Izdanje br. 37

1Зборник ДГТХ 37/2008.

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

ДЕПАРТМАН ЗА ГЕОГРАФИЈУ, ТУРИЗАМ И ХОТЕЛИЈЕРСТВО

UNIVERSITY OF NOVI SADFACULTY OF SCIENCE

DEPARTMENT OF GEOGRAPHY, TOURISMAND HOTEL MANAGEMENT

ЗБОРНИК РАДОВА ДЕПАРТМАНА ЗА ГЕОГРАФИЈУ, ТУРИЗАМ И ХОТЕЛИЈЕРСТВО

37

Нови Сад, 2008.

YU ISSN 0352-1184

2 Зборник ДГТХ 37/2008.

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

ДЕПАРТМАН ЗА ГЕОГРАФИЈУ, ТУРИЗАМ И ХОТЕЛИЈЕРСТВО

UNIVERSITY OF NOVI SADFACULTY OF SCIENCE

DEPARTMENT OF GEOGRAPHY, TOURISM AND HOTEL MANAGEMENT

ЗБОРНИК РАДОВА ДЕПАРТМАНА ЗА ГЕОГРАФИЈУ, ТУРИЗАМ И ХОТЕЛИЈЕРСТВО

RESEARCHES REVIEW OF THE DEPARTMENT OF GEOGRAPHY, TOURISM AND HOTEL MANAGEMENT

Главни и одговорни уредник, ПМФДр Славка Гајин, в.д. декан

Главни и одговорни уредник, ДГТХДр Јован Ромелић

УредништвоДр Бранко Ристановић

Др Владимир СтојановићИгор Стаменковић

Дизајн и припрема за штампуЛазарус, Каћ, www.lazarus.rs

ИздавачПМФ, Департман за географију, туризам и хотелијерство,

Трг Доситеја Обрадовића 3, Нови Сад, тел: (021) 450-105, факс (021) 459-696

ШтампаФутура, Петроварадин, www.futura.rs

Тираж300

37

3Зборник ДГТХ 37/2008.

Др Бранислав ЂурђевПРОФ. ДР СЛОБОДАН ЋУРЧИЋ ....................................................................................................5

Др Слободан ЋурчићЉУБОМИР СТАНКОВИЋ ...............................................................................................................19

Дарко Бобаљ, др Бранко РистановићУТИЦАЈ ПРИРОДНИХ ФАКТОРА НА НАСТАНАК НАСЕЉА БИКИЋ ДО .......................... 21

Др Милка Бубало-Живковић, Бојан ЂерчанРЕГИОНАЛИЗАЦИЈА БАЧКЕ НА ОСНОВУ ЕТНИЧКЕ СТРУКТУРЕ СТАНОВНИШТВА ................................................................................ 31

Мирјана Пенић, Тамара ГајићДЕЈСТВО ПРИРОДНОГ И ЉУДСКОГ ФАКТОРА НА ПРОМЕНУ ПРИРОДНОГ ПРОСТОРА И ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ .......................................................................42

Игор Стаменковић, Станислава ЛуткићМОГУЋНОСТИ РАЗВОЈА ЕКОРУРАЛНОГ ТУРИЗМА У БЕЗДАНУ ........................................56

Др Ађелија Ивков, Игор СтаменковићЕТНО-ГАСТРОНОМСКА ПОНУДА У АНИМАЦИЈИ ТУРИСТА ............................................. 74

др Анђелија Ивков, мр Милана Пашић, Горан ћурчићИГРЕ И ОБИЧАЈИ ИЗ БОСИЛЕГРАДСКОГ КРАЈИШТА ............................................................84

Вања Драгићевић, Угљеша СтанковРАЗВОЈ И СТАЊЕ КОНГРЕСНОГ ТУРИЗМА У СРБИЈИ ...........................................................92

Aleksandar B. Đurić, Tatjana VujićORGANIZACIONA STRUKTURA TURIZMA U REPUBLICI SRPSKOJ ................................... 103

Др Ристо ПрентовићКОРЕЛАЦИЈА ЛОВНОГ И РУРАЛНОГ ТУРИЗМА У ВОЈВОДИНИ ....................................... 110

САДРЖАЈ


Др Зоран A. РистићЛОВНО - ТУРИСТИЧКА ВАЛОРИЗАЦИЈА ГРЛИЦА И ПРЕПЕЛИЦА У ВОЈВОДИНИ ..................................................................................................122

Владимир Марковић, Тања АрменскиПРИМЕНА ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ У ЛОВНОМ ТУРИЗМУ .............................136

Владимир МарковићТУРИСТИЧКИ ЕФЕКТИ САБОРА ЛОВАЦА НА ЗЛАТИБОРУ ..............................................146

5Зборник ДГТХ 37/2008

СЛОБОДАН ЋУРЧИЋ рођен је у Новом Саду 19. августа 1941. године. У родном месту је 1956. године завршио основну, а у Сремским Карловцима, 1961. године, учитељску шко-лу. Исте године уписао се на Филозофски факултет у Новом Саду на смер Историја – ге-ографија, где је 1963. године завршио први степен студија. Још годину дана наставио je да студира историју, а године 1964. када је отпочела настава на другом степену студија, на новоформираној Катедри за географију, прешао је на тај смер и био је у првој генерацији студената. Други део студија Слободан Ћурчић је завршио у својству ванредног студен-та јер је између 1964. и 1968. године радио, прво у Новинско-издавачком листу Дневник, а затим у Градском саобраћајном предузећу у Новом Саду. Дипломски рад са темом Локал-ни саобраћај Новог Сада, одбранио је као други у генерацији 26. маја 1966. године (истог дана када и прводипломирани). После одбране, шеф Катедре за географију др Бранислав Букуров, позвао је све присутне у башту оближње кафане Златна греда. Он је частио уз речи да тај дан чека већ двадесет година, од како је започео каријеру универзитетског

ПРОФ. ДР СЛОБОДАН ЋУРЧИЋ- поводом одласка у пензију -

Др Бранислав Ђурђев*

Зборник радова Департмана за географију, туризам и хотелијерство

37/2008.

* Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет, Департман за географију, туризам и хотелијер-ство, Трг Доситеја Обрадовића 3, Нови Сад


професора (априла 1946. године дошао је у Нови Сад за професора Више педагошке шко-ле). Исте године Слободан Ћурчић одлази на одслужење војног рока у Скопље и Дебар, а након повратка, 23. септембра 1967. године, положио је последњи испит (по тадашњем ре-жиму студија одбрана дипломског рада није била везана за полагање свих испита). Те је-сени изабран је за асистента, али пошто је одобравање средстава за то радно место касни-ло, у прво време је радио у својству хонорарног асистента.

Године 1968, 16. фебруара, почео је да ради у својству асистента, на Филозофском факултету у Новом Саду на Катедри за географију. Када је формиран Природно-ма-тематички факултет у Новом Саду, 1. октобра 1969. године, катедра му се прикључи-ла. Последипломске студије завршио је 1974. године на Природно-математичком фа-култету у Београду, на смеру Географија становништва и насеља, магистарским радом Атлас становништва Срема. Докторску дисертацију са темом Становништво фруш-когорске области, одбранио је 1979. године на Природно-математичком факултету у Новом Саду уз менторство др Небојше Царића. Године 1979. изабран је у звање до-цента за предмете Географија насеља и Картографија. Године 1984. изабран је у звање ванредног, а године 1989. у звање редовног професора.

Када се Слободан Ћурчић запослио, колектив Катедре за географију Филозофског фа-култета чинили су професори др Бранислав Букуров, др Јован Петровић и др Небојша Царић, и асистент Драгољуб Бугарски. Сем њих, радило је и неколико хонорарних профе-сора из Београда. То је захтевало да асистенти обављају вежбе из великог броја предмета. Слободан Ћурчић је, током асистентске каријере, држао вежбе из више од десет предме-та, а најчешће оне чија је предавања држао др Небојша Царић, тако да се прећутно рачу-нао као његов асистент. Поред тога, он и Драгољуб Бугарски радили су послове секрета-ра катедре, издавали су књиге студентима из катедарске библиотеке и водили све остале послове. То је на једној страни представљало оптерећење, а на другој страни их је упути-ло у проблеме више географских дисциплина, што им је у каснијем раду и доста помог-ло. Касније су пристизали нови асистенти и службеници катедре, што је значило знат-но растерећење. Када је одбранио докторску дисертацију 1979. године, био је изабран у звање доцента за предмете Географија насеља и Картографија. До 1989. године предавао је и предмет Основи просторног планирања (који је тада преузео др Саша Кицошев). Пен-зионисан је 1. октобра 2008. године. Последње две године настава се одвијала у сарадњи са млађим колегама, који су преузели те предмете др Бранком Ристановићем и др Мил-ком Бубало-Живковић. Осим наставе др Слободан Ћурчић изводио је и теренске вежбе, на једнодневним екскурзијама са млађим колегама, а на вишедневним најчешће са про-фесором др Јованом Петровићем, који је држао наставу из Геоморфологије на истој годи-ни студија на којој се изводила настава из Географије насеља.

Др Слободан Ћурчић био је ментор приликом израде или члан комисије приликом одбране већег броја дипломских радова на матичном факултету, а магистарских радова и докторских дисертација на Географском факултету у Београду. Написао је и универ-зитетске уџбенике за предмете Географија насеља (1992) и Картографија (1996. и 2003).

Др Слободан Ћурчић био је у једном мандату (1979-1981) директор Института за географију у Новом Саду, у два мандата члан Одбора за астро и гео науке Републичког министарства за науку, од 1984. до 1986. године био је члан уредништва Зборника радова Института за географију у Новом Саду. Од 1992. године је члан Уредништва Српског географског друштва у Београду, од 1996. године је члан Уредништва Зборника Матице српске за природне науке, од првог броја (1993. год.) је члан Уредничког колегијума


Енциклопедије Новог Сада у издању Новосадског клуба, дугогодишњи је члан Одбора Одељења Матице српске за природне науке, а од 2004. до 2008. године био је и његов се- Матице српске за природне науке, а од 2004. до 2008. године био је и његов се-Матице српске за природне науке, а од 2004. до 2008. године био је и његов се- српске за природне науке, а од 2004. до 2008. године био је и његов се-српске за природне науке, а од 2004. до 2008. године био је и његов се- за природне науке, а од 2004. до 2008. године био је и његов се-за природне науке, а од 2004. до 2008. године био је и његов се- природне науке, а од 2004. до 2008. године био је и његов се-природне науке, а од 2004. до 2008. године био је и његов се- науке, а од 2004. до 2008. године био је и његов се-науке, а од 2004. до 2008. године био је и његов се-, а од 2004. до 2008. године био је и његов се-кретар. Такође је дугогодишњи члан Управног одбора Матице српске, а од 2008. године је и њен потпредседник. Од успостављања (2006. године) је члан Уређивачког одбора Српске енциклопедије, у издању Српске академије наука и уметности, Матице српске и Завода за уџбенике у Београду, задужен за географију, демографију, метеорологију и туризам.

У научном раду др Слободан Ћурчић бави се првенствено географијом станов-ништва и насеља и тематском картографијом. Учествовао је у изради више пројеката, а резултати тог рада објављени су у неколико књига.

Руководио је израдом пројекта Миграциона кретања у војвођанским селима на Институту за економику пољопривреде Пољопривредног факултета у Новом Саду. Резултати су објављени:

1. Група аутора: Миграциона кретања у војвођанским селима, посебно издање, Институт за економику пољопривреде, Нови Сад 1986. Слободан Ћурчић је написао поглавља Колонизација, Међурејонске миграције и Унутрашње мигра-ције (стр. 14-36).

Руководио је пројектом Регионални атлас Војводине на Институту за географију Природно-математичког факултета у Новом Саду. У оквиру њега израђене су две гру-пе карата, Карте климе Војводине (54 карте), чији су аутори др Драгољуб Бугарски и др Гордана Јовановић, и Карте становништва Војводине (65 карата) аутора др Сло-бодана Ћурчића (у рукопису). Оне нису објављене, али је на основу прикупљених, ста-тистички и картографски обрађених података Слободан Ћурчић објавио три књиге:

2. Слободан Ћурчић: Број становника Војводине, Матица српска, Нови Сад 1996 (5-107 стр. са 7 карата у прилогу).

3. Слободан Ћурчић: Биолошке структуре становништва Војводине - пол, Матица српска, Нови Сад 2005 (5-199 стр.).

4. Слободан Ћурчић: Биолошке структуре становништва Војводине - старост, Матица српска, Нови Сад 2005 (5-265 стр.).

У оквиру пројекта Југословенски радници на привременом раду у иностранству, који је рађен у сарадњи Природно-математичког факултета у Загребу и Института за социјалну географију у Минхену, објавњена је књига:

5. Иво Баучић: Радници из Југославије на раду у Немачкој, Институт за геогра-Институт за геогра- за геогра-за геогра- геогра-геогра-фију, Загреб 1970. У књизи је у изводу објављен рад Слободана Ћурчића Рад-ници из САП Војводине на раду у Немачкој.

У оквиру рада на пројекту Института за географију у Новом Саду, Географске мо- оквиру рада на пројекту Института за географију у Новом Саду, Географске мо-оквиру рада на пројекту Института за географију у Новом Саду, Географске мо- рада на пројекту Института за географију у Новом Саду, Географске мо-рада на пројекту Института за географију у Новом Саду, Географске мо- на пројекту Института за географију у Новом Саду, Географске мо-на пројекту Института за географију у Новом Саду, Географске мо- пројекту Института за географију у Новом Саду, Географске мо-пројекту Института за географију у Новом Саду, Географске мо- Института за географију у Новом Саду, Географске мо-Института за географију у Новом Саду, Географске мо- за географију у Новом Саду, Географске мо-за географију у Новом Саду, Географске мо- географију у Новом Саду, Географске мо-географију у Новом Саду, Географске мо- у Новом Саду, Географске мо-у Новом Саду, Географске мо- Новом Саду, Географске мо-Новом Саду, Географске мо- Саду, Географске мо-Саду, Географске мо-, Географске мо-Географске мо- мо-мо-нографије војвођанских општина, написао је:

6. Слободан Ћурчић: Општина Пећинци - географска монографија, Институт за географију, Нови Сад 1978 (1-208 стр).

7. Слободан Ћурчић: Општина Стара Пазова - географска монографија, Ин-Ин-ститут за географију, Нови Сад 1984 (1-234 стр.).

8. Група аутора: Градска заједница Нови Сад - географска монографија књи- заједница Нови Сад - географска монографија књи-заједница Нови Сад - географска монографија књи- Нови Сад - географска монографија књи-Нови Сад - географска монографија књи- Сад - географска монографија књи-Сад - географска монографија књи- - географска монографија књи-географска монографија књи- монографија књи-монографија књи-ге I, II, III, Институт за географију, Нови Сад 1989, 1990, 1994. Слободан Ћур-Институт за географију, Нови Сад 1989, 1990, 1994. Слободан Ћур- за географију, Нови Сад 1989, 1990, 1994. Слободан Ћур-за географију, Нови Сад 1989, 1990, 1994. Слободан Ћур- географију, Нови Сад 1989, 1990, 1994. Слободан Ћур-географију, Нови Сад 1989, 1990, 1994. Слободан Ћур-, Нови Сад 1989, 1990, 1994. Слободан Ћур-Нови Сад 1989, 1990, 1994. Слободан Ћур- Сад 1989, 1990, 1994. Слободан Ћур-Сад 1989, 1990, 1994. Слободан Ћур- 1989, 1990, 1994. Слободан Ћур-Слободан Ћур- Ћур-Ћур-чић је написао поглавља: Кључ геоморфолошке карте, Број становника, Со- геоморфолошке карте, Број становника, Со-геоморфолошке карте, Број становника, Со- карте, Број становника, Со-карте, Број становника, Со-, Број становника, Со-Број становника, Со- становника, Со-становника, Со-, Со-Со-


цио-економске структуре, Образовне структуре, Домаћинства, Морфолошке карактеристике насеља, насеља Сремска Каменица, Ченеј.

9. Бранислав Букуров и Слободан Ћурчић: Општина Рума - географска мо- Рума - географска мо-Рума - географска мо- - географска мо-географска мо- мо-мо-нографија, Институт за географију, Нови Сад, 1990 (5-187 стр.)

10. Група аутора: Општина Вршац - географска монографија, Институт за гео-графију, Нови Сад, 1995. Слободан Ћурчић је у сарадњи са др Горданом Јова-новић написао поглавље Насеља (181-297 стр.).

11. Слободан Ћурчић: Општина Опoво - географска монографија, Институт за географију, Нови Сад, 1996 (7-148 стр.).

12. Слободан Ћурчић, Јован Ђуричић, Весна Марјановић: Општина Сремска Митровица - географска монографија, Институт за географију, Нови Сад 2002. Друга два коаутора су написала поглавље Привреда. Остали део књиге је написао Слободан Ћурчић (7-146 и 213-358).

13. Група аутора: Општина Врбас - географска монографија, Институт за ге-ографију, Нови Сад 1998. Слободан Ћурчић је написао поглавље Станов-ништво (97-150).

Учествовао је у савезном пројекту посвећеном геоморфолошком картирању Југославије, где је био један од чланова ужег круга који су креирали читав пројекат, а највише је радио на геоморфолошком картирању територије Војводине. Упоредо са тим вршено је и детаљно геоморфолошко картирање територије Војводине где је Сло-бодан Ћурчић урадио геоморфолошке карте у размеру 1:50.000 територија које по-кривају секције Врбас 3, Сента 3,4, Сремски Карловци 3 и Бачка Паланка 4, са струч-ним коментаром (рукописи на Институту за географију). Ту су констановане неке нове геоморфолошке појаве, као што су фосилне епигенетске долине у рускокрстур-ској депресији, палеоплавина на граници лесне заравни и дилувијалне терасе између Бачке Тополе и Бечеја, две линије била Фрушке горе, пиратерије, лактаста скретања долина фрушкогорских потока и др. Као резултат тог рада објављени су:

14. Група аутора: Геоморфолошка карта Југославије размера 1:500.000. Српска академија наука и уметности, Институт „Јован Цвијић“, Београд 1992. Слобо-дан Ћурчић је картирао територију Срема.

15. Slobodan Curcic: Some results of the latest geomorphological maping of Srem, Geographica Pannonica, Institute of Geography, Novi Sad, 1999/3, str. 13-17.

16. Слободан Ћурчић и Јован Ђуричић: Рељеф као фактор положаја и форми-рања морфолошких карактеристика војвођанских насеља, Зборник Мати-це српске за друштвене науке, Бр. 97, стр. 147-176, Нови Сад 1994.

На Одељењу за природне науке Матице српске одвија се већ дуго година мулти-дисциплинарни пројекат Фрушка гора, којим он руководи од 2006. године. У оквиру њега објавио је :

17. Јован Петровић, Драгољуб Бугарски, Слободан Ћурчић, Живан Богдановић: Воде Фрушке горе, Матица српска, Нови Сад 1973 (7-66 стр.).

18. Слободан Ћурчић: Становништво фрушкогорске области, Матица српска, Нови Сад 1980 (7-214 стр.).


На пројекту Географског факултета у Београду Етнички простор Срба, учество-вао је у изради књиге:

19. Група аутора: Етнички састав становништва Србије и Црне Горе и Срби у СФР Југославији, Географски факултет у Београду, Београд 1993. С.Ћурчић је са два коаутора написао поглавље Етнички састав становништва Војводине (79-98 стр.).

У оквиру пројекта Одељења за друштвене науке Матице српске, Насеља и станов-ништво Војводине, објавио је три књиге, док је четврта у припреми за штампу:

20. Слободан Ћурчић: Насеља Срема - географске карактеристике, Матица Срп-ска 2001 (7-243 стр.).

21. Слободан Ћурчић: Насеља Баната - географске карактеристике, Матица српска, Нови Сад 2004 (7-386 стр.).

22. Слободан Ћурчић: Насеља Бачке – географске карактеристике, Матица срп-ска, Нови Сад 2007 (7-444 стр.).

23. Слободан Ћурчић: Насеља Војводине – географске карактеристике, Матица српска, Нови Сад, око 200 стр.

У сарадњи Института за географију из Новог Сада, Сегедина, Темишвара и Тибин-гена учествовао је у израду две књиге:

24. Grupa autora: Banat, University of Novi Sad, West Univesity of Timisoara, Jozsef Atila Univesity, 1997, Слободан Ћурчић је написао поглавља: Development of the Settlement in Banat (226-235 str.) и Relief as a Factor of Situation and of Morphological Characteristics in the Banat Settlements (236-243 str.).

25. Grupa autora: Danube – Cris – Mures – Tisa Euroregion Geoeconomical Space of Sustainable Development. University of Novi Sad, West Univesity of Timisoara, Jozsef Atila Univesity, University of Tubingen, 1999. Слободан Ћурчић је написао поглавље Regional Position of Settlements ( 283-294 str).

У едицији Библиотека “Барања” Народни универзитет “Вук Караџић” из Белог Манастира, Музеј Војводине из Новог Сада и Друштво “Српска Крајина”објавили су књигу:

26. Др Слободан Ћурчић и др Саша Кицошев: Развој популације Барање - Development of the Population in Baranya Бели Манастир - Нови Сад 1993.

Слободан Ћурчић објавио је 86 научних и 210 стручних радова и код велике већи-не био је једини аутор. Међу стручним радовима, по обиму могу се истаћи Туристич-ки водич Фрушке горе обима 279 страница, Туристичка карта Фрушке горе и компакт диск Туризам Војводине које је израдио са мр Оливером Добривојевић и Горданом Стојаковић. Са групом аутора учествовао је у изради монографије Рибњак Ечка обима 341 стр. У едицији МОНОГРАФИЈА СРБИЈЕ, у издању Књижевних новина из из Бео-града, био је један од уредника књиге 4, у којој је сам или са сарадницима написaо пог- 4, у којој је сам или са сарадницима написaо пог-у којој је сам или са сарадницима написaо пог-aо пог-о пог-лавља о општинама Сремска Митровица, Пећинци и Рума. У монографији ФРУШ-КА ГОРА обима 574 стране написао је поглавља: Положај, Становништво и Насеља, и учествовао у изради Туристичке карте Фрушке горе.


Популаризацији географије доринелo је и снимање 19 получасовних телевизијских емисија са др Драгољубом Бугарским, посвећеним Фрушкој гори, Вршачким планинама, Делиблатској пешчари, војвођанским сеоским кућама, лесу у Војводини и војвођанским ритовима.

СПИСАК НАУЧНИХ РАДОВА

1. Слободан Ћурчић: ПРЊАВОРСКА НАСЕЉА У ФРУШКОЈ ГОРИ, Зборник ра-дова за природне науке, Матица српска, св.38, Нови Сад 1970. стр. 201-213.

2. Баучић Иво: РАДНИЦИ ИЗ ЈУГОСЛАВИЈЕ НА ПРИВРЕМЕНОМ РАДУ У СР НЕМАЧКОЈ, Миграције радника, књ 1. Радови Института за географију све-училишта у Загребу, св.9. Загреб 1970. Слободан Ћурчић: Радници из САП Војводине на раду у Немачкој (штампано у изводу).

3. Слободан Ћурчић: ЈЕЗЕРО МУТЊАЧА, Зборник радова ПМФ у Новом Саду, бр 1. Нови Сад 1971. стр. 309-314.

4. Слободан Ћурчић: ПРОМЕНЕ БРОЈА И НАЦИОНАЛНЕ СТРУКТУРЕ СТА- Ћурчић: ПРОМЕНЕ БРОЈА И НАЦИОНАЛНЕ СТРУКТУРЕ СТА-Ћурчић: ПРОМЕНЕ БРОЈА И НАЦИОНАЛНЕ СТРУКТУРЕ СТА- БРОЈА И НАЦИОНАЛНЕ СТРУКТУРЕ СТА-БРОЈА И НАЦИОНАЛНЕ СТРУКТУРЕ СТА- И НАЦИОНАЛНЕ СТРУКТУРЕ СТА-И НАЦИОНАЛНЕ СТРУКТУРЕ СТА- НАЦИОНАЛНЕ СТРУКТУРЕ СТА-НАЦИОНАЛНЕ СТРУКТУРЕ СТА- СТРУКТУРЕ СТА-СТРУКТУРЕ СТА- СТА-СТА-НОВНИКА У СРЕМУ ТОКОМ 20. ВЕКА, Зборник радова ПМФ у Новом Саду, св. 3, Нови Сад 1973. стр. 319-330.

5. Слободан Ћурчић: ПРОМЕНЕ КОД СТАНОВНИКА ВРДНИКА И ОКОЛНИХ МЕСТА ПОСЛЕ ЗАТВАРАЊА РУДНИКА МРКОГ УГЉА, Зборник радова за природне науке, Матица српска, св 45, Нови Сад 1973. стр. 185-194.

6. Јован Петровић, Драгољуб Бугарски, Слободан Ћурчић, Живан Богдановић: ВОДЕ ФРУШКЕ ГОРЕ Матица српска, Посебна издања, Нови Сад 1973. стр. 1-66.

7. Слободан Ћурчић: УТИЦАЈ МИГРАЦИЈА НА ПРОМЕНЕ КОД СТАНОВ- Ћурчић: УТИЦАЈ МИГРАЦИЈА НА ПРОМЕНЕ КОД СТАНОВ-Ћурчић: УТИЦАЈ МИГРАЦИЈА НА ПРОМЕНЕ КОД СТАНОВ-: УТИЦАЈ МИГРАЦИЈА НА ПРОМЕНЕ КОД СТАНОВ-УТИЦАЈ МИГРАЦИЈА НА ПРОМЕНЕ КОД СТАНОВ- МИГРАЦИЈА НА ПРОМЕНЕ КОД СТАНОВ-МИГРАЦИЈА НА ПРОМЕНЕ КОД СТАНОВ- НА ПРОМЕНЕ КОД СТАНОВ-НА ПРОМЕНЕ КОД СТАНОВ- ПРОМЕНЕ КОД СТАНОВ-ПРОМЕНЕ КОД СТАНОВ- КОД СТАНОВ-КОД СТАНОВ- СТАНОВ-СТАНОВ-НИШТВА БЕШЕНОВСКОГ ПРЊАВОРА ИЗМЕЂУ 1969. И 1974. ГОДИНЕ, Зборник радова за природне науке, Матица српска, св. 49, Нови Сад 1975. стр. 220-230.

8. Слободан Ћурчић: АТЛАС СТАНОВНИШТВА СРЕМА, магистарски рад од- Ћурчић: АТЛАС СТАНОВНИШТВА СРЕМА, магистарски рад од-Ћурчић: АТЛАС СТАНОВНИШТВА СРЕМА, магистарски рад од-: АТЛАС СТАНОВНИШТВА СРЕМА, магистарски рад од-АТЛАС СТАНОВНИШТВА СРЕМА, магистарски рад од-, магистарски рад од-магистарски рад од- рад од-рад од- од-од-брањен 20. 04. 1974. Рукопис на Одсеку за географију ПМФ у Београду, стр. 1-76 са 25 карата.

9. Слободан Ћурчић: ПРИРОДНЕ ПОГОДНОСТИ ЗА ИЗГРАДЊУ ТУРИСТИЧ- Ћурчић: ПРИРОДНЕ ПОГОДНОСТИ ЗА ИЗГРАДЊУ ТУРИСТИЧ-Ћурчић: ПРИРОДНЕ ПОГОДНОСТИ ЗА ИЗГРАДЊУ ТУРИСТИЧ-: ПРИРОДНЕ ПОГОДНОСТИ ЗА ИЗГРАДЊУ ТУРИСТИЧ-ПРИРОДНЕ ПОГОДНОСТИ ЗА ИЗГРАДЊУ ТУРИСТИЧ- ПОГОДНОСТИ ЗА ИЗГРАДЊУ ТУРИСТИЧ-ПОГОДНОСТИ ЗА ИЗГРАДЊУ ТУРИСТИЧ- ЗА ИЗГРАДЊУ ТУРИСТИЧ-ЗА ИЗГРАДЊУ ТУРИСТИЧ- ИЗГРАДЊУ ТУРИСТИЧ-ИЗГРАДЊУ ТУРИСТИЧ- ТУРИСТИЧ-ТУРИСТИЧ-КИХ НАСЕЉА У ФРУШКОЈ ГОРИ - са посебним освртом на два насеља у ха- НАСЕЉА У ФРУШКОЈ ГОРИ - са посебним освртом на два насеља у ха-НАСЕЉА У ФРУШКОЈ ГОРИ - са посебним освртом на два насеља у ха- У ФРУШКОЈ ГОРИ - са посебним освртом на два насеља у ха-У ФРУШКОЈ ГОРИ - са посебним освртом на два насеља у ха- ФРУШКОЈ ГОРИ - са посебним освртом на два насеља у ха-ФРУШКОЈ ГОРИ - са посебним освртом на два насеља у ха- ГОРИ - са посебним освртом на два насеља у ха-ГОРИ - са посебним освртом на два насеља у ха- - са посебним освртом на два насеља у ха-са посебним освртом на два насеља у ха- посебним освртом на два насеља у ха-посебним освртом на два насеља у ха- освртом на два насеља у ха-освртом на два насеља у ха- на два насеља у ха-на два насеља у ха- два насеља у ха-два насеља у ха- насеља у ха-насеља у ха- у ха-у ха- ха-ха-тару Сремске Каменице, Зборник радова ПМФ у Новом Саду, св. 4, Нови Сад 1974. стр. 241-250.

10. Слободан Ћурчић: ПРИЛОГ ПОЗНАВАЊУ ГЕОМОРФОЛОШКИХ ПРИЛИКА У РАВНОМ СРЕМУ, Зборник радова ПМФ, Нови Сад св. 6, Нови Сад 1976. стр. 371-377.

11. Слободан Ћурчић: ОПШТИНА ПЕЋИНЦИ - географска монографија, Инсти- Ћурчић: ОПШТИНА ПЕЋИНЦИ - географска монографија, Инсти-Ћурчић: ОПШТИНА ПЕЋИНЦИ - географска монографија, Инсти-: ОПШТИНА ПЕЋИНЦИ - географска монографија, Инсти-ОПШТИНА ПЕЋИНЦИ - географска монографија, Инсти-- географска монографија, Инсти-географска монографија, Инсти- монографија, Инсти-монографија, Инсти-, Инсти-Инсти-тут за географију, Нови Сад 1978. стр. 1-208.

12. Слободан Ћурчић: ПРОМЕНЕ БРОЈА СТАНОВНИКА ВОЈВОДИНЕ ТОКОМ ПОСЛЕДЊИХ СТО ГОДИНА, Зборник радова ПМФ у Новом Саду, св. 9, Нови Сад 1979. стр. 629-644. Исти рад је штампан и на мађарском језику у часопису LETUNK бр 2. Нови Сад 1981. стр. 306-327.


13. Слободан Ћурчић: ПРИЛОГ РАЗГРАНИЧЕЊУ СЕОСКИХ И ГРАДСКИХ НА-СЕЉА, Зборник радова ПМФ у Новом Саду, св. 10, Нови Сад 1980. стр. 461-474.

14. Слободан Ћурчић: СТАНОВНИШТВО ФРУШКОГОРСКЕ ОБЛАСТИ, Матица српска, Посебна издања, Нови Сад 1980. стр. 7214

15. Слободан Ћурчић: ПРОМЕНЕ БРОЈА СТАНОВНИКА ВОЈВОДИНЕ РЕГИС-ТРОВАНЕ ПОПИСОМ 1981. ГОДИНЕ, Зборник радова ПМФ у Новом Саду. св 11, Нови Сад 1981. стр. 67-78.

16. Slobodan Ćurčić: LOESS AND ITS IMPORTANCE FOR AGRICULTURE OF YUGOSLAVIA, Geographica Iugoslavica, bulletion of the union of thr geographical societies of Yugoslavia, III, 1981. str. 17-23.

17. Слободан Ћурчић и Раде Давидовић: ГЕОМОРФОЛОШКЕ СПЕЦИФИЧНОС-ТИ ОБЕДСКЕ БАРЕ, Човек и природна средина, св. 2, Београд 1983. стр. 23-25.

18. Слободан Ћурчић: СОЦИОЕКОНОМСКЕ СТРУКТУРЕ СТАНОВНИШТВА НОВОСАДСКОГ МЕЗОПОДРУЧЈА, Зборник радова, Институт за географију, св. 14, Нови Сад, 1984. стр. 117-137.

19. Слободан Ћурчић: ОПШТИНА СТАРА ПАЗОВА - географска монографија, Институт за географију Нови Сад, Нови Сад 1984. стр.1-234

20. Слободан Ћурчић: РАЗМЕШТАЈ СТАНОВНИШТВА НА ПОДРУЧЈУ НОВОГ САДА, Зборник радова ПМФ у Новом Саду, св.12, Нови Сад 1984. стр. 165-189.

21. Слободан Ћурчић: СТАНОВНИШТВО НОВОГ САДА - демографске основе за генерални урбанистички план (поглавља Размештај становништва, Структу-ре становништва, Контингенти, Домаћинства), рецензент др Душан Брезник, рукопис у библиотеци предузећа Урбанизам, Нови Сад и библиотеци Инсти-тута за географију у Новом Саду, обим 115 стр.

22. Слободан Ћурчић: БИОЛОШКЕ СТРУКТУРЕ СТАНОВНИШТВА НА ПОД-РУЧЈУ НОВОГ САДА, Зборник радова ПМФ у Новом Саду, св. 13, Нови Сад 1985. стр. 53-75.

23. Слободан Ћурчић: ПРОЦЕС СЕКУНДАРНЕ УРБАНИЗАЦИЈЕ У ВОЈВОДИ-НИ, Зборник радова, Институт за географију Нови Сад, Нови Сад 1985. стр. 103-116.

24. Слободан Ћурчић: ПЕРИОДИЗАЦИЈА ПОСЛЕРАТНИХ МИГРАЦИЈА У ВОЈВОДИНИ, Зборник 12. конгреса географа Југославије, Савез географских друштава Југославије, Нови Сад 1987. стр. 53-57. Рад је објављен и у књизи Миграциона кретања у војвођанским селима, Пољопривредни факултет Нови Сад 1986. стр. 13-16.

25. Група аутора: ГЕОМОРФОЛОШКА КАРТА ЈУГОСЛАВИЈЕ, Институт „Јован Цвијић“, Београд, Београд 1992. Слободан Ћурчић је израдио карту Срема.

26. Бранислав Букуров и Слободан Ћурчић: ОПШТИНА РУМА географска мо-нографија, Институт за географију у Новом Саду, Нови Сад 1990. стр. 5-187.

27. Слободан Ћурчић: КОЛОНИЗАЦИЈЕ, Миграциона кретања у војвођанским селима, Пољопривредни факултет Нови Сад, Нови Сад 1986. стр. 1-13.

28. Слободан Ћурчић: МЕЂУРЕЈОНСКЕ МИГРАЦИЈЕ АГРАРНОГ СТАНОВ-НИШТВА, Миграциона кретања у војвођанским селима, Пољопривредни фа-култет Нови Сад, Нови Сад 1986. стр. 14-36.


29. Слободан Ћурчић: УНУТРАШЊЕ МИГРАЦИЈЕ, Миграциона кретања у војвођанским селима, Пољопривредни факултет Нови Сад, Нови Сад 1986. стр. 37-69.

30. Слободан Ћурчић: РАЗМЕШТАЈ СТАНОВНИШТВА СВЕТА ПО НАСЕЉИМА ТРИ ВЕЛИЧИНСКЕ ГРУПЕ, Зборник радова Института за географију Нови Сад, св. 16, Нови Сад 1986. стр. 80-100.

31. Слободан Ћурчић: НЕКИ ХИДРОЛОШКИ ПРОБЛЕМИ ЈУГОИСТОЧНОГ СРЕМА, Други конгрес о водама Југославије, Књига 1. Савез самоуправних водопривредних интересних заједница Југославије, Љубљана 1986. стр. 360-366.

32. Слободан Ћурчић: АТЛАС СТАНОВНИШТВА ВОЈВОДИНЕ, Зборник 12. кон-греса географа Југославије, Савез географских друштава Југославије, Нови Сад 1987. стр. 438-441.

33. Слободан Ћурчић: ПРВИ ПРИМЕРИ ПРОСТОРНОГ ПЛАНИРАЊА У ВОЈВО-ДИНИ, Зборник 12. конгреса географа Југославије, Савез географских друшта-ва Југославије, Нови Сад 1987. стр. 386-390.

34. Група аутора: НОВОСАДСКЕ ОПШТИНЕ - географска монографија књ. 1, Ин-ститут за географију Нови Сад, Нови Сад 1987. Слободан Ћурчић: Кључ гео-морфолошке карте територије градске заједнице Нови Сад, стр. 31-45.

35. Слободан Ћурчић: МИГРАЦИЈЕ И ДЕМОГРАФСКИ ПОЛАРИТЕТ У ВОЈВО-ДИНИ, Зборник радова, Институт за географију, св. 17. Нови Сад 1987. стр. 73-94.

36. Слободан Ћурчић: ПРОБЛЕМИ МОРФОЛОШКЕ ТИПОЛОГИЈЕ НАСЕЉА, Зборник радова, Институт за географију, св. 17. Нови Сад 1987. стр. 137-147.

37. Слободан Ћурчић: ПРОБЛЕМ РАДНЕ СНАГЕ У ПОЉОПРИВРЕДИ, IV југо-словенски аграрно-географски симпозијум, Вршац септембар 1988. Нови Сад 1989. стр. 125-132.

38. Слободан Ћурчић: ГРАДСКЕ РЕГИЈЕ КАО ФАКТОР ДЕМОГРАФСКОГ ПОЛА-РИТЕТА У ЈУГОСЛАВИЈИ, Зборник радова, Институт за географију Нови Сад, св 19. Нови Сад 1989. стр. 35-68. Слободан Ћурчић: STADTSCHE REGIONEN ALS FAKTOREN DER DEMOGRAPHISCHEN POLARITET IN JUGOSLAVIEN, рад саопштен на симпозијуму Naturliche und gesellschaftlische Reproduktions-bedingungenin Stadtregionen, Halle/Saale, април 1989. обим 27 куцаних страна.

39. Slobodan Ćurčić: TRANSFORMATION OF RURAL SETTLEMENTS IN SREM, Geographica Iugoslavica, Bilten saveza geografskih društava Jugoslavije, broj 10. Zagreb 1989. str. 338-35.

40. Група аутора: НОВОСАДСКЕ ОПШТИНЕ - географска монографија, књ. 2. Институт за географију Нови Сад, 1990. Слободан Ћурчић: Морфолошке ка-рактеристике насеља, стр. 394-403.

41. Група аутора: НОВОСАДСКЕ ОПШТИНЕ - географска монографија, књ. 2. Институт за географију Нови Сад, 1990. Слободан Ћурчић: Социоекономске структуре стр.67-82.

42. Група аутора: НОВОСАДСКЕ ОПШТИНЕ - географска монографија, књ. 2. Институт за географију Нови Сад, 1990. Слободан Ћурчић: Домаћинства, стр. 87-89.


43. Група аутора: НОВОСАДСКЕ ОПШТИНЕ - географска монографија, књ. 2. Институт за географију Нови Сад, 1990. Слободан Ћурчић: Број становника стр. 7-16.

44. Слободан Ћурчић, Павле Томић: НЕКИ ПРОБЛЕМИ ГЕОМОРФОЛОШКОГ КАРТИРАЊА У ВОЈВОДИНИ. Зборник са научног скупа Проблеми и могућ-ности борбе против ерозије и других врста оштећења тла, одржаног октобра 1990. Нови Сад 1991, стр. 49-52.

45. Милутин Љешевић, Слободан Ћурчић, Павле Томић: ИЗБОР ЛОКАЦИЈЕ ЗА УСТАНОВЉЕЊЕ ПОЛИГОНА И ИСТРАЖИВАЧКЕ СТАНИЦЕ ЗА ПРАЋЕЊЕ ИНТЕНЗИТЕТА ЕРОЗИЈЕ У ВОЈВОДИНИ, Зборник са научног скупа Пробле-ми и могућности борбе против ерозије и других врста оштећења тла, одржа-ног октобра 1990. Нови Сад 1991, стр. 39-48.

46. Слободан Ћурчић: ПРОСТОРНА ОРГАНИЗАЦИЈА СЕОСКИХ ТЕРИТОРИЈА И НАСЕЉА У ВОЈВОДИНИ, Зборник радова, Институт за географију Нови Сад, св. 21, Нови Сад 1991. стр. 93-104.

47. Слободан Ћурчић: НЕКЕ СПЕЦИФИЧНОСТИ РАЗВОЈА ПОППУЛАЦИЈЕ ЈУ-ГОИСТОЧНОГ БАНАТА, Зборник радова Географског факултета Београд, 1992, стр. 65-69.

48. Слободан Ћурчић, Саша Кивошев: DEVELOPMENT OF THE POPULATION IN BARABARANYA – РАЗВОЈ ПОПУЛАЦИЈЕ БАРАЊЕ, Народни универзи-тет „Вук Караџић“ Бели Манастир, Музеј Војводине Нови Сад, Друштво „Срп-ска Крајина“ Београд, Бели Манастир - Нови Сад 1993. стр. 1-82.

49. Слободан Ћурчић: ФОРМИРАЊЕ ПРИГРАДСКИХ ЗОНА У ВОЈВОДИНИ, Зборник радова Института за географију ПМФ Београд, св. 41. Београд 1993, стр. 17-24.

50. Група аутора: ЕТНИЧКИ САСТАВ СТАНОВНИШТВА СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ И СРБИ У СФР ЈУГОСЛАВИЈИ, Географски факултет Београд, Београд, 1993. Владимир Ђурић, Слободан Ћурчић, Саша Кицошев: Етнички састав станов-ништва Војводине, стр. 79-98.

51. Слободан Ћурчић: ФОРМИРАЊЕ МРЕЖЕ ГРАДОВА У ВОЈВОДИНИ, Збор-ник радова, Институт за географију Нови Сад, св. 23, Нови Сад 1993. стр.17-42.

52. Слободан Ћурчић: ГЕОГРАФСКИ РАЗМЕШТАЈ САЛАША У ВОЈВОДИНИ, Едиција Историја пољопривреде салаша и села, књига 10. стр. 433-446, Кул-турно-историјско друштво Пролеће на ченејским салашима, Нови Сад, 1994.

53. Група аутора: НОВИ САД - географска монографија, књ. 3. Институт за гео-графију, Нови Сад, Нови Сад 1994. Слободан Ћурчић: Сремска Каменица, стр. 165-180, Ченеј, стр. 263-270.

54. Слободан Ћурчић, Јован Ђуричић: РЕЉЕФ КАО ФАКТОР ПОЛОЖАЈА И ФОРМИРАЊА МОРФОЛОШКИХ КАРАКТЕРИСТИКА ВОЈВОЂАНСКИХ НАСЕЉА, Зборник Матице српске за друштвене науке, св. 97, Нови Сад 1994, стр. 147-176.

55. Слободан Ћурчић: ГЕОГРАФСКЕ СПЕЦИФИЧНОСТИ ВРШЦА И ОКОЛИНЕ, Зборник радова, Географски факултет, бр. 43, Београд 1994. стр. 100-104.

56. Група аутора: ОПШТИНА ВРШАЦ - географска монографија, Институт за ге-ографију Нови Сад, Нови Сад - Вршац 1995. Слободан Ћурчић, Гордана Јова-новић: Насеља, стр. 181-297.


57. Слободан Ћурчић: ЕТНИЧКЕ ПРОМЕНЕ У ВОЈВОДИНИ У ПЕРИОДУ 1880-1910. ГОДИНЕ, Зборник Матице српске за друштвене науке, св.98, Нови Сад 1995. стр. 67-76.

58. Слободан Ћурчић: ФРЕАТСКЕ ВОДЕ ДОЊЕГ СРЕМА, Едиција Историја пољопривреде салаша и Села, књ. 11, стр. 81-88, Културно-историјско друштво Пролеће на ченејским салашима, Нови Сад, 1995.

59. Слободан Ћурчић: БРОЈ СТАНОВНИКА ВОЈВОДИНЕ, Матица српска, Посеб-на издања, Нови Сад 1996 стр. 5-107. са 7 карата.

60. Слободан Ћурчић: ОАЗЕ МАКЕДОНАЦА У ВОЈВОДИНИ, Зборник 1. конгре-са на географите от Република Македонија, Македонско географско друштво, Скопље 1996. стр. 196-202.

61. Slobodan Ćurčić, Saša Kicošev: TOURIST POTENTIAL OF ALLUVIAL PLAIN OF VOJVODINA. The second Geographu conference Geograpoical-researches i the Carpatian-Danube space, Timisaora 1996, str. 196-202.

62. Слободан Ћурчић, Драгољуб Бугарски: ГЕОГРАФСКА ИСТРАЖИВАЊА У ВОЈВОДИНИ, Зборник радова САНУ, Географски институт „Јован Цвијић“, Београд 1996. књ. 46, стр. 49-56.

63. Група аутора: ПРИРОДНЕ, ДУХОВНЕ И КУЛТУРНЕ ВРЕДНОСТИ ФРУШ-КЕ ГОРЕ - THE NATURAL, SPIRITUAL AND CULTURAL VALEUS OG THE FRUSKA GORA, Еколошки покрет Новог Сада, Нови Сад 1996, Слободан Ћур-чић: Географске специфичности насеља Фрушке горе – Geographical features of the Fruska gora, стр. 96-104.

64. Слободан Ћурчић: ОПШТИНА ОПОВО - географска монографија, Институт за географију, Нови Сад 1996. стр. 7-148.

65. Grupa autora: BANAT - Monographis of Eurropean Regions, University og Novi Sad 1997, West University of Timisoara, Josef Atila University Szeged, Novi Sad, Timisoara, Szeged 1997, Slobodan Ćurčić: Develoment og the settlement netvoirk in Banat, str. 226-235.

66. Grupa autora: BANAT - Monographis of Eurropean Regions, University og Novi Sad, West University of Timisoara, Josef Atila University Szeged, Novi Sad, Timisoara, Szeged 1997, Slobodan Ćurčić: Relief as a Factor of Situation and of Morphological Characteristics in the Banat Settlements, str. 236-243.

67. Бранислав Ђурђев, Слободан Ћурчић: ДЕМОГРАФСКИ РАСТ ФУНКЦИО-НАЛНОГ ПОДРУЧЈА НОВОГ САДА, Зборник радова, св. 28, Институт за гео-графију Нови Сад, Нови Сад 1998. стр. 19-37.

68. Група аутора: ОПШТИНА ВРБАС - географске карактеристике, Институт за географију Нови Сад, Нови Сад - Врбас 1998. Слободан Ћурчић: Станов-ништво, стр. 97-150.

69. Grupa autora: PREHISTORISCE ARHEOLOLOGI SUDOSTEUROPA – FELDVAR I, Ferlag Oetker/Voges, Kiel 1998. Slobodan Ćurčić: Das Plateau von Titel und seine Ungebung – geomorphologie und besidlungsverhelnise, str. 261-278.

70. Слободан Ћурчић: НОВИ САД - географске карактеристике, Зборник радова, Институт за географију Нови Сад, св. 29, Нови Сад 1999. стр. 1-19.

71. Grupa autora: DANUBE-CRIS-MURES-TISA – Geoeconomical Space of Sustainable Development, West University Timisoara, University Novi Sad, Josef Atila Univesitu


Szeged, University Tubingen, 1999. Slobodan Ćurčić: Regional position settlements, str. 283-294.

72. Slobodan Ćurčić, Branislav Đurđev: MORPHOLOGICAL CHARACTERISTIC OF THE SETTLEMENTS, Zbornik radova sa simpozijuma Rural space and regional devolopment, Univesity Babes-Baluai Cluj-Napolca, 1999. str. 115-119.

73. Slobodan Ćurčić: SOME RESULTS OF THE LATEST GEOMORPHOLOGICAL MAPING OF SREM, Geographica Pannonica, Intitut of Geography Novi Sad, 1999/ 3, str. 13-17.

74. Слободан Ћурчић: НАСЕЉА СРЕМА - географске карактеристике, Матица српска, Нови Сад 2001. стр. 1-243.

75. Слободан Ћурчић: ГЕОГРАФСКИ УСЛОВИ ЗА НАСЕЉАВАЊЕ ВОЈВОДИНЕ, Човек и природа – Здравље људи у Војводини, Матица српска, Нови Сад 2001. стр. 21-28.

76. Слободан Ћурчић: ДУНАВ, Настава историје, Савез историчара Југославије – Друштво историчара јужнобачког и сремског округа. св. 15, Нови Сад 2002. стр. 9-21.

77. Слободан Ћурчић, Јован Ђуричић, Весна Марјановић: ОПШТИНА СРЕМСКА МИТРОВИЦА - географска монографија, Институт за географију Нови Сад, Нови Сад 2002. стр 1-358. Друга два коаутора написала су поглaвље Привреда. Остали део књиге написао је Слободан Ћурчић (стр. 7-146 и 213-358).

78. Слободан Ћурчић: НАСЕЉА БАНАТА - географске карактеристике, Матица српска, Нови Сад 2004. стр. 1-386.

79. Бранислав Ђурђев, Слободан Ћурчић: ДЕМОГРАФСКИ РАЗВОЈ ГРАДА НО-ВОГ САДА - валоризација демографског стања и развоја града Новог Сада и његових насеља, Студија раћена за потребе Просторног плана Новог Сада, ру-копис у документацији предузећа Урбанизам из Новог Сада, Нови Сад, 2004. Слободан Ћурчић: СТРУКТУРЕ СТАНОВНИШТВА, КОНТИНГЕНТИ И ДО-МАЋИНСТВА, стр. 64.

80. Слободан Ћурчић, Бранислав Ђурђев: СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ МЕЂУ СРП-СКИМ ЗЕМЉАМА, Србија и савремени процеси у Европи и свету, Географски факултет универзитета у Београду, Београд 2005. стр. 159-162.

81. Слободан Ћурчић: БИОЛОШКЕ СТРУКТУРЕ СТАНОВНИШТВА ВОЈВОДИ-НЕ - ПОЛ, Матица српска, стр. 1-203, Нови Сад 2005.

82. Слободан Ћурчић: БИОЛОШКЕ СТРУКТУРЕ СТАНОВНИШТВА ВОЈВОДИ-НЕ - СТАРОСТ, Матица српска, стр. 1-265, Нови Сад 2005.

83. Ђурђев Бранислав, Слободан Ћурчић: ДЕМОГРАФСКИ РАСТ ГРАДА НО-ВОГ САДА, Зборник радова департмана за географију, свеска 33/34, стр. 77-109, Нови Сад 2005.

84. Слободан Ћурчић: ЈЕДНА МАЛО ПОЗНАТА МАСОВНА МИГРАЦИЈА КА ВОЈВОДИНИ, Зборник Матице српске за друштвене науке, св. 121, стр. 69-75, Нови Сад 2006.

85. Слободан Ћурчић: СТАРЕЊЕ СТАНОВНИШТВА ВОЈВОДИНЕ, Човек и при-рода – Атрофично-дегенеративна стања – обoљења људи у Војводини, Mатица српска, Нови Сад 2006. стр. 15-21.

86. Слободан Ћурчић: НАСЕЉА БАЧКЕ - географске карактеристике, Матица српска, Нови Сад 2007. стр. 7-444.


СПИСАК СТРУЧНИХ РАДОВА

1. Слободан Ћурчић: ИНФОРМАЦИЈА О ЈЕДНОЈ НОВОЈ МОГУЋНОСТИ КАРТИРАЊА СПЕЛЕОЛОШКИХ ОБЈЕКАТА, Зборник радова 7. конгре-са спелеолога Југославије, Херцег Нови 1976.

2-6 Слободан Ћурчић: ФРУШКА ГОРА, КИКИНДА, СЕНТА, НОВИ БЕЧЕЈ, ТИТЕЛ, Водич кроз Србију, Лексикографски завод Југославије, Загреб.

7. Слободан Ћурчић: Приказ радова објављених у Гласнику Српског гео-графског друштва, свеска 47, бр. 2 за 1967. Зборник Матице српске за при-родне науке, св. 34, Нови Сад 1968. стр. 169-170.

8. Слободан Ћурчић: Приказ рада др Небојше Царића: Насеља јужне Бачке и високе воде Дунава, објављен у Зборнику Матице српске за природне науке, св.36, Нови Сад 1969, стр. 182.

9-16 Слободан Ћурчић: СТАНОВНИШТВО ВОЈВОДИНЕ, НАСЕЉА ВОЈВО-ДИНЕ, НАРОДНОСТИ ВОЈВОДИНЕ, ХРТКОВЦИ, ИНЂИЈА, ДОБА-НОВЦИ, ЕРДЕВИК, ВРДНИК, Алфабетске јединице за Енциклопедију Ју-гославије, Лексикографски завод Југославије, Загреб.

10-11 Слободан Ћурчић: НАЦИОНАЛНИ ПАРК ФРУШКА ГОРА, ОБЕДСКА БАРА, Природне знаменитости Југославије, ТОЗД, Љубљана.

12. Слободан Ћурчић: ДР НЕБОЈША ЦАРИЋ, редовни професор универзи-тета - уз шездесету годишњицу рођења, Зборник радова Института за ге-ографију Нови Сад, св. 15, Нови Сад 2985. стр 19-32.

13. Слободан Ћурчић, Гордана Јовановић: ПРИКАЗ ЕКСКУРЗИЈЕ КРОЗ ВОЈВОДИНУ, СЛАВОНИЈУ И БАРАЊУ, Зборник радова 12. конгреса ге-ографа Југославије, Савез географских друштава Југославије, Нови Сад 1987. стр. 569-571.

14-40. Слободан Ћурчић: ФРУШКА ГОРА, САВА, СРЕМ. МИТРОВИЦА, РУМА, ШИД, СТАРА ПАЗОВА, ИНЂИЈА, БЕОЧИН, ИРИГ, ПЕЋИНЦИ, СРЕМ. КАРЛОВЦИ, ВРДНИК, СРЕМ. КАМЕНИЦА, ИЛОК, ВУКОВАР, КРУШЕ-ДОЛ СЕЛО, КУПИНОВО, СТ. СЛАНКАМЕН, БОСУТ, БОРОВО, ВУЧЕ-ДОЛ, ПЕТРОВАРАДИН, БРАНИСЛАВ БУКУРОВ, ЈАРЧИНА, ОБЕДСКА БАРА, ГРГУРЕВАЧКА ПЕЋИНА, СРЕМ, алфабетске јединице у Енцикло-педији Срба Зорана Глушчевића, Београд, објављено на компакт диску.

41-83. Слободан Ћурчић: АВАЛА, АДА, АДЕ (св.1, 1993), АДИЦЕ (насеље), НА-СИПАЊЕ ТЕРЕНА (св. 2 1994), БАРЕ, БАРЈАКТАРОВИЋ МИРКО, БА-ЧКИ ЈАРАК, БЕОЧИН, БЕОЧИНСКИ ПРЊАВОР, БЕЋАР ШТРАНД, БИОЛОШКЕ СТРУКТУРЕ СТАНОВНИШТВА (св. 3, 1995), БУГАРСКИ ДРАГОЉУБ, БУДИСАВА (св. 4, 1995), ВЕЗИРАЦ, ВЕЛИКИ ПОТОК, ВЕ-НАЦ, ВИЗИЋ, ВИЛОВО, ВОЈВОДИНА (св. 5, 1996), ГАРДИНОВЦИ, ГЕ-ОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ НОВОГ САДА, ГЛАВИЦА, ГЛОЖАН, ГОС-ПОЂИНЦИ, ГРАБОВО (св. 6, 1996), ДИВОШ, ДОБРИ ПОТОК, ДОЛ, ДУНАВ, ДУНАВАЦ (св. 7, 1996), ЕРОЗИЈА, ЕШИКОВАЧКИ ПОТОК, ЖАБАЉ, ЗАГРАД, ЗЕРЕМСКИ МИЛОШ, ЗМАЈЕВАЦ, ЗМАЈЕВО (св. 8, 1997), ИЗВОРИ, ИЗДАНСКЕ ВОДЕ, ИРИГ, ИРИШКИ ВЕНАЦ, ЈАНДА (св. 9, 1997), Енциклопедијске јединице или делови енциклопедијских једи-ница, Енциклопедија Новог Сада, Новосадски клуб, Нови Сад.


84. Слободан Ћурчић, Баранислав Ђурђев: Приказ књиге ОСТОЈИЋЕВО ау-тора Драгољуба Бугарског, Бранка Маркова и Пере Бугарског, Зборник радова Институт за географију Нови Сад, св. 27, Нови Сад 1997, стр. 159-162.

85. Слободан Ћурчић: ДРАГОЉУБ БУГАРСКИ - поводом шездесет година живота, Зборник радова, Институт за географију Нови Сад, св. 27, Нови Сад 1997. стр. 5-17.

86. Слободан Ћурчић, Оливера Добривојевић, Гордана Стојаковић: ТУ-РИСТИЧКА КАРТА ФРУШКЕ ГОРЕ, размер 1:100.000, Прометеј, Нови Сад.

87. Слободан Ћурчић, Оливера Добривојевић, Гордана Стојаковић: ФРУШ-КА ГОРА - водич, Прометеј и Војноиздавачки завод, Нови Сад, стр. 1-279.

88-119. Слободан Ћурчић: КЛИМА, КОЛОНИЗАЦИЈА, КОРУШКА (св. 11, 1998), КОШЕВАЦ, КУЛПИН, ЛЕЖИМИР (св. 12, 1999), ЛЕС, ЛЕСНА ТЕРАСА, ЛЕСНА ЗАРАВАН, ЛИПОВАЧКИ ПОТОК, ЛУГ, ЉУБА, МАНЂЕЛОС (св. 13, 1999), МЕАНДАР, МИГРАЦИЈЕ СТАНОВНИШТВА, МАРАДИК (св 14, 1999), МИЉКОВИЋ ЉУПЧЕ (св. 15, 2000), МОЛОВИН, МРТВАЈА (св. 16, 2001), НОВИ САД (св. 17, 2001), ПЛАНА, ПЕЋИНЕ И ЈАМЕ, ПИРА-ТЕРИЈА (св. 20, 2002), ПРИРОДНИ ПРИРАШТАЈ, ПРОВАЛЕ, ПРЊАВО-РИ (св. 22, 2003), РАКОВАЦ, РАТНО ОСТРВО (св. 23, 2004). СРБОБРАН, СРЕМ (св. 25), ТЕМЕРИН, ТИТЕЛСКИ БРЕГ (св. 28). Енциклопедијске је-динице или делови енциклопедијских јединица, Енциклопедија Новог Сада, Новосадски клуб, Нови Сад.

120-131. Група аутора: РИБЊАК ЕЧКА, ДД рибарско газдинство Лукино Село, Лукино Село 1992. Слободан Ћурчић: ПОЛОЖАЈ, РЕЉЕФ, ЗРАЊАНИН, ТИТЕЛ, ЕЧКА, ПЕРЛЕЗ, АРАДАЦ, КНИЋАНИН, СТАЈИЋЕВО, БЕЛО БЛАТО, ЛУКИНО СЕЛО, МУЖЉА, стр. 9-28 и 251-270.

132-135. Група аутота: ФРУШКА ГОРА, Завод за уџбенике, Београд 2007, Сло-бодан Ћурчић: ПОЛОЖАЈ стр. 11-17, НАСЕЉА стр. 391-420, СТАНОВ-НИШТВО стр. 423-441, ТУРИСТИЧКА КАРТА ФРУШКЕ ГОРЕ (са Меса-рош Минучером).

136-209. Слободан Ћурчић: АДА, АДАШЕВЦИ, АДОРЈАН, АЛЕКСА ШАНТИЋ, АЛЕКСАНДРОВО, АЛИБУНАР, АПАТИН, АРАДАЦ, АШАЊА, БА-ВАНИШТЕ, БАЈМОК, БАЈША, БАН. ДУБИЦА, БАН. ПАЛАНКА, БАН. ТОПОЛА, БАН. БРЕСТОВАЦ, БАН. ДВОР, БАН. ДЕСПОТОВАЦ, БАН. КАРЛОВАЦ, БАН. АРАНЂЕЛОВО, БАН. ВЕЛИКО СЕЛО, БАН. КА-РАЂОРЂЕВО, БАН. НОВО СЕЛО, БАНОШТОР, БАРАНДА, БАРИЦЕ, БАЧ, БАЧИНЦИ, БАЧ ПАЛАНКА, БАЧ. ТОПОЛА, БАЧ. БРЕГ, БАЧ. БРЕС-ТОВАЦ, БАЧ. ВИНОГРАДИ, БАЧ. ГРАЧАЦ, БАЧ. ЈАРАК, БАЧ. МОНО-ШТОР, БАЧ. ПЕТРОВАЦ, БАЧ. ГРАДИШТЕ, БАЧ. ДОБРО ПОЉЕ, БАЧ. ДУШАНОВО, БАЧ. НОВО СЕЛО, БАЧ. ПЕТРОВО СЕЛО, БАШАИД, БЕ-ГЕЧ, БЕЗДАН, БЕЛА ЦРКВА, БЕЛЕГИШ, БЕЛО БЛАТО, БЕОЧИН, БЕР-КАСОВО, БЕЧЕЈ, БЕШЕНОВО, БЕШКА, БИКОВО, БИНГУЛА, БОГА-РАШ, БОГОЈЕВО, БОЂАНИ, БОКА, БОСУТ село, БОТОШ, БОЧАР, БРЕСТАЧ, БУДИСАВА, БУЂАНОВЦИ, БУКОВАЦ, БАНАТ, БАНАТСКИ ПЕСАК, БАЧКА, БЕГЕЈ, БИСЕРНО ОСТРВО, БОСУТ река, БУГАРСКИ


ДРАГОЉУБ, БЕОГРАД. Енциклопедијске једнинице или делови енцик-лопедијских јединица, Српска енциклопедија, САНУ, Матица српска, За-вод за уџбенике, том 1. Београд

210. Слободан Ћурчић: ПРОФ. ДР НЕБОЈША ЦАРИЋ (1925-2006) in memoriam, Зборник радова Департмана за географију, туризам и хоте-лијерство, св. 35, Нови Сад 2006.

УЏБЕНИЦИ

1. Јован Петровић, Павле Томић, Слободан Ћурчић: ГЕОГРАФИЈА СА ОСНОВА-МА ГЕОЛОГИЈЕ, Уџбеник за 1. разред позивноусмереног образовања и вас-питања средњег ступња природне и математичке струке, Завод за издавање уџбеника, Нови Сад 1978. Слободан Ћурчић: Матеметичка географија и Кар-тографија, стр. 3-28.

2. Слободан Ћурчић: КАРТОГРАФИЈА, Институт за географију Нови Сад, Нови Сад 1996. и 2003. стр. 7-193

3. Слободан Ћурчић: ГЕОГРАФИЈА НАСЕЉА, Институт за географију Нови Сад, Нови Сад 1992. стр. 1-169.

ТЕЛЕВИЗИЈСКЕ ЕМИСИЈЕ

1. Слободан Ћурчић, Бранислав Ђурђев, Саша Кицошев: СТАНОВНИШТВО ВОЈВОДИНЕ, ТВ Нови Сад.

2. Слободан Ћурчић, Драгољуб Бугарски: ФРУШКА ГОРА, 5 получасовних еми-сија, ТВ Нови Сад.

3. Слободан Ћурчић, Драгољуб Бугарски: РИТОВИ ВОЈВОДИНЕ, 6 получасов-них емисија, ТВ Нови Сад.

4. Слободан Ћурчић, Драгољуб Бугарски: ЛЕС У ВОЈВОДИНИ, 5 получасовних емисија, ТВ Нови Сад.

5. Слободан Ћурчић: ВРШАЧКЕ ПЛАНИНЕ, получасовна емисија, ТВ Нови Сад. 6. Слободан Ћурчић: ВОЈВОЂАНСКА СЕОСКА КУЋА, получасовна емисија, ТВ

Нови Сад.


ЉУБОМИР СТАНКОВИЋ рођен је у Опатовцу (код Вуковара у Хрватској) 9. сеп-термбра 1945. године. Прва четири разреда основне школе завршио је у родном месту, а више разреде основне школе у Руми, 1960. године. Године 1961. у Руми је уписао техничку школу, коју је завршио 1965, после чега је отишао на одслужење војног рока. Године 1968. запослио се у предузећу Метална индустрија „27. октобар“ у Руми у својству машинског техничара. Радио је на пословима техничке документације за израду челичних конструкција. Године 1971, 1. новембра, запошљава се на Катедри за географију Природно-математичког факултета у својству лаборанта – картогра-фа. Прве контакте са Природно-математичким факултетом Љубомир Станковић је успоставио преко свог друга из села, Живана Богдановића, који је ту радио као асис-тент. За факултетске публикације он је већ неколико година радио графичке прилоге.

Доласком на Катедру за географију послови Љубомира Станковића били су оријен-тисани на припрему наставе и израду графичких прилога за све катедарске публика-

ЉУБОМИР СТАНКОВИЋ- поводом одласка у пензију -

Др Слободан Ћурчић*


37/2008.



ције. Како је тада број запослених био мали, његов рад је подразумевао и читав низ других послова укључујући и теренски рад за потребе научних пројеката који су се ту радили. Био је укључен у израду: Регионалног атласа Војводине, Геоморфолошке кар-те Југоославије (Група аутора: Геоморфолошка карта Југославије размера 1:500.000, Српска академија наука и уметности, Институт „Јован Цвијић“, Београд, 1992), Детаљ-не геоморфолошке карте Војводине размера 1:50.000 и др.

Реорганизацијом Природно-математичког факултета, Катедра за географију је 1993. године именована у Институт за географију. Пре тога почело је опремање ка-тедре савременијом опремом, међу којом су били и компјутери. Љубомир Станковић се врло брзо укључио у те промене, што је проширило сфере његовог рада. Поред из-рада свих графичких прилога за за издања института (периодика, монографије, уџ-беници), те послове обављао је и за потребе Матице српске и Филозофског факулте-та. Сем графичких прилога за публикације, вршио је комплетну припрему за штампу око педест књига које су издали Институт за географију и Матица српска.

Иако је Љубомир Станковић по образовању био машински техничар, током дуго-годишњег рада на Институту за географију стекао је довољно географског знања тако да је често био веома користан консултант, а неретко је запажао и омашке у радовима, што је доприносило квалитету публикација које је он припремао за штампу.

Након 38 година рада на Институту Љубомир Станковић је 30. децембра 2009. го-дине отишао у пензију.


РЕЗИМЕ: Природне карактеристике су основни фактор формирања сваког насеља. Повољне геолошке, рељефне, климатске, хидрографске и педолошке прилике, ути-чу на развој биљног и животињског света, а самим тим и на привредни развој. Овај рад управо представља покушај да се комплексно сагледа утицај физичко-географ-ских фактора на настанак насеља Бикић До, да се укаже на њихову условљеност и међусобну повезаност.Кључне речи: Бикић До, Срем, природни фактори

ABSTRACT: Natural characteristics are the main factor in the formation of any settlements. Favorable geological, relief, climate, hydrographic and pedological opportunities, influence the development of flora and fauna, and also on economic development. This paper is just an attempt to analyze the impact of complex physical-geographical factors in the develop-ment of settlements Bikić Do, to the point of their conditionality and mutual connection.Key words: Bikic Do, Srem, natural factors

УВОД

Бикић До представља најмлађе насеље у општини Шид и једно од најмлађих на-сеља у целој Војводини. Село је почело да се формира средином XIX века, насеља-вањем Русина на поседе манастира Привина Глава, а данашњи облик је добило после Другог светског рата. Притом је извршена трансформација села, од разбијеног насеља планинског типа до збијеног насеља панонског типа (по Браниславу Букурову).

Физичко-географске карактеристике су основни фактор формирања сваког насеља. Повољне геолошке, рељефне, климатске, хидрографске и педолошке прили-ке, утичу на развој биљног и животињског света, а самим тим и на привредни развој. Пажљиво сагледавање заједничког дејства ових чинилаца доприноси правилној ана-

УТИЦАЈ ПРИРОДНИХ ФАКТОРА НА НАСТАНАК НАСЕЉА БИКИЋ ДО

INFLUENCE OF NATURAL FACTORS ON EMERGENCE SETTLEMENTS BIKIC DO

Дарко Бобаљ*, др Бранко Ристановић*

Оригинални научни рад UDK (911.373)


37/2008.



лизи просторног развоја насеља, где преовладавајући фактори одређују функционал-ни значај насеља.

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ НАСЕЉА

Бикић До представља насеље у западном делу Срема и југозападном делу Војводи-не, а припада општини Шид. Насеље је смештено 6 km североисточно од Шида. Пос- km североисточно од Шида. Пос-km североисточно од Шида. Пос-матрано шире, у Републици Србији, налазе се у њеном северозападном делу.

Општина Шид се на северу и западу граничи са Републиком Хрватском, на северо-истоку са општином Бачка Паланка, на истоку и југу са општином Сремска Митрови-ца, док се на југозападу налази територија Босне и Херцеговине. У општини постоји 19 насеља: Шид, Адашевци, Батровци, Бачинци, Беркасово, Бикић До, Бингула, Ваши-ца, Вишњићево, Гибарац, Ердевик, Илинци, Јамена, Кукујевци, Љуба, Моловин, Мо-ровић, Привина Глава и Сот.

Бикић До је планинско насеље које је подигнуто на јужној страни Фрушке горе, на надморској висини од око 120 m. Јужни део насеља је нижи и прелази на алувијалну раван потока Шидине, док је најсевернији део на већој апсолутној висини. Географс-ке координате насеља су 45°09’19’’ северне географске ширине и 19°17�42�� источне ге- северне географске ширине и 19°17�42�� источне ге-°17�42�� источне ге-17�42�� источне ге-ографске дужине, по Гриничу.

У „Службеном листу САП Војводине” број 21/78. Бикић До је проглашен за насеље. У свим ранијим извештајима је представљан са суседним насељем Привином Главом,

Карта 1. Географски положај Бикић Дола

Map 1. Geographic location of Bikic DoИзвор: Географска карта Срема, R=1:200 000


под тим називом. Године 1958. насеље је добило месну канцеларију у којој се воде ма-тичне кљиге и остала потребна документација. Површина атара насеља је око 600 ha. Aтар Бикић Дола се на северу граничи са атаром Моловина, на истоку са атаром Сота, на југу са атаром Привине Главе, а на западу са атаром Беркасова. Најближа насеља су Привина Глава, Сот и Беркасово, која су удаљена око 1,5 km.

Бикић До има повољан саобраћајно-географски положај. Кроз насеље пролази ма-гистрални пут E–18a, који повезује Шид са Илоком. Пре распада СФРЈ овај путни пра-вац је био веома битан, јер је представљао најкраћу везу између источне Босне, Мач-ве и Славоније са Бачком, Банатом, Новим Садом и надаље до границе са Мађарском. Посебно је на важности овај пут добио изградњом моста преко Дунава „25. мај”. Из-двајањем појединих република и стварањем границе код Принциповца овим путем и мостом је знатно смањен промет. Постоје и летњи путеви који повезују Бикић До са околним селима, међутим они се веома ретко користе.

Према попису из 2002. године у селу је живело 336 становника, а просечна густина насељености износи 56 становника на km².

УТИЦАЈ ГЕОЛОШКО-ГЕОМОРФОЛОШКИХ ФАКТОРА НА НАСТАНАК НАСЕЉА

Геолошку грађу атара Бикић Дола карактерише заступљеност разноврсних фор-мација, које су кроз дугу геолошку историју биле изложене интензивним тектонским процесима. Такве геолошко-тектонске прилике неминовно су се одразиле на форми-рање одређених геоморфолошких црта.

Седиментне стене палеозојске старости мање су познате, тачније, нису сасвим јас-но дефинисане, али на основу општег изгледа може се претпоставити да су у питању

Карта 2. Границе атара Бикић Дола

Map 2. Frontiers of Bikic Dol districtИзвор: Основа преузета са топографске карте Општине Шид, R= 1:5000


црвени пермски пешчари и конгломерати који леже преко кристаластих шкриљаца на дубинама 840 m, 900 m и 1100 m.

Мезозојска петрографска грађа је, за разлику од палеозојске, знатно више позна-та, а представљена је тријаским, јурским и кредним седиментима, на различитим ду-бинама, чак и преко 2000 m. Пешчари, глинци, кречњаци, доломити и друге стене ове ере су веома метаморфисане (Група аутора, 1998).

У атару Бикић Дола су најраспрострањеније творевине квартара, односно плеи-стоцена и холоцена. Представљене су дебелим наслагама леса. Одликују се великом порозношћу, оне упијају скоро сву атмосферску воду, па како највећим делом леже преко водонепропусних глина и лапораца, веома су подложне цепању и урвању.

Иако је територија општине Шид у тектонском погледу релативно мирно подручје, ипак је потребно нагласити да је геолошка прошлост овог краја била доста интензив-на, па се повремено осете трусови. Цело подручје, па самим тим и атар Бикић Дола представља трусну област која припада Савској потолини, односно трусној области Фрушке горе која је њен саставни део.

Рељеф на подручју Бикић Дола карактерише заступљеност облика који су настали као резултат сложеног деловања ендогених и егзогених фактора кроз дугу геолошку историју. У атару Бикић Дола делују различити ерозивни процеси (денудација, еолска ерозија, процес површинског распадања стена и др.) који су условили стварање одго-варајућих облика у рељефу.

Бикић До представља планинско насеље, које је изграђено на заталасаном земљишту, на присојној страни фрушкогорског масива. Насеље се налази на доди-ру две геоморфолошке целине. Северни део насеља који захвата и највећу површи-ну, припада планини, тј. Фрушкој гори, док је јужни део знатно нижи и смештен је у алувијалној равни потока Шидине. Тачне границе планине тешко је одредити, јер се на стрме планинске стране надовезује блага подгорина и још блаже нагнута површи-на лесне заравни.

Од морфоскулптурних облика у атару Бикић Дола се истичу долови, сурдуци и ур-вине.

У околини Бикић Дола јављају се долови ширине неколико стотина метара, посеб-ног профила сличног трапезу који је окренут нагоре својом дужом основицом. Стра-нице су им изграђене од леса, а дна од алувијалног наноса. Долове су створили тало-зи хемијским процесима.

Сурдуци су линеарна удубљења у лесу дужине неколико стотина метара. По из-гледу подсећају на кањонске долине. То су облици лесног микрорељефа углавном ан-тропогеног порекла. Постали су радом човека који је копањем уклањао лесну масу на благим косама како би најлакше и најкраћим путем сишао са вишег лесног терена на нижи. Човек је тиме поспешио ерозивни процес нарочито за време јаких киша када се сурдуцима крећу велике количине воде. Тако се и они вертикалном ерозијом још више продубљују, а са стрмих страна обурвава се лес и засипа дно сурдука. Овај про-цес је слабији у сурдуцима чије су стране покривене вегетацијом. Сурдуци имају ве-лики значај за комуницирање на овом терену (Ђурчић, 1984).

Урвине и одрони су облици који су слабо заступљени у микрорељефу. Урвине настају клизањем земљишта на нагибима преко 50, које је добро натопљено водом из-над непропусних стена. Одрони представљају форме које су постале рушењем лесних маса на стрмим одсецима.


Бујични токови доносе велике количине еродираног материјала са већих висина у долину потока Шидине. Велике количине материјала нађу се и у насељу, економским двориштима, путевима и могу да нанесу велике штете.

Први досељеници су насељавани по виноградарским кућама северно од савреме-ног села, на околним косама лесних профила и платоима, удаљени једи од других и по неколико километара. У то време Бикић До је имао изглед насеља разбијеног типа, каква се срећу у планинским крајевима наше земље. Лесна земљишта су коришће-на као везивно средство при изради најјефтинијих грађевинских материјала старих војвођанских кућа.

Насеље се почело брже развијати крајем XIX века када је изграђен пут Шид – Илок. Људи су постепено силазили са виших терена и градили куће уз пут. Савремено село је формирано тек после Другог светског рата спонтаним груписањем кућа у долини потока Шидине, дуж пута Шид – Илок, тако да је временом и Бикић До добио изглед ушораног насеља. И данас се највећи део насеља налази уз магистрални пут, а постоји и неколико мањих споредних улица. На месту старог насеља остало је мало кућа, а највише их је у бочној долини Смаиловац.

Атар Бикић Дола је издужен у правцу север – југ и протеже се од гребена до ис-под подножја. Иначе, хатари фрушкогорских насеља се Слободану Ћурчићу деле на такозване горње земље, које су под шумом, ливадама, воћњацима и виноградима, и доње земље, које су најчешће под ораницама. Хатар Бикић Дола захвата и доње и горње земље.

Утицај геолошког састава и рељефа се највише огледа преко услова за изградњу на-сеља и услова за привређивање. На планини, на којој је рељеф дисециран, насеља су по правилу гушћа, а тип и облик места су прилагођени топографским приликама. На малој удаљености од Бикић Дола је сконцентрисан велики број насеља, а међу њима и гравитациони центар Шид, што потврђује претходну тврдњу. Пошто се Бикић До на-лази у непосредној близини неколико различитих природних целина има погодне ус-лове за разноврсно привређивање. Услови за привређивање одредили су концентра-цију становништва, а добар пример за то дају услови за пољопривреду.

УТИЦАЈ КЛИМАТСКИХ ФАКТОРА НА НАСТАНАК НАСЕЉА

Клима у атару Бикић Дола је умерено-континентална, са четири годишња доба. Пролеће и јесен се одликују временском променљивошћу, док је лето топло и стабил-но са повременим пљусковитим падавинама локалног карактера. Климат овог под-ручја је измењен и због утицаја локалних фактора, који се огледају пре свега у упо-редничком правацу пружања Фрушке горе. Правац пружања Фрушке горе условљава цепање ваздушних струјања са запада, тако да се једне масе крећу северном, а друге јужном подгорином планине. Приказ климатских прилика и проблема који из њих произилазе упознаћемо анализом климатских елемената. Подаци су добијени на ос-нову осматрања у метеоролошкој станици у Шиду, која је од Бикић Дола удаљена 7 km. Подаци о климатским елементима обухватају период од 40 године, тачније од 1951–1990.

Најтоплији месец у атару насеља је јул (21,2°С), док је најхладнији месец јануар са просечном температуром -0,7°С. Средња годишња температура за посматрани пери-


од износи 11,1°С. Највиша просечна годишња температура забележена је 1961. године (12,6°С), а најнижа 1954. године (9,6°С). Кретање температуре је равномерно, повиша-ва се од јануара до јула, а онда почиње постепено да опада.

За температурне прилике овог поднебља значајна су и температурна колебања, од-носно разлике између средњих температура најхладнијег и најтоплијег месеца. Тем-пературна амплитуда у сливу Шидине износи 21,9°С.

Апсолутна максимална температура ваздуха у посматраном периоду забележена је 15. јула 1952. и 14. августа 1956. године и износила је 41°С. Апсолутна минимал-на температура ваздуха износи -30,50С, а измерена је 24. јануара 1963. године. Разли-ка између ове две температуре, односно апсолутно годишње колебање износи 71,50С, што указује на континенталност климата.

У атару Бикић Дола преовлађују ветрови из југоисточног, источног и северозапад-ног правца. Доминантна је кошава (југоисточни ветар), која се осећа углавном током целе године, с извесним осцилацијама у честини и брзини. Најчешће дува у пролеће, јесен и зиму.

Западни ветрови наилазе на уску западну чеону страну Фрушке горе, те се цепају и обилазе је са северне и јужне стране. Због промене правца дотадашњег кретања, ови ветрови се у атару насеља јављају углавном из северозападног правца. Најчешће ду-вају зими, у пролеће и један део лета, док су нешто слабији у јесен.

Ветрови из источног правца најчешће дувају у току лета и јесени, док су ређи у зиму и пролеће. Северни ветрови дувају са Фрушке горе током целе године, посеб-но у њеној другој половини. Ређе се јављају ветрови из јужног и југозападног правца.

Честина тишина износи 98 0/00. Највеће се јављају у јулу и септембру, а најмање у априлу. Честина тишина расте од маја до септембра, а нагло опада од јануара до ап-рила.

Брзина ветрова је различита. Највећу средњу брзину имају југоисточни, источни и северозападни ветрови, док је најмања брзина јужног и југозападног ветра.

Када се посматра расподела падавина по месецима, уочава се да је октобар (31 mm) најсувљи месец. Септембар има нешто више падавина од октобра, али је у односу на

Табела 2. Средње честине и брзине ветрова за период 1951-1990. године за метеоролошку станицу Шид

Table 2. The average frequencies and wind speeds, registered in the meteorological station Šid, for the period 1951-1990.

Правац N NE E SE S SW W NW Тишине

Честина (‰) 92 97 108 190 30 42 138 205 98

Брзина (m/s) 2,1 2,0 2,3 2,3 1,7 1,9 2,1 2,3 -

Извор: Савезни хидрометеоролошки завод, Београд

Табела 1. Средње месечне и средње годишње температуре ваздуха за период 1951-1990. године (у 0С) за метеоролошку стницу Шид

Table 1. The average monthly and annual air temperature, registered in the meteorological station Šid, for the period 1951-1990. (0С)

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII ср.год.

-0,7 1,7 6,7 11,4 16,3 19,2 21,2 20,8 17,1 11,6 6,2 1,8 11,1



остале месеце доста сув. Ова два јесења месеца имају малу количину падавина, а ве-лику инсолацију, што врло повољно утиче на сазревање плодова појединих култура.

Максимум падавина је у јуну (76 mm), док је секундарни максимум у јулу (73 mm). Од децембра висина падавина опада, затим је у порасту до јуна, да би од јуна до ок-тобра опадање падавина било више изражено. Од октобра до децембра поново се за-пажа пораст. Средња годишња количина падавина на истраживаној територији из-носи 648 mm. Најкишовитија година била је 1959. када се излучило 945 mm талога, а најсушнија 1971. са 410 mm падавина.

Клима Бикић Дола утиче на становништво највише преко услова за пољопривред-ну производњу, а мање преко локације насеља. Утицај на пољопривредну производњу најбоље се види на примеру виноградарства које захтева специфичне услове. Крајем XIX и почетком XX века виноградарска производња била је једна од најснажнијих покретача концентрације становништва и самим тим је утицала на настанак насеља. Утицај климе на производњу других култура мање је уочљив, јер су климатске прили-ке у овој регији доста уједначене. Пошто се Бикић До налази на присојној, осунчанијој страни Фрушке Горе, то је погодније утицало на градњу насеља.

УТИЦАЈ ХИДРОЛОШКИХ ФАКТОРА НА НАСТАНАК НАСЕЉА

Бикић До је изграђен уз поточну долину (поток Шидина) која му је одредила об-лик, односно правац пружања. Дужина основе је изузетно наглашена, а релативно стрме долинске стране спречавају бочно ширење насеља. Поред главне издужене ули-це, постоје и споредне, попречне улице које су ненаглашене. Због свега тога су орохи-дролошки фактори имали пресудан утицај приликом формирања насеља.

Хидролошке прилике насеља делују на становништво директно, преко услова за снабдевање водом, и индиректно, преко услова за привређивање и других физичко–географских прилика. У селу постоји плитка издан и свака кућа има свој фреатски бунар. Она се јавља на дубинама од 6 –10 m. Становници користе ову воду за пиће и за хигијенско–здравствене потребе. Дубина издани условила је у великој мери ко-ришћење земљишта и сетвену структуру на обрадивим површинама. Велики утицај на насеље има и поток Шидина, с обзиром да се становништво Бикић Дола у знатном броју бави повртарством, па се воде потока користе за наводњавање.

Шидина извире на Фрушкој гори, а извориште је северно од насеља Љуба. Изво-ришна челенка није много развијена. Настаје од неколико извора а важнији су: Ча-ламбир и Велешић. Укупна дужина потока је 40 km од чега кроз бикићански хатар протиче дужином око 2 km. Површина слива Шидиине је 79 km2 и припада речном сливу Босута, односно Саве.

Табела 3. Средњe месечнe и средња годишња сума падавина за период 1951-1990. године (у mm) за метеоролошку станицу Шид

Table 3. The average monthly and annual precipitation, registered in the meteorological station Šid, for the period 1951-1990. (mm)

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII ср.год.

49 43 55 50 54 76 73 51 46 31 58 62 648



У горњем току долина је широка од неколико десетина до неколико стотина мета-ра. Проширено и продубљено корито већим бројем каскада омогућило је већи проти-цај. То је посебно значајно за доњи ток где се поток најчешће изливао. Становници Би-кић Дола запамтили су поплаву из 1954. године, када је јужни део села био поплављен. После тога није било екстремних водостаја, који су наговештавали евентуалне поплаве.

У самим домаћинствима недовољно се води рачуна о отпадним водама из септич-ких јама и стаја, а са обзиром на геолошки састав терена филтрација отпадних и фе-калних вода је знатна што може да доведе и до озбиљних последица по човекову око-лину и биљни и животињски свет. Због тога би што пре требало изградити водовод у насељу, што би било од изузетног значаја за будућност рурала, ако се узме у обзир да је Бикић До у најнепосреднијој близини гравитационог подручја Шида. Такође, ради отклањања опасности од могућих утицаја отпадних вода потребно је изградити мре-жу јавне фекалне канализације, односно омеђити фекалну канализацију и отпадне воде од прве, фреатске издани.

Негативан утицај на насеље имају бујични токови који доносе велике количине еродираног материјала са већих висина у долину потока Шидине. Велике количине материјала нађу се и у селу, у двориштима, на улици и путу.

У близини насеља се налази извор Јосина вода у Опатовина долу на надморској висини од 160 m. Издашност му је 2 l/min, а температура воде 110С. Нажалост, извор је доста запуштен иако се налази на врло погодном месту за излете и одмор. У његовој близини налази се још неколико извора са питком водом.

Од већих река, Дунав је од Бикић Дола удаљен око 14 km, а Сава око 30 km.

Слика 1. Сателитски снимак Бикић Дола

Figure 1. Satellite photograph of Bikic DolИзвор: Google Earth


УТИЦАЈ ПЕДОЛОШКИХ ФАКТОРА НА НАСТАНАК НАСЕЉА

Бикић До припада рејону западног Срема, где је заступљена семихумидно- умере-ноконтинентална клима. Ту је заступљена ливадска и шумска вегетација.

У долини потока Шидине преовлађују алувијални и делувијални наноси. На лесу се јављају еволуционе стадије: карбонатни чернозем, огајњачени чернозем, гајњача и лесивирана гајњача.

Карбонатни чернозем представља најизразитију творевину међу черноземима на лесном платоу. Геолошка подлога му је изразито типски лес, акумулиран на сувој под-лози који се данас налази само на добро дренираним рељефним облицима. Овај тип чернозема има велику производну способност и даје уједначене пољопривредне при-носе, ако у току вегетације буде довољно влаге.

Гајњаче су смеђа земљишта. Сматрају се најбољим шумским земљиштима, јер по својој природној конституцији задовољавају потребе већег броја шумских врста.

Алувијална и делувијална земљишта се редовно налазе у зони чернозема. Прости-ру се у виду ужих појасева у просецима и усецима. Подложна су дејству бујица и на-глој деградацији. Најбољи заштитник овог земљишта је шумска вегетација, која га везује и са којом чини јединствени педогенетски хоризонт, што је карактеристика плављених терена.

Педолошки састав најнепосредније утиче на пољопривредну производњу, а преко ње и на концентрацију становништва. С обзиром да се Бикић До налази на Фрушкој Гори, земљиште је нешто слабијег квалитета у односу на земљиште „равног” Срема, који омогућује већу производњу захтева више радне снаге и условљава већу концен-трацију становништва. Управо је то и један од разлога за малу бројност становништа-ва, како у Бикић Долу, тако и у околним селима као што су Привина Глава, Сот, Мо-ловин, Љуба.

УТИЦАЈ БИОГЕОГРАФСКИХ ФАКТОРА НА НАСТАНАК НАСЕЉА

Биљни и животињски свет у атару Бикић Дола је разноврстан. Велики простор за-узимају листопадне шуме, у којима су најзаступљенији храст, липа, багрем и брест. Од осталих врста јављају се јавор, буква, клен и јасен. Четинара нема због малих надмор-ских висина, али су и они понегде засађени на малим површинама. Колориту приро-де доприносе и пропланци прошарани разнобојним цвећем и другим ниским трава-ма, међу којима су многобројне врсте лековитог биља. Најзаступљеније су: горушица, хајдучка трава, ливадарка, љутић, штир, шаш, ливадска жалфија, кисељак, камилица, мртва коприва, маслачак, тратинчица, нана, раставић и друге. Јављају се и мочварне биљке: рогоз и трска.

У шуми живи велики број животињских врста. У најскровитијим деловима живе: јелен, срна, дивља свиња, лисица, дивљи зечеви, затим јазавац, хрчак, жабе и друге. Од орнитофауне заступљени су: фазан, кобац, препелице, врана, сврака, детлић, се-ница и велики број птица певачица које употпуњују пријатност амбијента и боравак у њему.

Биогеографске прилике су један од споредних фактора у географији насеља. Оне су деловале у извесном смислу на концентрацију становништва преко коришћења по-


вршина. То се најбоље види ако упоредимо насељеност Фрушке Горе где преовлађују шуме, са периферним деловима где преовлађују обрадиве површине. Мрежа насеља у планинском делу је гушћа, али су планинска насеља углавном мала. Типичан пример за то је и Бикић До, као и нека села у његовој близини.

ЗАКЉУЧАК

Бикић До је једно од најмлађих насеља у Војводини, које је дуги низ година било у саставу суседне Привине Главе. Тек 1978. године је добило статус насеља, иако егзи-стира од средине XIX века. За релативно кратак временски период насеље је претр-пело трансформацију од разбијеног насеља планинског типа то ушореног насеља па-нонског типа.

Велики утицај на стварање насеља имао је магистрални пут Шид–Илок, који је узграђен уз долину потока Шидине. Изградњом овог путног правца мештани су се спуштали са околних планинских коса и градили куће уз пут, чиме су створени ус-лови за формирање новог насеља које је данашње контуре добило после Другог свет-ског рата.

Бикић До је насеље које има издужен облик основе и линеарну структуру, будући да је смештено уз поточну долину, па релативно стрме долинске стране спречавају бочно ширење насеља. То је данас лепо уређено насеље са много зеленила. Пошто је насеље смештено уз границу према Републици Хрватској, мислим да има изгледе за увећање броја становника, а самим тим и за даљи напредак и развој. Све у свему ми-слим да би држава требало да финансира развој пограничних рурала.

ЛИТЕРАТУРА

1. Група аутора (1998): Клима Срема, Природно-математички факултет, Институт за географију, Нови Сад;

2. Група аутора (1998): Рељеф Срема, Природно-математички факултет, Институт за географију, Нови Сад;

3. Група аутора (1999): Воде Срема, Природно-математички факултет, Институт за географију, Нови Сад;

4. Ђурчић, Р. (1984): Општина Шид, ПМФ, Институт за географију, Нови Сад;5. Метеоролошки годишњаци, Савезни хидрометеоролошки завод, Београд;6. Попис становништва, домаћинстава и станова у 2002, Републички завод за ста-

тистику, Београд, 2003.;7. Топографске секције 1:50000 и 1:25000, Војно-географски институт, Београд;8. Ћурчић, С. (1980): Становништво фрушкогорске области, Матица српска, Нови

Сад;9. Ћурчић, С. (1992): Географија насеља, ПМФ, Институт за географију, Нови Сад;10. Ћурчић, С. (2001): Насеља Срема, ПМФ, Институт за географију, Нови Сад


РЕЗИМЕ: У раду се нaстоји да се прикажу тенденције у промени етничке структуре Бачке у међупописном периоду од 1971 - 2002. године. Етнички фактор је динамична појава у простору, подложна променама више од других структура становништва, што је поготово изражено на овом поднебљу, које је више пута било поприште ратних дешавања. Рад обрађује класификацију етничких група, њихову промену и просторни размештај у последњих тридесет година XX века. Савремено избе-глиштво из Босне и Херцеговине и Хрватске, а последњих година XX века и са Косо-ва и Метохије, у великој мери доприноси потреби за новијом регионализацијом овог простора у погледу етничке припадности.Кључне речи: регионализација, Бачка, етничка структура

ABSTRACT: The main problem of this paper is to show the transformations of ethnical structure of Bačka’s population, from 1971. to 2002. The ethnical factor is very dynamic phe-nomenon in space, that can be changed easier than the others population’s structures. That is very representative on this area, which was the place of many war problems. This paper is about classification of ethnical groups, about their transformations and positioning in the last three decades of the XX century. Contemporary emigration from Bosnia and Herzegovi-na and Croatia, and newly from Kosovo, are the factors that demand the new regionaliza-tion of this area in accordance with nationality.Key words: regions, Bačka, ethnical structure.

УВОД

На формирање савреманих демографских, а пре свега етничких карактеристика Бачке утицало је више друштвено-географских фактора међу којима је од примар-ног значаја био друштвено-историјски фактор, односно колинизације и други видо-

РЕГИОНАЛИЗАЦИЈА БАЧКЕ НА ОСНОВУ ЕТНИЧКЕ СТРУКТУРЕ СТАНОВНИШТВА

REGIONS OF BAČKA, BASED ON ETHNIC STRUCTURE OF POPULATION

Др Милка Бубало-Живковић*, Бојан Ђерчан*

Оригинални научни рад UDK 911.3:312 (497.113)


37/2008.



ви планског, стимулисаног насељавања и расељавања становништва, те ратови и лич-на и имовинска несигурност, промене граница и начина привређивања и савремени урбани процеси. Долазећи у Бачку становници из емиграционих, углавном суседних земаља, насељавали су она подручја у којима су насељени њихови претходници, пр-ваци колонизације. У тим подручјима се говорио њихов језик и неговала култура и традиција и на тај начин су се безболније уклапали у нову средину. Таквим насеља-вањем створена је етничка карта Бачке која и данас, упркос интензивном мешању ста-новништва, показује просторну диференцијацију доминантних етничких група на овом простору.

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА ИСТРАЖИВАНОГ ПОДРУЧЈА

Бачка је једна од три целине у оквиру АП Војводине и налази се у њеном североза-падном делу. Од друге две целине Војводине је одвојена рекама, Дунавом (од Срема) и Тисом (од Баната). На северу“ се Бачка граничи са Мађарском. Граница почиње од леве обале Дунава код Батине, пролази кроз северне делове атара Бачког Брега, Рас-

Карта 1. Географски положај Бачке у Војводини

Map 1. Geographical location of Backa in Vojvodina(Извор: www.vip.org.yu)


тине, Риђице и Мађарских салаша. Даље уз неколико већих прелома граница проду-жава на североисток, преко северног дела Суботичке пешчаре до реке Тисе. Западна граница са Хрватском почиње од Батине, односно на тромеђи Војводине, Хрватске и Мађарске и до Бачке Паланке иде Дунавом. Јужну границу Бачке према Срему чини Дунав, а источну границу према Банату, правцем север – југ чини река Тиса (Буку-ров, 1978).

На простору Бачке, који захвата површину од 8.956 km², по подацима пописа 2002. године је живело 1.079.889 становника или 120 st/km² (Група аутора, 2004).

КАРАКТЕРИСТИКЕ СТАНОВНИШТВА БАЧКЕ

Постоје бројни историјски и археолошки докази да су се овде досељавали и жи-вели Илири, Келти, Римљани, Авари, Хуни, Словени, Грци, Мађари, Немци и број-ни други народи.

У XVIII и XIX веку у Војводину су се досељавали Немци, Мађари, Словаци, Поља-ци, Румуни и други. Срби су масовно досељавани у Војводину за време Турака и постојања Војне границе. Познато је досељавање Срба у Војводину под Арсенијем Чарнојевићем 1690. године. Због свега тога Војводина је одувек била етнички хетеро-гена. Она је то и данас. Срби чине већинско становништво, а затим следе Мађари, Хр-вати, Словаци, Румуни и други (Група аутора, 2006).

Опадање наталитета је озбиљан проблем Војводине као целине, па тако и Бачке и Срема. Природни прираштај је ушао у критичну фазу. Становништво се више обна-вља досељавањем. Запажена је појава старачких домаћинстава. Густина насељености опада.

ЕТНИЧКА СЛИКА БАЧКЕ У ПЕРИОДУ ОД 1971. ДО 2002. ГОДИНЕ

Услед веома повољног географског положаја, добрих природних услова и значај-них природних богатстава, територија Бачке је била од давнина атрактиван простор за насељавање људи.

Бачка је током своје историје углавном била подручје имиграција које су варирале у зависности од демографског и привредног просперитета, од чега су зависиле и про-мене броја становника.

Током праисторије и историје у Бачку су се насељавали бројни народи. То су махом били равничарски, номадски народи чија је власт била пролазног карактера и који за собом нису остављали писане трагове, па њихов боравак на овим просторима данас можемо утврдити само на основу малобројних археолошких трагова (Кицошев, 1992).

У Бачкој су дуже или краће време живели разни народи: Агатирци, Гети, Келти, Илири, Грци, Римљани, Готи, Гепиди, Хуни, Авари, Словени, Мађари, Турци, Нем-ци и разни други народи. Покоравањем малобројног словенског и аварског станов-ништва у X веку, Мађари организују прву државу на овим просторима. У том периоду долази до значајнијег насељавања Мађара са севера и Срба са југа. Срби су се досеља-вали нарочито у време турских освајања и зулума. После заузимања Бачке 1542. годи-не мађарско становништво бежи у северне делове тадашње Угарске а Турци насеља-


вају Бачку Јужним Словенима. Карловачким миром 1699. године Бачка је ослобођена од Турака и бројала је само 25.000 до 100.000 становника, углавном Срба и Буњеваца (Поповић, 1952).

У XVIII i XIX веку Аустрија и Угарска су насељавале колонисте - Немце, Мађаре, Аустријанце, Словаке, Русине, Румуне и друге па је до тада српска Војводина постала национално хетерогена (Јанкулов, 1961).

Етничка структура становништва једино је субјективно демографско обележје, односно она је резултат субјективног опредељења пописом анкетираних лица.

Анализом пописних података за 1971. и 2002. годину уочене су следеће тенденције у промени етничког састава Бачке.

На простору Бачке у међупописном периоду број становника се повећао за 79.389 становника. Ово повећање је механичког карактера што се може објаснити великим приливом избеглог становништва са ратом захваћених простора Хрватске и Босне и Херцеговине, а крајем XX века са и Косова и Метохије. На простор Бачке, по попису 1996. године, доселило се 127.214 избеглица које су надоместиле мањак броја станов-ника изазван негативним природним прираштајем (Група аутора, 2006).

У истом периоду пад броја становника бележе скоро све етничке групе, осим Срба, Рома и Румуна. Пораст броја становника бележе и скупине „неизјашњених и неопре-дељених“, „регионално изјашњених“ и „непознатих“, што је последица нестабилних политичких прилика већ дужи низ година.

Најдоминантније етничке групе на простору Бачке су: Срби, Мађари, Хрвати, Сло-ваци и Русини, док се као занимљива „етничка група“ по бројности истичу и Југосло-вени.

Попис становништва 1971. године бележи значајан пораст броја Срба у односу на претходни попис становништва. Ово је последица стихијских миграција махом српског становништва из пасивних, неразвијених крајева, као и резултат природног прираштаја који је износио од 4‰ до 5‰. Пораст броја Срба је био изнад просека за укупно становништво и удео у овом попису достиже 43,8% (табела 1). Резултати по-писа становништва из 2002. године региструју највећи пораст апсолутног броја Срба. Овим повећањем Срби су први пут остварили апсолутну етничку већину у станов-ништву Бачке. Велико увећање бројности Срба можемо пронаћи у механичком при-ливу имиграната из ратом захваћених делова бивше СФРЈ: Хрватске, Босне и Херцего-вине, а крајем деведесетих и са Косова и Метохије, али не и у природном прираштају који по последњем попису показује забрињавајуће негативне вредности. Број Срба у међупописном периоду се повећаo за 163.831 лице, односно са 43,8% на 55,8%. Према попису из 2002. године Срби су у 82 (од укупно 166 насеља у Бачкој) имали апсолутну етничку већину, а у седам релативну већину.

У истом периоду број Мађара се смањио за 90.036 лица. Пописом 1971. године за-бележен је пад броја Мађара, а негативан тренд је присутан све до последњег пописа становништва 2002. године. Пад бројности мађарске националне мањине настао је ус-лед погоршане биолошке структуре и пада наталитета, као и константно негативног миграционог салда због одласка на рад у иностранство.

Смањењу бројности Мађара допринело је и изјашњавање њих око 9.200 за Југосло-вене (1981) током трајања бивше СФРЈ (Група аутора, 2006).

У последњем периоду дошло је до значајнијег исељавања Мађара у матичну држа-ву због познатих политичких и економских околности у којима се Србија нашла по-


сле 1992. године. Према попису из 2002. године, Мађари су у 50 насеља имали апсолут-ну етничку већину, а у 5 релативну.

Интересантно је напоменути да су насеља Оборњача и Мали Песак етнички чисто мађарска насеља (удео Мађара 100,0%), a то су и једина етнички чиста насеља уопште у Војводини (Група аутора, 2006).

Хрвати су трећа по бројности етничка група у Бачкој. У међупописном периоду од 1971. до 2002. године број Хрвата се смањио за 58.164 лица, односно са 10,1% на 3,9% укуп-ног становништва Бачке. Као и код већине осталих етничких група у Бачкој, тако и број Хрвата опада од 1971. године. Узрок томе је неповољна старосна структура и пад природ-ног прираштаја, а на смањење броја Хрвата утиче и одлазак на рад у иностранство.

Табела 1. Етничка структура Бачке 1971. и 2002. године

Table 1. Etnic strusture of Backa in 1971. and 2002.

Етничка група Број 1971. г. (%) 1971. г. Број 2002. г. (%) 2002. г.

Срби 438.540 43,8 602.371 55,8

Југословени 29.006 2,9 33.201 3,1

Албанци 1.932 0,2 1.213 0,1

Бошњаци / / 287 0,0

Мађари 313.117 31,3 223.081 20,7

Муслимани 1.909 0,2 2.355 0,2

Бугари 586 0,0 332 0,0

Буњевци / / 19.650 1,8

Власи 15 0,0 15 0,0

Горанци / / 486 0,0

Македонци 2.913 0,3 2.677 0,2

Црногорци 31.424 3,1 31.960 3,0

Немци 3.992 0,4 2.064 0,2

Роми 2.125 0,2 11.062 1,0

Румуни 3.337 0,3 3.416 0,3

Руси 1.059 0,1 571 0,1

Русини 16.856 1,7 13.483 1,2

Словаци 37.907 3,8 29.318 2,7

Словенци 2.342 0,2 1.144 0,1

Украјинци 3.452 0,3 3.315 0,3

Хрвати 100.632 10,1 42.468 3,9

Чеси 588 0,0 341 0,0

Остали 1.807 0,2 3.670 0,3

Неизјашњени 667 0,1 35.454 3,3

Рег. изјашњ. 3.000 0,3 6.335 0,6

Непознато 3.293 0,3 9.620 0,9

УКУПНО 1.000.500 100,0 1.079.889 100,0

Извор: Пописи становништва 1971. и 2002. године


У каснијим пописима приметно је појачано изјашњавање Хрвата, Буњеваца и Шо-каца као Југословена. Тако је Бачки Моноштор 1991. године било једино насеље у Војводини са релативном етничком већином Југословена. Према попису 2002. године апсолутну етничку већину имали су Хрвати.

На основу пописних података за 2002. годину, Хрвати су у Бачкој имали апсолутну етничку већину у три насеља: Сонти, Бачком Брегу и Бачком Моноштору, а у шест ре-лативну: Ђурђину, Горњем Таванкуту, Доњем Таванкуту, Бикову, Малој Босни и Ста-ром Жеднику.

Буњевци су истовремено релативну етничку већину имали само у насељу Љутово. Мађутим, Буњевци нису узети у посебну анализу јер их попис становништва 1971. го-дине не региструје као посебну етничку групу.

Словаци су пета по бројности етничка група у Бачкој. У међупописном периоду 1971-2002. године, број Словака се смањио за 8.589 лица. Број Словака од пописа 1971. године бележи константан пад. У том периоду, али и знатно раније, Словаци су еми-грирали у прекоморске земље али и у новоформирану матичну државу, а на смањење укупног броја Словака утицала је и неповољна биолошка структура и низак природ-ни прираштај.

Словаци се нису у већој мери у попису 1991. године изјашњавали као Југослове-ни, односно нису били јаче угрожени процесом спонтане асимилације. Према попису 2002. године Бачки Словаци су имали апсолутну етничку већину у шест насеља: Киса-чу, Селенчи, Пивницама, Бачком Петровцу, Гложану и Кулпину. Једино насеље са ре-лативном словачком већином у Бачкој је Лалић.

Графикон 1. Најзаступљеније етничке групе у Бачкој према попису из 1971. године

Chart 1. The most ethnic groups in Backa according to the census of 1971. Извор: Попис становништва 1971. године

Срби

Мађари

Хрвати

Словаци

Русини

Југословени

Остали

43,9%

31,4%

10,1%

3,8%

1,7%2,9%

6,1%


Русини су најмања етничка група која се овде засебно анализира. У међупописном периоду број Русина се смањио за 3.373 лица. Попис из 1971. године бележи осетан пад броја и удела Русина, али је он последица издвајања Украјинаца као засебне пописне категорије, који су се до тада изјашњавали као Русини. Даљи пописи бележе благи пад броја и удела Русина услед неповољне старосне структуре. Према последњем попису из 2002. године, Русини су апсолутну етничку већину имали у Руском Крстуру, а ре-лативну у Куцури. Треба споменути још и Кулу и Ђурђево као њихове важније центре.

Југословени су четврта група по бројности у Бачкој. Удео Југословена варира од 29.006 (1971) до 33.201 (2002), односно њихов број се повећао за 4.195 лица. Међутим, група Југословена је бележила знатно веће вредности у пописима из 1981. и 1991. го-дине, када је регистровано преко сто хиљада лица која су се изјаснила да припа-дају овој групи за коју не можемо рећи да је етничка. Такође, један део Срба се по-чео изјашњавати као Југословени, што је вероватно кључни моменат у анализи пада удела Срба за тај период (Кицошев, 1990). Ова чињеница проистиче из бурних по-литичких прилика и етничке хомогенизације становништва. И поред тога ова „ет-ничка група“ је једна од доминантнијих на овом простору упркос дезинтеграцији СФРЈ. Ово се може објаснити појачаним изјашњавањем популације из мешовитих бракова, каo и одређеног броја југоносталгичара за Југословене. Али нагло опадање броја лица у овој категорији у последњој међупописној декади указује на чињеницу осетног смањења и сада већ извесног ишчезавања ове групе услед распада СФРЈ и СРЈ, а наредни попис вероватно неће засебно ни бележити ову групу, или ће их свр-стати у категорију „остали“.

Графикон 2. Најзаступљеније етничке групе у Бачкој према попису из 2002. године

Chart 2. The most ethnic groups in Backa according to the census of 2002. Извор: Попис становништва 2002. године

Срби

Мађари

Хрвати

Словаци

Русини

Југословени

Остали

55,8%

20,7%

3,9%

2,7%1,2%

3,1%

12,6%


РЕГИОНАЛИЗАЦИЈА БАЧКЕ НА ОСНОВУ ЕТНИЧКЕ СТРУКТУРЕ СТАНОВНИШТВА

На основу класификације најдомонантнијих етничких група на простору Бачке може се издвојити укупно шест микрорегионалних целина. То су:

1. Североисточна Бачка - са апсолутном већином Мађара;2. Северозападна Бачка - са апсолутном већином Срба и релативном већином

Мађара и Хрвата;3. Централна Бачка - са апсолутном већином Срба и релативном већином Руси-

на;4. Југоисточна Бачка - са апсолутном врћином Срба;5. Јужна Бачка - са апсолутном већином Словака;6. Југозападна Бачка - са апсолутном већином Срба и релативном већином Сло-

вака.

Издвојене регије не треба поистоветити са са регионалним целинама које су из-двојене на основу више географских принципа. Регионализација на основу етничке структуре становништва довела је до диференцијације шест микрорегионалних це-лина, које се разликују по етничком саставу али и по територији коју обухватају. То се посебно односи на регију Јужне Бачке која је територијално најмања и обухвата само

Карта 2: Регије Бачке према етничкој структури становништва

Map 2: Regions of Bačka based on ethnic structure of population


једну општину, Бачки Петровац. Стога би ову регију могли назвати и квази Јужна Ба-чка.

Североисточна Бачка је регија у којој већинско становништво чине Мађари. Ову регију чине општине: Суботица, Бачка Топола, Мали Иђош, Кањижа, Сента, Ада и Бечеј. Од укупно 313.199 становника ове регије, колико је регистровао попис 2002. го-дине, Мађари чине 166.146 становника или 53% укупног становништва. Удео мађар-ског становништва у појединим општинама варира. У свим овим општинама Мађа-ри су већинско становништво иако је њихова процентуална заступљеност у неким општинама испод 50% а у другим се креће и преко 80%. То су углавном општине које се налазе у пограничном делу према Мађарској (карта 2).

У општини Суботица Мађари чине 38,5%, у општини Бачка Топола 59,0%, у опш-тини Мали Иђош 55,9%, у општини Кањижа 86,5%, у општини Сента 80,5%, у општи-ни Ада 76,7% и у општини Бечеј 48,8% укупног становништва.

Северозападна Бачка је регија у којој су већинско становништво Срби. Ову регију чине општине: Сомбор, Апатин и Оџаци. Од укупно 165.658 становника ове регије, Срби су заступљени са 109.492 становника или 66,1% укупног стновништва. У свим општинама Срби су најзаступљенија етничка група са уделом од преко 50% у укуп-ном становништву. У општини Сомбор, Срби чине 61,5%, у општини Апатин 61,6% и у општини Оџаци 82,8% укупног становништва. На тај начин Срби имају апсолутну етничку већину у овој регији, али треба поменути и доста велику заступљеност хрват-ског и мађарског становништва.

Мађари су у општини Сомбор заступљени са 12,2%, у општини Апатин са 11,5% и у општини Оџаци са 4,4% укупног становништва. Апсолутну етничку већину Мађа-ри су имали у насељима Телечка, Светозар Милетић, Дорослово, Бездан, Купусина, Свилојево и Богојево.

Хрвати у општини Апатин чине 11,5% а у општини Сомбор 8,3% становништва, док су у општини Оџаци заступљени у много мањем броју. Апсолутну етничку већину Хр-вати су по попису 2002. године имали у Сонти, Бачком Брегу и у Бачком Моноштору.

После Срба ово су две најзаступљеније етничке групе на простору регије Северо-западна Бачка па можемо рећи да имају релативну етничку већину. И овога пута се ради о општинама које се граниче са Мађарском и Хрватском па је и разумљива већи-на коју имају ови народи у појединим општинама.

Регију Централна Бачка чине општине Кула и Врбас. У овој регији најзаступље-није је српско становништво. Од укупно 94.205 становника настањених у овој регији Срби су заступљени са 47.059 становника или 50,0% укупног становништва. У опш-тини Кула, Срби су заступљени са 52,0%, а у општини Врбас са 47,8% становништва. У овој регији релативну етничку већину имају Русини јер су, после Срба, најзаступље-нија етничка група. У општини Кула Русини чине 11,2% а у општини Врбас 8,2% укуп-ног становништва. Апсолутну етничку већину Русини су по попису 2002. године има-ли у Руском Крстуру (86%), а релативну у Куцури (47,2%).

Југоисточна Бачка је регија у којој доминира српско становништво. Ову регију чине општине: Србобран, Темерин, Жабаљ, Тител и Нови Сад. Иако удео српског ста-новништва варира, он у свим општинама прелази 50%. У општини Србобран удео српског становништва износи 67,0%, у општини Темерин 64,2%, у општини Жабаљ 86,3%, у општини Тител 85,0%, у општини Нови Сад 75,5%. На тај начин Срби оства-рују апсолутну етничку већину у овој регији.


Од осталих етничких група треба поменути да Мађари чине 29,5% становништва у општини Темерин, 22,0% у општини Србобран, 5,3% у општини Тител и 5,2% у опш-тини Нови Сад. Русини 5,1% становништва општине Жабаљ, а Словаци 2,4% у опш-тини Нови Сад. С обзиром да су у појединим општинама после Срба најзаступљеније различите етничке групе, у овој регији се не може издвојити једна етничка група која би имала релативну етничку већину.

Јужна Бачка или квази Јужна Бачка је регија са апсолуном већином Словака. Ову регију чини општина Бачки Петровац. Од укупно 14.681 становника ове регије, Сло-ваци броје 9.751 лице или 66,4%. У насељима Бачки Петровац, Кулпин и Гложан Сло-ваци су по попису 2002. године имали апсолутну етничку већину. Једино су у насељу Маглић апсолутну етничку већину имали Срби, који су после Словака најзаступље-нија етничка група и у укупном становништву регије учествују са 25,7%.

Југозападна Бачка представља регију са апсолутном већином Срба и релативном већином Словака. Ову регију чине општине Бачка Паланка и Бач. По попису 2002. го-дине ова регија је имала 77.234 становника, од чега је Срба било 55.514 или 71,9% укуп-ног становништва. У општини Бачка Паланка Срби су заступљени са 78,6%, а у опш-тини Бач са 46,7%. Становништво општине Бач је национално хетерогеније јер има доста припадника словачке, хрватске и мађарске националне мањине. Међутим, у обе општине ове регије после Срба најзаступљенији су Словаци. У општини Бач Слова-ци су заступњени са 19,7% у укупном становништву општине, а у општини Бачка Па-ланка са 9,6%. Словаци су по попису 2002. године имали апсолутну етничку већину у Селенчи и Пивницама.

Иако је у последњем периоду делимично измењена етничка слика Бачке она и даље представља прави етнички мозаик који сачињавају чак 29 етничких група.

ЗАКЉУЧАК

У периоду од 1971. до 2002. године дошло је до знатних демографских промена на простору Бачке. У овом војвођанском делу су знатно повољнија демографска кре-тања, на шта велики утицај има положај као и привредна развијеност, али и мигра-ције у прошлости. Промена етничке структуре на овим просторима највећим делом руковођена је историјским приликама, избегличким таласима са простора Хрватске, Босне и Херцеговине и Космета, али и негативним природним прираштајем. Избегло становништво је сигурно утицало на промену популационе и етничке структуре Ба-чке, али за кратко. Они који су остали овде сигурно ће се брзо стопити са аутохтоним становништвом.

Према расположивим пописним подацима Срби су били и остали доминантна ет-ничка група, док су Мађари, Хрвати, Словаци и Русини у опадању, а Југословени иш-чезавају.

На приложеној карти може се уочити шест регија које су издвојене на основу ана-лизе етничке структуре становништва у појединим општинама. Она показује да ап-солутно чистих регија у Бачкој нема, иако су издвојени делови у којима је домонантно српско, мађарско или словачко становништво, и да је хетерогеност у погледу етнич-ког састава становништва главна одлика Бачке.


Међутим, оваква регионализација не може остати непромењена, нити се схвати-ти као нешто константно, јер је становништво изузетно динамична појава у простору.

ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ

1. Букуров, Б. (1978): Бачка, Банат и Срем, Матица Српска, Нови Сад.2. Група аутора, (2006): Становништво Бачке, Универзитет у Новом Саду, При-

родно-математички факултет, Департман за географију, туризам и хотелијер-ство, Нови Сад.

3. Група аутора, (2004): Војводина, научно – популарна монографија, Друштво ге-ографа Војводине, Нови Сад.

4. Јанкулов, Б. (1961): Преглед колонизације Војводине у 18. и 19. веку, Матица Српска, Нови Сад.

5. Кицошев, С. (1990): Неки аспекти пописне категорије Југословена у САП Војво-дини, Зборник радова Института за географију бр. 20, Нови Сад.

6. Кицошев, С. (1992): Промене становника Бачке током 20. века, Зборник радова Института за географију бр. 22, Нови Сад, стр. 67-74.

7. Родић, Д. (2001): Географија 3, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.8. Попис становништва 1971, Савезни завод за статистику, Београд.9. Попис становништва домаћинстава и станова у 2002, Национална или етничка

припадност, Републички завод за статистику, Београд.10. Поповић, Д. (1952): Срби у Бачкој до краја 18. века, САНУ, Београд.11. www.vip.org.yu


РЕЗИМЕ: Рад указује на све проблеме савременог друштва као и ризике које човек производи својим неконтролисаним достигнућима на промену природног прос-тора. Поред људског фактора ту је и природан фактор који је некада разарајући и својим негативним утицајем може да уклони целу једну врсту. Спровођењем еко-лошке етике и свести кроз образовање и ученост с једне стране и анализа утицаја штетних дејстава и ризика с друге стране омогућиће смањење негативнх утицаја на природу.Кључне речи: екологија, географија, заштита средине

ABSTRACT: This work reveals all the problems of a modern society as well as the risks that man imposes with his uncontrolled achievements upon the natural habitat. Apart from the human factor, there is also a natural factor which is rather sometimes destructive and as thus can, with its negative influence, make a whole specie disappear with no trace of its pre-vious existence. The implementation of ecological ethics and consciousness through the sys-tem of education on one side and the analysis of the harmful influences and risks on the oth-er shall enable the decrease in those negative influences. Key words: ecology, geography, environment protection

ДЕЈСТВО ПРИРОДНОГ И ЉУДСКОГ ФАКТОРА

НА ПРОМЕНУ ПРИРОДНОГ ПРОСТОРА И ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

INFLUENCE OF NATURAL AND HUMAN FACTOR ON THE CHANGE OF THE NATURAL HABITAT

AND ENVIRONMENT PROTECTIONМирјана Пенић*, Тамара Гајић**

Оригинални научни рад UDK 911.3:312 (497.113)


37/2008.

* дипломирани географ-туризмолог, студент мастер студија, ПМФ, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Трг Доситеја Обрадовића 3, Нови Сад

** докторант, ПМФ, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Трг Доситеја Обрадовића 3, Нови Сад.


УВОД

Развој савремене науке и технологије неминовно повлачи са собом и експанзију еколошке свести. Последњих деценија 20. века захваљујући међународним органи-зацијама и истраживачким подухватима и интересовањима теоретичара, расправе о заштити животне средине кулминирају. Глобалност и озбиљност еколошких пробле-ма представљају својеврстан подстицај одрживог развоја и самим тим конципирања еколошке политике.

Неконтролисана деловања човека на природу постају све израженија, чиме се уништавају главни извори живота на земљи. Сваки негативан утицај је дело чове-ка и његове нехуманизације, понекад нису нагли и масовни, али су и те како осетни. Може се слободно констатовати да је на прагу једна еколошка криза, којој се треба су-проставити свим силама људске моћи и разума. Као пример могу се навести индус-тријски најразвијеније земље где су на првом месту проблеми попут исцрпљености природних ресурса, енергије, загађења (воде, ваздуха, хране), пораст болести, интен-зивне социопатолошке појаве и сл. За земље у развоју ту су демографски проблеми (проблем растућег становништва), глад, сиромаштво, низак културни живот, глоба-лизација економије, културе, итд.

Колико ће поједине научне дисциплине и привредне гране допринети развоју еко-лошке свести је питање на чији ће се одговор можда још дуго чекати. Између осталог велики удео у еколошким системима деловања и образовања чини и географија као једна друштвена наука.

ПОЈАМ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ГЕОГРАФСКОГ ПРОСТОРА

Под појмом животне средине подразумева се сувише много ствари, те је то ујед-но и један најконтраверзнији појам у јавности и научним гранама. Једна најједностав-нија дефиниција гласи: животна средина је екосфера која је састављена од биосфере, света природе и ресурса и техносфере, света људских изума и створених материјал-них вредности (Ђукановић, 1990).

Закон о заштити животне средине Републике Србије дефинише животну средину као природне и радом створене вредности и укупан простор у коме човек живи и у коме су смештена насеља, добра у општој употреби, индустријски и други објекти. Пре-ма конвенцији Штокхолмске конференције 1972. године, овај појам се подразумева у контексту појма развоја. Ови међународноправни инструменти елаборирају појам одрживог (трајног, стабилног, уравнотеженог) развоја као централну категорију појма животне средине. Према најширој дефиницији, одрживим развојем се најчешће сма-тра онај развој којим се задовољавају потребе садашњих генерација, без угрожавања могућности будућих да задовоље своје потребе.

Под животном средином подразумева се комплекс свих утицаја ван одређеног ор-ганизма, који долазе како од неживе природе, односно физичко-хемијских услова сре-дине, тако и од других живих бића, те заједно делују на дати организам, на оном месту на којем живи (Јовичић, 2003). Овај појам је веома сродан појму географска средина или простор, који је уствари део Земљине површине са свим географским и биографским објектима, појавама и процесима у међусобој интеракцији и равнотежи (Јовичић, 2003).


Међутим, преко је потребно направити неку разлику између ових појмова. Природ-на средина представља ненастањене делове Земље, док географска средина подразуме-ва све оне делове који су настањени и измењени човековим радом. Опет се прави једна дистанца између природне и животне средине. Природна је она где нема антропорге-них утицаја, за разлику од животне где постоје утицаји и активности човека.

Ваздух, вода и земљиште су основни фактори животне средине и географског простора, који човеку обезбеђују живот и опстанак свим врстама живих организа-ма. У ваздушне ресурсе убрајају се основне географске карактеристике једног просто-ра: атмосфера, клима и временске прилике. Као фактор средине вода има велики зна-чај за људе, сав живи свет, за екосистеме, за планету као целину. Она је основ живота, средина у којој почиње живот. Земљиште је комплексна мешавина минерала, орган-ске материје, живих организама, ваздуха и воде. То је јединствена специфична творе-вина, како према својим особинама тако и према начину настанка.

Наведене компоненте својим интерактивним дејством условљавају живот и све природне и антропогене процесе на Земљи.

СУШТИНА ЗАШТИТЕ ПРИРОДНЕ (ГЕОГРАФСКЕ) СРЕДИНЕ

Без обзира да ли се говори о природној, животној или гео средини, у сваком од ових случајева мора се стриктно и моментално увести појам заштите простора. Поје-дини делови земљине површине су последњих деценија угрожени екстремним људ-ским активностима. Под појмом заштите пре свега се мисли на утврђивање свих не-гативних последица, њихове јачине дејства, а самим тим и спровођење низа мера (административних, законских, планерских, техничких, технолошких и др.), помоћу којих ће се смањити могућност настајања ризика од великих дејстава човека, али и природе.

Као један од добрих и могућих начина заштите и смањења ризика, јесте спро-вођење мера предострожности у свим гранама привреде и људским активностима. Проналажење потенцијалних узрока је начин на који ће се лакше доћи до жељеног циља заштите животне средине, на тај начин избећи велики део катастрофалних по-следица или губитака на планети (Ђукановић, 1990).

Знак да је држава свесна и да предузима нешто у вези са питањем заштите при-роде и опстанка људске и животињске врсте на Земљи, јесте оснивање и спровођење закона о заштити природе. У Србији је овај закон донет 1991. године, на основу којег су предвиђене мере заштите: начин и систем заштите средине и њених делова (заш-тићена природна добра, поступци заштите од разних загађивача, буке и сл.). Истим законом се прописује и систем управљања и праћења стања заштите природе, а закон је свеобухватан и односи се на све територијалне нивое од локалног до националног.

ГЕОГРАФИЈА И ЕКОЛОШКИ АСПЕКТИ

Све алармантнија еколошка криза последица је снажног утицаја човека на приро-ду. Управо је најуочљивија брзина којом се развила и проширила свест о поремећеној и угроженој равнотежи природних екосистема и наравно положаја човека у њима. По-


следњих година овај проблем или еколошка криза третира се толико интензивно, што значи да је географски приступ не само могућ него је штавише и неопходан, јер развој географских дисциплина пружа могућности разрешења великих еколошких пробле-ма. Питање заштите животне средине је комплексног карактера. Међутим, једно иде-ално решење би било формирање нове етике или алтернативне цивилизације, у ликви-дацији потрошачког друштва и свих облика повлаштености, а тек након тога решења у сфери биологије, хемије и технологије. Значи, да основне претпоставке за решења леже у едукативним процесима и системима. Екологију треба посматрати као скуп знања и одређени поглед на свет и односе у њему, те и кроз чињеницу да формирање еколошке свести мора нужно обухватити све облике и све домене образовања.

Овој проблематици прикључује се и географски приступ, јер комплексност еко-лошког проблема подразумева јединство човека и екосистема као и везе међу поја-вама и њихов међусобни утицај. Географија као образовни предмет поред простор-ног размештаја и схватања просторних односа укључује и елемент интеракције међу појавама и процесима. Закључује се, да су везе међу појавама, те њихов међусобни утицај као и интеракција и просторна компонента најважнији део географског ис-траживања.

У географији као и у екологији се примењује холистички приступ, или приступ комплексног и целовитог сагледавања и схватања неког проблема, а тиме и могућ-ности решења. Поједини битни еколошки садржаји чине интегралне делове геогра-фије. Ради се првенствено о природној средини и физичкој географији, као и проме-нама пејзажа и социјалним факторима.

Географија се налази у једном херметичком дејству природних и друштвених фак-тора. Са једне стране географска проучавања имају позитиван аспекат према еколо-гији, јер је то наука која међу првима уочава све промене које се дешавају, те којој је на првом месту указивање свих проблема и заустављање еколошких ризика ради очу-вања свих природних добара. Са друге стране ова наука је и у служби човека и њего-вог развоја. Међутим, чињеница је да је релација географија ’ екологија један нераски-диви систем.

ЗАГАЂЕЊА КОЈА ИМАЈУ ГЕОГРАФСКИ АСПЕКАТ

Пре саме анализе проблема и дефиниције географских аспеката, потребно је де-финисати која загађења имају географски карактер. Теоретичари истичу следећу де-финицију: географска загађења су она која су непосредно видљива и која непосредно утичу на и мењају карактер неког пејзажа, а понекада утичу и на покретљивост ста-новништва.

Најважнији аспекти географског приступа су: • аспекти који су везани за територијализацију, тј. схватање просторних односа

или који су везани за формирање просторне културе• аспекти значења физичке географије• аспекти стања и еволуција пејзажа

У аспекте који су у одоносу према територијализацији треба истаћи неколико еле-мената, од којих неке треба изложити критикама, јер се за географе елементи прос-


торности односе искључиво на просторни распоред и територијални распоред неке појаве. Истичу се на првом месту: статистичка компонента, те динамичка компонен-та. Друга компонента подразумева еволуцију и перспективу промена просторног рас-пореда и садржаја оне територије на коју се односи неки релавантни садржај. Те про-мене могу бити трочлане (Ђукановић, 1990):

• може се радити о квантитативном повећању територија на који се односи нека појава и то у облику контитнуираног ширења

• затим ширење неке појаве могуће је и на тај начин да се јављају нови простори окарактерисни том појавом, али у дисконтинуираном облику,

• могуће је ширење или дислокација неке појаве на неки нови локалитет без по-већања територијалног простора, појава се јавља на новом локалитету, а нестаје на претходном.

У сваком случају, треба имати на уму функционално значење просторних односа који следе из постојећег или новог просторног размештаја, што упућује на утицај про-ширених фактора на постојеће затечене факторе у подручјима на којима се шири нека појава или промена, у овом случају еколошког значења. Узроци ширења и брзина ши-рења неке појаве такође су важни елементи у питањима територијализације.

Аспекти територијализације:• повећавање и континуирано територијално ширење неке појаве• повећање и дисконтинуирано ширење неке појаве• појава се само дислоцира дислокацијом према: њеном нестајању у простору, дис-

локацијом из, према итд.

Уколико се имају у виду наведени просторни аспекти, потребно је поред организа-ције простора водити бригу и о величини простора за различите људске активности, при чему се зна да ће значење слободног животног простора и еколошких резервата свакако расти због све веће релативне густине становништва и све веће попуњености простора различитим човековим деловањем. Због ограничености повољних просто-ра за насељавање и валоризацију, питање довољности простора све ће више манифес-товати као питање нужног животног простора у смислу дефиниција које потичу из политичке географије и геополитике са свим неминовним негативним импликација-ма које тај проблем укључује.

Као друге важније аспекте у географском приступу еколошкој проблематици тре-ба навести нарочито значење физичке географије као и значење онога постојећег објективног и комплексног, географског пејзажа, који у себи укључује и важне со-цијално-географске факторе и садржаје, пре свега демографски раст, интензитет еко-номских деловања и организацију простора.

Садржаји физичке географије су најуже везани са еколошком проблематиком и пру-жају највеће могућности за апликативни приступ када је реч о географији и екологији. На првом месту се истиче геоморфологија, али и нарочито истраживање климе и вода. Истраживање вода, климе, ваздушних струјања могу да представљају еколошке дисци-плине . Као добар пример говори книјга из 1864. године под називом Човек и природа и поднасловом Физичка географија модификована људским деловањем аутора G.P. Marsha (www.еcology.com). Ово дело сматра се показатељем разматрања проблематике природ-но-географског детерминизма и енвиронментализма и уопште еколошких питања.


Карактеристике пејзажа и његова еволуција су такође значајна компонента и гео-графска димензија која је највише повезана са екологијом. Да би се ова констатација разумела неопходно је навести једну географску дефиницију пејзажа. Такође је нео-пходно разликовати:

• природне тј. сачуване пејзаже• антропогене пејзаже који могу бити: културни пејзажи са различитим степени-

ма људског утицаја, деградирани и загађени пејзажи. Важно је споменути да културни пејзажи могу у еколошком смислу имати карак-

тер природног, али уједно и оплемењеног пејзажа, а пример су ратарски или виногра-дарски простори.

С обзиром да су промене на Земљи енормне и да постоје сигурно тенденције даљњег разарања и промена, могу се навести и нормални и ексцесни пејзажи. Први су иако промењени оплемењени и погодни за људско насељавање, док друге треба ис-кључити из нормалног и прихватљивог животног простора.

Према географској дефиницији промењени пејзаж резултат је деловања и инте-ракције људског рада и природне основе, пејзаж представља простор у којем се визуел-но и метријално одраава степен развијености неког краја (Јовичић, 2006). Схватање пејзажа и његове еволуције представља смисао географских истраживања и важна је компонента у хуманистичком образовању. Било изворни било оплемењени пејзаж има и изузетну естетску и изворну уметничку вредност. Пејзаж је са једне тачке гле-дишта огледало историје у којем се стално оцртавају трагови дешавања, а то указује и на чињеницу да је разумевање пејзажа истовремено разумевање историјских и гео-графских карактеристика.

ДЕГРАДАЦИЈА ПРИРОДНЕ СРЕДИНЕ

Узроци деградације географског простора могу да буду различите природе. Нека-да су то поред људских активности и велике природне појаве као што су: земљотреси, вулканске ерупције, повећане температуре, поплаве, олује, пожари, суше и сл.

Природне непогоде делују разарајуће физички и тако нарушавају функционисање целокупног екосистема. Постоје претпоставке да понекад ове појаве уништавају и чи-таве врсте. Враћајући се у прошлост овакви процеси су се и тада дешавали. Као један пример може се навести нагомилавање штетних соли у природи, која ствара пусту земљу без вегетације и организама, слана језера или мртва мора. Вулканске ерупције уништавају делове природе и екосистеме повећаном температуром, променом врсте тла, избацивањем у атмосферу разних гасова, нарочито сумпордиоксида, уништа-вањем неких јединки итд. Поплаве наносе губитке и велику материјалну штету када могу да страдају богати природни комплекси, чиме је и људима поред губитка живо-та онемогућен нормалан опстанак. Ту су и олује као велики фактори деградације жи-вотног простора. Доводе до поремећаја свих еколошких фактора, уништавања живо-та и материјалних ресурса (Ђукановић, 1990).

Значи, као главни деградатори природног (географског) простора су: • разне људске активности• техничко-технолошки развој• демографски раст


• недовољно знање о узајамним односима фактора животне средине• неразвијена еколошка свест и непостојање етичких норми• потрошња ресурса• таложење отпадних материја• непоштовање законске регулативе• лоша организација у привредним и непривредним секторима и сл.

УТИЦАЈ ЕОЛСКЕ ЕРОЗИЈЕ НА ДЕГРАДАЦИЈУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Поједине територије, као што је Војводина, захваљујући свим природним и антро-погеним условима (рељеф, клима, вегетација, земљиште, ) имају све услове за развој еолске ерозије. На овај процес обједињено утичу сви наведени фактори. Треба напо-менути да је то један сложен процес који се одвија у неколико фаза: откидање и покре-тање честица земљишта, њихово премештање на извесну удаљеност, те привремено или трајно одлагање, депоновање. Негативан утицај на природну средину одвија се при свакој од наведених фаза. Издувавање честица (дефлација) из земљишта смањује педолошки слој, тј. доводи до механичког оштећења земљишта. С обзиром да се ради о уклањању најфинијих честица, констатује се да та територија губи на плодности. Осим тога овај процес доводи до присутности честица у ваздуху чиме се такође на-рушава квалитативна својства ваздуха. Тако ношен еолски материјал се или таложи или наставља процес те се могу преносити и на акватичне екосистеме (Јарден, 2003). Међутим није само ерозија изазвана под утицајем природних фактора, већ и у вели-кој мери неконтролисаних и константних деловања човека на пољопривредне повр-шине. Значајно је напоменути, да се у Војводини, овај процес еолске ерозије дешава најчешће у периоду пролећа и јесени.

Осим утврђивања главних периода овог процеса, потребно је и истраживати кон-стантно хемијски састав честица које су у процесу ерозије. Спајајући све наведене процесе може се тачно утврдити осиромашеност земљишта, негативни утицај еолс-ке ерозије на природни простор. Овакав један сложен процес подразумева одношење слојева земљишта које је богато минералним и органским материјама: хумуса, азота, фосфора, калијума и др.

Управо због величине површина, укупне количине и хемијског састава својстава наноса, премештања и депоновања наноса у акваторијама и сл., еолска ерозија мора да се схвати као један врло озбиљан проблем глобалних размера.

Табела 1. Просечне количине еолског наноса и материја у његовом саставу које годишње доспевају на сваки дужни км² водотока Војводине.

Table 1. Mean annual quantities of eolian deposits and theire structure per km2 of watercourses in Vojvodina

На 1 км² водотока годишње

нанос хумус азот фосфор Калијум

2,35 т 70 кг 5 кг 10,5 кг 12,5 кг

(Извор: Ђукановић, 1996).


ЧОВЕК КАО ФАКТОР ГЕОГРАФСКОГ ПРОСТОРА ИЛИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

У сваком свом периоду развој људских цивилизација утицао је на битне промене географског простора, а сваки почетак и развој неке од цивилизација значио је тран-сформацију природних екосистема. За тај развој трошили су се природни ресурси, мењао се и заузимао природни простор, долазило до загађења ваздуха, површинских и подземних вода, долазило је до деградације земљишта и промена у биодиверзитету. Најчешће се развој људске цивилизације везује за развој насеља. Уз то се подразуме-ва све остало материјално што прати насеља (снабдевање водом, енергијом, саобраћај, прозводња и друго). Људска насеља су настајала на најлепшим природним простори-ма па је њиховим подизањем долазило до великих промена природног простора (Ђу-кановић, 1996):

• заузимале су се велике површине, одузете од природе• уништавана су многа станишта• угрожаван је биодиверзитет• долазило је до микроклиматских промена

Еколошки ризици су проузроковани од стране разних материја, за које је једним делом и човек одговоран. Загађивачи се деле на: стациониране (непокретне) и мобил-не (расуте). Стационирани загађивачи су објекти или сличне целине чија је локација стална, непокретна, а својом хаваријом или радом угрожавају околину. Ту најчешће спадају: енергетска постројења, институти и заводи за опасне експеримент, скла-дишта запаљивог материјала, рударске делатности. Мобилни немају своје стационар-не позиције, могу да буду било где и било када. Ту спадају: транспорт опасних мате-ријала, хемизација у привреди и сл.

Техника и технологија својим развојем са једне старне су побољшали квалитет човека, а са друге стране удаљавају се од природе и њених станишта, од еколошког приступа што је пореметило основне предуслове живота на Земљи: ваздух, воду и земљиште. Као највећи загађивачи набрајају се: аеродроми, термоелектране, нукле-арне елктране, хидроелектране, железаре, канализациони изливи, велик туристички комплекси, рафинерије нафте и др.

У развоју науке и технологије дошло је до:• неповратне потрошње природних ресурса• глобалног загађивања ваздуха, атмосфере и климатских промена• загађивања хидросфере (површинских и подземних вода)• промене у саставу земљишта (деградирања и загађивања земљишта)• угрожавања и уништавања биодиверзитета (промене у биточким и абиотичким

системима)• немогућности природних фактора да обављају размене материје, због уношења

разних хемијских елемената• стварање великих система техносфере• негативан утицај на нестанак популација

Људска цивилизација своју технологију базира на потрошњи природних ресурса: фосилних горива, минералних сировина, и других биотичких и абиотичких фактора.


На листи ресурса који ће се исцрпети до средине 21. века су: бакар, алуминијум, анти-мон, бизмут, молибден. Највећи безобзирни потрошачи су САД, који за своју еконо-мију користе 27% боксита, 18% руде гвожђа, 28% руде никла. Ако би остали део света пожелео да троши као Америка, морали би да своју потрошњу повећају и до 200 пута више него до сада.

Сагоревањем разних материја у производним процесима доводи до загађивања ваздуха и уништавања многих делова природе, климе, материјалних људских доба-ра, људског здравља и комплетне надземне биоценозе. Такође, загађивање површин-ских и подземних вода из индустријских, енергетских и комуналних објеката онемо-гућавају друге људске активности (пловидбу, лов, туризам, сточарство итд). Загађена мора уништавају фитопланктоне, што уједно умањује обнову кисеоника у атмосфе-ри. Деградацијом земљишта одузма се од примарне употребе простора. Многобројне депоније индустријског и комуналног отпада, неконтролисано коришћење хемијских средстава у пољопривреди, површинска експлоатација минералних ресурса јесу елемнти који нарушавају квалитет и квантитет землишта. Загађивањем и угрожа-вањем квалитета ваздуха и земљишта онемогућена је репродукција биљног прекри-вача неопходног за исхрану и нормалан опстанак живог света и обнову кисеоника на планети.

НЕКИ ОД ПРИМЕРА НЕГАТИВОГ УТИЦАЈА ЧОВЕКА

Осим оних минималних на први поглед, али и те како осетних утицаја човека на природу, постоје и катасрофалне последице, које су оставиле трагове на будуће ге-нерације и за које се ни дан данас не објављују поуздани подаци о јачини негативног дејства. Човек свакодневно неконтролисано уноси штетене материје које нису под-ложне рециклажи, затим нетрпељиво баца отпад у природне изворе живота, као што су вода, земљиште и ваздух. Међутим, својим напретком човек је успео да природу наклони својим потребама. Изграђен је велики број фабричких постројења, од којих данашње генерације осим користи виде и дозу страха од њихових непредвиђених и неконтролисаних реакција. Због таквог профитерског поимања друштва по питању природе, животна средина, пејзаж и живи свет у њима су деградирани, угрожени а многи и неповратно уништени.

Човек је изградњом хидроелектране Ђердап зауставио и успорио ток Дунава. Пеј-заш је измењен, оштећен је археолошки раритет Лепенског вира, подизањем нивоа подземних вода до кореновог система дошло је до уништавања пољопривредних по-вршина, али и промена у биљном и животињском свету. Наводи се случај јегуље која је препливала подручје од Црног мора до Ђердапа, ради мрештења. Изградњом бране овај риродни процес је заустављен (www.ецологy.цом).

Могу се навести и пробијање и померање планина (тунели испод Мон Блана), за-тим изградња тунела испод водених токова, премошћавање река и залива, одузимања делова мора и стварања копна, стварања пустиња, пробијање путева кроз пустиње, изградња нових урбаних целина, просецања канала ради спајања два мора ( пример Панамског канала који је спојио Пацифик и Карипско море), градња мрежа путева, те генетске манипулације којима ствара нове јединке и врсте.


Један од примера негативног утицаја човекове активности, обитавања и непажње јесте Експлозија фабрике у Севесу 1976. године. Том приликом је створен облак дима дуг 8 км. Тада је страдало 70.000 животиња, нарушено је здравље 30.000 људи, а више од 7.000 људи је евакуисано на дуже време.

Несрећа у Бопалу је узрок експлозије индустрије пестицида, усред густо насеље-ног града, а догодила се 1984. године, када се ослободио отровни гас метил изоцианат, у чијем се облаку створили гасови хидроцијанида и фосгена. Око 15.000 особа је умр-ло, а 200.000 је имало здравствене проблеме током живота. Од 2700 трудница 20% је изгубило бебе, а 8.500 људи је регистровано као ментално оштећени.

Нуклеарна несрећа у Чернобиљу се догодила 1986. године у Украјини близу Кијева. Због дотрајалости уређаја дошло је до наглог отицања воде из система хлађења. Вода је дошла у контакт са радиоактивним супстанцама, са графитом, уранијуомом, цир-конијумом и створила експлозију. Графитне опеке су се запалиле где је почело да гори око 1.700 тона опеке. Ватра се гасила хеликоптерима и то песком и земљом јер вода би заједно са графитом створила запаљиви угљенмоноксид. Биле су угрожене Швед-ска, Данска, Пољска, Норвешка. Затим на југу земље Балканско полуострво, Италија, Француска. Сматра се да ће се последице осећати наредних 50 година. Ово је најката-строфалнија несрећа у историји, јер је материјал радиоактивни био 200 пута јачи од бомби које су бачене на Хирошиму и Нагасаки 1945. године. У земљама бившег Со-вјетског Савеза је несрећом погођено близу 9 милиона људи, у Белорусији 3,5 мили-она, и 3 милиона у Русији (Лундгрен, 1993).

Глобално загревање је назив за повећање просечне температуре земљине атмосфе-ре и океана нарочито у 20. веку. О узроцима и крајњим последицама глобалног загре-вања не постоје научни консензус.

Једна група научника ангажована од стране Уједињених нација, закључила је да су човекове активности узрок глобалног загревања. Ако смо сами одговорни за то, по-ставља се питање да ли бисмо могли нешто да учинимо да се загревање заустави?

Многи научници мисле да би ослобађање такозваних “гасова стаклених башта“ било могуће постављањем неке врсте космичког сунцобрана. Добитник Нобелове на-граде за хемију, Пол Крутзен, предложио је да се неколико милиона тона сумпора пре-баци у горње слојеве атмосфере што би, како он процењује, 1 одсто сунчеве светлости враћало натраг у свемир и тако смањило загревање. Незгодна страна те идеје је мо-гућност појаве киселих киша. Астроном Кертис страк, предлаже коришћење праши-не, које на месецу има у неограниченим количинама, за стварање дугуњастог облака. Заклањајући сунце неколико сати месечно, тај облак би смањио осунчаност земље за више од један одсто...

Али, шта је то, кажу научници, у поређењу са вредношћу живота на земљи.

Утицај изградње људских насеља на промене природног простора и екосистема

Прапочетке људских насеља простора заједничког живота налази још у старим па-леолитским светилиштима и ловачким логорима. Већ је тада човек, правећи установе преправљао физичко-географски простор и у њу уносио своје законе који више нису само закони природе.


Иако је тада човек себи бирао место становања, не може се рећи да су то били и одређени облици насеља. Он је од природе одузимао само оно што му је било потреб-но за живот, а то је уједно било само оно што је могло да се надокнади (биљке, живо-тиње). Период неолитске револуције је период опште друштвене сарадње и човекових измена екосистема кроз пољопривредну производњу. Човек мења екосистем, али још увек одржава приородни еквилибријум, тј. ток биолошког циклуса којим обезбеђује плодност земљишта. Структура људских насеља састојала се од ратарских заједница са густином насељености 5 – 50 становника ст/км² (Ђукановић, 1996).

Феудални период је још увек први талас промена у људским цивилизацијама. Ра-тари напуштају своја насеља трагају за плоднијом земљом или под утицајем инвазија номадских племена. Земљиште постаје извор експлоатације, трага се за новим прос-торима, крче се шуме, јачају градови, почиње урбана револуција. Стварањем нове ци-вилизације почињу ратови, освајања и несигурности, а то изазива и еколошке проб-леме јер се више троше природни ресурси.

У развоју цивилизација издавају се три таласа: пољопривредна, индустријска и технолошка револуција. Поједини теоретичари уводе појмове осим биосфере (свет природе) и техносфере (свет људских достигнућа) и социосферу (друштвени свет), инфосферу (поруке, знања и информације) и психосферу (стање духа, култура, рели-гија, понашање). (Ђукановић, 1996).

Свака цивилизација носи са собом одређени низ писаних, али и неписаних прави-ла или начела која се провлаче кроз све њене епохе и делатности, слично некој шеми која се понавља. Нека од тих начела су: максимизација (када се подстиче изградња великих објеката и система), централизација (централизација власти и управљања), стандардизација (нуди милионе истоветних производа: прозоре за куће, амбалажу за цоца- цолу), специјализација (понављање људског рада у истим интервалима), син-хронизација (не дозвољавање да машине стоје и не буду у употреби), концентрација (радници се концентришу по фабрикама), еколошки проблеми.

Нова цивилизација је практично већ оформљена и избрисала је досадашњу фило-зофију живота, старе начине размишљања, догме, идеологије. То јесте период вели-ких научних достигнућа, али је и створена неизвесност у погледу очувања природе.

Човек је у могућности да мења свој простор и прилагођава га себи, што му је омо-гућило еволутивни развој, комуникацију са другима. Велика изградња, посебно у 21. веку допринеће смањењу природних нетакнутих површина. Зелене површине постају стециште грађевинских инвестиција и економских користи. Данас је велика површи-на виђена само из угла добре могућности изградње инфраструктурних капацитета. Демографски раст, савремена нака и технологија све више мењају свест људи о зна-чају природе, али и руралних области као за сада јединих природних целина које нису подвргнуте процесу масовне изградње и урбанизације. Становништво све више тежи животу у великим урбаним центрима, тако да села полако падају у заборав. Међутим, да није све тако црно говори и чињеница да се свакодевно појављује велики број еко-лошких организација и конгреса, на којима се на прво место ставља значај природе за човека и његов опстанак. Данас је туризам, као једна прирведна и комплексна грана, обогаћен са још једним обликом, а то је сеоски туризам, који ће ускоро бити на врху листе најпосећенихјих сектора и дестинација.


АНАЛИЗА РИЗИКА ДЕГРАДАЦИЈЕ ГЕОГРАФСКОГ ПРОСТОРА

Анализа ризика јесте процес у којем се ризик штетног утицаја процењује са аспе-кта његовог деловања на природни простор и здравље човека. Овај метод има велики значај како за многа предузећа тако и за контролу и усмеравање квалитетног живо-та човека. Уз помоћ анализе могуће је направити једну поделу према степену загађе-ности екосистема. Уколико се ради о загађености, то је најнижи степен поремећаја. Међутим, у случају угрожености, реч је о смањењу способности саморегулације и ре-продукције екосистема и биосфере, а то уједно значи и значајнија интервенција чо-века по питању отклањања последица или превенција. Деструкција је разореност екосистема до те мере да је обнова његовог функционисања готово немогућа или је повезана са напорима човека и природе у дугом временском периоду са најчешће не-извесним исходом (Ђукановић, 1996).

Табела 2. даје један приказ примера оцене ризика штетности. Где је звездицама обележена врста дејства у појединим случајевима насталог ризика. Три звездице (***) значи деловати без одлагања, моментално, затим две звездице (**) деловати у најско-рије време, те једна звездица (*) указује да је хитност на минималнијем нивоу, те и ре-аговање није хитно, ризик може да се поднесе и прихватљив је.

Процена ризика се дели на четири етапе:1. Идентификација опасности2. Процена експозиције3. Процена дозе одговора4. Карактеристике ризика

Прва етапа подразумева прикупљање свих података о изворима загађења, мада је немогуће узети у убзир све узроке због њиховог широког спектра деловања и прено-шења на околна подручја. Веома је битно одабрати материје које имају највећи нега-тивни утицај, те посматрање и акцију усмерити ка њима. Процена експозиције под-разумева одређивање карактера и особина утицаја супстанце са рецепијентом. Пре утврђивања овог фактора приступа се посматрању свих географских сегмената (кли-ма, биљни покривач, смер ветрова итд.). Након тога се утврђује начин на који штетене материје делују на сва жива бића. Утврђује се: пут хемијске материје (пут деловања), тачке контакта (тачке утицаја) и начин продирања у органе реципијента (удисањем или преко коже). Трећа фаза утврђује степен штетености и контра реакцију органи-зма на супстанцу. Раде се анализе на основу којих се добијају подаци да ли су материје

Табела 2. Пример матрице оцене ризика

Table 2. Matrix example for risk assessment

Вероватноћа сценаријаДимензије последица

значајне умерене Мале

Висока *** ** *

Средња ** ** *

ниска * * *

(Извор: Ђукановић, 1990).


канцерогене или не. Последња фаза подразумева утврђивање броја очекиваних до-датних случајева обољења од рака услед дејства штетних материја.

Детаљна анализа ризика штетних дејстава, вођена стручним особљем може у ве-ликој мери да смањи или у потпуности заустави негативне процесе који су започети или се дешавају већ дужи временски период, чиме се на један начин омогућава без-беднији и здравији живот људи и других јединки на Земљи.

УЛОГА ОБРАЗОВНИХ АКТИВНОСТИ У ЗАШТИТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Научно – технолошка револуција олакшава човеку живот, са једне стране се то посматра позитивно у смислу подстиацаја и охрабрења за оптимистичке визије бу-дућности, а са друге стране стоје схватања технолошког песимизма. Изузетни ефек-ти развоја имају тамну страну која се манифестује кроз све већу загађеност и деграда-цију животне средине или кроз различите модалитете испољавања еколошке кризе. Експанзија потрошње природних ресурса довела су до нарушавања еколошке равно-теже између природе и човека. У физичкој средини последице се огледају кроз наго-милавање штетних материја, великој буци, загађености ваздуха итд. У социолошко смислу говори се о негативним последицама као што су: недостатак етике који нужно доводи до дехуманизације која се манифестује кроз повећање агресивности, насиља, криминализма, тероризма,друштвених девијација.

Као идеално решење и уопште као мишљење многих теоретичара, наводи се обра-зовање у формиању еколошке свести као главног покретача еколошких акција. Уко-лико се ради о географији посебна пажња би се обратила на садржаје који су битно истакнути: територијализација, физичка географија, промене пејзажа. Што се тиче интердисциплинарног приступа он би пре свега укључивао друштвене и политичке компоненте, јер се у суштини ради не само о заштити природе већ и заштити човека.

Решења се такође налазе у оснивању већег броја заштићених подручја, али и у раз-ним еколошким активностима.

Еколошка свест је у директној вези са васпитањем и образовањем. Увођење заш-тите животне средине кроз све системе школовања и образовања запослених кадро-ва у привредним и непривредним делатностима, те кроз све старосне и полне струк-туре, у великој мери би допринело развоју позитивне еколошке свести. Ту је и добра обавештеност где се у предвиђању ризика мора спречити, ублажити будућа деграда-ција, а могуће штете прерачунати, али не у новчаним јединицама већ у критеријуми-ма губитка равнотеже.

Представници Римског клуба решење еколошке кризе не виде у развоју техно-логије, у еколошкој орјентацији економских услова, у политичко ангажовању, већ у идеји учења, образовању које треба да допринесе промени човековог односа према природи, путем њеног разумевања, односно развијања таквих ставова и облика пона-шања који човеку помажу да изађе из еколошке кризне ситуације. Исти чланови Рим-ског клуба у извештају Будућност и учење истичу да поступак човековог учења треба развијати од форме несвесне адаптације (реактивно прилагођавање на један спољни притисак) ка форми свесне антиципације (спремност на будуће догађаје са развојем алтернатива). Реч је о таквом образовању које имплицира и партиципацију и антици-


пацију и усмерено је на васпитавање људске иницијативе, на људске способности да утиче на догађаје ради прогнозе будућих догађаја, предвиђање ризика и предикцију опасности и штетности у животној средини (Николић, 2003).

ЗАКЉУЧАК

Животна средина или географска средина обухвата све оно што човека окружује и што посредно или непосредно делује на њега, у мањој или већој мери. Развојем тех-но система природа се социјализира, а друштво техницизира. Еколошка криза нају-верљивије приказује дубину и ширину друштвене кризе. Захваљујући профитерским интересима и експанзијом потрошачких потреба ствара се структура чврстих инте-ресних односа: експлоататорских, потрошачких, профитерских, али са тим и питање опстанка човека. Велики је утицај човека на сопстевени живот и природу, јер свако-дневно људи чинећи природу доступнијом и подложнијом променама, олакшавају себи живот, али не размишљајући о дугорочнијим последицама на опстанак људске врсте на планети. Својим дејством је доминирао у природи и утицао на неке пресу-дне моменте у природним процесима. Утицај човека на све факторе у природи јесте велики, али је још увек и природа у пуној и непредвиђајућој снази. Сматра се да вели-ке временске непогоде и рад природних фактора може у великој мери да буде погубан за људе и комплетан природни и антропогени систем на Земљи. Стручна, комплетна анализа може да у великој мери заустави разарања у природи. Можда је за почетак најважније и најбезбедније спровести еколошку свест код људи кроз све образовне системе, те на тај начи утицати на заштиту природе и окружења, јер је технолошки и људски развој један незаустављив процес.

ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ:

Ђукановић, Ј., (1990) Заштита животне средине, Свјетлост, Сарајево.Ђукановић, М., (1996) Животна средина и одрживи развој, Елит, Београд.Јовичић, Д., (2006) Туризам и простор, Тон Плус, БеоградJarden, Joseph., (2006) Environmental Ethics, Wadsworth and Thomson Learning Company,

EnglandLundgren, L., (1993) Alternative Aproaches to Evalueting the Impacts of radionuclide release

Event Chernobil from Swedish Perspective, Ambio vol. XXII, N° 6., Stockholm.Николић, В., (2003) Образовање и заштита животне средине, Задужбина Андрејевић,

Београдwww.ecology.comwww.sr.gov.yu


РЕЗИМЕ: Бездан, један од највећих сеоских насеља западне Бачке, са леве стране Дунава, налази се на контакту лесне терасе и алувијалне равни у северозападном делу Војводине. Представља једно од већих места у сомборској општини. Удаљен је 10 км од границе са Мађарском, 6 км од хрватске границе и Дунава, и 18 км од Сомбо-ра. Популарно се назива водено насеље, јер је окружен воденим токовима и до њега се може стићи само преко мостова. Посебну погодност развоју многих облика тури-зма, који би се развијали у концепту одрживог туризма и развоја, представља непо-средни контакт насеља са Специјалним резерватом природе „Горње Подунавље”. У раду су представљени његови природни, културни и туристички потенцијали у циљу развоја екоруралног туризма.Кључне речи: Бездан, екорурални туризам, општина Сомбор.

ABSTRACT: Bezdan, one of the largest rural settlements of the western Backa, on the left of the Danube, is located on the contact of loess terrace and marsh in the north-western part of Vojvodina. It is one of the largest places in Sombor municipality. It is 10 km far from the Hungarian border, 6 km from the Croatian border and 18 km from Sombor. It is popularly called watery settlement, because it is surrounded by water flows and one can get to it only across bridges. Its natural, cultural and tourist potentials are presented in the aim of development of ecorural tourism.Key words: Bezdan, ecorural tourism, Sombor municipality.

УВОД

Туристичка понуда Војводине почива на њеном изразитом природном богат-ству и историјском наслеђу, националној и религијској разноликости. Значај таквих природних потенцијала почива и на понуди аутохтоних производа и промовисању

МОГУЋНОСТИ РАЗВОЈА ЕКОРУРАЛНОГ ТУРИЗМА У БЕЗДАНУ

POSSIBILITIЕS OF DEVELOPMENT OF ECORURAL TOURISM IN BEZDAN

Игор Стаменковић*, Станислава Луткић**

Оригинални научни рад UDK 338.48-44(1-22)


37/2008.

* Универзитет у Новом Саду, Департман за географију, туризам и хотелијерство, ПМФ, Нови Сад, [email protected]

** Дипломирани менаџер у туризму, Сомбор, [email protected]


војвођанског начина живота (мултикултуралности и гостољубивости). На контакту лесне терасе и алувијалне равни у северозападном делу Војводине, окружен воденим токовима, налази се Бездански атар који представља прави мозаик земљишта са чак десетак различитих типова и богатим културним и етно-наслеђем. По свом положају, природним лепотама и прошлости представља привлачно туристичко место.

ТУРИСТИЧКО-ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ

Удаљен је 10 км од границе са Мађарском, 6 км од хрватске границе и Дунава, и 18 км од Сомбора. Због водених токова који га окружују, популарно се назива водено насеље (карта 1). Из Бездана на путу према Сомбору, прелази се преко моста на речици Плазо-вић, према суседном селу Бачки Моноштор неизбежан је Велики Бачки канал, а према такође суседном селу Колут налази се водени ток Бели Јарак. Из Бездана полази Вели-ки бачки канал (Бездан-Бечеј), и Канал Дунав-Тиса-Дунав, док се Бајски канал, који дола-зи из Баје (Мађарска), ту завршава. Налази се у околини Специјалног резервата природе

„Горње Подунавље“ са изузетним заштићеним екосистемима. Један од дозвољених начи-на коришћења оваквих екосистема је и њихово туристичко коришћење.

ПРИРОДНИ И АНТРОПОГЕНИ ПОТЕНЦИЈАЛИ ЗА РАЗВОЈ ТУРИЗМА

Подручја око Бездана, захвата делове две целине: лесну терасу и алувијалну ра-ван. Лесна тераса пружа се у виду фрагмента, у делу између Бездана и Бачког Моно-штора, који дубоко залази у унутрашњост Бачке. У геолошкој грађи лесне терасе пре-овлађује сувоземни, барски и преталожени лес дилувијалне старости (Букуров, 1975). Алувијална раван Дунава је за 3 до 4 м нижи геоморфолошки члан од лесне терасе. Састоји се од два нивоа: вишег, који река већ дуго није плавила и нижег који река сва-ке године плави приликом пролећних и раних летњих излива.

Карта 1. Географски положај Бездана

Map 1. Geographical position of Bezdan

0 30km


Климатске прилике у Бездану су мање или више идентичне са климом дела Па-нонске низије у коме се Војводина налази. На формирање климатских одлика овог простора утиче неколико фактора: положај унутар умереног климатског појаса, гло-бални положај унутар Европе, положај непосредно уз ток Дунава, геолошка подлога, утицај вегетације. Бездан се простире унутар умереног климатског појаса.

Подземне воде (фреатске и артешке) имају утицаја на биљни и животињски свет. Оне су значајан чинилац у формирању водених, мочварних, ливадских и шумских екосистема. Још 1912. године, бушењем бунара откривено је постојање лековите воде у Бездану. Први бунар бушен је до дубине од 282 м, али подаци о овој бушотини су то-ком рата уништени. Друга бушотина досеже дубину до 326,69 м. Сматра се да је испод хумуса глина са различитим варијатетима и песак до дубине око 50 м. Први слој воде ја на дубини од 8,5 до 46 м, а други од 300 до 325 м. Утврђено је да безданска вода при-пада алкално-муријатичним водама богатих јодом.

Најзначајнија хидролошка вредност овог простора је Дунав, чија матица предста-вља западну границу резервата природе „Горње Подунавље“, што је уједно међудр-жавна граница између Србије и Хрватске. Дунав је главно хидролошко обележје код Бездана и заштићеног природног добра „Горње Подунавље“. Са бројним меандрима, рукавцима, ујезереним рукавцима, барама и адама, Дунав на овом простору ствара несвакидашњу хидрографску слику (слика 1).

Плазовић (Киђош), извире источно од Баје, а њен ток се највећим делом налази у Мађарској. У северозападној Бачкој Плазовић тече правцем север-југ, паралелно са Дунавом. Њена укупна дужина износи 128,47 км, док у нашој земљи дужина износи 52,47 км. Река се снабдева водом од падавина и фреатске издани.

Велики бачки канал је део каналске мреже Дунав-Тиса-Дунав, највећег ходроси-стема у Европи. Он спаја Дунав код Бездана са Тисом код Бечеја. Канал је дугачак 118 км (слика 2).

Канал Бездан – Пригревица протиче у дужини од 18 км. Он представља напајајући крак система Дунав –Тиса –Дунав, водом из уставе код Бездана.

Слика 1. Дунав код Бездана (извор: С. Луткић)

Photo 1. River Danube near Bezdan (source: S. Lutkić)


Бајски канал се протеже паралелно са Дунавом, од Баје до Великог бачког кана-ла, са којим је спојен преко преводнице и уставе Шебеш Фок. Изграђен је у периоду од 1872. до 1875. године са циљем напајања Великог бачког канала водом, када се то није могло изводити преко безданске уставе (Божић, 1998).

Барачка се протеже правцем исток-запад. Овај рукавац је очигледан пример ути-цаја човека на хидрографију овог подручја. Барачка је у једном сектору пресечана од-брамбеним насипом. Пресечени део рукавца се зове Мртва Барачка.

На простору Бездана и околине, налази се неколико подтипова и варијатета земљишта: чернозем слабо огајњачени, чернозем огајњачени са флекама солођа, алу-вијално песковито зељиште, алувијално иловасто земљиште, алувијално забарено земљиште, алувијално земљиште на ритској црници, ритска црница карбонатна, рит-ска црница безкарбонатна, мочварно глејно земљиште (Ковачевић и други, 2000).

Бездан је смештен у непосредној близини Специјалног резервата природе „Горње Подунавље“ које се налази у шумо – степском подручју, где се биљни свет услед бли-зине реке, незнатних висинских разлика, као и благо усталасаног рељефа развија под утицајем земљишта, подземних и плавних вода. Богатство биолошке разноликости представља 51 биљна заједница, које изграђује преко 1000 биљних врста. Део овог бо-гатства огледа се у присуству 55 врста риба, 11 врста водоземаца, 9 врста гмизаваца, 230 врста птица и 51 врста сисара, као и огроман број бескичмењака, од којих се из-дваја фауна лептира са преко 60 врста дневних лептира (Стојановић, 2002).

Археолошка налазишта у Бездану и околини говоре о томе да се човек овде наста-нио пре 6.000 година. Први попис становништва је обављен 1746. и тада је забележено да су у селу живели Мађари, Немци, Чеси, Словаци, Хрвати и Срби. Према извештају Завода за статистику Општине Сомбор, укупан број становништва забележен у ап-рилу 2002. године је 5.263 становника. Од тога, према националној и етничкој основи, највише има Мађара, затим Срба а најмање Рома, Бугара и Словака.

Пре отприлике 5 година у Бездану се пољопривредом бавило око 200 већих до-маћинстава и обрађивало око 2.700 ха земље. Домаћини су се бавили ратарством, и нешто мање сточарством. У “ПП Бездан” било је запослено 350 људи и 100 сезонаца.

Слика 2. Велики бачки канал у Бездану (фото: С. Луткић)

Photo 2. Great Backa channel (source: S. Lutkić)


Данас се бездански пољопривредници и даље баве претежно ратарством и располажу са око 2.700 ха земље у приватном власништву. Регистровано је око 1.000 пољопри-вредних газдинстава. У последње две године има помака у правцу гајења воћа и по-врћа, као и примене најсавременије технологије у производњи, прехрани и заштити пољопривредних култура. Све то упућује на добру основу за развој неких облика се-оског туризма као што су агротуризам, гастротуризам, екорурални и други.

Бездан представља панонски тип насеља, улице се секу под правим углом. Улице су углавном под каменом подлогом или су асвалтиране, а свега мали број без икак-ве подлоге. Свака улица има асвалтну стазу и са обе стране дрворед. Велика површи-на хатара условила је изградњу привремених станова радника и стоке (салаши), да би се што рационалније искористио фактор време. Изграђени су од слабог материјала, а састоје се од собе, кухиње и у продужетку од штале. Поседују и низ помоћних грађе-вина, шупу, тор, чардак и друге објекте (Томић и други, 1996).

КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКО НАСЛЕЂЕ

Културни туризма има за циљ привлачење недомицилног посетиоца, који поне-кад нема јасну представу о културном добру које посећује. Стога, успешан производ културног туризма мора бити обликован тако да се води рачуна и о оваквом посе-тиоцу (Хаџић и други, 2005). Потреба конзумирања доживљаја захтева да производ буде трансформисан у такав производ који ће имати довољан степен атрактивности да привуче туристе.

Капела Свете Тројице је најстарији сачувани римокатолички споменик у Војво-дини који је подигао народ. Капелу су подигли верници: Хрвати, Мађари и Срби, ста-новници села Штрбац (Sterbácz) и пустаре Бездан између 1710/20. године. У првим де-ценијама богослужење у капели су служили фратри фрањевачког реда из Сомбора. Касније је припала Безданској жупи, а одржавали су је верници (слика 3).

Према предању, почетком XVIII века, 2 км јужније од данашњег Бездана, у селу Штрбац живели су Хрвати, Мађари и Срби. Бавили су се претежно овчарством. Када је једне године дошло до великог помора оваца, због болести која је харала, овчари су се заветовали да ће, уколико сузбију епидемију, подићи, у знак захвалности, капе-лу. Епидемија је прошла, а верници су изградили капелу (данас на углу Пусте улице и Сомборског пута поред Дома културе). Тако је настала данашња заветна капела Св. тројства (Бала, 1984). Покренут је поступак за проглашење капеле за споменик култу-ре, а табла са одговарајућим натписом већ се налази на објекту.

Прву католичку цркву су изградили насељеници четрдесетих година XVII века. Зидови су били од прућа, а кров од трске. Године 1755. црква је уништена. Почетком 1837. у разним срединама почело се размишљати о изградњи нове цркве. Јожеф Ковач (Kovács József), бележник, био је против градње још једне цркве и парохије, истичући да становништво није толико богато да би то могло поднети. Поглаварство Безда-на залагало се за нову цркву, на месту старе. На крају је прихваћен став поглаварства. Градња је почела априла 1846., а завршена децембра 1847. године.

„Шлајз“ (преводница) на Дунаву изградио се у периоду између 1854. и 1856. године. Овде је први пут у Европи коришћен бетон за градњу објекта на води и у води. Цемент је печен на лицу места. Завршетком овог објекта и новог крака Францовг канала, од Ду-


нава до „Чешке ћуприје“, улаз у канал премештен је из Бачког Моноштора у Бедан. Обје-кат је рађен према пројекту Ференца Михалика. При нормалном водостају каналом је омогућена пловидба лађе дужине до 62 метра, са газом до 2 метра. Да би градња била јефтинија, запошљавани су, углавном, неквалификовани радници. Градња се одвијала тако што је бетон обичном направом у гвозденим сандуцима спуштан под воду, где су сандуци отварани. Објекат је стајао 800.000 форинти. Повољно је утицало на цену ко-штања објекта то што је уместо цигле коришћен бетон. Спомен плочу од мермера изра-дио је вајар Антал Геренди. Уз велико славље, објекат је предат на употребу (Бала, 1984).

Најагилније и најорганизованије занимање у Бездану били су ткачи. Ткачи су и да-нас сачували свој занат и због тога Бездан има нешто оригинално, по чему је јединствен у Европи. То је ткачница свиленог дамаста која данас послује под називом „Новитет-Дунав“ а.д. Бездан (слика 4). Под овим именом ткачница је на тржишту текстила оста-ла позната од 1951. стварајући и чувајући име – бездански дамаст. Безданско ткачко за-натство потиче из XVIII века, а ткачку традицију унапређује и из основе мења Јанош Смит, уметнички ткач, који се у Бездан доселио 1871. Тада се ткало на разбојима који су били најсавременија технологија. Та иста технологија и исти разбоји очувани су до да-нашњих дана што производима фирме „Новитет-Дунав“ а.д. На дрвеним разбојима тка се свилени дамаст од природних предива, високе и фине обраде од ког се праве сто-лњаци, салвете и постељина за угоститељство и домаћинства. Ткачница дамаста прог-лашена је за културно добро под заштитом државе, а њени производи имају право ко-

Слика 3. Капела Свете Tројице (фото: С. Луткић)

Photo 3. Chapel of St. Triple (source: S. Lutkić)


ришћења стилизоване шаке „hand made“ као производ старог заната. Израда може бити по жељи купаца који сами могу бирати величину, дезен и боју, а постоји и могућност израде амблема у ткању. Такође, сачувано је жакард ткање са применом бушених кар-тица. Сваки производ од свиленог дамаста је сувенир јер је производно и географски одређен и везан за ткачницу дамаста у Бездану. Ткачница је чланица Асоцијације ста-рих, уметничких заната из Сомбора која ради под покровитељством принцезе Катари-не Карађорђевић. Чланица је и Удружења предузетника Сомбор, у оквиру ког учествује на многим сајмовима занатства и етно фестивалима (Тривуновић, 2007).

НАРОДНА НОШЊА, ФОЛКЛОР И МАНИФЕСТАЦИЈЕ

Мађарско становништво у Бездану и овим крајевима северозападне Бачке у про-шлости је чинило већинско становништво, тако да најстарији подаци говоре о развоју мађарске народне ношње. Ношња за девојке и жене имала је предвиђене норме. Де-војке су носиле бокорасте сукње до колена, а жене испод колена, док су девојке на гру-дима могле имати нешто већи изрез од жена. За украс су користили чипку, плетење и бордуре. Сукње су најчешће биле црвене са ситним цветићима. Носиле су кратке ква-дратне кецеље. На ногама су имале беле чарапе до колена и црвене шпицасте чизме са високом потпетицом или ТОПАНКЕ – црне полуципеле. Код мушкараца коса је била дуга до рамена, бркови су били штуцовани (сечени) у шпиц. Лети су ишли гологла-ви, а зими су носили црне капе од овчије коже. Кошуље су имали од жућкасто белог сељачког платна без крагне са вишим оковратником и са широким и дугим рукавима, око врата везивали су пантљику (траку) да би је стегли. Од истог материјала имали су до бокова широке гаће које су везивали у струку гајтаном да би биле што набраније. Одгоре су загртали кабанице или кожухе (бунде) од овчије коже.

Слика 4. Производи од свиленог dамаста (извор: www. bezdan.org.yu)

Photo 4. Souvenirs made of silk damast (source: www. bezdan.org.yu)


Безданска народна ношња формирала се у другој половини XVIII века, да би раз-војем привреде и утапањем у средину изгубила значај и форму у другој половини XX века. Неки Безданци тврде да је после Другог светског рата почела да се гаси мађар-ска песма и игра. Данас постоји КУД „Петефи Шандор“ које се бави извођењем по-зоришних комада, глумци аматери су део овог културног уметничког друштва. Уз КУД постоји секција за плес и Клуб старих заната који чине Жене спретних руку, Piros Rozsa (Црвена ружа) и ткачница дамаста „Новитет-Дунав“. Баве се везовима, хеклањем, украшавањем ускршњих јаја и израдом керамике, док ткачница дамаста израђује столњаке, салвете и постељину од природних предива, високе и фине обраде.

Традиционална манифестација „Безданске туристичке недеље“ која се одржавала сваке године јула месеца са разноврсним културним, спортским, кулинарским и другим приредбама привлачила је велики број страних туриста. Учесници програма, састојали су се од чланова организација удруженог рада, спортских и других организација Безда-на и општине Сомбор, и гостију из места суседних општина и из суседне Мађарске. Из године у годину, приредбе су привлачиле све већи број учесника и посматрача, домаћих и страних туриста. Од посебног значаја треба истаћи да се овим приредбама доприно-сило развијању навика код наших радних људи да слободно време обогате разноврсним садржајима и доживљајима. Безданске туристичке недеље отварале су се дефилеом учес-ника улицама места од Бродоградилишта где су се одражавали народни митинзи и кул-турно-уметнички програми. Током целе недеље богат програм је садржао: такмичење у стрељаштву, фудбалску утакмицу, приредбу секција жена из Бездана (Безданска чар-да), програм спортова на води, отварање „стазе виталности“ (пешачка стаза), такмичење у спортском риболову (екипно и појединачно), финално такмичење за „Златни котлић“ општинско првенство (Безданска чарда), пливачки маратон-традиционално такмичење војвођанских пливача на стази од Бајског канала до Дунава, и финале масовних плива-чких такмичења у општини, завршна приредба, ауто-мото трке, брзинске трке чамаца (Сомбор – Б. Моноштор) (Туристичка организација Сомбор, 2008).

На Бајском каналу одржавало се такмичење спортских риболоваца. У пецању на пловак учествовали су чланови удружења и гости из Баје (Мађарске). Такмичење за

„Златни котлић“ одржавало се сваке године у једном од места подунавске регије. То је била смотра најбољих кувара рибљих специјалитета из котлића, изабраних представ-ника свих подунавских општина у нашој земљи.

На програму завршне приредбе која се такође одржавала на обали Дунава на Без-данској чарди, одржавало се такмичење плесних парова и избор Лепотице БТН. По-четком 2008. године на иницијативу удружења грађана „Пулс“, окупила су се сва уд-ружења грађана и спортски клубови из Бездана како би заједнички реализовали пројекат обнављања ове старе безданске традиције прекинуте током деведесетих го-дине и поново оживели ову манифестацију.

ТРЕНУТНО СТАЊЕ ТУРИЗМА

Један од основних задатака политике развоја туризма јесте предузимање актив-ности на истраживању могућности за развој различитих облика туризма, односно утврђивање мера за репозиционирање Бездана као атрактивне туристичке дестина-ције. У односу на предходно изложене елементе туристичког развоја, стање туризма


у Бездану, данас је на веома неразвијеном нивоу. Не постоје организовани програми који би угостили туристе и дочарали им димензију екоруралног карактера овог под-ручја које одређује ниво традиционалности друштвених структура као и природних вредности. Посета релативно недирнутим областима природне, као и сви пратећи културни објекти из прошлости и садашњости, још увек су само део планирања ту-ристичког производа.

Природни и антропогени потенцијали у Бездану, захтевају један организовани приступ развоја туризма. Веома је битна подршка локалне заједнице, јер су резиденти најбољи промотери туризма на дестинацији. Међутим, велики проблем представља што не постоји служба за унапређење и развој туризма у селу. Смештајни капаците-ти представљају велики недостатак у туристичкој понуди. Постоји неколико невлади-них организација чији пројекти повољно утичу на развој еколошког, руралног и кул-турног туризма у Бездану.

Еколошко друштво „Озон“ (слика 5) основано је 2002. као нестраначко, невлади-но и непрофитно удружење добровољно организованих грађана, чији је циљ развој екологије на подручју Бездана и развој свести о значају и утицају екологије.

Удружење грађана „ПУЛС“ основано је као нестраначко, навладино и непрофит-но удружење грађана чији је циљ реализација мултиетничких, културних, спортских и других програма у циљу комуникације и толеранције између етничких заједница и стварања боље понуде и избора живљења у Бездану. Удружење је основано 2004. на иницијативу десетак незадовољних становника Бездана. Оно настоји да скрене пажњу колико је свима у интересу да се позитивно односе према стварима које служе да задовоље потребе становника у селу.

Удружење спортских риболоваца „Шаран“ у Бездану основано је 1951. Предста-вља најстарије регистровано удружење ове врсте у Србији. Удружење је уједно и ос-нивач Риболовачког савеза Војводине.

На сугестију чланова Асоцијације за развој Сомбора и г-ђе Славице Перишкић из АДФ (Америчке фондације за развој) 2005. године, отпочели су разговор са мештани-ма, за оснивање Асоцијације за развој Бездана и околине. Циљ оснивања асоција-ције је развој економског, туристичког, еколошког, здравственог и спортског развоја Бездана и околине (Месна заједница Бездан, 2008).

Најуспешнији спортски бездански клуб је кајакашки клуб „Дунав“. Уз марљив рад, одличну организацију и талентоване такмичаре, доноси успех. Такмичари су у до-маћој и међународној конкуренцији остварили вредне резултате.

Месна заједница „Бездан“ је 2008. у великој сали МК, била домаћин званичног от-варања канцеларије цивилне организације „Подунавље“ (Dunatáj). Циљеви ове ор-ганизације, у шта спадају образовање људи за писање пројеката и пружање помоћи приликом конкурисања за средства разних фондова, изградња инфраструктуре, са-ветовање руководилаца малих и средњих предузећа, сарадња са другим цивилним организацијама и др. Велику подршку Бездан има и од стране месне заједнице „Без-дан“ и Туристичке организације општине Сомбор (ТОС).

Екорурални туризам би требао да: 1. учини оптималним коришћење ресурса, помажући очувању природног наслеђа

и биодиверзитета 2. поштује социо-културну аутентичност домаћина, штити њихово културно

наслеђе и традиционалне вредности и


3. обезбеђује одрживо дугорочно пословање стварајући економску корист као допринос смањењу сиромаштва.

МАТЕРИЈАЛНА ОСНОВА ТУРИЗМА

Највећи недостатак у комплетирању туристичке понуде Бездана јесу смештајни капацитети. У ероруралном туризму основни смештајни капацитети су лежајеви у сеоским домаћинствима и околним салашима али и екоконачишта у самој заштиће-ној природи. Постоји веома мали број регистрованих смештаја у Бездану. Од сеоских домаћинстава регистровано је свега два домаћинства. Власница Канижаи Марија у оквиру свог домаћинства нуди три двокреветне собе. Флес Хилда се бави туризмом на салашу које поседује крај Бајског канала у викенд насељу „Кенђија“. Такође у свом домаћинству располаже са две собе, једну четворокреветну и једну трокреветну. По-седује велико двориште са воћњаком, и како сама каже, могућност одмора и ужитка под крошњама воћки које красе њено двориште.

Салаш „Флес Ранч“ у викенд насељу „Кенђија“ крај Бајског канала, нуди 8 катего-рисаних лежајева апартманског типа. Пре две године власници салаша су почели са обнављањем аутентичног, наслеђеног салаша, водећи рачуна да сачувају његов прво-битни изглед уклопљен у природно окружење. На плацу од 10 ари простире се воћњак, уређен цвећњак и травњак, наткривене терасе, мол над водом и три чамца. Налази се и сазидана кућица за припремање котлића, роштиља и печења на ражњу. У својој ту-ристичкој понуди поред смештаја, нуде организовање једнодневних излета за учени-ке и пензионере, припремање домаће хране, могућност јахања коња, вожња чамцем и пецање. У свом породичном послу, власници салаша имају 30 јутара земље, а како од домаћих животиња имају и краве, гостима ће се у понуди наћи и домаћи сиреви.

Околина Бездана позната је по неколико чарди, а оне опет по рибљим специјали-тетима. Таква је и чарда „Шебешфок“ која се налази се у прелепом и пријатном ам-

Слика 5. Еколошка табла (www.bezdan.org.yu)

Photo 5. Ecological board (www. bezdan.org.yu)


бијенту у воденој мрежи Дунава, канала ДТД и Бајског канала у оквиру викенд насеља „Шебешфок“. Сала чарде, тераса и понтон имају капацитет за 240 гостију. Планира се уређење соба за смештај посетиоца у склопу чарде. Понуда чарде јесу рибљи и месни специјалитети. У окружењу од 4 км око чарде пружа се могућност уживања у лову и риболову. Љубитељима лова омогућује се лов са професионалним водичем.

На Дунаву код Бездана, налази се још једна од многих чарди. Чарда на Дунаву је некадашњи угоститељски објекат ДОО „Турист“ из Бездана. Садашња чарда је нова, грађена је од тврдог материјала и налази се на месту старе, тршчаре, која је изгоре-ла после другог светског рата. Ту су воде, поглед на барањску страну и шуме, што се протежу на север до јужног руба зимовника дунавске Барачке. У шуми уз Дунав и зимовник, последњих 20 година изграђено је око 300 кућица за одмор радних људи из Бездана, Сомбора, Суботице, Куле, Врбаса. О овом пределу, о урбанизацији изле-тишта и другим потребама грађана брине се туристичко друштво „Барачка“. Чарда у новом руху има капацитет од 250 места у ресторану и 560 места на тераси на отворе-ном. Боравком на Безданској чарди излетници и гости су обогаћени новим сазнањи-ма и историјском прошлошћу и географским занимљивостима предела који је одувек привлачио пажњу пролазника. У викенд насељу „Барачка“ уз обалу Дунава, налази се Чарда „Пикец“ који у својој понуди има јединствен рибљи паприкаш, рибу са тањи-раче, роштиљ и све што се поред Дунава пожелети може.

У Бездану је од недавно отворен Етно ресторан „ЦАР“, који у свом аутентичном објекту нуди јела са роштиља, јела од рибе, а специјалитет је јунећи паприкаш са си-ром и чварцима. Располаже капацитетом од 60 места.

Постојање лековите воде у Бездану откривено је још 1912. бушењем бунара. Утврђе-но је да вода из безданске бање припада реду алкално-муријатичних вода богатих јо-дом. Тек 1938. почиње да ради „Градско хигијеско купатило“ са седам када и седам ту-шева, који раде све до 1961. Дуго времена Бездан није користио лековитост своје воде. Још 1955. је Бездан након извршене детаљне хемијске анализе воде из првог бунара, донео одлуку о оснивању здравствене установе под називом „Јодна бања Бездан“. До реализације овог плана долази тек 1961. када је у близини бушотине изграђен први стационар за смештај болесника и затворен базен за хидротерапију. Истовремено по-чиње примена и кинези и радне терапије у циљу лечења локомоторног апарата. Годи-не 1970. Бања губи општи туристички карактер јер улази у састав сомборске Опште болнице под називом „Болница за рехабилитацију Бездан“. Од 1975. лечилиште у Без-дану носи назив „Служба физикалне медицине и рехабилитације-Бездан“, а налази се као ООУР у саставу Медицинског центра „Др Р. Симоновић“ из Сомбора. Минерал-на вода припада категорији алкалних хидрокарбонатних вода богатих јодом са тем-пературом од 26°C и 37°C. Лечење термоминералном водом спроводи се искључи-во купањем. Лечилиште у Бездану је на добром путу да постане савремено опремљен бањски центар. Неопходан је комплексан захват на валоризацији туристичке вред-ности овог краја и унапређење свих садржаја туристичке понуде (Лашков, 1982).

На предивним безданским теренима Специјалног резервата природе „Горње По-дунавље“, налази се Еколошка учионица „Барачка“ у месту Барачка. Специјални ре-зерват представља плавну зону у Европи окружена водом, шумом, мрежом канала, Дунавом, хидро системом Дунав-Тиса-Дунав и Бајским каналом. Воде су богате слат-ководним рибама. Предео обилује лековитим шумским биљем и бројним врстама пе-чурки. Еколошка учионица је основана 1998. због потреба за подизањем еколошке и


културне свести. Представља идеални простор за изучавање екосистема шума, ли-вада, стајаћих и текућих водотокова. Располаже са 140 места у руралном амбијен-ту. Уређен је травнати простор за 20 шатора за максимум 80 особа. Паркинг је оси-гуран за 20 аутомобила и 3 аутобуса. У оквиру Еколошке учионице постоји кантина. Смештајни капацитети чине једну шумску кућу (3 лежаја), један риболовачки дом са 4 собе (по 4 лежаја) и ново уређен санитарни чвор (слика 6).

Програм учионице намењен је првенствено ученицима основних и средњих шко-ла и студентима факултета. Сет едукативних програма у природи чине: “Основе заш-тите животне средине”, “Мала школа спортског риболова”, “Школа веслања”, “Ска-утске вештине – преживљавање у природи током целе године”, “Логоровање од маја до септембра” и “Едукативна стаза здравља”. Стаза здравља налази се преко пута мос-тића који води у шуму. У оквиру еколошке учионице организују се радионице за израду употребних вредности од дрвета, трске, глине и цвећа. За организовање рекреативних активности постоје одлични услови за: спортски риболов, веслање, трчање у природи, оријентација у природи. За разгледање препоручује се: Посматрање шумских и барских птица, барског биљног и животињског света, у близини је преводница из 1856. и место одигравања батинске битке из Другог светског рата. У непосредној близини Еколошке учионице налази се пешчана плажа у предивном заливу Дунава. За изнајмљивање на располагању је 7 чамаца за 4 до 6 особа. Еколошка учионица представља идеалан прос-тор за презентацију и неговање заборављених заната и неговање културне баштине.

На Дунаву се налази викенд насеље „Барачка“, на Великом бачком каналу „Шебеш-фок“, на Бајском каналу „Кенђија“ и на језеру Корлатош, које представља некадашњи рукавац Дунава, налази се викенд насеље „Корлатош“. Ова насеља представљају иде-ална места за одмор, шетњу, пецање, купање , разне спортове на води и друге актив-ности. Већина власника викендица имају жељу да своје викендице уреде за смештај и боравак туриста. Међутим, слаба информисаност и недовољна едукација станов-ништва, један је од разлога њихове недовољне категоризације.

Слика 6. Еколошка учионица „Барачка“ (фото: С. Луткић)

Photo 6. Ecological school-room Baračka (source: S. Lutkić)


ПРЕДЛОЗИ И МЕРЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ТУРИСТИЧКЕ ПОНУДЕ

Екотуризам и сеоски туризам су данас тренд у свету, а ми имамо све предусло-ве за његово унапређење. У Војводини постоје села и салаши који су више модерни-зовани, бежећи од слике правог сеоског туризма. Они нуде луксуз, али не и мирис и укус старих времена војвођанских села. Наравно, у широкој лепези понуде неки само то и траже, али има и оних који желе да искусе ону истинску руралну средину, сеос-ки угођај, културно-историјско просвећење и домаћу кухињу. Природне и културне вредности Бездана дају један виши степен атрактивности и предност за развој екору-ралног туризма.

Туристи више не желе да буду само посматрачи туристичких дестинација. Они желе да буду и учесници у доживљајима које нуди дестинација, укључујући се у свако-дневни живот локалне заједнице, што је посебно присутно у сеоском туризму. Пажња туриста се усмерава на еколошке проблеме, а „откривање природе“ постаје потре-ба савременог туристе. Очувану физичко географску средину, заштићену природу и антропогене туристичке мотиве који привлаче туристе Бездан као атрактивна ту-ристичка дестинација, може да искористи како би унапредио своју понуду и пласи-рао производе на туристичко тржиште. Потребне су одређене мере како би се повећао квалитет услуга у туризму и допринело развоју туризма уопште.

Стратегијско и оперативно планирање у туризму мора бити повезано са ширим скупом иницијатива и развојним плановима локалне заједнице, посебно економским развојним плановима и плановима културног развоја. Планирању развоја руралног туризма мора се дати много већи значај, јер је то основа за бржи и одрживи развој једне сеоске средине. Велики недостатак представља одсуство организације за тури-зам која би била руководилац у планирању туристичког тржишта и креирала смерни-це у спровођењу одређених планова и пројеката. Ово укључује и побољшање услуга у транспорту, паркирању, хотелском, пансионском и приватном смештају и угости-тељству. Потребно је укључити домицилно становништво и едуковати их у смеру ка-тегоризације својих домаћинстава, викендица и салаша. Сарадња локалне власти са државним сектором требала би да промовише своје пројекте у циљу развоја рецепти-ве у селу и могућност њиховог финансирања преко подстицајних средстава.

Постојање невладиних организација, а посебно асоцијације за развој туризма на локалном, регионалном и националном нивоу, представља снажан подстицај развоју руралног туризма у селу и туризма уопште. Удруживањем локалне заједнице са орга-низацијама за развој туризма и локалним предузетницима има за последицу размену информација, размену добара и услуга, али и међусобно разумевање.

Морају се узимати у обзир капацитети места и његови физички, природни и кул-турни лимити. Туристички развој мора бити у складу са локалним лимитима и мора се вршити сталан мониторинг у току реализације плана развоја и његово вредновање. Важно је израдити индикаторе који мере утицај туризма на локалну заједницу. На ос-нову солидарности и узајамности, могу се развити специфични начини живота који локалној заједници дају посебне квалитете и могу их разликовати од других. Култур-не активности, догађаји, подршка и помоћ у развоју туризма мора имати подршку ло-калне заједнице. Као главни актер и највиши орган у Бездану јесте Месна заједни-ца, која поред својих основних обавеза има за задатак ангажовање свих релевантних фактора локалне заједнице – домаћинства, појединаца, предузећа, организација,


цркве, школе у образовни процес са циљем унапређења развоја локалне заједнице. Могућа је и финансијска подршка од стране месне заједнице за различите манифес-тације и пројекте. Сарадња са невладиним организацијама и локалним предузетни-цима, укључујући подршку јавног сектора за развој, дала би позитивну слику једне локалне заједнице која ради на остварењу заједничких циљева усмерених ка развоју локалне средине и села као туристичке дестинације.

СЕГМЕНТИ ПРОИЗВОДА РУРАЛНОГ ТУРИЗМА

Богатство, очуваност и атрактивност природних ресурса, велики број традици-оналних пољопривредних домаћинстава, као и све већи интерес међународног тр-жишта за доживљајима, чврста су подлога за развој екоруралног туризма и његових модалитета у селима као што је Бездан: • Агротуризам и рурално искуство (сеоски туризам) – неке локације са понудом

сеоског туризма пружају туристима прилику да се укључе у свакодневни сеоски живот кроз могућност посматрања или учествовања у традиционалним пољопри-вредним радњама.

• Активности у природи и културни туризам – обухвата рекреацију и одмор (лов, риболов, пешачење, јахање, бициклизам), као и културу, историју, археологију и остале карактеристике одређеног руралног подручја.

• Екотуризам – туризам који подржава заштиту природних ресурса и као такав сег-мент производа сеоског туризма потребно га је усмерити ка релативно недирну-тим областима природе.

• Остали комбиновани облици руралног туризма – односе се на догађаје, фестива-ле, рекреацију на отвореном, производњу и продају локалних сувенира и пољопри-вредних производа, који представљају секундарне мотиве доласка туриста у ру-рална подручја. Гастрономска понуда – Потребно је радити на усавршавању промоције домаће

хране припремљене на традиционалан начин. Пре свега, паприкаш из котлића прва је асоцијација на подунавска насеља. На паприкаш се неизоставно надовезује локал-ни произвођачи млевене паприке, од којих су неки прави уметници овог заната. Ве-зано за добру паприку, сигурно су и сухомеснати производи, који су прави кулинар-ски угођаји за госта који га није пробао или ретко има прилику. Поједине чарде нуде специјалитете од сушене, димљене, речне рибе. О воћарима и њиховим ракијама да не говоримо. Убирање плодова може се повезати и са категоријом „радног туризма“ који је све популарнији у свету. То значи да се туристи омогући да сам убере плодове и учествује у њиховој преради, и на крају такав производ и купи.

ТУРИСТИЧКА ПРОПАГАНДА

Позитивна слика коју потенцијалном туристи даје општа туристичка пропаган-да важна је претпоставка успеха комерцијалне пропаганде. Општи принципи ту-ристичке пропаганде, којим се постижу жељени циљеви, су следећи:


• Ефикасност пропаганде – циљ је стварање добре представе о дестинацији која је предмет пропаганде.

• Указивање на уникатност (јединственост) дестинације• Стварање снажног, позитивног утиска о дестинацији – циљ је давање јаког мо-

тива потенцијалном туристи за посету дестинацији, која пружа оно што у њего-вом месту нема.

• Прилагођавање текста у пропагандом материјалу образовном нивоу циљне гру-пе – циљ је не користећи клишее конвенционалног језика пропаганде, привући по-тенцијалне туристе.

• Стварање јасне представе о могућој корисности путовања – циљ је пружи-ти помоћ туристи да јасно сагледа шта му путовање пружа, у складу са његовим друштвеним, економским положајем и културним капиталом који поседује.

• Употреба адекватних графичких, огласних, пројекционих средстава и других средстава туристичке пропаганде – циљ је стицање што боље визуелне предста-ве о понуђеној дестинацији.

• Истицање свеукупне атрактивности дестинације – циљ је стицање укупног утиска о дестинацији, на основу локалне културе, лепе природе, културног наслеђа и развијене инфраструктуре.Бездан као једна атрактивна дестинација може да задовољи жељене циљеве ту-

ристичке пропаганде. Туристичка пропагандна средства обезбеђена су као део про-мотивног материјала од стране Туристичке организације Сомбор.

Графичка средства попут проспеката као што су брошуре, израђене су у циљу промовисања туристичке и угоститељске понуде у Бездану. Постоје и календари раз-них фирми који кроз слике приказују Бездан. Међутим, потребно је укључити сву постојећу туристичку понуду у израду брошура које би се нашле у рукама потен-цијалних туриста. Публицистичка издања попут различитих чланака, репортажа, ча-сописа и новина омогућила би још већу заинтересованост посетилаца. Израда фо-

Слика 7. Рукотворине од дрвета (фото. С. Луткић)

Photo 7. Handicrafts made of wood (source: S. Lutkić)


тографија попут разгледница омогућиле би страним туристима да пошаљу поздрав својим пријатељима и промовишу Бездан као идеалну дестинацију.

Интернет странице Бездана израђене су и постоје. У складу са свим одгова-рајућим информацијама задовољавају одређене потребе сваког потенцијалног тури-сте. На страницама www.bezdan.org.yu могуће је пронаћи информације на више јези-ка (српски, мађарски, енглески и немачки). Оно што је обавезно је да се свакодневно допуњује, мења у складу са тренутним стањем и уводе новине како би понуда и инте-ресовање стално скретало пажњу сталних посетилаца, али и оних који се први пут су-срећу са безданском понудом. Било би пожељно да постоји презентација или кратак филм на CD-у о најактуелнијим туристичким понудама.

Огласна средства попут огласа у штампи или билборди имали би много већи ефе-кат на пажњу потенцијалних туриста. Рекламе угоститељских објеката и салаша по-себно би привукле пажњу. Њихово појављивање далеко од општине утицало би на шири аспект рекламирања.

Просторно-пластична средства тј. учешће на сајмовима уз опремљен простор са разним предметима и могућим и постојећим сувенирима (слика 7).

Пројекциона средства то јест, пропагандни филм или видео запис о Бездану са свим туристичким потенцијалима и понудом, који би нашао место на некој од теле-визијских станица, на сајмовима или у продаји и на тај начин информисао много већи обим потенцијалних туриста који би посетили Бездан.

КВАЛИТЕТАН ТУРИЗАМ РУРАЛНОГ ПОДРУЧЈА

Екорурални туризам је значајна компонента интегралног и одрживог развоја и ревитализације насеља у близини заштићених природних резервата, као и компо-нента која недостаје у подстицају развоја локалног тржишта за пољопривредне и не-пољопривредне делатности на селу, као и посебан подстицај запошљавању. Очуваност природне средине, културно наслеђе и локална заједница су основни предуслов за развој екоруралног туризма, а то су уједно и основни потенцијали Бездана. Постојање Специјалног резервата „Горње Подунавље“ употпуњује слику ове руралне средине, дајући јој оквир здравог природног окружења и његове аутентичности. Очување жи-вотне средине и уживање у њеним благодетима, свакако је предуслова за развој еко-туризма. Међутим, нису само свет дивљине и атмосфера у опасности од загађења него су често угрожене и домаће заједнице, њихова традиција, култура и њихови спомени-ци. У очувању природне и културне баштине једног сеоског окружења, развој екору-ралног туризма представља важну карику у реализацији свих мера неопходних за ње-гово спровођење.

Да би се рурална подручја као што је Бездан могла укључити у туристичку пону-ду, потребни су одређени предуслови. Поред опремљености простора и објеката, не-опходно је припремити становништво за прихват гостију. Укључивањем сеоског ста-новништва у туристичку привреду, потребно им је указати да поред могућности које пружају, морају да имају и жељу и способност да би пружили квалитетну услугу и за-довољили очекивања гостију који бораве у њиховим домаћинствима (Стаменковић, 2003).


ЗАКЉУЧАК

Иако постоје бројни недостаци у развоју екоруралног туризма у Бездану, уз помоћ локалне заједнице, невладиних удружења и радно способног становништва уз помоћ државних установа, могуће је развијати овај вид туризма у селу. Основа за наступ, како на домаћем тако и на иностраном тржишту, јесте квалитетан туристички про-извод руралног подручја. Укључивањем локалне заједнице, јавног и приватног секто-ра, невладиних организација и туристичких организација, утицао би квалитетније на развој туризма у Бездану.

Неопходно је оспособљавање и едуковање становништва, додатно образовање, добра организација и маркетиншке активности. Постојање невладиних удружења у Бездану већ чини прве кораке како би створиле препознатљиву туристичку дести-нацију Бездана. У реализацији многобројних планова и пројеката, недостају финан-сијска средства за њихову реализацију. Зато је потребно упутити их да редовно прате информације о кредитима и донаторским средствима Министарстaва, као и средста-ва из фондова прекограничне сарадње, а све у циљу унапређења квалитета туристич-ке понуде. Сви учесници у туризму морали би да прате сајт Министарства финансија, туризам и осталих, посећују сајмове и стручна предавања.

Разлози за развој екоруралног туризма у Бездану, с једне стране омогућили би очу-вање културног наслеђа и укључио би се један број економски неактивног станов-ништва у овај вид привређивања и проширио би пољопривредну производњу, док са друге стране туристи би били у могућности да осете предности здравог и еколошког живота једне очуване природне средине.

Бездан по свом положају, природним лепотама и прошлости представља привлач-но туристичко место. Повољан саобраћајно географски положај, мултиетничност и мултикултуралност представља добру основу за међународну сарадњу страних ту-риста као потенцијалних посетиоца. Уз добро остварену организацију и вредан рад, Бездан би могао постати прави бисер екоруралног туризма, али и покретачка снага одрживог развоја целог региона. Као такав, представљао би незаобилазну атрактивну дестинацију на туристичком тржишту.

ЛИТЕРАТУРА И ОСТАЛИ ИЗВОРИ

1. Бала, Ф., (1984): Хроника Бездана до 1944. године, Месна заједница Бездан, Без-дан.

2. Богдановић, Ж., и други, (1994): Општина Апатин, Географске монографије војвођанских општина, Природно-математички факултет, Институт за геогра-фију, Нови Сад.

3. Божић, Ђ., (1998): Основна каналска мрежа хидросистема Дунав-Тиса-Дунав на подручју западне Бачке, Мостонга и воде Западне Бачке, Културно-историјско друштво “Пролеће на ченејским салашима”, Нови Сад.

4. Букуров, Б., (1975): Физичко-географске и антропогеографске прилике Војво-дине, Нови Сад.

5. Гашић, О., Јовановић, В., Попов, Р., Старчевић, Љ., Стојановић, С., (1995): Свеске Матице Српске, Грађа и прилози за културну и друштвену историју, Нови Сад.


6. Ковачевић, Б., и други (2000): Специјални резерват природе „Горње Подуна-вље“, предлог за стављање под заштиту као природног добра од изузетног зна-чаја, Завод за заштиту природе Србије, Радна јединица Новом Саду, 2000.

7. Лазић, Л., и други (2007): Рурални туризам-скрипта, Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад.

8. Лашков, М., (1982): Бањски туризам САП Војводине, Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет, Институт за географију, Нови Сад.

9. Подаци Туристичке организације Сомбор, (2008).10. Подаци Месне заједнице „Бездан“ у Бездану, (2008).11. Стаменковић, И. (2003а): Могућности за организацију сеоског туризма у Ковиљу,

Рурални туризам и одрживи развој Балкана – Rural Tourism and sustainable development of the Balkans, стр. 347-352, Други форум AEERT (Asociation of experts in eco-rural Tourism), 25-27 мај 2003. године, Крагујевац.

12. Стаменковић, И. (2003б): Становништво као значајан фактор развоја сеоског туризма у Ковиљу, Научно-стручни часопис из Туризма, бр.7, Савремене тен-денције у туризму, хотелијерству и гастрономији у 2003., стр. 39-40, ПМФ, Де-партман за географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад.

13. Станислава, Л., (2008): Могућности развоја екоруралног туризма у Бездану, Ди-пломски рад, Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад.

14. Стојановић, В., (2002): Специјални резерват природе „Горње Подунавље“, Уни-верзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет, Департман за гео-графију, туризам и хотелијерство, Нови Сад.

15. Томић, П., и други (1996): Општина Сомбор, географске монографије војвођан-ских општина, Природно-математички факултет, Институт за географију, Нови Сад.

16. Тривуновић, С., (2007): Стање и развој сеоског туризма у Бездану, Бездан17. Хаџић, О., (2005): Културни туризам, Универзитет у Новом Саду, Природно-ма-

тематички факултет, Институт за географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад.

18. www.bezdan.org.yu19. www.backimonostor.com20. www.somborvaros.org


РЕЗИМЕ: Национална кухиња као део традиције и етно наслеђа неког народа и земље саставни је део туристичке понуде и представља јединствен производ. У већини смештајних и ресторатерских објеката на познатим дестинацијама гос-тима се у оквиру програма тематских вечери послужује храна тог поднебља. Јако је важно оброке, то јест специјалитете које одаберемо за госте, да ускладимо са про-грамом аниматора. Такав програм мора бити испуњен фолклорним карактерис-тикама народа који желимо да представимо посетиоцима. Ово ставља пред ани-маторе тежак задатак, али они то обављају са највећим уживањем и лакоћом. У раду ће бити наведени и многобројни гастрономски специјалитети са различитих географских простора и континената, помоћу којих су поменуте земље изградиле свој туристички имиџ.Кључне речи: анимација у туризму, гастрономија, етно наслеђе

ABSTRACT: National cusine as a part of tradition and ethnography of one nation or country is also, a part of touristic offer and represents a uniqe product, as well. In the most hotels and restaurants, on a famous destinations, authentic food is served to guests in the course of amination programes. The most important thing is to choose meals, that are in relation with animation programe. That type of programe should be filled with the folkloric caracteristics of one nation, which we want to represent to visitors. This is a very hard task for animators, but it’s also something they do with pleasure and carelessness. In this paper, numerous of gastronomical recipes will be chart, from various geographical spaces and continents, that help to mentioned countries bilding their touristic image.Key words: Animation in Tourism, Gastronomy, ethnography

ЕТНО-ГАСТРОНОМСКА ПОНУДА У АНИМАЦИЈИ ТУРИСТА

ETHNO-GASTRONOMY ОFFER IN A PROCESS OF TOURIST ANIMATIONIN BEZDAN

Др Ађелија Ивков*, Игор Стаменковић*

Оригинални научни рад UDK 338.482:159.9


37/2008.

* Универзитет у Новом Саду, ПМФ, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад,


УВОД

Човеку је исхрана одувек била од примарног значаја, јер је храна основ његовог постојања – његова најстарија навика. У свом животу људска заједница је пролази-ла кроз разне фазе развоја, људи су живели без одеће, кућа, оруђа и оружја, али свим људима је за живот увек била неопходна храна. Без обзира што се у поређењу са дру-гим активностима и животним питањима и недоумицама, мање бавио изучавањем исхране, човек у својим обичајима, традицији или ритуалним мотивима ствара трпе-зу. А изглед трпезе и њен садржај чинили су одувек круну етнобогатства неког наро-да и у свим радостима и у тугама.

Упознавање туриста са културом неке земље свакако је један од примарних зада-така анимације са аспеката омогућавања индивидуалног доживљаја и с аспекта ту-ристичке понуде. Гастрономска понуда је такође део културе народа, те би и њу треба-ло свакако укључити у програме анимације, јер се темељи на народном кулинарству и фолклорним елементима. Гастрономска понуда је значајна за упознавање туриста са културом земље као и за разноврсност туристичке понуде. Гастрономска понуда је сама по себи атрактивнија ако је обојена анимацијским детаљима, као што су народна ношња и музика. Веома је важно уколико то услови дозвољавају, омогућити гостима да се сами укључе у припрему неког традиционалног јела, јер тиме они упознају неш-то типично за ту дестинацију (Ивков, Стаменковић, 2006).

РАЗВОЈ ГАСТРОНОМИЈЕ

У почетку развоја људског друштва људи су за исхрану користили искључиво оно што им је природа пружала, неприпремљену и сирову намирницу. То је била храна биљног и животињског порекла, с обзиром да је људски организам прилагођен за ва-рење обе врсте. Неки трагови такве исхране су се задржали до данас. Првобитни чо-век у праисторији, није познавао куварске технике, али се хранио намирницама које је налазио у природи, у прво време са биљним плодовима и то доба је означено као ве-гетаријанска исхрана (Ивков, 2007а).

Проналаском камене секире, човек почиње да се бави ловом и да употребљава све-же месо дивљих животиња. И у то време човек је тежио да створи што веће количи-не хране и да обезбеди трајнију животну егзистенцију. Већ тада се појавио проблем конзервирања, па је човек почео да на сунцу суши жито и плодове, а касније на диму и месо.

Предуслов за кулинарство јесте проналазак ватре која је најпре служила за грејање, али је човек убрзо почео да пече и комаде меса, што је почетак термичке обраде на-мирница, а пошто је на тој ватри почео да пече и земљане предмете, остварени су ус-лови за стварање новог термичког процеса – кувања.

Претпоставља се да је спремање хране почело некако спонтано, када су људи у природи почели да проналазе печено месо и биљне производе (као последица пожа-ра), а потом по угледу на њих и сами да их пеку. Како за печење није потребно имати никаква додатна помагала, сем отворене ватре сматра се да је печење доста старије од кувања (Ивков, 2007а). Древне цивилизације дале су доста података о начину исхра-не и начину припреме јела.


Египат, једна од најстаријих цивилизација имао је доста развијено кулинарство, а пронађени су остаци хлеба и више врста колача. Египћани нису знали за квасац, већ су правили кашаст хлеб, а да би поправили квалитет, додавали су му млеко, јаја, бу-тер и сушено воће. Касније су из Асирије пренели квасац. Месо су јели за празнике и о свечаностима. Користили су чак маслиново уље и сирће, а рибу су јели у свежем и у сушеном стању.

Персија је била доста богата земља и имала је хране у изобиљу. Пекло се месо у це-лим комадима, и на столу је увек било вина. Персијанци су кували месо од корњаче и добијали и данас познату супу.

Из Персије у V веку пре нове ере, вештина кувања пренета је у Грчку, где је написа-на и најстарија куварска књига „Опсологија“ чији је аутор био Терписон.

Гастрономија је реч грчког порекла и означава све оно што је у вези са кувањем, куварску вештину, а уједно означава и гурманлук и сладокуство1.

У Грчкој се појављује прва нама позната гастрономска књига под називом „Хиди-патија“. То је врста гастрономске енциклопедије у којој су била сабрана сва гастро-номска достигнућа у гастрономији тога времена. Управо је Грчка почела да даје умет-ничку ноту у припреми јела и развоју гастрономије.

Империјална ера Старог Рима имала је своју познату гастрономију, постојала је и кухиња средњевековне Европе, која је битно почела да се мења у XVIII и почетком XIX века, тако да је данас готово нестала уступајући место новим гастрономским специја-литетима (Влаховић, 1999).

ГАСТРОНОМИЈА, ПРИВИЛЕГИЈА БОГАТИХ ИЛИ НЕ

Гастрономија је током векова имала и свој социјални аспект, који се временом мењао. То се највише огледа у томе што су добре рецепте и укусна јела најпре могли да спремају само повлашћени слојеви друштва, јер су ретке намирнице биле доступне само богатим појединцима.Временом, гастрономија губи херметичност као привиле-гија мањине, постепено улази у народ и богати њихову храну.

Стари Рим је познат по раскошним гозбама и великим пријемима. Римска кухиња је била обилата и луксузна, па самим тим и расипничка. Они су први почели да деко-ришу чиније златом, сребром и драгим камењем. Римски цар Вителије је први поде-лио гозбе на доручак, ручак и вечеру и почео са украшавањем сала за гозбу.

Пропашћу Римског царства, Византија односи на исток све тековине римске ку-хиње, као и тековине свих осталих култура и одржава их све до 1453. године, када пада под власт Турске. Гастрономска достигнућа бивају пресељена у Константино-пољ. У Византији се кухиња даље развијала и постигла вредне резултате и то у време док се на западу јело прстима. У њој је настала и чувена оријентална кухиња, која се задржала и до данас у појединим деловима Србије (Ивков, 2007а).

Италијанска грофица Катарина Медичи је својом удајом у Француску повела и ита-лијанске куваре, који су тамо пренели италијанска достигнућа у гастрономији. То је по-четак стварања француске гастрономије, која се данас сматра претечом свих кухиња на

1 Занимљиво је споменути да Француска академија наука, реч гастрономија није хтела да прихвати и користи у енциклопедијама све до 1835., од када се овај израз, као француска реч, појављује у речнику Француске академије.


тлу Европе. Најпознатији кувар у Француској био је Ескофије, који је добио Златни крст Легије части, за све оно што је урадио на уздизању француске кухиње у свету.

У време француске буржоарске револуције, долази до новог процвата гастроно-мије, појављују се велики кувари и настају многобројна јела, која су добила називе по славним личностима у чију част су била припремана (мада су данас та јела изгуби-ла свој прави значај због великог утицаја индустријских производа) (Влаховић, 1999). Међутим, и данас се може рећи да је гастрономија привилегија развијених делова све-та, пре свих Америке и Европе, у односу на мање развијене Африку, Азију и Јужну Америку, где се народ храни само колико је довољно да преживи.

ЕТНО-ГАСТРОНОМСКИ ТУРИЗАМ

Анимација је једна од делатности која кроз остварење хуманистичке функције доприноси остварењу економских резултата. Анимацијом се задовољава потреба ту-риста за променом, дружењем, развија се култура одмарања туриста, стичу се нова знања и вештине, али и навике активног провођења одмора. Анимација као саставни део туристичке понуде обележава њену вишу фазу и утиче на свест туристичких рад-ника да госту није довољно понудити само сунце и море. Из тога се увиђа да анима-ција постаје важна компонента туристичке понуде. Туристи се све чешће одлучују за аранжмане у оквиру којих се нуди организована забава и друге активности, као и међусобно упознавање и комуницирање (Ивков, 2007).

Упознавање туриста са културом неке земље је свакако један од примарних за-датака анимације и са аспекта омогућавања индивидуалних доживљаја и са аспе-кта туристичке понуде. Задатак анимације као посредника, да туристе укључује у све видове културног живота одређеног насеља, да их упознаје са народним обичајима, савременим културним збивањима као и културом свакодневног живота.

Гастрономска понуда је саставни део културе народа, и свакако би требало да буде укључена у програме анимације, јер се темељи на народном кулинарству и фолклор-ним елементима.

Аутори истичу да је, као кулинарско умеће неке земље или локалитета, гастроном-ски мотив непреносив. Свако преношење одређене кухиње је имитација, будући да је стављена у амбијент у коме живи народ коме дотична кухиња не припада и не постоје обичаји дотичне земље или краја.

С друге стране, упознавање етносоцијалних карактеристика није потпуно без упознавања културе исхране. Упознавањем националних кухиња упознајемо друге народе њихову културу и прошлост. Захваљујући рецептима одређених народа, мо-жемо да пронађемо трагове њихове историје, како по састојцима које користе, тако и по начину на који неко јело спремају.

Гастрономска понуда је значајна за упознавање туриста са културом земље, као и за разноврсност туристичке понуде. Истовремено, гастрономска понуда ће бити ат-рактивнија, ако је обојена „анимацијским детаљима“, одговарајућим амбијентом, на-родним ношњама и музиком. Послуживања специјалитета народне кухиње, може да буде прави доживљај за туристе, које су, такође, заинтересовани да науче да припре-мају неко од домаћих јела. Тако се туристима омогућује да упознају нешто „типично“ за одређени крај или земљу, а уједно се ствара имиџ туристичке понуде (Равкин, 1989).


АНИМАЦИЈА И ГАСТРОНОМИЈА – НЕРАСКИДИВА ВЕЗА

Постоје разне врсте тематских вечери које се одржавају у одређеним дестинација-ма. То могу бити вештачки створени догађаји који туристе враћају у одређени исто-ријски период неке земље и самим тим им показују начин живота људи тог доба. Кроз те тематске вечери, поред тога што се „разбија“ монотонија боравка у туристичким местима, туристима се омогућава да упознају и боље разумеју одређени народ, њи-хову културу и традицију. Многе туристичке дестинације, постале су препознатљи-ве између осталог и по тематским вечерима. То су све тематске вечери које имају за циљ да туристима пруже пријатан боравак у одређеној дестинацији, али у исто време имају и културни карактер. Често се захваљујући тематским вечерима у туризму „раз-бијају“ предрасуде о одређеним народима са којима су туристи дошли у неку земљу (Ивков, Стаменковић, 2006).

Два конкретна примера су кухиња Јапана, чија је оригиналност последица изола-ције у којој је ова земља живела све до прошлог века и кулинарство Кариба, настало под утицајем страних колонизатора и афричких традиција које су донели црни робови.

Тако је мексичка кухиња мешавина шпанске, али и кухиње Ацтека и Маја. Студен-ти Департмана за географију, туризам и хотелијерство су 2006. приликом организо-вања тематске вечери „Мексико у Новом Саду“ поред представљања фолклорних еле-мената мексичког народа у целовечерњи програм укључили и богату гастрономску понуду и посетиоце су упознали са основним карактеристикама гастрономије Мек-сика (слика 1).

За Ацтеке, кукуруз је био срж религиозног, ритуалног и свакодневног живота. Од њега је прављен напитак „атол“, затим тамалеси пуњени месом или рибом и од ку-куруза су се правиле тортиље, како су их Шпанци назвали, које су често служиле као кашике или су пуњене поврћем или месом. Напици су били једнако важни. Нај-цењенија је била чоколада, настала од плода какаоа (расте у држави Табаско), која је била резервисана за племство и привилеговане. Остатак популације је правио сок од агаве под називом пулке. Парадајз и паприка су, наравно, најчешћи састојци у мек-сичким јелима (Ивков, Стаменковић, 2006). Зачини су битна ствар при припремању сваког мексичког јела. Најчешћи је коријандер, а чили папричица је постала омиљени састојак јелима широм света, а преко сто врста се само гаји у Мексику. Најпознатији напитак је Мескал, који се производи у скоро свим деловима где има агаве. За светску јавност много познатије пиће је текила (Група аутора, 2006).

Након упознавања са основним елементима мексичке кухиње туристи (у овом случају посетиоци – колеге са Департмана за географију, туризам и хотелијерство, студенти, родитељи и пријатељи) су том приликом могли да пробају као предјело чор-бу са наћосом (чипс) и квестадиљу; као главно јело пилеће бело месо на жару, са сосо-вима и прилозима (пасуљ), а на крају су се засладили фахита палачинкама (слика 2).

Спуштајући се дуж централне Америке, кухиња се мења од земље до земље. Не-када под шпанским утицајем (Куба, Доминиканска Република), француским (Хаити, Гвадалупа), холандским (Куракао) или англосаксонским (Јамајка), а свему треба дода-ти и утицај афричку кухињу коју су донели црни робови, као и у новије време, азијс-ку. Заједничко за све ове кухиње) су воће и поврће. Тако су настале енсаладас, супе у којима су воће и поврће помешани у тријум)фу боја и укуса, затим воћне салате који-ма није потребан додатак шећера.


Слика 1. Дегустација текиле

Photo 1. Degustation of Tekila drink Извор: фото Ивков А., 2006; Source: foto Ivkov A., 2006.

Слика 2. Студенти изводе мексичку серију

Photo 2. Students are acting in Mexican’s soupИзвор: фото Ивков А., 2006; Source: foto Ivkov A., 2006.


Друга група студената Департмана за географију, туризам и хотелијерство је 2007. организовала тематско вече под називом „Noche de la Cuba“, где је уз богат програм посетиоцима гастрономским специјалитетима дочарана лепота и занимљивост Кубе.

Типична кубанска кухиња, уствари је креолска која обједињује утицаје индијске, афричке и шпанске кухиње. Култ хлеба овде не постоји. Једу се јаја на разне начине, и много пиринча, тропско воће – банане и папаја послужују се и као предјело и уз глав-но јело и као основа десерта. Месо се грилује, а најчешће се претходно маринира у соку од поморанџе, а уз све се послужује снажан умак од белог лука. Од месних јела, чешће су на јеловницима пилетина и свињетина, за разлику од говедине која је ретко на тањиру. У бољим ресторанима нуде се рибљи специјалитети на креолски начин са плодовима мора. Незаобилазна је посластица „флан“. То је од Шпанаца преузети ка-рамелин пудинг. Уз добре домаће сокове, нуде се и свеже припремљени природни сокови. Национално пиће на Куби је чувени рум којег има у категоријама квалите-та. Пије се чист или приређен у коктелима, а радо се пије и пиво (Група аутора, 2007). Овом приликом гости су за почетак пробали чувени коктел “Cuba libre”, након којег су као предјело добили кубанску питу. Као главно јело било је послужено неколико спе-цијалитета: тамали у листовима, креолско пиле и као прилог пиринач. На крају као дезерт су послужене чоколадне банане (слика 3).

У Јужној Америци, две велике државе Бразил и Аргентина намећу се на кулинар-ском плану. У Аргентини, основа исхране је месо, а поврће и житарице су само прилог. У Бразилу су разлике између севера и, југа, истока и запада земље тако велике да чине праве гастрономске регије. Пиринач и пасуљ се једу свуда, али на североистоку Бра-зила, врло сиромашној регији, најраспрострањенија намирница је ма)ниока, уз ди-вљач и рибу. На југу, месо на роштиљу говори о великим узгајалиштима стоке. И овде, као и у централној Америци, има у изобиљу тропског воћа – манга, папаје, маракује.

Прва велика разлика, када је реч о афричкој кухињи, односи се на северну Афри-ку, махом муслиманску, арапског говорног подручја и подсахарску, тзв.“црну“ Афри-ку. Од Марока до Суецког канала гастрономија носи снажан печат арапског света. То је кухиња заснована на кус-кусу, поврћу и зеленишу, уз које се углавном једу јагњети-на и пилетина. Најчешће воће су урме, бадеми и агруми. Зелениш је класични меди-

Слика 3. Путовање на Кубу

Photo 3. Travel to CubaИзвор: фото Радовић Ј., 2007; Source: foto Radović J., 2007.


терански – патлиџан, лук, тиквице, парадајз, а поврће „античко“ – леблебије и сочиво. И данас се „библијска чорба од сочива“ може наћи на сваком столу обала Медитера-на. Зачини: ђумбир, ким, шафран и куркума се зналачки користе чешће него пикант-ни попут љуте паприке.

Уколико сте туриста у Египту или Тунису имаћете прилике да присуствујете некој од тематских вечери у коју ће обавезно бити укључена и гастрономска понуда ових зе-маља. Ако у Тунису кренете на излет у пустињу имаћете прилике да присуствујете сле-дећем ручку. Као топло предјело једе се брик (коре за питу напуњене смесом од јаја, сира и зеља). У ресторанима ће вам често изнети пре главног јела хорису или љутицу, предје-ло које се прави од љуте паприке, а које прија само правим гурманима. Супе и чорбе се једу само зими. Већина јела уствари подсећа на супе и чорбе, а прави се од пуно поврћа и комада хлеба. Месо се не конзумира у великим количинама јер је прилично скупо. Најпознатије туниско јело које овом приликом можете пробати је кус-кус, који се пра-ви од крупно самлевеног гриза и прилично је укусно. У кухињи користе много зачина: шафран, ким, коријандер, анис и тако даље па су јела необичних мириса и укуса.

Од слаткиша се праве суви колачићи који су прилично тврди и безукусни. Након јела у свим ресторанима ће вас понудити слатком кафом или неким од чајева: црни, зелени, са бадемом, са пинијама. Уколико желите да попијете неко алкохолно пиће, то може бити буха – ракија од смокве или тибарин – ликер од урми, који се овде произ-воде (Ивков, 2006).

Када је реч о црној Африци, тешко се може говорити о једној кухињи, јер различи-тост тако великог континента спречава постојање јединствене кулинарске традиције. Док се у области Рога Африке још осећају утицаји блискоисточне културе, дуж оба-ла Индијског океана и на острвима израженији су утицаји богате индијске кухиње. У јужној Африци векови енглеске и холандске доминације утицали су и на локалну ку-хињу. У екваторијалној Африци доста се једе пиринач, уз рибу и пилетину, говедина се ређе једе, јер је скупа за већину становништва. У исхрани се много користи кики-рики од којег се праве разни сосови и наравно, много поврћа и банана.

Кулинарство на Блиском истоку има много сличности са оним у северној Африци. Наравно, кус-кус је у Либану замењен бургулом, а још даље на истоку пиринчем, али поврће и воће су исти, као и употреба јагњетине и пилетине. Али, у многа јела се до-даје јогурт.

Индијски потконтинент открива свет невиђених укуса и мириса. Индијско кули-нарство уводи нас у свет нама раније непознатих зачина. Састојци једне од најпозна-тијих мешавина зачина гарам масала не само да су различити у разним регијама или у зависности од јела које се прави, већ скоро свака домаћица има неку своју „тајну“ како је прави. Као у Африци и у Индији и Азији јело се служи само као главно.

Зачини и зачинске траве су врло карактеристични за тајландску кухињу, нарочито љута папричица, ђумбир, коријандер, босиљак и нана. То су укуси који тајландској ку-хињи дају ноту свежине прилагођену суптропској клими. На Тајланду расте егзотично воће (кокос је незаменљив у припреми многих слаткиша, сосова и карија), а ту је и зе-лениш (лотос, водени кестен и друге јестиве водене биљке). Све ово, можете пробати на специјализованим тајландским вечерима које се организују у ресторанима где уз богат фолклорни програм, плес и музику имате прилике да видите како се на лицу места при-према храна и да пробате неки од многобројних специјалитета. Велики број ресторана понудиће вам разне специјалитете који, понекад представљају комбинацију меса и ана-


наса или неког другог воћа. Уколико не волите љуто, увек морате нагласити „но спицy“. На улици ћете уочити бројне тезге и покретна колица са којих вам нуде свеже воће, со-кове од цеђеног воћа, који су (да вас не изненади) посољени, (због потребе организма ус-лед високих температура и прекомерног знојења), али исто тако ћете срести и покретне тезге са сушеним инсектима (ларвама, скакавцима и слично).

Због свог пространства и различитих етничких група Кина, поседује обиље реце-пата и начина припремања. На Западу се највише цени кухиња из Кантона коју одли-кује брз начин припреме, што омогућава да састојци очувају свежину и буду хрскави. Због тога се намирнице секу на мале комаде и спајају светлим сосовима, пиринчаним вином или мешавином супе и густина.

Када се стигне на Далеки Исток, наилази се на сасвим оригиналну кухињу, често без икаквих западњачких утицаја, али која поседује велику гастрономску традицију, богату јелима врло префињеног утицаја. “Свако јело је уметничко дело”, филозофија је јапанске кухиње. Боје и облици су од суштинског значаја и треба да буду хармонич-ни. Пажња се не посвећује само садржају (намирницама) већ и постављању стола и распореду јела. У Јапану је „брзо“ кување достигло перфекцију припремом сирових јела – сушија и сашимија од рибе и меса. Јела су различитог облика и боја и савршеног укуса. Јапан своју везаност за море изражава у кухињи где преовлађују рибе и алге. Чак и основна супа –„даши“, која се користи за припреме свих чорби, добија се од алги и комадића сушене рибе.

Нема те етничке групе у Европи која свој идентитет не означава склоностима и одбојностима, односно препорукама и забранама у исхрани. У погледу хране, прак-са зацело намеће снажна ограничења. Реткост унутар неке етничке групе, намирнице или неког јела може се приписати склоностима или одбојностима само уколико рас-положиви прехрамбени извори стављају њене чланове да бирају. Етничка карта Евро-пе издељена је невидљивим границама које раздвајају групе са истоврсним изворима, али са разноврсним режимима исхране (Кизније, 1996).

Слика 4. Студент хотелијерства послужује храну

Photo 4. Student of Hotel management is serving the mealИзвор: фото Радовић Ј., 2008; Source: foto Radović J., 2008.


ЗАКЉУЧАК

Припремити карипску, индонежанску, мароканску вечеру или било коју другу на-ционалну вечеру не значи само концентрисати се на прављење разних специјалитета, већ и поштовати, колико је могуће, обичаје те земље који се односе на ритуал обеда и гостопримство. Само на тај начин ће јело и све што из оброка проистиче постати пра-ва спона са другом земљом. Ако позивате госте на мексичку кухињу можете, на при-мер, да поставите сто на неформалан начин, уз рустични столњак и салвете са везом у облику разнобојних птица, што је типичан мотив за области где су обитавале Маје. Послужите уз јело пиво или текилу уз со и лимун.

Ако желите госте да изненадите јапанском вечером, основна нит треба да буде са-чињена од префињености, елеганције и склада. Нама није лако да уронимо у тај свет где је сваки покрет ритуал, где јела од рибе и меса постају права минијатурна умет-ничка дела. При том, не смеју се заборавити чувени штапићи од бамбуса, а за оне мање веште ипак треба предвидети класични есцајг. Уз темпуру (месо и поврће у хрс-кавом тесту) може служити и чај, мада се традиционално служи саке (пиринчана ра-кија). Јапанска кухиња је превише захтевна, те нам остаје да одаберемо једноставнију, али свакако не и мање укусну, индијску, бразилску или можда, египатску. Коју год кухињу да изаберемо за тематско вече морамо водити рачуна да гастрономска пону-да буде усклађена са програмом аниматора. Тај програм ће бити испуњен фолклор-ним карактеристикама народа који желимо да представимо посетиоцима. Ово ставља пред аниматоре тежак задатак, али задатак који они обављају са највећим уживањем. И као резултат свега, туристи доживе етно-гастрономски ужитак анимацијске, те-матске вечери и задовољни једва чекају да се наредног пута опет пријаве за неко ново тематско вече.


Ивков, А., Стаменковић, И., (2006): Значај тематских вечери за квалитет туристич-ке понуде у туристичкој дестинацији, Научно-стручни часопис Туризам бр. 10, ПМФ, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад. Стр. 163-167.

Кизније, Ж., (1996): Етнологија Европе, Београд.Влаховић, П., (1999): Србија, земља, народ, обичаји, Београд.Ивков, А., (2006): На вратима Сахаре, Геа, бр. 30, ПМФ, Департман за географију, ту-

ризам и хотелијерство, Нови Сад. стр. 26-35.Ивков, А., (2007): Анимација у туризму, Скрипта, ПМФ, Департман за географију, ту-

ризам и хотелијерство, Нови Сад.Ивков, А., (2007а): Географске основе етнологије, Скрипта, ПМФ, Департман за геогра-

фију, туризам и хотелијерство, Нови Сад.Равкин Радослава, 1989. Анимација у туризму. Заложба Младинска књига, Љубља-

на-Загреб.Група аутора, (2006): Мексико у Новом Саду, писани пројекат, Департман за геогра-

фију, туризам и хотелијерство, Нови Сад.Група аутора, (2007): Noche de la Cuba – Кубанско вече, писани пројекат, Департман за

географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад.


РЕЗИМЕ: За сваки крај, односно за свако говорно подручје карактеристични су одређени обичаји који су праћени песмом и игром. Босилеградско Крајиште нала-зи се у југо-источном делу Србије веома близу Бугарске и Македонске границе. Управо положај овог краја условио је да се на релативно малом простору очувају обичаји и игре који су аутентични за овај крај.Кључне речи: Крајиште, Босилеград, песме, игре, обичаји

ABSTRACT: In every region, there are special traditional custom events that are character-ized by specific songs and dancing. Bosilegradsko Krajište is situated in southeastern part of Serbia in the vicinity of Bulgarian and Macedonian border. This specific regional setting con-tributed to conservation of authentic customs and dances.Key words: Krajište, Bosilegrad, songs, dances, customs.

УВОД

Песма и игра су неизоставни елемент живота сваког народа. Кроз различите оби-чаје показани су карактер и особине посматраног народа, указано је на њихову кул-туру и начин живљења.

Морфолошке и географске особине Централно-балканске области, служиле су као „масовне пречаге” културним и историјским процесима. Учиниле су да етнички про-цеси и људске групе које насељавају мање доступне области, имају до извесне мере за-себан развој од других група настањених у областима спајања и прожимања. Управо због те изолованости и неприступачности, сачувана је аутохтоност и архаичност ет-никома народа који на тим просторима живе (Цвијић, 1922).

ИГРЕ И ОБИЧАЈИ ИЗ БОСИЛЕГРАДСКОГ КРАЈИШТА

TRADITIONAL DANCES AND CUSTOMS OF BOSILEGRAD REGION

др Анђелија Ивков*, мр Милана Пашић*, Горан Ћурчић**

Оригинални научни рад UDK 398(497.1)


37/2008.

* Универзитет у Новом Саду, ПМФ, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад.** студент, ПМФ, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад.


ПРОСТОРНО-ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Део централног Балкана чини област Крајиште са својим административним цен-тром у Босилграду. Ова област заузима територију омеђену врањском, ћустендил-ском, радомирском и лесковачком котлином, а простире се по огранцима Осогова настављајући преко Патарице и Стрешера до близу Реја. На северу се простире од Стрешера и развођа Струме према Врлој Реци и Власини. На западу граница иде до Варденика, Мркше и Црног Врха, а на југу престаје где почиње Ћустендилска котли-на. На североистоку и истоку граница Крајишта је одређена као и према Ћустендилу самим тим што је Крајиште висока и планинска област, простором који се наставља котлинама и равницом. Планине ове области припадају групи родопских планина (Николић, 1912).

Крајиште као предеона целина најјужнијег дела српског Шоплука, обухвата 36 села. Њена непроходност је утицала на заобилажење главне саобраћајне линије. С обзиром да се налази у развођу Мораве и Струме, где је извориште Врле Реке, Вла-сине, Јарме и других река, ова област је отворена на више страна у правцу долина тих река.

Karta 1. Босилеградско крајиште

Map 1. Bosilegrad regionИзвор: www.autokarte.co.yu, Размер 1cm = 5км


ИСТОРИЈАТ ОБЛАСТИ

Крајиште није било предмет систематског научног истраживања, тако да не постоји тачан увид у културне слојеве и историјска збивања која су на овом про-стору постојала. Олакшавајућу околност у сагледавању културно-историјских про-цеса на овој територији представљају археолошка, антропогеографска и етнолош-ка истраживања блиских области, на основу којих се може направити површна реконсртукција (Гарашанин, 1973).

Први поуздани подаци о доскорашњим становницима на овим просторима од-носе се на Ашане (Влаховић, 1979). Истражујући Крајиште и Власину установљено је њихово присуство где су долазили са стоком на испашу. Пошто су говорили грчки многи су мислили да су они Грци. Ашане су сматрали грцизираним староседеоцима балканског полуострва, уврштавајући их у припаднике старобалканског романизо-ваног становништва Саракачана (Рогановић, 2000).

Најзначајније етничке промене догодиле су се почетком и крајем средњег века. Тада су отпочеле досељавањем Словена, а посебно крајем VI века инвазијом Бугара и завршиле се најездом Турака у XIV веку. Доласком Словена, они су асимиловали ста- веку. Доласком Словена, они су асимиловали ста-риначка аутохтона племена Трачана и Илира односно Влаха, који су били мешавина Илира и Трачана са Римљанима (Дробњаковић, 1960).

Ова област је била под бугарском, српском и турском влашћу. Након Првог свет-ског рата ова територија са административним центром у Босилеграду припада Краљевини Срба, Хрвата и Словена, а касније и Југославији. За време Другог свет-ског рата, Крајиште је било под бугарском окупацијом, а након завршетка рата опет у склопу Југославије (Докмановић, 1990).

ПЕСМЕ И ОБИЧАЈИ ИЗ БОСИЛЕГРАДСКЕ ОКОЛИНЕ

Обредно-обичајна пракса започиње од Божићних поклада и траје до Белих покла-да. У овом времену се одвијају многе ритуалне-мађијске радње, а нарочит печат су да-вале обредне поворке са израженом паганском симболиком. Први у низу опхода по-чиње уочи Св. Варваре (17. децембар) када се варило односно кувало семе кукуруза у које се стављала пшеница и разне житарице. На овај дан су се окупљале жене и про-слављале своју „женску славу”. Уочи овог дана девојчице су се свечано облачиле и село обилазиле. У току хода застајале су испред сваке куће, отпевале песму која се изводила искључиво у оваквим приликама. Након отпеване песме следило је даривање у виду новца, хране и слаткиша. У песмама су се спомињали надолазећи празници Савица (18. децембар) и Св. Никола (19. децембар):

“Варвара, Бог Сава,Свети, Свети Николо. Јутра каже ден, Николден...” Појава женских поворки, као и њихова улога уопште у целом комплексу обичаја

Балканских Словена у склопу новогодишњих-зимских обичаја, може се довести у везу са значајним остацима „материнске филијације”. Oне указују на првобитно по-Oне указују на првобитно по-рекло обичаја из аграрно-матријахалне културе (Кулишић, 1979).


Почетак календарске године у Крајишту, барем када је реч о обредним радњама, подудара се са многим областима југоисточне Србије. Овај период обухвата од Нове године до православне Нове године. Домаћице у овом периоду хране живину у порожју (кружни простор направљен од конопца) и изговарају текст:

“Така, така, бабини пиленци... По пут одили, у скут носили...”Оне верују да ће овом магијом спречити штеточине и грабљивице односно зашти-

ти живину од јастреба, лисице, орла,... (Радиновић, 1997).Међу божићним празницима најкарактеристичнији су сеча бадњака и паљење

бадњака. На Бадњи дан, рано ујутро домаћин одлази у шуму да сече бадњак. Пред се-чење дрвета, он би се прекрстио и окренуо према истоку. Након сечења дрво би но-сио кући и секао га на неколико комада. Један комад је остајао у кући до Св. Јова-на (20. јануар). Сламу је домаћин уносио у кућу и простирао по соби и на њој су јели до трећег дана Божића. Народ повезује простирање сламе са рађањем Исуса Христа. Меси се безквасни хлеб у који се стаља златник. Трећег дана Божића слама се износи-ла у воћњак где је газда везивао за родна дрва (шљиву, јабуку,..). Док је везује, домаћин би јој запретио изговарајући текст „... Ке родиш ли ... Ако не родиш, има да те сечем...” У неким селима слама се палила, а деца су прескакала ватру узвикујући: „Кол̀ ко мој глас, тол̀ ко на моја њива клас.” На Бадње вече домаћин је износио свећу, колач и чашу ракије у двориште изговарајући:

“Облаче Џермане! Каде си, да си, тука да си. Да једеме, да пијеме,Па преко година очи да си не видиме.”

To je како кажу, да би се спречила грмљавина. Након тога домаћин пролива ракију, враћа се у кућу и говори:

„... На сека да јасно, на нас облачно...”Следећи у низу зимског циклуса обичаја јесте извођење уочи Св. Василија (14. ја-

нуар). Учесници у поворци су мушкарци који се маскирају. Обавезни ликови су не-веста, девер и подарци (то су људи који скупљају дарове). Остали чланови носе тојаге, штапове и гранчице, којима праве буку и наговештавају домаћинима да се прибли-жавају његовој кући. Када дођу певају песме које се односе на благостање свих укућа-на, желећи им добро здравље, плодност стоке и њива.

“Еј, домаћине, отварајСирова, сирова.Да сте живи и здрави,Господ да ви донесе све Пуна кошара сас овци,Пуна кошара сас говеда,Жито да ви се роди...”

“Сирово, сирово!Сретна Нова година!Најсрећнији да сте, Најбогатији да сте...”


Oве игре се изводе много слободније и невезано, у односу на игре у свадбама и на славама (Дробњаковић, 1960).

На сам дан Св. Василије у селу Г. Тламено забележене су две сировскарске игре које су извођене искључиво и само у овој прилици. То су орка на пчеле и орка на човека. Приликом прве игре, играчи су повезани тако што се држе за штапове образујући при том кружни облик и крећући се по кружној путањи док играју. Посматрајући начин играња, елементе и структуру игре, може се уочити постојање веома архаичних еле-мената, тим пре што се игре са оваквим мотивима, према мишљењу стручњака, убра-јају у праве архетипове плеса (скакање, вишак физичке енергије, потреба за испоља-вањем емоција,...). Употреба штапа која на неки начин представља фалусни симбол, пре свега указује на посебан облик магије плодности. Приликом извођења ове игре, у играчки образац је укључен покрет тела приликом кога играчи чучну, а затим се нагло подижу држећи се сво време за штапове. Приликом спуштања-чучња играчи ногом меко додирују тло, на тај начин опонашају слетање пчеле, док им је тело у том тренут-ку згрчено. За разлику од прве игре, у другој игри извођачи се држе за појас задржа-вајући облик круга и кретање у десну страну. У току ове игре било је дозвољено да се и жене прикључе. Играчи би остављали штапове са стране, а само први играч је задр-жавао штап и држао га високо подигнутог. У свим овим поворкама и обредима, глав-но средство којим се саопштавају жеље јесте игра. Опход се завршавао заједничком гозбом и игром у кући једног од учесника (Милетић, 1986).

Постојала је још једна врста поворке која се звала „џаламаре”. Џаламарско оро у суштини и није била права орска игра, већ је више личило на некакву представу испуњену ласцивним радњама. Изводило се крај огњишта, а невеста постаје предмет разуздавних радњи: штипања, задизали су јој сукњу штаповиам и покушавали да је сруше на земљу. У овом обреду учесници су облачили стару одећу, огрнути кожусима, а на глави носе маске рогатих животиња. Око појаса носе окачена звона којима пра-ве буку по селу. Обред се састојао од скакања и вике уз ударање звона, а пратили су их гајдаши, међутим није било прилике да се забележи свирка од буке. У неким деловима у околини оваква поворка је извођена и на Лазареву суботу (Врбицу), (Докмановић, 1990).

У периоду од Св. Трифуна (14. фебруара) па све до Поклада, већим празницима и недељом одржавале су се седељке. Тада су се изводиле седећарсеке песме најразличи-тијег садржаја, лирског и лирско-епског карактера, уз инструменталну пратњу или без ње. Разне песме су још певане приликом круњења кукуруза, прела, свадби па чак и на жетви (Николић, 1912).

Појава преношења зимског обреда коледа на Ускрс није честа, али није сасвим и неуобичајена, са том разликом што су носиоци овог обреда углавном жене. Ова раз-лика је битна јер се сматрало да су песме и обред припадали женама, дакле из време-на матријахата, што несумњиво указује на архаичнији обред који је извођен у пролеће. Коледовање је било пренешено са Божића на Ускрс и представљало је секундарну појаву. Многи сматрају да је обичај коледа-маскираних поворки у зимском периоду, у ствари стари словенски обичај везан за зимски сунчев повратак, обичај земљорад-ничког карактера, коме су касније додате примесе римско-грчког обичаја нового-дишњих честитки (Кулишић, 1979)

Oбред звани тодорица се одржавао пред Лазареву суботу. На сам дан испред црк-ве су се скупљали коњаници са коњима и започињали трку по махали. Победник до-


бија право да коњем ушета у сваку кућу и добија поклоне, погачу за коња, а жито, паре и ракију за себе (Петровски, 1975).

У прошлости, на Лазареву суботу извођен је обред у којем су ишле лазарице обу-чене у свечане хаљине. Девојке приликом извођења стоје у полукругу, у облику мла-дог Месеца, што симболизује обнављање живота, женске плодности, итд... Група се састоји од осам девојака, од којих шест певају, а две шетају. Подељене су у две гру-пе, окренуте једне ка другима, стоје по три певачице пазећи да при том има довољ-но простора међу њима да би играчице могле да изводе своју игру. У групи певачица, у средини, стоји певачица која води и започиње песму, а друге две је прате. У тренут-ку када прва група заврши, друга започиње песму (Васић Оливера, лична комуника-ција).

Приликом истраживања није забелeжена ниједана мелодија, чак ни сећање да се некад певало док се ишло у цвеће уочи Ђурђевдана. Пошто је ово високи планин-ски крај и становништво се углавном бави сточарством, а зна се да сточарски крајеви празнују овај празник као почетак сточарске године. Уочи Ђурђевдана, пре изласка сунца млади одлазе да беру цвеће од којег праве китку ђурђовданки за посебан вен-чић који ће ставити на котао и кроз који ће се обавити прва мужа. Изнад котла се на-лази колач ђеврек посебно спремљен за тај тренутак и прстен са венчања. Ове магијс-ке радње се врше превентивно, да се не би обрало млеко у току летњег периода и да би заштитли стоку од евентуалних мађијања. Премуз се вршио нешто касније, у пери-оду од 20-26. маја. Неколико домаћина се окупи да би заједно обавили мужу. Сељаци тада одвајају музне овце и козе од јалових. Након муже на основу количине помуже-ног млека, прави се распоред бачијања (сточар који је имао највише млека први чува стоку најдужи временски период) (Николић, 1912).

У летњем периоду, у време суша, ишле су „додолице”. У овом обреду учествују девојчице обучене у беле хаљине окићене ливадским цвећем, а на глави су имале ве-нац од разног ливадског цвећа. Опис овог обреда у великој мери је изостављен из про-стог разлога што казивачи не памте најбоље многе детаље. Други разлог вероватно лежи у томе што је улогу носиоца овог обреда добила литија. Оне су играле и поли-вале се водом, што представља дозивање кишних капи, то јест падање кише. Након игре и песме пред кућом, додоле улазе у домаћинство где добијају дарове. Овај пода-так добија на тежини управо због чињенице што је у току временског периода од једне деценије, колико износи временска разлика истраживања, тако важан податак пао у заборав (Станчев 1992).

Литије су обред који је одржаван приликом сеоске славе. Литије иду око цркве три пута и тада се сече колач. Домаћин славе – кум дочекује госте и жели им добродошли-цу. За ову прилику се обавезно коље јагње и гозба и игранке се одвијају у порти црк-ве. Сакупљањем летине завршава се летњи циклус обичаја. Неопходно је било да прва пожњевена руковет буде прихваћена од стране мале девојчице која је „чиста”. Руковет се даје домаћину, окићена цвећем, и она се чува до идуће године (Докмановић, 1984).

Један од најзначајнијих дана сваког појединца је свадба. Цео свадбени ритуал се у готово свим крајевима различито одржавао. Након што су се млади допали једно другом, младожења са родитељима и групом блиских рођака одлазе код девојке да се договоре око услова свадбе. Уочи венчања, младожењи се доноси жито као сим-бол, да им брачни живот пружи плодност у сваком смислу. Свадба се углавном оба-вљала недељом. Суботом увече је отац или брат бријао младожењу на суво. Плели су


се венци код девојкине и младожењине куће. Када је осванула недеља, ујутро се кре-тало код младе. У кућу није могло да се уђе док се јабука не обори, уколико се не обо-ри онда се уговарала цена за куповину младе. Уочи свадбе младожењини родитељи и најужа родбина, одлазе код младиних и носе им „мир” то јест погачу, гибаницу, киту цвећа, ракије, бело платно,... Након краћег задржавања „прекину мир” то јест наго-де се, ломе погачу и признају се „за пријатеље”. На белом платну су паре које узима де-војка, и послужује их ракијом (Јанкотић, 1952).

Последњих деценија се китка изводи као солистичка или паровна игра, када се откупљује погача или китка, а термин играње китке се односи на играње двојице мо-мака који стоје један наспрам другог и такмиче се ко ће узети киту цвећа постављену између њих. Победник је добијао право да игра са невестом или девојком око које се у ствари водила борба и такмичење (Јанкотић, 1952).

ЗАКЉУЧАК

Проучавање народа и народног живота код нас има релативно дугу традицију. На-родни обичаји знак су за распознавање културног идентитета сваког народа. За сва-ку прилику или неприлику, за празнике и догађаје постоји безброј, обичаја који се разликују од краја до краја, а понекад су потпуно супротни један другом. Полако, али сигурно, наши обичаји падају у заборав. Брзим развојем друштава покретљивост становништва је подигнута на знатно виши ниво. Кретањем становника и њиховим мешањем и обичаји се мењају. Добијају нове карактеристике а у неким случајевима чак и ново значење. Крајиште као област на тромеђи Србије, Бугарске и Македоније много пута у последњих пар векова доживело је масовне миграције становника и то је довело до хетерогеног састава становништва и обичаја који су се са годинама мењали. Ове особине могу представљати главну вредност Крајишта и његово богатство, при-суство бројних народа, особених и у много чему непоновљивих културних догађаја и обичаја (џаламаре, седећарсеке песме, коледа, тодорица, литије...) неопходно је чувати и учинити све да становници Крајишта своје обичаје и даље негују.


1. Влаховић П., 1979. Етнологија народа југославије – општи део, Етногенеза наро-да Југославије I део (скрипта), Београд.

2. Гарашанин М., 1973. Праисторија на тлу Србије I и II, Београд.3. Докмановић Ј.,1990. Женске обредне песме за плодност у српском делу централ-

но-балканског шоплука (област планине Горње Пчиње, Крајишта и Власине). Магистарски рад, Факултет музичке уметности , Београд.

4. Дробњаковић Б., 1960. Етнологија народа југославије, први део. Научна књи-га, Београд.

5. Јанкотвић Д., 1952. Народне игре VII књига, Београд.6. Кулишић Ш., 1979. Стара словенска религија у свијетлу нових истраживања по-

себно балканолошких, АНУ БиХ, Дјела књига LVI, центар за балканолошка ис-питивања, књига 3, Сарајево.


7. Малетић А., 1986. Књига о плесу, Загреб.8. Николић Р., 1912. Крајиште и Власина, антропогеографска проучавања, Бео-

град.9. Петровски Б., 1975. Водичарските песни во македонското народно творештво.

Македонски фолклор год.VIII бр.15-16, Скоппје.10. Радиновић Сања, 1997. Елементи макроструктуре заплањских обредно-обичај-

них песама у функцији зачараног кружног кретања. IV међународни симпо-зијум , Фолклор, Музика, Дело, ФМУ, Београд.

11. Рогановић Гордана, 2000. Музичке и орске традиције у Крајишту. Дипломски рад. Факултет музичке уметности, Београд.

12. Станчев В., 1992. Живот и народни обичаји повезани са празником Светог Ђорђа у босилеградском Крајишту, Врање.

13. Цвијић Јован, 1922. Балканско полуострво и јужнословенске земље. Књига прва, Државна штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Београд.


РЕЗИМЕ: Конгресни туризам данас представља један од најзначајнијих облика кре-тања на туристичком тржишту. Београд је до деведесетих година ХХ века имао запажено место на листи конгресних дестинација, а Сава центар је био пети на листи конгресних центара у свету по броју одржаних скупова, али, распад СФРЈ, санкције и други немили догађаји допринели су да Србија изгуби дотадашњу успеш-ну репутацију када је одржавање конгреса у питању. Данас Србија обнавља позиције у светским и европским организацијама конгресних бироа и конгресних градова. Нај-боље позициониране конгресне дестинације за организовање међународних скупова у нашој земљи су Београд и Нови Сад, а за организовање, првенствено, скупова наци-оналног и регионалног карактера промовишу се Суботица са Палићем, Копаоник, Златибор, Врњачка бања, Вршац и Ниш. Кључне речи: конгресни туризам, Србија, дестинација конгресног туризма

ABSTRACT:Congress tourism represents one of most important forms of tourist movements. Until 90es of XX century, Belgrade was important meeting destination, and Sava center was the fifth congress center in the world by the number of meetings held. But, due to politi-cal and economical situation in the country, Serbia lost its reputation of successful meeting destination. Nowadays, Serbia tries to rebuild its position in the international and, especial-ly, in the European association in congress industry. The best positioned congress destina-tions for international meetings are Belgrade and Novi Sad, and for the meetings of national and regional character, Serbia promotes Subotica/Palic, Kopaonik, Zlatibor, Vrnjacka ban-ja, Vrsac and Nis.Кеy words: congress tourism, Serbia, congress destination

РАЗВОЈ И СТАЊЕ КОНГРЕСНОГ ТУРИЗМА У СРБИЈИ

DEVELOPMENT OF CONGRESS TOURISM IN SERBIA AND IT’S CONDITION

Вања Драгићевић, Угљеша Станков

Оригинални научни рад UDK 338.48-6:65


37/2008.

* Универзитет у Новом Саду, ПМФ, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад.


УВОД

Конгресни туризам данас представља један од најзначајнијих облика кретања на туристичком тржишту. У свету се сматра веома озбиљном граном туризма, јер пред-ставља шансу за сусретање људи, размену послова, научних сазнања, а уједно и при-лику да се популарише туристичка понуда (Мандић, 2000). Иако су људи од свог постанка имали потребу да се састају и размењују мишљења и идеје, конгресни тури-зам, као спој посла, туризма и науке, представља феномен новијег датума, стар неш-то више од пет деценија.

На ХХ – ом конгресу Међународне организације научних експерата у туризму (Association Internationale d’Experts Scientifiques du Tourisme - AIEST), конгресни тури-зам се дефинисао на следећи начин: „Конгресни туризам је скуп појава и односа, који произилазе из путовања и боравка особа које се састају ради размене, претежно науч-них и стручних информација, а којима место састанка није стално место боравка или рада“. О међународном конгресном туризму, у правом смислу те речи може се говори-ти тек од периода када је настала савремена конгресно-туристичка понуда, када је до-шло од омасовљавања туристичких кретања и када су учесници међународних саста-нака поред одласка на састанке из стручних, пословних или професионалних разлога, у великој мери мотивисани и туристичким разлозима (Штетић, 2007).

У домаћој литератури, као и међу стручњацима и запосленима у конгресној делат-ности, све више је у употреби и термин „конгресна индустрија“ (“congress industry”), што је буквалан, али не и адекватан превод са енглеског језика. Такође, када се гово-ри о конгресној делатности, често се користи и акроним MICE (чита се мајс) - Meetings, Incentives, Conventions (Congresses) and Exhibitions (Events) (у преводу: скупови, под-стицајна путовања, конвенције или конгреси и изложбе или догађаји). Термини као што су „конференција“, „конгрес“ или „конвенција“ се често користе као синоними, иако међу њима постоје разлике, првенствено у броју учесника и дужини трајања. Swarbrooke и Horner (2001) указују да се термин „конференција“ највише примењује на простору Велике Британије, „конгрес“ у већем делу Европе, а „конвенција“ у САД.

Данас се конгресни туризам сматра једним од најзначајнијих сектора туристич-ке привреде. Због организовања скупова ван главне туристичке сезоне и високе ван-пансионске потрошње, највећи део туристичких прихода у свету припада управо овом сегменту туристичке понуде. Према предвиђањима Светског туристичког саве-та (World Travel and Tourism Council), у периоду од 2003. до 2013. године укупна пот-рошња на пословним путовањима ће нарасти за 73,4%, а натпросечни раст од 170,6% очекује се у Источној Европи, поготово у Пољској и Мађарској – од чак 200% (Страте-гија туризма Републике Србије, 2005).

РАЗВОЈ КОНГРЕСНОГ ТУРИЗМА У СРБИЈИ

Интензивнији развој конгресне делатности у бившој СФРЈ започео је 60-тих годи-на ХХ века. Југославија је 70-тих и 80-тих година испољавала велику иницијативу и заинтересованост за економске и друштвене ефекте ове делатности. Почетком 80-их година од укупног броја међународних конгреса 60% одржано је у Европи, а код нас у истом периоду око 1% (Штетић, 1984). Пре скоро тридесет година Београд је предста-


вљао јаку конгресну дестинацију у оквиру тадашње СФРЈ. У Сава центру су организо-вани бројни значајни светски конгреси, конвенције, а томе је у највећој мери допри-носио политички и економски положај земље у свету. Занимљив је податак да је у Сава центру за мање од двадесет година одржано преко 2.000 међународних скупо-ва. (Танасковић, 2006). Београд је до деведесетих година ХХ века имао запажено место на листи конгресних дестинација, а Сава центар је био пети на листи центара у све-ту по броју одржаних скупова, али, распад Југославије, санкције и други немили до-гађаји допринели су да Србија изгуби дотадашњу успешну репутацију када је одржа-вање конгреса у питању.

Међутим, последњих година Србија се полако враћа на светску конгресну сцену. Позиције у светским и европским организацијама конгресних бироа и конгресних градова се обнављају. Делатност организовања сајмова, конференција и сличних ма-нифестација у региону Балкана је све значајнија, те велики број међународних орга-низатора баш ту тражи прикладни простор за организацију својих манифестација и скупова. Србија у срцу региона, свакако је идеална локација за компаније које желе да своје пословање прошире у региону југоисточне Европе (Танасковић, 2006).

Према броју заказаних међународних скупова у периоду од 2004. до 2015. године на ранг листи Међународне конгресне асоцијације (International Congress and Convention Association - ICCA)1, Србија тренутно заузима 47. место са свега 0,2% учешћа у укуп-ном броју заказаних међународних скупова, за разлику од неких земаља у окружењу, попут Мађарске, Словеније и Хрватске, које у датом периоду имају знатно више зака-заних скупова (Grimmer, 2005).

Према Стратегији развоја туризма Републике Србије (2005), конгресни туризам представља један од приоритетних облика туризма, који може допринети бољем позиционирању Србије на светском туристичком тржишту и промовисању њене ту-ристичке понуде.

У циљу промоције Србије као дестинације пословног и конгресног туризма и про-даје конгресних капацитета, у оквиру Туристичке организације Србије основан је Конгресни биро Србије, који је почео са радом средином 2006. године. Пројекат раз-

1 У даљем тексту ICCA

Табела 1. Број заказаних међународних скупова у периоду од 2004. до 2015. године према ICCA

Table 1. ICCA: The number of scheduled international conventions 2004 - 2015

Држава Број заказаних међународних скупова

Турска 91

Пољска 82

Мађарска 76

Словенија 41

Хрватска 35

Румунија 19

Словачка 14

Србија 13

Извор: Grimmer, 2005


воја конгресних бироа у Србији, један од значајних пројеката који се развија уз помоћ Америчке агенције за међународни развој (United States Agency for International Devel-opment - USAID), претпоставља да ће Србија врло брзо објединити своје капацитете за развој конгресног туризма и у стратешки дефинисаном наступу заузети своје место на светском тржишту. За припрему пројекта формирања Конгресног бироа Србије и израду акционог плана за будући развој, ангажован је консултант Гери Гример (Gary Grimmer) (Ковјанић, 2006). Конгресни биро ће директно сарађивати са глобалним организаторима различитих скупова и манифестација (такозваним планерима, професионалним организаторима конгреса, али и са путничким агенцијама) који одабране дестинације укључују у своје каталоге и базе података. Идеја за овај пројекат потекла је од Сава Центра, Београдског и Новосадског сајма, као и неколико агенција специјализованих за конгресни туризам. Конгресни биро је најсврсисходније решење за афирмацију конгресног туризма у Србији. Најважније је да се отвори база података конгресне понуде и да се осмисли производ са којим се излази на тржиште (Танасковић, 2006).

У циљу промовисања конгресне понуде Србије и ради успостављању контаката са потенцијалним пословним партнерима из области конгресног туризма, Туристичка организација Србије и заинтересовани представници туристичке привреде из Србије учествовали су последње четири године (од 2005. до 2008. године) на специјализова-ном међународном сајму туризма - ИМЕКС2 (The Worldwide Exhibition for Incentive Travel, Meetings and Events - IMEX) у Франкфурту. Овај сајам је 2008. године окупио 3.500 излагача из 150 земаља широм света (http://www.imex-frankfurt.com).

Конгресни биро Србије, заједно са Конгресним бироом Београда представљао је конгресну туристичку понуду Србије и на Међународној изложби конгресног тури-зма – ЕИБТМ2 (Global Meetings and Incentive Exhibition – EIBTM) 2006. и 2007. године у Барселони. Наступ на овом специјализованом сајму је идеална прилика да се промо-вишу потенцијали Србије као конгресне дестинације. За време трајања сајма предс-тавници Конгресног бироа Србије одржали су преко 30 састанака са потенцијалним индивидуалним и групним купцима, као и са међународним асоцијацијама, аген-цијама, корпоративним организаторима, у циљу привлачења међународних конгреса у Србију. Сајам ЕИБТМ окупља више од 2.700 међународних представника конгресне понуде из више од 95 земаља широм света (www.serbia-tourism.org, www.minttu.sr.gov.yu).

ДЕСТИНАЦИЈЕ КОНГРЕСНОГ ТУРИЗМА У СРБИЈИ

Најбоље позициониране конгресне дестинације за организовање међународних скупова у нашој земљи су Београд и Нови Сад, јер имају највеће конгресне капаците-те и најлакши трансфер.

Конгресни туризам је значајан сегмент туристичке понуде Београда, јер град располаже свим неопходним ресурсима за ту врсту туризма: смештајни капацитети, конгресне сале, сајамске хале, могућности за пратеће туристичке програме и искус-ни конгресни организатори. На позиционирању Београда као квалитетне конгресне дестинације ради Конгресни биро Београда, који је организациона јединица у окви-

2 У даљем тексту ће се користити скраћеница ЕИБТМ.


ру Туристичке организације Београда. Основни задатак Конгресног бироа је да про-мовише Београд као конгресну дестинацију и низом својих активности битно утиче на успешан развој конгресне делатности. Семинари, симпозијуми, конгреси, сајмови и научни и стручни скупови организују се током читаве године у више конгресних и сајамских објеката у Београду, међу којима су најзначајнији Сава центар, Београдски сајам, Београдска арена и Expo XXI. Поред њих, и већи број београдских хотела има значајне конгресне капацитета (www.tob.co.yu).

Сава Центар је највећи конгресни, културни и пословни центар у нашој земљи и један од највећих у Европи, чија делатност обухвата организацију конгресних и свих врста уметничких скупова и манифестација. Изграђен 1977. године, Сава Цен-тар представља модеран комплекс смештен у једном од најлепших делова Београда, удаљен свега пет минута од центра града и 15 минута вожње од аеродрома Београд . У његовој непосредној близини налазе се хотели де лукс категорије „Хајат Риџенси“ (Hyatt Regency) и „Београд Континентал“ (Beograd Continental), који, заједно са Сава Центром чини јединствен архитектонски простор састављен од три целине: послов-на зграда - објекат А, велика конгресно концертна дворана - објекат Б и хотел „Бео-град Континентал“.

У оквиру два своја објекта (објекат А и објекат Б) Сава Центар располаже са 15 сала, укупног капацитета 7.000 места, опремљених најсавременијом аудио опремом и вишеканалним системом за симултано превођење (Infra Red), системом за мултиме-дијалне презентације, Интернет конекцијом, као и врхунском расветном техником.

Сава Центар је савремени центар изузетне домаће и међународне репутације који већ три деценије успешно организује највеће међународне конгресне скупове и умет-ничке манифестације. У њему је до сада одржано преко 7.000 домаћих и међународ-них скупова и манифестација са више од 1.500.000 учесника, као и око 8.000 кул-турних догађаја којима је присуствовало више од 7.000.000 посетилаца. Сава Центар је био домаћин низа великих међународних конгресних скупова као што су Конфе-ренција о европској безбедности и сарадњи - КЕБС, Генерална Скупштина Светске банке и Међународног Монетарног Фонда, Генерална Скупштина Унеска, IX Самит несврстаних земаља, Скупштина Европске банке за реконструкцију и развој - ЕБРД (European Bank for Reconstruction and Development – EBRD), Светски конгреси рудара, ортопеда, стоматолога, хирурга. У њему се, већ годинама, одржавају значајне култур-не манифестације као што су ФЕСТ, БЕМУС, БИТЕФ, и гостују највећа имена светске уметничке сцене.

Сава Центар располаже тимом професионалних организатора спремних да орга-низују најсложеније манифестације у самом Центру и ван њега. Искуство и знање које поседује гаранција су успеха у организацији и реализацији многих скупова. Клијент ће бити успешно вођен кроз све аспекте скупа, од планирања, израде прелиминар-ног буџета преко координирања широког спектра услуга током припреме и реализа-ције скупа.

Сава Центар је члан већег броја међународних конгресних и уметничких асоција-ција, као што су већ помињана ICCA, Међународна асоцијација конгресних центара (Association Internationale des Palais de Congrès - AIPC), Међународно друштво сцен-ских уметности (International Society of the Performing Arts - ISPPA), и Интернешнл лајв мјузик конфернс (International Live Music Conference - ILMC) (www.savacentar.com).


Београдски сајам је највећа сајамска институција у Србији. Својим капацитетима и кадровима, Сајам је оспособљен да заинтересованим пословним партнерима пружи најразноврсније услуге. Има 14 сајамских хала са 100.000 m2 изложбеног и пословног простора, отворени изложбени простор површине 35.363 m2 и пратеће угоститељске и друге објекте. Од конференцијских сала, Београдски сајам располаже са Свечаном салом у Управној згради (140 седишта), Великом салом (300 седишта) и Малом салом (50 седишта) у Хали 14 (www.kongresniturizam.com).

На Сајму се одржава око 30 редовних сајамских манифестација годишње, и мно-ге приредбе су учлањене у угледне међународне организације. Међународни сајам технике и техничких достигнућа, Међународни сајам одевања, Међународни сајам намештаја, опреме и унутрашње декорације и Међународни сајам грађевинарства чланови су Међународне уније сајмова (Union des Foires Internationales - UFI). Међуна-родни сајам аутомобила је регистрован од стране Сталног бироа произвођача мотор-них возила (Organisation Internationale des Constructeurs d’Automobiles - OICA). Међу-народни сајам туризма је члан Европске асоцијације туристичких пословних сајмова (European Tourism Trade Fairs Association - ETTFA) од 2003. године.

Београдски сајам је од 2001. године члан и Централноевропске асоцијације сајмова (Central European Fair Alliance - CEFA). Такође, оснивач је Светског трговачког центра Београд, који је члан Асоцијације светских трговачких центара (World Trade Centers Association - WTCA) са седиштем у Њујорку. Ова асоцијација повезује најзначајније тачке међународне трговине у најсавременији комуникацијски систем и омогућава контакте са пословним људима и фирмама из више од 330 градова чланица Асоција-ције из преко сто земаља. Светски трговачки центар Београд располаже пословним информацијама из целог света, бави се организацијом трговачких мисија и едукатив-них програма; има приступ пословним информативним системима, а углед овог цен-тра у оквиру Асоцијације пружа основу за подршку домаћим предузећима у изласку на светско тржиште. Поред редовних манифестација под куполама Београдског сај-ма одржавају се бројне изложбе, концерти, научни и специјализовани скупови (www.sajam.co.yu, www.tob.co.yu).

Београдска арена је отворена 2004. године као највећи и најсавременији комплекс за све врсте масовних спортских, забавних, културних, сајамских и конгресних до-гађаја. Налази се у централном, пословном делу Новог Београда, непосредно поред ауто-пута Е70/Е75, на само 15 минута од аеродрома „Никола Тесла“. У непосредној близини су хотели Хајат Риџенси, Континентал Београд и хотел Ин Београд, а центар града је удаљен свега 10 минута вожње. Са укупном површином од 48.000 m2 и укуп-ним капацитетом од 20.000 до 25.000 посетилаца, у зависности од догађаја, Арена се налази међу највећим вишенаменским центрима у Европи (www.arenabeograd.com). У пословном делу Новог Београда, у близини Београдске Арене, отворен је и нови са-времени конгресни центар „EXPO XXI“ као део Експомедија групе (Expomedia Group) ланца међународних центара EXPO XXI у чијем се саставу налазе центри у Варшави, Келну, Амстердаму и Њу Делхију. Користећи искуства других центара, „EXPO XXI“ пружа високи ниво услуге и испуњава најзахтевније услове данашњих организатора. Мулти-функционални простор са 2.500 m2 без потпорних стубова, може бити при-лагођен за потребе конференција, конгреса и семинара, који могу да угосте и преко 2.500 учесника (www.expoxxi.co.yu).


Према подацима Конгресног Бироа Београда из 2007. године, капацитете за одр-жавање различитих скупова у Београду има 19 хотела, с тим да се неки од њих рено-вирају, те су привремено затворени. Међу хотелима који су оријентисани ка развоју конгресног туризма нарочито се издвајају, по квалитету услуга, обученим кадровима, конгресним капацитетима и техничком опремљеношћу, хотели Хајат Риџенси (5*) и Холидеј Ин (Holiday Inn) (4*).

Нови Сад, као административни, привредни, културни, научни и образовни цен-тар Војводине, представља дестинацију погодну за организовање скупова различитог карактера. Град већ деценијама организује сајмове, те стога, заслужено носи епитет

„сајамског“ града. Истовремено, уз сајмове, односно изложбе које су намењене широј јавности, организују се и стручни скупови, семинари, презентације, радионице, пре-давања, конгреси, конференције, са циљем окупљања стручњака из одређене области и размене знања, мишљења и идеја.

Табела 2. Најзначајнији хотели за одржавање скупова у Београду

Table 2. The most convenient hotels for meetings in Belgrade

Хотел Категорија Број соба Број сала за састанке

Максималан капацитет за

састанке

Хајат Риџенси 5* 301 8 700

Холидеј Ин (Holiday Inn) 4* 140 8 1.5004

Континентал Београд 4* 415 8 750

Бест Вестерн Хотел М (Best Western Hotel M)

4* 176 7 600

Бест Вестерн Хотел Шумадија (Best Western Хотел Шумадија)

4* 104 5 120

Славија Lux 4* 90 6 400

Балкан 4* 81 2 250

Адмирал клуб 4* 17 3 300

Мажестик (Majestic) 4* 87 3 80

Палас (Palace) 4* 85 3 150

Ин 4* 187 5 120

Москва 4* 130 3 400

Президент 4* 27 1 250

Парк 3* 120 4 100

Србија 3* 330 3 350

Унион 3* 60 2 300

Извор: Belgrade, Serbia, Meetings and Conventions, Planner’s Guide 2007, Tourist Organization of Belgrade, http://test.tob.co.yu/images/download/bg-conventions.pdf


Као најзначајнији простори у Новом Саду за организовање конгреса, конферен-ција и сличних скупова, у смислу капацитета и квалитета услуга, издвајају се Кон-гресни центар „Мастер“ на Новосадском сајму, Спортско-пословни центар „Војводи-на“ (познатији као Спенс) и хотел „Парк“, смештен у непосредној близини „Мастер“ центра.

Конгресни центар „Мастер“ на Новосадском сајму, отворен 2006. године, омо-гућава високо професионално организовање конгреса, конференција, симпозију-ма, семинара, промоција, презентација, корпоративних свечаности, модних ревија и сличних догађаја. Пословни људи на једном месту могу да добију услуге на нивоу ев-ропских конгресних центара. Приликом организовања догађаја у Конгресном цен-тру „Мастер“, могу се користити и садржаји сајамско-конгресног и пословно-тргова-чког центра „Мастер“. На површини од 31.000 m2, поред конгресног центра, налазе се и сајамска хала, мултифункционална аула, ресторан и бизнис центар. Сви ови делови центра „Мастер“ су функционално повезани.

Сам Конгресни центар чини шест малих и једна велика сала типа амфитеатра. Мале сале могу примити до 100 људи, али захваљујући покретним зидовима могу се спојити у веће просторе максималног капацитета за 1.000 особа, а велика сала пружа услове за одржавање конгреса, промоција, стручних скупова са највише 350 учесника. Могуће је истовремено одржавање два скупа за 1.000 и 350 учесника. За потребе ве-ликих конгресних скупова и конвенција у функцији може да буде и хала „Мастер“ за око 4.000 људи. Уколико се организују јавни скупови и концерти, Хала може да при-ми и до 8.000 људи (www.sajam.net).

Захваљујући адекватно опремљеним просторима у Спортско-пословном цен-тру „Војводина“ могуће је организовати спортске догађаје, културна дешавања (по-пут концерата, изложби), али и конгресе, конференције за штампу и друге скупове. Спенс је некада био домаћин великих међународних конгреса и скупова који су се ор-ганизовали на нивоу бивше СФРЈ. Нажалост, политичка и економска криза деведе-сетих година ХХ века се одразила и на пословање овог објекта, а изградњом модерно опремљеног Конгресног центра „Мастер“, Спенс има и јаку конкуренцију у привла-чењу скупова, нарочито међународних конгреса. Искуство у организовању великих догађаја, нарочито спортских, могућност пружања пакета услуга (конгресни капа-цитети, угоститељске, рекреативне услуге, паркинг, забава и слично) и повољна ло-кација у близини главних туристичких атракција Новог Сада (старо градско језгро, Петроварадинска тврђава и Дунав) су атрибути које би Спенс морао боље да искорис-ти у будућности у смислу привлачења међународних конгреса.

Хотел „Парк“, хотел највише категорије, са савремено опремљеним конгресним центром капацитета 1.200 места (www.hotelparkns.com), у непосредној близини Ново-садског сајма, представља адекватан простор за организовање мањих међународних конгреса, семинара или пословних састанака.

Осим Београда и Новог Сада, као значајне дестинације у Србији за организовање конгреса и других скупова, првенствено националног и регионалног карактера, про-мовишу се и Суботица са Палићем, Копаоник, Златибор, Врњачка бања, Вршац и Ниш.

Златибор представља један од водећих планинских центара у Србији. Има садр-жаја за одмор и рекреацију током целе године, а на њему се такође успешно организују националне и регионалне конференције. Хотел „Палисад“ са 450 соба је највећи у гра-ду и реновиран је у августу 2005. године. Центар „Србија“, градски конференцијски


центар са 600 места, је бивша болница, реконструисана за потребе организовања ску-пова 1984. године. Највише састанака националног карактера се управо ту одржава. Медицински центар „Чигота“, са 180 соба и салом за конференције од 350 места, је до-маћин националних и регионалних конференција из области медицине.

Поред Златибора, и Копаоник има повљне услове за конгресни туризам током целе године. Генексово апартманско насеље Конаци „Сунчани врхови“, са шест међусобно повезаних целина, изграђено у стилу старих манастирских конака са по три до пет спратова, који полукружно затварају централни уређени трг, има 393 апартмана раз-личитог типа, са укупно 1.491 креветом. У апартманском насељу смештен је и посебан поливалентни Конгресни центар. У врло атрактивној кули Конака налази се велика конгресна сала капацитета 450 места и више мањих сала (ТВ сала - 60 места, Југотурс холидеј клуб (Yugotours Holliday Club) - 160 места, Президент сала - 30 места) првен-ствено намењених и модерно опремљених за организовање конгреса, симпозијума и семинара (www.kopaonik-genex.co.yu).

Врњачку Бању, водећи бањски центар у Србији, годишње посети око 100.000 људи, од чега 15.000 чине учесници 350 конференција. Јединствена обележја града и близина историјских и архитектонски значајних манастира чини овај центар атрактивним за организовање скупова националног и регионалног карактера. Највећи центар за пле-нарне састанке у Бањи има 1.200 места и 760 m² изложбеног простора. Врњачка Бања има 24 хотела са око 3.000 соба (Grimmer, 2005).

Вршац је седиште највеће фармацеутске компаније „Хемофарм“ у Србији, што би могло да представља логичну везу за привлачење фирми у региону за организовање састанака у домену медицине у овом граду. У граду се налази модеран спортско-по-словни центар „Миленијум“ („Millenium“) са 3.600 места, пројектован по највишим светским стандардима. Захваљујући велелепној дворани Центра, град Вршац постао је један од домаћина Европског првенства у кошарци 2005. године. На површини од 11.800 m2, Центар пружа могућности за организацију врхунских спортских, култур-них и других дешавања (www.vrsac.com).

У Суботици и на Палићу годишње се одржава око 200 националних и регионал-них конференција, са више од 15.000 учесника. Конгресне капацитете Палића чине: Еко-центар са 120 места и неопходном опремом за организовање скупова, Велика те-раса са 600 места, која се реновира, и ресторан „Мала гостиона“ (4*) са две велике дво-ране погодне за организовање различитих скупова. Уз овај ресторан налазе се два хо-тела „Парк“ и „Језеро“ (4*), капацитета 118 лежаја. Хотел „Президент“ на Палићу, са 80 лежаја и салом за састанке, омогућава организовање мали скупова до 50 учесни-ка. Хотел „Патрија“ (4*) у Суботици располаже са конгресном двораном капацитета 250 места. У самом центру Суботице отворен је хотелско-конгресни и пословни цен-тар „Галерија“ («Galleria») са четири звездице, чиме су увећани и смештајни и кон-гресни капацитети града.

Чињеница да се располаже са одређеним капацитетима за организовање међу-народних скупова, повољним саобраћајно-географским положајем, значајним при-родним вредностима и културно-историјским споменицима за организовање пре и постконгресних тура, није сама по себи довољна да би се привукли потенцијални ор-ганизатори скупова.

Са циљем афирмације конгресне делатности у Србији, те успостављања сарадње између свих заинтересованих страна које учествују у пружању услуга у конгресној


делатности, у јануару 2008. године организован је „Недеља скупа“ («Meeting week») у „Сава Центру“ у Београду и у Конгресном центру „Мастер“ у Новом Саду. На овом скупу је истакнуто да Србија, са Београдом и Новим Садом, који имају највеће капа-цитете за развој конгресног туризма, претендује да постане лидер у региону. У 2008. и 2009. години Србија ће бити домаћин значајних међународних конгреса и манифес-тација, које треба искористити у смислу што боље презентације конгресних капаци-тета и потенцијала Србије.

ЗАКЉУЧАК

У светским размерама конгресни туризам карактерише велики обим тражње, која стално расте, велика је просечна потрошња по дану, а кроз конгресни туризам се про-мовишу и туристичке вредности дестинације, те је јасно да овај вид туризма може допринети туристичком и свеукупном привредном развоју Србије.

Промовисање конгресне понуде Србије, оглашавање у водећим светским часопи-сима из области конгресног туризма, те учествовање на специјализованим сајмови-ма конгресног туризма (ИМЕКС и ЕИБТМ) представља примарне задатке Конгресног бироа Србије, са циљем привлачења великих међународних скупова у земљу. Очекује се да ће и у будућности Београд и Нови Сад бити водеће конгресне дестинације у Ср-бији. Они су представљени у оквиру Организације европских градова (European Cities Tourism - ЕСТ) као нове атрактивне дестинације, које тек треба открити, што је уз кон-курентне цене, велика предност Србије.

Уз добро организован систем промотивних активности, континуирану едука-цију кадрова, истраживање тржишта, примену стандарда квалитета и чињеницу да Србија и читав регион представљају не само атрактиван простор за инвестирање и пословне операције страних компанија, већ и нову, неистражену, туристичку дести-нацију, може се очекивати успешна тржишна пенетрација производа конгресног ту-ризма, те даље повећање броја туриста, нарочито страних, и њихових ноћења.


1. Belgrade, Serbia, Meetings and Conventions, Planner’s Guide 2007, Tourist Organization of Belgrade, http://test.tob.co.yu/images/download/bg-conventions.pdf

2. Grimmer, G. (2005): A Plan for the Establishment of the Serbia Convention Bureau, Serbian Enterprise Development Project (SEDP) – a program funded by USAID

3. Ковјанић, Г. (2006): Конгресни туризам – прилагођавање понуде и шанса за Србију, Туризам бр. 10, 32-34, ПМФ, Департман за географију, туризам и хоте-лијерство, Нови Сад.

4. Мандић, Ј. (2001): Посао и задовољство, Travel magazine br. 10, Duke & Peterson, Београд.

5. Министарство трговине, туризма и услуга Републике Србије (2005): Стратегија туризма Републике Србије, Београд.

6. Swarbrooke, J., Horner, S. (2001): Business Travel and Tourism, Butterworth-Heinemann.


7. Танасковић, Н., (2006): Поново у замаху, Туристички свет бр. 23, Гастропром, Београд.

8. Штетић, С. (1984): Значај конгресне делатности за повећање иностраног ту-ристичког промета. Гласник одсека за туризмолошке науке, број 3-4, стране 37-41.

9. Штетић, С. (2007): Посебни облици туризма, Београд.10. http://www.imex-frankfurt.com/11. www.arenabeograd.com12. www.expoxxi.co.yu13. www.hotelparkns.com14. www.kongresniturizam.com15. www.kopaonik-genex.co.yu16. www.minttu.sr.gov.yu17. www.sajam.co.yu18. www.sajam.net19. www.savacentar.com20. www.serbia-tourism.org21. www.tob.co.yu22. www.vrsac.com


РЕЗИМЕ: Promociona politika u poslovanju na turističkom tržištu igra vrlo značajnu ulogu. Svaka država koja se opredelila da turističkoj delatnosti da relativno veći značaj u svom ekonomskom razvoju, mora promocionoj politici, tj, promocionom mix-u pokloniti punu pažnju. Ovo proizilazi pre svega iz razloga specifičnosti turističkog proizvoda (neopipljivost, nemogućnost lagerovanja, kruta i neelastična ponuda) kako na mikro, tako i na makro nivou. Donošenjem Zakona o turizmu Republike Srpske u 2003. godini (sa dve izmene i dopune u 2007. godini) u kome su pored ostalog regulisana pitanja i unapređenje razvoja turizma putem novoosnovane Turističke organizacije Republike Srpske, stvorene su institucionalne pretpostavke da se ovi poslovi i aktivnosti odvijaju kontinuirano i na stabilnim izvorima finansiranja. Pored toga, Zakon je omogućio da opštine realizuju poslove promocije i unapređenja turizma osnivanjem lokalnih turističkih organizacija.Prilog je delimično preuzet iz magistarskog rada pod nazivom ‘’Primena marketinga u turističkoj politici Republike Srpske’’.Ključne reči: Nacionalna turistička organizacija, značaj, zadaci i funkcije.

ABSTRACT: Promotion policy in the business of the tourist market plays a very important role. Each state is to be the tourist activities to the relatively greater importance in the economic development, promotion mix must donate full attention. This stems, first of all, for reasons of specificity of the tourist product (intangibility, the impossibility of storage, and rigid and inelastic offer) on the micro, and macro level. Enactment of the Law of the Republic of Serbian tourism in 2003. (with two amendments in 2007.) in which, among other things, regulates the issues and promote tourism development through start-up of Serbian tourism organization, has created the institutional assumption that these transactions and activities are continuous and stable sources of income. In addition, the law is allowed to conduct municipal business promotion and to promote tourism by establishing a local tourist organization.Key words: National tourism organization, the importance of the tasks and functions.

ORGANIZACIONA STRUKTURA TURIZMA U REPUBLICI SRPSKOJ

ORGANIZATIONAL STRUCTURE OF TOURISM IN REPUBLIC OF SRPSKA

Aleksandar B. Đurić*, Tatjana Vujić*

Оригинални научни рад UDK 338.48(497.5)


37/2008.

* Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет, Катедра за географију, Вука Караџића 30, Источно Сарајево


ZNAČAJ NACIONALNE TURISTIČKE ORGANIZACIJE (NTO)

Jedna od specifičnosti primene marketinga u turizmu proističe iz više nosilaca marketing aktivnosti. Kao osnovni nosioci marketing aktivnosti izdvajaju se preduzeća turističke privrede (mikro nivo) i organizacije koje koordiniraju razvoj turizma (makro nivo - država, region, turističko mesto).

Podela nadležnosti i specifično organizovanje turizma na mikro i makro nivou predstavljaju važan preduslov za podelu odgovornosti u upravljanju razvojem turizma.

Za uspešan razvoj turističke destinacije značajna je primena savremene koncepcije organizovanosti poslovne i turističke politike. Pri tom, poseban značaj ima adekvatno povezivanje najvažnijih nosilaca turizma na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou. U osnovi celokupnog pristupa treba da se nalazi turista, zadovoljavanje njegovih želja i potreba i kvalitet proizvoda kao sredstvo za realizaciju pomenutih želja i potreba.

Postojanje odgovarajuće organizacije jedan je od bitnih preduslova za uspeh strategijskih ciljeva turističke destinacije. Na turističkoj destinaciji potrebno je ustanoviti takav ‘’organizacioni oblik koji će na najbolji mogući način obezbediti njen osnovni zadatak – izvršiti usklađivanje i koordinaciju različitih i brojnih subjekata turističke ponude, i uz očuvanje i unapređenje prirodne i društvene atraktivnosti doprineti harmoničnom razvoju konkretnog turističkog prostora’’. (Bakić, 1996:116).

Turistička politika u većini turistički razvijenih zemalja sveta primenjuje se i razvija preko Nacionalne turističke organizacije (National Tourist Organizations – NTO) i preko ostalih organizacionih formi (kao što su neposredni državni organi, društvene turističke organizacije i sl.).

Nacionalne turističke organizacije predstavljaju osnovni oblik organizovanja u vezi sa marketingom turističke destinacije. Funkcije, poslovi i zadaci koje NTO obavlja na različitim nivoima u turizmu od presudnog su značaja za sudbinu strategije turističke destinacije.

Nacionalna turistička organizacija zauzima značajno mesto u makro organizaciji turističke politike svake zemlje. Pored državnih organa u turizmu, turističke privrede i društvene turističke organizacije, NTO predstavlja jedan od četiri ugaona stuba koja drže turizam (slika 1).

Zadaci NTO na nivou turističke destinacije su:1. podsticanje korišćenja raspoloživih potencijala destinacije u skladu sa potrebama i

željama turističke tražnje,2. razvoj marketing aktivnosti u domenu svih instrumenata marketing mix-a, a pre

svega promocione aktivnosti,3. koordinacija aktivnosti između različitih ‘’stubova’’ turizma,

Slika1: Stubovi turizmaIzvor: Bakić, 2002:147

T U R I Z A M

NTO (Nacionalna turistička organizacija)

Državni organi u turizmu

Privredna komora(turističkaprivreda)

Društvena turistička organizacija


4. svi poslovi vezani za unapređenje i razvoj turističke ponude destinacije.

Značaj NTO proizilazi iz njene uloge u različitim domenima. Prvenstveno se to odnosi na poslove promocionih aktivnosti (što i predstavlja najveći deo njenog posla), ali takođe i na poslove u domenu koordinacije aktivnosti različitih učesnika na strani turističke ponude. Sve pomenute poslove NTO obavlja na različitim nivoima svoje organizovanosti. U ovom kontekstu, postoje i tri nivoa menadžmenta NTO: nacionalni, regionalni i lokalni. Pri tome značaj NTO na pomenutim nivoima, pored ekonomske sfere, dobija i širu društvenu dimenziju. Istraživanje tržišta, upravljanje turističkim informacionim sistemom za promotivne aktivnosti, kao i ostale aktivnosti za unapređenje i razvoj turizma, koje predstavljaju osnovu rada NTO, od vitalnog su značaja u turističkoj politici.

NTO se može organizovati kroz sledeće forme (Mill, 1990:130):1. NTO kao neposredni državni organ u turizmu. Posredstvom neposrednih državnih

organa (ministarstva, komiteti, uredi i sl.) vlada vrši poslove promocione aktivnosti, kao i koordinaciju turističke ponude, podvodeći ih pod poslove NTO.

2. NTO kao posredni državni organ u turizmu. Država prenosi određene poslove i zadatke vezane za promociju i unapređenje turizma na NTO, koje ova realizuje.

3. Razrastanje NTO na podlozi rada društvene turističke organizacije.

Ova forma se bazira na principima dobrovoljnosti i nekomercijalnosti i formira se od nivoa turističkog mesta, preko regionalnog do nacionalnog nivoa.

Uvažavajući stavove jednog broja teoretičara iz oblasti turizma, u slučaju kada NTO funkcioniše kao državni organ obavlja sledeće funkcije (Bakić, 2002:151):

1. Informativna funkcija – odnosi se na informisanje domaćih i inostranih turističkih potrošača;

2. Legislativna funkcija – odnosi se na aktivnosti vezane za olakšavanje ulazaka i izlazaka iz zemlje, carinske formalnosti, zaštita prirodnog i društvenog okruženja i sl.;

3. Inovativna funkcija – odnosi se na kreiranje novih parcijalnih turističkih proizvoda, razvoj specifičnih vidova turizma, formiranje novih integrisanih turističkih proizvoda, otvaranje novih područja za turistički razvoj i sl.;

4. Marketing funkcija – aktivnosti vezane za istraživanje tržišta, formiranje turističkog proizvoda, stimulisanja razvoja domaćeg turizma i sl.;

5. Promotivna i koordinativna funkcija – svakako najvažnija funkcija, jer pomaže da se turistički proizvod pozicionira u svesti potrošača i na taj način ostvare promocioni ciljevi strategije.

Kada je NTO van resora državne uprave ona obavlje sledeće funkcije:1. funkcija olakšavanja kreiranja adekvatnog turističkog proizvoda na svim nivoima, i2. promocija turističkog proizvoda na konkretnom tržištu.

Svetska turistička organizacija (WTO) identifikuje sledeće osnovne funkcije NTO (prema Seaton, 1996:370):

1. identifikovanje tržišta i auditorija,2. komuniciranje sa njima,3. povećanje broja posetilaca, promovisanje imidža turističke destinacije.


U literaturi iz oblasti turizma može se sresti podela funkcija NTO na (Holloway, 1989:160-161):

1. funkcije planiranja i kontrole,2. marketinške funkcije,3. finansijske funkcije,4. funkcije koordinacije.

Funkcije NTO mogu se posmatrati sa dva aspekta:1. Inicijativna funkcija podrazumeva kreiranje pozitivna slike na emitivnim tržištima, i 2. Receptivna funkcija podrazumeva jačanje uloge različitih nivoa kao ‘’turističkoтg

domaćina’’ odnosno omogućavanje doprinosa svih zainteresovanih učesnika uspešnoj promociji destinacije.

Da bi NTO funkcionisala efektivno, ona mora obezbediti (Mill, 1990:140-141):1. autoritet da inicira promene za ekspanziju turizma u budućem periodu,2. punu podršku vlade, kao i sposobnost NTO da i sama utiče na vladina opredeqewa

iz oblasti turizma,3. podršku privatnog biznisa iz oblasti turizma,4. adekvatan budžet,5. iskusne kadrove.

Na nivou regija, u okviru pojedinih država, mogu se formirati regionalne turističke organizacije (RTO), čije su funkcije i zadaci usklađeni sa NTO tih država. One mogu omati karakter državnih, odnosno paradržavnih organa, ili kao asocijacije privatnog sektora.

Turističke organizacije mogu se osnivati i na lokalnom nivou (gradovi, opštine). Bez obzira na kom destinacijskom nivou (nacionalni, regionalni, lokalni) se odvijaju marketinške aktivnosti, njihova organizacija treba da omogući koordinaciju marketing aktivnosti brojnih učesnika na strani turističke ponude, isticanje jakih tačaka i eliminisanje onih koje se označavaju kao slabosti. Na tim osnovama NTO će imati vodeću ulogu u formiranju nacionalne strategije promocije u turizmu (putem opšte turističke propagande kreira se imidž-pozitivna slika o zemlji kao poželjnoj turističkoj destinaciji) i biti u ulozi davanja podrške za promocione strategije preduzeća turističke privrede (putem finansijske podrške i promocione kampanje potpomaže se komercijalna propaganda).

Jedan od bitnih preduslova za realizaciju strategijskih ciljeva razvoja turizma u Republici Srpskoj, jeste postojanje odgovarajuće organizacione strukture turizma ma makro nivou. Gotovo svaka važnija receptivna turistička zemlja formira Nacionalnu Turističku Organizaciju (NTO), u formi organizovanja kao neposrednog ili posrednog državnog organa.

NASTANAK NTO U REPUBLICI SRPSKOJ

Potreba da se formira NTO u Republici Srpskoj, kao organizacija koja će repozicionirati ovu turističku destinaciju u međunarodnim razmerama, bila je sve izraženija proteklih nekoliko godina. Stvaranje predstave o turističkom proizvodu Republike Srpske, primena strategije pozicioniranja koja sadrži obećanja o koristima proizvoda, diferenciranju tog proizvoda od onih kod konkurenata, kao i primeni ostalih važnih strategija u turizmu


(strategija segmentacije turističkog tržišta i strategija diferenciranja turističkog proizvoda), pokazali su se se urgentnim za delovanje.

U Republici Srpskoj funkciju neposrednog državnog organa za turizam obavlja Ministarstvo trgovine i turizma pri Vladi Republike Srpske. Ovo Ministarstvo vodi razvojnu politiku turizma Republike Srpske, a što se odnosi na:

1. strateško programiranje,2. pripreme programa regionalnog razvoja turizma (turističke zone),3. prezentacija turističkih projekata i investicionih kataloga domaćim i stranim

investitorima,4. formiranje zajedničkog turističkog proizvoda sa drugim zemljama,5. formulisanje ekonomske politike vezane za turističku privredu,6. harmonizaciju ekonomske politike u turizmu sa EU itd.

Zakon o turizmu reguliše sledeće poslove vezane za promociju i unapređenje turizma od interesa za Republiku Srpsku, a to su:

1. obezbeđivanje turističke informativno-propagandne delatnosti u zemlji i inostranstvu,2. formiranje i razvoj informacionih sistema u turizmu,3. ostvarivanje međunarodne saradnje u oblasti turizma.

Za obavljanje ovih poslova Zakon predviđa osnivanje Turističke Organizacije Republike Srpske (TORS), koja se formira kao javna služba i ima status pravnog lica. U okviru svojih poslova TORS obavlja sledeće funkcije:

1. programira, organizuje i sprovodi turističku informativno-propagandnu delatnost Republike Srpske u zemlji i inostranstvu,

2. utvrđuje i realizuje strategiju promocije turizma Republike na domaćem i inostranom tržištu,

3. prati i analizira kretanja na domaćem i inostranom turističkom tržištu i organizuje istraživanja turističkog tržišta od interesa za informativno-propagandnu delatnost Republike,

4. obezbeđuje informativno-propagandna sredstva za promociju turističke vrednosti Republike Srpske,

5. formira i razvija jedinstveni informacioni sistem u turizmu Republike Srpske,6. usmerava i koordinira inicijative i aktivnosti privrednih subjekata i drugih

organizacija na formiranju i plasmanu turističkog proizvoda,7. koordinira i objedinjava promotivne aktivnosti turističkih preduzeća, nosilaca te

aktivnosti na nivou opština/gradova i drugih subjekata u oblasti turizma u cilju obezbeđivanja jedinstvenog nastupa turizma Republike Srpske na domaćem i inostranom tržištu,

8. sarađuje sa nacionalnim turističkim organizacijama u drugim zemljama i preduzima mere za uključivanje Republike Srpske u multinacionalne i regionalne programe razvoja i promocije turizma.

Na osnovu pomenutih odredbi Zakona, TORS obavlja dve vrste poslova: inicijativni poslovi vezani za obavljanje vodeće uloge u promocionoj staregiji u turizmu i pruža pruža podršku komercijalnoj propagandi. Druga vrsta poslova su receptivni poslovi TORS vezani za koordinaciju turističkog proizvoda, formiranje informacionh sistema i ostali poslovi.


Sredstva za rad TORS obezbeđuju se iz prihoda koje ona ostvari obavljanjem svojih poslova, sredstava turističke naknade, boravišne takse i drugih izvora.

Poslove promocije i unapređenja turizma na lokalnom i regionalnom nivou vrše turistička društva, koja se osnivaju na nivou jednog ili više naseljenih mesta u okviru opštine.

U cilju valorizacije, očuvanja i zaštite turističkih vrednosti na teritoriji opštine, odnosno grada, opština/grad može osnovati svoju turističku organizaciju u formi javne službe, čije aktivnosti se finansiraju iz sredstava turističke takse, boravišne takse i sredstava budžeta opštine/grada. Na taj način se kroz izradu programa razvoja turizma vrši zaštita turističkih vrednosti za turistička mesta na nivou opštine, odnosno grada. Pored toga opština usmerava i koordinira aktivnosti nosilaca turističke ponude na obogaćivanju i podizanju nivoa kvaliteta turističkih i komplementarnih sadržaja, te stvaranju atraktivnog turističkog ambijenta. Opština, odnosno grad usklađuje svoje aktivnosti na organizovanju turističke informativno-propagandne delatnosti sa programima TORS.

Nakon stupanja na snagu Zakona o turizmu do danas je u Republici Srpskoj registrovano 17 turističkih organizacija na nivou opštine i 2 na nivou grada. S obzirom na situaciju da u Republici Srpskoj postoje 63 opštine, TORS mora pokrenuti inicijativu za osnivanje novih opštinskih turističkih organizacija. Pri tome postojeće opštinske, odnosno gradske turističke organizacije su tek u početnoj fazi aktivnosti, od kojih samo četiri imaju svoju internet prezentaciju.

Za područja više opština ili gradova može se osnovati turistička organizacija na nivou regije.

Ovako izgrađena organizaciona struktura paradržavnih organa u turizmu na nivou republike, regionalnom i lokalnom nivou, u vezi sa propagandno-informativnom delatnosti i koordinacijom različitih učesnika na strani turističke ponude, postaje kompatibilna sa svetom. U mnogim razvijenim turističkim zemljama egzistiraju NTO, kao i organi na nižim nivoima (regionalni, lokalni). Ovde Turistička organizacija Republike Srpske treba da iskoristi svoju šansu i kroz olakšano komuniciranje i jasnu strategiju nastupa na međunarodnom turističkom tržištu, stvori, odražava i unapređuje pozitivnu sliku o Republici Srpskoj kao poželjnoj turističkoj destinaciji. Istovremeno, NTO kao paradržavni organ trebalo bi da kroz primenu savremene informacione tehnologije, posebno kod propagandno-informativne aktivnosti, ponudi set informacija, rezervacija i kupovine većeg broja parcijalnih proizvoda, uz ostale najrazličitije informacije potencijalnim korisnicima (zainteresovani investitori, ulagači i sl.). Svakako, Ministarstvo trgovine i turizma, kao državni organ u turizmu, putem politike primene marketinga i menadžmenta na svim nivoima, treba da stvara uslove za donošenje adekvatnih mera kreditne, poreske, monetarne politike koje stimulišu turistički razvoj Republike Srpske.

ORGANIZACIONO USTROJSTVO TURISTIČKE ORGANIZACIJE REPUBLIKE SRPSKE

Organi TORS su Upravni odbor i direktor, koje imenuje i razrešava Vlada Republike Srpske.

Upravni odbor TORS ime predsednika i četiri člana , a poslovi iz delokruga rada su:1. donosi Statut TORS,2. donosi programe turističke informativno-propagandne delatnosti,


3. donosi program rada i poslovanja,4. donosi finansijski plan, godišnji obračun i sl.

Saglasnost na Statut TORS, godišnji program rada i programe turističko-informativno-propagandne delatnosti, finanisijski plan, akt o unutrašnjoj organizaciji i sitematizaciji radnih mesta, daje Vlada Republike Srpske kao osnivač, putem Ministarstva za trgovinu i turizam.

Direktor predstavlja i zastupa TORS, izvršava odluke Upravnog odbora, organizuje i rukovodi radom TORS, obezbeđuje zakonitost njenog rada.

Upravni nadzor i nadzor nad zakonitošću rada TORS obavlja Ministarstvo trgovine i turizma Republike Srpske.

ZAKLJUČAK

Turistička organizacija Republike Srpske ima sve prerogative moderne i na osnovama marketing koncepcije postavljene organizacije. Upravo je postojanje odgovarajuće organizacije jedan od osnovnih preduslova za realizovanje strategijskih ciljeva razvoja turizma u jednoj zemlji.

Kao ključni faktor za uspeh Republike Srpske kao turističke destinacije, jeste pitanje imidža, odnosno predstave o destinaciji na prioritetnim tržištima. Potrebno je naći odgovarajuće mesto u svesti ciljnih grupa potrošača, drugačije i diferenciranije u odnosu na veliki broj konkurenata koji poseduju iste ili slične resurse za razvoj turizma.

U cilju pospešivanja plasmana turističkog proizvoda Republike Srpske, neophodna je kvalitetna promotivna aktivnost, pre svega kroz intenzivniji nastup integrisanog turističkog proizvoda kroz opštu turističku propagandu na nivou TORS. Svakako to podrazumeva i veće angažovanje turističkih organizacija po opštinama.

LITERATURA

1. Bakić O. (1996): Upravljanje marketingom u poslovnoj i turističkoj politici, Ekonomski fakultet Beograd

2. Bakić O. (2002): Marketing menadžment turističke destinacije, Ekonomski fakultet Beograd

3. Mill C. (1990): Tourism-The international Business, Prentice Hall International INC. New Jersey

4. Seaton A.V. and Bennett M.M. (1996): The marketing of Tourism Products: Concepts, Issues and Cases, International Thomson Bussines Press, London

5. Holloway J.G. (1989): The Business of Tourism, Pitman publ. London6. Strategija razvoja turizma u Republici Srpskoj do 2020.godine, Ekonomski institut

Banja Luka7. Zakon o turizmu, Službeni glasnik Republike Srpske, broj 55/2003, 63/2007, 101/20078. Odluka o osnivanju Turističke organizacije Republike Srpske, Službeni glasnik

Republike Srpske, broj 6/2005, 107/07


РЕЗИМЕ: Садржаји и активности ловног туризма одвијају се у специфичном сег-менту природне средине - ловиштима, која представљају станишта ловне дивља-чи, али и својеврсну туристичку дестинацију. Простори ловишта се великим делом поклапају са територијама руралних локалних заједница, што претпоставља нео-пходност координираног, организованог и планског ангажовања посленика ловног и руралног туризма на усклађеном коришћењу заједничких природних и других ресур-са у туристичке сврхе. Овакве потребе и могућности су посебно наглашене у Војво-дини, као једној од најразвијенијих ловно-туристичких регија у ужем и ширем окру-жењу.Кључне речи: Ловни туризам, рурални туризам, природни ресурси, ловна дивљач, корелација, интеграција, Војводина

ABSTRACT: Content and activities of hunting tourism take place within a specific segment of natural environment – hunting grounds, the habitat of hunting game and tourist destinations as well. The hunting grounds’ areas almost overlap with the rural areas of local communities, implying coordinated, organized and planned engagement of hunting and rural tourism workers in coordinated utilization of natural and other resources for tourism purposes as a prerequisite. Such needs and potentials are considerably highlighted in Vojvodina, which is one of the most developed hunting tourism areas in the region. Key words: hunting tourism, rural tourism, natural resources, hunting game, correlation, integration, Vojvodina

КОРЕЛАЦИЈА ЛОВНОГ И РУРАЛНОГ ТУРИЗМА У ВОЈВОДИНИ

HUNTING AND RURAL TOURISM CORRELATION IN VOJVODINA

Др Ристо Прентовић

Оригинални научни рад UDK 338.48-44(1-22):[338.45-52:799.2]


37/2008.

* Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Трг Доситеја Обрадовића 3, Нови Сад


УВОД

Савремени процеси аутоматизације, индустријализације и урбанизације, са свим последичним деградацијама животне средине, праћени су бројним видовима деху-манизације и отуђења човека од природе, па и од своје генеричке (људске) суштине. С друге стране, ови процеси имплицирају повећавање фонда (дневног, седмичног и годишњег) слободног времена, запосленог човека, што мотивише већину грађана да своје слободно време користе у природи непосредног односно ближег окружења, или пак да посећују удаљеније пределе у својој земљи или иностранству у циљу власти-те рекреације, едукације, акултурације и др. Све им то, у крајњој консеквенци, омо-гућује туризам, који стога постаје значајна преокупација савременог човека.

Ове околности имплицирају тенденцију убрзане експанзије туризма уопште, а у том контексту његових различитих облика, међу којима све значајније место има ру-рални туризам1 и са њим тесно повезани други селективни облици туризма, као што су: екотуризам, “туризам дивљине и шумарства”, етнотуризам, агротуризам, рибо-ловни, спортско-рекреативни и, посебно, ловни туризам2. Корелација руралног ту-ризма са овим селективним облицима туризма лежи у чињеници да су њихове, већим делом преклапајуће, дестинације углавном лоциране изван урбаних средина, с једне, и да се њихови садржаји односно активности реализују у непосредном контакту са природом и кроз директно коришћење природних ресурса, с друге стране. Наиме, природна добра која представљају ресурсе руралног, ловног и других њима корела-тивних селективних облика туризма су простор са различитим еколошким биоцено-зама као што су: шума, ливада, мочвара, пољопривредно земљиште и сл., а најважнији ловно-туристички ресурс су различите врсте ловне дивљачи у њиховим природним стаништима, тј. ловиштима3.

Повезаност ловног и руралног туризма, осим у просторном домену, имплицитно и потенцијално је присутна и у сегментима комуникативних, рецептивних, манифес-тационих и других садржаја. С друге стране, корелативност и комплементарност ова два селективна облика туризма, потенцијално и реално се, такође, испољава у доме-ну тражње и понуде. Све ово се експлицитно може конкретизовати на примеру Војво-

1 Под руралним туризмом у овом раду подразумева се оно његово одређење које је прихваћено од Европ-ске уније, а које се односи на “све туристичке активности у руралним пределима”. (према: Рурални туризам, стр. 19). Конкретније то је “широк опсег активности, услуга и задовољстава обезбеђених од стране пољопривредника и сељака да би привукли туристе у њихову област у циљу стварања додатног прихода”. (Исти извор, стр. 18).

2 Ловни туризам представља “кретање и активан боравак туриста-ловаца у специфичном амбијенту - ловишту, као делу здраве природне средине, ради лова (одстрела, хватања, посматрања и снимања) дивљачи, чиме задовољавају свој снажан мотив (примарну хоби активност која је некима пасија а дру-гима страст). Притом исти, поред накнаде за одстрељену дивљач (трофеји, месо, кожа и др.), смештај и исхрану, плаћају и друге пратеће услуге према, у то време важећим, ценовницима”. (Прентовић, 2008, стр. 15).

3 Ловиште је одређена површина земљишта, воде и шуме, по правилу омеђена природним границама, која представља део станишта ловне дивљачи на коме деловање еколошких (природних, антропоге-них и других) фактора омогућава гајење, заштиту и одрживо коришћење ловних ресурса. Притом се под одрживим коришћењем ловних ресурса сматра рационалан и, на нормама етичког кодекса ловства, заснован лов и оптимално економско коришћење једне или више врста дивљачи и свих осталих сег-мената које обједињава ловиште, као кохерентна ловна целина и својеврсна туристичка дестинација”. (Прентовић, 2006, стр....).


дине, која је “родно место” ловног, а може постати “Мека” руралног туризма. Реалне и потенцијалне корелативне везе ловног и руралног туризма предмет су научног про-мишљања презентованог у овом раду, полазишта и поставки које представљају хипо-тетички концептуални оквир, чију би релевантност ваљало верификовати путем јед-ног сериознијег научног истраживања.

НЕКА БИТНА ОБЕЛЕЖЈА ЛОВНОГ ТУРИЗМА

Иако саставни део туризма, уопште, ловни туризам, као његов посебан вид, каракте-ришу истовремено и главна заједничка обележја, али и специфичне одлике које га чине посебним у односу на друге бројне селективне видове туризма. Битно карактеристич-но обележје ловног туризма лежи у чињеници да су, како у домену понуде, тако и у до-мену тражње, у тежишту интересовања дивље животиње намењене за изловљавање. С тим у вези субјекти ловно-туристичке привреде, између осталог, посебну пажњу пос-већују узгоју одговарајућих квалитетних и трофејно пуновредних врста, док туристи (ловци) имају круцијалну потребу да лове (одстрељују) одређене врсте дивљачи и да, с тим у вези, врше различите психофизичке, организационе, материјално-финансијске, транспортне и др. активности.

Ловни туризам је посебан селективни облик туристичке привреде, јер предста-вља вид туристичког путовања и боравка у местима изван територије сталног борав-ка лица-корисника ловно-туристичких услуга, који претпоставља постојање одређе-ног расположивог фонда једне или више врста дивљачи у адекватном природном амбијенту, прилагођеном (опремљеном односно опрскрбљеном одговарајућим објек-тима, средствима уређајима и сл.) за безбедан односно успешан лов. Иначе, лов ор-ганизован у циљу остваривања туристичког промета назива се туристичким ловом. Захваљујући остваривању профита који се превасходно реализује из наплате од-стрељене дивљачи (и посебно ловачких трофеја) ловни туризам представља својеврс-тан облик туристичке привреде, где се непосредно троше природни ресурси (дивљач), што није случај са већином других селективних облика туризма.

Ловни туризам је истовремено и битан сегмент ловства4. Наиме, ловство као спе-цифична људска делатност представља материјално-техничку и кадровску базу ло-вног туризма. Ово стога што се ловно-туристичка рекреација остварује у ловиштима у којима се пружају и остале (пратеће) туристичке услуге (смештај, исхрана, култур-но-забавне активности, сервисне, транспортне и друге услуге). Већину тих услуга ло-вцима-туристима пружају лица која су професионално или волонтерски ангажована на пословима односно активностима у ловиштима.

Специфичност тражње у ловном, у односу на друге облике туризма, је у њеној ви-шеслојности, а која се заснива на специфичним потребама туриста-ловаца, а то су,

4 Ловство се може дефинисати као комплетна људска активност, односно делатност од посебног друштве-ног интереса и значаја у функцији рационалног и одрживог лова прожетог духом хуманог, витешког и пермисивног односа према дивљачи и природи уопште, у ком циљу се спроводе пратеће активности ловног привређивања (нега, заштита и коришћење дивљачи и ловних простора), научноистраживач-ког рада и заштите односно унапређивања природних станишта и животне средине ловне дивљачи. (Прентовић, 2006, 1, стр.37).


поред лова5, активни одмор и рекреација; боравак у здравом природном окружењу; уживање у природним лепотама односно егзотичном амбијенту ловних просто-ра (ловишта) са специфичним биоценозама и атрактивним врстама флоре и фауне; едукација за успешне ловно-туристичке активности и др. С друге стране, ловно-ту-ристички производ6, поред разноврсне и трофејно пуновредне ловне дивљачи, пре-тпоставља и друге врсте услуга, а пре свега: смештај, исхрану, транспорт, едукативне услуге, културно-забавне и рекреативне услове и активности и др.

Ловно-туристички промет је, за разлику од већине других врста комерцијале, про-даја производа (дивљачи и осталих роба и услуга) на месту производње, тј. “фран-цо” ловиште, без пратећих трошкова (паковања, транспорта, ризика и др). Штави-ше, купцу који “преузима” (лови) ову специфичну робу у ловишту наплаћује се улазак у ловиште и сви трошкови преузимања (организација лова, спремање ловине и тро-феја), а такође трошкови боравка (пансионске и ванпансионске услуге). Стога ловни туризам представља најрентабилнији начин уновчавања дивљачи и спада међу најлу-кративније посебне облике туризма посматрано са аспекта уобичајених туризмолош-ких критеријума вредновања (број туриста, број пансион дана и сл.).

Ловство, дакле, ловном туризму нуди главне ресурсе ове специфичне туристичке рекреације, а то су дивљач и природно-просторни амбијенти, као миљеи за одвијање те активности, тј. туристичког лова. С друге стране, ловни туризам враћа ловству зна-чајан део оствареног прихода, који се у највећем делу усмерава на производњу, негу и заштиту дивљачи, тј. на уношење у ловишта најмање оног броја јединки одређених врста дивљачи, колико је туристичким ловом изнесено. Поред тога, део финансијских средстава стечених кроз ловни туризам усмерава се на инвестирање за побољшавање укупних услова за спровођење туристичког и лова уопште у ловиштима (изградња и одржавање ловно-техничких објеката, објеката за смештај и исхрану туриста, објека-та за пружање сервисних и других услуга туристима у ловишту, транспортних сред-става и др.). Стога је основана констатација да је ловни туризам главни генератор раз-воја ловства уопште.

Као сегмент ловства, ловни туризам је тесно повезан са већим бројем привредних и непривредних делатности, а посебно са шумарством, пољопривредом, водопривре-дом, спортом, образовањем, науком, културом и др. Ово стога, што се ловни туризам у формирању свога “производа” ослања на ресурсе ових делатности. Тако, на пример, шумарство, пољопривреда и водопривреда обезбеђују ловству, а преко њега и лов-ном туризму, нужне просторне и амбијенталне миљее за егзистенцију дивљачи, као главног мотива ловно-туристичке рекреације, који истовремено представљају и те-рене за извођење туристичког лова као главног сегмента ловно-туристичке понуде. Набројане непривредне делатности обезбеђују елементе за комплетирање ловно-ту-

5 Лов, као мотив туристичког кретања представља рекреативну хоби активност са елементима спортског надметања једног броја људи (ловаца) мотивисану њиховом снажном потребом за ловљењем (одстре-лом и хватањем) дивљачи ради доживљавања својеврсног задовољства и ужитка, као и прибављања одређене економске користи од (ловљењем) добијеног меса, кожа, трофеја и других делова дивљачи. Лов је, истовремено, и својеврстан витешки чин, односно етички однос према дивљачи који се мани-фестује кроз бригу о њој и настојање да се ловљеној дивљачи нанесе што мање бола и патње. (Пренто-вић, 2006, 1, стр. 35).

6 О феноменологији ловно-туристичког производа детаљније се разматра у: Прентовић (2005): Ловно-туристички производ, “Туризам”, 9, стр. 161-163.


ристичке понуде садржајима спортског, едукативног, културно-манифестационог и научно-стручног карактера.

Будући део (сегмент, селективни облик) туризма, ловни туризам је у корелацији са привредним гранама као што су угоститељство, саобрађај, трговина, занатство и дру-го. Ово стога што у структури ловно-туристичког производа значајно место заузимају услуге смештаја, исхране и транспорта туриста-ловаца, њихово снабдевање различи-тим неопходним артиклима (ловачко оружје, муниција, опрема), сувенирима и пру-жање истима одређених сервисних услуга (оправка оружја, опреме и др.).

На основу напред наведеног може се констатовати да је ловни туризам својеврсна привредна делатност која у себи садржи елементе здравствено-рекреативног, еко-лошког, спортског, културно-забавног, научног и едукативног карактера.

ПРОСТОРНА ПОДУДАРНОСТ И КОРЕЛАТИВНОСТ ЛОВНОГ И РУРАЛНОГ ТУРИЗМА

Из претходног разматрања је очигледно да се ловни туризам претежно одвија у “руралним областима”7, будући да су ловни простори (ловишта) лоцирани изван ур-баних средина. Наиме, према члану 19. актуелног Закона о ловству Републике Србије (“Службени гласник РС”, бр. 39/1993) ловиштем се не сматрају насељена места, гробља, јавни путеви, паркови у насељима, објекти за лечење, одмор и рекреацију, аеродро-ми, дворишта стамбених зграда ван насељених места и на селу најмање 200 метара од штала стамбених зграда и дворишта сеоског домаћинства, као и дворишта индус-тријских и других објеката.

Рељеф Војводине са својим разноврсним облицима пружа услове за опстанак раз-новрсне ловне дивљачи, али он у том смислу, ипак, није одлучујући фактор, већ с тим у вези, пресудну улогу играју хидрографско-вегетацијске одлике географских целина, а на којима делују, и током године имају значајан утицај на живот дивљачи, климатске особине, тј. релевантни метеоролошки услови и појаве на овом простору . Ове окол-ности омогућавају да на простору Војводине живе следеће врсте дивљачи: срнећа ди-вљач, ритски и вирджинијски јелен, јелен лопатар, муфлон, дивља свиња, зец, фазан, пољска јаребица, дивља патка, дивља гуска, лиска, барска шљука и др., а ређе се срећу: вук, шакал, хермелин, јазавац, твор, лисица, куна, видра (од длакаве дивљачи) и лабуд, гњурац, ждрал, рода, дропља, барска кокош (од пернате дивљачи). С тим у вези, позна-то је да простор Војводине пружа добре услове за гајење (а тиме и за лов) свих глав-них аутохтоних и алохтоних врста ловне дивљачи. Ту се на релативно малом просто-ру, бар што се тиче ловно-туристичке ефективе, могу успешно ловити скоро све врсте ситне и крупне дивљачи (осим, наравно, планинских врста).

Војводина је била, а и данас је, једно од најразвијенијих ловно-туристичких под-ручја, како у бившој Југославији, тако и у данашњој нашој држави Србији. Ловни

7 Према дефиницији ОЕЦД-а “рурална област” на локалном нивоу је простор на коме је густина насеље-ности до 50 особа по км2. Према Савету Европе “рурална област” је потез земље у унутрашњости или на обали, који укључује мање градове и села, где се главни део територије користи за: а) пољопривреду, шумарство, водопривреду и рибарство; б) економске и културне активности становништва те сеоске области (занат, индустрија, услуге); ц) неурбану рекреацију и слободне активности; и д) друге сврхе, као нпр. становање (према: Рурални туризам, стр. 18).


простори (установљена ловишта - њих 98) у Војводини простиру се на 2.160.290 ха, а са њима газдују следећи корисници наведени у Табели 1.

Дестинације ловног и руралног туризма у Војводини се потенцијално, великим де-лом, преклапају на просторима на којима су лоцирана ловишта којима газдују ловачка удружења и рибарска газдинства (93,03% укупних ловних површина у Војводини)8. Ова околност указује на могућност тесне сарадње и неопходност координације посленика ловног и руралног туризма при коришћењу природних ресурса на заједничким прос-торима њихових дестинација. Ово је посебно неопходно реализовати на локалном ни-воу, како би се искључила било каква колизија (како у простору тако и у времену9) при реализацији садржаја односно активности ових двају облика туризма. Тако, на при-мер, субјекти ловног газдовања плански и систематски организују и спроводе своје ак-тивности да, колико је то максимално могуће, превенирају штете које дивљач, односно ловно-туристичке активности причињавају руралној привреди, па тиме и руралном туризму у датој микро дестинацији. Осим тога, у циљу безбедности ловаца туриста и локалног становништва у току ловних активности, ловно-туристички посленици усклађују своје календаре лова, а посебно туристичког лова, са активностима односно садржајима руралног туризма у датом простору и времену. С друге стране, посленици руралног туризма треба да планирају и спроводе своје садржаје и активности тако да не ометају послове гајења и заштите дивљачи и да не нарушавају мир у ловиштима.

8 На овим ловним просторима у Војводини ловцима-туристима нуде се следеће врсте дивљачи: срнећа дивљач, зец, фазан, пољска јаребица (која се последњих деценија не лови због њене драстичне проређе-ности), дивља свиња, дивље патке, дивље гуске, шљуке, препелице, грлице, гугутке, голубови и преда-тори (лисица, шакал, вук на подручју Делиблатске пешчаре, “Вршачких планина” и др.).

9 Законом о ловству (члан 4) лов је дозвољен на незаштићену дивљач (предатори) и дивљач заштићену у одређеном периоду (ловостај). Периоди када је забрањен односно дозвољен лов свих (из тачке шест ових напомена, осим предатора) утврђен је Наредбом о ловостају коју прописује министар надлежан за послове ловства. Према сада важећој Наредби (“Службени гласник РС”, број 55/2006) могу се издвоји-ти три главне ловне сезоне и то: пролећна (од 15.IV па надаље, када се врши трофејни лов срндаћа и од 1.V дивљег вепра) летња (од 1.VIII до 30.IX када се лове препелица, грлица и гугутка, дивља свиња - крмача и прасе, а наставља се лов срндаћа, који се завршава 30.VIII, и дивљег вепра) и јесен-зима (1.X - 31.I односно 14.II када се лове све остале врсте ловостајем заштићене дивљачи). Тада се све врсте ловне дивљачи могу ловити и то искључиво у складу са планским документима о газдовању ловиштима, на која је сагласност дало надлежно Министарство за послове ловства.

Табела 1: Корисници ловишта у Војводини

Table 1: Users of shootings in Vojvodina

Корисник ловишта Број ловишта Површина (ha) Удео % Ограђени део (ha)

Ловачке организације 61 1.991.605 92.19 -

ЈП“Војводинашуме“ 14 108.979 5.05 25.643

НП „Фрушка гора“ 1 25.764 1.19 1.430

Војска Србије 4 13.251 0.61 7.924

Рибарска газдинства 17 18.154 0.84 -

Пољопривредно предузеће 1 2.537 0.12


ПОТЕНЦИЈАЛНА КОРЕЛАТИВНОСТ ЛОВНОГ И РУРАЛНОГ ТУРИЗМА У ДОМЕНУ ТУРИСТИЧКЕ ТРАЖЊЕ, АНИМАЦИЈЕ И ПОСРЕДОВАЊА

Будући да су туристичке потребе, као генератор туристичке тражње и туристичке потрошње, врло комплексне, то их је тешко дијагностиковати и код наизглед одређе-ног сегмента рурално-туристичке клијентеле. Насупрот томе, знатно је једноставнија ситуација с тим у вези кад је реч о специфичном сегменту туриста ловаца, који, ина-че, представљају туристичку клијентелу “дубоког” джепа. Наиме, туристичке потре-бе потенцијалних туриста ловаца су доста одређене, јер су детерминисане жељом за ловом дивљачи, које нема (било с обзиром на префериране врсте, било на адекватан квалитет јединки односно популација) у њиховом домицилном окружењу. Стога они осећају жељу да отпутују у удаљене пределе (државе, континенте), богате одређеном (одређеним) врстом (врстама) дивљачи и да задовоље своје потребе за ловом. Они при-том замишљају да им активност туристичког путовања и боравка у одређеној ловно-туристичкој дестинацији, уз спровођење адекватног туристичког лова, може пружи-ти задовољство, задовољење, ужитак. У овом случају, дакле, потреба за ловом и жеља за туристичким путовањем ради спровођења туристичког лова, интимно су повезане. Ово стога, што је задовољавање потребе за ловљењем дивљачи, посредством туристич-ког лова, извор својеврсног задовољства туристе-ловца. Често, међутим, једна упорна жеља (за ловљењем), која постаје све интензивнија, без постизања задовољства (када је изостала активност туристичког лова), може се преобратити у потребу (за предузи-мање туристичког путовања ради задовољавања потребе за ловом). У том случају по-тенцијални туриста-ловац тежи задовољењу не зато што антиципира задовољство које проистиче из остваривања туристичког лова, већ зато да би ублажио потребу, тј. реду-ковао тензију коју му изазива незадовољена потреба (за ловљењем дивљачи).

Природа мотивације савремених ловаца, па тиме и ловаца туриста, је веома де-ликатна и специфична и разликује се од мотивације која покреће самоактуализујућу, професионалну и другу активност човека. Наиме, оно што је, кад је реч о лову, карак-теристично за савременог хомо сапиенса, као и за његовог примитивног претка, је то да је у његовој души “дубоко усађена страст за ловом” (Чарлс Дикенс). У ловцу, као и у сваком другом човеку “живе остаци младалачког, подразумевајући под тим склоност за посебним доживљајима када је у ловишту, посебно када се нађе лицем у лице са жи-вотињом коју жели да улови” (Чарлс Дикенс).

Ловно-тдуристичке потребе људи чине основ туристичке тражње, која представља одређени квантум и квалитет добара (реално доступне врсте ловне дивљачи), услуга (ловно-стручних, рецептивних, транспортних, рекреативно-забавних, информатив-них, едукативних, преводилачких, сервисних и др.) и роба (ловачко оружје, муниција, опрема, потрошни материјал, сувенири и сл.) које су туристи ловци (као субјекти ове тражње) склони, спремни и способни да прихватде уз одређену цену, тј. новчани (до-маћа валута односно девизе) еквивалент. Ловно-туристичка тражња се може двојако третирати и то као домаћа (тражња домаћих) и инострана (тражња страних ловаца туриста). Аналогно томе може се говорити о домаћем и иностраном ловно-туристич-ком тржишту.

Чини се да су заједничке потребе које детерминишу тражњу потенцијалне ловно односно рурално-туристичке клијентеле оне које наводи Лорен (према Рурални ту-ризам, стр. 76) и то: а) потреба за природом, тј. потреба да се живи у симбиози са ори-


гиналном околином, макар и на кратко време; б) потреба за активношћу односно мо-тив за испољавање понашања која пружају задовољство и уживање, и ц) потреба за игром. Све су то индивидуалне потребе потенцијалних туриста, љубитеља руралног предела и природе уопште.

Будући припадници породичне заједнице и неких других формалних (ловачка ор-ганизација) и неформалних група, за претпоставити је да ловци (потенцијални ту-ристи) имају и специфичне колективне туристичке потребе. И поред тенденције да су последњих деценија “алтернативне породичне форме постале раширеније” (исти из-вор, стр. 86), целисходно би било у обради ловно-туристичког тржишта имати у виду евентуалну склоност потенцијалних туриста-ловаца да на своје туристичко путовање иду заједно са својим супружницима, децом и (евентуално) другим члановима по-родице, који немају ловне склоности, ни потребе за идентичним садржајима и ту-ристичким активностима који су карактеристични за ловце. То је “шанса” да се овак-вим потенцијалним туристима “неловцима” понуде разноврсни садржаји односно активности из домена руралног туризма у истој туристичкој дестинацији у којој је ло-цирано ловиште које је преферирано од стране њихових чланова породице-ловаца.

Потенцијални туристи-ловци, као чланови својих домицилних ловачких органи-зација (друштва, удружења), показују склоности да се и у слободном времену друже са другим ловцима са којима успостављају не само присне индивидуалне, већ и по-родичне односе. Искуства наших ловних посленика (из ловишта и ловно-туристич-ких агенција) указују да тако емотивно повезани туристи-ловци најчешће (у мањим или нешто већим групама) долазе у ловишта у оквиру заједничког ловно-туристичког аранжмана. Понеки од њих доводе са собом и своје супружнике, друге чланове поро-дице и пријатеље од којих већина нису ловци. Тада се појављује проблем обезбеђи-вања истима адекватних (забавних, културних и рекреативних) садржаја односно активности. Та околност условљава да се након кратког времена, због досаде која се нужно јавља у доколици, знатно раније него што је уобичајено, завршава (понекад и неоствареног жељеног ловног успеха) боравак туриста-ловаца у датом ловишту. То уз-рокује знатно умањење ловно-туристичког промета. Насупрот томе, могуће је пону-дити тако конципиране пакет аранжмане из домена рурално-туристичке понуде који одговарају афинитетима и преференцијама тзв. неловног сегмента дате циљне групе ловно-туристичке клијентеле. Овакво аранжирање могуће је вршити у процесу ани-мације односно посредовања у емитивним туристичким миљеима, али за то треба да постоји уобличена адекватна туристичка понуда, тј. специфичан туристички произ-вод, не само за сегмент ловаца, већ и за сегмент “неловаца” туриста.

5. КОРЕЛАТИВНОСТ И КОМПЛЕМЕНТАРНОСТ ТУРИСТИЧКЕ ПОНУДЕ И ТУРИСТИЧКИХ УСЛУГА

Аналогно ловно-туристичкој тражњи, ловно-туристичка понуда подразумева одговарајући квантум и квалитет актуелне и атрактивне ловне дивљачи, ловно-ту-ристичких услуга и роба намењених пласману у функцији задовољавања потреба туриста за ловљењем префериране дивљачи уз одређени ниво цена ових добара, ус-луга и роба. Услови које на тржишту роба и услуга треба да задовољи дати ловно-ту-ристички производ су следећи:


1. оптималан (компатибилан актуелној тражњи) број и структура врста атрактив-не ловне дивљачи и њихов адекватан квалитет, пре свега у смислу релевантног трофејног потенцијала;

2. реална (и удобна односно релативно брза) могућност приступа датој ловно-ту-ристичкој дестинацији (ловишту односно ловном ревиру у коме се спроводи туристички лов);

3. адекватни услови за обављање ловно-туристичке рекреације (лов преферира-них врста ловне дивљачи и неке са њим повезане активности, а пре свега ловно стрељаштво, ловно кинолошке манифестације и др.);

4. адекватни услови за привременни боравак туриста-ловаца у простору (унутар ловишта или у непосредној близини истог) у коме се спроводи дати туристич-ки лов (релативно комфорни услови смештаја, исхране и др.); и

5. што је веома важно, конкурентна цена понуђеног ловно-туристичког произ-вода.

Најважнији сегмент ловно-туристичке понуде је ловна дивљач, јер је иста глав-ни мотив опредељивања за овај вид туристичке потрошње. Атрактивност дивљачи произилази из њеног места и улоге у конкретном природно-амбијенталном миљеу, тј. из чињенице да су садржај и естетска датост одређеног природног амбијента потпу-ни само тада када је исти испуњен разноликим врстама аутохтоне и алохтоне фло-ре и фауне, у ком контексту ловна дивљач има своје посебно значајно место и функ-цију. Атрактивност дивљачи, надаље, проистиче из саме њене естетске особености. Дивљач, наиме, сама по себи, представља естетску датост (лепоту), а њена естетска димензија посебно до изражаја долази у њеним изворним природним стаништима. У савременим условима, станишта ловне дивљачи су ловишта и у истима дивљач ис-пољава не само естетске, већ и друге вредности и квалитете (ловно-рекреативне, еко-номске, еколошке и сл.). За потенцијалне туристе-ловце дивљач је атрактивна, не само као естетска, економска, еколошка и друга вредност, већ и као израз потребе за оба-вљање ловне активности, а што предствља снажан мотивациони фактор опредељи-вања за предузимање активности усмерених “куповини” датог ловно-туристичког производа. Осим тога, неопходно је обезбедити одговарајући број и квалитет (тро-фејну вредност) од стране туриста ловаца префериране дивљачи. Тај део понуде обез-беђује корисник ловишта, у складу са својим годишњим планом ловног газдовања.

Транспорт до ловно-туристичке дестинације обично се остварује средствима ја-вног саобраћаја (што организује ловно-туристичка агенција) или личним возилима туриста ловаца. Транспорт унутар ловно-туристичке дестинације, тј. од рецептивног објекта до ловног ревира у коме се спроводе дате ловне и друге активности туриста обично организује корисник ловишта, а ређе ловно-туристичка агенција која реали-зује дати ловно-туристички аранжман. У том циљу је, до одређених места у датом ловишту, неопходно обезбедити за то одговарајућа транспортна средства. Ово сто-га, да би се остварила потребна уштеда на времену, али и да би се избегло непотребно исцрпљивање гостију (и њихових домаћина) непотребним дугим пешачењем, често по тешко приступачном терену и неповољним временским условима. Одговарајућа месна транспортна средства су неопходна за превоз ловаца-туриста, њихових водича, пратилаца, преводилаца, погонича, носача, ловачких паса, пратеће опреме, оружја, муниције, прехрамбених артикала, воде за пиће, приручних расхладних уређаја и др.


Као средства ловно-туристичког транспорта од објекта смештаја ловаца-тури-ста, до рејона спровођења туристичког лова, користе се разни теренски аутомобили (джипови и сл.), камионети, запрежна возила, чамци и други пловни објекти, а у зим-ским условима санке и скије. Када то услови терена и материјалне могућности захте-вају, за транспорт ловаца-туриста могу се користити и хеликоптери. За транспорт до одређених места у ловишту и натраг до датог смештајног објекта могуће је (и веома це-лисходно), користити услуге житеља односне локалне руралне заједнице.

Свака ловно-туристичка дестинација, осим довољног броја квалитетне ловне ди-вљачи и адекватних транспортних средстава, треба да располаже и одговарајућим објектима смештаја исхране и других потреба ловаца-туриста. То су, осим хотела (мотела) високе категорије, ловачке куће, ловачке колибе одговарајућшег капаците-та и комфора, кућице за смештај ловачких паса и други пратећи објекти (стрелишта за испробавање и упуцавање ловачког оружја, расхладни уређаји и други објекти за обраду и складиштење меса од дивљачи).10

Неке од ових објеката, пре свега објекте за смештај и исхрану ловаца-туриста и њихових ловачких паса, не морају поседовати корисници ловишта, већ за исте наме-не могу, пре свега, изнајмљивати смештајне и друге објекте које поседују житељи дате руралне туристичке дестинације. Тиме се обезбеђује попуњеност ових објеката не само у време уобичајених сезона руралног туризма, већ и ван њих, што је у обостра-ном интересу. У сврхе смештаја и исхране ловаца-туриста могу се користити адапти-ране сеоске куће, салаши, чарде, ресторани и други рецептивни објекти у датој рурал-ној средини. Уз неке од ових објеката могу се изградити и условни објекти за смештај ловачких паса ловаца-туриста. У оним руралним срединама где постоје санитарно-хигијенске условне кланице, могу се делови капацитета истих изнајмљивати за обра-ду и складиштење меса, у туристичком лову, одстрељене дивљачи.

Простори руралних средина, тј. поједини делови ловишта у тим срединама, који испуњавају за то предвиђене услове, могу бити изнајмљивани за тзв. “продају мири-са”, или за испите, обуку и утакмице ловачких паса. У тим манифестацијама могу бити, осим лица професионално ангажованих у ловишту, уз адекватну новчану нак-наду, ангажована и друга лица - житељи дате локалне заједнице. Слично је и прили-ком организовања ловачких манифестација, када у места њиховог одржавања стиже велик број ловаца и љубитеља природе и дивљачи чак и из најудаљенијих места наше земље (најчешће “братска” ловачка друштва и др.) и из суседних држава. Пошто већи-на гостију у место одржавања манифестације долазе дан-два пре њеног отпочињања, потребно је обезбедити за њих адекватан смештај и исхрану, сувенире, пратеће садр-жаје и друге услуге. За ове и друге послове и услуге, целисходно је (а најчешће и је-дино могуће у датим условима) упослити “неловне” потенцијале дате локалне зајед-нице. Будући да свака и најмања ловно-туристичка дестинација у Војводини једном годишње (или нешто ређе) практикује организовање и спровођење ловачких мани-фестација (са садржајима ловног стрељаштва, ловне кинологије, едукације, хајки на предаторе и др.)11, то постоји, и у том домену, значајан простор за кооперацију актив-ности и корелацију садржаја ловног и руралног туризма.

10 Детаљније о овим ловно-туристичким објектима разматра се у нашим књигама: “Основи ловства”, стр. 75-82 и “Ловни туризам, стр. 35-39.

11 О томе се детаљније разматра у нашем раду: “Туристички аспекти ловачких манифестација”, Зборник Департмана за географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад, бр. 33-34, стр. 265-279.


С друге стране, у руралним срединама у којима постоје комфорни ловачки домови и куће (а таквих је знатан број у свим подручјима Војводине) постоји могућност (што се најчешће практикује) да се капацитети ових објеката уступају на коришћење локал-них заједница при организовању различитих (туристичких, културних и др.) мани-фестација. Осим за смештај гостију, ови објекти се користе и за њихову исхрану (где обично доминирају ловно-гастрономски специјалитети), спровођење неких програм-ских садржаја тих манифестација и др. Притом су ловни посленици из дате локалне заједнице често максимално ангажовани у организацији и спровођењу односних ма-нифестационих садржаја и активности.

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

Да би у савременим транзиционим условима у нас биле створене оптималне пре-тпоставке за заживљавање потпуније и свестраније повезаности и сарадње после-ника ловног и сеоског туризма у нашим руралним срединама неопходно је, поред нужних измена превазиђене нормативно-правне регулативе у ловству и ловном ту-ризму12, туризму уопште и у другим сферама привредног, културног и другог посло-вања, створити претпоставке за координацију и кооперативност не само непосред-них делатника ловног и руралног туризма у локалним заједницама, већ и (у те сврхе) повезивања и свестраније сарадње органа управе надлежних за послове ловства и ту-ризма, органа локалне самоуправе, туристичких и ловачких организација, као и дру-гих заинтересованих субјеката не само у локалним срединама, већ и шире, тј. на ни-воу региона, Покрајине и Републике Србије.

ЛИТЕРАТУРА:

1. Антонић, С. и Беуковић, М. (2007): Ловачка организација Војводине, “Ловачки савез Војводине”, Нови Сад

2. Видак, Д. (2007): Неопходност промене начина газдовања ловиштима Војводи-не, “Туризам”, бр. 11, Нови Сад

3. Група аутора (2007): Рурални туризам, Департман за географију, туризам и хо-телијерство ПМФ-а, Нови Сад

4. Колектив аутора (1992): Велика илустрована енциклопедија ловства (И и ИИ том), “Грађевинска књига”, Београд и “Дневник”, Нови Сад

5. Ловачки савез Војводине (2000): Дугорочни план развоја ловства Војводине 2000-2010.године, Нови Сад

6. Марић, Р. (2003): Ловство, Институт за економска истраживања, Београд7. Прентовић, Р. (2005): Ловни туризам, Департман за географију, туризам и хоте-

лијерство ПМФ-а, Нови Сад8. Прентовић, Р. (2005): Ловно-туристички производ, “Туризам”, бр. 9, Нови Сад

12 Детаљније о томе се разматра у нашим радовима “Основи ловства”, стр. 232-242 и “Нормативно-правна регулатива ловног туризма”, Зборник радова Департмана за географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад, бр. 36, стр. 192-204.


9. Прентовић, Р. (2005): Ловни туризам и одрживи развој, Зборник радова са науч-ног скупа: “Србија и савремени процеси у Европи и свету”, Тара-Београд

10. Прентовић, Р. (2005): Туристички аспекти ловачких манифестација, Зборник радова Департмана за географију, туризам и хотелијерство, бр. 33-34, Нови Сад

11. Прентовић, Р. (2006): Основи ловства, Департман за географију, туризам и хо-телијерство, Нови Сад

12. Прентовић, Р. (2006): Ловиште - својеврсна туристичка дестинација, “Туризам”, бр. 10, Нови Сад

13. Прентовић, Р. (2007): Могући модел валоризација ловно-туристичких дестина-ција, “Туризам”, бр. 11, Нови Сад

14. Прентовић, Р. (2007): Нормативно-правна регулатива ловног туризма, Зборник радова Департмана за географију, туризам и хотелијерство, бр. 36, Нови Сад

15. Прентовић, Р. (2008): Етика ловног туризма, Департман за географију, туризам и хотелијерство ПМФ-а, Нови Сад


РЕЗИМЕ: nа основу прикупљених статистичких показатеља о одстрелу грли-ца и препелица у Војводини за период од 1979. до 2000. године (укупан одстрел, укуп-ни одстрел у ловном туризму и укупан одстрел преко Ловотурса), може се извести закључак да је грлица била најзначајнија дивљач за развој ловног туризма. Средином осамдесетих година прошлог века тај примат је постепено прешао на препелицу, док је одстрел грлица драстично опао.Због ових чињеница (а на основу процена бројности у Европи, неким европским земљама и код нас) нема ни говора да је одстрелом угрожен њихов опстанак јер се ловило свега 2 до 5% у односу на бројно стање у августу и септембру (када су ове птице, приликом сеобе, у већем броју биле присутне у ловиштима Војводине).Кључне речи: одстрел, проценат одстрела, ловни туризам, грлица, пре пе лица,

ABSTRACT: based on the gathered statistic indicators regarding the bagging of turtle-doves and quails in Vojvodina for the period from 1979. to 2000. (total number of bags, total number of bags in hunting tourism and number of bags through Lovoturs), we come to the conclusion that the doves were the most important quarry for development of hunting tour-izm. Until a certain point (the middle 80 s) when the majority of hunting was steadily focus-ing on quails the hunt for turtledoves was drastically dropping.Because of these facts (based on the assessment of quantity in our and other Europe-an countries) we can say with certainty that these species were not in danger because the number of hunted animals was just 2 to 5% of the total number hunted in august and sep-tembar , when these birds migrated, in large numbers, to hunting grounds of Vojvodina. Key words: bagging, bag percentage, hunting tourism, turtle-dove, quails

ЛОВНО - ТУРИСТИЧКА ВАЛОРИЗАЦИЈА ГРЛИЦА И ПРЕПЕЛИЦА У ВОЈВОДИНИ

VALORISATION OF TURTLEDOVES AND QUAILS IN VOJVODINA’S HUNTING – TOURISM

Др Зоран A. Ристић*

Оригинални научни рад UDK 639.1.022(497.1)


37/2008.



УВОД

Данас ловно - туристичке организације које се баве довођењем страних ло ваца ту-риста у ловишта Војводине и Србије морају много више да раде на пропаганди на-шег ловства. Са друге стране ловачке организације морају много више да раде на уз-гоју дивљачи у ловиштима, а самим тим и на повећању фондова свих врста див љачи. Мора се имати у виду да је за долазак ловаца туриста у наша ловишта ос нов ни мотив довољан број дивљачи у ловиштима. Због тога је у наредном периоду основни задатак свих уз га ји вача – корисника ловишта да се у много већој мери, него до сада, баве по-већањем фондова дивљачи код свих оних врста дивљачи које су интересантне за стра-не и домаће ловце туристе.

ЗАШТИЋЕНА ПРИРОДА И ЛОВ НА ПЕРНАТУ ДИВЉАЧ

Укупно богатство птица у фауни Србије износи 360 врсте (ре до в них, нередовних и потенцијално присутних), а редовно пристутне су 333 врсте. У Војводини има 320 врста, од че га се гнезди 188 врста, а ако се гледа без водених птица, 131 врста (В. Ва сић, 1995.). Број врста које у Србији проводе репродуктивни период је 260 или 72%, а у зим-ском пе риоду буде око 220 врста. Пошто чак 274 врсте птица, које настањују ло вишта Ср бије спадају у природне реткости, ловци имају велику од го вор ност да пош ту ју ћи законске одредбе, чувају угрожене и ретке врсте. По себ на пажња се мо ра ус мерити на распознавање трајно заштићених ловних врста и пош товање про пи са них лов них се-зона. Ловачка удружења морају ис прав но да во де акције ре дук ције пре да тора дивља-чи и при томе никако не смеју угрожавати трај но заш ти ће не врсте.

Главни правци у очувању и управљању диверзитетом птица у фауни Србије и Војводине пре свега су усмерени ка идентификацији приоритетних активности - про-је ката, усаглашавању методе прикупљања и обраде података, развоју цен трал них база података, промоцији одрживог коришћења диверзитета (ловни ту ризам итд.), при-мени светских конвенција за очување птица и природе, под сти ца њу ме ђу народне са-радње итд. Посебан акценат се мора ставити на ретке, уг ро жене и дисперзне врсте, као и на највреднија међународна станишта птица у Ср би ји (ИБА подручја), којих има укупно 35 на површини од 7.670 км².

ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА

Циљ истраживања је да се на основу прикупљених доступних по да та ка о укупном одстрелу грлица и препелица, али и одстрелу у ловном ту риз му у Војводини суми-рају подаци на једном месту, изврши анализа, утврде чињенице и на основу тога из-вуку поуке и препоруке за рад у наредном периоду. Поред ових података прикупље-ни су подаци о процени бројности ове две врсте дивљачи у неким земљама Европе и код нас. Такође, циљ овак вих истраживања је да се на основу анализе података о број-ном стању и одстрелу из претходног периода отклоне све недоумице и уочене сла бос-ти и у наредном периоду предложе најбоља решења како за очување ове по пулације обезбеђењем станишних и прехрамбених услова (забране пре о ра вања пашњака и


сличних станишта за препелицу ради репродукције, остав ља њем стрњишта до краја септембра и друге мере, а код грлица подизањем више го диш њих ремиза на местима миграторних кретања, садњом на тим местима сун цокрета и мањом употребом пес-тицида).

МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА

Материјал за ову тему прикупљан је из Статистичког завода Србије, Ло в а ч ког са-му прикупљан је из Статистичког завода Србије, Ло в а ч ког са-веза Србије и Војводине (ловна евиденција), Дугорочног про г ра ма раз во ја ловства у Србији (2001 - 2010.) и Војво ди не од 2000. до 2010. го дине, Ду го роч ног про грама развоја ловства у Војводини усво је ног 1984. го дине, Збор ни ка ра до ва о ловству Ловач-ког савеза Југославије (1994, 1995. и 1996. године), и Збор ника радова «Зец и јаребица у савременим аг ро екосистемима» Ло вач ког савеза Војводине 1997. године и статистич-ких по датака добијених од Ло во турс-а. Коришћени су и важећи ценовници за ино-стране ловце туристе, ко је сваке године пред почетак нове ловно-ту рис тичке сезоне за ловачке ор га ни зације, а на осно ву овлашћења добијених За ко ном о ловству, доноси Ловачки са вез Србије и Вој во дине за своје чла ни це (Ловачка удружења). Прикупљени су статистички подаци о укупном од стре лу у Војводини за грлице и препелице које су ловљене у ловиштима Вој во дине за период од 1979. до 2000. године. Поред тога ко-риш ћени су подаци о бројном стању и одстрелу дивљачи у ловиштима у Србији из Ду-го рочног програма развоја ловства у Србији од 2001 - 2010. године.

РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА

Препелица (Coturnix coturnix): бројност европске популације, (без Ру си је), износи 640 до 880.000 парова. Насељава, равномерно, целу Србију од до лина до пашњака на висоравнима планина, између 1.000 и 1.800 м (Зла ти бор, Пештер, Стара планина, Шар планина, Проклетије, итд.). Најчешће је у пределима са бујним пашњацима и лива-дама, али гнезди и по рубовима пољопривредних зем љиш та. Бројност у Србији, у ре-продуктивном периоду, још увек је недовољно ис тра жена, а оквирно се процењује на 20 до 30 хиљада парова (Пузовић С. 2001). Преовладавајући тренд популације у Евро-пи је благо опадање, а званично је уврш ћена у рањиве врсте. Наше ловачке ор га ни за-ције даће за заштиту препелице знатан допринос ако буду упорне у акцији ре дук ције бројности предатора - сврака, врана, лисица, мачака, али и очувању при род них ста-ништа, смањењу коришћења штетних пестицида и спречавању кориш ће ња вабилица у лову, као и забрани паљења стрништа. Садашња ловна сезона на пре пелице у Србији (1. август - 30. септембар) је релативно добро одређена. Иа ко су пре пе ли це ретке у Ср-бији током новембра и децембра, ипак је добро што је ог раничен лов у тим ме сецима. План одрживог годишњег ловног коришћења не би требало да прелази 40.000 – 60.000 јединки, наравно у лововима без коришћења ва билица.

У неким земљама њен статус је стабилан у дру гим има благог пораста, док је код неких забележен пад бројности. Сма т ра се да су главни разлози опадања бројности у Европи преоравање паш ња ка, ливада и стрњишта (односно уништавање њеног ста-ништа), ко риш ће њем штетних пестицида и лов од стране несавесних ловаца помоћу


ва би лица - овакав вид лова је забрањен на основу Закона о ловству (Ристић З. и Пу-зовић С., 2001).

Распрострањена је готово у целој Европи, осим на Исланду, Скан ди на ви ји, северу Финске и северу Русије, а њена процењена популација у Ев ро пи износи 6,5 милиона јединки (Пузовић С., 2002.).

Земља са убедљиво значајном бројношћу је Шпанија (око 370.000 па ро ва) и доне-кле Француска (око 100.000 парова), док све остале земље далеко заостају.

У Србији стање популације ове врсте није довољно истражено, али по стоје проце-не орнитолога да има око 12.000 парова, од чега у Војводини преко 5.000 парова.

Ако се зна да женка снесе у просеку петнаестак јаја и да се на тај на чин излеже око 150.000 младих препелица онда нема, или не би требало то лико да се непотребно диже тензија и да се тражи из нама непознатих раз лога од „заштитара“ да се лов ове веома атрактивне птице забрани. Из напред изнетих података се види да се лови за-немарљив проценат, те ако се на овај број дода и број препелица које код нас долећу у августу (много више од наше популације), онда је проценат одстрела мањи од 10% .

Грлица (Streptopelia turtur): eвропска популација (без Русије) броји 2- 2,4 милиона парова. У целој Србији је редовна гнездарица, а највећу бројност има у сувљим, моза-ичним пределима, у долинама и побрђу (Делиблатска пеш ча ра, Суботичко-Хоргош-ка пешчара, Рамски и Градиштански песак, Кладово-Мала, Вр бица, долина Топлице, долина Велике Мораве, Врање-Бујановац-Прешево, Ме то х ија, Мачва, побрђе Фруш-ке горе, итд.). Бројност у Србији је тешко проценити, а она оквирно износи 50-100.000 гнездећих парова. Грлица је у Србији селица и пролазница. Најбројнија је од почет-ка августа до средине септембра. У више од 50% земаља Европе приметан је пад по-пулације који траје већ деце ни ја ма, а главни разлози због чега је доспела на међуна-родне листе угрожених врс та су промене у гнездилишним и зимским стаништима, употреба хемијских пре парата у пољопривреди и шумарству, прекомерни лов и уз-немиравање, не дос та так места за одмор и исхрану, у дуготрајним сеобама. Постојећа ловна се зона на грлицу у Србији је од 1. августа до 30. септембра, али треба размисли-ти шта са њом радити у будућности. Вероватно ће у наредној деценији ова врста бити трајно заштићена у већини европских земаља, па ће лов бити ограничен и у Србији. За сада се препоручује смањење ловног притиска, посебно на местима зна чај них се-лидбених окупљања. Пошто се грлице у Србији готово и не могу видети у но вембру-децембру, можда формално завршетак лова на ову врсту и одговара са дашњем 30. септембру. План одрживог годишњег ловног коришћења треба да ос тане приближ-но у постојећим оквирима.

Грлица је распрострањена готово у целој Европи, осим на Исланду, Ирској, Швед-ској, северу Данске, Скандинавији и северу Русије. Животни простор су јој листопад-не и мешовите шуме, шикаре и шибљаци, паркови са грмљем, вртови, поља са густим живицама, а избегава насеља. Храни се семењем, инсектима, пужевима итд. Грли-ца је птица селица. Зиму проводи у топлијим пределима јужно од Средоземног мора. У наше крајеве стиже крајем марта и у априлу. Одређени број птица се задржава на гнежђењу, док остале продужавају пут даље на север. Грлица је поново у прелету из-над наших крајева у августу-септембру и тада је веома бројна.

У Русији има преко 1.000.000 па ро ва. Земље са убедљиво највећом бројношћу, по-сле Русије, као и за препелице су Шпа ни ја (око 900.000 парова) и Француска (око 300.000 парова).


Код нас је у задњих неколико година занемарљив лов и не прелази циф ру од 10.000 птица. Због ове чињенице нема разлога да се забрани од стрел ове дивљачи који је дао велики допринос развоју ловства, а тиме и лов ног туризма. Посебно је одстрел грлице био евидентиран у периоду од кра ја седамдесетих до краја осамдесетих година прош-лог века, што је посебно и истакнуто у овом раду.

Покретање иницијативе од стране Друштва за заштиту и проучавање пти ца Војво-дине да се препелице и грлице заштите трајним ловостајем у Ср бији и ставе на листу природних реткости је утемељно више на прет пос тав кама, а мање на чињеницама. Ово поткрепљујемо подацима о одстрелу ове две врсте дивљачи у тзв. афери „Балкан-ске птице“ у којој је проценат од стрела у односу на процењену европску популацију код препелице био свега 0,62% или 40.226 јединки, а код грлице је још драстичнија си-туација јер је тај проценат износио свега 0,015% или 4.836 јединки (Пузовић С., 2002.).

Овакви предлози наносе огромну штету ловству, а највише ловном ту риз му, а уте-мељени су само на претпоставкама. Због свега напред изнетог, у овом раду се желело да се изнесу конкретни подаци и да се дементују тврд ње заштитара да је лов, односно ловни туризам драстично десетковао фонд ове две врсте дивљачи.

Реално гледајући, одстрел од свега 5 или 6.000 грлица, колико се од стре љује код нас ова дивљач годишње, не угрожава њен опстанак, а још ма ње ову популацију у Европи.

Највећи одстрел грлица забележен је за период од краја седамдесетих година прошлог века па до краја осамдесетих година, а након овог периода њихов одстрел је био занемарљив (прилог Табела 1.). Разлога за овакву си ту ацију има много, а једна од тих је много тежа организација оваквог лова, као и гаранција ,,сигурног,, одстре-ла страним ловацима туристима, него, организација и га ранција одстрела код других врста пернате дивљачи, затим немогућност из ношења меса ове дивљачи ван наших граница и сл. Наше ветеринарско уве ре ње се не признаје у земљама европске уније, али свакако и неразумевање овог сег мен та ловства од стране како појединих биоло-га (орнитолога) и појединих не владиних организација, као и сталне ,,претње забра-не лова,, миграторних птица, не гативна пропаганда ловног туризма на ове две врсте пернате дивљачи у ме дијима и др.

Слика 1. Грлица - Streptopelia turtur


Табела 1. Упоредни показатељи укупног излова грлица у Војводини, укуп ног одстрела иностраном Ловном туризму Војводине и преко „Ло вотурса“ за посматрани период од 1979.

до 2000. године

Table 1. Comperative indicator of the total number of bagged turtle-doves in Vojvodina, total number of bagged by the foreigners and the number of turtle-doves bagged by hunters though “Lovoturs” for

the period from 1979. to the year 2000.

Година одстрела

Укупан одстрел грлица у Војводини

Укупан одстрел грлица у иностраном лов.туризму у

Војводини

Укупан одстрел грлица у иностраном лов.туризму преко

„Ловотурса“

1979. 214.987 208.061 206.352

1980. 205.855 196.460 195.472

1981. 171.637 166.423 165.049

1982. 192.412 125.253 117.781

1983. 116.681 112.475 104.630

1984. 104.834 97.705 86.489

1985. 120.873 97.641 85.152

1986. 87.252 72.760 62.273

1987. 86.763 83.310 65.502

1988. 99.219 93.389 76.732

1989. 98.566 88.345 68.516

1990. 79.370 78.212 75.300

1991. 3.208 2.084 2.058

1992. 1.186 485 473

1993. 2.279 1.297 460

1994. 2.970 2.937 2.934

1995. 4.741 3.958 988

1996. 6.974 6.290 3.614

1997. 8.738 7.795 3.642

1998. 6.606 6.606 6.539

1999. 2.739 1.950 1.002

2000. 9.110 7.859 1.923

1.461.295

Одстрел грлица у ловном туризму је започео крајем седамдесетих го дина (Табела 1) да би врхунац одстрела доживеле крајем осамдесетих. Након овог пе риода евиден-тан је био минималан одстрел до 1994. године након чега по ново долази до повећања интересовања за ловом ове птице од 1995. го ди не до данашњих дана, али са много мањим интересовањем него што је то ра није било.

Из Табеле 1. да се закључити да је одстрел грлица у ловном туризму био значајан до 1990. године, иако је он у односу на 1979. годину за 2,66 пу та мањи. Након 1990. годи-не овај одстрел у ловном туризму је занемарљив и кретао се у минималној бројности (минималном одстрелу) са свега 485 гр лица 1992. године до максималног одстрела 2000. године од 7.859 птица, што је за 9,95 пута мање у односу на 1990. годину или про-


центуално то из но си 10,05%. Ако овај одстрел упоредимо (2000. год. од 7.859 птица) са од стре лом из 1979. године од 208.061 грлицом то износи смањење за скоро 27 пу та (та-чније 26,47 пута) или процентуално то износи свега 3,78%. За пос мат рани период на годишњем нивоу се одстрељивало просечно 66.422 гр ли це, што је у односу на одстрел из 1979. године свега 31,92%. Поред на пред изнетих чињеница смањење одстрела тре-ба тражити у чињеници што се сунцокрет данас сеје на упола мањој површини него примера ради крајем седамдесетих година прошлог века, затим смањеном интересо-вању стра них ловаца туриста за њеним одстрелом и др.

За посматрани период од 1979. до 2000. године, односно за 22 годи не, у Војводини је укупно одстрељено 1.627.000 грлица, што просечно го дишње из но си 73.954,55 грли-ца са највећим одстрелом 1979. године од 214.987 грлица и нај мањим одстрелом 1992. године од свега 1.186 грлица.

Најинтензивнији излов грлица у ловном туризму, у односу на пос мат ра ни пе риод од 1979. до 2000. године у Војводини, био је период од 1979. до 1990. го дине. У овом пе-риоду укупно је одстрељено 1.578.449 грлица или просечно го дишње 131.537,41 гр-лица. У другом периоду од 1991. до 2000. године, у Вој водини је укупно одстрељено 48.551. грлица или про сеч но годишње 4.855,10 гр лица. Овај просек је пад за више од 27 пута (27,09) у односу на претходни пе ри од.

У иностраном ловном туризму у Војводини је за посматрани период од 1979. до 2000. године укупно одстрељено 1.482.616 грлица или про сеч но го дишње 67.391,64 гр-

Графикон 1. Упоредни показатељи укупног одстрела грлице у Војводини, укупног одстрела у ино-ловном туризму и преко “Ловотурса”

Graph 1. Comperative indicator of the total number of bagged turtle-doves in Vojvodina, total number of bagged by the foreigners and the number of turtle-doves bagged by hunters though “Lovoturs”


лица. Најинтензивнији излов грлица у односу на пос матрани пе ри од у Војводини за-бележен је од 1979. до 1990. године, ка да је укупно одс т ре љено 1.441.175 грлица, што просечно годишње износи 120.097,91 грлица. У овом периоду највећи одстрел забеле-жен је 1979. го ди не од 208.061 грлице и нај мањи 1987. године од 76.839 грлица. У дру-гом пе риоду, од 1991. до 2000. године укупан одстрел у Војводини био је 41.441 грли-ца или просечно го дишње 4.144,10 грлица. Овај просек од стре ла грлица у иностраном ловном ту риз му у Војводини је за скоро 29 пута (28,98) мањи него у претходном пос-ма траном периоду.

Преко “Ловотурса” у ловном туризму за посматрани пе ри од од 1979. до 2000. го-дине укупно је одстрељено 1.332.881 грлица или про сечно го диш ње 60.585,50 грлица, што износи 89,90% укупног одстрела у инос т ра ном ловном ту ризму Војводине. Код одстрела грлица у иностраном ловном ту ризму из два ја ју се два периода и то први од 1979-1990. године, када је уку п но одстрељено 1.309.248 грлица или просечно годишње 109.104 гр ли це и други, од 1991. до 2000. године када је укупно одстрељено 23.633 гр-лице или про сечно годишње 2.363,30 грлица.

За посматрани период од 1979. до 2000. године (прилог Табела 2.), односно за 22 го ди не, у Војводини је укупно одстрељено 496.706 препелица или про сечно годишње

Дијаграм 1. Упоредни показатељи укупног одстрела грлица у ино-ловном туризму у Војводини и преко “Ловотурса”

Diagram 1. Comperative indicator of the total number of bagged turtle-doves by the foreigners and the number of turtle-doves bagged by hunters though “Lovoturs”


22.577,55 препелица. Највећи одстрел у односу на пос матрани период за бе ле жен је 1989. године, 62.425 препелица и најмањи 1993. године 2.837 препелица.

У иностраном ловном туризму за посматрани период од 1979. до 2000. го дине уку-п но је одстрељено 455.244 препелица или просечно годишње 20.692,91. На ос нову по-датака о одстрелу у иностраном ловном туризму еви ден тно је по ве ћа ње одстрела у односу на посматрани период од 1979. го ди не па све до 1989. го дине, када је забележен и навећи одстрел у ино страном лов ном туризму, 59.999 препелица. Најмањи одстрел је био 1993. године са свега 1.758 од стре ље них препелица. За период од 1979. до 1990. године од стре љено је 241.261 пре пе лица у иностраном ловном ту ризму на ни воу Вој-во дине. Од 1991. године са ма њим и већим осцилацијама еви дентно је по ве ћа ње од-

Табела 2. Упоредни показатељи укупног излова препелице у Војводини, укупног одстрела у ловном туризму и преко „Ловотурса“ за период од 1979. до 2000. године

Table 2. Comperative indicator of the total number of bagged quals in Vojvodina, total number of bagged by the foreigners and the number of quals bagged by hunters though “Lovoturs” for the period

from 1979. to the year 2000.

Година одстрела

Укупан одстрел препелица у Војводини

Укупан одстрел препелица у иностраном лов.туризму

Укупан одстрел препeлица у иностраном лов.туризму

преко „Ловотурса“

1979. 6.932 5.546 5.308

1980. 5.305 4.269 4.125

1981. 7.218 5.836 5.774

1982. 6.042 5.821 5.799

1983. 10.767 9.900 9.542

1984. 10.559 9.415 9.298

1985. 12.369 12.356 11.476

1986. 19.066 17.014 14.585

1987. 33.075 31.707 26.132

1988. 39.714 34.459 27.157

1989. 62.425 59.999 43.922

1990. 47.852 44.939 35.013

1991. 4.299 3.382 1.637

1992. 4.165 3.189 2.319

1993. 2.837 1.758 859

1994. 5.208 4.845 3.504

1995. 19.368 17.012 2.394

1996. 42.472 41.148 8.810

1997. 51.334 47.874 8.880

1998. 52.255 47.952 6.214

1999. 17.930 14.697 574

2000. 35.514 32.126 3.796

455.246


стрела код ове врсте пер на те дивљачи, што код дру гих врста није био слу чај (фазан, ја-ребица, грлица и др.).

Просечан проценат одстрела препелица у односу на укупан одстрел у Вој водини, за посматрани период износио је 91,65%. Из овог податка се да зак ључити да су за од-

Графикон 2. Упоредни показатељи укупног одстрела препелица у Војводини, укупног одстрела у ино-ловном туризму и преко »Ловотурса«

Graph 2. Comperative indicator of the total number of bagged quails in Vojvodina, total number of bagged by the foreigners and the number of turtle-doves bagged by hunters though “Lovoturs”

Слика 2. Препелица - Coturnix coturnix


стрел препелица у највећој мери заинтересовани стра ни ловци туристи, док су наши ловци незаинтересовани за одстрелом ове веома атрактивне пољске коке.

Преко “Ловотурса” за посматрани период одстрељено је укупно 237.118 пре пелица или просечно годишње 10.778,09 препелица. За период од 1979. до 1990. године укуп-но је одстрељено преко “Ловотурса” 198.131 пре пелица, што просечно годишње изно-си 16.510,92 комада. У односу на посматрани пе ри од највећи одстрел преко “Ловот-урса” забележен је 1989. године од 43.922 пре пе лице и најмањи 1990. године, свега 574 пре пе ли це. У другом периоду, од 1991. до 2000. године, укупно је одстрељено 38.987 препелица, што просечно годишње износи 3.898,70. За време овог пе риода одстрел је за више од 4 пута био мањи (4,24) него у првом пе риоду. Проценат одстрела пре пе ли-ца преко “Ловотурса”, у односу на уку пан одстрел у Војводини у иностраном лов ном туризму, износио је 52,09%, а од укупног одстрела препелица у Вој во ди ни овај проце-нат је 47,74%.

На основу статистичких података датих у табели 2 изводи се зак љу чак да одстрел у ловном туризму никада није био већи од 60.000 препелица да у односу на посма-трани период од 22 године 10 година је одстрел био ма њи од 10.000 птица, да одстрел изнад 10 и 20.000 птица је евидентиран 4 го дине, између 30 и 40.000 птица 3 годи-не и да се свега 5 година ловило ви ше од 40.000 птица где је само једне године забе-лежен највећи одстрел од 59.999 птица (1989. године). За 22 године забележен је уку-

Дијаграм 2. Упоредни показатељи укупног одстрела препелица у ино-ловном туризму у Војводини и преко »Ловотурса«

Diagram 2. Comperative indicator of the total number of bagged quails by the foreigners and the number of quails bagged by the hunters though “Lovoturs”


пан одстрел од 455.244 птица што просечно годишње износи свега 20.693 препелица. На основу ових података евидентирано је да се ловило плански на основу за цртаних одстрелних квота у ловним основама и плановима газдовања и да није долазило до масовног излова ове веома значајне птице за ловни ту ри зам. С обзиром да је у авгус-ту већи број ових птица долазило код нас у пре лету, ловци су били ти који су им обез-беђивали стрњишта где су се пре пелице задржавале, храниле (један мањи део се од-стрељивао), а већи део је настављао добро ухродан пут за крајње одредиште.

5. ЛОВНА СЕЗОНА

Код нас се препелица лови од 1. августа до 30. септембра, у Фран цуској се лови од 1. августа до 30. децембра; у Шпанији од 10. августа до 20 септембра; у Португалу од 10. септембра до 30. новембра; у Шпанији од 20. септембра до 31. децембра, у Грчкој од 10. августа до 28. фебруара, а у Румунији се лове од 15. августа до 30. новембра.

Наша препорука је да се ловне сезона усклади као у Шпанији (10. сеп тембра до 20. септембра). Примера ради одстрел у ловној 1998/99 години у Фран цуској је износио 341.130 ових птица.

Наше одстрелне квоте су одређене ловним основама за свако ловиште и исте не прелазе за Војводину 40.000 птица.

На предлог ловних стручњака преко Ловачког савеза Србије и Вој во ди не ловна се-зона је скреаћена са 15. јула на 1. август и са 31. децембра на 30. септембар. Доказе да су наши ловци и заштитари, поред других доказа ле жи и у овој чињеници.

Ловна сезона на грлице код нас је од 1. августа до 30. септембра; у Аус трији 1. ав-густа до 28. фебруара; у Француској 1. септембра до 20. феб руара; у Шпанији 10. авгус-та до 31. јануара; у Португалу од 10. августа до 20. септембра; у Италији од 1. септем-бра до 31. јануара; у Грчкој од 10. сеп тембра до 28. фебруара и у Румунији од 1. августа до 31. марта.

Препорука је да се наша сезона лова усклади као у Португалу а то је 10. августа до 20. септембра.

ЗАКЉУЧАК

На основу свега, предлог је да се за грлице и препелице сваке године кроз израду планских докумената (ловне основе и годишњег плана газдовања) одреде одстрелне квоте на основу њихове процењене бројности код нас (Гаровников Б. 2004). Планска документа за ове две миграторне врсте за цело подручје Војводине и Србије радити реално и на тај начин планирати реалне одстрелне квоте.

Ради задржавања већег броја грлица и препелица у пролеће при сеоби ловци тре-ба да им обезбеде квалитетне станишне услове како би се што већи број задржао у на-шим ловиштима. Да би се задржале грлице и препелице на нашим стаништима по-требно је да се сеју оне културе које ће им обезбедити храну, заштиту и заклон. Ово се може остварити најприје у сарадњи са пољопривредним комбинатима и са пољопри-вредницима на терену - ловишту.


У склопу основних циљева, значајан сегмент рада у наредном периоду треба да буде усмерен ка дефинисању следећих значајних популационих, еко лош ких и ловних пи-тања:

1. Истраживање завичајне популације и трендова; 2. Ин вен та ри за ци ја значајних станишта (уз класификацију, одређивање простор-

ног рас по ре да и по вр ши не, значаја и продуктивности за наведене врсте, тренут-ног ловног ко ришћења, фак тора који их угрожавају, неопходних мера надзора и заш ти те);

3. Ис траживање про лећне-јесење сеобе и зимовања (утврђивање састава и број-ности пер нате лов не дивљачи на сваком значајнијем станишту, по се зо нама);

4. Ис тра жи вање вели чи не ловног притиска (познатог, стварног, по тен ци јалног, могућег-оп ти мал ног);

5. Израда програма управљања и одрживог ловног ко ришћења.

Нееластичност туристичке понуде у ловном туризму се огледа у томе, тако што је инострани ловни туризам специфична грана туризма, чија је главна спе ци фич ност што је за стварање мотива у овој врсти туризма, потребна дивљач као предмет лова.

Дивљач, (перната и длакава) у овом случају перната, представља при род ни ресурс и државно добро које је само делимично обновљив ресурс. С об зи ром да се дивљач при реализацији ловног туризма масовно одстрељује, тиме је и лов но туристичка понуда и асортиман лимитиран бројношћу дивљачи. Због ове чи ње нице неопходно је да ловно ту-ристичка понуда буде базирана на реалним пла новима одстрела, макрогеографским (по регионима или за целу покрајину) и мик рогеографским (по ревирима или ловиштима).


1. Гаровников Б. (1990.):„Олово из ауспуха“ Ловачки магазин „Траг“ бр.1 стр.51, Нови Сад,

2. Гаровников Б. (2004.): „Птице гости и луталице“, Лов.магазин „Траг“ бр.30, стр.40, 43. Нови Сад,

3. Гаровников Б. (2004.):„Путеви сеобе“, Лов.магазин „Траг“ бр.31, стр.29, Нови Сад,4. Група аутора (2000.): Дугорочни програм развоја ловства Војводине, 2000-2010.

године, ЛСВ, Нови Сад,5. Група аутора (2001.): Дугорочни програм развоја ловства Србије од 2001-2010.

године, ЛСВ, Београд,6. Јаковац М, Мркшић З, Јаницки З. (1991.): Будућност препелице у нашим лови-

штима и могућност вештачког узгоја, Зборник радова, IV симпозијум „Див љач и природа“, Бриони (стр.167-171),

7. Микушка Ј. и Тимарац З. (1991.): Препелице (Coturnix coturnix L.) „Ми ни јатурна пољска кока“, Лов.магазин „Траг“, бр.4. стр.18-20, Нови Сад

8. Пузовић С. (2002.): Афера балканске птице, Лов.магазин „Траг“, бр.31, стр.6-9, Нови Сад,

9. Пузовић С. и Грубач Б. (1998.): Међународно значајна станишта у Србији, Гласник „Ciconia“, бр.7, стр.14-18, Друштво за заштиту и проучавање птица Војводине, Нови Сад,


10. Ристић З. (1995.): Монографија „Ловотурса 1955-1995“, Четири деценије у служ-би ловства, Нови Сад ,

11. Ристић З. (1995.): Закаснела сеоба препелице, Лов.магазин „Траг“, бр.16, Но ви Сад,12. Ристић З. (2004): Перната дивљач као део ловно-туристичке понуде Вој во дине,

докторска дисертација , Природно - математички факултет Нови Сад,13. Стевановић В, Васић В (1995.): „Биодиверзитет Југославије са прегледом врс та

од међународног значаја“, Београд,14. Томић П, Ромелић Ј, Кицошев С, Лазић Л. (2002): Научно популарна мо но графија

Војводине, Универзитет у Новом Саду, Природноматематички фа култет, Нови Сад.


РЕЗИМЕ: У раду се анализира употреба имформационих технологија у ловству и ловном туризму. Убрзани развој и синергија између технологије и туризма утицале су на фундаменталне измене у туристичкој индустрији. Чињеница је да је примена интернета и Гис-а у развијеним европских земљама на далеко већем нивоу него код нас. Њиховом применом се побољшава ловно-туристичка понуда, а ловишта као специфичне туристичке дестинације постају ‘’ближе’’ потенцијалним туристима. Кључне речи: IT, Гис, Ловство

ABSTRACT: This study has analyzed implementation of IT technology in hunting and hunt-ing tourism. The accelerating and synergistic interaction between technology and tourism in recent times has brought fundamental changes in the industry. The fact is that usages of Internet and GIS in modern European countries are radically progressed. The development in ITC improves hunting tourism arrangements and hunting areas as a specific touristic desti-nations become more accessible to the potential tourists.Key words: IT, GIS, Hunting

УВОД

Развој компјутерских резервационих система седамдесетих година, глобалних дистрибутивних система осамдесетих и интернета деведесетих година трансформи-сали су оперативну и стратегијску праксу пословања туристичких предузећа (Buhalis, 2003). Осим импликације на промену структуре туристичке индустрије, развој ин-формативне технологије је утицао на промене перцепције потрошача, кроз јачање ин-теракције између потрошача- туристичке дестинације, потрошача- туристичких пре-дузећа и између самих потрошача (Porter, 2001).

ПРИМЕНА ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ У ЛОВНОМ ТУРИЗМУ

IMPLEMENTATION OF INFORMATION TECHNOLOGY IN HUNTING TOURISM

Владимир Марковић*, Тања Арменски*

Оригинални научни рад UDK 799.2


37/2008.



Популарност коришћења интернета на страни потенцијалног потрошача про-истиче из следећих погодности: потрошач може наручити производ 24 сата на дан, потрошач може доћи до великог броја информација о предузећу, производу или ус-лузи, без обзира на просторну и временску дистанцу између потрошача и произ-вођача (Зечевић, 2002). Кроз интерактивне медије потрошач може стећи одређено искуство о дестинацији или се служити искуством других туриста који су посети-ли детинацију итд. С друге стране, произвоћач може брзо да перцепира промене у тражњи, смањује трошкове трансакција и потребе за посредницима (малопродајну дисинтермедитацију), изграђује везу са потрошачем интерактивним комуницирањем и на тај начин појачава лојалност својих потрошача.

Коришћење интернета у туристичкој привреди посебно је потенцирано због спе-цифичности туризма као привредне делатности: тражња се креће према понуди, ту-ристичка услуга се продаје пре њеног „конзумирања“ (Middleton, 1994), целокупно туристичко путовање уобличава се у доживљај, који има утицај на потенцијалне пот-рошаче (јер се преноси кроз усмену пропаганду) и утиче на стварање слике о дести-нацији- изградњи њеног имиџа.

Информационе технологије у туристичкој привреди, па тако и у ловном тури-зму имају изузетно широк домен примене. У раду ћемо се осврнути на примену и ко-ришћење базе података о корисницима, примену и развој резервационих система у ловном туризму, web маркетинг и примену географских информативних система.

БАЗЕ ПОДАТАКА КОРИСНИКА

База података о купцима организована је колекција свеобухватних текућих података о индивидуалним постојећим и потенцијалним купцима, која је доступна и употребљива за потребе маркетинга као што су стварање предности и квалификација, продаја производа или услуга или одржавање односа са купцима. Маркетинг базе података је процес изградње, одржавања, и коришћења базе података о купцима, производу, добављачима у сврху контактирања и трансакције (Kotler, Keller, 2006).

Праћење интернет корисника и прикупљање информација о њима обухвата сле-деће активности (Зечевић, 1994):

1. сакупљање података о корисницима кроз активан и пасиван приступ,2. анализирање података у циљу добијања корисних сазнања о потрошачким пре-

ференцијама са аспекта пословних процеса и активности,3. инкорпорирање ових сазнања у боље производе и услуге за потрошаче и

унапређење целокупног процеса пословања.

Дакле, интернет је веома ефикасно “оруђе” data base маркетинга. Компанија кроз on line комуникацију са тржиштем, може доћи до информација које јој могу послу- line комуникацију са тржиштем, може доћи до информација које јој могу послу-line комуникацију са тржиштем, може доћи до информација које јој могу послу- комуникацију са тржиштем, може доћи до информација које јој могу послу-жити у следеће сврхе:

1. да боље упозна и разуме своје потрошаче и њихове потребе;2. диференцирање купаца у веома прецизне тржишне сегменте;3. стицање и задржавање одређених циљних сегмената потрошача;4. селекција високопрофитабилних купаца за посебан третман;5. укупно пословно одлучивање учини ефикаснијим;


6. успостави и одржава виртуелни и персоналних контакт са сваким потрошачем.

Изградња базе података о ловцима туристима у Војводини је од велике важности, а потенцирано је следећим чињеницама:

1. Статистички заводи не евидентирају промет ловаца- туриста..2. Непрецизно дефинисани тржишни сегмент и преференције потрошача. Ово је

нарочито важно, с обзиром да смо споменулу да постоје битне разлике у пона-шању потрошача и ловачким културама ловаца из различитих земаља.

3. Интезивирање промотивних акција на прави начин (ово подразумева да би смо при постојању базе података могли да усмеравамо пропагандну поруку сегмен-тима према њиховим преференцијама лова, дивљачи коју лове, ловним сезона-ма итд).

4. Смањење трошкова штампања пропагандних материјала, јер ако Италијани преферирају лов на ситну дивљач, интензивираће се штампање пропагандног материјала о овом производу на италијанском и пласираће се пропагандни ма-теријал на циљно тржиште, Италију. Ако Немци, преферирају лов на крупну дивљач, нарочито европског јелена, интензивираће се развој овог производа кроз предузимање маркетишких акција усмерене на Немце итд.

5. Могуће је утврдити ниво задовољства потрошача, ловаца и даље развијати лов-но туристички производ према тачно дефинисаним потребама потрошача.

Изградња базе података у ловном туризму могла би се реализовати увођењем ло-вачких карата, као што је то урађено у Шпанији. По овом систему сваки ловац мора имати ловачку карту у коју се уписује датум лова, место лова, дивљач коју је одстре-лио, трофејну вредност дивљачи у колико је дивљач поседује. Подаци из ловачке кар-те се даље ажурирају у базу података о корисницима. Поред наведених неопходно је у базу података укључити следеће податке: пол, старост, земља из које долази, посред-нике које је користио, превоз којим је дошао, цена аранжмана коју је платио, ловачки опрему коју је користио, врсту смештаја коју је користио итд.

Располажући са информацијама из базе података предузећа која се баве ловним туризмом могу постићи много већу прецизност у циљању тржишта него што се то по-стиже масовним маркетингом.

ЗНАЧАЈ И ПРИМЕНА РЕЗЕРВАЦИОНИХ СИСТЕМА У ЛОВНОМ ТУРИЗМУ

Почетак развоја резервационих система везује се за ваздухопловне компаније, који су се развијали од једносмерних контаката (on line booking) до вишеструко приступачних система (Multi Access System) као што су SABRE и APOLLO (Черовић, 2003).

За туризам је карактеристичан развој дестинацијских база података, који се везују за компјутерским резервационим системима. База података о дестинацији служи за прикупљање и дистрибуцију података о конкретној дестинацији, шта радити, где ићи, шта јести, избор смештајног капацитета итд. Резервациони системи омогућавају on line продају туристичких производа по избору самог потрошача.


Успостављање резервационих система изузетно је комплексно. Прво, неопходна је сарадња јавних и приватних туристичких сектора, националних, регионалних, град-ских туристичких информативних система како би се успоставио централни резер-вациони систем (CRS), односно офис за резевације, омогућивши да се на једном месту прими захтев и потврди резервација у најкраћем могућем времену. Сви актери (хоте-ли, ресторани) који узимају удео на резервационом сајту, представљају дистрибутив-не пунктове, којима се дистрибуирају захтеве потрошача примљене у централном ре-зервационом систему.

Потпуна компатибилност са мрежом дистрибутивних пунктова неопходан је услов ефикасне компјутерске комуникације. Комуникација центра са дистрибутив-ним пунктовима применом компјутерске технике подразумева проток информација превасходно везаних за типове и цене смештајних јединица у конкретним објектима.

Резервациони систем у ловном туризму, специфичан је у односу на остале врсте туризма, по типу информација које су неопходне да би ловно-туристички аранжман био купљен. Ово се превасходно односи на врсту лова, врсту дивљачи која се лови, тип оружја којим се лови, преферирани објекат за смештај.

Добар пример резервационог система примењеног у ловном туризму урадили су Мађари, чији сајт „Hunting in Hungary“ се налази на адреси www.huntinginhungary.com.

Мађари су страницу за резервације поделили у пет секција према врсти информа-ција које су неопходне да би се купио ловно туристички аранжман:

1. Контактне информације2. Начин плаћања3. Информације око лова и доласка у дестинацију4. Избор жељене врсте дивљачи која се жели ловити5. Специјална понуда за лов диференцирана према цени (основа за диференција-

цију цена је категорија смештајног објекта и број дивљачи који се жели одстре-лити)

6. Специјални захтеви Посебан попуст од 100 евра на аранжман добијају чланови ловци који су регистро-

вани на њиховом сајту, а регистрација о подацима се ажурира као база података и ко-ристи се као канал промоције директним маркетингом „ један- на - један“. Изузетно је добро урађен систем плаћања, који омогућава да се све трансакције врше електрон-ским картицама. Специјални захтеви туриста су максимално издиференцирани, тако да се ловцима нуде и вегетеријански специјалитети, али и нега и помоћ хендикепи-раним особама.

РАЗВОЈ И ПРИМЕНА WEB МАРКЕТИНГА

Ефикасна употреба Интернета, као медија економске пропаганде подразумева, поред Wеb-а и употребу мејлинг листи и дискусионих група.

E mail је „један- на- један“ медијско средство, односно циљно слање порука на приватну mail адресу корисника.

Електронска пошта пружа могућност преношења порука са места на место дру-гом кориснику или групи корисника, коришћењем терминала или компјутера пове-


заних у мрежу. Предности коришћења електронске поште, као средства комуника-ције укључује:

1. брзину комуникације,2. способност коришћења лозинке (password) да би се обезбедила поверљивост у

случају осетљивог материјала,3. способност да се пренесу поруке за више особа,4. способност да се забележи пријем поруке,5. смањење количине административног рада.

Могућност да прималац разгледа своју пошту кад год то зажели, а затим да иза-бере да ли ће да уништи поруку, да је спреми за будућу употребу или да је проследи.

Mailing lists је ефикасно проширење улоге електронске поште често се дешава да једну исту поруку треба упутити на велики број адреса. Мејлинг листа настаје тако што се на једном месту чува списак свих адреса којима се шаљу одређене заједничке поруке. Листа има своју адресу, и када нова порука стигне на ту адресу, иста се ауто-матски прослеђује свим члановима.

World Wide Web је „један-на-много“ медијско средство, јер је електронски про-зор и његов садржај упућен свим посетиоцима Web странице. Најзначајније карак-теристике Wеb-а су мултимедијалност садржаја, хипертекст и интерактивност (Зе-чевић, 1994).

Употреба Интернета као средства за пренос порука економске пропаганде, оличе-них у Wеb презентацијама обезбеђује да се жељена информација пласира до великог броја корисника. Међутим када се говори о пропаганди путем Интернета, прималац сам одлучује да ли ће бити изложен таквој пропаганди.

Предности које Wеb презентација може донети компанији могу се сврстати у следеће три групе: комуницирање са јавношћу, изградња или побољшање имиџа и учење.

Компанија, осим што има могућност успостављања комуникације са купцима, може остварити исти облик сарадње и са значајним бројем институција, организација и других група. Јавност са којом компанија има потребу за комуникацијом укључује добављаче, финансијске институције, медијске куће, организације и друге друштве-не институције, грађане и сл.

Он-лајн присуство доприноси бољем имиџу компаније. Компаније које имплементирају Интернет у своје пословање, доживљавају се као иновативне, модер-не, окренуте прогресу и будућности.

Интернет, као медиј маркетинг комуницирања потенцијално нуди могућност ефи-касног спровођења активности промоције. Говорећи о употреби интернета као сред-ства у преносу економско-пропагандних порука, најчешће се подразумевају два при-ступа економској пропаганди на интернету. Први посматра интернет пропаганду кроз успостављање интернет приступа, односно кроз израду и одржавање Wеb презентације, без освртања на циљеве које та презентација треба да оствари. Други начин економ-ске пропаганде на интернету јесте заправо употреба овог медија као средства “класич-не пропаганде”. Реч је о тзв. банер пропаганди (banner ads), а она је уз одређене спец-ифичности еквивалент економској пропаганди. Банер представља правоугаону сли-чицу која је линкована на одговарајућу Wеb презентацију. Уместо статичне слике, ба-Wеb презентацију. Уместо статичне слике, ба-еb презентацију. Уместо статичне слике, ба-b презентацију. Уместо статичне слике, ба- презентацију. Уместо статичне слике, ба-нер може бити у виду анимације, видео записа или интерактивне форме. Циљ наведене


пропаганде је да корисника доведе на циљну пропаганду, односно на Wеb презентацију. Поставља се на Wеb презентације које имају велики број приступа.

Дискусионе групе (форуми) су групе које су лоциране на комерцијалним оnline ус-лугама. Форум служи за размењивање информација корисника услуга или производа. Форуми добијају све већи значај у туризму, јер се велики број корисника туристичких услуга служи форумима да би разменили искуства и информације о туристичким дес-тинацијама у којима су већ боравили. Ово је такозвана пропаганда од уста до уста пу-тем интернета, или ЕWOM (electronic word of mouth). Информације добијене од уста до уста сматрају веома битним фактором за избор куповине одређеног туристичког про-извода (Litvin, Pan, Goldsmit, 2007), и треба им посветити посебну пажњу.

Посебно треба обратити пажњу на ЕWOM као фактор који ће се јавити и у ловном туризму, са експанзијоми информативне технологије у ловној привреди. Конзумери ловно туристичких услуга изузетно су под утицајем овог вида пропаганде, јер је ос-новни мотив оваквог путовања дружење и лов, што подразумева успостављање број-них међусобних и директних контаката међу корисницима оваквих услуга. Ниједан облик оглашавања или експертске продаје не могу се мерити са препорукама или кри-тикама које неко чује од свог колеге или пријатеља. Овако стечен утисак о производу и услузи има снажније дејство, са много дужим трајањем, a што је најбитније, прих-ваћен je као једина истина која се обично не проверава.

ПРИМЕНА ГИС ТЕХНОЛОГИЈЕ

Технолошке промене делују директно на брзину и квалитет размене информација а самим тим и на туризам. Спојем телекомуникација и компјутерске технике створе-не су могућности за даљински пренос информације која је од великог значаја за тури-зам. Конкурентску предност на тржишту остварују она предузећа и дестинације које које користе технолошке иновације у циљу формулисања маркетинг стратегија. Циљ је олакшавање доношења одлуке ловаца-туриста о предузимању акција и опредељењу за туристичко путовање.

Помоћу географских информационих система омогућено је креирање једностав-них и сложених географских апликација. То је систем за прикупљање, складиштење, обраду, претраживање, анализу и графичко представљање података о географском простору.

1. Прикупљање података: сакупљање статистичких података (попис станов-ништва, или утврђивање матичног броја дивљачи), даљинска детекција (сате-литски снимци и мерења)

2. Складиштење података: врши се у базама података3. Обрада података: врше се математичке операције, сортирање података, класи-

фикација и генерализација помоћу софтверских алатки4. Претраживање: помоћу једноставних или сложених упита5. Анализа: врши се помоћу специјализованих програма6. Графичко представљање: омогућава визуелни приказ на карти који приближа-

ва корисницима појаве и законитости које су иначе тешко опипљиве (мигра-ција становништва и друге глобалне природне и друштвене појаве)

7. Подаци о географском простору


Примена Геогарфских информационих система (ГИС) у пропагандним активнос-тима ловног туризма може да се искаже преко неколико туристичко-пропагандних средстава. ГИС је широко распрострањен и његова примена је готово безгранична.

На пример, креирањем тематских карата из области ловства и њиховим пласи-рањем на интернет, ловци из иностранства би могли да добију представу о бројности дивљачи у некој одређеној дестинацији. Осим укупне бројности ловци би имали уви-да и о бројности и структури дивљачи и по општинама и тако би унапред могли зна-ти у ком месту треба да одседну и лове.

На карти 1 се лако види да је бројност зеца у Војводини највећа у општинама које су обележене тамно-плавом бојом (Нови Бечеј, Кикинда и Суботица), а да је бројност дивљег зеца најмања у општинама обележеним жутом бојом (Опово и Сремски Кар-ловци) тако да ловци који желе да лове зеца већ знају у којим ће ловиштима ловити. Ово је битно јер су многи ловци веома заузети и обавезе им не дозвољавају да се дуго задржавају у лову, па макар се он одвијао и у иностранству. Пошто лов страних лова-ца траје веома кратко (свега два-три дана), упознавање са ловиштем унапред, тј. пре-ко ГИС-а олакшава проналазак адекватних ловних ревира.

Осим такозваних показних тематских карата које дају основне податке о томе где и колико и које врсте дивљачи има, ГИС има могућност за одговарање на питања која су сложена, тзв. сложене упите. Тако ловац из иностранства седећи у својој кући за рачунаром може да прегледа готове тематске карте из области ловства, али исто тако може и да креира карте према својим захтевима. Ловац који жели да лови срнећу ди-вљач, прво ће преко интернет страница ловачких савеза земаља које га интересују упоредити цене одстрела. Када се одлучи за одређену земљу или покрајину онда пу-тем ГИС-а може даље да поставља захтеве. Ако се неки ловац одлучи да лови срнећу дивљач у Војводини, он може да поставља разне критеријуме. На пример, један од критеријума може да представља густина или бројност популације, квалитет тро-

Карта 1: Бројност зеца

Map 1: Number of brown hare(Извор: Владимир Марковић)


феја, али исто тако и квалитет смештајних капацитета итд. На карти 2 су приказане општине у Војводини које имају више од 1.500 грла срнеће дивљачи, односно општине где је велика вероватноћа да лов буде успешан. Дакле, на ловчев захтев да му се при-кажу оне општине у Војводини које имају више од 1.500 грла срнеће дивљачи зада-вањем одређених опција у самом програму добијају се подручја Средњег и Северног Баната и Северне Бачке.

Карта 3 Удео дивљачи по општинама

Map 3: Share game by municipalities(Извор:Владимир Марковић)

Карта 2 Општине богате срнећом дивљачи

Map 2: Municipality rich with roe buck(Извор:Владимир Марковић)


Једна од тематских карата је она која даје увид у све врсте ловне дивљачи која ло-вачка удружења нуде за потребе ловног туризма. Тако тематска карта број 3 показује заступљеност ловних врста по општинама. На основу карте 3 се види да ловци који желе да лове фазана највише шансе за успешан лов имају у општинама Темерин, Нови Сад, Вршац Бач и сл. Ловци који желе да лове срнећу дивљач сигурно да се неће одлу-чити за општину Стара Пазова јер се у овој општини по статистици срнећа дивљач не настањује.

На исти принцип се могу правити различите тематске карте које се могу налазити не само у оквиру ГИС-а или на интернету већ се могу чувати као JPEG формати и тако се налазити и у публикацијама, брошурама или флајерима.

Позитиван помак у употреби IT технологије у ловсту представља примене ГИС технологије који је први пут презентован 2008. године.

Дигитализоване су карте свих 25 газдинских јединица у „Каракуши“, 1100 одељења и преко 12000 одсека. Полигони одсека су повезани са одговарајућом базом података, успостављеном приликом израде посебних основа газдовања шумама.

Примена IT технологија у ловној привреди има широк спектар примене и користи. Увођење нових технологија ипак није највећи проблем ловних организација. Веома велик проблем јесте њена имплементација и стварање „навике“ запослених да је при-мењују. Примера ради, софтвер „ЛУБЕЈУ“ који је креиран од стране Ловачког Савеза Србије, а намењен је креирању базе података о члановима ловачких удружења ника-да није заживео практичну примену, због недостатка стручног кадра у ловачким уд-ружењима који би одржавали мрежу и обрађивали базу података, непостојање свести чланова ловачких удружења о потреби примене компјутерске технологије у ловству итд. Употреба IT технологије у ловству је проблем вишег приоритета који се треба ре-шити у наредном периоду.

ЗАКЉУЧАК

Применом информационих технологија потенцијални потрошачи помоћу хадрве-ра и софтвера који чине ове системе, могу сами да проналазе информације које су им од битног утицаја за доношење одлуке везане за путовање тако да се ток комуницирања увелико поједноставља и скраћује. Осим претраге података потенцијалној клијентели се већ готове тематске карте пласирају путем интернета, чиме се опет скраћује време а и трошкови прикупљања потребних информација. ГИС као пропагандно средство још увек има недовољну примену јер се ради о новијем систему који осим што захтева одређени ниво компјутерског знања, захтева и одређена новчана средства за његову ку-повину. Из тог разлога ГИС нема још увек обимнију примену, али би се преко посред-ника који поседују овај систем и неопходно знање, жеље и захтеви потенцијалних ку-паца веома једноставно решавали. Потенцијални потрошачи би само исказали путем мејла своје критеријуме и жеље и за свега неколико тренутака би добили прегледне те-матске карте и списак свих потенцијалних дестинација које испуњавају њихове захтеве. На овај начин би се сумња потенцијалних потрошача смањила јер би имали увид у по-уздане информације и тиме би већ стекли почетну слику и мишљење о одређеној дести-нацији. Такође, уштеда у трошковима и времену које у време данашњице све више зна-чи свакако да је позитивно утицала на прихватање овог система.



1. Арменски Т.(2008): Стратегија развоја ловног туризма подручја Бачке, ПМФ, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад.

2. Buhalis, D. (2003): eTourism, Information technology for strategic tourism management, Pearson (Financial Times/Prentice-Hall), New York.

3. Прентовић, Р. (2003), Ловни туризам, Департман за географију, туризам и хоте-лијерство, Нови Сад

4. Прентовић, Р. (2005), Туристички аспекти ловачких манифестација, Зборник радова Департмана за географију, туризам и хотелијерство број 33-34, Нови Сад

5. Зечевић, Б. (2002): Информациона технологија у управљању маркетингом ту-ристичке дестинације, докторска дисертација, Економски факултет, Београд.

6. Kotler, P. and Keller, K.L.,(2006): Marketing Management, 12th edition., Pearson/Prentice-Hall, New York.

7. Litvin, Pan, Goldsmit,(2007): Electronic word-of-mouth in hospitality and tourism management, Elsevier, New York.

8. Middleton, V. (1994): Marketing in Travel and Tourism, Butterworth-Heinemann, Oxford.

9. Porter, M. (2001): Strategy and the Internet, Harvard Business Review. 10. Черовић С.,(2003),“Менаџмент у туризму”, Природно математички факуктет,

Департман за географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад.11. www.huntinginhungary.com.


РЕЗИМЕ: Сабор ловаца на Златибору као најмасовнија ловачка манифестација производи значајне туристичке ефекте. Осим економских ефеката, на Сабору је изражена и едукативна, културна, спортско-рекреатвна и етичка функција. Како је ово најважнија ловно-туристичка манифестација која има међународни карактер, функције и фактори ове манифестације се осете и преко граница Србије. На основу истраживања указани су пропусти и недостаци, који се мањим изменама и бољом организацијом могу лако унапредити, чиме би ова манифестација у потпуности оправдала свој реноме и постојање.Кључне речи: Сабор ловаца, хајка, Златибор, ловно-туристичка манифестација

ABSTRACT: Hunter meeting on Zlatibor as most popular hunter manifestation product constitutive touristics effects. Beside economic effect, hunter meeting products educate, cul-tural, sport-recreative and etic function. As most important hunt-tourism manifestation which has international character, functions and factor of this manifestation products effect abroad Serbia. On the basis of research failures are indicated, which with minor changes and better organization can easily be improved, thus this event fully justified their existence and renown. Key words: Hunter meeting, chase, Zlatibor, hunting-tourism manifestation

УВОД

Осим развоја индустрије, пољопривреде и саобраћаја, додатну опасност за многе вр-сте дивљачи представљају и предатори. Под појмовима заштите и бриге о дивјачи из предходне дефиниције, може се сматрати и одстрел „штеточина“. Србија је једна од рет-ких европских земаља у којој се бројност вука повећава. Највећи предатор на нашим про-сторима јесте вук. Бројност вука у Србији није свуда подједнака, те сходно томе ни закон о ловству не третира ову врсту подједнако на свим територијама Републике Србије. На

ТУРИСТИЧКИ ЕФЕКТИ САБОРА ЛОВАЦА НА ЗЛАТИБОРУ

TOURISTIC EFECT OF HUNTER MEETING ON ZLATIBORВладимир Марковић*

Оригинални научни рад UDK 338.48-61


37/2008.



територији АП Војводине вук је трајно заштићен, док је у централној Србији ван режима заштите. На неким просторима је његова бројност толика, да прави штете и ловачким уд-ружењима и појединим сеоским имањима. Златибор је једна од планина Србије на којој је бројност вука толика да је редукција природне равнотеже од стране човека неопходна. Хајка која се низ деценија одржавала на овој планини, допуном и проширивањем садр-жаја временом је прерасла у традиционални Сабор ловаца на Златибору.

САБОР ЛОВАЦА НА ЗЛАТИБОРУ

Једна од најважнијих ловачких манифестација у нашој земљи јесте Сабор лова-ца на Златибору. Ова манифестација је широко позната међу ловцима у Србији али и међу ловцима околних земаља. Сабор ловаца на Златибору се одржава сваке године у фебруару, и то већ 26 година за редом под покровитељством Ловачког савеза Србије. Сабор карактеришу разни програмски садржаји а то пре свега подразумева: излож-бу ловачких трофеја, хајку на вука, хајку на лисицу, такмичења у ловном стрељаш-тву, едукацију ловаца, научно-стручна саветовања, презентацију и продају ловачког оружја и опреме, литаратуре... На сабору су неизоставни и културно-уметнички и за-бавни програми. Домаћи ловци долазе готово из свих крајева Србије. Инострани ло-вци-туристи долазе из околних земаља као што су Црна Гора, Босна и Херцегови-на, Македонија, Румунија и долазе ловци и из Словеније, Немачке, Украјне тако да овај сабор има и национални и међународни значај. Ова манифастација сваке годи-не окупи у просеку око 1000 учесника. Рекордан број посетилаца је забележен за вре-ме ’’златног доба ’’ ловства код нас, 1989. године када је у хајци учествовало чак 6000 учесника. Знатан је број и оних који нису ловци тј. учесници у самој хајци, а који ипак имају удела у остваривању економских, едукативних или културолошких ефе-ката. Наиме, присутан је одређен број пријатеља и родбине који су пратња ловцима, а велики је број и случајних гостију на Златибору који нису евидентирани јер нису уп-латили котизацију за саму хајку, а ипак учествују на разним предавањима, изложбама или сајмовима и на тај начин учествују како на повећању финасијских ефеката тако и на личној едукацији и подизању нивоа свести о значају појединих врста и екосистема.

Изложба трофеја

Посебно значајан вид презентације достигнућа из области ловства представљају изложбе ловачких трофеја. Специјализованим ловачким изложбама презентују се ре-зултати доброг газдовања дивљачи појединих ловишта, региона па и читавих држа-ва. Данас су стручне изложбе корисне за многе пословне стратегије као што су: лан-сирање нових производа, отварање нових тржишта, побољшање односа са многим купцима и слично. Ловни туризам у СФР Југославији а посебно у Војводини је дожи-вео експанзију након изложбе трофеја у Дизелдорфу, у Немачкој, 1954. године. На овој изложби су представљени многи трофеји из наше земље а међу њима посебно интере-совање код стране клијентеле су изазвали трофеји европског јелена одстрељеног у ло-вишту ‘’Козара’’ крај Бачког Моноштора. Трофеји овог јелена су носили епитет првака света пуне 22 године, и још су две године након тога делили прво место. Изложба


трофеја на Сабору ловаца привлачи велику пажњу. Поставка трофеја је традиционал-но разноврсна и богата. Посетиоци изложбе имају прилику да се упознају са роговљем срндаћа, европског јелена и јелена лопатара, кљовама дивљег вепра, лобањама вуко-ва и лисица, али и крзном вука и медведа. Добрим избором трофеја за излагање, орга-низатори на веома успешан начин приказују значај доброг газдовања са дивљачи јер се поред добро развијених парогова и са великим бројем освојених CIC бодова, на из-ложби нађу и трофеји закржалих грла чији трофеји представљају тзв. „шкарт“.

Ловно стрељаштво

Ловачка такмичења су значајне манифестације у функцији популаризације ло-вачких вештина и знања и у функцији развоја ловно-стручне обучености и лов-но-оружарске културе на што виши ниво (Прентовић, 2005). Такмичења у ловном стрељаштву служе провери стечених знања, вештина из области употребе и руковања ловачким оружјем.

Такмичења у ловном стрељаштву су обавезан програмски део сабора. Такмичење у ловном стрељаштву се одржава други дан сабора на стрелишту ’’Зова’’.Такмичења се одржавају у разним дисциплинама, тачније у њих пет. Дисциплине у којој се такми-че ловци су:

1. Покретна мета- силуета вука 2. Непокретна мета-силуета срндаћа 200 m3. Глинени голубови-трап 4. Кружна мета 400m, куп ’’Први Партизан’’ Ужице5. Ваздушна пушка-ловачки подмладак

Колико је ловно стрељштвозаступљено и популарно доказује податак да је чак код 42% испитаника управо ловно стрељаштво разлог за долазак на сабор ловаца.

ФУНКЦИЈЕ САБОРА ЛОВАЦА НА ЗЛАТИБОРУ

Економски ефекти

Пропаганда туристичке дестинације (у овом случају и Србије и Златибора) по-чиње најављивањем и обавештавањем јавности где и када ће се сабор одржати. Уло-га медија доприноси стварању слике о једној дестинацији и њеним карактеристикама. Састанци организатора, новинара, писаца и представника медија могу дестинацији донети велику корист уколико је састанак успео и ако су учесници задовољни напус-тили место одржавања манифестације. То значи да у зависности од успеха манифес-тације зависи и имиџ дестинације, као и даље пласирање на тржиште. Велики део утисака, које су учесници сабора стекли о Златибору, има своју пропагандну вредност за то место само један краћи временски период. Међутим, један део пропаганде има своју трајну вредност која се прожима кроз више деценија, а то су пре свега: штам-пани материјали са стручних предавања, фотографије и видео материјели од којих се многи и јавно емитују, затим купљена опрема, оружје, сувенири...


Васпитно-образовна функција

Пре почетка хајке сви учесници се упознавају са правилима понашања за време трајања самог лова. Овакав моменат има дубљи васпитни утицај јер ће многи ловци научено знање применити и у будућим хајкама или групним лововима.

Сабор ловаца на Златибору представља идеалну прилику да се ловци едукују из области гајења, заштите и коришћења дивљачи, као и да се упознају и са основама али и са достигнућима из области ловачког оружја и балистике. Осим тога последњих го-дина на сабору ловаца су присутни и присталице разних невладиних покрета и орга-низација које се противе хајци на вука. Ово је јединствена прилика да се на отвореној сцени пред великим аудиторијумом може водити директна полемика између дијаме-трално постављених ставова ловаца и тзв. заштитара природе. На тај начин се укљу-чује и јавност и ловци имају прилику да широј јавности јасно објасне шта је одрживи развој ловства, које се мере морају предузети при гајењу дивљачи и зашто је број пре-датора потребно одржавати на оптималној бројности.

Упутство за учеснике групног лова на вука- хајке

Упутство за учеснике групног лова на вука- хајке, представља једну од битнијих васпитно-образовних функција Сабора ловаца на Златибору .Учесник у групном лову на вука, дужан је да пре почетка лова попуни пријаву за лов, и преда је кориснику ло-вишта, односно организатору групног лова (хајке).

Корисник ловишта, односно организатор лова на вука, поред опште прихваћених принципа групног лова, дужан је да учесницима посебно скрене пажњу на: општа етичка начела, правила понашања за време хајке, дозвољено оружје за лов, одгова-рајућу муницију и калибар. Такође, организатор напомиње правац у коме је дозвоље-но да се пуца, мере безбедности, услови под којима долази до искључења из лова, начин завршавања лова као што напомиње да се сви учесници поступају према од-редбама Закона о ловству, Закона о оружју и муницији, Правилнику о коришћењу ло-вишта и актима корисника ловишта која регулишу лов и коришћење дивљачи

РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА

За време трајања сабора ловаца вршено је анкетирање ловаца. Циљ истраживања је био да се истраже разлози доласка на сабор, могућност повећења потрошње као и удео едукативног програма у мотивацији ловаца у вези са њиховим доласком.

Обрадом спроведених анкета добијени су следећи резултати:1. Боравак ловаца на Златибору траје у просеку 2,7 дана. Кратко просечно задр-

жавање је резултат што је велики број ловаца из околних места те углавном не остају на ноћењу. Такође велики је број ловаца које интересују само одређе-ни садржаји сабора, те такве групе дођу само на један дан и остваре само јед-но ноћење.

2. Највећи број гостујућих ловаца односно њих 77% је смештено у приватном смештају, док је у хотелима смештено 23%;


3. Од укупног броја испитаника њих 95% су дошли сами, у док је занемарљив број оних који су дошли у пратњи породице или пријатеља који нису дошли пово-дом сабора;

4. Број гостију из Војводине је веома низак, односно свега њих 17 %. Ловци из Војводине су у највећем броју случајева и ловци са најдужим временом задра-жавања управо из разлога јер долазе са веће удаљености од већине других до-маћих ловаца. Чешћим и квалитетнијим учешћем у локалним средствима ја-вног информисања број ловаца учесника на сабору би се могао повећати.

5. Чак 89% испитаника је одговрило да би посетило сабор без обзира и када би се одржавао у некој другој дестинацији а не на Златибору. Свега 11% испитани-ка посећује овај сабор због места одржавања истог. Иако велики број учесни-ка не сматра неопходним да се сабор одржава на Златибору, ова дестинација је погодна из разлога остваривања додатних економских ефеката јер је једна од најразвијенијих туристичких дестинација у Србији. Осим тога велики је број туристичких знаменитости које се налазе у ближој околини Златибора, а које туристи а међу њима и ловци радо и често обилазе. Највећи број, тачније 42% испитана ловаца је потврдило обилазак Мокре Горе и етно села ’’Мећавник’’.

6. Своје незадовољство у вези са ловним садржајем на сабору је изјавило чак 32% испитаних ловаца. Разлог незадовољства лежи у променама у структури ор-ганизационог тима те прекиду успешне дугогодишње традиције. Највећи број сугестија је био у вези са лошом организацијом ловног стрељаштва. Када се ради о најмасовнијој ловачкој манифестацији неприхватљива је чињеница да се ловно стрељаштво организује на нижем нивоу него нека такмичења која имају само локални карактер. Гледајући са балистичке стране неки стручњаци сумњају у обезбеђивање адекватне сигурности по учеснике и гледаоце. Насу-прот томе амбулантна кола која су била сво време присутна говоре о одређеној дози озбиљности. Осим на организацију ловног стрељаштва, сугестија је било и на необезбеђен паркинг простор на стрелишту, на непоштовање сатница, али и на слабу информисаност учесника о додатним садржајима.

7. Стручна предавања из области ловства готово да није посетио нико од учес-ника. Разлог овоме је био тај што осим што је изостало информисање учесни-ка, изостали су и сами предавачи. Сабор ловаца је најмасовнија ловна мани-фестација те би се предавања из области ловства требала популаризовати. Од укупног броја испитаника свега 19% је заинтересовано да се едукује за време трајања сабора. Највећа интересовања су за едукацију из области ловног тури-зма и закона о ловству.

8. Када се говори о економским ефектима сабора закључено је да је финансијска добит од ловног стрељаштва приближна добити која се оствари учешћем у хајци. У хајци на вука у којој је учествовало око 700 ловаца скоро половина учесника су били из организационог удружења или из гостинских удружења те нису имали обавезу плаћања котизације.

9. Да би посебну пажњу требало посветити адекватнијој организацији ловног стрељаштва говори податак да чак 45% испитаника је изразило посебно инте-ресовање за такмичење у ловном стрељаштву, док је посебно интересовање за хајку на вука изразило 33% учесника сабора. На трећем месту је изложба ло-вачких трофеја, док је најмању заинтересованост на сабору изазвала едукација.


ЗАКЉУЧАК

На основу анкетирања ловаца-учесника Сабора ловаца на Златибору, добијени ре-зултати показују да стварно стање ове манифестације, односно да су оставрени ту-ристички ефекти далеко мањи испод могућих.

Кратко задржавање већине учесника показује да је мала заинтересованост лова-ца за дужим боравком, што је резултат малог броја комплементарних активности која се нуде гостујућим ловцима. Са обзиром да се Сабор одржава на Златибору, једној од водећих туристичких дестинација у Србији, која поседује велики број атрактивности која могу бити интересантна и за ловце, бољом организацијом се дужина боравка може успешно повећати.

Податак да је највећи број гостујућих ловаца односно њих 77% је смештено у при-ватном смештају, показује да су учесници Сабора углавном мање платежне способ-ности. Да би се повећао број гостујућих ловаца, као и да би се продужио њихов бора-вак, добро би било када би се организатори понудили и организовали смештај за своје госте, било у приватним домаћинствима, било по хотелима и на основу квантитета и унапред договореног смештаја, обезбедили јефтинији смештај.

Скоро сви ловци на Сабор долазе сами, тј. мали је број оних који су дошли у пра-тњи породице или пријатеља који нису дошли поводом сабора. Проширивањем садр-жаја и укључивљњем руралног и екотуризма (нпр. обилазак старих сеоских имања, или организовање фотосафарија) свакако да би привукли и остале љубитеље природе, а не само ловце. Како је мали број ловаца (11%) који посећују Сабор ловаца на Злати-бору искључиво из разлога што је место одржавања планина Златибор, лако се може закључити да се тенденцијом лошег организовања, ове манифестација може да изгу-би своју популарност, масовност и репутацију.

Едукација је неопходна у свакој грани науке, па тако и у ловном туризму. Податак да су ловци који желе да се едукују, да унапређују своје знање и прате трендове у лов-ном туризму, у мањини је забрињавајући по наше ловство. За став да уопште не желе да се едукују из области ловства изјаснило се 52% испитаника, а интересантан пода-так је и то да 29% ловаца уопште није желело да одговори на питање да ли желе да се едукују из области ловства. Ово се може протумачити као податак да је стручни ниво знања ловаца у Србији на ниском нивоу и да имају аверзију према даљем напредо-вању. Ово је негативан тренд јер на овај начин изостаје групно едуковање и могућ-ности да се у групним расправама дође до нових сазнања и подизања нивоа свести.

Како је анкетирањем добијен податак да је износ котизације за учешће у хајци 95% испитаника оценило као прихватљив, а свега 5% испитаника је одговорило да је коти-зација за учешће у хајци висока, то говори да мање повећање износа котизације не би изазвало негодовање или смањен број учесника, а добит би била већа.

Иако је многи деле мишљење да је централна активност Сабора хајка на вука, ис-питивањем се дошло до закључка да ипак највећи број ловаца овај сабор посећује због ловног стрељаштва, а да је хајка на вука тек други мотив доласка на Златибор. Ако се узме у обзир и то да ловно стрељаштво доноси нјавећу добит организаторима, онда је за очекивати да се ловно стрељаштво организаује на далеко већем нивоу.

Из наведеног се може закључити да Сабор ловаца на Златибору, иако предста-вља најмасовнију и најпознатију ловно-туристичку манефастију у нашој земљи, није и најбоље организована. На основу истраживања указани су пропусти и недостаци,


који се мањим изменама и бољом организацијом могу лако унапредити, чиме би ова манифестација у потпуности оправдала свој реноме и постојање.


10. Прентовић, Р., (2003), Ловни туризам, Департман за географију, туризам и хо-телијерство, Нови Сад

11. Прентовић, Р. (2005), Туристички аспекти ловачких манифестација, Зборник радова Департмана за географију, туризам и хотелијерство број 33-34, Нови Сад

12. Прентовић, Р. (2005), Ловнo-туристички производ, Туризам бр. 9, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад

13. Бјелац, Ж. (1998), Туристичке манифестације у Војводини. Докторска дисерта-ција, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад

Documents

Izdanje br. 37