ljudima koji će činiti „najamnike“ naći će se i oni protiv kojih se Limun borio, ali je sa njima istovremeno i trgovao za vreme rata devedesetih. Tek kada svi zajedno dođu u Beograd, počinju pravi izazovi… Ovaj film, koji sadrži elemente tragikomedije, ima osnovni cilj da zabavi prosečnog gledaoca. U nekoj drugoj zemlji, najverovatnije ne bi nastala nikakva fama oko filma ove vrste.

kuda Smo Se zaputili?Razni „srpski“ pokreti pozivali su na bojkot ovog kinematografskog ostvarenja. Bezus-pešno. Film je odlično prihvaćen kod publi-ke. Glavni adut onih koji ga nisu ni gledali, a već su doneli sud, jeste da je režiser politič-ka marioneta. Ipak, „Parada“ ne ostaje duž-na ni organima vlasti. U pitanju je, jedno-stavno, oštra kritika društva u kome živimo. Zbog ljudi koji mrze, a ne znaju zašto mrze, više nema smisla govoriti o nacionalizmu. Nacionalizam sada nije sinonim za patriot-ska osećanja, već za šovinizam i nasilje koji se neprestano propagiraju. Šta posle svega preostaje običnom Srbinu da voli? Zemlju u kojoj nemate pravo na svoje mišljenje ako to nije mišljenje većine? Ljude koji ćute? Državne institucije koje su, malo je reći, neefikasne? Ostaje mu da se nada da će su-tra biti bolje. Sutra nikako ne dolazi. Ovaj

projekat je, na neki način, poziv za buđenje iz začaranog sna, iz letargije u koju smo za-pali, ili smo u istu bačeni. Ovo je mali film koji govori o velikim stvarima.

autor i glavni protagoniStaSrđan Dragojević je, nakon završenih stu-dija psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, upisao Fakultet dramskih umet-nosti, smer režija. Rediteljski debi imao je sa 29 godina, filmom „Mi nismo anđeli“, čiji je scenario, takođe, on napisao. Tokom go-dina, Dragojević potpisuje naslove koji su, na mala ili velika vrata, ušli u istoriju sedme umetnosti kod nas. „Lepa sela lepo gore“ donela su mu naklonost kritičara i osvojila publiku naprečac, pa se uz „Rane“, za koje je, takođe, potpisao scenario i režiju, ubra-jaju u red filmova koji imaju kultni status u našoj kinematografiji.Nikola Kojo, nama omiljen u ulozi Crnog Đorđa u „Crnom Gruji“, a naročito u ulo-zi neženje i ženskaroša iz filma „Mi nismo anđeli“, uliva strah i trepet, ali i utisak mačo muškarca, gde god se pojavi. Neki od filmo-va u kojima je igrao su: Rad na određeno vreme(1980. glumački debi sa nepunih 11 godina), Sivi dom, Dva sata kvalitetnog pro-grama (scenario pisao Dragojević), Lepa sela lepo gore, Rane, Nož, Točkovi, Četvrti čovek, Nebeska udica, triologija „Mi nismo anđeli“. Sam značaj ovih ostvarenja je dovo-ljan da ukaže na to o koliko velikom glumcu je reč.Parada ili ne, na nama je da odaberemo hoćemo li poslušati poruku čuvene pesme „LIVE AND LET OTHER LIVE“, ili njenu iskrivljenu verziju, jednom prilikom pomi-njanu u Simpsonovima dok je Homer be-somučno menjao kanale - LIVE AND LET OTHER DIE.

Selena IVANOVIĆ

novi film Srđana dragojevića

parada Naš proslavljeni glumac, Nikola Kojo, igra glavnu ulogu u filmu koji je još pre premijere (31.10.) uzburkao strasti i pokrenuo mnoge polemike i spekulisanja u javnosti. Publici dobro poznat reditelj i scenarista, Srđan Dragojević, tvrdi kako mu je baš to bio jedan od ciljeva.

drUštvo

24

25

drUštvo

ovaj pokret nastao je spontano, po-vezivanjem ljudi preko društve-nih mreža na internetu. Čine ga uglavnom ljudi koji su najugrože-

niji svetskom krizom, poput onih koji su ostali bez posla, stana, zatim studenti, ali i pripadnici srednje klase, koji su nezado-voljni nepravdama u društvu, pohlepom finansijskih institucija, menadžera i ko-rumpiranih političara. Protesti su započeli 17. septembra, a već nakon par nedelja, dospeli su u žižu javnosti i raširili se po Njujorku, Vašingtonu, Bostonu, Čikagu i drugim gradovima. Na stotine demonstra-nata hapšeno je svakog dana. Oni još uvek nemaju vođe i najkonkretniji zahtevi, koje su do sada istakli, tiču se povećanja poreza za najbogatije slojeve.

uticaj na politiČarePotpuno očekivano, na pokret su se oko-mili Republikanci, koji ističu da su njegovi ciljevi „neamerički“ i da je „opasno pokre-tanje klasnog rata u SAD“. Nije neobično da se demokratija brani tim rečima, ako se setimo da su radnicima, pripadnicima komunističkih pokreta, tokom dvadese-tih godina prošlig veka, u vreme histerije zbog nadiruće opasnosti od sovjetskog Boljševizma (npr. afera Sako-Vanceti), na-meštana ubistva i da su osuđivani na smrt bez ikakvih dokaza. Lov na crvene veštice bio je čuven metod borbe za demokrati-ju i nakon Drugog svetskog rata. Samo se pitam šta bi se desilo kada bi većina Amerikanaca bila za socijalizam. Da li bi svi bili proglašeni za izdajnike? Pripadnici „pokreta nade“ polažu u Demokrate, koje su već krenule sa reformom zdravstvenog osiguranja. Ali Obama se za sada drži po strani, ne želeći da se konfrontira neopre-deljenim biračima pred izbore 2012. go-dine. U svakom slučaju, pokret ima šanse da postane pandan „Bostonskoj čajanci“, kao radikalnoj desnici i utiče na ishod sledećih izbora, ukoliko preživi „dečije bolesti“.

nešto je trulo u državi danSkojŠta je zapravo uzrok ove krize? Ekonomisti mnogo pričaju o ekonometrijskim mode-lima, faktorima, parametrima, a zapravo malo toga kažu. Ipak, situacija je vrlo jed-nostavna. Prosečne zarade u SAD realno stagniraju već dvadeset godina, dok su u periodu 2000 - 2007. rasle po godišnjoj stopi od 0,01%. Ukinuto je zlatno važenje valuta i stvorene su neslućene mogućnosti za štampanje novca i rast kreditne aktivno-sti. Inflacija je za nas normalna pojava. Lju-di nemaju realne izvore sredstava i prinu-đeni su da se zadužuju, ali neko to jednom mora da plati. Razlog tome je što vlasnici kompanija prisvajaju sav profit, dok rad-nici ne dobijaju ništa, iako dobrim delom doprinose stvaranju tog profita, pogotovo u današnjoj postindustrijskoj ekonomiji znanja. Moderna marginalistička teorija nas uči da svi faktori proizvodnje ostvaruju prinos. Ako je tako, zašto radnici nemaju pravo na deo profita po osnovu svog anga-žovanog faktora proizvodnje - rada? Koli-ko je meni poznato, radnici se (još uvek) ne iskazuju u bilansu stanja kao kapital vlasnika kompanije. Oni su vlasnici svoje radne snage i samo je pozajmljuju kapita-

listima da bi se proizvela roba, a za to do-bijaju nadoknadu, koja se (gle čuda) zove najamnina. Ako banka po osnovu datog zajma dobija kamatu kao naknadu za kori-šćenje svoje imovine, zašto onda zaposleni ne bi imali pravo na deo profita po osnovu svog pozajmljenog rada, u skladu sa uče-šćem troškova rada u ukupnim troškovima kompanije? Jednostavno, potrebno je ozakoniti rast zarada u skladu sa rastom kompanije i ne dopustiti dalje raslojavanje društva. U su-protnom, dolazimo do situacije da nam kapitalisti pozajmljuju novac da bismo mogli da kupimo njihove proizvode, jer mi nemamo ništa, a oni imaju sve. Takav sistem neminovno je osuđen na propast i pogodiće i radnike i one koji profitiraju od takvog sistema. Za kraj, preporučujem vam da pročitate tekst iz udžbenika „Javne finansije“ H. Rozena i T. Gejera, na strana-ma 286 i 287. U ovom tekstu pročitaćete kako marginalisti sami sebe demantuju sa zaključkom da je jednakost u raspodeli dohotka (tj. komunizam) optimalna. Ali, naravno, autori knjige to nisu eksplicitno priznali.

Stefan ĐERASIMOVIĆ

pokret „okupirajte wall street“

amerika i engleSka biće zemlja proleterSkaIz nove svetske ekonomske krize mogle bi da proisteknu radikalne društvene promene, ako je sudeći po činjenici da se u SAD, bastionu svetskog liberalizma, pojavio progresivni, socijaldemokratski pokret „Okupirajte Wall Street“.

U knjizi „Javne finansije“ H. Rozena i T. Gejera, na str. 286 i 287 postoji primer

sa siromašnim i bogatim pojedincem. Ako je granična

korisnost dohotka (kao i svake robe) opadajuća i ako malo

dohotka oduzmemo bogatašu i damo siromahu, onda je

smanjenje korisnosti bogataša manje od povećanja korisnosti

siromaha (naše malo nekome je mnogo). Ovakve operacije treba

nastaviti sve dok se granične korisnosti dohotka (kao i sam

dohodak) bogataša i siromaha ne izjednače, odnosno dok se

ne ostvari maksimalna ukupna društvena korisnost.

26

drUštvo

pojam „socijalno preduzetništvo“ nije nov, javlja se još krajem osam-desetih godina XX veka u Italiji. Razlog za stvaranje i dinamičan

razvoj socijalnog preduzetništva na itali-janskom tlu, ali i u svetu, treba tražiti u nedostatku ispunjenja mnogih duštvenih potreba. Socijalna preduzeća mogu da zadovoljavaju ekonomske potrebe svojih članova, ali i da budu okrenuta ka socijal-nim programima i pomoći ugoroženim grupama, poput dece, invalida, starih, hendikepiranih, ali i bivšim zatvorenici-ma ili uživaocima droga.

Socijalni preduzetniciSocijalni preduzetnici su pojedinci koji nude inovativna rešenja za goruće druš-tvene probleme. Najvažniji element njiho-vog poslovanja je socijalna komponenta. Ova preduzeća kreiraju približno 8% no-vih poslova u Evropi, i uz to obezbeđuju 3,5 miliona radnih mesta u Evropskoj uni-ji. Socijalna preduzeća iziskuju posebnu strukturu menadžmenta i kapitala, kao i posebne veštine menadžera i ostalih zapo-slenih u njima. Velika Britanija je danas li-der po uspehu poslovanja ove vrste predu-zeća. U toj zemlji je 2003. godine otvorena škola za socijalne preduzetnike pri Oksfor-du, tako da sada broj tamošnjih preduzeća dostiže 15000. Socijalno preduzetništvo je počelo intenzivnije da se razvija i u sve-tu, izuzev kod nas, gde se o zapošljavanju osoba sa invaliditetom, neobrazovanih i drugih marginalizovanih socijalnih grupa veoma malo zna.

motivacija i karakteriStikeKoncept socijalnog preduzeća podržava civilno društvo, ekonomsku emancipaciju ugroženih grupa i ekološki i ekonomski razvoj, te podstiče pozitivne društvene promene. U socijalna preduzeća spadaju nevladine organizacije, neprofitne organi-zacije, kooperative (zadruge)... Zajedničke karakteristike su im otvorenost i dobro-voljnost udruživanja, formalna struktura,

autonomnost u sistemu odlučivanja, nedr-žavni i nepartijski karakter, kao i usmere-nost na humanitarne i socijalne ciljeve, a ne na profit. Ova preduzeća, i kad ostva-ruju profit, ne raspodeljuju ga na osnove vlasništva, već ga dalje investiraju u cilju ispunjavanja misije zbog koje su osnova-na. Ona mogu da ojačaju privredu, otvore nova radna mesta i reše socijalne probleme preispitujući neke od aktuelnih politika i pomažući vladi da unapredi način organi-zacije i pružanja javnih usluga.

omladinSke zadrugeU Srbiji je 2008. godine registrovano 1150 organizacija koje su imale odlike socijal-nog preduzeća. Zadruge za zapošljava-nje mladih činile su 15.3% ovog sektora. Danas u našoj zemlji visokoobrazovano stanovništvo čini tek oko 10%, a jedan od velikih razloga je taj što mladi nemaju finansijska sredstva za školovanje. Takore-ći, i mi studenti spadamo u «ugrožene» grupe. Studentski život je skup, pa nije na odmet potražiti neki honorarni posao, mogućnost da se zaradi dodatni džeparac. U pronalaženju posla mogu nam pomoći Omladinske tj. Studentske zadruge. U Be-ogradu ih ima nekoliko, a najpoznatije su Tragač, Bulevar, Tim.... Od poslova koje možete naći u ponudi, najinteresantnije su promocije, statiranje u reklamama, delje-nje letaka... Danas je zadruga od pomoći nama, a sutra će neko od nas postati soci-jalni preduzetnik i biti od pomoći svima kojima je ona potrebna.

Ivana MILOŠEVIĆ

Socijalno preduzeće

danaS Student, Sutra Socijalni preduzetnikPromocija socijalnih preduzeća je značajna mogućnost i alternativno rešenje za probleme dugoročne nezaposlenosti.

U Velikoj Britaniji socijalne organizacije

čine 5% svih preduzeća i sa zaradom od preko

osam milijardi funti godišnje, stvaraju oko

1% godišnjeg BDP.

Osnovni zadatak zadruge je da omogući

da zadrugari za potrebe poslodavaca obavljaju

privremene, povremene i slične poslove koji ne zahtevaju zasnivanje

radnog odnosa. Ovi poslovi se sklapaju po

osnovu ugovora sa poslodavcem, a vreme

trajanja ugovora za isti posao kod istog

poslodavca je maksimalno 120 dana. Član zadruge

može biti učenik, student ili nezaposleno lice uzrasta od 15 do 30 godina. Član zadruge se postaje popunjavanjem pristupnice i plaćanjem godišnje članarine koja

iznosi 300 dinara.

U socijalna preduzeća spadaju i sigurne kuće, koje organizuju obuke

i zapošljavaju svoje štićenike.

27

drUštvo

na početku, neophodno je posvetiti malo pažnje razlozima za blokadu i zašto je izabran takav metod. Ukrat-ko, došlo je do kulminacije nečega

što traje godinama. Prvo, protestne šetnje, blokiranje saobraćajnica i štrajkovi ispred zgrade Vlade su nešto što Beograd krasi svake godine u oktobru mesecu. Tako je bilo i ove godine, 6. oktobra. Ali ovaj, kao i svi prethodni pokušaji reforme se završio neslavno. Po studente, naravno. Drugi jako bitan faktor predstavljaju legitimna student-ska tela. Ja kao student Filozofskog fakulteta ne znam ni ko me predstavlja, niti šta su ika-da uradili. To na neki način stvara sumnju. U ovom slučaju , opravdano ili ne, glasine da su svi članovi različitih političkih partija. Kada se pored dva navedena razloga dodaju i najnovije reforme Ministarstva prosvete, eto vam revolucije.Zašto baš blokada? Jednostavno, ovo je pravi potez da skrenete pažnju na sebe i pokažete šta ste sve sposobni da uradite. Pored toga, policija, po članu 7 zakona o visokom obra-zovanju, ne sme da upadne na visokoškol-sku ustanovu „osim u slučaju ugrožavanja opšte sigurnosti, života, telesnog integriteta, zdravlja ili imovine“. I poslednji, ali mož-da najbitniji, razlog je to što prekid nastave omogućava prilično duge proteste.

dešavanja na fakultetuSama blokada je bila dosta mirna. Čitaonice, biblioteke i šalteri za studentske poslove su radili normalno. Konsultacije sa profesori-ma su bile u ugovorenim terminima. Me-đutim, transparenti po hodnicima, stolice ispred kabineta, zvučnici u hodniku i par razapetih šatora su pokazivali da se tu nešto dešavalo. Na prvi pogled anarhija, ali ipak daleko od toga. Studenti u blokadi su bili do-sta dobro organizovani. Označeni ljubičasti-ma trakama vezanim oku ruke i podeljeni u radne grupe bili supriličnoefikasni. Ne zbog ljubičastih traka, već zato što je svako imao svoje zaduženje. Takođe, svaki dan su imali bogat program. Od alternativnih predavanja različitih profesora koji podržavaju blokadu,

preko izložbi fotografija, čitalačkih sekcija, bioskopa i sl. Trudili su se da vreme koje provode na fakultetu ne bude bačeno. Ono čime se završavao dan jeste Plenum (najbo-lji prevod bi bio Sabor). To je demokratsko telo na koje mogu doći svi, reći šta misle i učestvovati u donošenju odluka. Nakon Ple-numa, određena grupa studenata bi ostala da spava ili da čuva stražu do ujutru.

inCidentiNažalost, o ovome bi moglo mnogo detalj-nije od onoga što ćete pročitati. Od skinhe-da koji su u dva navrata pretili studentima, preko sukoba (što verbalnih, što fizičkih) sa profesorima, studentima, studentskim par-lamentom, radnicima obezbeđenja koji su se pojavili druge nedelje protesta, mnogo toga su proživeli da bi opstali.I u tome se donekle vidi njihova odlučnost. Filozofski fakultet u Novom Sadu je bio zaključan dana kada su studenti trebali da odluče da li da i oni stu-pe u blokadu. Na kraju on se, i pored najava, nije priključio protestu.

reakcije nadležnihRektor Beogradskog univerziteta i dekanice blokiranih fakulteta su igrale izuzetno veliku ulogu u ovoj blokadi. Oni su bili zaduženi da šokiraju javnost. Izjave rektora da je filološki „ženski fakultet“, a da je filozofski „pravi fa-kultet“ (u odnosu na, verovatno, filološki) na kome je „redovan vid nastave da malo vežba-ju revoluciju“ su zastrašujuće. Sa druge stra-ne, uprave blokiranih fakulteta su imale svoje ispade. Na Filozofskom fakultetu dekanica je gasila struju, zaključavala WC-e, isključivala liftove, podigla krivične prijave protiv stude-nata koji su napadnuti (dobro ste pročitali) i sl. Sa druge strane, na Filološkom, dekanica je na jednom plenumu molila studente da prekinu blokadu da ne bi ostala bez posla.

javnoStPored profesora koji su uglavnom podržavali iznete zahteve (ali ne i metod kojim ti zahtevi pokušavaju da se ostvare), naišli su na veliku podršku kolega iz drugih zemalja. Studenti iz Rusije, Bugarske i Hrvatske su poslali pisma podrške. Ni javne ličnosti nisu bile uzdržane. Na koncertu održanom 29. oktobra na pla-tou Filozofskog fakulteta svoj glas podrške dali su S.A.R.S, E-Play, MC Sajsi i dr. Pored njih, podršku studentima dali su i fudbaler Ivan Ergić, glumac Tihomir Stanić, brojni umetnici i različite organizacije koje se i same bore za promene.Epiloga nema- jer, osim blokade, ništa nije gotovo. Promene su potrebne. Kakve? Tu ne bih zalazio.

Nenad RUŽIĆ

protest na beogradskom univerzitetu

blokada 01117. oktobra upadom studenata na Filološki fakultet otpočela je blokada. 3 dana kasnije protestima su se priključili i studenti Filozofskog fakulteta, nešto kasnije i studenti Visoke elektrotehničke škole. Protest je prekinut 10. novembra- posle 25 dana.

Zahtevi studenata su bili: 48 ESPB za uslov za budžet, ukidanje

rangiranja studenata, vraćanje apsolventskih

rokova i školarina u iznosu 3 minimalne

mesečne plate.

knjige za samoispomoćmozaik

28

glumaHajde da se igramo. Hajde da snimimo fi lm. Ukoliko odlu-čimo da ga snimamo zaista, za to bi nam trebalo mnogo love, mnogo ljudi, mnogo vreme-

na... a mi ništa od svega toga ne-mamo. Tako da nećemo zaista

da snimamo fi lm. Samo ćemo da se pravimo da to radimo. Izaberite

sada žanr koji vam se sviđa. Evo, ja ću da vam pomognem, neka to bude drama. Možda

se neki ne bi složili sa mojim izborom, jer drame sma-traju previše dosadnim, ali razuveriću vas. Ova drama će u sebi da sadrži i malo komedije, i malo tragedije, i malo ljubavi, i malo trilera... od svega po malo! Ne bri-nite se, ovo nije još jedna receptura smuti pa prospi, is-pašće sjajno, kad vam kažem! E sad, treba da odredimo vreme i mesto. To je barem lako. Neka se fi lm odvija OVDE i SADA. I za kraj da odlučimo ko će biti glavni lik fi lma. Za tu ulogu, imam savršenu osobu. Neka to bude....š upravo ti!Kao glavni glumac, imaš najveći uticaj na režisera, pa možeš da biraš tekst koji ćeš da čitaš, i ne samo to. Na tebi je da odrediš koji scenario želiš, zatim sporedne glumce, statiste, scenografi ju... Možeš da utičeš na sve što se dešava na setu (stručno govoreći). Pa da se ne bi-smo mnogo zamajavali izmišljanjem različitih scenari-ja, hajde da se odlučimo da to bude na primer – tvoj život. Glavni glumci će da budu tvoj dečko/devojka, sestra, rodi-telji i rodbina, prijatelji, zatim u sporedne će da spadaju komšije, drugari sa fakulteta, iz teretane i sl. Statisti će biti svi prolaznici na ulici i drugim mestima na kojima ćeš i sam boraviti. Ne sekiraj se sve će biti toliko uverljivo, jedva da ćeš osetiti razliku.Moraš zapamtiti jednu stvar. Nije bitno koliko je fi lm zani-mljiv. Čak nije bitno ni koliku će gledanost da privuče, ni šta će kritičari da kažu, ma čak ne mora ni premi-jera da bude propraćena. Jedino što je bitno jeste da se tebi sviđa, i da ti uživaš u njemu. Zašto? Pa, hajde da kažemo da ti je ova godina bila jako uspešna, kao glumac si imao nekoliko jako primećenih uloga, po-brao si nagrade, pohvale kritičara... A tek kakvo ludilo

se dešava na tvom fan sajtu. I sada si se umorio od tog cirkusa. Naučio si kako da udovoljiš tuđim ukusima, i muka ti je od toga. Znaš tačno šta treba da uradiš da bi pobrao aplauz publike. Više ti čak nije ni zanimljivo. Zaključio si da ti je potreban predah. I uzeo si godinu dana slobodno. Obećao si da ćeš za tih godinu dana da se baviš stvarima koje voliš, i koje nisi radio dugo. A odavno nisi glumio onako uverljivo, od srca, niti si učestvovao u nekom projektu u koji odistinski veruješ. Ovaj put, samo ovaj put biće drugačije. Izabraćeš sce-nario koji ti se svidi, obrlatićeš one u rukovodstvu da vam obezbede dovoljno novca za snimanje na lokaciji koju ti poželiš, odabraćeš tvoje ljude sa kojima rad nije rad, već uživanje, i prepustićeš se...Ovaj put ćeš da se daš svim srcem. To je još jedna stvar koju dugo nisi radio. Ko zna kako će ovaj put da ispad-ne. Plašiš se. Treseš se od straha. Već si odlučio da ovo ne radiš ni zbog koga drugog do zbog sebe, ali šta ako sebe razočaraš? Ukoliko shvatiš da nemaš talenta? Da jedino u čemu si dobar jeste da se držiš utabanih staza, uhodanih proverenih uloga, i stereotipa koje je lako popuniti? Šta onda?Razočarenje je strašna stvar. Razarajuća, tužna, bolna. Razočaranje u sebe je nešto još gore od toga. Ali zar nije daleko gore to da si zaboravio da budeš ono što jesi? Toliko dugo i uporno glumiš uloge koje se od

tebe očekuju, da više ni ne znaš šta želiš. Sada je vreme da se to menja. Vreme je da ponovo pronađeš sebe. Znam da te to plaši, možda ne uspeš. Ali, na kraju krajeva, razočarenje je samo još jedan doživljaj. Iskustvo za proživeti, i što je još bitnije pre-živeti. Mnogo je strašnije nikad ne biti razočaran. Jer u tom slučaju, nikad se ne odvažiš dovoljno da pratiš svoje srce, igraš na slepo, glavom rušiš zidove... A ukoliko se odlučiš da ga pratiš, znaj da tvoje srce ne podleže pritiscima

sa kojima se ti susrećeš. Pritisci društva, okoline, čak i najbližih ne

mogu ga dotaći. Ništa ga ne može ugurati u neki ka-lup i oblikovati. Ono želi... ono što želi. I ukoliko ga pratiš, nećeš pogrešiti. A sada idi i glumi u svom fi lmu. Kamera... pozor... AKCIJA!

Iva KOLUNDŽIJA

29

mozaikgrafologija

poput otiska prsta ili DNK, rukopis označava svakog čoveka kao jedin-stvenog i neponovljivog pojedinca. Kao što nema dva ista otiska prsta,

dve iste šare u oku, tako nema ni dva ista rukopisa. To je naša lična karta. Nauka koja proučava rukopis zove se grafologija. Grafo-logija je veština ili „nauka“ gde se na osnovu analize rukopisa otkrivaju osobine ličnosti. Grafologija je prosuđivanje karaktera i povre-menih duševnih stanja o osobama iz njiho-vog rukopisa. Zasniva se na pretpostavci da između rukopisa i karaktera postoji pravilan psihofi ziološki odnos. Zanimljivo je da za-četke grafološke analize možemo pronaći u starom Rimu. Naime, već je u drugom veku pre Hrista rimski biograf Suetonius Tranqui-llus primetio neke specifi čnosti u Cezarovim rukopisima.

vrSte rukopiSaRukopis otkriva sve ono što skrivamo u sebi. Iz slova nanizanih u rečenice može se zaklju-čiti da li je neko radoholičar ili lenjivac, blag ili agresivan, bezidejan ili maštovit, da li nepre-stano žali za prošlošću ili je okrenut buduć-nosti, povučen ili društven... Postoji bezbroj različitih rukopisa. Konkretno čitljiv ruko-pis, koji čuva sve odlike klasičnog školskog pisanja, ne upućuje na najiskreniju, najotvo-reniju osobu, već naprotiv, na pretvaranje i fo-liranje. Potpuno nečitljiv rukopis sreće se kod osoba kojima nije mnogo stalo do odnosa sa javnošću ili koje imaju ozbiljnih teškoća u ko-munikaciji sa drugima. Povezano pišu visoko

inteligentne osobe, manja čitljivost rukopisa češće se pronalazi kod naučnika nego kod umetnika. Lekari nečitko pišu i još nečitkije se potpisuju, jer imaju potrebu da postave socijalnu branu, očuvaju socijalnu distancu i tako iskažu svoju poziciju nedodirljive moći.Štampano pismo manje govori o “vlasniku” od njegovog pisanog rukopisa. Pisati štampa-no znači pisati sporije, sa više koncentracije, to je još jedan znak vaše potrebe da držite konce u svojim rukama i kontrolišete druge, ali i situaciju oko sebe. Osobe sa kombino-vanim štampano-pisanim rukopisom ‘štam-pajući’ češće poručuju laž nego istinu. Evo nekoliko pravila u pisanju:

veliČina SlovaMala slova: takvi ljudi su tačni i pažljivi, rezer-visani i uzdržani. Oni su mentalno oprezni, zagledani u svoje unutrašnje biće uz postav-ljanje bloka prema spoljašnosti. Jednom rečju ovo je pokazatelj introvertnosti.Velika slova: Takavi ljudi su jasni i agresivni. Oni su slavoljubivi i ekstravertni. Nedosta-je im koncentracija i disciplina.Oni su jako motivisani,samouvereni sa optimističkim pogledom na svet.

nagib SlovaEkstremno desni nagib: Ovaj obrazac uka-zuje na nesigurnost i impulsivnost. Rukopis iskošen u desnu stranu govori i o emocional-no toploj i darežljivoj osobi.Ekstemno levi nagib: Ovaj tip ljudi odlikuje emocionalna povučenost i pronicljivost.

pritiSak Slova Pritisak je oznaka snage jedne osobe, dok je snaga odraz energije i vitalnosti osobe.Jak pritisak: Takav ljudi suagresivni,posesivni i sebični. Oni su stvara-lački nastrojeni, estetski i trajni. Ova crta po-kazuje jedno emocionalno snažno i duboko lice. Jak pritisak pri pisanju otkriva energičnu, liderstvu sklonu ličnost.Slab pritisak: Takav ljudi su osetljivii, nežni, trpeljivi, blagi. Oni su pasivni i ravnodušni sa nedostatkom vitalnosti. Ova grafološka crta ukazuje na fi zički slabo i lomljivo lice bez neke energije.

još neka pravila:Slova koja se naginju u različitim smerovi-ma: označavaju svestranost i prilagodljivost.Slova koja se nepravilno naginju: označavaju nedostatak fl eksibilnosti.Tanka slova: osoba nema mnogo samopošto-vanja, ali je inteligentna.Široka slova: oznaka otvorenih i druželjubi-vih osoba.Uska slova: ukazuju na pomalo sramežljivu i sputanu osobu, koja je vrlo disciplinovana.Slova koja se ne dodiruju: ukazuju na stra-stvenu i nepraktičnu umetničku dušu.Neka slova se dodiruju: osoba spaja razum i intuiciju. Sva slova se spajaju: pokazuju vrlo opreznu osobu.

pažljivo pišiteDa li ste odlučni, blagi, spontani, štedljivi, uredni, spremni na saradnju, lukavi, sumnji-čavi, otvoreni, potišteni, pametni – sve ove osobine mogu da se otkriju uz pomoć grafo-logije.I zato kad se sledeći put dosadjujete na pre-davanjima, samo bacite pogled na rukopis kolege do vas i iznenadićete se koliko možete saznati.

Andrea KRIZMANIĆ

rukopiS otkriva vaš karakter

Potpis američkog predsednika Baraka Obame

odaje osobu koja ima jaku potrebu za socijalnom

vidljivošću, društvenom promocijom i uspehom. Rukopis Merlin Monro odaje psihopatu,potpis Žakline Kenedi otkriva

depresiju, Čaplinov rukopis agresivnost, egocentrizam

Dzona Lenona...

o Salvadoru daliju

Sam pokret nadrealizma nastaje sredinom tridesetih godina proš-log veka u Parizu. Umetnici in-spiraciju nalaze u svojoj podsvesti

izmeštajući u realnost bizarne fantazije na kojima spajaju nespojivo. Nadrealisti su sami za sebe govorili kako žive zajed-no sa čudovištima ljudskog uma. Jedan od njihovih pripadnika je i Salvador Dali – slikar, vajar, pisac, kostimograf, sceno-graf, fotograf. (Nameće se pomisao da je Isidora Bjelica nadrealista, ne dajte se za-varati :)

mali poČeci velikog umetnikaRodjen u Kataloniji 1904. Ime, za koje će ceo svet znati dobio je po svom ocu. Bio je jako vezan za majku koja je umrla od raka kada je imao 17 godina. Priznaće u godina-ma koje slede da se od ovog udarca nikada nije oporavio. Ona je bila uporna u podsti-canju njegove kreativnosti dok se otac za-lagao za disciplinu u vaspitanju svoje dece. Imao je i mlađu sestru, Ana Mariju. Ona je kasnije objavila knjigu o svom bratu. Provodio je detinjstvo kao i svaki tipični dečak, igrajući fudbal sa svojim najboljim drugovima. Dvojica od njih su kasnije po-stali poznati fudbaleri FK Barselone.Jedna od upečatljivih epizoda iz njegovog ranog života koja je, najverovatnije, značajno uticala na njegovu psihu se odigrala kada je imao pet godina. Mali Salvador je odveden na grob svog brata koji je umro sa nepune tri godine, devet meseci pre Dalijevog rođenja. Rečeno mu je od strane roditelja da je on reinkarnacija svog brata, u šta je poverovao. Smatrao je da je brat njegova prvobitna ver-zija, samo isuviše savršena za ovaj svet. Čest motiv na slikama ovog nadrealiste je jaje, kao simbol životnog ciklusa (“Geopolitičko dete posmatra rađanje novog čoveka”).

razvojni put dalijevog jedinStvenog Jedan od ključnih događaja kada je reč o Dalijevom stvaralaštvu, bilo je otkriće mo-dernog slikarstva pod okriljem lokalnog umetnika, Pičota, Pikasovog prijatelja. Velikog Pikasa će upoznati u Parizu pošto bude izbačen sa Akademije u Madridu pre završnih ispita, između ostalog jer je izja-vio da je veći umetnik od svih profesora koji mu predaju i da niko nije kvalifi kovan da ga ispituje i oceni. U toku studija se in-tenzivno družio sa Luisom Bunjuelom i Lorkom. Sa prvim je deset godina kasnije napisao scenario za kratki fi lm “Andaluzij-ski pas” koji obiluje apsurdnim scenama u duhu nadrealizma, kao što su mravi koji jedu šaku glavnog protagoniste ili čuveni početak kada se devojci, koja nepomično sedi, seče očna jabučica britvom. Lorku je Salvador privlačio i u fi zičkom smislu, ali su bili isključivo u prijateljskim odnosi-ma. Jedna od njegovih pesama nosi naziv “Oda Salvadoru Daliju”. Posle pomenutog fi lma, taj čudan odnos se prekinuo, jer je pesnik smatrao da je to poruka upućena njemu.

neka bude nadrealizamGodina koja je prekretnica u stvaralaštvu i životu slavnog umetnika je 1929. Tada

upoznaje Galu, rusku emigrantkinju, tadašnju ženu njegovog prijatelja Pola Elijara, nadrealističkog pesnika. Gala će napustiti Elijara i udati se za Dalija. Nje-gova žena je bila njegova glavna muza. Eksperimentisao je sa raznim pravcima u umetnosti kao što su realizam, kubizam, dadaizam. Iste godine konačno odlučuje da se detaljnije pozabavi podsvešću ljud-skog uma, što je činio uz pomoć Frojda prema kome je gajio najdublje poštova-nje.Slika koja je verovatno napoznatije delo ovog genija je “Persistance of memory”, kod nas se često prevodi i kao “Satovi koji se tope”, na kojoj poriče determini-zam vremena i aludira na Ajnštajnovu teoriju relativiteta. Ideju je dobio po-smatrajući sir kako se topi jednog toplog avgustovskog dan. Ne manje upečatljivo delo, ako ništa zbog samog naziva,” San prouzrokovan letenjem pčele oko nara sekund pre buđenja”, na kome se nalaze slonovi kao omaž čuvenom skulptoru Berniniju. “Radjanje Narcisa”, “Kon-strukcija od kuvanog pasulja (ili Slutnja građanskog rata), “Veliki Masturbator”, Galini portreti i mnoga druga remek- dela su donela Daliju zasluženo prizna-nje da je genije.Napustio je ovaj svet 1989. Ostavio ga je bogatijim nego što ga je zatekao, to je sigurno. Neko ko je dizajnirao sofu i nazvao je “Usne glumice Mee Vest” je, isto tako, snimio reklamu za Evroviziju i napravio logo Čupa Čups lizalica. Čovek paradoksa, čovek koji je, kao što je Kant živeo svoju fi lozofi ju, živeo nadrealizam. Možemo li da ga osuđujemo zbog izjave “Nadrealizam, to sam ja.” ?

Selena IVANOVIĆ

ja genijejedan od najkontroverznijih slikara svih vremena. Sa sedam godina je izjavio kako bi želeo da bude kuvarica, insistirajući na ženskom rodu. ceo svoj život je podredio dokazivanju da je genije. ekscentrik, ludak ili genije? ustaljeno je mišljenje da ne postoji jasna granica.

imao je strah od pokazivanja svojih stopala u javnosti.

na jednu svoju izložbu je došao obučen u

ronilačko odelo.

mozaik

30

31

mozaik

ona je uzrok naše lične motivacije, na-dahnuća i razlog za slavlje. Često je nismo ni svesni, kukajući kako nam kola idu nizbrdo. Ali kada vidimo da

mnogi ljudi nemaju mogućnost da je dosti-gnu, postajemo svesni onoga što poseduje-mo.

filozofi o SrećiČovečanstvo se od pamtiveka trudi da proni-kne u samu suštinu sreće. Još su antički fi lo-zofi poput Sokrata, Aristotela, Platona i dru-gih postavljali pionirske teze o pojmu sreće. Šta je to što čoveka usrećuje? Čuveni mislilac Aristotel smatrao je da se ona može dostići umerenim životnim navikama. Dakle, ničeg previše, svega dovoljno. ’’Zlatna sredina’’ kao put ka sreći je potekla upravo od njega. Paradoksalno je što su mnogi njegovi savre-menici razmišljali potpuno drugačije. Antič-ki svet je bio poznat po velikoj umetničkoj, a i svim drugim vrstama slobode. Ljudi su se prepuštali čulnim zadovoljstvima, odnosno neumerenosti. Za mnoge od njih je boemski način života bio dostizanje ideala sreće.

budine miSliNegde u isto vreme, ali nekih 4 hiljada kilo-metara dalje na istok, javile su se revolucio-narne ideje kada je reč o sreći. Njihov začet-nik je Sidarta Gautama, poznatiji kao Buda. Začetnik budizma je smatrao da se sreća dostiže putem meditacije i postizanja unu-trašnjeg mira. Vrhunac sreće se dostiže nirva-nom koja predstavlja oslobođenje od patnje. Po budistima, recept za sreću predstavljaju skromnost, uzdržanost, istrajnost i toleran-cija. Smatraju da se sreća i nesreća nalaze u našem odnosu prema događajima, nikad u prirodi samih događaja. Mi smo ti koji stva-ramo sreću, odnosno nesreću. Ne morate se roditi srećni, ali možate to postati.

novac i SrećaKoncept sreće je evoluirao tokom vremena. Stvari do kojih je čovek teško stizao nekada sada se podrazumevaju. Nekada, u prasko-zorje čovečanstva, povratak družine iz us-pešnog lova bio je povod za radost. Danas su to nov automobil, egzotična putovanja,

i-pod i mnoge druge tehnološke inovaci-je koje se svakoga dana rađaju. Međutim, tu treba stati. Čovek teži da bude uspešan i smatra da ga sticanje novih stvari čini zaista srećnim. Verovatno neki smatraju da je sre-ća u nečemu jednostavnijem. Odnosno, da treba da budemo zadovoljni onim što već posedujemo. Uvek će se otvarati diskusija na temu ’’Da li novac (i materijalne stvari) čine čoveka srećnim?’’ Doduše, sa neizvesnim krajem.

koliko Ste Srećni?Ekonomisti barataju raznim merilima. Ra-čunaju stope rasta, veličinu BDP-a ukupno i per capita i dr. Nažalost, sreću je i dalje teško ili gotovo nemoguće izračunati. Možemo se ponadati da će klasičan način, poput ankete i jednostavnog pitanja : ’’Da li ste srećni?’’ dati rezultat. Tu leži zamka. Raspoloženje ljudi se često menja, pa odatle proizilaze teškoće. Čini se da je moguće utvrditi neku zakoni-

tost između životnog standarda i sreće. Oni se uglavnom kreću u istom pravcu. Ukoliko ljudi žive u zemlji sa zdravom socijalnom po-litikom, adekvatnim obrazovnim sistemom i uopšte u društvu gde vlada sigurnost, vero-vatnije je da će imati više slobodnog vreme-na na raspolaganju. Umesto obezbeđivanja gole egzistencije, posvetiće se ispunjavanju svog života i težiće sreći. Primer za to su skandinavske zemlje.

Sreća je univerzalna?Da li je sreća univerzalna? Iz pređašnjeg pa-susa se vidi da sreća nije ravnomerno raspo-ređena u svetu. Teško se može očekivati da će ljudi u zemljama u kojima vlada nesigurnost, rat i siromaštvo biti zaista srećni. Sa druge strane, postoji jedna tvrdnja : Siromašniji su srećniji u odnosu na bogatije. Ovaj argument bi mogao da povuče tas na stranu obešteće-nih. Naime, ljudi u oskudici često razmišljaju skučeno. Nastoje da obezbede osnovne po-trepštine i nakon svakog ostvarenja tog cilja, oni su srećniji. Suprotnost je težnja bogatih da gomilanjem materijalnog bogatstva do-stignu sreću. Smatra se da je to sve iluzija i parodija onoga što sreća predstavlja. Kao što je već rečeno, sreću je teško izmeriti.Kao što je jednom prilikom naš poznati no-belovac rekao: ’’Čudno je, kako je malo po-trebno da budemo srećni, i jos čudnije: kako često nam baš to malo nedostaje!’’

Igor IVAŠKOVIĆ

razlog našeg postojanja ili ...?

Sreća, Sreća, radoSt!Svi poznajemo taj čudan osećaj. Trenutak kada položimo ispit. Kada omiljeni fudbalski klub postigne gol. Kada se usne dodirnu. Osećanje uzbuđenja, ustreptalosti. Nešto čemu stalno težimo.U pitanju je sreća.

’’Najsrećniji je onaj čovjek koji je učinio

srećnima najviše drugih ljudi.’’Didro

’’Sloboda je nezavisnost, sreća je zavisnost od hiljadu

sitnih sitnica.’’ I. Sekulić

32

mozaik

najduhovitiji radio voditelj koji u minuti može da izgovori više od 500 reči. Glumio je u nekoliko do-maćih fi lmova. Okušao se u studi-

jama ekonomije, dramaturgije, kineskog i srpskog jezika. Na radiu B92 je od 1991. godine. Poslednjih sedam godina zabav-lja slušaoce u emisiji „Brakus od 3 do 5“ koja se emituje svakog radnog dana od 15 do 17h, „zvanično najgorem terminu koji postoji na radiu“, saopštio nam je Brakus. Emisija je već upolvila u 71. sezonu što je zaista za veliku pohvalu. :) Na intere-santan način i prepoznatljivim glasom „pročešljava“ teme svakodnevnice i time sa svojim saradnicima bez dileme po-pravlja neraspoloženje. Podesite radio na 92,5MHz u 15h i uverite se sami. Za ML...Igor Brakus.

ML: Po čemu se Vaša emisija razlikuje od drugih?Brakus: Radimo program veoma spontano.Temu ne znamo dok se ne vidimo u 15:05h kad počinje emisija. Komuniciramo na ra-diju kao što komuniciramo svakodnevno. Sve improvizujemo. Šalimo se i trudimo se da budemo zanimljivi sebi pre svega, a i slu-šaocima. Pridržavam se svoje umotvorine „Ako si dovoljno zabavan sebi, onda će te još neko slušati“. ML: Najveći izazovi u karijeri na koje ste nailazili do sada?Brakus: Veoma sam fl egmatična ličnost, nemam previše izazova. Jedini put kada mi nije bilo svejedno to je dolazak benda „Spandau Ballet“, jedne od mojih omilje-nih grupa. Četiri od pet članova benda bili su moji gosti i tada sam jedini put u životu napravio najveći broj grešaka. Pitao sam ih: „Večerašnji koncert će biti odličan, zar ne?“ A koncert je bio sutradan. Bio sam impresioniran boravkom takvih zvezda u programu. ML: Jeste li želeli karijeru u inostran-stvu?Brakus: Ne. S obzirom da dosta brzo pri-čam na srpskom jeziku, a dosta sporo na svim ostalima, ne vidim da bih dobro pro-šao u inostranstvu. Zamislite da radim u Švajcarskoj. Tamo se u 25 godina nije do-godilo ono što se kod nas desi u jednom

danu. Tako da, ovde je mnogo veća inspira-cija nego negde napolju.ML: Najveća predrasuda o radio vodite-ljima je?

Brakus: Da su izuzetno zgodni jer imaju lep glas. Evo moj lični primer, ja sam debeo, dlakav i ćorav. Apsolutna sam suprotnost od bilo čega što bilo ko može da zamisli.ML: Da li će u skorije vreme radio B92 raspistati konkurs za mlade radio vodi-telje?Brakus: Što se tiče mladih radio voditelja, voleo bih da je konkurencija među njima veća i da su ljudi zainteresovani za ovaj po-sao. Mislim da ova profesija umire lagano, kao obućari. A to mi se ni malo ne sviđa. Konkurs teško da će biti uskoro.ML: Da li je mesto direktora radia B92 bila privilegija ili opterećenje?Brakus: Apsolutno je bilo opterećenje. Ne smatram sebe za nekog ko ima smisla za rukovođenje. Ali opterećenja nisam imao previše, a nekad nije ni to loše. :)ML: Bili ste student EKOF-a. Šta je pre-sudilo da skrenete sa tog puta?Brakus: Da skrenem s puta EKOF-a presu-dila je sklonost ka kocki. Dve godine koliko sam studirao taj fakultet, igrao sam raub u klubu. To je jedna mađarska igra. Jedini predmet koji sam položio bila je sociologija sa šesticom.ML: Kakav je osećaj biti Igor Brakus?Brakus: Jako težak. Ja sam jedan neprijatan čovek. Napržica. Ne znam kako neko može išta sa mnom, osim mojih dragih prijatelja i ljudi koji sa mnom rade ovolike godine. Ono što posedujem što je kvalitetno je smi-sao za humor i ništa drugo. To sam dobio jer sam rastao uz cirkus „Monti Pajton“ koji gledam i ovih dana.ML: S kim biste se menjali na jedan dan?Brakus: Na jedan dan bih se menjao sa No-vakom Đokovićem. Mislim da je taj čovek može da povali bar 20 devojaka u jednom danu.ML: Šta nam poručujete ovim putem? :)Brakus: Poručujem vam da u životu što manje kvalitetno radite u ovoj zemlji. Što manje da učite i što manje da se trudite. Da se okrenete kriminalu i problematičnim radnjama jer je to u zemlji u kojoj živimo jedini put do sigurnog i zagarantovanog us-peha. :)

Ivana MANDIĆ

intervju sa igorom brakusom

Sa talaSa dobrog radia...„...Nova je sezona. Mi smo stari ljudi. Zato svakog radnog dana ti sa nama budi. Od 3 do 5 popodne, strašna je divota. Čeka danas da vas smori grupa idiota. Bauk, Tasić, Gregović, Bekan, Koki, Brakus i ovoga popodneva biće tebi baksuz...“ :)

Članovi redakcije Dušan Sekulić, Dušan Vojnović i moja malenkost imali smo veliku čast da gostujemo u emisiji „Brakus od 3 do 5“ u petak 28. 10. 2011. gde smo zajdeno sa Brakusom prelistali novembarski broj i predstavili časopis slušaocima radia B92. :)

Nedavno je krenuo da se emituje radijski reality

show „Junaci za sva vremena“. Isti ima za cilj da promoviše i afirmiše

„obične“ ljude koji su se svojim podvigom,

akcijom ili inicijativom istakli. Stoga, ukoliko želite da baš neko iz

vašeg okruženja (komšija, frizerka, profesor,

prijatelj, draga osoba...) zasluži ovakvo priznanje

predložite je na www.junaci.rs. Više o ovome

svakog ponedeljka od 15h zajedno sa Brakusom i

Nemanjom Kostićem na radiju B92.

33

mozaik

v iše se ni sama ne sećam kada sam shvatila da sam osetljiva na pro-mene u vremenu. Ono čega ni-sam bila svesna, jeste da to i ljudi

oko mene jako brzo primete. Kao što mi je jedan kolega jednom prilikom rekao: “Znao sam da si meteoropata posle prvog pljuska.”. Sve je funkcionisalo više-manje OK, do jedne epizode dramatične pro-mene vremena. U roku od par dana bilo je 25c, pa potom 10c, u međuvremenu su se izmenjali sunce, kiša, vetar, i opet sunce na kraju. U tih par dana ponašala sam se, kao i obično, kao termometar: bila sam srećna, tužna, utučena, i ponovo srećna. Problem je bio u tome što ukoli-ko bi vreme počelo da se menja naglo i nepredviljivo, i ja bih činila isto. Shvati-la sam da će mi klimatske promene doći glave, i da mora nešto da se menja.Pošto nemam natprirodne moći da upravljam vremenom, shvatila sam... da ću ja morati da se promenim. Moraću da naučim da ostanem ista, bez obzira na promene u vremenu. Od samog starta se videlo da će to biti težak poduhvat. Čak i kad nije vreme u pitanju, ja reagujem na sve oko mene, i reagujem snažno. Kada sam nervozna – mnooogo sam nervozna, kada sam tužna – krokodilske suze ro-nim, kada sam srećna – srećnija sam od Teletabisa, a kada sam ljuta – ide mi para na uši k’o u crtanim fi lmovima. Sve mi se nešto činilo, ukoliko nameravam da prestanem da reagujem na promene vre-mena, moraću da se naučim i da na sve druge stvari reagujem malo mirnije. I tu počinje moja…

nemoguća miSija Nisam umela da budem umerena. Iskre-na da budem, ne razumem tačno ni šta ta reč znači. Kad si na pola puta, nisi ovde, a nisi ni tamo… pa gde si onda, majku mu?! Ima ljudi koji umeju da budu baš tu na pola puta, na takozvanoj zlatnoj sredi-ni. Oni tvrde da im je lepo. S moje tačke

gledišta, delovali su mi malo dosadno. Jedini je problem taj što sam počela sama sebi da bivam previše uzbudljiva, pa bi mi dobro došlo da se malo dosađujem. I tako sam ja počela da se trudim da bu-dem dosadna, ili kako se to stručno kaže da očuvam duševni i emocionalni mir. I tek onda sam shvatila koliko je to u stva-ri teško. Ne možeš da se napneš, zatvo-riš oči, uši, nos – i trudiš se da ostaneš isti. Već treba da bez obzira na sve uticaje spolja, na sve što vidiš, čuješ, osetiš, za-držiš samo na nivou opažaja, i da onda ostaneš isti.

Nije bilo mnogo teško da naredim sebi da se ne nerviram, ili da ne budem tuž-na. Shvatim kako me je nešto nasekira-lo, i osetim kako iz dubine moga bića narasta jedan ogroman talas negativne energije. I onda se trudim da ga neka-ko iskanališem. Mnogo je veći problem bio kada sam trebala da se trudim da ne budem mnogo srećna. Meni je bilo do-voljno 5minuta na suncu i jedan vic, da budem srećna satima. Što me često zeza jedna drugarica: “Naša Iva opet mutira-

la, ciči od sreće!”. Na prvi pogled nema ničeg lošeg u tome, zar ne? Ali problem je kad ta preterana sreća prođe. Posle toga bih se osećala slomljeno, isto kao da sam plakala satima. Preterivanje, na koju god stranu, uvek ti dođe glave. I tako sam ja razradila sistem. Kad god bih osetila nadolazeću bujicu osećanja, ja bih onda pričala s drugima, ili ćutala, ili udarala džakove, a nekad bih pričala sama sa sobom. Nekome sa strane mož-da sam delovala kao potpuni ludak, ali ispalo je da su ti razgovori najdragoceni-ji. Zato što sam u tim momentima dola-zila do izvorišta mojih problema.Vremenom, počelo je da ima efekta. Bila sam smirenija, ali gle čuda, ne i dosad-nija. Uspevala sam da izgradim u sebi atmosferu, u kojoj bih provela ceo dan, bez obzira na dešavanja u toku tog istog. I polako, ali siguno, prestala sam da se obazirem na to kakvo je vreme napolju.

preporuČena dnevna doza SmehaOduvek sam mislila da ja imam tu slobo-du da se osećam, onako kako se osećam. I da niko ne može, i ne treba da mi uskra-ti to pravo. A na kraju je ispalo, da to nije tako. Pre bilo kakvih sloboda, ja imam odgovornost prema sebi. Ja jako dobro znam da ukoliko bih za jedan dan poje-la 3 vrste mojih omiljenih torti – da mi ne bi bilo dobro. Bez obzira koliko ja to volim da jedem. Pa, zašto bi se duhovna hrana razlikovala nešto mnogo od prave? I tako sam odlučila da krenem na dijetu. Jako je jednostavna: umerena dnevna ko-ličina smeha, suza, i svih ostalih emocija. Ovo nije neki najnoviji holivudski hit, ovo je dijeta za ceo život, garantovano bez yo-yo efekta. A efetkti dijete su... ma, šta da vam pričam, videćete i sami...Ustajem, uzimam kaput sa čiviluka, koji je jedini štit koji mi je potreban, i izlazim napolje.

Iva KOLUNDŽIJA

za zimogrožljive

termometar, to Sam ja!Volela bih kada bi mi zima bila lepa, idilična, divna... ali nije. Volela bih kad bih mogla da kažem, da ja ujutru posle buđenja ne bacam pogled pun strepnje kroz prozor. I volela bih da ono što vidim napolju nema uticaja na ono kako ću se osećati izunutra. Volela bih kada bih imala neki neprobojni štit koji bi me štitio od svega. Na žalost, ništa od tih stvari nije onako kako bih volela da bude.

34

mozaik

34

u pauzama izmedju učenja

„Ništa nije vrednije od ovog dana.“ J. V. GeteNađite sreću u svakodnevnim sitnicama....

filmovi

parada - komedijaNa repertoaru od: 01.11.2011.Režija: Srđan DragojevićUloge: Nikola Kojo, Miloš Samolov, Hri-stina Popović, Goran Jevtić...

Film za anale! Grupa gej aktivista po-kušava da organizuje Paradu ponosa u Beogradu. Nakon što je policija odbila da obezbeđuje skup, oni se obraćaju Li-munu, vlasniku agencije za obezbeđenje i ratnom veteranu. Pošto on u Beogradu ne uspeva da okupi ekipu za zaštitu gej parade, odlučuje da „ekipu“ formira od ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Limun zajedno sa vođom gej aktivista, Radmi-lom, kreće na put po zemljama regiona, u kojima je ratovao tokom devedesetih. Potencijalni članovi grupe koja će štititi paradu su njegovi neprijatelji protiv kojih se borio, ali sa kojima je u to turbulentno vreme i trgovao - Roko, hrvatski ratni veteran, Halil, sitan kriminalac iz Bosne i Azem, Albanac sa Kosova. Posle silnih peripetija, dolaze u Beograd, gde će se suočiti sa najvećim izazovima i staviti na kocku svoje živote. „Parada“ je fi lm koji

govori o ljubavi i toleranciji među ljudima i predlaže dijalog i nenasilnu komunikaci-ju, te je kao promoter pozitivnog modela ponašanja potreban društvu, prvenstveno mladima.

anonimUS – dramaNa repertoaru od: 10.11.2011.Režija: Roland EmmerichUloge: Rhys Ifans, Vanessa Redgrave, Da-vid Th ewlis

Nakon hitova „Univerzalni vojnik“, „Dan posle sutra“, „Patriota“, „2012“, „Dan neza-visnosti“ i „Godzila“, u bioskope je stiglo novo fi lmsko ostvarenje Rolanda Emeri-ha, koje će pokušati da odgonetne viševe-kovnu zagonetku: ko je autor drama koje potpusuje Vilijam Šekspir. Film „Anoni-mus“ nudi jedan od mogućih odgovora na to provokativno pitanje, fokusirajući se na sliku elizabetanskog doba u Engle-skoj, prepunog političkih intriga, tajnih romansi na dvoru i plemića gladnih moći. Pozorište, u velikoj meri politizovano, kontrolisano od strane dvora, odjednom će postati slika dvora i iznosiće u javnost njegove mračne tajne. Da li je autor koma-da koji uspaljuju gledalište glumac pozo-rišta koji ima problema sa alkoholom, ili mladi, siromašni, ali izuzetno talentovani pisac, čiji su komadi odbijani da budu po-stavljeni? Zašto je kraljica Elizabeta tako verno čuvala pozorišnu kulturu i redovno

posećivala predstave? Sjajnom scenogra-fi jom, fantastičnim kostimima i upečatlji-vim likovima, fi lm nas vraća u daleki 16. vek, pričajući priču o vremenu, ljudima, umetnicima i umetnosti. Ko je bio veliki Vilijam Šekspir? Kraljević ili prosjak?

pozorište

jeliSavetini ljubavni jadi zbog moleraUstanova kulture Vuk Karadžić, scena „Aleksandar Popović“, premijera 01.12.2011. u 20:00h, cena karte 1000 rsd i 02.12.2011. u 20:00 h, cena karte 600 rsdTekst: Milan JelićRežija i adaptacija: Dara De LukaUloge: Irena Mičijević, Bojan Žirović, Tatjana Kecman, Nađa Sekulić

Uvek postoji neki razlog zbog koga čaršij-ski ludi jezik kao oblak nekog orosi, ne-kog pokosi, nekog nahrani, a nekog sahra-ni! U ovoj komediji narod, otelotvoren u liku komšinica Zore i Velinke, koje glavu imaju - pameti nemaju, osuđuje Jelisave-tine poglede na svet. Viđena kao protiv-prirodna pojava zbog maštanja o harmo-niji, cveću, moru i moleru Milovanu, ta nežna duša živi zatočena u periferijskom kućerku, s pogledom na zid koji je deli od ostvarenja njenih snova. Komad je još jedno svedočanstvo o tome da je život je-dinke vrlo često podređen uticaju sredine u kojoj živi. Jelisaveta je dobro činila, pa je čudo snašlo!Po tekstu Milana Jelića, a u režiji Dejana Karaklajića, 1972. godine snimljen je isto-imeni fi lm u kome su glavne uloge igrali Jelisaveta Seka Sablić i Miki Manojlović.

veČera budalaZvezdara teatar, Nova scena 30.11.2011. u 20:00hTekst: Fransis VeberRežija: Božidar ĐurovićUloge: Branislav Zeremski, Biljana Đu-rović, Milan Tomić, Milan Lane Gutović, Bojan Žirović, Nada Macanković, Zoran Ćosić

Fransis Veber je tokom sedamdesetih godina pisao uglavnom scenarija za vrlo

KAĆE PREPORUČUJU

35

mozaik

uspešne farsične komedije, a za „Večeru budala“ bio je nominovan za Oskara za najbolji scenario. „Večera budala“ pred-stavlja modernu verziju novoantičke ko-medije, u kojoj se kombinuju elementi komedije karaktera i komedije intrige. Milan Lane Gutović nadahnuto izigrava budalu, čoveka koji je doveden sa ciljem da bude ismejan. Na kraju, on svojim iskrenim ponašanjem i zabunama koje pravi, izlaže ruglu zlog izdavača, kome se čitav život ruši zbog želje da nekoga iz-vrgne ruglu. Ovaj zaplet upotpunjuje se dolascima bivšeg ljubavnika izdavačeve žene, poreskog agenta koji bi trebalo da obezbedi adresu potencijalnog ljubav-nika i neurotične ljubavnice opsednute indijskom kulturom. Neočekivani likovi, koji se pojavljuju na vratima stana, i to izazvani telefonskim pozivima zbunjuju-će i urnebesne sadržine, izazivaju gomilu smešnih zapleta koji se razrešavaju pot-punim padom glavnog lika i moralistič-ko-ironičnim krajem. „Večera budala“ je dobra realistička komedija, nepretencio-zna, ali donosi dobru zabavu zahvaljujući inspiraciji Milana Gutovića i veštoj razi-granosti ostalih glumaca.

knjiga

izvini, ali ti Si moja ljubav – federiko moćaFederiko Moća od rane mladosti mnogo čita i piše. Obećava sebi da će napisati ro-man pre svoje tridesete godine. Uspeva u tome. Njegov prvenac „Tri metra iznad neba“ odbijaju različite izdavačke kuće. Nezadovoljan ovim odbijanjem, odluču-je da ga objavi o sopstvenom trošku. Dve i po hiljade primeraka odštampano je za kratko vreme, a mala izdavačka kuća brzo se ugasila. Posle dvanaest godina, roman „Tri metra iznad neba“ slučajno je otkri-ven i ponovo objavljen. Još uvek je na listi najprodavanijih knjiga, sa preko trista hi-ljada prodatih primeraka. Godine 2006. pojavio se roman „Želim te“ i mesecima je bio na vrhu liste najprodavanijih naslo-va. Oba romana prevedena su u više od trinaest zemalja.Nova knjiga, „Izvini, ali ti si moja ljubav“, nastala je tako što je pisac obišao više od dvadeset pet svetionika duž italijanske obale. Poslednjim snagama, kad je već iz-gubio svaku nadu, popeo se na trajekt za Ostrvo ljiljana. Na njemu je našao svetio-nik ove ljubavne priče.Niki je bezbrižna sedamnaestogodišnja-kinja, vedrog duha i bez dlake na jeziku.

Ona obožava surfovanje i uživa u izlasci-ma sa svoje tri najbolje drugarice. Alesan-dro je tridesetsedmogodišnji kreativni direktor u prestižnoj marketinškoj fi rmi. Devojka sa kojom je planirao da se oženi i provede ostatak svog života, Elena, osta-vila ga je bez objašnjenja. Međutim,kao što to u životu često biva, sudbina nas sačeka iza ćoška, kada to najmanje očeku-jemo. Alesandra nije sačekala baš sudbina (ili možda jeste). Jednog jutra, žureći na važan sastanak, sudario se sa Niki koja je kasnila u školu...

feStival naUke

Peti Festival nauke, pod sloganom „PA-DAM NA PAMET“, biće održan prvog vi-kenda u decembru sa jasnom svrhom – da predstavi, objasni i promoviše nauku na način podjednako blizak i jasan svima, bez obzira na godine i obrazovanje. Obeležiće ga „non-stop eksperimenti“, naučni šou programi, predavanja, debate i intervjui, izložbe, dečije radionice, zona za talente, kao i deo festivala koji spaja nauku, teh-nologiju i umetnost. Festival će biti odr-žan na čak četiri lokacije: u bivšoj Robnoj kući “Kluz”, SKC-u, galeriji Narodne ban-ke Srbije i u potpuno novom prostoru – sceni teatra Bojan Stupica. Spajanjem ove četiri lokacije u neposrednoj blizini, Beograd će na tri dana dobiti pravu nauč-no-festivalsku četvrt. „Nauka bez prestan-ka“, „Fantastično-naučna bina“, „Daje se na znanje“, „EksperTinejdžeri“, „SUTRA “ i „Naučne igraonice“ programske su celi-ne koje će publici predstaviti 300 mladih naučnika iz 32 naučne institucije, iz Srbije i inostranstva, u tri decembarska dana.Festival nauke napravio je korak dalje, jer su posetiocima od ove godine na raspola-ganju i bogati internacionalni programi. U saradnji sa Francuskim institutom, u Beograd stižu naučni šou programi „Ka-rike koje nedostaju“, na čelu sa naučnim klovnom Fabiom Fabuleom, Osidijana „Ljudožderka“, kao i radionica „neizvod-ljivih“ eksperimenata nerešivih problema, koja će nam testirati inteligenciju, prak-tičnost i kritičko mišljenje. Pored razno-vrsnog programa iz Francuske, na petom Festivalu nauke predstaviće se i gosti iz Švajcarske, Švedske, Austrije, Estonije i Hrvatske. Festival nauke je, u oktobru ove godine, treći put gostovao na najve-ćem evropskom festivalu nauke u Đenovi. Samo prvog dana, našu postavku „Mate-matičko kupatilo“, smeštenu u najvećoj palati u samom centru grada, videlo je više od 300 posetilaca

mUzika

the frajleTh e Frajle su ženski akustični sastav iz Novog Sada. Od leta 2009. godine, Darija Mirković, Nataša Mihajlović, Jelena i Ne-vena Buča udružile su svoje očaravajuće vokale, dve akustične gitare, izvrstan ukus za kostimografi ju i napravile najzanimlji-viji muzički performans na aktuelnoj sce-

ni. Poreklo naziva benda je od nemačke reči „fraulin“, što znači gospođica. Prema mišljenju njihiovih fanova i muzičkih kri-tičara, ime benda u potpunosti oslikava njihov muzički stil. Frajle su poznate po svom specifi čnom načinu izvođenja, pa se njihove autorske pesme sa elementi-ma muzike istoka, zapada, severa i juga stapaju u takozvani „vojvođanski tango“. Na YouTube-u je postavljeno pet obrada, koje za kratko vreme postaju najpose-ćeniji video zapisi u zemlji. Na Exit-u u leto 2010. Th e Frajle nastupaju zajedno sa DJ DeadTrashSuperStar i ovaj nastup, simbolično nazvan „muzička revolucija“, predstavljao je njihov način da doprinesu srpskoj muzičkoj sceni. Osim po izuzet-nim interpretacijama, ove devojke pozna-te su i po specifi čnim kostimima, frizura-ma, načinu šminkanja i nakitu. Autorski materijal ovog sastava poznat je publici sa njihovih nastupa, a Frajle su u decembru 2010. izdale i svoj prvi spot za pesmu „Ich liebe Dich“. U julu ove godine, izdata je i studijska verzija pesme „Štiklice“, a pri-prema albuma je u završnoj fazi i publika ga moze očekivati tokom ove jeseni.

Katarina SAVIĆKatarina ILIĆ

36

mozaik

festival autorskog fi lma, jedna od naj-poznatijih gradskih kulturnih mani-festacija i važan događaj za ljubitelje fi lma, ove godine održava se po se-

damnaesti put u periodu od 30. novembra do 5. decembra. U sklopu glavnog i pratećih fi lmskih pro-grama na 17. FAF-u biće prikazano ukupno oko pedeset ostvarenja sedme umetno-sti. Festival autorskog fi lma održava se u Domu omladine, Dvorani kulturnog centra Beograda, Muzeju Kinoteke, Domu kulture studentski grad, bioskopu „Fontana“ i mul-

tipleksu „Kolosej“. U glavnom programu ovogodišnjeg festiva-la i ove godine naći će se ostvarenja umet-ničkog fi ma sa prestižnih svetskih fi lmskih festivala. Tu je najpre iransko ostvarenje „Razvod: Nader i Simin“, reditelja Ašgara Farhadija, nagrađeno u Berlinu sa dve glavne nagrade – priznanjem za najbolji fi lm i priznanjem za najbolja glumačka ostvarenja kako muš-koj, tako i ženskoj glumačkoj ekipi fi lma. Ovaj fi lm nagrađen je i priznanjem Eku-menskog žirija Kanskog fi lmskog festivala.

Među fi lmovima koje će beogradska publi-ka gledati u nekoliko gradskih bioskopskih sala su „Faust“ reditelja Aleksandra Soku-rova, dobitnik „Zlatnog lava“ na ovogodiš-njem festivalu u Veneciji, „Sram“ reditelja Stiva Mekvina, čiji je glavni glumac, Majkl Fasbender, u Veneciji nagrađen priznanjem za najbolju mušku ulogu, i „Bilo jednom u Anadoliji“ Nurija Bilge Džejlana, dobitnik Gran prija na festivalu u Kanu. Sledeći tradiciju upoznavanja domaće publike sa novim glasovima u autorskom fi lmu, FAF ponovo prikazuje dobitnika kanske nagrade za najbolji debitantski fi lm, priznanja „Zlatna kamera“ – ostvare-nje „Akacije“ argentinskog reditelja Pabla Đorđelija. U glavnom programu naći će se i dobitnik nagrade za režiju na najpozna-tijem američkom nezavisnom festivalu u Sandensu, „Tiranosaurus“ reditelja Padija Konsidina, kao i prvo 3D ostvarenje kul-tnog reditelja Vima Vendersa – „Pina 3D“, fi lm posvećen slavnoj plesačici i koreograf-kinji Pini Bauš.Deo festivala su i ove godine, osim fi lmskih, i prateći programi koji predstavljaju druge umetnosti. FAF će i ove godine ugostiti re-nomirane fi lmske autore.Festival autorskog fi lma je osnovan 1994. godine. U okviru ovog festivala prikazuju se ostvarenja autorskog fi lma koja komu-niciraju sa publikom na drugačiji način od holivudskih blokbastera, ne teže pukoj za-bavi, i nose jak pečat umetničke vizije svo-jih autora. Festival autorskog fi lma je retka prilika da se ovi fi lmovi vide u bioskopu, jer zbog nedostatka sala i dominacije holivud-ske produkcije teško pronalaze svoje mesto na bioskopskim repertoarima.

feStival autorSkog filma od 30. novembra do 5. decembra

poklanjamo vamkarte za film „Faust“, Dvorana kulturnog centra, petak 02.12. u 21 i 30h

ikarte za film „Play“ u Domu Omladine, petak 2.12. u 17 i 30h.

Tri najbrža čitaoca koji na našoj Facebook stranici napišu ‘Faust’ dobijaju po 2 karte za ovaj film, a troje najbržih koji napišu ‘Play’

obradovaćemo kartama za istoimeni film.

Požurite, naša adresa je www.facebook.com/Monopollist

3x2

3x2

37

mozaik

malo o opštoj kulturi

znam, dakle poStojimu XXi veku - digitalnom dobu koje krasi krilatica „živi brzo!“ ljudi neretko govore kako nemaju vremena ni za šta, ponajmanje za opštu kulturu. u tom svetlu, prosečan mladi čovek uglavnom prevrne očima kad mu bilo ko pomene da bi trebao da uči i van škole/fakulteta. što je jako loše (za sve one koji su malopre prevrnuli očima).

živimo u vremenu kada je znanje svu-da oko nas, u knjigama, na televiziji, na internetu, čak i u ponekom auto-busu. Treba samo da ga prisvojimo,

ali i to je mnogima teško. Šta je razlog (či-taj: izgovor)? Sistem obrazovanja, domaće vaspitanje ili fi nansijski momenat? Kada u obzir uzmem činjenicu da studenti često čak i ispitnu literaturu zamenjuju skripta-ma, bojim se da je odgovor mnogo gori.

mi Se (ne) bavimo Sobom?Jednom davno, jedan radio voditelj je imao zanimljivu konstataciju na ovu temu koja je glasila otprilike ovako: ljudi malo čitaju knjige iz dva razloga - ili se vrlo neudob-no smeste pa ne mogu da se skoncentrišu na radnju koju čitaju, ili se smeste previše udobno pa im se prispava. Ovo nije daleko od istine, ali problem leži na drugom mestu. Ekonomisti bi rekli - nizak životni standard. Studentski džep je izgleda toliko plitak da je 1200 dinara za godišnju članarinu u Biblioteci grada Beograda astro-nomska suma novca. Ipak, nekako svi pred leto uspeju da izdvoje dovoljno novca za be-letristiku „visokog“ kvaliteta (“Grabljivica” se štampa u 100.000 primeraka!).Postoje i drugi, jeft iniji načini za sticanje znanja, naučni program na televiziji i inter-net. Valjani razlozi za zapuštanje ličnog in-telekta ne postoje, postoje samo izgovori.

Ivana MITROVIĆAndrea KRIZMANIĆ

Nenad RUŽIĆ

1. Sedište ujedinjenih nacija je u:a) Njujorkub) Londonuc) Briselud) Parizu

2. valcer „na lepom plavom dunavu” je komponovao:a) Mendelsonb) Mocartc) Štrausd) Betoven

3. kome se pripisuje fraza „ ako nemaju šta da jedu, neka jedu kolače“:a) Mariji Terezijib) Elizabeti IIc) Viktorijid) Mariji Antoaneti

4. po legendi, u buretu je živeo:a) Sokratb) Diogenc) Demostend) Dekart

5. alfred nobel je otkrio:a) železnicu b) penicilinc) dinamitd) struju

6. koja je od navedenih država monarhija:a) Finskab) Bugarskac) Kipard) Španija

7. Smatra se da je koordi-natni sistem prvi sačinio:a) Rene Dekartb) Gotfrid Vilhelm Lajbnicc) Džon Lokd) Aristotel

8. indija je dugo godina bila kolonija:a) Francuskeb) Velike Britanijec) Italijed) Nemačke

9. zloupotreba položaja u korist sopstvene porodice se naziva:a) ostrakizamb) polimorfi zamc) nepotizamd) pluralizam

10. autor „Seoba“ je:a) Miloš Crnjanskib) Ivo Andrićc) Meša Selimovićd) Dobrica Ćosić

11. jezero na najvećoj nad-morskoj visini je:a) Crno jezerob) Kaspijsko jezeroc) Bodenskod) Titikaka

12. do rascepa hrišćanske crkve na pravoslavnu i katoličku došlo je:a) 1054.b) 313.c) 1354.d) 1804.

13. nikola pašić je bio predsednik:a) Liberalne strankeb) Narodne radikalne strankec) Naprednjačke stranked) Demokratske stranke

14. freska „beli anđeo“ je u manastiru:

a) Sopoćanib) Mileševac) Ravanicad) Žiča

15. „Spomenik pobedniku“ u beogradu je delo:

a) Aleksandra Zarinab) Đorđa Jovanovićac) Ivana Meštrovićad) Simeona Roksandića

proverite vaš stepen opšte informisanosti na kratkom upitniku koji smo vam pripremili:

„ulaganje u znanje je investicija koja se isplaćuje sa velikom

kamatom” - bendžamin frenklin

rezultati upitnika:15 Ovaj tekst se ne odnosi na vas. Bravo!10-15 Dobro, ali može još bolje.5-10 Nažalost, vi ste intelektualno zapuštena

osoba.0-5 Sve dosad ste uspeli sami da pročitate?

Svaka čast!Rešenja: a, c, d, b, c, d, a, b, c, a, d, a, b, b, c.

Odakle nam zapravo ideja da pišemo o ovome – upotrebiću jednu analogiju. Zapustiti sopstveni intelekt je isto što i zapustiti ličnu higijenu. Vremenom počne da se oseća. Ne dozvolite to sebi, shvatite na vreme kad vam postane potrebno jedno dobro kupanje.

’’monopollist’’ i top play team te vode na skijanje!

konkUrS: ’’uhvati

trenutak!’’Sve što treba da uradiš je da postaneš fan naše

stranice na Facebook-u(www.facebook.com/Monopollist) i da

postaviš fotografiju na zadatu temu (“Uhvati trenutak!”). Onaj čija

fotografija do 16. decembra u 20h bude imala najviše lajkova

dobija skijanje za dve osobe u Bugarskoj.

Više informacija možete pronaći na:www.facebook.com/Monopollist