Uvodna reč glavnog urednika

Dovoljno je pogledati naslovne strane strogokontrolisanih tabloida pa zaključiti kako jeu toku perfidna priprema javnosti da se

problem Kosova i Metohije definitivno pusti nizvodu.

Dva su dominantna pristupa: prvi, kataklizmičan,s proricanjem rata, NATO intervencije, kroz koji sesugeriše jednostavan izbor: ili ćemo alaliti Kosovoili – eto nama rata; drugi je politički sofisticiran inagoveštava moguće sankcije za Srbiju i krajnadama da ćemo ikad priviriti u EU.

U prikrivenoj podeli posla katastrofičnim scenari-om se, dakle, bave tabloidi, a političko-psihološkommetodom sam navrhvođa. Tako je pre dve nedelje, anakon pokloničke posete frau Merkel, predsednikSrbije izjavio da će Srbija, ukoliko Beograd i Prištinado 2019. potpišu pravno obavezujući sporazum,dobiti sve garancije za ulazak u EU do 2025. godine,što je i bila tema razgovora u Berlinu. Najavivši da ćeu aprilu izaći sa „nečim konkretnim“ pred građane,ali da to „ne znači da će Vučić priznati Kosovo“,rekao je: „Kako god da rešimo pitanje naših granicasa Prištinom, kako god da rešimo teritorijalno pitan-je sa Kosovom, neće biti konflikata. Ta vrstarazrešenja dovodi do prestanka sukoba Srba iAlbanaca. Apsolutno sam siguran da će uklonitineprijateljstvo koje postoji više od sto godina“, rekaoje on. „Nepotpisivanjem sporazuma Srbija bi bilazaustavljena na svom evropskom putu i izgubila bidirektne strane investicije. Ne bih to nazvao sankci-jama, ali to je prirodni zid koji više ne možete da pro-bijete. Zato sam sve vreme insistirao na neophodnos-ti kompromisa i nisu ti razgovori laki i ne sviđaju sesve moje ideje nemačkim domaćinima…“

Dakle, predsedniku je opet, kao i uvek – teško.Taj patetični pristup dežurne žrtve i neprekidnogžrtvovanja za Srbiju svakako bi trebalo da ostavidubok utisak na domaću javnost, uveri je u predsed-nikove muke u tom svetskom zverinjaku i, po običa-ju, pridobije svekoliku narodnu naklonost i podršku.

To se, zasada, u ovom unutrašnjem monologu,naziva „pravno obavezujući sporazum“, ali tajeufemizam u nedavno poslatom američkomkosovskom paketu sigurno ima drugo ime. Madaje veseli navijač Maro urić oštro uzvratio da iSrbija ima svoj paket! Na šta su se Ameri, nar-avno, potresli i naježili. Posle tog vašingtonskogpaketa bar je jasno: čak i da Vučić, Merkelova iBrisel imaju neku viziju, a nemaju je – postojisamo jedan, jasan domaći zadatak učitelja Sema.A đaci – kako se ko snađe...

IZLAZI SREDOM � GODINA I � BROJ 13 � 14. 3. 2018. � CENA 50 dinara

LUSTRACIJA: STARA I OFUCANA PRIČA IDE DRUMOM, A PRAKSA ŠUMOM

Kad ugine i mrtvo slovo

IRENA VUJOVIĆ, POTENCIJALNAGRADONAČELNICA

Zadnja poštaGubin Do

ORIGINALNA IDEJA SINIŠE MALOG, POTENCIJALNOG GRADONAČELNIKA

Biću gradonačelnikako Vučić tako predloži

„Dugotrajno robovanje i rđava upra-va mogu toliko zbuniti i unakazitishvatanje jednog naroda da zdravrazum i prav sud njemu otančaju ioslabe, da se potpuno izvitopere.Takav poremećen narod ne može višeda razlikuje ne samo dobro od zla,nego i svoju sopstvenu korist odočigledne štete.“

(Ivo Andrić, „Znakovi pored puta“)

Kako predajuKosova učiniti

vizijom

Anonimni dizajner sa društvenioh mreža

2 POLITIKA

Piše: Dra gi ca Bg. Pušonjić

Ne dav ni iz bor Uroša Šuva ko vića za re dov nog pro fe -so ra na držav nom Učitelj skom fa kul te tu u Be o gra -du iz vu kao je iz budžaka, po ko zna ko ji put, otužnu

priču o lu stra ci ji. Ta po li tička me tla go di na ma fi gu ri ra u jav -nom živo tu, a for mal no osta je mr tvo slo vo na pa pi ru. I višeod to ga: sud bi na za ko na o lu stra ci ji iz 2003. go di ne po ka zu -je da je mo guća i smrt mr tvog slo va. Lu stra ci o na priča idedru mom, a prak sa šumom, pa za to ipak ima mo fak tičku lu -stra ci ju dnev no po li tičkog i sit nošićardžij skog do me ta – ume -sto du bin ske mo ral ne ob no ve društva, za ko ju svi od re da, na -vod no, ple di ra ju.

Eto zašto se o lu stra ci ji zna obr nu to sra zme r no u od no suna ko ličinu iz go vo re nog. Na de men ci ju srp skog društva, kaouzrok za od su stvo prav no va lja ne mo ral ne ob no ve, mo gao bida se po zo ve sva ko ko je to li ko spo so ban da vređa zdra vupa met, ko li ko je ne spo so ban da po ra di upra vo na po me nu tojmo ral noj ob no vi.

Slučaj Šuva ko vić: Kra jem fe bru a ra sti gla je vest, ogra -ničenog pu bli ci te ta, da je Šuva ko vić, ne ka dašnji funk ci o -ner SPS−a i za me nik načel ni ka ana li ti ke SDB (da nas BIA),iza bran za pro fe so ra na držav nomUčitelj skom fa kul te tu. Ma lo broj nievi den tičari te ve sti kon sta to va li suda je „iz bor iza zvao re ak ci je u stručn-im kru go vi ma“ i da je „po no vo po kre -nuo pi ta nje zašto ni je spro ve den za -kon o lu stra ci ji“.

„In saj der“ je is ta kao da je Šuva ko vićbio „vi so ki bez bed no sni funk ci o ner uvre me ubi stva Slav ka Ćuru vi je, Iva naStam bo lića, četi ri funk ci o ne ra SPO i po kušaja ubi stva Vu kaDraško vića u Bu dvi“. Na glašeno je i da je „pre ma istraživa -nju ’In saj de ra’, Šuva ko vić učestvo vao i u iz vlačenju nov ca izdržav nih fon do va za po tre be SPS−a, ali na kon 5. ok to bra2000. ni je osuđen ni za jed no kri vično de lo“.

Ne du go za tim sti glo je pod sećanje da je Šuva ko vić bio načelu Udruženja „Slo bo da“, an gažova nog „i u od bra -ni Mi loševića u Ha gu“.

Ogla sio se i dr Vla di ca Cvet ko vić, re dov ni pro fe -sor Ru dar sko−ge o loškog fa kul te ta i do pi sni član SA -NU. Uz osta lo, dr Cvet ko vić piše: „Ako je Šuva ko -vić svo jom ulo gom za vre me de ve de se tih za i sta za -služio lu stra ci ju, on da je društvo odav no mo ra lo dare a gu je, a ne da go di na ma ćuti i da mu do zvo li dačak i on sam sve za bo ra vi… Ne za me ram oni ma ko -ji nas da nas pod sećaju da smo za re dov nog pro fe so -ra iza bra li Uroša, ana li tičara Držav ne bez bed no sti uve o ma lošim vre me ni ma. Nji hov pro test je važan…Ali lu stra ci ja se ne ra di po sećanju i, što je još važni -je, u njoj ni ka ko ne tre ba na vo di ti aka dem ske ar gu -men te, jer sva ka kri ti ka iz bo ra Uroša Šuva ko vićako ja bi bi la za sno va na na pro pu sti ma u naučnom ra du ili u iz -bor nom pro ce su sa mo je ja sno pri zna nje da on ni za šta dru -go ni je kriv. Ne mo gu da pri hva tim da je Šuva ko vić – ako jestvar no od go vo ran za loše stva ri de ve de se tih go di na – tre ba -lo da bu de lu stri ran tek on da ka da je poželeo da bu de pro fe -sor so ci o lo gi je, ia ko je za vršio Fa kul tet po li tičkih na u ka.“

Sa Učitelj skog fa kul te ta ob ja sni li su da je iz bor Šuva ko -vića po držala stručna ko mi si ja, a ne žele da ko men ta rišu nje -go va po li tička opre de lje nja i ra ni je bez bed no sno an gažova -

nje. „U ovom slučaju kan di dat za do vo lja va sve za ko nompro pi sa ne uslo ve i Iz bor no veće Fa kul te ta pri hva ti lo je iz -veštaj i po sla lo Uni ver zi te tu. Uni ver zi tet je na kon par sed ni -ca, a na osno vu gla sa nja na nji ho vom stručnom veću, pri hva -tio iz veštaj, i to je to“, do dao je dr Da ni mir Man dić, de kanUčitelj skog fa kul te ta.

Po rečima dr Zo ra na Sto jilj ko vića, pro fe so ra FPN i čla nastručne ko mi si je, od lu ka je do ne ta na osno vu Šuva ko vićevihkva li fi ka ci ja i ra do va. „To što mi ni smo bi li po li tički is to -mišlje ni ci ni je bi lo smet nja da čove ku – ko ji je za vršio sveni voe ob ra zo va nja, uključujući i dok to rat na našem fa kul te tu– pot pišem re fe rat po ko jem se on bi ra za pro fe so ra, na osno -vu uvi da u ra do ve ko je sam oba vio sa re le vant nim ko le ga masa dru gih fa kul te ta, od no sno uni ver zi tet skih in sti tu ci ja“, iz ja -snio se dr Sto jilj ko vić.

Ka te dra za so ci o lo gi ju Fi lo zof skog fa kul te ta po bu ni la se,po rečima dr Jo ve Ba kića, zbog ne pošto va nja pra vi la da je„sa mo ode lje nje za so ci o lo gi ju vla sno da pro ce nju je ko ji ko -le ga ima pra vo da pre da je so ci o lo gi ju na bi lo kom fa kul te tuUni ver zi te ta u Be o gra du“.

Na po li tičkoj sce ni re a go vao je Ne nad Čanak, li der LSV,ko me je „od ovo ga mno go veći pro blem to što ni je bi lo po li -

tičke vo lje da se pri me ni za -kon o lu stra ci ji ko ji je usvo jen2003“. Čanak je re to rički upi -tao i „što se on da čudi te Bo -jićima, Vu li ni ma, Vučelićimai evo sad Šuva ko viću ka dalju di ni su lu stri ra ni. Oni sugrađani kao i svi dru gi, ima -ju sva pra va kao i svi dru gigrađani. Ni je pi ta nje čak ni

nji ho vih kva li fi ka ci ja, ne go je pi ta nje da li je mo ral no do zvo -li ti da lju di ko ji su uništi li to li ke mi li o ne živo ta na sta ve dabu du pro ta go ni sti jav nog živo ta“.

Naj zad, ogla sio se Uroš Ni ko lić (re kavši za se be da je „poubeđenju tvr di an ti ko mu ni sta“) kon sta ta ci jom da je „be smi -sle no da se oni ko ji su naj od go vor ni ji za pot pu nu re ha bi li ta -

ci ju SPS−a i nji hov ve li ki po vra tak u igru – is ka lju ju na po je -din ci ma po put Šuva ko vića“. Ni ko lić kaže da ne raz u me po -dig nu tu prašinu jer je Šuva ko vić „pro fe sor, stručnjak ko jiima naučne re fe ren ce – knji ge, naučne ra do ve, višede ce nij -sko is ku stvo na tom po lju“, a „čak i nje go vi po li tički pro tiv -ni ci i ne is to mišlje ni ci u Se na tu BU gla sa li su za ta kav nje govsta tus“ . Uko li ko bi re fe ren ce za pro fe su ru bi le po to plje nemo ral no−po li tičkom po dob nošću, na u ka bi bi la de gra di ra na,

do da je Ni ko lić i za ključuje da bi se u tom slučaju i za prof.dr Žar ka Ko raća, bez ob zi ra na nje go vo ne spor no zna nje i re -fe ren ce „mo glo za pi ta ti da li je bi lo ne do pu sti vo da on pre -da je de ci na fa kul te tu zbog svo jih po li tičkih sta vo va, po li -tičkog i funk ci o ner skog an gažma na i ce lo kup ne ulo ge u po -li tičkom živo tu Sr bi je... Mno gi ma je spo ran Šuva ko vić, alive ru jem da bi mno gi ma i te ka ko u tom ključu bio spo ran iKo rać. Li ce mer je je reći da je to ne u po re di vo“.

Šuva ko vić ni je re a go vao. Zašto bi? On je prošao istim pu -tem još 2010. („Mi loševićev ud baš po dučava stu den te“), ka -da je ob ja vlje no da je do cent na Fi lo zof skom i Me di cin skomfa kul te tu Prištin skog uni ver zi te ta sa pri vre me nim se dištem uKo sov skoj Mi tro vi ci, gde je ta da pre da vao so ci o lo gi ju, opštume to do lo gi ju i me di ci nu i društvo. Ta da se Mi ljen ko De re ta,di rek tor NVO „Građan ske ini ci ja ti ve“, ose tio uvređenim ipo ručio da „ni ka da ni je ka sno za lu stra ci ju, a ako iko za -služuje da se bar pre i spi ta šta je ra dio u vre me Mi loševića, toje Šuva ko vić“. Po tom je okvir proširio prof. dr Lju biša Ra -jić, iz nevši da „na našim uni ver zi te ti ma ra di ne ta ko ma libroj lju di ko ji su de ve de se tih si ste mat ski na no si li šte tu i uni -ver zi te tu, i državi, i građani ma“, da ih ima „bar 200?300“ ida oni „tre nut no čine većinu, za jed no sa ka dro vi ma ko ji ihpo država ju“. Zdrav ko Vi tošević, rek tor Prištin skog uni ver zi -te ta, od go vo rio je da „rešeto Sa ve ta za akre di ta ci ju ne možetek bi lo ko da prođe“ i da „od 2006, ka da je počeo da ra di,ni ko ni ka da ni je uložio pri go vor na Šuva ko vićev iz bor“. Te2010. ne ke no vi ne su no ti ra le da je Šuva ko vić vraćen u SPS„kad je Ra do mir Mar ko vić, bivši načel nik DB−a, pao u ne mi -lost“ i da je po li ci ja po sle 5. ok to bra 2000. „ne ko li ko pu tapri vo di la Šuva ko vića, pro veo je ne ko vre me u istražnom za -tvo ru, ali je uvek pro la zio neo zleđen“.

Od u mi ra nje za ko na: Sr bi ja je lu stra ci o ni pro pis sa de se -to go dišnjim ro kom upo tre be do bi la kra jem mar ta 2003, podna zi vom „Za kon o od go vor no sti za kršenja ljud skih pra va“.Inače, važio je re tro ak tiv no. Pod nje go vim uda rom mo gli suse naći kršite lji ljud skih pra va od 23. mar ta 1976, ka da je uSFRJ na sna gu stu pio Međuna rod ni pakt o građan skim i po -li tičkim pra vi ma. Da kle, ni je ob u hva tao kršenje ljud skih pra -

va na Go lom oto ku, pre ma ne kim is to ričari ma bes -po treb ni Srem ski front, Blaj burg itd.

Ovo je je dan od po sled njih pro pi sa ko ji je krozigle ne uši do ne la ve o ma tan ka po sla nička većinaDOS−a, osla blje na ubi stvom Zo ra na Ðinđića i ba -vlje njem čla ni ca ko a li ci je pi ta njem na ko ju će stra -nu po sle pred sto jećih iz bo ra. Lu stra ci o na ko mi si jatre ba lo je da spro ve de za kon, ali to de ve točla no te -lo (tro je su di ja Vr hov nog su da, je dan za me nik re -pu bličkog jav nog tužio ca, tro je is tak nu tih prav ni kai dvo je po sla ni ka) ni ka da ni je spro ve lo ni je dan po -stu pak.

Na red nih de set go di na na vla sti su se sme nji va leraz ličite ko a li ci je, ali lu stra ci ju ni je ni ko želeo, no -va ko mi si ja ni je pred la ga na (za to je bio za dužen

šef par la men ta). Ni om bud sman, ni pra vo suđe, NVO, ni kood čini la ca jav nog i po li tičkog živo ta ni je pi tao zašto se za -kon ne spro vo di. Ta ko mu je ju na 2013. is te kao rok tra ja nja.Kao sa li ve no za pri li ku da se, kao u ka kvom ko me mo ra tiv -nom go vo ru, kaže da „ni je bi lo po li tičke vo lje da počne nje -go va pri me na“, da je „za ni mlji vo da Skupšti na Sr bi je pret -hod nih de set go di na ni je uspe la ni da kom ple ti ra Ko mi si ju zalu stra ci ju, ko ja bi ra di la na nje go voj pri me ni“, jer je ne kom -ple tan sa ziv te ko mi si je pod neo ostav ku još 2004. go di ne...

Beogradski nedeljnik. Izlazi sredom � Godina prva, broj 13 � Izlazi sredom. Rukopisi se ne vraćaju � Izdavač: Restart klub d.o.o. MB 21332887; PIB 110298221 � Direktor: Sunčica Stanojević � Redakcija: Brankova 21, Beograd, tel: 328−2600 � Email: glasbeogradski@gmail.com � Glavni i odgovorni urednik: Milan Bečejić � Zamenica gl. i odg. urednika: Ružica Mevorah

� Redakcija: Branislav Krivokapić, Dragica Pušonjić, Radenka Marković � Saradnici: Vladimir Gligorov, Slobodan Samardžija, Vidosav Stevanović, Aleksandar Crkvenjakov, Danilo Šuković � Dizajn i prelom Zoran Mihailović, Web urednica: Tatjana Čanak, Lektura: Zorica Antonijević � Štampa: Štamparija Borba AD, Beograd

Beogradski glas, 14. mart 2018.

Kad ugi ne i mr tvo slo voSTA RA I OFU CA NA PRIČA O LU STRA CI JI IDE DRU MOM, A PRAK SA ŠUMOM

�Skupšti na Sr bi je za de set go di na ni je uspe la ni dakom ple ti ra Ko mi si ju za lu stra ci ju

Ne mačka, Polj ska, Ma ke do ni jaJe dan od naj tran spa rent ni jih pro ce sa lu stra ci je, pod pri ti skom di si de na ta iz DDR, spro ve la

je Ne mačka, na ba zi Spo ra zu ma o uje di nje nju i otva ra nju taj nih ar hi va. Po sle jav nih suđenja,

ve li ki broj za po sle nih u Šta zi ju (taj na služba DDR) na pu stio je po ložaje, pa i oni na nižim ni vo i -

ma (oni su do bi ja li dve go di ne za tvo ra, po sle čega su au to mat ski am ne sti ra ni). Zbog manj ka -

ve etično sti i mo ral ne ne is prav no sti, u okvi ru čišćenja uni ver zi te ta, ško la i su do va sa mo u

Sak so ni ji je bez po sla osta lo oko hi lja du pro fe so ra. Po sle pa da „gvo zde ne za ve se“ naj do sled -

ni ju lu stra ci ju spro ve la je Polj ska. Češka je ob ja vi la i spi sak od go to vo hi lja du bivših špi ju na iz

do ba ko mu ni zma. Ma ke don ski lu stra to ri po kušali su da pro ve re i taj ku ne ko ji su se obo ga ti li

u pri va ti za ci ji de ve de se tih go di na (je su li se obo ga ti li za to što su ra di li za bez bed no sne struk -

tu re). Za ko ne su do ne le još Slo vačka, Mađar ska, Bu gar ska, Li tva ni ja, Le to ni ja i Al ba ni ja.

3

Šta je lu stra ci ja: Svr ha ovog sa vre me nog po li tičkogoruđa je ste ukla nja nje po li tičkih pro tiv ni ka iz post ko mu ni -stičkog društve nog živo ta, na od ređeni pe riod, kroz pro ce du -ru utvrđiva nja od go vor no sti za kršenje ljud skih pra va odstra ne no si la ca jav nih funk ci ja, a na ba zi po da ta ka iz taj nihar hi va o sa rad nji sa ko mu ni stičkim taj nim i bez bed no snimstruk tu ra ma. Ob u hva ta držav ne zva nični ke, pri pad ni ke bez -bed no snih službi, vo deće pri vred ni ke, uni ver zi tet ske pro fe -so re, no vi na re...

U ovom značenju lu stra ci ja se pr vi put ja vlja počet kom de -ve de se tih go di na prošlog ve ka u Čeho slo vačkoj. Očeki va noje da bu de spro ve de na u svim ze mlja ma bivšeg ko mu ni -stičkog blo ka. Par la men tar na skupšti na Sa ve ta Evro pe je Re -zo lu ci jom 1481 (iz 2006) „zločin ko mu ni zma“ iz jed načilasa na ci stičkim zločini ma iz Dru gog svet skog ra ta; a u tački1 (kod „Apel“) is ka za no je sup til no čuđenje što ko mu ni -stičke par ti je još ni su za bra nje ne, pa su one i nji ho ve na -sled ni ce po zva ne da „is pi ta ju svo ju prošlost i isto ri ju ko -mu ni zma“. Za ras pra ve o lu stra ci ji, pre sve ga sa so ci o -loškog i po li ti ko loškog sta no višta, kon sta to va no je da suiz o sta le ili su bi le na ni vou ide o loški mo ti vi sa nih tek sto va.

Sušti nu lu stra ci je ko ja je tre ba lo da bu de spro ve de nakod nas možda je naj bo lje uo bličio dr Zo ran Ivošević, je -dan od au to ra ni kad ne pri me nje nog za ko na: „Lu stra ci o naod go vor nost je više po li tička i mo ral na ne go prav na; višedruštve na ne go pro fe si o nal na; više pre ven tiv na ne go re -pre siv na... Hoće da one ko ji su u prošlo sti kršili ljud skapra va spreči da to čine opet.“

Dok se od tran zi ci o nih društa va očeku je lu stri ra njedruštve ne eli te, u sta rom Ri mu lu stra je označava la ri tu al nočišćenje države na sva kih pet go di na, ko je je oba vljao je danod dvo ji ce cen zo ra od go vor nih za jav ni mo ral i kon tro lu po -nu da za pro jek te ko je fi nan si ra država. To čišćenje sma tra noje ne kom vr stom no ve osno ve jav nih fi nan si ja i mo ra ladržave, a oba vlja li su ga lju di do brog ime na (Felix ili Di ves? „srećni“ ili „bo ga ti“), ko ja su sim bo li zo va la ukla nja nje zla:bi lo od ko lek tiv ne kri vi ce ili od aku mu li ra ne loše sreće i

lošeg ra da u pe to go dišnjem ci klu su lu stre. Oživlja va nje pročišćenja: Ma da je za kon o lu stra ci ji

ar hi vi ran pre šest go di na, ova te ma na sta vlja da živi, isti -na, ne u du hu bri ge sta rih Ri mlja na o jav nim fi nan si ja ma iopštem mo ra lu. Po vre me no u me di ji ma osva ne po ru ka daje pročišćenje po treb no. Re ci mo, 2016. go di ne: „Bez lu -stra ci je teško do Evro pe“, po ru ka iz Ber li na da se Sr bi jamo ra suočiti sa prošlošću i otvo ri ti taj ne do si jee. Ili, istego di ne, oce na Mer fi da Ka mešničani na iz SDA da su „iz ja -ve o po di za nju spo me ni ka i oslo bađanju od go vor no stibivšeg pred sed ni ka Sr bi je i Ju go sla vi je Slo bo da na Mi -loševića do kaz da je Sr bi ji neo p ho dan za kon o lu stra ci ji“,na ko me oni in si sti ra ju jer su „Mi loševićeva po li ti ka i duh

još živi u Sr bi ji i svim nje nim struk tu ra ma, što po tvrđujeda je au to no mi ja Sandžaka mi ni mum za po li tičku eg zi sten -ci ju Bošnja ka u ovoj ze mlji”.

Prošle go di ne, u više na vra ta, Čan ko va LSV za ložila seza do nošenje no vog za ko na o pročišćenju zbog „uspešnebor be pro tiv ko rup ci je, za ne za vi sno sud stvo, po mi re nje ius po sta vlja nje traj no do brih od no sa u re gi o nu“. SamČanak je pod se tio da je „ok to bra 2000. lično tražio za bra -nu ra da SPS−a, SRS−a, JUL−a i SSJ−a, uz lu stra ci ju nji ho -vog ru ko vod stva“, ali ga ni je po držala većina ko a li ci o nihpart ne ra. Kao pri mer „ne lu stri ra ne oso be“ na veo je ak tu el -nog mi ni stra Alek san dra Vu li na „ko ji je učestvo vao ugušenju de mon stra ci ja pro tiv Mi loševićevog režima i bra -nio ga u jav nim go vo ri ma“.

Na to je Po kret so ci ja li sta Voj vo di ne po ručio da „ka da jeČanak bli zu ka se, ne ma lu stra ci je, a ka da mu se iz mak nu

no vac i vlast, traži lu stra ci ju“, te da nje mu „ni je sme tao ninaš pred sed nik, ni Alek san dar Vu lin, ni nje go va uve re nja,kao ni SPS, ka da se na kon par la men tar nih iz bo ra nu dio daučestvu je u našoj skupštin skoj većini, ka da je sa njim go -di na ma vla dao Voj vo di nom i gla sao za sva ki za kon ko ji jeSPS pred ložio u par la men tu Sr bi je i za sva kog mi ni stra izre do va SPS−a“.

Uz ta kav od nos pre ma pročišćenju društva ni su iz ne -nađenje po vre me na is pli va va nja po je di načnih slučaje va lu -stra ci je ko jim bi srp sko društvo bi lo „mo ral no ob no vlje no“.Ta ko se LSV la ne se tio i Vo ji sla va Šešelja, šefa SRS−a. SašaJan ko vić, li der PSG−a, vi devši da su se „vra ti li Bo jić (Mi lo -van), Vučelić (Mi lo rad) i Vu lin“, po ručio je „da će bi ti spro -

ve de na lu stra ci ja i od stra nje ni svi ko ji su na pra vi liova kav si stem“. Zbog ne sreća u kom pa ni ji „Mi lanBla go je vić – Na men ska“ iz Lučana, prošlog le ta jeŽelj ko Ve se li no vić, vođa Udruženih sin di ka ta Sr bi je,za ključio da je „Sr bi ji po treb na lu stra ci ja sin di ka ta,jer su mno gi kućni lju bim ci vla sti, pa im ru ko vo di o -ci za rađuju i po više hi lja da evra me sečno“. Sti gla jei ini ci ja ti va za do nošenje za ko na o lu stra ci ji pre le -

tača. Da građani pra te ovu pro ble ma ti ku, vi di se i po ko men -ta ru jed nog od njih: „Mo lim ne kog ta len to va nog književ ni kada za be leži ovo vre me u Sr bi ji. Ka kav ’Ja za vac pred su dom’i ’Go spođa mi ni star ka’, da vi de po ko le nja šta nam je ba grana pra vi la od države!“

U at mos fe ri ta kve po vršno sti pre viđa se fak tička lu stra ci jako ja ne od u mi re, za početa još 2001, pro ble ma tičnim spi -skom „200 ne do stoj nih su di ja“ ko ji je sačinio Vla dan Ba tić,mi ni star prav de. Ekla tan tan pri mer je po li tičko raz ju ri va njeviše sto ti na su di ja i tužila ca pre osam go di na, ko ji su pod pri -ti skom EU vraćeni na po sao. A po vršnost se ne ba vi sušti -nom po ja ve. Za to je pi ta nje mo gu li se uopšte čuti reči Mi -loša Cr njan skog – da su uza lud ne re vo lu ci je ko je me nja juma te ri jal ni po re dak sve ta, jer ne ma ju sna ge da pre o bra zečove ka, kao i nje go va po ru ka ma sa ma da se čovečan stvo neme nja re vo lu ci jom, ne go vas pi ta njem.

�Šuva ko vić je bio „vi so ki bez bed no sni funk ci o ner u vre me ubi stva Slav ka Ćuru vi je, Iva na Stam bo lića,četi ri funk ci o ne ra SPO i po kušaja ubi stva Vu kaDraško vića u Bu dvi“ Beogradski glas, 14. mart 2018.

�Cr njan ski: Čovečan stvo se ne me nja re vo lu ci jom, ne go vas pi ta njem

4 POLITIKABeogradski glas, 14. mart 2018.

TE LE VI ZI JA MA DVA MI LI O NA EVRA ZA BE O GRAD SKE IZ BO RE

Na pred nja ci upre gli me di je

Piše: Ve sna Ra do je viæ (KRIK)

Srp ska na pred na stran ka po trošila je oko 1,4 mi li o naevra za oglašava nje na pet te le vi zij skih sta ni ca s na ci o -nal nom fre kven ci jom na pro te klim be o grad skim iz bo -

ri ma, pro ce na je or ga ni za ci je „Tran spa rent nost Sr bi ja“ (TS).Dra gan Ðilas je za ove na me ne iz dvo jio oko 300.000 evra, ako a li ci ja „Do sta je bi lo – Dve ri“ naj ma nje – oko 4.000 evra.

U iz vešta ju TS o iz bor noj kam pa nji na be o grad skim iz bo ri -ma na vo di se da je kam pa nja bi la kraća sa ma njim budžet skimfi nan si ra njem, te jef ti ni ja ne go kam pa nje za na ci o nal ne iz bo re.

„Funk ci o ner ska kam pa nja grad skih čel ni ka, stra načko an -gažova nje pred sed ni ka Sr bi je, čije je ime no si la iz bor na li stanje go ve par ti je, i do mi na ci ja ove li ste u me di ji ma, pr ven stve -no za hva lju jući ak tiv no sti ma Alek san dra Vučića, glav na jeod li ka kam pa nje za iz bor od bor ni ka Skupšti ne gra da Be o gra -da“, na vo di se u iz vešta ju.

Kršenje pro pi sa to kom kam pa nje

Mo ni to ring večer njih in for ma tiv nih emi si ja na RTS−u, te le -vi zi ja ma N1 i „Pr va“, „Pink“ i „Stu dio B“ po ka zao je da supri lo zi o ak tiv no sti ma pred sed ni ka Sr bi je, a ujed no i SNS−aAlek san dra Vučića, čla no va Vla de i grad skih funk ci o ne ra izSNS−a, u sa mo dva da na kam pa nje tra ja li oko 11.000 se kun -di. To je čak četi ri pu ta više od vre me na ko je su sve osta le li -ste (njih 23) do bi le za jed no!

Da lje se na vo di da su „Pink“ i „Stu dio B“ ap so lut no pred -njačili u po dršci iz bor noj li sti oko SNS−a, kao i u pri lo zi mau ko ji ma se ne ga tiv no go vo ri lo o opo zi ci ji, ali bez od go vo -ra dru ge stra ne. „Iz bor ni blok naj duže tra je na ’Stu di ju B’to kom ko ga se pro mo više ko a li ci ja oko SNS−a, na pa da deoopo zi ci je teškim op tužba ma i ne bi ra nim epi te ti ma, pre sve -ga Dra gan Ðilas i Alek san dar Šapić. O po je di nim iz bor nimli sta ma iz vešta va se ne u tral no (SPS, SRS, ’Za vet ni ci’,POKS, Ze le na stran ka). ’Stu dio B’ je u po sma tra nim da ni -ma emi to vao to kom ve sti u više na vra ta spo to ve li sta okoSNS−a i SRS−a.“

To kom se dam ne de lja kam pa nje na 397 na slov nih stra ni -ca (po sma tra no je de vet li sto va) li sta sa Alek san drom

Vučićem na čelu po ja vi la se čak 340 pu ta, od čega 294 u po -zi tiv nom kon tek stu. Dra gan Ðilas imao je 128 po ja vlji va nja,od čega je 76 na slov nih bi lo u ne ga tiv nom to nu.

TS na vo di da je naj više pro mo tiv nih ak tiv no sti u ap so lut -nim bro je vi ma imao gra do načel nik Be o gra da Si niša Ma li, čak30, kao i grad ski me nadžer Go ran Ve sić – 24. „U kam pa nji jeuočeno kršenje više pro pi sa, kao i ve li ki broj ak tiv no sti jav nihfunk ci o ne ra ko je ni su ne za ko ni te, ali pred sta vlja ju is ko rišta -va nje jav ne funk ci je ka ko bi se omo gućila do dat na pro mo ci japar ti ji, od no sno stra načkoj li sti.“ Svo ju ak tiv nost četi ri pu ta jepo većala i pre mi jer ka Ana Br na bić, kao i mi ni star pro sve teMla den Šarčević. Kao ilu stra ti van pri mer funk ci o ner ske kam -pa nje, ali i zlo u po tre be me di ja u kam pa nji, je ste svečano otva -ra nje ho te la „Hil ton“ tri da na pred iz bo re, ia ko je na ja vlje noda će ho tel bi ti otvo ren četi ri da na po sle iz bo ra.

Pa ra dok si iz bor nih re zul ta ta i ne po treb ni jav ni iz da ci

Od 24 li ste, učesni ce na be o grad skim iz bo ri ma, pet ih jeosvo ji lo ma nje gla so va ne go što je bi lo po treb no pri ku pi ti pot -pi sa za kan di do va nje, na vo di TS. Na i me, svi učesni ci na iz bo -ri ma mo ra li su da pri ku pe naj ma nje 30 pot pi sa po kan di da tu,a mo gli su pod ne su li stu sa naj ma nje 37 kan di da ta.

„Na iz bo ri ma su čla no vi ma bi račkih od bo ra is plaćene na -kna de u ukup nom iz no su od 118.420.000 di na ra, šest li sta do -bi lo je ma nje gla so va ne go što su ima le čla no va bi račkih od -bo ra“, sto ji u iz vešta ju.

U svom iz vešta ju TS se osvrće i na učešće folk zve zda ukam pa nji, te pod seća i na kon cer te mu zičara Alek san dra Vuk -sa no vića, po zna ti jeg kao Aca Lu kas, ko ji su se na ja vlji va likao „po klon kon cer ti“ be o grad skim opšti na ma, održani u da -ni ma kam pa nje.

„Ovaj mu zičar već ne ko li ko go di na re dov no or ga ni zu je’bes plat ne’ kon cer te u opšti na ma u ko ji ma se održava ju iz bo -ri, a pre ma na vo di ma me di ja, na tim kon cer ti ma po zi vagrađane da gla sa ju za SNS. Isto vre me no, bio je plaćen 50.000evra iz budžeta Gra da Be o gra da za kon cert ko ji je održao zadoček 2018. go di ne u Be o gra du.“ „Po klon kon cer te“ or ga ni -zo vao je i Šaban Šau lić.

SRĐAN NOGO:

Uokviru druge tačke dnevnog reda redovnogzasedanja Narodne skupštine Republike Srbijegovorilo se i o imenovanjima u oblasti pravo-

suđa. Narodni poslanik Srđan Nogo se tim povodomosvrnuo na loše stanje u pravosuđu. Iznoseći brojneprimere i slučajeve koji govore u prilog tome istakao jeda je svima jasno da je stanje u pravosuđu loše i dabismo rešavanjem tih problema rešili 70 odsto problemau državi.

„Najbolju sliku o pravosuđu daje samo pravosuđe“,rekao je Nogo i predstavio nekoliko podataka koji seodnose na stavove sudija i tužilaca o stanju u pravosuđu.Tako je, recimo, anketa Pravosudne akademije pokazalada 84 odsto sudija smatra da se izbor i napredovanjesudija ne vrši po objektivnim kriterijumima, već i popolitičkim, ali i ličnim vezama i nepotizmu, a isto tosmatra 85 odsto tužilaca. Osim toga, anketa Društva

sudija Srbije pokazala je dase 84 odsto sudija izjasniloda je trpelo politički priti-sak prilikom donošenjaodluka, a na to senadovezuje i ogromnonepoverenje građana premapravosudnim organima jerpreko 80 odsto građana neveruje u srpsko sudstvo.

Srđan Nogo je napomen-uo da su u decembru 2017.godine čak i Aleksandar

Vučić i Vučević imali primedbe na rad pravosuđa, alidodao je da mu nije jasno otkud njima pravo da o tomegovore nakon što šest godina nisu ništa uradili po tompitanju. Kako je rekao Nogo, izgleda su se sudije počeledeliti na „naše“ i „njihove“ i na različite klanove, što jenedopustivo. Zato, po njegovom mišljenju, Visoki savetsudstva treba da odgovori da li je do sada ijedan sudijaodgovarao za kršenje zakona i ako nije, kao što znamoda nije, da li to onda znači da je stanje u pravosuđuodlično i da smo mi jedina zemlja na svetu u kojoj nepostoje sudije koje krše zakon.

Povodom imenovanja koja su bila na dnevnom redu,Nogo je istakao da poslanici ne znaju ništa o kandidati-ma osim šturih biografija koje su im dostavljene i da zatojoš jednom traži da mu se dostavi informacija da liLjubivoje Ðorđević, javni tužilac Prvog osnovnog sudau Beogradu, čiji su se zamenici birali, ima diplomu i kogfakulteta, te da je i poverenik za informacije od javnogznačaja reagovao povodom nedostavljanja ovih informa-cija kad je to zatražio dnevni list „Danas“. On je takođeistakao da je kandidat za predsednika Privrednog suda uBeogradu Jovan Jovanović nedostojan te funkcije jer jeučestvovao u prevarama, o čemu je Nogo izneo dokazena sednici Skupštine.

Poslanik „Dveri“ je na kraju istakao da je reformapravosuđa 2009. godine bila nakaradna i da nam trebaozbiljna reforma, da treba krenuti od nule i resetovaticeo sistem.

RESETOVATI CEO PRAVOSUDNI SISTEM

�Čak 84odsto sudijaizjasnilo seda je trpelopolitički pritisak

5Beogradski glas, 14. mart 2018.

�Uz to tal nu kon tro lu in sti tu ci ja i me di ja ne ma ni pre pre ka pod ri va nju de mo kra ti je

KA KO JE ALEK SAN DAR VUČIĆ PO STAO OMI LJE NI EVROP SKI AU TO KRA TA

Piše: Aleks Eror

Ne dav ni iz veštaj Bri tan skog do ma lor do va la men ti ranad činje ni com da je Evrop ska uni ja na za pad nomBal ka nu iza bra la „sta bil nost, a ne de mo krat ske

vred no sti“ i iz ražava „ozbilj nu za bri nu tost za to što do braupra va i vla da vi na za ko na ne sta ju, a re gion se okreće au to ri -tar nim vođama“. Iro nično je što upo zo re nje do la zi iz Do malor do va, in sti tu ci je čiji čla no vi ne pod ležu iz bor noj pro ve ri,ali au to ri iz vešta ja su u pra vu: većina post ju go slo ven skihrežima teži sta bi lo kra ti ji, a ne de mo kra ti ji. I nig de taj pro cesni je ta ko očigle dan kao u Sr bi ji.

Si stem me ke au to kra ti je

Od po vrat ka na vlast 2012. go di ne, na kon 12 go di na u opo -zi ci ji, Alek san dar Vučić se me to dično pe nje na po li tičkoj le -stvi ci. Mi ni star od bra ne Sr bi je, pa pre mi jer i, ko načno, pred -sed nik. Vučić je re for mi sa ni ul tra na ci o na li sta, ko ji je kao mi -ni star in for mi sa nja u po sled njim rat nim da ni ma Slo bo da naMi loševića kažnja vao kri tički na stro je ne me di je i za bra nji vaoopo zi ci o ne TV ka na le. Srp ska na pred na stran ka, stran ka de -snog cen tra ko ju da nas vo di, kon tro liše Vla du, pra vo suđe isve bez bed no sne si ste me Sr bi je, a me di je je Vučić ne u tra li saou toj me ri da se sa mo šačica usuđuje da iz vešta va o ko rup ci -ji, par tij skom za pošlja va nju i za strašiva nju gla sača opo zi ci je.

U pro te klih šest go di na Vučić je učvr stio si stem me ke au -to kra ti je. Sr bi ja je pri vid no de mo krat sko društvo sa slo bod -nim iz bo ri ma, ali sva kog da na se mi ste ri o zno sma nju je brojkri tičara vla sti. Vučićeva kon tro la nad cen tri ma moći to li koje pot pu na, a de mo krat ski pro ce si su u toj me ri po re mećeni,da više ni ret ki su prot sta vlje ni gla so vi ne pred sta vlja ju pret -nju nje go voj vla da vi ni.

Nje go vi po li tički pro tiv ni ci sme ju da trče iz bor nu tr ku, aline ma ju načina da do pru do gla sača. Kon tro la in sti tu ci ja je to -tal na, pa ne ma ni pre pre ka pod ri va nju de mo kra ti je.

Pro ces je na jočigled ni ji u me di ji ma. Vučić ih je uda vio ta -

ko što je pre u zeo kon tro lu oglašava njem. Većina ogla snihagen ci ja u ze mlji vla sništvo su taj ku na lo jal nih Vučiću, ko jiku pu ju re klam ni pro stor sa mo od TV sta ni ca i no vi na na klo -nje nih pred sed ni ku, a us kraćuju ih opo nen ti ma. Po sto ji jošje dan način da se me dij ske kuće pre tvo re u pro vla di na gla si -la: RTV „Pink“, naj veći pri vat ni emi ter u ze mlji, do bio je upe ri o du od 2014. do 2016. naj ma nje se dam mi li o na evradržav nih zaj mo va. Du brav ka Va lić Ne delj ko vić, pro fe sor kaUni ver zi te ta u No vom Sa du, kažeda je „Pink“ vra tio tu uslu gu ta košto je na prošlo go dišnjim pred sed -ničkim iz bo ri ma obez be dio 267 pu -ta veću po kri ve nost Vučićeve kam -pa nje u od no su na kam pa nje svihosta lih učesni ka iz bo ra.

Sve dok je Sr bi ja iz van Evrop ske uni je, Bri sel može da sedis tan ci ra od Vučićeve prošlo sti. Vučićeva me ka au to kra ti jajoš uvek ni je mr lja na evrop skoj za sta vi, kao što je to režimVik to ra Or ba na. Vučić možda ni je uzor evrop skih vred no sti,ali je ste ga rant ge o stra teških ci lje va EU na Bal ka nu.

Za i sta, Vučić nu di sta bil nost u ne sta bil nom re gi o nu.Uspešno nad gle da me re šted nje MMF−a ta ko što reže pen zi -je i pla te u jav nom sek to ru, sma nju je držav ni dug, kon tro lišebudžet ski de fi cit, pri bližava Sr bi ju stan dar di ma EU. Uz svema ne, Vučić je, po srp skim po li tičkim me ri li ma, re la tiv noume ren na ci o na li sta, ko ji uspešno mar gi na li zu je one tvrđepo put Vo ji sla va Šešelja. I uvek iz go va ra pra ve stva ri kad jereč o Ko so vu. Jer nor ma li za ci ja od no sa između Sr bi je i Ko -so va i even tu al no pri zna va nje ne za vi sno sti Ko so va ve ro vat -no je su glav ni pri o ri te ti EU na Bal ka nu.

Kre mljom pro tiv Bri se la

Osim to ga, a da se Vučić ne bi okre nuo na Is tok, zva nični -ci EU ga ne pri ti ska ju pre više. Ne ki od nje go vih lo kal nih kri -tičara op tužuju pred sed ni ka Sr bi je da ko ri sti bli ske ve ze s

Kre mljom kao glav ni adut u pre go vo ri ma s Bri se lom. Vučićje, za raz li ku od Cr no go ra ca, ne po pu stljiv u od bi ja nju da sepri druži NA TO i uve de sank ci je Ru si ji. Raz log je većin skipro ru sko jav no mnje nje: dve ze mlje po ve zu ju za jed ničkapra vo slav na ve ra i slo ven ska bašti na. „Sr bi ja neće me nja tisvo ju po li ti ku i neće uvo di ti sank ci je Ru si ji“, re kao je Vučićna kon ne dav nog sa stan ka sa Ser ge jom La vro vom, ru skimmi ni strom spolj nih po slo va. U ju nu 2017, sa mo dan na kon

pri druživa nja Cr ne Go re NA -TO, srp ske tru pe učestvo va lesu u za jed ničkoj voj noj vežbi sRu si jom i Be lo ru si jom bli zugra ni ce s Polj skom, a srp skavoj ska je kra jem 2017. do bi la

šest bor be nih avi o na iz Mo skve. Do na ci ja uključuje još 30ten ko va i 30 oklop nih vo zi la.

Vašing to nu se to ne sviđa. Sre di nom 2017, kad je Vučićbio u SAD, kon gre smen Edi Ber nis Džon son, de mo kra ta izTek sa sa, pi sme no je mo lio Maj ka Pen sa, ame ričkog pot pred -sed ni ka, da ovog ne pri ma u po se tu, a Hojt Bra jan Ji, ko ji jene dav no pod neo ostav ku na me sto po moćni ka ame ričkog se -kre ta ra za evrop ske i evro a zij ske po slo ve, re kao je srp skimzva nični ci ma da jed na ze mlja „ne može da se di na dve sto li -ce isto vre me no, po go to vo ako su one to li ko uda lje ne“.

Vučićevo otva ra nje pre ma Mo skvi uglav nom je re to ričko,na me nje no ru so fi li ma u nje go voj par ti ji i širem bi račkom te -lu. Bez ob zi ra na ve li ke reči, srp ske tru pe su to kom 2107. go -di ne učestvo va le u 13 vežbi NA TO ili čla ni ca tog sa ve za, odto ga se dam vežbi s tru pa ma SAD. Ne ki stručnja ci tvr de da jeSr bi ja čla ni ca NA TO po sve mu osim po ime nu. Vla da Sr bi -je se tru di da po sva ku ce nu za bašuri te ve ze jer Sr bi još uvekni su za bo ra vi li da ih je 1999. go di ne NA TO tri me se ca bom -bar do vao.

(Au tor je no vi nar iz Be o gra da; piše za „Fo rin po li si“,„Gar di jan“, „No vu Re pu bli ku“, „Vajs“, „Slejt“ i „Te le -

graf“; ovo su iz vo di iz tek sta ob ja vlje nog 9. mar ta 2018)

Sta bi lo kra ti ja ume sto de mo kra ti je

ZAPOČEO UVID U IZBORNI MATERIJAL

Četiri dana nakon izbora i četiri dana nakon što je iz pokreta„Dosta je bilo“ upućen zahtev da im se omogući uvid u celokup-ni izborni materijal, ovlašćeni predstavnik DJB je započeo je

uvid u izborni materijal sa lokalnih izbora u Beogradu. Uvid u izbornimaterijal sa 141 biračkog mesta na Novom Beogradu dozvoljen je samojednom ovlašćenom licu DJB u jednoj prostoriji Gradske izbornekomisije (GIK), zbog navodno nedovoljnog broja zaposlenih u GIK-u!

Ovim tempom uvid u sav izborni materijal sa više od 1.000 biračkihmesta trajaće predugo. Reč je o očiglednoj opstrukciji GIK-a koji najpreodugovlačenjem, a potom i smešnim opravdanjima da nema dovoljnozaposlenih želi na sve načine da spreči brzi uvid u sadržaj vreća saglasačkim listićima.

U gradu i Gradskoj upravi, u kojoj godinama cveta stranačko zapošl-javanje, a partijski kadrovi nemaju gde da sednu i šta da rade, GIK seotvoreno ruga građanima Srbije koji sve to plaćaju kad kaže da ne možeda obezbedi dovoljno ljudi kako bi DJB i „Dveri“ ostvarili zakonskopravo uvida u izborni materijal.

Podsećamo da su dva dana posle izbora članovi GIK-a, među kojimai predstavnici opozicije DS i Šapića, odbili da se lično angažuju na orga-nizovanju uvida.

„Dosta je bilo“ neće priznati izborni rezultat dok ne izvrši uvid ubirački materijal. Pre izbora i tokom izbornog dana zabeležene su brojnenepravilnosti, koje će biti proverene pre nego budu prihvaćeni izbornirezultati.

Opstrukcija GIK-a

�Sva kog da na se mi ste ri o znosma nju je broj kri tičara vla sti

Piše: Branislav Krivokapić

Rekao sam u kampanji da će plate i penzije biti povećane krajemgodine, a sada vam kažem, o tome sam jutros razgovarao saAnom, a dobijam i podatke iz trezora, povećanje će biti već u

maju, junu i važiće od 1. septembra, a ne od 1. januara kao do sada. Overeči Aleksandra Vučića izgovorene na TV Pink izazvale su više pažnjenego sva izlaganja ekonomista i biznismena koji su se početkom martaokupili na Kopaonik biznis forumu koga od milošte zovemo “SrpskiDavos”. Da nije tužno, bilo bi smešno, neukusna šala, gubitak kontrole isl, ocene su koje bi najadekvatnije opisale ovako sročeno obećanje. No,kako se radi o vitalnom pitanju za život većine građana, predsednikovomizjavom pozabavićemo se kao da ima realno pokriće.

Najavljen kao najznačajniji govornik trećeg dana, Vučić se naKopaniku nije pojavio, mada zvanično nije otkazao dolazak. Ipak, neki

su za predsednikovu odluku da preskoči Kopaonik biznis forum znalipa su, iako takođe najavljeni kao učesnici, naprasno postali prezauzetiili su im iskrsla “preča posla” - ministri Zorana Mihajlović i GoranKnežević, te guvernerka Jorgovanka Tabaković. Za razliku od njih,ministar finansija Dušan Vujović je sve vreme bio na Kopu i premanezavničnim informacijama upravo je on najveći krivac za predsed-nikov izostanak. Vujovićeva izjava da “neće dati saglasnost da plate ipenzije rastu brže od rasta privrede”, kažu upućeni, toliko je naljutilaVučića da je odlučio da ignoriše skup na kome je prethodne tri godineuzastopno bio glavna zvezda. Tako nam je, umesto kopaoničke besede,a odmah nakon velelepnog trijumfa na beogradskim izborima, servi-rana priča o rekonstrukciji vlade u kojoj će, po svoj prilici, prvi stradatiministar finansija, kako tvrde zli jezici - jedini član Vlade koji nije spre-man da se potpuno povinuje Vučićevim zahtevima.

Moguća povišica od 10 odsto?

Ali vratimo se vicu o prolećnom povećanju plata i penzija. Po reči-ma ministra finansija Vlada je u planiranju budžeta za ovu godinu stvo-rila maksimalni mogući prostor za povećanje plata i penzija koji surealne makroekonomske projekcije dozvoljavale. Radi se o 60 milijar-di dinara (oko 500 miliona evra) ili 1,5 odsto BDP-a. Vujović tvrdi daje to svetski rekord da se u okviru nekog programa štednje toliki pros-tor ostavi za povećanje plata i penzija. Koliki je stvarni potencijal tog“svetskog rekorda”?

Ako bi se stvari dešavale po scenariju koji je najavio Vučić, pen-zioneri i zaposleni u javnom sektoru od septembra bi mogli da računa-ju na povećanje od najmanje 10 odsto. Ako prosečna penzija trenutnoiznosi 24.984 dinara to znači da bi se na isplatu povišice za 1.720.000penzionera u poslednja četiri meseca ove godine potrošilo 17,2 mili-jarde dinara. Primena istog procenta povećanja i na plate oko 450.000zaposlenih u javnom sektoru bez javnih preduzeća (trenutni prosek51.864 dinara), u periodu septembar-decembar, olakšala bi budžet zajoš 9 milijardi dinara. Dakle, ukupno za povećanje od deset odsto pen-

6 EKONOMIJA“SRP SKI DA VOS” U SEN CI OPREČNIH STA VO VA O PO VEĆANJU PLA TA I PEN ZI JA

I HRVATI NAMZAVIDE

Uposlednje tri godine Srbijaje privukla skoro sedammili jardi evra direktnih

stranih investicija, za četiri mili-jarde evra više nego Hrvatska, pišeTportal . Analizirajući šta tokonkretno Srbija finansijski nudistranim investitorima, portal izd-vaja državne subvencije od 3.000do 7.000 evra po zaposlenom rad-niku, oslobađanje od plaćanjapojedinih lokalnih nameta, pogod-nosti za zakup ili izgradnju objek-ta, jeftinije priključke na lokalnuinfrastrukturu itd.

Troškovi rada u fabrici automobil-skih delova sa 400 radnika u Srbiji suviše nego upola manji nego kodregionalnih konkurenata, poputMađarske i Turske. Sve to dovelo je dorasta direktnih stranih investicija.Prema izveštaju britanskog „Fajnenšeltajmsa“ za 2016, Srbija je privukla 12puta više investicija nego što bi semoglo očekivati od ekonomije njeneveličine, mereno visinom BDP-a, štoje prema globalnom indeksu FT grin-fild direktnih stranih investicija svrsta-va na prvo mesto u svetu, dok jeHrvatska prema tom indeksu na 50.mestu, zaključuje se u tekstu Tportala.

„ER SRBIJA“ LOW COST?

Na letovima „Er Srbije“ više nemabesplatnih pića i obroka. Umestotoga, putnici nacionalnog avio-

prevoznika takvu uslugu moraće dadoplate, što je potez koji poznavaoci prili-ka tumače kao korak ka prelasku te kom-panije na takozvani low cost model poslo-vanja. Ukoliko planirate da letite „ErSrbijom“, pre toga obavezno ručajte.Ukoliko budete gladni, najjeftiniji sendvič,koji je dosad išao uz kartu, sada košta 480dinara. Besplatna je jedino flašica vode, ito samo prva, dok će oni žedniji druguplatiti 240 dinara. Meni sa cenama umesto punih kolicasamo jedna je od novina na letu domaćegavio-prevoznika.Takva praksa karakteristična je za takoz-vane low cost kompanije, u kojima sucene usluga niže od regularnih prevozni-ka jer lete sa aerodroma gde su takse jef-tinije, a besplatna jela i pića tokom letane postoje. Osim kratkog obaveštenja dase uvodi prodaja na letu, na sajtu „ErSrbije“ nema obrazloženja da li pomenu-ta novina znači prelazak na takavposlovni model.

Beogradski glas, 14. mart 2018.

Po la mi li jar de evraza pro me ne Usta va

Ušte de sa mo na pla ta ma i pen zi ja ma

“Pr vo bit no pla ni ra ne me re šted nje prak tično su se sve le je di -no na uma nje nje pen zi ja i pla ta u jav nom sek to ru. Većina dru -gih me ra šted nje, od ko jih su ne ke u star tu bi le ne re al no pla -ni ra ne, kao ra ci o na li za ci ja bro ja za po sle nih u jav noj upra vi, iz -o sta la je. A još je važni je to što ni su spro ve de ne pla ni ra ne re -for me jav nog sek to ra, pro sve te, zdrav stva, jav nih pred u zeća,lo kal ne sa mo u pra ve, pri va ti za ci ja držav nih pred u zeća i po -većanje jav nih in ve sti ci ja”, oce na je Fi skal nog sa ve ta ko jisma tra da jav ne fi nan si je Sr bi je još uvek ni su “bez bed ne” jerjav ni dug pre va zi la zi 60 od sto BDP-a“Ako bi Sr bi ja no vu međuna rod nu re ce si ju, ko ja će u dužemro ku ne sum nji vo po no vo doći, dočeka la sa jav nim du gomvećim od 50 od sto, to vr lo la ko može da do ve de do ozbilj nefi skal ne kri ze praćene ve li kim pa dom život nog stan dar dagrađana”, upo zo rio je Fi skal ni sa vet uz po no vlje nu po ru ku Vla -di da me ru uma nje nja pen zi ja mo ra što pre uki nu ti.

Dobra vest

Losa vest

Foto

:e-s

tock

Milo

s Ž

unjić

7Beogradski glas, 14. mart 2018.

�Do sa da Vučić ni je ku po vao gla so ve po većanjem pla tai pen zi ja, ali ni je is ključeno da će uoči re fe ren du ma opro me ni Usta va mo ra ti i to da učini.

zionerima i zaposlenima u javnoj upravi otišlo bi 26,2 milijarde dinara ili manje odpolovine u budžetu ostavljenog prostora za povećanje po kome smo, kako veli min-istar Vujović, svetski rekorderi. Čak i kad bi procenat povećanja iznosio 20 odstonakon isplate od planirarnih 60 još uvek bi ostalo nekoliko milijardi dinara. Znači lito da je realno očekivati ovolike povišice? Naravno da ne. Međutim…

Iako je samo par dana ranije izjavila da ima šanse da se plate i penzije povećajudo kraja godine i da je o tome zaista pričala s predsednikom, izjave Ane Brnabić naKopaoniku, na kom se ipak pojavila poslednjeg dana samita, više su išle u prilogstavova Dušana Vujovića. Povećanje plata i penzija jeste cilj ali ne po cenu ugroža-vanja stabilnosti državnih finansija, rekla je premijerka ističući da treba biti oprezanjer, iako je godina dobro počela, prošla su tek dva meseca. Da bi se ostvario pred-viđeni rast BDP-a od 3,5 odsto ili više od toga, Vlada mora da uspostavi povoljnijiposlovni ambijent, da olakša procedure i smanji birokratiju, rekla je Brnabićnaglašavajući da “povećanje plata i penzija neće biti političko pitanje” jer, da je tako,do povećanja bi došlo i uoči beogradskih izbora. Vandredne isplate socijalne pomoćinije pominjala.

Povećanje, ali od 2019!

Rast plata i penzija treba da prati ekonomsku snagu zemlje. Ako je realni rastprivrede od 3,5 do četiri odsto, u toj meri mogle bi da se povećaju plate i penzije,ali tek od 2019. godine, stav je predsednika Fiskalnog saveta Pavla Petrovića.Uravnoteženost budžeta Srbije postignuta je strukturno i trajno, a ne preko jed-nokratnih prihoda ili rashoda, a održanje te ravnoteže moguće je i u narednih petgodina uz uvođenje određenih fiskalnih pravila i ograničenje udela penzija u BDP-u na 11, a zarada u javnom sektoru na maksimalno osam procenata, smatra Petrović,ističući da nikako ne bi bilo dobro da se ponovo u ovoj godini dižu plate i penzijejer smo, kako kaže, taman dostigli ono što privreda Srbije može da izdrži.

“Takav potez bi opet išao na uštrb javnih investicija, što nije dobro. Ekonomijato ne bi mogla da izdrži, oduzela bi se značajna sredstva planirana za investicije, ato bi opet kočilo privredni rast. Zato država treba da više izdvaja za javne investi-cije, a ne da višak novca ubudžetu ode na rast plata ipenzija”, kaže predsednikFiskalnog saveta, nezavisnogtela koje je u poslednje vremeprodukovalo podebelu agenduupozorenja na koja se Vlada injene institucije apsolutno neobaziru.

Po svemu sudeći, tako ćebiti i s povećanjem plata i penzija u 2018, po mnogima prelomnoj godini za vla-davinu Aleksandra Vučića. Jer razrešenje pitanja Kosova stiže na dnevni red, tekstnovog Ustava je uobličen, imitacija javne rasprave je uveliko u toku. Predstoji insti-tucionalna verifikacija za koju valja dobro pripremiti teren. Nakon usvajanja novogUstava u Skupštini što, bez obzira na neophodnost postojanja dvotrećinske većine,sa ovakvom opizicijom neće biti prevelik problem, predstoji raspisivanje referendu-ma, a potom i vanrednih parlamentarnih izbora. Vučić je, očigledno, procenio da ćeove delikatne poslove bolje obaviti rekonstruisana vlada, još poslušnija od trenutnoaktuelne. Hoće li to biti dovoljno da referendum prođe ili će biti neophodne i“dodatne investicije”, proceniće kad za to dođe vreme. Iako do sada nije “kupovao”glasove povećanjem plata i penzija, nije isključeno da će se uoči referenduma opromeni Ustava odlučiti da i to učini. Otuda i preuranjena izjava o povišici, datasamo na osnovu makro pokazatelja u januaru, mesecu koji iz raznih razloga nijepouzdan reper za godišnju prognozu.

Ministarstvo finansija objavilo je da je u januaru ostvaren suficit u budžetu od22,1 milijardu dinara. Više od trećine planiranog prostora za povišice u 2018. većje ostvareno.

Na pitanje da li će ostati u Vladi ako taj novac bude iskorišćen za dodatnapovećanja bez njegove saglasnosti, ministar Vujović je odgovorio: “Ne bih tokomentarisao - to je preuranjeno.” Ministar finansija, takođe, nije objasnio šta ćenam uopšte toliki prostor za povišice ako je, kao što tvrde ekonomski stručnjaci,svaka korekcija plata i penzije preko procenta rasta BDP-a ekonomski neopravdana.Jer radi se o pola milijarde evra, skoro koliko je od 2014. zakinuto penzionerima.Da neće možda da ukinu zakon o privremenom umanjenju penzija, a što bi ih koš-talo tek petinu od onih 60 milijardi planiranih za povišice? Ni na ovo pitanje min-istar finansija nije odgovorio odrično. Naprotiv, rekao je da će se o tome razgovaratii da će stvari biti jasnije u narednim mesecima.

Dakle, sve opcije su otvorene. Šta god Ana Brnabić o tome govorila, preostalo jesamo da se političkom odlukom preciziraju detalji. Da li će te odluke, iako se tolikofemka, sprovesti Dušan Vujović ili, kao što se već priča po kuloarima, Siniša Mali,manje je važno. Jedino je bitno da, iako deluje amaterski, izjava Aleksandra Vučićao povećanja plata i penzija nije neutemeljena. Ma šta o tome mislili ekonomisti koji,što reče Duško Radović, ionako više vole da budu u pravu nego da ih političarislušaju.

Vrhovni kasacioni sud, kaonajviša sudska instanca uzemlji, izjasnio se po pitanju

troškova obrade kredita i to na načinda je potvrdio ono što UBK„Efektiva“ uporno govori, a to je dabanke kao cenu kredita mogu danaplaćuju ISKLJUČIVO kamatu!

U najnovijoj presudi Vrhovnog kasa-cionog suda (VKS) potvrđeno je da banka

nema pravo da naplaćuje trošak obradekredita kao cenu ugovora, pa je pravnos-nažna presuda, koja je po tom osnovu biladoneta u koristbanke, vraćena naponovno odluči-vanje.

Radi se o pos-tupku koji je,između ostalog,vođen i po pitanju troškova obrade kredi-ta, a koji je u tom delu pravnosnažnookončan u korist banke. Nakon izjavljenerevizije klijenta, VKS je osporio ovakvuodluku nižestepenih sudova, ukazavši daje saglasno članu 1065 Zakona o obliga-cionim odnosima, kamata JEDINA cenakoju banka može da naplaćuje prilikompuštanja i korišćenja kredita, te da trošakobrade kredita ne predstavlja deo CENE

UGOVORA o kreditu.Udruženje „Efektiva“ ovu odluku VKS

smatra i konačnom odlukom po pitanjudileme vezane za naplatu troškova obradekredita, kojom je i definitivno stavljenatačka na pitanje zakonitosti naplate kred-ita, odnosno potvrđeno je da banke nisusmele da naplaćuju ovaj trošak.

Podsećamo da je do sada doneto šestpravnosnažnih i oko 50 prvostepenih pre-

suda u korist klijenta, te da su banke usvim ovim sporovima imale priliku dadokažu postojanje troška obrade kredita i

da to nisuuspele jerrealno takavtrošak i nema-j u .Podsećamo daje samo u jed-

nom slučaju koji imamo u arhivi banka naime troška obrade kredita naplatila20.000 evra!

Ovom presudom širom su otvorena vratakorisnicima kredita u Srbiji da tužbom ost-vare svoje pravo na povraćaj ovihfamoznih troškova, uz pripis zateznekamate. Udruženje „Efektiva“ je za tusvrhu svojim članovima obezbedilobesplatnu pravnu pomoć!

�Zašto je Vučić odlučio daignoriše skup na kome jeprethodne tri godine bioglavna Zvezda?

�Udruženje „Efektiva“ovu odluku VKS smatra i konačnom

VRHOVNI KASACIONI SUD OSPORIO BANKAMA NAPLATU„OBRADE KREDITA“

Sud zaustavio otimačinu banaka!

8 GRAD NA DLANUBeogradski glas, 14. mart 2018.

DA SE RA DI I GRA DI PO KON KUR SU

Na red ne ne de lje krećemo u re a li za ci ju pro je ka ta oda bra -nih u ak ci ji „Da se ra di i gra di po tvom“, re kao je Si niša Ma -li pre tačno tri ne de lje. Mi vas mo li mo da pro ve ri te. Moždazbi lja gra de? U na stav ku tek sta na vo di mo šta je sve oda bra -no od pred lo ga građana i za šta je Grad od vo jio 200 mi li o nadi na ra, a 15 opšti na po de set mi li o na. Opšti ne No vi Be o gradi Sta ri grad ni su iz dvo ji le no vac u svo jim budžeti ma za ovuak ci ju, pa će Grad obez be di ti sred stva, a na Pa li lu li je naj višegla so va do bi la iz grad nja ka na li za ci je u na se lji ma na le vojoba li Du na va, za šta je po treb no oko 38 mi li o na evra. Čim seza vrše već po kre nu ti pre go vo ri o fi nan si ra nju ka na li za ci je,krećemo, obećao je Ma li. Inače, dok god ne stek ne mo no voggra do načel ni ka, što može bi ti i u ju nu, Ma li na sta vlja da vršitu dužnost, a građani su tu da mu ve ru ju na reč da se nji ho veželje uve li ko is pu nja va ju – svi osim Pa li lu la ca, kao što re ko -smo.� Ba ra je vo: park u na se lju Gaj� Čuka ri ca: park u Sremčici i par king u Žele zni ku (Stje -

pa na Su pan ca 30)� Groc ka: par king u cen tru Vrčina� La za re vac: as fal ti ra nje uli ca� Mla de no vac: fi skul tur na sa la u Osnov noj ško li „Bo ra

La zić“� No vi Be o grad: atlet ska sta za u dvo rištu Osnov ne ško le

„Jo van Ste ri ja Po po vić“� Ob re no vac: prošire nje Do ma zdra vlja� Pa li lu la: čišćenje ka na la na le voj oba li Du na va� Ra ko vi ca: pešačka sta zu u Uli ci Lu ke Voj vo dića od

bro ja 1 do 93 i pla to is pred „Mak si ja“ na La bu do vombr du

� Sav ski ve nac: par king u Uli ci Si me Lo za nića 1 i igra -lište za de cu između Or to ped ske kli ni ke i Ka sar ne „Va -sa Čara pić“

� So pot: ka na li za ci ja u So po tu i Ra lji� Sta ri grad: ob no va fa sa da� Surčin: park u Bojčin skoj šumi� Voždo vac: te ren za košar ku u Ja jin ci ma� Vračar: ob no va fa sa da� Ze mun: po prav ka ste pe ništa na Gar došu� Zve zda ra: as fal ti ra nje uli ca i sa ni ra nje par ko va

USUD GRAD SK IHSLUŽBI

Sa mo u jed nom da nu, ne po sred no pred grad ske iz bo re, pe -to ro lju di me je zva lo sa pi ta njem gde da otvo re žiro−račun dabi smo im upla ti li no vac. Pi ta la sam ih, na osno vu čega davam is pla tim no vac ka da ni ste ko ri sni ci cen tra za so ci jal nirad? Pa ta ko su nam re kli u stran ci, gla sio je od go vor. Ovo jesa mo jed na od priča za po sle nih u be o grad skom Cen tru za so -ci jal ni ko ja je sti gla do „Da na sa“. „Da nas“ je po kre nuo te muo mal ver za ci ja ma u ovoj grad skoj usta no vi i ob ja vio da je ufe bru a ru 208 mi li o na di na ra pre bačeno Cen tru za is pla tu si -gur nih gla sača SNS−a.

Sa go vor ni ca „Da na sa“ tvr di da je sa mo u nje nom od se kuu pro te kla dva me se ca pri mlje no četvo ro lju di bez ika kvihkva li fi ka ci ja i bez kon kur sa. Reč je o pod mlat ku SNS−a. Onane zna ko li ko je ta kvih ka dro va širom Be o gra da, jer po da cini su jav ni, a po sto ji i za bra na za pošlja va nja. Ali do da je da si -tu a ci ja u grad skom cen tru ni ka da ni je bi la go ra i da se u pro -te klih go di nu da na vrši kon stan tan mo bing i pri ti sak na za po -sle ne.

ČLAN 27: FAR BA NJE BR KO VA

Upra vo je stu pio na sna gu no vi pra vil nik Mi ni star stvaunu trašnjih po slo va o načinu po našanja i ode va nju za po sle -nih, ukup no 31 član, s tim što su naj strože od red be o ukup -nom iz gle du za po sle nih u uni for ma ma.

Žene, kaže MUP, ne sme ju da ko ri ste flu o re scent ne i upa -dlji ve la ko ve za nok te ni na pad nu šmin ku. Šiške su za bra nje -

ne, a du ga ko sa mo ra da bu de uve za na, i to gu mi com i šna -la ma ne u pa dlji vih bo ja. Muškar ci, opet, ne sme ju da no sebra de, a br ko ve sme ju, ako ne pa da ju pre ko gor nje usne; akofar ba ju br ko ve, to sme da bu de sa mo u pri rod noj bo ji ko se.Za bra nje ne su vi dlji ve te to važe i pir sing, ne is pe gla na odeća,na pad ne naočare za sun ce, slušali ce u ušima i tor be i tašnene us klađene po ve ličini i bo ji sa uni for mom. Od na ki ta sudo zvo lje ne bur me i, žena ma, po je dan pr sten itd.

Ka kve bi tek stro ge zah te ve država sta vlja la pred svo jeuni for mi sa ne po da ni ke da je svi ma obez be di la ono naj nužni -je – obuću ko ja se ne ras pa da, do volj no odev nih ko ma da daima ju šta da no se kad je is pr lja no na pra nju itd.

Ono što si gur no zna mo je ste to da su pri pad ni ci in ter vent -nih je di ni ca Po li cij ske upra ve za Grad Be o grad ma lo bo ljeode ve ni od osta lih – 8. mar ta počela je po de la no vih kom ple -ta uni for mi. Mi ni star stvo na vo di da bi do kra ja mar ta tre ba loda ih do bi ju sve in ter vent ne je di ni ce MUP−a u Sr bi ji.

KAŽU JEF TI NO,

A KVA LI TET NOSve „Lidl“ pro dav ni ce u Be o gra du biće otvo re ne istog da -

na, da tum se čuva u taj no sti, ali kon kurs za rad na me sta pro -da va ca za ključuje se 24. mar ta, a pošto po nu da ob u hva taobu ku za po sao, čini nam se da je mo guće otva ra nje uoči 1.ma ja. U sva kom slučaju, stiže ozbilj na kon ku ren ci ja po sto -jećim tr go vin skim lan ci ma i, ako je ve ro va ti kup ci ma iz re -gi o na, biće to su per mar ke ti s jef ti nom i kva li tet nom ro bom.

Lo ka ci je „Li dla“ za sad su sle deće: u cen tru gra da na ugluBu le va ra de spo ta Ste fa na i Cvi jićeve uli ce, u bivšem de pouGSP „Be o grad“; na Ko njar ni ku u Uli ci Vo ji sla va Ilića, ne po -sred no iz nad ras kr sni ce s Usta ničkom; na No vom Be o gra duu Ze mun skoj 4 (to je jed na od be o grad skih uli ca s tri ime na– pr vo se zo ve Tošin bu nar, pa Ze mun ska, pa Voj vođan ska),bli zu ras kr sni ce s Gan di je vom uli com, u Blo ku 64; u Borčina Zre nja nin skom pu tu; na Voždov cu u na se lju „Ste pa Ste -

Piše: Ružica Me vo rah

Pro ve ri te, možda grad zbiBE O GRAD SKI FE STI VAL DO KU MEN TAR NOG I KRAT KO ME TRAŽNOG FIL MA KREĆE 65. PUT! PO KRE NUĆE

9Beogradski glas, 14. mart 2018.

pa no vić“; na Trošari ni u Uli ci Sa ve Maško vića bb; na Ob re -no vačkom dru mu, Čuka rička pa di na, po red „Tem pa“, a po -sle par kin ga na pre vla ci Ade Ci gan li je.

KREĆE PO TRA GA ZA RU PA MA

Čim se sneg oto pio, grad ska vlast je ob ja vi la da počinje dasa ni ra oštećenja na be o grad skim uli ca ma. Oštećenja se inačepri ja vlju ju „Be o kom ser vi su“ na bro je ve te le fo na0800/11−00−11 i 011/3605−609, a mi pri ja vlju je mo ono napri la zu Ur gent nom cen tru Kli ničkog cen tra Sr bi je.

Go di na ma već građani pri go va ra ju nad ležni ma da se uli cekr pe i pre svlače as fal tom fušer ski i po vršno, ali ko li ko jekva li tet uslu ga is pod sva kog ni voa, ot kri li smo na in ter ne tu,u jed noj pre zen ta ci ji no si vih i za vršnih slo je va as fal ta. Tu sekaže da je stan dard no pro jekt no raz do blje za as fal ti ra nje uli -ca i iz bor as fal ta naj ma nje 20 go di na, ako pro jek tom ni je od -ređeno dru gačije, ali ne kraće od 10 go di na!

A OD SNS-a MI LION EVRAPre ma pro ce ni ko ju je ura di la or ga ni za ci ja „Tran spa rent -

nost Sr bi ja“, na pred nja ci bi tre ba lo da iskešira ju više od 1,3mi li o na evra, tačni je 1.393.868 evra, sa mo za svo ju kam pa -nju u Be o gra du, Bo ru, Aranđelov cu i Se voj nu, i sa mo za re -kla me na te le vi zi ji i u no vi na ma. Pro mo tiv ni ma te ri ja li, sa le,sku po vi, po klo ni i sve osta lo u tu su mu ne ula ze. Reč je sa -mo o zbi ru ce na svih na pred njačkih re kla ma ob ja vlje nih nasvim, ka ko se to kaže, me dij skim plat for ma ma.

E još kad bi me dij ske plat for me na pla ti le sve te ogla se! Ja -vlja nam se da je ve ro vat ni je pre bi ja nje. I da ćemo te oba ve -ze, kad se po duče cr ta, pla ti ti svi mi, građani. Kroz ono štoza državu od va ja mo od svo jih pri ho da i kroz ono što namdržava us kraćuje od za jed ničkih. I pla tićemo bez ob zi ra na to

za ko ga smo ovog pu ta gla sa li.

BE O GRAD VO LI

DO KU MEN TAR CEBe o grad ski fe sti val do ku men tar nog i krat ko me tražnog fil -

ma po 65. put će bi ti održan od 28. mar ta do 1. apri la u Do -mu omla di ne, na ja vi li su or ga ni za to ri. Je dan od naj du go -večni jih evrop skih film skih fe sti va la svo je ju bi lar no iz da njeobe ležiće sa 80 ostva re nja u tak mičar skom pro gra mu. Fe sti -val će otvo ri ti „Ti er ra Uto pia“ re di telj ke Je le ne Sto li ce, a ve -li ka su očeki va nja i od isto rij skog do ku men tar nog tri le ra Mi -loša Škun drića „Du go pu to va nje u rat“, te od re tro spek ti ve fil -mo va Rut Be ker man, naj značaj ni je sa vre me ne au strij ske re di -telj ke. Stižu broj ni au to ri iz ino stran stva, po zna ti svet ski i re -gi o nal ni pro du cen ti i pred stav ni ci srod nih film skih fe sti va la.

OD NE GO VA NI NA GREŠKA MA

Prošle ne de lje jeOpšti na Čuka ri ca ras -pi sa la kon kurs za an -gažova nja 10 ne go va -te lji ca, ko je će bi tiupo sle ne u oko 130do maćin sta va kao po -moć po ro di ca ma s de -com sa in va li di te tom.Čuka ri ca se po hva li lada će ubu duće tim po -ro di ca ma bi ti na ras -

po la ga nju bes plat na po drška stručnih oso ba, da će u sva ko do -maćin stvo dva put ne delj no ne go va te lji ca doći na po dva sa ta,

da je to ukup no 16 sa ti me sečno od opšti ne na dar, dati me ro di telj stvo olakšava ju, a de cu uključuju u šireso ci jal no okruženje. Opšti na obećava pro ce nu te re na,kva li tet nu se lek ci ju i obu ku ne go va te lji ca (ko je mo -ra ju ima ti ma kar treći ste pen stručne spre me i mo ti -va ci ju za rad sa de com) jer tre ba raz vi ti od nos sa rad -nje s de te tom sa smet nja ma u raz vo ju, steći po ve re -nje de te ta i po ro di ce, pra ti ti po tre be de te ta i pra vo vre -me no re a go va ti na njih.

Le po.Ali fa lično. De set ne go va te lji ca s nor mal nih osam

rad nih sa ti dnev no i pro sečnih 176 rad nih sa ti me -sečno da je 1.760 rad nih sa ti (bez mi nu ta za tran sferizmeđu dva do maćin stva). Opet 130 ko ri sni ka s pra -vom na 16 sa ti po moći me sečno je 2.080 sa ti po moći.Ko god da se od nad ležnih na Čuka ri ci po hva lio ovim

po du hva tom, ili ni je pa zio na časo vi ma u osnov noj ško li, ili nitu ško lu ni je za vršio.

STI GLI NA RED I UPRAV NI CI ZGRA DA

Grad ske vla sti tvr de da je to što su ko mu nal ni in spek to riizašli na te ren „po gu ra lo“ Be o građane da re gi stru ju stam be -ne za jed ni ce. U od no su na kraj de cem bra 2017. go di ne, ka daje u Be o gra du bi lo de set od sto upi sa nih stam be nih za jed ni cai isto to li ko uprav ni ka zgra da, sa da se sti glo do po lo vi ne. Re -gi stro va no je 9.000 višesprat ni ca i to naj više, 1.470, na No -vom Be o gra du, 1.397 na Zve zda ri i 1.122 na Pa li lu li. Sta na -ri su većinom bi ra li uprav ni ke zgra da iz svo jih re do va jer ne -zva nično se čuje da je ne to za ra da pro fe si o nal nih pri nud nihuprav ni ka oko 60.000 di na ra. Ne do stižna za ra da, ali ne i ne -mo guća, jer ipak je počet kom go di ne SNS počeo da obučavasvo je čla no ve za po sao pri nud nih uprav ni ka. Ko zna šta suim obećali. I ko zna ko plaća to li cen ci ra nje.

AVAN TU RA SE POD RA ZU ME VA

Do sko ra su iz le ti po Sr bi ji bi li uža spe ci jal nost pen zi o -ner skih udruženja i pla ni nar skih društa va, ali sa da se ijed na tu ri stička agen ci ja do se ti la da tu ima po sla. „Srp skeavan tu re“ (ser bi a na dven tu res.com) ime je fir me iz No vogSa da s JU TA li cen com ko ja nu di više od 200 iz le ta po Sr -bi ji. Po la sci su iz Be o gra da i No vog Sa da, iz le ti se re zer -višu i dan pred put, od no sno dok ima me sta u au to bu su, avećina košta između dve i šest hi lja da di na ra po oso bi.Višestru ko sku plje od pr vo po me nu tih, ali 200 je 200.

Pro te klih go di na se na iz let ničke te me naj više isti ca laOpšti na No vi Be o grad, ko ja re dov no or ga ni zu je bes plat netu re za pen zi o ne re. Ni je Šapić slučaj no osvo jio 26 od stogla so va na opšti ni ko ju vo di. Pen zi o ne ri su do ka za no naj -sa ve sni ji bi rači, ali, nažalost, i naj sklo ni ji vla sti. Pred iz -bor no istraživa nje „No ve srp ske po li tičke mi sli“ po ka za loje da 85 od sto be o grad skih pen zi o ne ra bi ra SNS. U Be o -gra du inače živi više od 400.000 pen zi o ne ra. Li sta „Alek -san dar Vučić: Za to što vo li mo Be o grad“ osvo ji la je366.461 glas u pre sto ni ci.

i l ja nešto gra diE SE VALJ DA I NE KE DRU GE STVA RI, IPAK SMO NA PRA GU PRO LEĆA

10 GRAD NA DLANUBeogradski glas, 14. mart 2018.

KNEZ MI HA I LO JAŠE VEĆ 135 GO DI NA

Ple me ni ti lik kne za Mi ha i la Ob re -no vića, ska me njen u vre me nuskulp tu rom En ri ka Pa ci ja, već

135 go di na pro ma tra Be o građane, užur -ba ne, često ne sve sne prošlo sti svo gagra da, nje go ve le po te i ne haj ne da pro -stor oko ovog div nog spo me ni ka na zo -vu pra vim ime nom.

Ka da je kra jem te 1882. go di ne ot kri -ven spo me nik kne zu Mi ha i lu Ob re no -viću, pre sto ni ca mla de srp ske kra lje vi -ne je dva da je ima la jav nih spo me ni ka.Pr va jav na skulp tu ra po sta vlje na je uTopčider skom par ku, ot pri li ke tri de ce -ni je ra ni je, a o bi sta ma i spo me ni ci mavla da ri ma ni je još bi lo ni go vo ra u pro -men lji voj po li tičkoj at mos fe ri ta -dašnjeg društva i još uvek ne u sta lje nogdržav nog iden ti te ta. Ali te 1882. go di nekli ma se znat no iz me ni la. Naj pre, Sr bi -ja se iz bo ri la za svo ju ne za vi snost, aon da je ko načno pro glašena kra lje vi -nom kra jem fe bru a ra 1882. go di ne.

Ide ja za po di za nje spo me ni ka kne zu Mi ha i lu ja vi la se na kon nje -go ve tra gične po gi bi je, kra jem ma ja 1868. go di ne. Ne po sred nopred smrt knez je iz ra zio ini ci ja ti vu da se po dig ne spo me nik ko ji bipri ka zao ale go ri ju oslo bođene Sr bi je, pa je iz tog raz lo ga po zvaoru skog va ja ra Mi ha i la Osi po viča Mi kešina. Mi kešin je sti gao u Sr -bi ju na kon kneževe po gi bi -je i ume sto pla ni ra neskulp tu re po nu dio je dvarešenja za spo me nik kne -zu. Pr vi je za mi slio kaome mo ri jal nu ka pe lu name stu po gi bi je, a dru gi uvi du fi gu re na pro sto ru da -našnjeg Stu dent skog par -ka.

Po le mi ka oko ovih po -nu da tra ja la je go di na ma ina kra ju je od lučeno da sepo sta vi sa mo je dan spo me -nik na pro sto ru da našnjegTr ga re pu bli ke. Go di ne1873. ras pi san je međuna -rod ni kon kurs, na ko ji jesti glo 17 ra do va uglav nomstra nih umet ni ka, bu dući da Sr bi ja uto vre me ni je ima la svo jih va ja ra. Po -be dio je rad jed nog bečkog va ja ra,ko ji je ve o ma pre ci zno do neo kneževlik i fi gu ru u sto jećem sta vu, ali jeupra vo iz tog raz lo ga iza zvao po le -mi ku kul tur ne jav no sti. Naj gla sni ji jebio Mi ha i lo Val tro vić, pro fe sor Ve li -ke ško le i bu dući uprav nik Na rod nog mu ze ja, ko ji je sma trao dasušti na jav nog spo me ni ka ni je u pre ci znom pri ka zu li ka, već u ide -ji ko ja se ve zu je za ličnost, u ovom slučaju bor bu za ne za vi snost ivi zi ju bu duće države. Iz ra da spo me ni ka ni je po ve re na ni jed nomva ja ru ko ji je kon ku ri sao, već pro sla vlje nom ita li jan skom skulp to -ru En ri ku Pa ci ju. Pa ci je iz ra zio čvr stu na me ru da vla dar bu de pred -sta vljen na ko nju, što je bi la pot pu na no vi na za srp sku jav nost, i za -počeo iz ra du spo me ni ka to kom 1874. go di ne. Ra to vi u ko ji ma seSr bi ja usko ro našla us po ri li su re a li za ci ju pla no va, pa je rad na nje -mu na sta vljen tek na kon za vršet ka ra ta i sti ca nja ne za vi sno sti 1878.go di ne, ka da se po no vo ak tu e li zo va lo pi ta nje nje go vog po sta vlja -nja.

Spo me nik je iz ve den po uzo ru na kla sične ita li jan ske pred sta vevla da ra na ko nju, iz rađen je u bron zi i sa sto ji se od tri de la: po sta -

men ta, pi je de sta la i ko nja ničke skulp -tu re kne za Mi ha i la. Pri kaz vla da ra bioje u pot pu nom skla du sa nje go vomide o lo gi jom, pa je po dig nu ta de snaru ka upe re na pre ma još neo slo -bođenim gra do vi ma Sr bi je, dok le varu ka čvr sto drži di zgi ne, što sim bo lišespo sob nost kon tro le, upra vlja nja iuspe ha na po lju di plo ma ti je. Pri kazko nja je ta kođe iz ra zi to sim bo ličan jerjed na nje go va po dig nu ta no ga go vo rida je ko nja nik pre mi nuo usled ra naza do bi je nih u bor bi, a ne u bo ju ka kobi bi lo da su po dig nu te obe pred njeno ge. Oval ni pi je de stal sa drži re lje fear hi tek te Kon stan ti na Jo va no vića, ko -ji ima ju svr hu uz di za nja vla da juće di -na sti je Ob re no vić i nje nih za slu ga zaoslo bođenje Sr bi je. Pi je de stal je po -sta vljen na vi so ki po sta ment na ko mese na la zi grb Ob re no vića i po -zlaćenim slo vi ma is pi sa ni na zi vi gra -

do va oslo bođenih za vre me kne za Mi ha i la: Be o grad, Sme de re vo,Kla do vo, So ko, Užice i Šabac. Na pred njoj stra ni pi je de sta la, ta -kođe po zlaćenim slo vi ma, sto ji nat pis: „Kne zu Mi ha i lu III bla go -dar na Sr bi ja“.

Spo me nik kne zu Mi ha i lu svečano je ot kri ven na Sve tog Ni ko lu,kr snu sla vu di na sti je Ob re no vić, de cem bra 1882. go di ne, u ne po -

sred noj bli zi ni Na rod nogpo zo rišta i ne ka dašnje ozlo -glašene Stam bol ka pi je, nako joj su u tur sko do ba iz la -ga ne srp ske gla ve kao opo -me na na po kor nost. Sam činot kri va nja bio je iz u zet noor ga ni zo van i iz ve den u sla -vu pro glašenja Sr bi je kra -lje vi nom. Na tri bi na maukrašenim cvećem, za sta va -ma, gr bo vi ma i dru gim zna -me nji ma na la zi le su se na -rod ne de pu ta ci je, voj ni ci izdo ba kne za Mi ha i la, činov -ni ci kul tur nih, ob ra zov nih izdrav stve nih usta no va, pe -vačka društva i voj ni or ke -star. Pre ko pu ta tri bi ne po -

sta vlje na je kra lje va loža u ko joj suse de li kralj Mi lan i kra lji ca Na ta li ja,okruženi pred stav ni ci ma držav neupra ve, na rod nim po sla ni ci ma, di -plo ma ta ma, ofi cir skim ko rom i Kra -lje vom gar dom. Naj svečani ji deopro sla ve bi lo je sa mo ot kri va nje spo -me ni ka, ko je je pro praćeno plo tun -

skom palj bom iz sto i jed nog to pa. Be o građani ni su la ko pri hva ti li ve li ki spo me nik u svo joj sre di ni,

a broj ne aneg do te sve doče da im je bi lo kraj nje neo bično što je ko -nja nik pred sta vljen bez ka pe. Ipak, spo me nik je vre me nom po staoje dan od naj pre po zna tlji vi jih sim bo la Be o gra da, odo leo je po li -tičkim pro me na ma, ra to vi ma, bom bar do va nji ma i ostao na svomme stu, što je za i sta re dak slučaj kad je reč o spo me ni ci ma vla da ra.Da nas je pro stor oko spo me ni ka kne zu Mi ha i lu jed no od omi lje nihsa sta ja lišta Be o građana, ali, nažalost, de lu je kao da je za većinunjih konj upečatlji vi ja fi gu ra od sa mog kne za Mi ha i la. Ugo va ra tisa stan ke na ovom me stu i pri tom ga na zi va ti „kod ko nja“ ve li ki jeiz raz ne haj no sti ko ji ima mo pre ma našem kul tur no−isto rij skomiden ti te tu i us po me ni na kne za Mi ha i la Ob re no vića i loš od nos pre -ma prošlo sti.

Vremeplov

�Spo me nik kne zu Mi ha i lusvečano je ot kri ven na

Sve tog Ni ko lu, kr snu sla vudi na sti je Ob re no vić, de cem bra

1882. go di ne

Na poslednjem predizbornomskupu SNS−a u Domu omla-dine u Beogradu najjačim

aplauzom i skandiranjem okupljenihpozdravljena je Irena Vujović,predsednica opštine Savski venac odjuna 2016. Da ovacije nisu bile sluča-jne, potvrđuju i nezvanični napredn-jački izvori po kojima Vujovićeva imanajveše šanse da postane gradonačel-nica. Ali još čemo mi čekati tu odluku.

Zakon kaže da po završetku kompletneizborne procedure Gradske izbornekomisije predsednik Skupštine grada imarok od 15 dana da zakaže termin konstitu-tivne sednice novog saziva. Od trenutkazakazivanja sednica mora da se održi unarednih 60 dana. Gradonačelnik iGradsko veće moraju biti izabrani najkas-nije u roku od mesec dana od dana održa-vanja konstitutivne sednice.Gradonačelnik se bira iz reda odbornika,

IRENA VUJOVIĆ,

Zadnja

2008.

11Beogradski glas, 14. mart 2018.

�

na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem, većinomglasova od ukupnog broja odbornika Skupštine grada, apredlaže ga predsednik Skupštine grada. Ako Vujovićevazbilja bude postavljena, postaće treća žena gradonačelnikprestonice Srbije, posle Slobodanke Gruden i RadmileHrustanović.

Irena Vujović rođena je 3. aprila 1983. godine uBeogradu, osnovne i master studije završila je na„Megatrend univerzitetu“, a, prema nekim izvorima,pohađa i doktorske studije na „Megatrendu“. Neposrednopre izbora, u „Storiju“ su objavljene njene glamuroznefotografije i tipičan promotivni intervju – kako je samoobična mlada žena, da ima podršku stranke, porodice iprijatelja i da o braku i deci ne razmišlja jer joj je, trenut-no, karijera na prvom mestu.

Pristupila je SNS−u 2008. godine; 2016. postala ječlanica Predsedništva SNS−a i odmah rekla da joj je to„jedna od najdražih funkcija“ i „priznanje za dotadašnjirad“. Na izborima 2012. i 2014. birana je za narodnuposlanicu u Skupštini Srbije. U maju 2014. imenovana jeza pomo?nicu gradona?elnika Beograda Siniše Malogzaduženu za društvene delatnosti. Ubrzo je podnela

ostavku na mesto poslanice jer je Agencija za borbu pro-tiv korupcije saopštila da ne može istovremeno da obavl-ja obe funkcije.

Po društvenim mrežama kruži priča da su joj godineinvestirane u SNS donele stan od 420 kvadrata na vrhujedne od zgrada u novobeogradskom Bloku A, kuću naSenjaku od 280 kvadrata, „jaguar ef−pejs er−sport“ i mil-ion evra u banci, a da je do 2008. posedovala porodičnukuću od 24 kvadrata u selu Gubin Do kod Kosjerića.

Zanimljivo je i šta sve ne zna posle skoro četiri godineslužbovanja u Beogradu. U predizbornom predstavljanjuu emisiji „Reč na reč“ na RTS−u 26. februara rekla jesledeće: „Otvorićemo prihvatilište za mališane, po prviput u Beogradu, jer u Beogradu, dakle, ne postoji prih-vatilište za decu.“ Prihvatilište za decu, u ma kolikološem stanju bilo, postoji u Beogradu skoro 60 godina.

Svako ima bar jedan ukras u svojoj karijeri, pa i poten-cijalna gradonačelnica Beograda. Naime, u vreme dok jebila narodna poslanica, ustreptali naprednjaci su je pro-glasili za − „Mis parlamenta“! I zato, „što vole Beograd“spremni su da građanima prestonice ustupe najlepše štoimaju.

POTENCIJALNA GRADONAČELNICA

ORIGINALNA IDEJA SINIŠE MALOG, JOŠJEDNOG POTENCIJALNOG

GRADONAČELNIKA

BIĆU GRADONAČELNIKAKO VUČIĆ TAKO

PREDLOŽI

pošta Gubin Do

Piše: Milica Vojinović (tekst KRIK)

Iako je prošle godine najavljivana njegova smena,aktuelni gradonačelnik Beograda Siniša Mali rekao je uintervjuu za dnevni list „Blic“ da će, ukoliko predsednik

Srbije Aleksandar Vučić to predloži, on ostati na funkcijikoju obavlja.

„Ako predsednik Vučić odbornicima predloži da jabudem gradonačelnik u naredne četiri godine, tako će biti“,kazao je Mali za „Blic“ i dodao da Vučićeve odlukeizuzetno ceni jer zna „da mu je na umu isključivo interesgrađana“.

Predsednik republike, međutim, nije taj koji bira ili pred-laže kandidata za prvog čoveka prestonice. Prema zakonu,gradonačelnika bira Skupština grada, dok kandidata pred-laže njen predsednik.

Mali se u intervjuu pohvalio da je tokom prethodnog man-data dao sve od sebe da „Beograd bude bolje i lepše mestoza život svih Beograđana“. Odgovarajući na pitanje da li muje ponuđeno drugo mesto, Mali je naveo da ne trči za funkci-jama, već mu je „najvažnije da posao bude valjano urađen“.

Podsetimo, premijer Vučić je u februaru prošle godine,nakon brojnih otkrića o zloupotrebama u koje je umešangradonačelnik, najavio da „Mali svakako neće biti kandidatza gradonačelnika stranke koju vodi“. Par meseci kasnijeVučić je kazao i da će Mali otići sa mesta gradonačelnikatokom leta. Kao razlog naveo je da je „zbog kampanje kojase vodi protiv njega, nemoguće raditi u takvim uslovima“.Nedugo zatim i Mali je u intervjuu za list „Alo“ rekao da seneće ponovo kandidovati i da će se, nakon isteka mandata,posvetiti privatnom biznisu.

Mali se ipak našao na listi vladajuće Srpske naprednestranke za ove beogradske izbore, mada je ova stranka upredizbornoj kampanji promovisala uglavnom nestranačkeličnosti koje je kandidovala za odbornike grada.

Mali je bio akter brojnih sumnjivih poslova u prethodnihnekoliko godina, o čemu je pisao KRIK. Nakon što je KRIKu oktobru 2015. objavio da je Mali, kao direktor dve ofšorfirme sa Britanskih Devičanskih Ostrva, kupio 24 stana uBugarskoj, Agencija za borbu protiv korupcije pokrenula jepostupak provere njegove imovine. Agencija je tokom kon-trole otkrila niz sumnjivih transakcija u vezi sa ovim, ali idrugim firmama u kojima je Mali bio menadžer ili vlasnik.

KRIK je nedavno objavio i detalje izveštaja Uprave zasprečavanje pranja novca kojim se ukazuje na različitetransakcije koje se mogu smatrati pranjem novca. Izveštajpokazuje i da je Mali kontrolisao najmanje 45 bankovnihračuna, a najveća transakcija obavljena preko jednog odovih računa je ona od pola miliona evra koje je Mali sebiuplatio sa Britanskih Devičanskih Ostrva. Izveštaj u kojemse sumnja da je Mali umešan u pranje novca, Agencija jeposlala Višem javnom tužilaštvu u avgustu 2016. godine, alije nakon godinu dana ovo tužilaštvo obustavilo postupaksaopštivši da nema dokaza da je Mali počinio krivično deloiz njihove nadležnosti.

Postupak se protiv Malog trenutno vodi u Prvomosnovnom tužilaštvu gde se proverava samo da li je prijavioAgenciji svoju imovinu u skladu sa zakonom.

2018.

12 DRUŠTVOBeogradski glas, 14. mart 2018.

Poštovana premijerko,

Na sednici Glavnog odbora Sindikata lekara i farmaceutaSrbije (u daljem tekstu: SLFS) održanoj 9. februara 2018.godine u Beogradu, doneta je odluka da se Vama, kao

predsednici Vlade Republike Srbije, obratimo sa zahtevom za hitnusmenu ministra zdravlja dr Zlatibora Lončara. Zajednički je stavčlanova da neko ko predstavlja našu struku pri Ministarstvu ne možei ne sme da vređa i urušava dostojanstvo i ugled lekarske profesije.

Obrazloženje:Ministar zdravlja je lice koje rukovodi i predstavlja

Ministarstvo. Zlatibor Lončar je takođe lekar koji je, kao ministarzdravlja, ujedno i reprezent čitavog zdravstvenog sistema u državi.

Poznato nam je da su Vam se dopisima obraćali lekari izrazličitih ustanova širom države, upoznajući Vas sa izjavama iradnjama neprimerenim za predstavnika vlasti, a kamoli zajednog lekara. Ovom prilikom podsećamo na saopštenje Službeanesteziologije, reanimatologije i intenzivnog lečenja Opšte bol-nice „Studenica“ Kraljevo od 5. februara 2018. godine (kod Vaszavedeno pod br. 01-07-00 7/648), u kome lekari ove službedemantuju izjave koje je javno izneo ministar zdravlja prekojavnog TV servisa. Nazivajući lekare „stranim plaćenicima“ i„sitnim plaćenim grupama“, koje po pozivu „nekih tamo“ skida-ju nalepnice sa aparata za anesteziju u operacionom bloku Opštebolnice „Studenica“ u Kraljevu narušava ugled ovih lekara.Upućujemo ovaj zahtev i smatramo ga opravdanim iz razlogaministrovog:

– vređanja lekara u OB „Studenica“ Kraljevo! Uvrede učinjenepreko štampe, radija, televizije i sličnih sredstva iz člana 170Krivičnog zakonika RS predstavljaju teži oblik krivičnog dela,zbog čega su se pomenuti lekari pisano obratili ministru zahteva-jući javno izvinjenje, a koje do dana današnjeg nisu dobili, što jeneprihvatljivo;

– iznošenja neistina. Ministar Lončar je istom prilikom izneoniz tvrdnji, koje su jasnim dokazima utvrđene kao neistinite.Smatramo ga direktno odgovornim za iznošenje neproverenih ineistinitih informacija u javnost, budući da je kao predstavnikvlasti dužan da bude informisan. Svojim položajem i imenomstoji iza iznetih tvrdnji.

Predstavljanje lekara koji su zabrinuti za sigurnost pacijenatakao „nekih tamo grupica“ koje organizuju štrajk, skidaju nalep-nice sa aparata (?!), političkih aktivista, nepravih lekara i, naj-važnije, tvrdnji da su aparati funkcionalno ispravni, jeste javnoizneta neistina, koju opovrgavaju provere servisera aparata u dal-jem postupku (dana 6. 2. 2018. godine podnet je Vama i

Ministarstvu zdravlja dopis sa dokazima za ove tvrdnje, a kojeVam, ovom prilikom, kao prilog uz naš zahtev, još jednomdostavljamo).

– dovođenje u zabludu – ljudi koji se leče u ustanovama safunkcionalno neispravnim aparatima imaju prava da znaju zastanje aparata ustanove koja je dužna da se brine za njihovozdravlje, ne da im isto ugrožava! Zbog toga smatramo daanesteziolozi Kraljeva predstavljaju upravo pravi primer dobrihlekara koji i pored neizdrživih i konstantnih pritisaka, a zaraddobrobiti pacijenata, izlaze u javnost sa ovim poražavajućimpodacima. Da aparat bude bezbedan za upotrebu i funkcionalnoispravan, osnovni je uslov za bezbednost i zdravlje pacijenata izaposlenih u zdravstvenim ustanovama. Tvrdnja ministra da suaparati za anesteziju i respiratori u OB „Studenica“ Kraljevo iuopšte aparati u Srbiji bezbedni, direktno je opovrgnuta radnja-ma i delovanjem servisera koji su u danima po obaveštavanjujavnosti o problemu nosili i popravljali predmetne aparate.

– nepoštovanje Hipokratove zakletve, koje je dr Lončar dužanda se pridržava kao lekar. Nepoštovanje Hipokratove zakletveodnosi se na neetičko postupanje i nepoštovanje kolega, sa jednestrane, ali i na nesavesnost prema pacijentima, sa druge strane,zbog čega njega, kao ministra, smatramo odgovornim za stanjezdravstva u celoj državi!

– narušavanje ugleda Sindikata. U svojim izjavama, ministarSindikat, kao samostalnu, demokratsku i nezavisnu organizacijuzaposlenih naziva političkom organizacijom, plaćenom za pod-sticanje prekršajnih radnji lekara i organizovanje štrajka, a što jedirektno vezano za narušavanje ugleda institucije sindikata.Molimo da se poštuju prava na sindikalno udruživanje i ustano-va sindikata kao takva ne urušava i ne dovodi u vezu sa poli-tikom! Osnovni zadatak SLFS-a, kao i drugih sindikata u struci,jesu predstavljanje, unapređenje i zaštita profesionalnih i radnihinteresa naših članova, te zahtevamo poštovanje nas, kao pred-stavnika lekara, i uopšte svih zaposlenih u zdravstvu.

– nemogućnost saradnje i nepristupačnost. Na naše brojne zahteveza saradnjom ministar se redovno oglušava, čime ne doprinosirazvoju dijaloga vlasti sa civilnim društvom. Takođe, naše predlogeza poboljšanje već urušenog zdravstvenog sistema uporno ignoriše.

Kako ministar zdravlja odgovara za svoj rad Vladi, obraćamoVam se sa ovim zahtevom, koji smatramo neophodnom meromzarad očuvanja ugleda i časti lekarske profesije.

U Beogradu, 9. marta 2018. godineS poštovanjem, Glavni odbor Sindikata lekara i farmaceuta

Srbije predsednik dr Vladan Stanković

PREDSEDNICI VLADE ANI BRNABIĆ STIGAO ZAHTEV ZA HITNU SMENU MINISTRA ZDRAVLJA

Lončar se ogrešio o zakone i Hipokrata

ZBOG PRIVATIZACIJE „TEHNOHEMIJE“

Direktor

Piše: Milica Vojinović (KRIK)

Bivši direktor Agencije za privatizaci-ju Miodrag Đorđević osuđen je nadve i po godine zatvora zbog

malverzacija u vezi sa privatizacijom pre-duzeća „Tehnohemija“, jednom od 24 sporneprivatizacije. Osim njega, na po dve godineosuđeno je i dvoje službenika Agencije. Ovoje druga presuda u slučaju „Tehnohemija“ –raniju, kojom su funkcionerima izrečenestrože kazne, ukinuo je Apelacioni sud.

Prethodnom presudom iz oktobra 2016.godine Đorđević je bio osuđen na trigodine zatvora, a službenici AleksandarVučetić i Ljiljana Mlađen na po dve godinei četiri meseca. Apelacioni sud ukinuo jeovu presudu u junu prošle godine uz obra-zloženje da je „nerazumljiva i protivrečnasama sebi“. Slučaj je tada vraćen naponovno suđenje.Đorđević, Vučetić i Mlađen osuđeni su

zbog privatizacije „Tehnohemije“, što jejedna od 24 sporne privatizacije koje jeistraživao Savet za borbu protiv korupcije.Njima je presudom zabranjeno vršenjepoziva pet godina nakon što odsluže kazne.

Preduzeće za proizvodnju i trgovinuhemijskim proizvodima „Tehnohemija“prodato je Ristu Gojkoviću na aukciji2003. godine. Gojković se obavezao da ćeu narednih godinu dana u firmu investirati

ide u

Foto

: E_S

tock

/D

arja

Bal

sic

13Beogradski glas, 14. mart 2018.

�Zlatibor Lončar je direktno odgovoran za iznošenjeneproverenih i neistinitih informacija u javnost

IZREČENE TRI KAZNE ZATVORA

ipak

oko 29 miliona dinara, za šta je Agencijidostavio bankarsku garanciju izdatu naosnovu novca na njegovom bankovnomračunu. On je, međutim, kasnio sa inves-ticijom, što je u svom izveštaju konstato-vao sektor koji kontroliše ispunjenjeugovora. Sektor je dostavio izveštajkomisiji, među čijim su članovima biliĐorđević, Vučetić i Mlađen. Njih trojesu prihvatili kao investiciju polovinunedovršene kuće sa bazenom od oko 740kvadrata koju je Gojković prodao„Tehnohemiji“. Kako se navodi uoptužnici, kuća je kupljena novcem„Tehnohemije“, a ne Gojkovićevimparama. Budući da je komisija odlučilada je Gojković ispunio ugovornuobavezu, njemu je vraćena bankarskagarancija. Time mu je pribavljenaimovinska korist u iznosu od 25, 5 mil-iona dinara, navodi se u optužnici.

Agencija za privatizaciju je 2008.raskinula ugovor o prodaji„Tehnohemije“ zbog neizvršavanjainvesticione obaveze. Đorđević je uistrazi rekao da nije izvršio krivičnodelo. „Sve je ostalo u firmi, niko nijeizvukao ništa, kupac nije pribavio koristzato što je on dao svoj novac i uneo jepredmetnu kuću, a kada mu je vraćenagarancija, nije mu pribavljena nikakvadodatna korist“, rekao je Đorđević.

aps Pričaju najstariji Beograđani kako je, nekada,na prestoničkim ulicama bilo moguće srestičak i policajca – pešaka u patroli ,

raspoloženog za druženje i saradnju u suzbijanjulokalnih nevolja. Danas je situacija toliko drugačija,da su deca već počela da zamišljaju kako ih okružu-

ju sve sami “robokapovi” –kiborzi koji, dok su u ljudskomobliku, ne silaze s točkova. Akoslučajno i stanu na noge – kriju sepod nekakvim oklopima i izviru-ju iza štitova.

Nostalgični za starim vremeni-ma, Beograđani su, u “Slobinojeri”, pokušavali da ih izmame naulicu. Inicijativa je naišla namasovni policijski odziv ali –godine razdvojenosti su, ipak,

učinile svoje... Umesto toplog susreta – udarac sudbinerazdvojenih, i to po leđima! U najboljem slučaju – hladantuš, pravo iz šmrka!

Naravno, takvo iskustvo nije sprečilo ljubazneBeograđane da u proleće 1998. obeleže jubilej – 170 god-ina druženja s beogradskom policijom. Već i ovlašnozavirivanje u prošlost potvrđuje da je mnogo toga izdanašnje prakse čuvara reda zasnovano na tradiciji.

Recimo, evo ubedljivog odgovora onima koji tvrde da ječisto preterivanje dodeljivanje generalskih činova polici-jskim komandnim strukturama... General!? Pih, nije toništa! Prvi beogradski policaj–direktor bio je knez! KnezPetar Lazarević – Cukić postavljen je na to mestoknjaževskim ukazom, 2. aprila 1828, uz celu listu polici-jskih zadataka. Jedan od osnovnih, uz čuvanje mira ijavnog poretka, bio je i da se svim sredstvima istražujepravo mišljenje Beograđana i stranaca o NJEMU (knjazu)i državi. Posle devet godina uveden je u dužnost i prvitajni policajac, potpukovnik Grujović. Eto zašto seagencije za istraživanje javnog mnenja i danas nimalo ne cene u Srba – valjda ONI bolje znaju! Akada je taj zanat u pitanju, najviše mi se dopadaformalna titula iz doba kneza Miloša: “knjaževskijavljač”.

Od samog osnivanja, beogradskoj policiji bila jepropisana uniforma, i tu dolazimo do momenta ukojem treba zažaliti za izgubljenom tradicijom. Zaleto su bili predviđeni: gaće i košulja od belogplatna, dokolenice i prsluk od čoje. Da imamo bri-tanski smisao za tradiciju pa da je tako ostalo dodanas, beogradski turistički promet bi, samo na tojstavki, godišnje “tukao” po pola milijarde dolara.O prisnoj, domaćoj atmosferi na ulicama ne bi tre-balo ni govoriti...

Mada su patroldžije i onda bile naoružane batinom,služila je samo za udaranje o kaldrmu, kako bi se, noću,nesnosne mačke rasterivale a usnuli Beograđani obaveš-tavali da su pod budnom zaštitom. Što se ostalih primenatiče – pravo da udeli batine imao je samo direktor polici-je, i to isključivo svojim službenicima, kao kaznu. Čak jei tu količina bila ograničena – do 25 štapova; o svemuostalom mogao je da odluči samo sud.

Naravno, bilo je i pravila u policijskom delovanju kojadanas nikako ne bi bila primenljiva. Jedno od njih jezabrana da se u “dane radne, lepe i vedre besposliči”.Svakome ko je uhvaćen da se u takvim uslovima bavi pokafanama ili kuglanama sledilo je privođenje predMagistrat (sud) i kazna. E, sad, zamislite koju stotinu hil-jada današnjih Beograđana, “blejača”, nezaposlenih ili naprinudnom odmoru, kako, pokupljeni iz “kafića”, strplji-vo, u redu, čekaju da im sudija za prekršaje odrapi kaznu.Nekada je za takve bilo prisilnog posla – ceoKalemegdanski park uredili su robijaši iz tvrđave. Kada bise danas primenila ista tehnologija – beogradski parkovi

prevazišli bi Semiramidine vrtove!Jedan od simpatičnijih propisa predviđao je da svaki

noćni prolaznik bude opremljen fenjerom. U suprotnom –sledili su privođenje u Kvart i pritvor. Mora da su ljubiteljinoćnog života, negde iza ponoći, ševrdajući po izlasku izkafane, svaki sa svojim fenjerom u ruci, posmatraču sastrane izgledali kao roj svitaca, ili bar kao skup pomahni-talih otpravnika vozova. Naravno, uvođenjem “elektrike”,krajem 19. veka, noćni život Beograda se unekolikopromenio, ali ne previše – sve do dvadesetih godina 20.veka je dorćolska električna centrala u toku noći prestajalada radi, a ceo grad tonuo u mrak.

Spektar poslova za koje je bila zadužena policija bio jeneverovatno širok: od otkrivanja i sprečavanja tajnih orga-nizacija i društava; preko suzbijanja bluda, razvrata, pso-vanja i lenstvovanja; pa sve do pregleda ispravnosti robena pijacama i pića po kafanama. Elastičnije shvaćeno, svebi to i danas, što zvanično, što nezvanično, spadalo u radnidan policajca, ali je sada teško i zamisliti situaciju u kojojbi prolaznik, uhvaćen s upaljenom lulom, ili onaj koji nijeljubazno pozdravio popa i opštinskog činovnika, ili samojavno opsovao, dospevao pred sud. Možda smo moralnoposrnuli, pa nam je svašta dozvoljeno, a možda ni policijane može da postigne sprovođenje svih ovlašćenja? Ako jeu pitanju ovo drugo, onda joj je pala efikasnost: u pret-prošlom veku je jedan pandur dolazio na oko 150stanovnika, a danas, ako je verovati novinama izdevedesetih prošlog veka, svakih sto građana može daračuna na jednog policajca. Gde su, šta rade – kada narodpsuje kao kočijaš!?

Običaj koji je dozvoljavao da beogradskom policijomkomanduje neko ko Beograd, u suštini, i ne poznaje, pos-tojao je i u prošlosti. Recimo, devedesetih devetnaestogveka je na čelu noćnih patroldžija, čiji je zadatak da upoz-naju i nadgledaju svaki “budžak” u gradu, bio Užičanin,Dobrosav Atanacković. Takođe je, kao i danas, postojala i

mogućnost da se policajci, kadaim “prekipi”, a neki i pre, upusteu privatan biznis. Današnje poli-cijske bakalnice i kiosci imali supreteču - dotični Atanacković je,na uglu Kolarčeve iMakedonske, otvorio takozvani“Užički konzulat” – trgovinupršutom, slaninom, kajmakom iklekovačom.

Sve u svemu – mnogo jeduhovnih, običajnih, ostataka izvremena praskozorja naše poli-cijske nauke. Što se tiče materi-jalnih ostataka – sve je svedeno

na jednu kuću za koju niko ne bi pogodio da ima veze spolicijom. U Gospodar Jevremovoj ulici, u zgradisagrađenoj 1830. godine, nekada je bila smeštenaPatroldžijska kasarna, a u podrumu pandurska menza.Danas je tamo Muzej pozorišne umetnosti. To se zove“hod istorije”! Od vremena u kome su glumci pred polici-jom imali samo status privremenog boravka u Varoši, jersu unapred smatrani licima sumnjivog morala; pa do vre-mena u kome se muzej posvećen glumcima useljava unešto što je bilo posvećeno policiji – proteklo je samo veki po. Kako se dogodilo da pozorišna tradicija, u Srbamnogo tanja, osvoji muzej, dok se starija, zrelija, policijs-ka tradicija još uvek potuca po ulicama? Još jedna od mis-terija srpske kulture...

Za kraj ovog teksta ostavljen je izvod iz policijske zak-letve iz 1840. godine, zgodan da se uvrsti i u današnjimoralni kodeks: “Zaklinjem se Bogom živim da ću... tru-diti se da među celim obščestvom mir, ljubav i soglasijecarstvuje – tako da mogu dati odgovor na strašnom nje-govom sudu, Amin!” Mogu li ovi današnji?

(Čekajući Spasovdan, 2005)

�Običaj je dabeogradskompolicijomkomanduje nekoko Beograd, u suštini, i ne poznaje

kolumna

Piše: Aleksandar Crkvenjakov

JUBILEJ

14 FORUMBeogradski glas, 14. mart 2018.

Veljko Pajović je dvadesetgodina uređivao i vodio vrloznačajan jutarnji gradski

radio-program „Beogradska razgled-nica“ na Studiju B. Već dve godineje bez posla. Smatra da je došlo dotoga da novinari izbegavaju dapostavljaju pitanja, a kamoli da neštoistražuju ili analiziraju. Priseća seprimera dok je na vlasti bilaDemokratska stranka.

„Svojevremeno nismo smeli daobjavimo da je 'španski tramvaj',jedan od onih koje je tadašnjademokratska vlast kupila, iskočio izšina. Nismo mi kroz to otvarali pričuda li su ti tramvaji pogodni zaBeograd, niti ulazili u uslove podkojima su kupljeni, ništa dubinski,što bi bilo krajnje legitimno, ali nijemoglo da prođe ni to da je jedantakav tramvaj iskočio iz šina.“

Drugom prilikom, kao urednikgradskog programa i voditelj oveslušane radio-emisije, zatekao se uBulevaru kralja Aleksandra i videoda se jedan „španski tramvaj“sudario sa putničkim automobilom.Zvao je da se uključi u program, daobjasni šta se desilo, da uputi vozačeda izbegnu taj deo grada, a organiza-torka programa mu je rekla: „To nemože!“

„Tada sam viknuo: 'Prebaci samo vezu u studio.' Tako je ibilo. Taj oblik cenzure sprovodio se preko tih instaliranihpomoćnih ljudi. Ne pojavljuje se tu neki nadurednik, već svefunkcioniše preko dobro postavljenih sitnijih mehanizama.Forsiraju to da je manje bitno gde je otvoren vrtić, a mnogovažnije to ko je otvorio vrtić, kao da je on dao novac iz svogdžepa.“

Antonije Kovačević, dugogodišnji urednik nekoliko tabloi-da, priseća se kako je to bilo u vreme prethodne vlasti:

„Kao glavni urednik tabloida ’Alo!’, čiji je izdavač švaj-carsko-nemačka kompanija ’Ringijer Aksel Špringer’, pril-ično dugo smo objavljivali informacije vezane za mahinacijetadašnjeg režima, čiji je stožer bila Demokratska stranka. Odljudi iz okruženja predsednika Borisa Tadića dobijao sam sig-nale da malo ublažimo, a i menadžment kompanije mi jestavljao do znanja da bi trebalo da spustimo loptu, što nisamuzimao za ozbiljno pošto u tom trenutku nekih drastičnijihpokušaja cenzure nije bilo.“ Do promene dolazi kada „Alo“počinje da objavljuje tekstove o hapšenju generala RatkaMladića sumnjajući u zvaničnu verziju o načinu na koji jeuhapšen. Predsednik Tadić je tada dao intervju nemačkimmedijima u kome je kritikovao „Alo“ i njegovog glavnogurednika. Tekst su pročitali i rukovodeći ljudi kompanije„Ringijer Aksel Špringer“.

„Usledili su brojni pozivi. Ubrzo posle toga menadžment’Ringijer Aksel Špringera’ najavljuje svoju hitnu posetuBeogradu i ja sam tog istog dana kada su stigli smenjen u16.30 od strane vlasnika kompanije Mihaela Ringijera, a onisu već u 18 časova bili na večeri kod Borisa Tadića.“

„Nije mi čak dozvoljeno ni da uzmem svoje stvari, navrat-nanos sam izbačen iz redakcije. Kompanijska novina 'Blic' jesutradan objavila detalje govora koje je Mihael Ringijerodržao pred zaposlenima i gde je moja smena objašnjenjatime da sam podržavao ratne zločine, čime mi je glava stavl-jena na tapet.“

Posledice

Tatjana Jordović, nekadašnja urednica „Pinka“, a sada ured-nik na TV Vojvodina, kaže da danas novinar pre nego što trebada ode na zadatak razmišlja šta će sve da preskoči i šta sve nesme da kaže umesto da misli o tome šta će sve da otkrije.

Čak 62 odsto novinara koji su učestvovali u anketi istraži-vanja „Sloboda i kontrola medija – svedočenje novinara“ kažeda se susrelo sa sistematskom diskriminacijom njihovogmedija u vidu odbijanja davanja informacija, nedobijanjasredstava na konkursima za projektno sufinansiranje ilinepozivanja na javne događaje...

„Nekada su u redakcijama postojalemotorole pored kojih su dežurali običnonovinari početnici, i na taj način su sesaznavali ključni događaji na gradskimulicama, naročito gde ide policija“, kažeza BIRN jedan urednik tabloida.

„Neretko se dešavalo da novinar namesto nesreće stigne pre policije. Takosu se otkrivale ozbiljne priče, ubistva,razbojništva. Motorole više nema, sada itu zavisimo od vlasti za informacije ilitakve stvari saznajemo na ’Fejsbuku’ i’Tviteru’. Sećam se da je vest kako suvelikog dečjeg pesnika Rašu Popovapretukla neka deca, huligani, danimaskrivana. To nekada ne bi bilo moguće“,rekao je taj urednik.

„Sada je nemoguće istraživati neko

ubistvo, osim ukoliko vam nadležnisami ne daju papire, ukoliko im je to uinteresu“, kaže novinarka koja pratikriminal. Ona razotkriva perfidnu vezu

medija i aktuelnih aktera na crnom tržištu. „O borbi protiv organizovanog kriminala plasiraju se infor-

macije koje služe određenim interesnim grupacijama... Sadaimamo sukob dve mafijaške grupe. Oba kriminalna klanaimaju svoje ljude na jakim mestima u državi i sada se vodiborba između njihovih zaštitnika i mediji se zloupotrebljava-ju u tu svrhu. Mediji se više ne pitaju da li je to tačno ili nijetačno. Bitno je samo da je stigla informacija.“

Novinarka koja godinama prati crnu hroniku kaže da danasnovinara vidi isto kao radnika u fabrici.

„Jedan moj mladi kolega, koji je počeo da se bavi nov-inarstvom skoro, pre četiri godine, sebe i celu svoju ekipunazvao je 'novinarima bez mozga'. Oni ne znaju da su nov-inari ti koji su donosili informacije, svađali se sa urednicima ida smo mi bili ti koji smo vodili uređivačku politiku. Danasuređivačku politiku vode menadžeri kompanija, vladajućestranke, a posredno preko njih i oglašivači.“

Na kraju, Tatjana Jordović, sada urednica programa na TVVojvodina, kaže da ovo što nam se dešava nije slučajno.

„Cela ova priča je zapravo 'osveta neuspelog novinara' kojije to žarko želeo da bude, a sada je predsednik Republike.Pouzdano znam da na televizije stižu gotovi, unapredpripremljeni prilozi, priče koje treba da se objave, iz kabinetapredsednika. I urednicima ne pada na pamet da tu bilo štamenjaju“, zaključuje Tatjana Jordović.

(KRAJ)(Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Javni novac za

javni interes“, koji sprovode BIRN, NUNS i SĆF, a finansiraEvropska unija. Stavovi izrečeni u ovom tekstu predstavljaju

stavove autora i ne odslikavaju stavove EU)

PROJEKAT: „JAVNI NOVAC ZA JAVNI INTERES“ (4. DEO)

Aleksandar Vučić, predsednik novinara Srbije

�„Cela ova priča je zapravo 'osveta neuspelog novinara' koji je to žarko želeo da bude, a sada je predsednik Republike“

�Sada je nemoguće istraživati nekoubistvo, osim ukoliko vam nadležnisami ne daju papire, ako im je to uinteresu

BIRNBalkanska istraživačka mreža – BIRN je grupa urednika,novinara i istraživača koji su posvećeni promovisanjuprofesionalnih standarda u novinarstvu i stvaranjujakih, stručnih i nezavisnih medija u jugoistočnoj Evropi.Mreža sprovodi čitav niz programa i projekata kojiimaju za cilj obuku novinara, izdavaštvo i otvoren dija-log o najvažnijim političkim, socijalnim, ekonomskimtemama i temama iz oblasti kulture.

15Beogradski glas, 14. mart 2018.

NASTAVLJA SE RASIPNIŠTVO U NOVOM BEOGRADU

Ima za izlete, ne i za baterije

Radnicima u Srbiji ne treba SOS linija da pri-javljuju rad na crno, nego smanjenje poreza narad kao najpravednije rešenje za rasterećenje

privrede. Kako je saopštilo Ministarstvo rada, u Srbiji jeaktivirana besplatna telefonska linija za prijavu rada nacrno.

SOS linija je još jedna kozmetička i marketinška merasrpskih vlasti, baš kao što je i poreska lutrija.Organizujući SOS liniju Vlada Srbije odgovornost zaogromnu sivu i crnu ekonomiju prebacuje na građane odkojih se očekuje da se igraju inspektora.

Rešenje za sivu i crnu ekonomiju je jednostavno –smanjiti namete na rad. Umesto što milione evra daje nasubvencije stranim investitorima koji otvaraju radnamesta za jeftinu radnu snagu, Vlada Srbije treba dasmanji poresko opterećenje na rad. To bi značajno sman-jilo sivu ekonomiju i povećalo privredni rast.

Vlada Srbije godinama vodi pogrešnu ekonomskupolitiku koja ne daje nikakav rezultat. Na ime aktiviran-ja garancija javnim preduzećima Vlada Srbije je dala122 milijarde dinara od 2014. do 2017. godine jer nes-posobni stranački kadrovi znaju da će ceh lošeg upravl-janja javnim preduzećima platiti građani. Na subvencijesu u istom periodu iz budžeta izdvojene 344 milijardedinara, dok smo, sa druge strane, na začelju u regionu poprivrednom rastu. S. S.

Na 12. sednici Skupštine gradske opštine NoviBeograd, koja je održana 7. marta 2018, glasovimavladajuće većine, između ostalog, usvojen je i prvi

rebalans budžeta za 2018. Neke od zanimljivijih stavki uovom rebalansu su, recimo, dotacije nevladinim organizaci-jama u iznosu od 74 miliona dinara (oko 630.000 evra) iliveć čuveni izleti građana Novog Beograda, za čije je orga-nizovanje Opština Novi Beograd povećala izdvajanja saosam na 10 miliona dinara (saoko 68.000 na oko 85.000 evra).

Znači, Opština Novi Beogradće u 2018. godini potrošiti85.000 evra koje je prikupila odporeskih obveznika sa NovogBeograda na organizaciju turis-tičkih izleta na koje će otićijedan zanemarljivo mali broj žitelja „najmnogoljudnije opš-tine“, dok apsolutna većina od toga neće imati ama bašnikakve koristi.

Da ponovimo, 630.000 evra nevladinim organizacijama(kojim organizacijama, za koje projekte, zašto tim organi-zacijama a ne nekim drugima, kakve su koristi za građaneNovog Beograda od projekata tih NVO – pitanja su na kojanema odgovora) i 85.000 evra za organizaciju izleta.

Ove sume postaju posebno zanimljive kada se posmatra-ju u svetlu još jedne tačke dnevnog reda sa ove sednice, a toje izveštaj Štaba za vanredne situacije. Gospodin DušanPetrić, zamenik komandanta Opštinskog štaba za vanrednesituacije, svoj izveštaj zaključuje sledećim rečima:„Opremljenost sredstvima za zaštitu i spasavanje u vanred-nim situacijama ne zadovoljava potrebe u slučaju većegbroja događaja istovremeno, što je posledica nedostatkafinansijskih sredstava za njihovu nabavku. U okviru nave-denih nedostataka naglašavamo nedostatak tehničkih sred-stava za centar veze za potrebe Opštinskog štaba, i to: dvestabilne radio-stanice i pet ručnih uređaja sa dva kompleta

rezervnih baterija.“Dakle, Štab za vanredne situacije nema novca za kupov-

inu radio-stanica i baterija za njih, dok se, sa druge strane,troši 85.000 evra za organizaciju izleta. To znači da u sluča-ju „većeg broja događaja istovremeno“ svi stanovniciNovog Beograda, uključujući i manjinu koje je išla naizlete, neće biti dovoljno bezbedni.

Ako uzmemo u obzir i to da je na prethodnoj sedniciSkupštine gradske opštine Novi Beograd izglasano da JP

Sportski centar NoviBeograd uzme komercijalnikredit u iznosu od 20 milionadinara (oko 170.000 evra)radi izmirenja računa za elek-tričnu energiju (?!), dolazimodo zaključka da se OpštinaNovi Beograd ponaša kaojedan vrlo neodgovoran

domaćin. Ako bismo pravili paralelu sa glavom jednogdomaćinstva, to bi bilo kao kada bi domaćin uzeo kredit daplati struju koju godinama nije plaćao, pa poslao decu naputovanje u Pariz, a za sve to vreme nemajući PP aparat ukući jer za to nema novca.

Ako sada zanemarimo kako je došlo do toga da SC NoviBeograd napravi toliki dug za struju (i pored različitih izvo-ra prihoda koje ima), postavlja se pitanje zar nije logično, iodgovorno, i domaćinski, da u situaciji kada uzimaš 20 mil-iona dinara na kredit, i to pod komercijalnim uslovima, netrošiš 10 miliona na izlete? Pa zar to nisu potpuno pore-mećeni aršini? A još jednom se treba setiti da će tih 20 mil-iona vratiti svi građani Novog Beograda, solidarno, dok ćena izlete otići jedan zanemarljivo mali broj ljudi.

Kao i što će svi građani Novog Beograda dotirati misteri-ozne nevladine organizacije sa 630.000 evra, dok pritomŠtab za vanredne situacije nema ni za baterije.

Aleksandar Jovanović,odbornik DJB u Skupštini opštine Novi Beograd

�Zašto građani Novog Beograda dotiraju misteriozne nevladine organizacije sa 630.000 evra

SRBIJI NE TREBASOS LINIJA

ZA RAD NA CRNO

Piše: Radenka Marković

Foto: E-stock Agency/ Katarina Cvijović

Godinama je Zemunka Biljana Popović samo posmatrala kako njenmuž Jovan pravi violine i kako se ujutru čim otvori oči hvata za alati drvo, delje, šmirgla, istražuje zvuk. Ponekad bi mu ponešto

pripomogla i pridržala, čitala je njegove knjige o violinama, a onda je predeset godina, kad je već o njima mnogo naučila, poželela da i sama proba danapravi jednu.– Bilo je to baš na moj 50. rođendan. Pitala sam Jovana da li bimi, kao rođendanski poklon, pomogao da napravim violinu.Iznenadio se i obradovao – priseća se Biljana.Mislila je tada da će samo probati i da će se sve završiti na tomjednom instrumentu. Ali nije jer, kako kaže, kad čovek počne dapravi violine, ne može da prestane. Za ovih deset godina naprav-ila ih je 12. Možda bi i više, ali ranije, dok je bila zaposlena, nijemogla sasvim da se posveti toj ljubavi. Sada kao penzioner može,pa njih dvoje često satima i satima sede za radnim stolom, svakoradi na svom instrumentu, živi sa svojim mislima, a vreme kao dase zaustavilo. Kad smo ih nedavno posetili, ona je radila na svojoj trinaestoj, aon na sto devedeset drugoj violini. Na violinama iz njihove majs-torske radionice „Puž“ svira se širom sveta, a više od 30 je pok-lonjeno izuzetno talentovanoj deci čiji roditelji nemaju para da imkupe instrument. Violina je u početku samo daska, konusno sečena na dva delakoja se lepe i spajaju kao krov kuće. Leva i desna strana treba daimaju podjednak broj godova i da se spoje tako da instrumentbude simetričan. Simetrija je važna kako bi se zvuk ravnomerno rasprostirao.Violine se prave od smreke i javora. Gornja ploča je od smreke a

donja od javora. Dobrog javora, priča Jovan, ima u Kalinoviku,Bihaću, na Jahorini, Velebitu. Otkriva nam i da na drvetu postojeletnji i zimski godovi, ali da oni ne sviraju jednako. Jedan je ufrekvenciji, a drugi mrtav. Drvo prolazi veliki i dugotrajan proces pripreme pre nego što odnjega može da se pravi violina. Mora da mu se izvadi šećer jer jeon stanište mikroorganizama. Zato se javor ispira tekućomvodom, dok su stari majstori drvo tretirali konjskim urinom kojije dobar rastvarač. Suši se prirodnim putem na suncu i vetrusedam godina i tek onda violinari mogu da krenu sa svojimposlom. Drvo se ne seče bilo kada, već u januaru kad je u njemunajmanje sokova. I ne seče se svako, nego samo ono koje je zreloi ima dobru rezonanciju, što se proverava udarcima čekićem. Kao što je sve prirodno u pripremi drveta, tako je sve prirodno i umajstorskoj izradi violine. – Drvo je živa materija i ako ga tretirate fabrički, mašinom, vi gatom brzinom i glodalicama spržite. A kod nas, majstora, sve seradi ručno i zato molekularna struktura drveta, neophodna zadobar zvuk, ostane neoštećena. Ja napravim hiljade i hiljadepoteza rukom dok ne dobijem konačni oblik. To razlikuje majs-torsku od fabričke izrade – priča Biljana i dodaje da je razlikujejoš nešto: majstori u instrument unose ljubav.Jovan sam pravi lak za violinu, i to od devet vrsta smola. Violinase prvi put proba nelakirana, a tek kada se čuje da dobro zvuči,

nanosi se lak. – Boju određujemo sami. Trudimo se da zadržimo staru itali-jansku boju ćilibara, ali, po želji, boja može da bude i drugači-ja. Moja sestra svira violinu i voli kantri muziku, pa jepoželela da ima i zelenu violinu i, naravno, napravili smo jojtakvu.Radi se sa malo alata: dleta, rende, i to fino, malo da u šakustane, nožići... Jovan je nekada alate pravio sam, a sada ihkupuju. Jednu violinu je, kaže Biljana, napravio kašikom.Naoštrio je kašiku i njome kopao drvo.Rad alatom uvek nosi rizik od povrede. Ona se izgleda bolječuva, pa se i ne povređuje, a Jovan radi brzo, adrenalin gaponese, ne može da kontroliše energiju pa bude i krvi. Ali

samo stavi flaster i ide dalje.– Stalno meni govori„polako, poseći ćeš se“, a onse prvi povredi. I inače stalnobdije nad mojim radom.Letos, kad sam išla uKremonu, kolevku violinarst-va u Italiji, da vidim kako setamo radi i da naučim njihovumetodu strunjenja gudala,majstor učitelj mi je samopokazao kako se to radi iotišao. Nije ga ni zanimalo da

li znam da rukujem alatom. Tada sam se, radeći bez nadzora, bašoslobodila u radu sa alatom i sada sam sigurnija.Obično se misli da tek posle dugog korišćenja violina može dazvuči dobro. Istina je da što se na instrumentu više svira, onbolje zvuči, ali je takođe istina i da on može veoma dobro dazvuči kad je potpuno nov. – Zapravo, ako ne zazvuči dobro prvog momenta kad senapravi, neće nikada ni zazvučati.Ovo je jedna od stvari na koju ljudima strukom vezanim zaviolinu graditelji Popovići nastoje da ukažu na izložbi „Kakonastaje violina“. Organizuju je već nekoliko godina i završavase koncertom, naravno, na njihovim instrumentima. Njomežele da široj publici približe ovaj zanat i pokažu da kao što seviolina svira srcem – ona se srcem i pravi.Graditelj violina mora da ima istančan sluh i da budemuzikalan. Biljana je muzički obrazovana, završila je srednjumuzičku školu i što se zvuka tiče, kaže da je prilično samostal-na. Jovanova pomoć i sugestije su joj najpotrebniji pri izradiglave violine, odnosno puža, po čemu je njihova radionica idobila ime. Ali i u tom segmentu stalno napreduje i misli da jena pravom putu da i njeni instrumenti steknu svetsku reputaci-ju kao što su stekli domaću.Zasada, jedan je stigao u Austriju, u Beč, na šta je posebnoponosna.

16 REPORTAŽABeogradski glas, 14. mart 2018.

Programer ubica se javio koleginici, popeo nasprat i krenuo u krvavi pir.

To je jedan od tabloidnih naslova vesti da je 12.marta Nebojša S. (30), zbog otkaza, sa pet hitacaubio kolegu, drugog ranio, dok se treći spasaoskokom kroz prozor beogradske firme „Privrednisavetnik za informacione tehnologije“. Otpuštenikse vratio kući, pucao sebi u glavu, ali je metakpogodio plinsku bocu. Došlo je do eksplozije ipožara, što je alarmiralo susede, pa je, na kraju, uUrgentnom centru vođena bitka i za njegov život.

Vest dopunjuju formule u funkciji razjašnjenja,poput „najverovatnije u nervnom rastrojstvu“ ili„kako otkrivaju izvori, do otkaza je moralo doćijer se oko jednog važnog posla nije složio sakolegama“. Prema medijskom folkloru, zločiniteljje ćutljiv i povučen, uvek odeven u crno. Nijeimao policijski dosije.

Sledi psihosociološka analitika – „Koliko otkazmože da bude jak okidač za ovako nešto“. Ratko

Božović veli da ćutljivost i crna garderoba znače„da je non-stop bio crn i iznutra i spolja“, da je„ovaj mladić paradigma nesrećnih okolnosti, ostaoje bez posla i bez šanse da bude društveno biće,pa je destrukciju usmerio ka drugima i sebi“.Kako je „ljudski život postao vrlo jeftin, a nasiljedominantna dimenzija našeg društva“, Božovićpita: „Šta je on mogao? Nezaposlen? Ipak, trebalobi videti da li je kod njega preovladala bolest ilidruštvena bespomoćnost.“

Ko je sve dužan da razreši ne samo Božovićevudilemu? Ko (osim bližnjih i možda firme) morapomoći porodicama pogođenim ovakvim životnimzemljotresom? Ko je odavno trebalo da skenirastanje i uveliko bude obuzet sistemskim očuvan-jem biološkog resursa zemlje (građani su odavnodehumanizovani, svedeni na resurs i puki izvornečijih prihoda)?

Za to imamo čitavo obilje nadležnih institucija iustanova. Ali u njima su i ljudi preokupirani (i)što većom postizbornom kvotom radnih mesta zapartijske aktiviste, ljude od poverenja. Kako ribaod glave bazdi, lojalno je, a i korisno, u startu svesvesti na izolovani, marginalni krvavi pir pro-gramera, koji je na tren zasenio rijaliti-seks,čekanje porođaja Ane Ivanović i udaju američkeglumice za britanskog princa. U beznadežnoj nadikreatora srpskog Matriksa da ćemo se kao društvona sve to jednom navići.

D. Bg. Pušonjić

NAVIĆI SE NA SMRT

BILJANA POPOVIĆ, JEDINA GRADITELJKA VIOLINA U SRBIJI I REGIONU

Ivice Dačiću i demantujte da vamstranku vodi Vu-Vu duet

(Vulin i Vučelić)

!

�Da bi se napravila jedna violina, potrebno je od 250 do 300 sati rada

�Građani su odavno dehumanizovani, svedeni naresurs i puki izvor nečijihprihoda

Violina se pravi srcemMargina nedelje

zgrada puna umetnikaPopovići violine prave u svom stanu. To nije bučan posao, a i da jeste, njihove komšije se sigurno ne biljutile. Jer zgrada u kojoj žive puna je umetnika. Neki su još tu, a neki su otišli u svet.– Ovde su živeli pevačica Radmila Karaklajić, zatim pevač Zlatko Frlić, koji je sada u Kanadi. StanaKrstajić, naša poznata flautistkinja, takođe živi u našem ulazu, pa njena mala sestričina DunjaKalamar, koja izuzetno lepo svira violinu. Zatim Margo Ivanović Režak, vrsna violinistkinja kojoj jeJovan poklonio violinu, komšija Marko Živković je solo pevač, tenor, a u zgradi su odrastala i mojadva sestrića, Stefan Hadžić, bariton sada na master studijama u Beču, kao i njegov brat Igor, koji jediplomirao i masterirao violinu u Novom Sadu i Beogradu, a sada je na usavršavanju u Beču. Za vremestudija svirao je na mojoj violini – priča ponosno Biljana.

Foto

: E--S

tock

/K

atar

ina

Cvi

jovi

ć