KOSOVSKI RADIO-CIRKUSUvodna reč glavnog urednika

Sve važnije posete predsednika Srbije po pravilu su bileblagovremeno planirane, organizovane i najavljivane –po ozbiljnom protokolu nastavljenom iz vremena dok je

bio premijer. Jedna nije – (ne)očekivani odlazak na Kosovo ne−posredno nakon ubistva Olivera Ivanovića. Ne ulazeći u ocenuda li je ta poseta, u javnosti okarakterisana kao prvi predsed−nički rijaliti u novijoj istoriji Evrope, bila neophodna, iznuđenaili manje važna od predsednikovih vizita Moskvi, Ankari, Pe−kingu… jasno je da je bila ishitrena. Zbog toga je i isforsirandirektan TV prenos ne bi li se ta ishitrenost amortizovala, a na−glasila „spontanost“.

Utisci su, kao i mnogo toga u Srbiji, oprečni – od hvalo−speva do viceva. Svakako su se radovali dobitnici traktora,ženskih ovaca ili zečeva, međutim, glavni je utisak da je

jedan mlad i nezaposlen čovek dobio posao. I to na lokal−nom radiju „Bravo“ iz Osojana.

E, tu počinje rijaliti zaplet, jer će se ispostaviti da je taj radiougašen već dve godine, što je prvi otkrio Darko Dimitrijević,urednik Radio Goraždevca, a tu informaciju potvrdilo Mini−starstvo kulture i informisanja, koje je u septembru prošle go−dine ukinulo rešenje o dodeli sredstva za sufinansiranje projek−ta Radija „Bravo“.

Posle toga, počinje mali cirkus sa demantijima i uverava−njem da Radio „Bravo“ ipak radi. Iz tog prepucavanja jasno jesamo da je srpski narod na KiM duboko podeljen i da RadioGoraždevac nije miljenik vlasti iz Beograda, za razliku od nji−hovih kolega iz Osojana. U čemu je jedino nejasna uloga nad−ležnog ministarstva, očigledno vrlo neobaveštenog.

Da u ovom besmislenom zakuvavanju svoje prste ima Marko

Ðurić, čovek nedorastao bilo čemu, ponajmanje problemimakosovskih Srba, moglo se naslutiti iz njegovog neveštog mane−vra. „Ej, Radoše, dobro veče!“, graknuo je Ðurić preko talasaRadija „Bravo“, u jednominutnom javljanju koje je trebalo dademantuje sve predsednikove neistomišljenike. Ovom provid−nom marketinškom skeču prethodilo je iznenadno uključenjepredajnika Radija „Bravo“ 24. januara. Ðurićevo kratko ob−raćanje vlasniku ovog radija Radošu Repanoviću bilo je sve odprograma, ne računajući neprestano emitovanje muzike.

I tako, neobavešteni Ðurić je nehotice proizveo nevolje neo−baveštenom predsedniku i umalo oskrnavio njegovo kosovskomilosrđe. Ipak, iz ove lakrdije izašla su dva zadovoljna čoveka:vlasnik Radija „Bravo“, jer će od sad njegov posrnuli medijmorati da radi, ali i mladi Leonid Dubić, koji je dobio posao zakoji, doduše, još niko ne zna kako će biti i plaćen.

IZLAZI SREDOM � GODINA I � BROJ 7 � 31.1. 2018. � CENA 50 dinara

Šibicarenjem do ustavnih promena

ŠTETA KOJU JE SRBIJA PRETRPELA ZBOG OPLJAČKANIH RESURSA NA KOSOVU MERI SE STOTINAMA MILIJARDI EVRA

Pokrajina bez kusura

VLADIKA ATANASIJE JEVTIĆ O KOSOVU, VUČIĆU INESLOZI U VRHU SPC

Kakva osionost,koliko laži

RAZGOVOR: DR VESNA RAKIĆ VODINELIĆ, UNIVERZITETSKI PROFESOR PRAVA

�„On je prisvojio Srbiju, apojma nema šta je Srbija. Ima li jedan žulj na svojimdlanovima od sekire, odsrpa, od kose, od motike,da bi pričao šta je Srbija? Sirov i surov čovek“

2 POLITIKA

Piše: Branislav Krivokapićkarikatura: Zoran Mihailović

Umodernoj istoriji sveta nema pri−mera da je neka država tako be−zočno opljačkana kao što se to do−

godilo Srbiji na Kosovu. Uz blagoslovmeđunarodne zajednice, koja je u potpuno−sti zanemarila neprikosnoveno pravo svoji−ne kao osnovu savremene civilizacije, otetisu državna i privatna imovina i prirodni re−sursi vredni stotine milijardi evra. U jednomsvom izveštaju CIA navodi da premameđunarodnim standardima Kosovo vredi500 (procenjene rezerve uglja, prirodnoggasa i metala), a ostatak Srbije sa Vojvodi−nom tek oko 200 milijardi dolara. Američkistručnjaci procenili su da je Srbiji preostalouglja za najviše 35 − 40 godina, dok ga naKosovu ima za čak 16 vekova (prema jednojdrugoj proceni, Srbija ima uglja za 60, a Ko−sovo za 200 godina), dok je vrednost nala−zišta sedam strateških ruda (olovo, cink, sre−bro, nikl, mangan, molibden i bor) procenje−na na čak 1.000 milijardi dolara.

Iako su procene različite, ponekad i u do−menu fantastike, da nije reč o pucnjima uprazno, dokazuju podaci Svetske banke. Ne−zavisna komisija za rudnike i minerale oku−piranih teritorija, kojom je upravljao Un−mik, u izveštaju Rajnera Hengstmana iz2004. godine, objavila je da je Svetska ban−ka procenila mineralne rezerve Kosova na13,5 milijardi evra. Najznačajnije mesto za−uzima lignit, čije geološke rezerve iznoseoko 15 milijardi tona, bilansne rezerve olo−va i cinka procenjene su na 51 milion tona(74,1 odsto bilansnih rezervi Srbije), rezer−ve nikla i kobalta na 19,9 miliona tona, a re−zerve boksita na 1,7 miliona tona (potenci−jalna proizvodnja aluminijuma od 425.000tona). Svetska banka procenila je da suležišta lignita i mrkog uglja na KiM dovolj−na za proizvodnju struje u čitavom jednomveku, što se poklapa sa procenama stručnja−ka sa Rudarsko−geološkog fakulteta u Beo−gradu da je potencijal na Kosovu dovoljanza dve termoelektrane i proizvodnju strujeza 100 godina, što, prema proceni našeg mi−nistarstva energetike iz 2009, odgovaravrednosti od 100 milijardi evra. Na osnovuovih procena, plan Elektroprivrede Srbijebio je da do 2020. revitalizuje Termoelek−tranu Kosovo A, sagradi dva nova bloka naKosovu B i sagradi Kosovo C. Umesto darealizujemo te investicije, danas nismo ustanju da isporučujemo struju čak ni srp−skim enklavama, a na Kosovu je ostala imo−vina EPS−a vredna tri milijarde evra.

Istini za volju, a radi sprečavanja nepotreb−ne dogradnje ionako već predimenzioniranogkosovskog mita, treba reći da lignita na Koso−

vu zaista ima mnogo (peto mesto u svetu), alije slabog kvaliteta. Prema jednoj studiji SA−NU iz 2006. (autori Stevan Karamata, Draga−na Životić, Rade Jelenković i Milan Bursać),zbog debljine jalovog pokrivača, koji mora dabude uklonjen pre otkopavanja lignita, samo1,6 milijardi tona lignita u Kosovskom base−nu pogodno je za ekonomičnu eksploataciju.Situacija se pogoršava kako se ide ka jugu po−krajine, gde je debljina jalove prekrivke sveveća, a time i eksploatacija sve skuplja. U ne−gativne faktore spadaju i visok sa−držaj vlage i pepela i povišeni sa−držaj toksičnih elemenata nikla ihroma koji se obogaćuju u dimo−vima termoelektrana. Autori stu−dije zaključuju da kosovski lignitpredstavlja značajnu, ali nisko−profitnu sirovinu za dobijanjeelektrične energije, i to „isplativu samo uz mi−nimalan transport ili na mestu“, te da uslovi zarentabilnu eksploataciju postoje za više od pe−desetak godina.

Sudeći po interesovanju za kosovska rud−na bogatstva, međunarodne korporacije sebaš i ne slažu sa Srpskom akademijom nau−ka. U bitku za eksploataciju kosovskih re−sursa uključili su se veliki svetski igrači.Kompanija „Inviditi“, na čijem je čelu starisrpski poznanik, penzionisani NATO gene−ral Vesli Klark, finansijski magnat DžordžSoros i kompanija „Albanski minerali“, čiji

je direktor Sahit Muja, „Avrupa minerals“,američka globalna korporacija za istraživanjerudnog bogatstva, „Lidijan internešnel“ (ne−kadašnji „Rio tinto“) usredsređen na istraživa−nja nalazišta u Orahovcu, gde je do sada pro−nađeno od 1,87 do čak osam grama zlata potoni uzorka, i mnogi drugi. Klarkova firma za−tražila je licencu za istraživanje rezervi kakobi proizvodila sintetičku naftu iz uglja i to splanom proizvodnje od 100.000 barela naftednevno, dok su Soros i Muja, biznismen iz

Njujorka „težak“ dve milijarde evra, osim zaugalj zainteresovani i za eksploataciju rudnikametala. Osim njih, za investiranje u nalazišta ieksploataciju prirodnih resursa Kosova zain−teresovane su i nemačke, britanske, francuskei turske kompanije.

U periodu od 1961. do 1990. godine Srbi−ja je u Kosovo i Metohiju uložila 17,6 mili−jardi dolara ili oko 600 miliona dolara go−dišnje. Počev od 1966, u Jugoslaviji se zarazvoj nedovoljno razvijenih područja go−dišnje izdvajalo od 1,5 do dva odsto

društvenog proizvoda, a najveći deo tih pa−ra usmeravan je upravo na Kosovo. U godi−nama neposredno pred raspad SFRJ čak 48odsto sredstava izdvojenih za nerazvijeneodlazilo je na KiM, a najviše je ulagano uenergetiku i obojenu metalurgiju. Papiro−loški, situacija je jasna – Fond za razvoj Re−publike Srbije u imovini Kosova ima 55 − 65procenata, a 20 procenata je društveni kapi−tal koji je pripadao zaposlenima.

Dakle, ne bi trebalo da bude problema dase utvrdi, na primer, ko je većinskivlasnik 1.358 objekata na Kosovukoji pripadaju preduzećima iz Srbi−je. Ali, nažalost, nije tako. U okviri−ma za pregovore sa EU piše da zgra−de i imovina državnih preduzeća ko−ja do 2008. nisu ušla u proces priva−tizacije pripadaju Kosovu, a sva

druga preduzeća pripadaju Srbiji. Problem je,međutim, što je ostao mali broj takvih predu−zeća, jednako kao i zemljišta. Od 1.088.699hektara zemljišta, na koje su Srbi imali tapijupo katastarskim knjigama, više od 80 odstouzurpirali su Albanci, dok je većina predu−zeća prodata u kriminalnom procesu privati−zacije čiji su temelji postavljeni Uredbom oprivatizaciji koju je aprila 2005. proglasioSoren Jesen Petersen, tadašnji šef Unmika naKosovu. Tim dokumentom, verovali ili ne,propisano je da nije neophodno da se utvrdiporeklo vlasništva, već se to može uraditi i

Beogradski nedeljnik. Izlazi sredom � Godina prva, broj 7 � Izlazi sredom. Rukopisi se ne vraćaju � Izdavač: Restart klub d.o.o. MB 21332887; PIB 110298221 � Direktor: Sunčica Stanojević � Redakcija: Brankova 21, Beograd, tel: 328−2600 � Email: glasbeogradski@gmail.com � Glavni i odgovorni urednik: Milan Bečejić � Zamenica gl. i odg. urednika: Ružica Mevorah

� Redakcija: Branislav Krivokapić, Dragica Pušonjić, Radenka Marković, Marija Zlatković � Saradnici: Vladimir Gligorov, Slobodan Samardžija, Vidosav Stevanović, Aleksandar Crkvenjakov, Danilo Šuković � Dizajn i prelom Zoran Mihailović, Web urednica: Tatjana Čanak, Lektura: Zorica Antonijević � Štampa: Štamparija Borba AD, Beograd

Beogradski glas, 31. januar 2018.

�Kosovski gigant „Feronikl“, u čiju je iz−gradnju Vlada Srbije uložila 300 milionaevra, prodat je za desetostruko nižu cenu

Kosovo bez Bilo da je reč o radikalnim ili konzervativnim procenama, šteta koju jeSrbija pretrpela zbog opljačkanih resursa,državne i privatne imovine na Kosovu meri se stotinama milijardi evra

3

posle prodaje, sudskim putem.Privatizaciju društvene imovine zatečene na Kosovu

Unmik je poverio Kosovskoj poverilačkoj agenciji(KPA). Tako je KPA postala vlasnik 720 društvenih isvih šest javnih preduzeća (Aerodrom Priština, Predu−zeće za regionalno grejanje u Ðakovici i Prištini, Ko−sovska energetska korporacija, Pošta i telekomunika−cije Kosova, železnica, preduzeća za vodosnabdeva−nje, kanalizaciju i navodnjavanje). Primenjen je modelbrze privatizacije, poznat kao „spin of“. Od postojećegpreduzeća formirano je novo, svi dugovi i obavezeostavljani su starom preduzeću, a prodavano je samonovo preduzeće. Prihod od prodaje deljen je u srazme−ri 20 odsto zaposlenima, a ostalih 80 odsto ostaje KPA,navodno, kao fond iz koga se namiruju poverioci. Omeri obeštećenja poverilaca odlučuje rukovodstvoKPA direktnom pogodbom, a nezadovoljni svoja pravamogu da traže preko Međunarodnog odeljenja Vrhov−nog suda Kosova. Dakle, primenjen je klasičan sistem„kadija te tuži, kadija ti sudi“, bez ikakvog učešćadržave Srbije i apsolutno na štetu srpskihpreduzeća kao najvećih vlasnika pri−vrednih kapaciteta na KiM.

Već na prvih devet tendera,održanih do kraja 2006, pro−dato je 145 preduzeća zaukupno 148 miliona evra.Kupci, isključivo Albanci,nimalo se nisu obazirali napotraživanja koja su premaprivatizovanim preduzećimaimali fondovi i banke iz Srbije,Vojvodine i Crne Gore. Do sada jeukupno prodato oko 300 preduzeća udruštvenom vlasništvu, a na račun KPA uplaćeno jetek nešto više od 280 miliona evra, što znači da je pro−sečna cena prodatih firmi manja od milion evra, dalekoispod realne cene. Tako je nekad čuveni kosovski gi−gant „Feronikl“, u čiju je izgradnju Vlada Srbije uložila300 miliona dolara, prodat kompaniji „Alferon“ regi−strovanoj u Engleskoj za desetostruko manju sumu. Istose dogodilo i sa Pećkom pivarom, koju je juna 2006. za11,1 milion evra, što je višestruko niže od realne tržišnevrednosti, kupio albanski biznismen Ekrem Luka.

Ova neviđena pljačka odvija se pod okriljem Ujedi−njenih nacija, iako Rezolucijom 1244 Saveta bezbed−nosti nije predviđeno bilo kakvo učešće UN u prome−ni svojinskih prava na Kosovu i Metohiji. Suprotnoopredeljenju da se stečena svojinska prava države,

pravnih i fizičkih lica, ne mo−gu menjati bez njihovog iz−ričitog pristanka, Unmik je sa−movoljno i protivno Rezoluci−ji 1244 Saveta bezbednostiuzurpirao svojinska prava i vla−sništvo nad nepokretnostima ipreduzećima. Tako je veliki deoimovine srpskih firmi „privati−zovan“ pod maskom navodnog„zakupa na 99 godina“, atakva privatizacija nije le−galna i ne bi smela da pro−izvede bilo kakve pravneposledice po državu Srbiju.Tim pre što je Srbija, kaovećinski vlasnik, sve vre−me otplaćivala kosovski

spoljni dug koji je iznosio 1,7 milijardi evra. Ali,nažalost, po sistemu „sila boga ne moli“, našojdržavi preostalo je samo da svoja vlasnička pravazatraži preko Vrhovnog suda Kosova. Do sada se tomsudu obratilo oko 200 preduzeća iz Srbije, ali ona u ovojdivljačkoj privatizaciji nemaju nikakva prava kako tvr−de Unmik i kosovske vlasti. Ipak, u Privrednoj komoriSrbije smatraju da se bez borbe ne treba odreći prava naimovinu vrednu više od 200 milijardi evra, te da državaod relevantnih međunarodnih institucija mora da zahte−va da se proces privatizacije na Kosovu poništi.

Evidentno je da je jednostranim proglašenjem neza−visnosti Kosova i Metohije državi Srbiji uskraćenopravo raspolaganja poljoprivrednim i građevinskim ze−mljištem, šumama, rudnim i mineralnim bogatstvima,službenim, poslovnim i stambenim zgradama. Šteta se,bez obzira na to da li su u pitanju radikalne ili neštokonzervativnije procene, meri stotinama milijardi evra.

Iako u politici prema KiM svih vlada posle2000, pa i ove sadašnje, ima dosta

populističkog cinculiranja, pa inadrealnog razmišljanja ko−

je više zadire u domen„nebeske Srbije“ nego ukakvu−takvu opipljivubudućnost, veliko jepitanje šta u sadašnjojkonstelaciji snaga u

svetu Srbija uopštemože da učini da makar

ublaži ovu golemu štetu. Di−rektor Kancelarije za Kosovo i

Metohiju Vlade Republike SrbijeMarko Ðurić poručio je nedavno da je odluka

privremenih institucija vlasti u Prištini o prisvajanjuimovine Srbije protivpravna, protivustavna, protivza−konita i ništavna jer ne proizvodi pravne posledice. Sr−bija je većinski vlasnik 155 preduzeća u pokrajini čijaje imovina vredna više od 200 milijardi dolara, poručioje Ðurić i dodao: „Imamo papir za svaki šraf, za svakumašinu, za svaki kvadratni metar, svaki komad našeimovine.“ Ali slabašna je vrednost tih papira kad ihbrutalna sila većeg dela međunarodne zajednice ne pri−znaje kao validne. Oni mogu biti naši aduti samo u pro−menjenom odnosu snaga u svetu u kome oni koji su nanašoj strani neće tu podršku olako prodavati zarad za−jedničkih interesa ili kompromisa sa onima koji su nasopljačkali.

�SANU: Kosovski lignit predstavlja značajnu, ali niskoprofitnu sirovinu za dobijanje električne energije„isplativu samo uz minimalan transport ili na mestu“

Beogradski glas, 31. januar 2018.

REFERENDUM KAOPRETNJA

Sudeći prema novinarskoj znatiželji, dolazak delegacije Srbijena Svetski poslovni forum koji se održava u švajcarskom ski−jalištu Davos nije mogao da prođe bez priče o Kosovu,

nedavnom ubistvu lidera tamošnjih Srba Olivera Ivanovića, položajusrpskog življa u pokrajini i njenoj sudbini uopšte.

Zainteresovanost predstavnika međunarodne sedme sile posebnosu izazvale nedavne oprečne izjave najviših srpskih zvaničnika,predsednika Aleksandra Vučića i šefa diplomatije Ivice Dačića,posvećene ovoj temi. Dok je prvi jasno stavio do znanja da bi pod pri−tiskom međunarodne zajednice (čitaj: SAD i Evropske unije) biospreman mnogo čega da se odrekne, pa i punog suvereniteta državena čijem je čelu, njegov ministar je odlučan: „Da Srbija priznaKosovo, da Kosovo dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama, da suger−

išemo Rusiji da za to glasa, nije bajka, to jefatamorgana. Ništa od toga!“

Predsednik tvrdi da je „za dijalog“ i danastoji da pronađe pravu soluciju za valjanorasplitanje kosovskog čvora. Ali rezultatitih napora, zasada, nisu opipljivi. Tragičnasudbina Olivera Ivanovića to najboljepotvrđuje.

Prema Vučiću, tek će se videti šta jerešenje za južnu pokrajinu. Kako kaže:„za dva ili dva i po meseca“. A šta onlično pod time podrazumeva, može se

naslutiti i iz izjave da će narod „na nekom referendumu“ moratio svemu da se izjasni. Ukratko, Vučić sa sebe skida odgovornosti prebacuje je na građane. Ali ne samo to. Njegova priča o„najdemokratskijem obliku izjašnjavanja“ sadrži i jasan stav kojibi sažeto mogao da se iskaže rečima: „Glasaćete na referendumu,ali odlučićete onako kako ja kažem!“

Ovakvo razmišljanje o kosovskom problemu, u sadašnjim okol−nostima, više je pretnja nego pokušaj istinskog izlaska iz krize.Naime, ne postoji referendum koji bi u ovom trenutku mogao darazreši dramu na jugu Srbije. Šta bi, na primer, značilo „ne“ na pret−postavljeno pitanje: „Da li ste za ostanak Kosova u okvirimaSrbije?“ Da li bi oni koji ne žive u pokrajini odrečnim odgovorom,praktično, zapečatili sudbinu svojih južnih sunarodnika? I otkudaim pravo na to? Da li bi bili spremni da prihvate kolone izbeglicakoje bi sigurno krenule ka delu zemlje u kojem je moguće, baremza prvo vreme, sačuvati živu glavu? Da li bi se latili oružja?

Ukoliko bi odgovor bio – „da“, ko bi stao iza njega? Rat saAlbancima bio bi neminovan. A Srbija od vojske ima tek fudbalskenavijače. Pa ko od naših generala uopšte može da se pohvali borben−im iskustvom koje bi Srbiji u eventualnom ratu garantovalo makarnerešen rezultat? Pogotovo ako se zna da bi se, svega koji sat po obz−nanjivanju takve referendumske odluke, na Kosovo sjatilo tušta i tmaameričkih i NATO vojnika, naoružanih najsavremenijim ubojitimsredstvima i spremnih da ovaj put krenu i dalje, prema Nišu,Beogradu…

Ukratko, referendumu nema mesta sve dok se odlučuje usijanihglava. Za ozbiljnu odluku neophodno je pažljivo odmeravanje svihelemenata, postojećih okolnosti, moći i nemoći, preispitivanje sop−stvene pozicije unutar međunarodne zajednice, konsultacije saeventualnim saveznicima... Jer bez priznanja rezultata izjašnjavan−ja, kakvi god oni bili, ceo posao nema nikakvog smisla. Naprotiv.Nema smisla ni bez prihvatanja referendumske odluke od susednihzemalja i onih koje nam, zaista, kroje sudbinu. U protivnom, budise nacionalizam, i to onaj najgori, koji nas je već debelo koštao.

Vučićev stav da je „Srbima dosta ratovanja“ sasvim je na mestu.Ali nesreće koje smo morali da preguramo od raspada Jugoslavijedo danas nisu uzrokovane samo našim delovanjem. Upravo jemeđunarodna zajednica u svemu odigrala ključnu ulogu. A onaotvoreno traži da i dalje o svemu vodi glavnu reč.

Veština državnika ogleda se u njegovoj sposobnosti da pomirinepomirljivo i da izdejstvuje najviše koristi za zemlju na čijem ječelu. Bilo je takvih ljudi kroz istoriju. Njihovi spomenici danaskrase najveće svetske metropole. Ali jednako i opominju…

kolu

mna

Piše: Slobodan Samardžija

�Sr

bija

od

vojs

ke i

ma

tek

fudb

alsk

e na

vija

če

Na raskrsnicikusuraRudno bogatstvo Kosova

Lignit 14.700.000.000 t

Olovo i cink 51.000.000 t

Nikl i kobalt 19.900.000 t

Magnezit 8.000.000 t

Boksit 1.700.000 t

Retki metali* ? ? ?

*Nije poznato kolike su reserve

Imovina Srbije na KosovuNepokretnosti 220 mlrd EUR

Zemljište 50 mlrd EUR

EPS 3 mlrd EUR

Aerodrom Slatina 95 mil EUR

Potraga za retkimmetalima

Postoje indicije da je glavna metameđunarodnih korporacija na Kosovuzapravo potraga za retkim metalima(indijum, kadmijum, germanijum, tali-jum i galijum) koji se koriste u industrijivisokih tehnologija. Potragu obavljaspecijalno dizajnirana letelica za niskeletove, koja širom Kosova sakuplja ge-ofizičke podatke, registruje magnetnapolja i radiometriju gama zraka.Istraživanje zajednički sprovodestručnjaci Finskog instituta za geofi-zička istraživanja i Britanskog institutaza geološka istraživanja.

U jednom svom izveštaju CIA

navodi da prema međunarodnim standardima Kosovo vredi 500, a ostatak

Srbije sa Vojvodinom tek oko200 milijardi dolara

4 POLITIKABeogradski glas, 31. januar 2018.

VLADIKA ATANASIJE JEVTIĆ O KOSOVU,

Kakva osionost

Jasan i saboran stav Srpske pravo−slavne crkve o kosovskom pitanjučuće se, valjda, ako ne ranije, na re−

dovnom majskom zasedanju Svetog arhi−jerejskog sabora. Zasad ga nema. Patri−jarh srpski Irinej oglušio se lane o zahtevarhijereja da se sazove redovna jesenjasednica Sinoda, ali i o zahtev da se sazo−ve vanredna sednica posvećena kosov−sko−metohijskom pitanju kao najvažni−jem pitanju nacionalnog identiteta.

Da sloge nema, pokazuju oprečni stavo−vi u vrhu SPC. Dok pa−trijarh predsednika Srbi−je Aleksandra Vučićablagosilja kao „velikogborca za Kosovo i Meto−hiju“, 11 episkopa,među njima i Teodosije,nadležni kosovsko−me−tohijski arhijerej, potpi−suju „Apel za KiM“, ko−jim ne podržavaju Vučićevu politiku. Ko−liko je to razmimoilaženje veliko, možeteda vidite ako pogledate na „Jutjubu“ sni−mak iz Hrama Hristovog vaskrsenja uPodgorici, gde je 14. januara predstavljenaknjiga „Ljetopis novog Kosovskog ra−speća“ arhiepiskopa cetinjskog i mitropo−lita crnogorsko−primorskog Amfilohija.Na promociji je jedan od govornika bio idr Atanasije Jevtić, umirovljeni episkopzahumsko−hercegovački i emeritus Pravo−slavnog bogoslovskog fakulteta Univerzi−teta u Beogradu. Prenosimo delove njego−vog slova – bio je, kao i uvek, oštar i jasan.

„Ti ljudi nisu na Kosovu. Počev odDačića, pa Vučića i tih njegovih trabanatakoji samo ponavljaju šta on govori. A go−vore laži. Vraćaju se Srbi – čista laž! Go−vore kako oni obnavljaju svetinje. Nekakažu koju su obnovili! Nego nam pomažuNorvežani, recimo. Ali kad je pokušana,pa zaustavljena obnova Svetih arhangela uPrizrenu, nisu intervenisali.

Pre par godina su ih izviždali na Gazi−mestanu, pa otada oni više ne idu na Koso−vo. Idu u Kruševac da proslave Vidovdan.

Ne idu ni na Kopaonik jer su dali sever napoklon Tačiju. Takozvani integrisani pre−lazi, gore na Jarinju i drugi, to su u stvarigranice. Date su carine i data je šiptarskavlast na granicama. A oni ne idu preko tihgranica jer su kukavice. A onda priča Mar−ko Ðurić, što ga zovem ulizica, kaže pobe−dio Vučić sa pet prema nula, kad je dobiotih deset srpskih opština. Nijednu nije do−bio! Ali i da je dobio, sve te opštine su uPomoravlju, koje je najmanje stradalo –hvala Bogu, starosedeoci – nijedna nije izMetohije, gde je pet−šest srpskih opština.Metohija je odavno data, a sada i sever

OKosmetu kao kamenu−temeljcu srp−skog nacionalnog identiteta, istorijei državnosti često govorimo, i u tom

smislu je značaj Kosova i Metohije za Srbenemerljiv. Ali značaj KiM za RepublikuSrbiju se tu ne iscrpljuje jer Kosovo iMetohija nije tamo neka mitska teritorijaodvojena od ovog sveta. KiM je deo teritori−je Republike Srbije na kojem se, osim kul−turno−istorijskih, nalaze i ogromna prirodna

bogatstva, ali iveliki broj privred−nih i drugihobjekata koji suuzurpirana svojinaRepublike Srbije.U tom smislu supitanja ekonom−skih i državnihinteresa RepublikeSrbije na KiM pod−jednako važna.

Različite analizerudnih i drugih prirodnih bogatstava naKosmetu pokazuju da se radi o vrednostimaizraženim u milijardama američkih dolara.Setimo se činjenice da je samo zahvaljujući„Trepči“ Jugoslavija bila na petom mestu usvetu po proizvodnji olovno−cinkane rude.„Dveri“ su nedavno u Beogradu organizo−vale okrugli sto upravo na temu prirodnih iprivrednih bogatstava na Kosmetu, na komesu predstavljeni podaci po kojima je samo uAjvaliji ukupna vrednost olova, cinka idrugih ruda procenjena na preko 579 milionaameričkih dolara, amogu se eksploati−sati i minerali; uBadovcu, što se tičesamog olova, cinka,srebra i zlata, pro−cenjena vrednost je 2,92 milijarde dolara; uStarom Trgu vrednost olova, cinka i srebraiznosi 981 milion dolara, a samo vrednostlignita na KiM procenjuje se na 1,705 mili−jardi dolara. Pored rudnih bogatstava,nemerljiva je i vrednost izvora vode, šuma ipoljoprivrednog zemljišta.

Ovi podaci govore da nelegalna secesijaKosova i podrška međunarodnih faktora,poput SAD, koju su Albanci imali – ima idrugu pozadinu, sakrivenu u ekonomskiminteresima. Kao, uostalom, i svaka kriza kojuoni izazovu u svetu – iza svakog rata i žariš−ta, od Bliskog istoka do Ukrajine, videćeteinterese SAD u pogledu nafte, gasa, rudnihbogatstava i slično.

Osim ogromnih prirodnih bogatstava, vrloje važno i pitanje uzurpirane svojine državeSrbije na KIM, ali i svojine Srpskepravoslavne crkve i fizičkih lica. Obratimosamo pažnju na način na koji je, potpunobespravno, izvršena privatizacija društvenihpreduzeća na Kosovu i Metohiji pod šip−tarskom vlašću i pod patronatom Unmikadministracije, ili na ogromna potraživanjasrpske strane za sopstvenom državnom,crkvenom i privatnom imovinom. Samojavna preduzeća države Srbije imaju naKosovu i Metohiji 1.358 objekata, čija seimovina procenjuje na najmanje 1,5 milijardi

dolara. Da ne idemo dalje u podatke, jasno jeda je Srbija na KiM opljačkana u svakompogledu i da je očigledno da se u našemslučaju ne poštuje pravo na svojinu pred−viđeno Univerzalnom deklaracijom o pravi−ma čoveka i Evropskom konvencijom zazaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda(Prvi protokol Konvencije).

I sada dolazimo do ključnog pitanja: Kakose izboriti sa ovom pljačkom izvršenom podokriljem Unmika, NATO, SAD i EU, kakovratiti imovinu Republike Srbije, SPC i srp−skih porodica, naročito nakon antiustavnihtzv. Briselskih sporazuma kad smo i ono štosmo imali predali u ruke nelegalnim vlastimana okupiranom KiM? I koji su to uopštemeđunarodni mehanizmi na koje se možemopozivati?

Situacija u tom pogledu nije sjajna, anajveći je problem što međunarodno−pravniinstrumenti sve više zavise od svetskegeopolitike i odnosa snaga, a međunarodneorganizacije su učinile sve da izbegnuodgovornost. Savetodavna komisija za ljuds−ka prava, koju je osnovao Savet Evrope, isti−cala je da uprkos njihovom obimnom radu izalaganjima, „Unmik uopšte nije preduzeonijednu smislenu aktivnost u vezi sa pre−porukama Komisije.“ *

Evropski sud za ljudska prava se, recimo,proglasio nenadležnim za tužbe protivUnmika, koji nije zaštitio imovinska pravapredviđena Konvencijom, jer međunarodnoosoblje na Kosovu i Metohiji ne postupa uime svojih vlada, već izvršava mandat među−

narodne organizacije. Naravno, to izbegavan−

je odgovornosti ne trebada nas obeshrabri. Što setiče međunarodnihpravnih institucija, Srbija

ima pravo da se pojavi kao zaštitnik svojihdržavljana, državnih preduzeća i SPC utužbama pred Međunarodnim sudom pravde.Iako tu opet dolazimo do problema dokazi−vanja odgovornosti tužene strane, ne trebaodustati od ovih mogućnosti. Ono što je zanas bitno jeste da se geopolitički odnosisnaga u svetu menjaju u našu korist, a među−narodno pravo je na našoj strani. Po našemmišljenju, pre svega treba prekinuti pogubnepregovore o KiM koji se vode pod okriljemEU, i vratiti ovo krupno državno, nacionalnoi ekonomsko pitanje pod okrilje Savetabezbednosti Ujedinjenih nacija. U novimrazgovorima na SN UN treba pitanjeimovine isticati u prvi plan, jer je do sadabilo ozbiljno zanemarivano zbog drugih poli−tičkih pitanja.

Teritoriju KiM treba proglasiti delom teri−torije Republike Srbije pod okupacijom i utom smislu potvrditi da Srbija polaže svaprava na ovu teritoriju, a samim tim i na svusvoju imovinu na toj teritoriji.

(Autor je predsednik Srpskog pokreta „Dveri“)

*Savetodavna komisija za ljudska prava.Istorijat i nasleđe,

Kosovo 2007 − 2016, str. 190.

IZA OTIMANJA KiM SUEKONOMSKI INTERESI

kolu

mna

Piše: Boško Obradović

�Međunarodno pravo je na našoj strani

Kosovo bez kusura

�Vučić je novi Tito. Novi unesrećiteljSrbije

5Beogradski glas, 31. januar 2018.

�„On je prisvojio Srbiju, a pojma nema šta je Srbija. Ima li jedan žulj na svojim dlanovima od sekire, od srpa,od kose, od motike, da bi pričao šta je Srbija? Sirov i surov

čovek“ (vladika Atanasije)

VUČIĆU I NESLOZI U VRHU SPC

,koliko lažiČETIRI DOSLEDNE

GODINEPokret „Dosta je bilo“ osnovan je 27. januara 2014.

godine, tri dana nakon što sam sa svojim timom podneoostavku na mesto ministra privrede u Vladi Republike

Srbije. Okupljeni oko cilja – da od Srbije napravimo zemlju ukojoj se lepo i rado živi – držeći se principa i programa,izgradili smo jaku opozicionu organizaciju sa preko 80lokalnih odbora i 60 aktivnih kancelarija.

Na prve izbore izašli smo dva meseca nakon osnivanja, umartu 2014. godine. U potpunom medijskom mraku i bezorganizacije na terenu dobili smo podršku 74.973 birača. Ucentralnim beogradskim opštinama Stari grad, Vračar, Savskivenac i Novi Beograd već tada nam je podrška bila veća odpet odsto. U Novom Sadu takođe. U Nišu u Medijani skoropet odsto. Na pojedinim biračkim mestima u centru Beogradai Novog Sada preko 13 odsto.

Dve godine između izbora radili smo kao vanparlamentarnapolitička organizacija, praktično beznovca, podržani isključivo od našihčlanova. Članstvo u pokretu poraslo jena preko 5.000 članova. Pokrenulismo niz akcija i peticija, od borbe pro−tiv protivustavnog smanjenja penzijado borbe protiv prodaje vojvođanskezemlje stranim investitorima.

U aprilu 2016. godine na parlamen−tarnim izborima DJB samostalno osva−ja 227.626 glasova i postaje najjačaopoziciona poslanička grupa. Najbolji

rezultat DJB je postigao na teritoriji grada Beograda, sa osvo−jenih 11,2 odsto. U Starom gradu i Vračaru zabeležili smorezultat od preko 18 odsto glasova. Na Savskom vencu više od17 odsto, a u Novom Beogradu preko 15 odsto. DJB je ušao iu Skupštinu Vojvodine i u više od 20 opštinskih skupština. UBeogradu DJB ima odbornike u 10 opština.

Nepokolebljivi u borbi protiv korupcije i partokratije, pro−tiv urušavanja nezavisnih institucija sistema, partijskogzapošljavanja, tajnih ugovora, partijske države, za vladavinuprava, nezavisno pravosuđe islobodne medije, mi nećemoodustati dok zauvek ne demon−tiramo partijski parazitski sis−tem koji ubija Srbiju. Za ovečetiri godine imali smo usponei padove, ali smo uvek ostalidosledni i upravo to glasačikod nas i najviše cene.

Na izbore u Beogradu i Boru izlazimo u koaliciji sa„Dverima“. To je izazvalo svojevrsan šok na učmaloj srpskojpolitičkoj sceni i uzdrmalo status kvo. Između nas postojevelike ideološke razlike i one će ostati. Koalicija je tehnička,što znači da će i DJB i „Dveri“ nakon izbora imati svojeposebne odborničke grupe koje će nastupati odvojeno i odvo−jeno braniti svoju politiku. To znači i da ne moramo da seslažemo, recimo, oko održavanja Parade ponosa. Svako ćebraniti svoje stavove.

Ono što je mnogo važnije: među nama postoji mnogo višestvari koje nas spajaju. Spaja nas borba protiv korupcije, pro−tiv partijske države, partijskog zapošljavanja. Spaja nas borbaza besplatne udžbenike za svu decu, besplatne vrtiće, pre−polovljenu cenu gradskog prevoza. Spaja nas i borba zaoporezovanje neizgrađenog građevinskog zemljišta koje jekroz pljačkašku privatizaciju dospelo u ruke privatizatora,tajkuna i tajkunčića bliskih vrhovima političkih stranaka.Većinu našeg programa u 20 tačaka i za Beograd i za Srbijukopiraju gotovo sve političke opcije u Srbiji, što je dobro zagrađane. Samo ovu tačku oko zemljišta ne kopira niko.

Cilj liste „Dosta je bilo“ i „Dveri“ jeste da na beogradskimizborima bude druga, odmah iza sadašnje vlasti, i time bude uprilici da dovede do promene u Beogradu.

Već skoro tri decenije na vlasti se i u Srbiji i u Beogradusmenjuju isti ljudi. Pokazali su nam šta znaju. Krajnje jevreme za promenu. DJB donosi novu politiku, nove ljude kojipre nisu bili u politici i nova pravila, od kojih je prvo: nekradi! Zbog toga i naš slogan za ove izbore glasi: „Da ovi odu,a da se oni ne vrate“.

�DJB donosi novu politiku i nove ljude

man

ifes

t

Piše: Saša Radulović

Kosova. Od Pančićevog vrha na 30 metara je NATO.Nesrećni Vučić je smenio ljude koje je narod birao i

doveo svoje mafijaše. Pitajte Srbe sa Kosova! Videlismo ih lane u Dečanima, na slavi, kažu, ovde upravlja−ju Vučićevi mafijaši. Da kažem ime... Opasni su jerubijaju... Onaj što drži pumpe na severu u Zvečanu ikumovi njegovi.

U Leposaviću jedan takav Vučićev mafijaš sazivapet hiljada ljudi! Samo je prvi red 20?30 Srba, onosve ostalo šiptarija i ne znam ko sve – to su Vučićevepristalice. Kakva osionost danas u Beogradu! Žao mije Selakovića, to je izgleda čestit čovek, ali ona štose svugde trpa, ona iz Tuzle, pa treći, četvrti – onilažu, ljudi Božji!

Kaže Vućić, ne ubijaju više Srbe. I te kako ubija−ju, pljačkaju, kradu... Ja sam u maju 2013. govorio oubistvu Stevana Cerovića u Belom Polju kod Peći.Poslali mu telo na obdukciju u Prištinu i posle godi−nu stiže nalaz da je pao s mosta – a za obdukciju tre−ba jedan dan.

Jadan je taj narod tamo. I šta znači da Crkva netreba da se bavi politikom?! Da se bavi mitologijom,kao što se oni bave? Kako nije sramota Vućića da naNovu godinu izdaje proglas, onaj u ’Novostima’. Dakaže kako se on ne bavi mitologijom već samo real−politikom i zemaljskom Srbijom, jer tamo na nebunema ničega, nema rada, nema zakona, a on bi daživi. Kako živi – ja ga sažaljevam. Ako nema neba,ako nema večnog života, čovek je samo hrana crvi−ma u grobu. Taj život onda ništa ne vredi. I nije čudošto je toliko samoubistava. Toliko zločina u Srbiji!Zar je to Srbija kojom se on hvali! On je prisvojioSrbiju, a pojma nema šta je Srbija. Ima li jedan žuljna svojim dlanovima od sekire, od srpa, od kose, odmotike, da bi pričao šta je Srbija? Najobičniji primi−tivac i sirov čovek. Sirov i surov.

I na Novu godinu 2016. je proglasio da je protiv ne−beske Srbije jer to je maska za urnisanje zemaljske Sr−bije. Ne treba nama nebo, rekao je, tamo nema ni za−kona, nema ničega, tamo se ne radi, a on je veliki rad−nik...

On je novi Tito. Novi unesrećitelj Srbije. To govo−rim s punom svešću u ovoj svetinji, ovom hramu.

Gde je bio kad je bombardovano Kosovo?! Kad jebio pogrom? Lažov! Laže da ne trepne. Govori o po−vratku, da više ne ubijaju... Tako govori zato što sedi

tu gde sedi – da ga vidim kad će da ode. Taj njegov Ðurić se žali što sam na

Gazimestanu govorio da je izdaja Koso−va u toku. Bio je prisutan i patrijarh.Ćutao je. I lažu da nije bilo predviđenoda govorim. Patrijarh je govorio uGračanici i dobro je govorio, ali ne znamšta bi na Gazimestanu rekao narodu. Adanas može da kaže da se divi takvomčoveku i takvom branitelju Srbije. Što jebrani kad je ne odbrani!

Priča o izborima! Dostavio mi jedannovinar poziv za evidenciju glasača uKostolcu, za Vučićevu stranku. Moramo,kaže se, da ostvarimo maksimalnu pobe−

du, svakog glasača da evidentiramo... Obavestiti sva−kog glasača u naselju Kolište u Kostolcu da fotodoku−mentuje svoj glasački listić, a onda da mu se plati pethiljada dinara. Eto glasova. A da ne govorim o sen−dvičima, o autobusima...

Patrijarh kaže posle mojih nastupa, nije to stav Cr−kve. Napisao sam mu pismo, pitao, jeste li vi Crkva? Ašta smo onda mi, balvani u crkvi? Kažite, moje mišlje−nje je to i to. Onda je to za uvažavanje. Ali stav Crkve!Jeste li sazvali Sinod!? Neće patrijarh da sazove Sabor.Time ja ne poričem njegov položaj, ali ne može da naszamajava. Mi, hvala Bogu, nemamo papu, to treba dashvati.

Odavno, nažalost, imamo nesposobne političare, isad ih imamo, a vrlo je karakteristično što je tolika nji−hova halabuka, tolika nervoza zbog apela arhijereja.Odličan je to tekst. Hrabar. Pogodio ih je tačno gde tre−ba – pratite reakcije, pa ćete videti.

Amfilohiju oni ne mogu mnogo, ali mogu da lažuda ga je Milo podstakao, a Milo je glavni tutor i men−tor Vučićev. Šta je Beograd na vodi nego pranje pa−ra Vučića i Mila i onog Arapina. Nemaju oni ni očemu pojma. Kaže stara pesma, ’beogradski mali pi−jac potopila Sava’, ali oni je ne znaju, ne znaju da ćeSava sve to potopiti. Već tonu te zgrade. Priča mi je−dan arhitekta da je sada u opasnosti i tvrđava beo−gradska, da će joj Beograd na vodi doći glave. NoviBeograd može sav da bude poplavljen. Ti ljudi seigraju sudbinom i glavnog grada i naroda i čega svene.

Znam, imam nezgodan jezik, i nije mi prvi put, alida se vratim na Crkvu.

Domentijan, učenik Svetog Save, završava žitijetako što poredi Svetog Savu s Mojsijem. A Mojsijese i te kako mešao u politiku. Ostavio je egipatskidvor da bi podelio nevolje sa svojim narodom, bionarodni vođa i niko ga ne kritikuje što se mešao upolitiku. A posle Save su nama tolike patrijarhe pro−ganjali, ubijali, raspinjali. I danas treba stati i odstra−dati Kosovo. Samo velikim postradavanjem i odsto−javanjem svoga stava možemo ga spasti.“

�Samo velikimpostradavanjem i odstojavanjem svoga stavamožemo spasti Kosovo

6 EKONOMIJA

Piše: Branislav KrivokapićKarikatura: Špiro Radulović

Prema GINI koeficijentu kojim se meri nejednakost u distribucijidohotka (nula označava apsolutnu jednakost, a 100 apsolutnu ne−jednakost), u Srbiji je od 2009. do 2016. zabeležen eksplozivan

rast nejednakosti. Sa 28 na početku ovog perioda srpski GINI koeficijentse u 2016. popeo na 38,6 poena, najviše u Evropi i značajno više od pro−seka za 28 zemalja EU (31). I po tzv. kvintilnom odnosu (odnos učešćau dohotku 20 odsto populacije sa najvišim i 20 odsto populacije sa naj−nižim dohotkom) Srbija je vodeća: 20 odsto najbogatijih ima 9,7 putaveći dohodak od 20 odsto najsiromašnijih (prosek EU oko 5). U praksito znači da manje od 10 odsto najbogatijih Srba raspolaže imovinompreostalih 90 odsto populacije.

Jedan od najvećih svetskih stručnjaka za problematiku nejednako−sti, ekonomista Branko Milanović upozorio je da je enormni rast ne−jednakosti poslednjih godina povećao zaostatak Srbije za zemljamaregiona. Tako čak 30 odsto srpskog stanovništva ima dohodak ispodminimalnog dohotka u Sloveniji, a više od 60 odsto ispod minimal−nog dohotka u Nemačkoj. Po mišljenju sociologa Maje Krek, nejed−nakost u Srbiji je danas veća nego u SAD, državi koja je, za evrop−ske standarde, primer zemlje dubokih, široko prihvaćenih nejednako−sti, sa velikim brojem beskućnika i milionima ljudi bez zdravstvenogosiguranja. Po njenoj računici, 2016. godine 80 odsto stanovništvaimalo je prihode manje od 344 evra (tridesetak evra manje od prose−ka za 2016), dok je svega 15 odsto zarađivalo više od zvanične pro−sečne zarade. Prihode manje od zvanične minimalne potrošačke kor−pe (285 evra) imalo je čak 70 odsto stanovništva, dok je prosečnu po−trošačku korpu (548 evra) moglo da priušti manje od 10 odsto sta−novništva, izračunala je Maja Krek, uz zaključak da je dostojanstvenživot (mesečni prihod veći od 900 evra) privilegija najviše tri pro−centa stanovništva Srbije.

Možda je ovakva konstatacija prestroga, ali činjenica je da je, barprema kriterijumima međunarodnih organizacija, srednja klasa u Sr−biji praktično izumrla.

Srbija sa 105 multimilionera

U Francuskoj se, na primer, pod srednjom klasom podrazumevapojedinac sa mesečnom platom od 1.500 evra, dok za Svetsku bankupredstavnik srednje klase zarađuje najmanje 2.700 evra mesečno,

RAST NEJEDNAKOSTI U SRBIJI POTPUNO UNIŠTIO Odlazi „Telenor“Kompanija „Telenor“ potvrdila je dapostoji interesovanje za preuzimanjenjenog poslovanja u mobilnom sekto−ru u Srbiji, Mađarskoj, Crnoj Gori iBugarskoj. Iz „Telenora“, koji u Sr−biji ima više od tri miliona korisnika,poručuju da bi razmatranje dostavlje−nih ponuda trebalo da bude završenodo kraja marta. Bugarski portal „EU−Scoop“ piše da će poslovanje „Tele−nora“ na Balkanu biti prodato za dvemilijarde dolara, a spekuliše se da suu toku pregovori sa investicionimfondom KKR iz SAD (vlasnik ka−blovskog operatera SBB), na čijem ječelu bivši šef CIA Dejvid Petreus.

Dimničara ni za lekO milion i po odžaka u Srbiji brinetek 250 odžačara, koji se žale što ni−su cenjeni kao u zemljama EU, ali išto njihov položaj dodatno otežavanepostojanje pravila. Od oko 170gradova i opština u Srbiji, tek 13 imapreduzeća koja se bave dimničar−stvom. Najtraženiji čovek u Užicu jedimničar jer čitav Zlatiborski okrugima samo jednog zanatliju koji čistiodžake, a dimničara ne viđaju ni Zre−njaninci niti Valjevci, koji su ove zi−me teže disali zbog zagađenog va−zduha.

Tigar u ŠvedskojPirotski „Tigar“ saopštio je da je sakompanijom „Ilse Jakobsen“, lideromu proizvodnji modne odeće i obuće uSkandinaviji, ugovorio izvoz oko50.000 pari obuće ukupne vrednosti1,2 miliona evra. Sa švedskom fir−mom „Vajz šuz“ dogovoreno je daavgusta ove godine počne probnaproizvodnja patika od gume, koje bise u prodaji pojavile u sezoni je−sen/zima 2018, a postoji mogućnostda izvoz „Tigra“ na skandinavskotržište u 2019. i 2020. bude povećanza 15?20 odsto.

Bez struje sa LimaKanadska kompanija „Rezervoar ka−pital“ (Reservoir Capital) odlučila jeda napusti projekat gradnje hidroe−lektrana „Brodarevo 1“ i „Brodarevo2“ na Limu. Ispostava kompanije uSrbiji podnela je zahtev za pokretanjestečajnog postupka jer ne žele više dase bave „dugim i riskantnim grinfildprojektima“. Kanađani su razvojovog projekta započeli 2008, državaim je izdala energetske i lokacijskedozvole, ali su sve izloženiji kriticilokalnih aktivista i nevladinih organi−zacija koji se protive projektu zbogekoloških rizika.

Beogradski glas, 31. januar 2018.

Tajkuni i kod Vučića

�Manje od 10 odsto najbogatijih Srbaraspolaže imovinom preostalih 90 odstopopulacije

Licemerje Davosa Humanitarna organizacija „Oksfam“ objavila je da je 82 odstobogatstva stvorenog prošle godine otišlo jednom procentu naj-imućnijih na svetu. Bogatstvo milijardera raste po stopi od 13odsto godišnje, a samo u 2017. uvećano je za 762 milijarde do-lara. U švajcarskoj banci „Kredit Svis“ izračunali su da 42 najbo-gatije osobe poseduju imovinu koju ima i siromašnija polovinačovečanstva od 3,7 milijardi ljudi.Sa ovim upozorenjima otpočeo je i ovogodišnji Svetski ekonom-ski forum u švajcarskom Davosu. A kako je problem rastuće ne-jednakosti tertiran u praksi, najbolje svedoče reči Branka Mila-novića, koji je raspravu o toj temi anticipirao rečima: „Poslovnaelita će usputno, na marginama zvaničnog programa, pome-nuti monopolski položaj svojih kompanija, kako ucenjuje držav-ne uprave da bi izbegla plaćanje poreza, kako zabranjuje or-ganizovanje radnika u svojim firmama, kako koristi državnu po-moć za prevoz radnika koji se onesveste od vrućine zbog šted-nje na troškovima klimatizacije, kako se bore za poreske stopeod nula do 12 odsto… Takođe, razmeniće iskustva i kako da od-lože isplatu nadnica, uštede na standardima zaštite na radu iliprebace sredstva na ofšor račune na Karibima.“

7Beogradski glas, 31. januar 2018.

�Na planu osmišljavanja politike pravičnije raspodele poreskog tereta, većim zahvatanjem od potentnijih poreskihobveznika, aktuelna vlast postala je gora od prethodne

obavezno ima visoko obrazovanje, poseduje nekretnine iušteđevinu u banci. A takvi se u Srbiji mere promilima i unajboljem slučaju podsećaju na pripadnike niže srednjeklase iz zlatnog doba Brozove Jugoslavije. Ili, kako je prepar godina rekao tadašnji ministar rada i socijalne politikeRasim Ljajić, „u Srbiji zapravo srednja klasa više ne posto−ji jer su siromašni svi oni koji nisu bogati“.

S druge strane, prema „Izveštaju o globalnom ultrabo−gatstvu“, koji zajednički izrađuju „World Ultra WealthReport“ iz Singapura, vodeća svetska firma za prikuplja−nje podataka o najbogatijima, i švajcarska UBS banka,specijalizovana za upravljanje imovinom bogatih, u Srbijije 2014. bilo 105 multimilionera čija pojedinačna netoimovina premašuje 30 miliona dolara, a ukupno su „teški“13 milijardi dolara ili više od četvrtine srpskog BDP−a.Prema tom izveštaju, tokom ove decenije broj bogatih selagano povećavao, pa se Srbija na tabeli evropskih ultra−bogataša popela na sjajno 29. mesto, dok je u istom perio−du dohodak srednje klase, bolje reći preostalog dela sta−novništva, opao u proseku za 12 odsto.

Na jednoj drugoj listi ultrabogatih iz 98 država, koju jeobjavila vodeća globalna firma za promet nekretnina izLondona „Najt end Frenk“, oslanjajući se na istraživanje

konsultantske kuće„Bogatstvo novogsveta“ iz Johane−zburga, Srbijupredstavlja ukupno2.400 dolarskih mi−

lionera, 40 ljudi s imetkom od preko 30 miliona dolara i četi−ri osobe „teške“ preko 100 miliona dolara. U odnosu na iz−veštaj iz 2006, broj građana Srbije sa milion zelembaća po−većan je za 400, a „Najt end Frenk“ procenio je da će se klu−bu dolarskih milionera u Srbiji tokom 2017. priključiti čak100 novih članova.

„Evo vam tajkuni, neka vam vode državu i neka pokra−du sve što je u međuvremenu stvoreno“, rekao je septem−bra prošle godine predsednik Aleksandar Vučić reagujućina oslobađajuću presudu Apelacionog suda u slučaju Miro−slava Miškovića. No, uprkos tome što je vođeno nekolikosudskih procesa protiv bogatih pojedinaca, te papagajskomzaklinjanju da „tajkuni neće vladati Srbijom“ jer „napred−njacima nisu potrebni tajkuni“ itd., očigledno je da su bo−gati nastavili da se bogate, baš kao što su siromašni dodat−no osiromašili. Izuzev što su često na udaru isprazne dema−gogije, od kada Vučić gospodari Srbijom, tajkunima ni dla−ka s glave nije falila. Da je tako, najbolje svedoči lista ob−veznika godišnjeg poreza na dohodak, na čijem čelu se kaonajbogatiji pojavljuje kontrolor leta, a ne neko od milione−ra registrovanih u „Izveštaju o globalnom ultrabogatstvu“.

Lažno iskazivanje prihoda

Prema podacima Poreske uprave, prihod na koji se plaćagodišnji porez na dohodak građana (mesečna zarada od1.500 i više evra) u 2015. je prijavilo nešto više od 18.000,a u 2016. 19.887 građana, što je svega 0,25 odsto ukupnogstanovništva. Imajući u vidu podatke o razmerama nejed−nakosti, sa sigurnošću se može tvrditi da godišnju zaradukoja podleže oporezivanju ostvaruje najmanje četiri putaviše građana (oko 80.000), a vrlo je verovatno da je taj broji 10 puta veći od onog koji se zvanično evidentira. To značida između 60.000 i 180.000 ljudi lažno iskazuje svoje pri−hode i tako izbegava plaćanje godišnjeg poreza na dohodakgrađana, a slično se dešava i s porezom na dobit preduzećačije se plaćanje takođe masovno izbegava tako što se vile,jahte i automobili prikazuju kao osnovna sredstva predu−zeća koja onda ne iskazuju dobit, a bogataši ne plaćaju po−rez ni na svoja lična primanja, ni na veliki deo lične imovi−ne. Državna kasa ostaje uskraćena za milione evra, a pore−ski teret prebacuje se na ostale građane.

Na planu osmišljavanja politike ravnomernije distribuci−je dohotka i pravičnije raspodele poreskog tereta putemvećih zahvatanja od daleko potentnijih poreskih obvezni−kaaktuelna vlast se nimalo ne razlikuje od prethodne. Na−protiv, još je gora jer ne libi se da zakida čak i od penzijajedva nešto većih od 200 evra, dok se od onih koji mesečnozarađuju 1.500 i više evra porez naplati tek svakom petomili desetom. Zato je Srbija zemlja sa najvećom stopom ne−jednakosti u Evropi.

Šta se dobija kad se udruže Deda Mraz i baronMinhauzen? U pitanju je zvanični podatak oprosečnoj neto zaradi za decembar, koja je i

ovoga puta značajno veća od proseka za novembar(za 14,2 odsto) i iznosila je čak 54.344 dinara. Osimzbog isplate novogodišnjih bonusa i tzv. 13. plate, štose još uvek događa u uspešnim kompanijama i poje−dinim državnim institucijama (uprkos zabrani!!), naprosek za decembar 2017. uticalo je i povećanje platau delu javnog sektora u rasponu od pet do deset odsto.

E sad, hajde da otvorimo prozor i vidimo kolikoljudi šeta ulicom sa novčanikom u kome je urednosloženo decembarskih 450 evra. Koliko njih podmiškom steže „pederušu“ nabreklu od 13. plate? Kadpobrojimo sve te srećnike, shvatićemo, kao što je to usvom istraživanju učinila sociolog Maja Krek, dačetiri petine zaposlenih primaju manje od prosečnezarade koja je, čak i da zaista vredi 450 evra, još uvekza stotinak evra manja od prosečne potrošačke korpe.

Marketing miks aktuelne vlasti počiva na stati−stičkim začkoljicama i lažima vidljivim iz aviona. Uvremenu Aleksandra Vučića zloupotreba statistikedoživela je nezapamćen procvat koji je, kako je toopisao književnik Saša Ilić, prerastao u „sofisticira−ne oblike upravljanja ljudskim resursima na osnovustatističke demagogije, koja deluje trenutno, a teškoju je demantovati“ (primer lansiranja matematičkojnauci nepoznate veličine „više nego ikada“). Teško,ali ne i nemoguće.

U istraživanju „Statistika i dostojanstven rad“ soci−olog Sarita Bradaš razotkrila je mahinacije vezane zapodatke o prosečnim zaradama. Analizom prosečnebruto zarade za septembar 2016. utvrdila je da je pro−sek za ovaj mesec prikazan za 1.018.644 zaposlena,što predstavlja 53 odsto registrovanih zaposlenih ipreduzetnika. U uzorak su ušla velika preduzeća u ko−jima radi oko 45 odsto ukupno registrovanih zaposle−nih čije su zarade 16 odsto veće od proseka, a nisuušli zaposleni u mikropreduzećima čije su zarade 25odsto niže od proseka. I sektorski posmatrani, podacisu „frizirani“. Najveće učešće u uzorku na osnovukog se računa prosek imaju zarade zaposlenih u sek−torima sa iznadprosečnim i prosečnim zaradama (ru−darstvo, snabdevanje električnom energijom, vodo−snabdevanje), a najmanje su zastupljeni zaposleni izslabije plaćenih sektora (usluge, ugostiteljstvo, trgo−vina). Očito je da se radi o nereprezentativnom uzor−ku, konstatovala je Bradaš, procenjujući da je pro−sečna bruto zarada u mesecu koji je predmet analize17,9 odsto niža od zvanično objavljene.

Dakle, prosečna zarada se šteluje tako što se uzor−kom obuhvati što manje preduzeća čiji zaposleni pri−maju zarade manje od proseka, a nikad manja nezapo−slenost, objašnjava Maja Krek, tako što se kao zapo−sleni tretiraju i pomažući članovi domaćinstva, onikoji rade sat−dva nedeljno ili imaju ugovor o obavlja−nju privremenih i povremenih poslova, svi oni koji neuživaju nikakva prava koja bi zaposleni po Zakonu oradu trebalo da uživaju, već se samo bore za golopreživljavanje. Posle se ti isti, navodno zaposleni, iz−bacuju iz uzorka na osnovu kog se računa prosečnazarada. I tako ukrug. Do sledećeg decembra i novog„više nego ikada“ rekorda. B. Krivokapić

SREDNJU KLASU

JEDNE NOĆI U DECEMBRU

�Od kada Vučić gospodari Srbijom,tajkunima ni dlaka s glave nije falila

sve bogatiji

KASA-SKONTOPopust koji kupac dobija ukoliko izmiri svoju obavezu do nekog unapred utvrđenog roka kojise naziva diskontni period. Izražava se procenualno od vrednosti celokupnog prihoda ostva-renog prodajom proizvoda ili usluge. Na primer, ako su kreditni uslovi 4/15 neto 45, to značida nam je prodavac odobrio četiri procenta kasa-skonta ako izmirimo našu obavezu u dis-kontnom periodu od 15 dana, pri čemu je rok dospeća obaveze 45 dana.

8 GRAD NA DLANUBeogradski glas, 31. januar 2018.

vremeplov

Koliko ima vrabaca u Beogradu

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije veruje daje dživdžana tako malo da bi Beograd mogao da ostanebez svog simbola. Prošle nedelje objavili su da će tokomzime prikupljati podatke o brojnosti vrabaca, kreću odStarog grada, a pozvali su građane da pomognu popunja−vanjem ankete o tome gde viđaju vrapce. Anketu po−tražite na sajtu Društva (pticesrbije.rs/vesti).

„Moj utisak je da je vrabaca ranije bilo mnogo više“,kaže Marijana Demajo, magistar geoinformatike i akti−vista Društva. „Naše istraživanje bi pomoglo da se pro−nađu mogući faktori smanjenja brojnosti vrabaca, kaošto su dostupnost hrane, borba za opstanak sa drugimgradskim vrstama i odgovarajuća staništa. To je prvi ko−rak ka zaštiti ove nama bliske vrste i očuvanja simbola gra−da.“

U Srbiji se inače gnezde tri vrste vrabaca – najbrojnijivrabac pokućar (Passer domesticus), poljski vrabac (Passermontanus) i španski vrabac (Passer hispaniolensis).

Koliko ima birača u Beogradu

Gradska izborna komisija izašla je sa zvaničnim podat−kom: u Beogradu ima 1.607.000 birača. Zoran Lukić, pred−sednik GIK−a, kaže da ih je toliko upisano do polovine ja−nuara, a da će se konačan broj znati 15 dana pred izbore,do kada građani imaju pravo da se upišu – praktično polo−vinom februara.

Ali!Prema računici Republičke izborne komisije, za pred−

sedničke izbore 2017. godine Beograd je imao 1.620.648birača. Konačan broj birača koji imaju pravo da glasaju napredsedničkim izborima RIK je objavio 31. marta 2017.

Opet, prema Republičkom zavodu za statistiku, Beogradima ukupno 1.659.440 stanovnika. To je samo 3,2 odstoviše od broja birača. Mislite o tome!

Adresa je Milana Rakića 38

Prema klauzulama o podeli Rimskog carstva 395, Singi−dunom – Beograd će pripasti Vizantiji i postati Singidon,ali će ga u toku narednih dvesta godina zaredom temeljnorušiti Atilini Huni, Babajevi Sarmati, Teodorihovi Ostro−goti i Gepidi. Činjenica što je to ordinarna gomila kamenjaneće nikome smetati da se o nju otima, mada, priznajem,da je u tom stanju arhitektonski bio znatno lepši i racional−niji nego što je danas. Obnoviće ga tek Justinijan polovi−nom VI veka. I u tom romejskom gradiću formiraće sePANDOKEON, budući turski HAN, buduća srpska KA−

FANA, koja će sve do naših dana ostati naš jedini istinskinacionalni Aeropag...

Tako je pisao Borislav Pekić u „Zlatnom runu“ (1?7,„Prosveta“, Beograd, 1978?1986; citat je iz druge knjige).

Delić te veličanstvene fantazmagorije dramatizovao jeBorislav Mihajlović Mihiz 1980. godine, a potom se na−rednih 20 godina „Korešpodencija“ u režiji Arse Jovano−vića igrala u „Ateljeu 212“. Novi život kultne predstavekreće 1. februara u „Zvezdara teatru“, ovog puta u režijiGorčina Stojanovića. Zvuči kao fraza, ali žarko želim daotkrijem kako će nova glumačka ekipa (Branislav Lečić,Slavko Štimac, Anica Dobra, Joakim Tasić, Jelena Stuplja−nin i Branko Vidaković) oživeti otrženjujuće, urnebesne,opčinjavajuće pasaže prepiske tri generacije PekićevihNjegovana – dede, oca i sina, Simeona Lupusa, SimeonaGazde i Simeona Hadžije.

Dživdžani i ostaleBeograd se (1926) za mesec dana više promenio nego za

poslednju godinu. Sudar starog i novog ogledao se naženskom planu grada. Na predlog sveštenika da se donese

zakon o produženju ženskih sukanja i haljina na petnaest santimetarapreko kolena i zakon protiv nemoralnog kibicovanja na ulici, usledi−la je odluka da se u Beogradu bira lepotica zemlje, koja će odmah bitiponuđena Holivudu za novu filmsku divu, posredstvom slikaraŽivomira Nastasijevića i književnika i novinara Boška Tokina, zakoga je Vinaver pisao da je vanbračni sin Čarlija Čaplina i Perl Hvajt,nađen uvijen u filmsko platno pred srpskom crkvom u Los Anhelosu.

Sve je počelo onim luksuznim decentnim obućarskim izlogom ubrokatu i somotu sa jednom jedinom damskom cipelom u KnezMihailovoj ulici. Otad, kad god je u Parizu počela da prokapava kiša,u Beogradu su se otvarali amreli. Sutradan pošto je za gradonačelni−ka izabran prvi potpisnik američkog zajma dr Kosta Kumanudi,Beograd je osvanuo opran i očišćen, na zaprepašćenje i ponos svojihgrađana. Kao da su počele prve tekovine višegodišenjeg mira.Odluku Koste Kumanudija da svoj izbor počne i podizanjem jednog

privremenog spomenika, Beograd je,ipak, primio podeljeno.

Gradonačelnik Kumanudi je odlučioda iz opštinskog magacina iznese jednuskulpturu Ivana Meštrovića i pre odlukeda li će se zvati Oslobodilac iliPobednik, i pre rešenja da li će se ovajgolišan kupati u fontani pod mlazovimaiz usta šest lavova. Za mesto privre−menog postavljanja Meštrovićevoggolišavka izabrao je Kumanudi mesto

na Terazijama, između hotela „Moskve“ i „Balkana“, gde je doBalkanskog rata bila česma kneza Miloša, gde je u čast oslobodilacabalkanskih trebalo da dođe Meštrovićeva fontana, gde je pred krajSvetskog rata okupacijska vlast bila postavila bistu caru Franji Josifuna belom mermernom postamentu, gde je potom bila tribina zavenčanje viteškog kralja Aleksandra i kraljice Marije i gde je, najzad,bio nekad bunarić sa mutnom vodom koja je otrovala češke parla−mentarce, kojima je pesnik i vagabund Raka Drainac saopštio da jeizvor lekovit.

Protiv spomenika na Terazijama prvo se oglasilo Kolo srpskih ses−tara iz golišavih razloga, bez obzira na visinu stuba na koji je treba−lo da bude postavljen. Zatim su junaci Balkanskih i Svetskog ratapitali gde je Oslobodiocu ili Pobedniku gunj i šajkača. Vešt da izbeg−ne sve neprijatnosti, gradonačelnik Kosta Kumanudi je izmakaoOslobodioca ili Pobednika dalje od čednih pogleda Kola srpskih ses−tara, opet privremeno, na visoki stub na visokom zidu Kalemegdana.Jedino ga nije izmakao Vinaverovom epigramu:

„Okrenuo lice CeruA zadnjicu Smederevu.A tek ono što je spredaTo će Zemun da mu gleda.“

Preduzimljivost Koste Kumanudija, uz njegovu veliku veštinumeničkog zakonodavca, da od prvog dana i meseca svoga gradon−ačelnikovanja menja loše i spore gradske navike, da da prednostnovoj i većoj dinamici Beograda kao kulturnog centra zemlje u kojojsu znaci života intenzivnog i staralačkog, odgovarala je i imponovalaStanislavu Vinaveru. Neka još više nadmenog i na Beogradmrzljivog Miroslava Krleže, s kojim se o Beogradu javno raspravljaoi kome je dokazivao da on, Krleža, ne mrzi Beograd samo iz svogkomunističkog frankovluka, već što kao pisac mrzi život uopšte,mrzi život kao takav. Pa neka od zavidnosti pukne taj gospodinKrleža, kome je Beograd najodvratniji, jer u celoj zemlji ovaj u sebiima najviše života, najviše krvi, najviše strasti, najviše borbe, najvišenerava.

Samo da ta preduzimljivost Koste Kumanudija, brinuo je Vinaver,ne postane čudna mi čuda, videh čudo i nagledah ga se, svakog čudaako ne za tri dana, ono za nekoliko dana, koliko traje Svetski kongresslobodnih zidara. Na tu brigu upućivala je velika zahvalnost gradskeuprave gospodinu Ðorđu Vajfertu za veliku, nesebičnu i bespovrat−nu novčanu pomoć. Je li to bilo obično dobrotvorstvo koje će se nas−taviti ili je veliki majstor Velike lože Jugoslavija želeo da za Kongressvetskih slobodnih zidara ima čist i sređen grad koji stasava u svet−sku metropolu? (Milovan Vitezović)

„SIMFONIJAVINAVER“

ŠTA SMO SVE OBRAČUNAVALI PROŠLE NEDELJE, KUDA SMO PLOVILI

Piše: Ružica Mevorah

9Beogradski glas, 31. januar 2018.

Prvi put s ocem na jutrenju

Beograd na vodi je simbol i motor razvoja grada u pret−hodne četiri godine i projekat koji je pokazao da je Srbijastabilna zemlja, a Beograd atraktivan za investiranje, izja−vili su pre par dana Siniša Mali i Zoran Radojičić sa izbor−ne liste „Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd“,objavio je Tanjug.

Uglas? Ili je jedan tercirao? Recimo, prvi sa liste držimelodiju, a treći sa liste tercu? Dobro, dobro... Možete isami da domaštavate.

Zajedno su inače obišli gradilište, pa se izgleda onaj ko−me je to bio prvenac iskreno obradovao.

„Fascinantno je kako Beograd na vodi izgleda sa reke, koli−ko je kranova, kako je duga promenada, koliko je veliko gradi−lište... Na mene je poseban utisak ostavilo to što imamo vizijui plan kako ćemo dalje da nastavimo i kako ćemo postići da od25. maja do Ade Ciganlije imamo celinu u kojoj će građanii turisti moći da provode vreme, šetaju i uživaju“, prenosiTanjug (solo) izjavu dr Zorana Radojičića novinarima.

Ko je najveći poreskidužnik u prestonici

Sekretarijat za javne prihode upravo je objavio spisak naj−većih poreskih dužnika u Beogradu za 2017. godinu. Crnu li−stu predvode nekadašnji industrijski giganti – „Lola“ duguje973,6 miliona dinara, IMT 875 miliona, „Galenika“ 321,4miliona, a IMR 263,9 miliona. Ili su u stečaju ili u entoj run−di privatizacije, pa ćemo, odmah da bude jasno, te dugoveplatiti mi, sitni poreski obveznici, kojima se isti ne praštaju.Doduše, zvaničnici tvrde da poreski dug PKB−a od 650 mili−ona dinara čeka novog gazdu.

Na crnoj listi su i brojni sportski klubovi (fudbalski klubo−vi „Crvena zvezda“ i „Rad“, Vaterpolo klub „Partizan“), tepreduzeća pod direktnom ingerencijom opština ili grada. Pada vidimo, šta sve ide na dušu ovima koji će verovatno na−staviti da vode grad posle izbora – uostalom, šta ih čeka kadnastave da ga „sjajno“ vode. JP „Sava centar“ je u januaru2017. dugovao preko 400 mi−liona dinara, a sada

duguje 558 miliona. „Arena“ duguje 300 miliona, SC „NoviBeograd“ 35 miliona, SC „Vračar“ 26,3 miliona, SC„Olimp−Zvezdara“ 25,6 miliona dinara, a „Hipodrom“ 25miliona. Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beo−grada duguje za poreze 163,6 miliona, „Ikarbus“ 148,7 mili−ona, a jedini koga nema ove godine na spisku je SRC„Tašmajdan“ – prošle godine trebalo je da plati tačno milionevra.

Ekološko pitanje: kud plove one stvari

Lete ovih dana Siniša Mali i Goran Vesić s kraja na krajBeograda, utrkuju se gradonačelnik i gradski menadžer koće više infrastrukturnih poduhvata otvoriti, obznaniti iliobećati, pa je red da im jedan zabeležimo – kišni kolektorod Zemun Polja do Dunava, za koji Broj Dva reče da jekoštao 3,2 milijarde dinara i da prikuplja kišnu kanalizaci−ju cele Batajnice i Zemun Polja, dela Altine i industrijskezone oko auto−puta. Pazite, ovde je kiša ključna reč.

Podvig beležimo i zato što je tom predizbornom prigo−dom Goran Vesić pošteno rekao da trećina Beograda

nema kanalizaciju, a da ona što je ima ide direktnou Savu i Dunav, što je nedopustivo.

„Kanalizacija je jedan od naših najvećih pro−blema koji moramo da rešimo u narednom peri−odu, ne samo izgradnjom kanalizacije već i iz−gradnjom pet fabrika za preradu otpadnih vodakako bi u Dunav i Savu išle prečišćene, a ne,kao sada, otpadne vode“, rekao je Vesić.

Nekoliko kilometara nizvodno, u Krnjači, Si−niša Mali je istovremeno obećao kanalizaciju ce−

loj levoj obali Dunava. Ta naselja je nemaju!, aBroj Jedan je priznao da je to apsolutno najveći pro−

blem u tom delu Beograda i da će grad veoma brzoobezbediti pare.

Ono što nijedan nije pomenuo jeste to da plovidbu „onihstvari“ put Dunava država mora da usaglasi s Dunavskomkomisijom. A to će izvesno i vrtoglavo da podigne troškove„plovidbe“. Ako znamo da se u milijardama dinara ob−računava ono što odvodi kišu u Dunav, jasno je da će se umilijardama evra plaćati sve što sprovodi drugačije sadržaje.

Tekuće pitanje: šta se pije u Vladi

Uprava za zajedničke poslove republičkih organa raspisala jetender za nabavku stranih i domaćih žestokih pića za VladuSrbije za tekuću godinu, a na tenderu je pobedila firma „Tim99“ sa Čukarice i s ponudom od 5.887.923 dinara bez PDV−a.

I tako će „Tim 99“ isporučiti Upravi 360 flaša „viljamov−ke“, po 180 flaša dunjevače „nostalgija“ i šljivovice „kralji−ca“ zaštićenog geografskog porekla, po 120 flaša „žute ose“i kruškovače „nirvana“, po 90 flaša malinovače i kajsijevače„magija“, po 60 flaša medovače „medena“ i šljivovice „po−vlenka“ i 180 boca „gorkog lista“. Ukupno 2.506 flaša do−maćih žestokih pića (1.836 flaša raznih rakija) i 1.584 flašeuvoznih. Najviše je, naravno, viskija (1.080 boca), a ostalo jesića – 24 flaše likera, 36 kamparija, 60 boca votke i 24 flašekonjaka. I sve to nam je otkrio „Kurir“.

Pitate šta je vaša korist od tolikog brojanja? Pa, možete daslužite kod kuće nešto od izreklamiranog i da mirne dušekažete da to piju ministri – u ukupno 23 kabineta, sa sve ka−binetima predsednika Vlade i generalnog sekretara.

Koliko ima SNS odbora uBeogradu

Zvanično, na sajtu Srpske napredne stranke nabrojana susedišta dva gradska i 20 opštinskih odbora − ali koliko imamesnih odbora? Pre nekoliko dana na „Tviteru“ je osvanulaslika MO „Sajmište“ na Starom sajmištu. Novinari su čak iAleksandra Vučića, lidera SNS−a, pitali u Davosu zašto jeodbor otvoren na lokaciji budućeg memorijalnog centra, aovaj rekao da ne zna o čemu se radi i dodao: „Ako je bilo kobilo šta pogrešio, mi ćemo se izviniti“.

Neko će dakle da strada.Zgrade prvobitnog „Beogradskog sajma“ pretvorene su to−

kom Drugog svetskog rata u koncentracioni logor. Izmeđuleta i jeseni 1941. tu je zatvoreno 7.500 beogradskih Jevreja,isključivo žena, dece i starih, jer muškarci su odvođeni di−rektno za likvidaciju u Topovske šupe. Logor je ispražnjendo proleća 1942, svi su pobijeni u kamionima dušegupkamakoje su Švabe i nedićevci vozili kroz grad. Judenlager Ze−mlin potom je postao logor za komuniste, partizane i anti−fašiste – 32.000 ljudi stradalo je tu do kraja rata. Već godina−ma grad obećava da će iseliti silne stanare Starog sajmišta itu podići memorijalni centar.

Sve to valjda zna i SNS, pa opet su se baš tu uselili. Da sućutali, možda bi i prošlo, ali istakoše onolika obeležja.

Među pakosnim komentarima na društvenim mrežamastoji i pitanje: „da li možda SNS planira logor za tviteraše ne−istomišljenike i ostalu bagru?“

I ŠTA SMO SVE ČULI OSLUŠKUJUĆI RITAM GRADA

fantazmagorije

Foto

: M. Ž

unić

/E s

tock

Age

ncy

�Vrapci, dživdžani, veseli Beograđani,verni naši sugrađani, volimo vas mi...

E, tu pesmu nema više da slušate

10 GRAD NA DLANUBeogradski glas, 31. januar 2018.

PENZIONERI POKRENULI KAMPANJU

Piše: Radenka Marković

Kako staviti van snage za−kon po kome im se većtri godine i tri meseca

isplaćuju umanjene penzije i ka−ko povratiti novac koji im je zataj period država uzela – gorućasu pitanja za oko 760.000 penzi−onera u Srbiji na koje se Zakon oprivremenom uređivanju načinaisplate penzija odnosi.

Obraćanja Ustavnom sudu daoceni ustavnost tog zakona, kaouslov za dalju pravnu proceduru,kao ni brojni protesti koje su zaprotekle tri godine penzioneri or−ganizovali, nisu dali rezultate.Zato je Udruženje sindikata pen−zionisanih vojnih lica Srbije usaradnji sa Udruženjem sindikatapenzionera Srbije, Sindikatompenzionera Srbije „Nezavi−snost“, Savezom penzioneraVojvodine, kao i brojnim strukovnim udruženjima penzio−nera i ratnih veterana koja su ga podržala, pokrenulo kam−panju „Stavimo tačku na pljačku penzionera“. Cilj kampa−nje je da se masovnim obraćanjem oštećenih penzioneraFondu PIO, Državnom pravobranilaštvu,parničnim sudovima, Ustavnom sudu Sr−bije i međunarodnim pravnim institucija−ma utiče na ukidanje Zakona, vrati neis−plaćeni deo penzija, i to s kamatom, i us−postavi redovno usklađivanje penzija sarastom cena.

Jovan Tamburić, predsednik Udruženja sindikata penzio−nisanih vojnih lica, objašnjava da je kampanja pokrenuta

zato što većina oštećenih penzionera nije sama ništa uradilada se ukine zakon po kome su im penzije smanjene, a po ne−kim tumačenjima Zakona o obligacionim odnosima, u sud−skim postupcima za naknadu štete moguće je presuđivanje

zastare za finansijska potraživanja po osnovusmanjenja penzija koja su starija od tri godine.

– Ponašanje odnosno ćutanje Ustavnog sudaSrbije najverovatnije je u funkciji odlaganja od−luke o ustavnosti Zakona i sprečavanja ob−raćanja evropskim pravnim institucijama – kaže

on i navodi da kampanja koju su pokrenuli podrazumevanekoliko koraka za penzionere.

Za početak potrebno je da penzioneri čije su penzije sma−

Državi nećemo oprostiti

Povodom sve učestalijih primedbi zaposlenih uGradskom saobraćajnom preduzeću (GSP) kojese tiču neadekvatnih uslova rada i nedomaćin−

skog upravljanja tim preduzećem, u cilju provere isti−nitosti dobijenih informacija, gradska organizacija„Dveri“ Beograd zatražila je od direktora GSP−a Želj−ka Milkovića da odgovori na sledeća pitanja:

� Da li je istina da radnici na poslu nemaju neophod−ne uniforme i alat za rad?

� Da li je istina da su neadekvatno obezbeđena radna

mesta, usled čega veoma često dolazi do povreda?� Da li je istina da vozači voze gotovo neispravne au−

tobuse i da tehničke preglede vrše sami, neadekvat−no?

� Da li je istina da rukovodstvo preduzeća opremasvoje kancelarije klimama i da se kupuju nepotrebniskuteri, a da sa druge strane radnici nemaju osnovneuslove za rad?

� Da li je istina da vozači rade po šest dana nedeljno,više od osam sati dnevno, suprotno Zakonu o radu?

� Da li je istina da je 28. jula 2017. u SP „Karaburma“došlo do pada autobusa GB738 sa dizalice kojanije imala atest za upotrebu i da je tom prilikompovređen mehaničar koji je popravljao autobus?� Da li je tačno da služba zaštite na radu ni−

je bila upoznata da se u garažama nalazedizalice bez atesta koje nisu prošle prove−ru ispravnosti, pa samim tim ne bi smeleni da se koriste?

� Da li je istina da GSP duguje sredstva Par−king servisu i kakva je struktura tog duga?

� Da li je istina da ovo preduzeće dugujeNIS−u oko 100 miliona evra i da ih je ovakompanija obavestila da će im limitiratiisporuku goriva posle septembra?

Ko i zašto razara GSP?Nered i prljavština –slika gradske vlasti

DEKAN – ODBORNIK?!

Povod za moje oglašavanje je iznenadan i ničim neiza−zvan politički angažman mog „klasića“ sa studija naPravnom fakultetu, i to u godinama koje se, po pravi−

lu, posvećuju unucima, a ne politici.U vreme studiranja ni po čemu se nije moglo naslutiti da se

radi o „dečku koji obećava“. Ali ubrzo po diplomiranju postaoje najpre ugledni profesor, a kasnije i dekan našeg fakulteta.

Na prošlogodišnjoj top−listi onih koji su obelodanilisvoju bezrezervnu podršku kandidaturi našeg najvišegpredsednika zauzeo je zavidno 13. mesto. Na predstojećimbeogradskim izborima, na listi onih koji bi i dalje da vla−daju Beogradom (da li zbog njegove pune kase) opet je navisokom – 6. mestu, sa dobrim izgledima da postane prvidekan – odbornik. U našem „unutrašnjem dijalogu“ o Ko−sovu svojim prisustvom ulepšava te skupove.

Reč je o dekanu Pravnog fakulteta, kolegi, gospodinu,uglednom profesoru, dr Simi Avramoviću. Njegove poli−tičke, rekao bih i vlastoljubive ambicije, očigledno zasno−vane na opipljivim motivima, nameću nekoliko pitanja:

? Da li je normalno i sa strukom spojivo da u državi kaošto je naša dekan vodećeg pravnog fakulteta podržava onekoji godinama svim snagama rade na urušavanju i unište−nju svih njenih institucija?

? Da li je moguće da dekan vodećeg pravnog fakultetaslavi svog studenta generacije, koji je njega proglasiouglednim profesorom, a koji svakodnevno izvrgava rugluUstav i zakone ove zemlje?

? Čemu je ugledni profesor godinama učio svoje studen−te? Vladavini prava i etici ili „sviranju u diple“?

? I najzad, kako će se osećati kada mu se, jednog dana,uramljena fotografija, sa punim imenom i prezimenom,nađe u društvu onih koji su sa puno časti i dostojanstvagradili i čuvali svetle tradicije našeg fakulteta?

Pozivam ga da spasi obraz, da se okane politike i da seu Tašmajdanskom parku pridruži svojim ispisnicima pen−zionerima, koji su na sopstvenim leđima izneli konsolida−ciju i stabilizaciju ove zemlje.

Kolega, generacija '69.

Uposlednje vreme sve češće se susrećemo sa jednom vrstom komu−nalnog nereda pored beogradskih pijaca. Reč je o svojevrsnim bu−vljim pijacama tamo gde im nije mesto, o prodaji šarolikih pred−

meta bez dozvole i o, što je najbitnije, ruženju i prljanju grada.Karakterističan primer je „buvljak“ u srcu Zvezdare, ispred Cvetkove pija−ce. Već godinama, s povremenim prekidima, viđamo istu sliku: veliki brojsiromašnih ljudi iznosi svoje stare stvari i nudi ih vrlo jeftino. Stvari se na−laze na pešačkim prolazima i zelenim površinama, čime ometaju prolaz istvaraju vrlo ružnu sliku.Odbornička grupa „Dveri“ je u Skupštini opštine Zvezdara tražila da seovaj problem reši, da zelena površina ispred pijace bude primeran prostorza šetnju. Međutim, odgovora nije bilo. Komunalna policija mirno prolazipored divlje pijace, a i drugi organi ne žele da reaguju. Odgovori su uvekisti: neko drugi je nadležan. Nije ovo usamljen primer. Građani Novog Beograda godinama posmatrajuprodaju robu na krajnje neprimeren i nehigijenski način. S jedne strane, ne želimo da gledamo nered već da šetamo uređenim gra−dom, a, s druge strane, saosećamo sa siromašnim prodavcima koje je mukanaterala na ovakvu vrstu preživljavanja. Rešenje za ove ljude jeste da dobi−ju adekvatan prostor, sa minimalnim cenama zakupa jer je i njihova robajeftina, i da im se tako pruži šansa da zarade neki dinar.Uređenje prostora ispred pijaca i svih drugih mesta na kojima se bez do−zvole prodaje roba biće jedan od prioriteta Srpskog pokreta „Dveri“ u no−voj gradskoj vlasti.

�Da nam država vrati penzije

11Beogradski glas, 31. januar 2018.

„STAVIMO TAČKU NA PLJAČKU PENZIONERA“

dug Tako je! Što god se dogodi u današnjem Beogradu,odjekuje po Terazijama. Šta je odjekivalo na tom me−stu u vreme kada je Beograd bio uokviren u šanac, aTerazije se administrativno vodile kao deo Palilule?Zavijanje vukova! Sreten L. Popović zabeležio je, jed−ne zime s početka pretprošlog veka, da su vukovi sVračara silazili čak do Terazija!Prošlo je puno godina od tada; vukovi se sada mogunaći, uglavnom, po Dedinju i Senjaku; Palilula se mo−rala odreći suvereniteta nad Terazijama i okrenuti senjivama preko Dunava... Sve se izmenilo, osim imena

i položaja ovog grad−skog punkta.Prvo o imenu. Još odrimskih vremena Be−ograd je pio vodu smokroluških izvora.Do tvrđave i gradadovodio ga je zidanivodovod, u turskovreme zvan „đeriz“,na čijim su razvod−nim punktovima zi−

dane kule, namenjene regulisanju pritiska, koje su na−zivane „terazijama“. Jedne takve nalazile su se i naprostoru između današnjih hotela „Moskva“ i „Bal−kan“. Kula je bila viša od ostalih, uz to smeštena naprostoru bez zgrada, videla se iz daleka i zbog togapostala jedan od gradskih repera, dodelivši i ime pu−stopoljini na kojoj je izgrađena.Što se tiče oblika trga, kojeg bi današnjica, uz brojnekonotacije, pre svega uporedila s formom prigušivačaauspuha, stvari su manje jasne... Prvi stanovnici Tera−zija bili su kovači i kolari, koje je knjaz Miloš, presvega zbog buke koju su proizvodili, proterao iz Sava−male. Nije baš da su bili presrećni zato što se sele izcentra srpske varoši na pusto polje, daleko od mušte−rija... Međutim, kada im je „ustabaša“, načelnik ceha,dobio dvadeset pet batina zbog sporog izvršavanjaknjaževskog naređenja, stvari su ubrzane. Sve u sve−mu, onaj ko kaže da se u Beogradu ne može videtiistorijsko nasleđe – očigledno ne poznaje stvari. Eto,recimo, tradicija batinanja na ovom trgu održala se doMiloševićevog vremena, a sigurno će i duže – bez ob−zira na to da li je izvršilac samo obični pandur ili pri−padnik specijalnih jedinica!Ilija Čarapić, predsednik Opštine beogradske, imao jezadatak da besplatno podeli placeve na Terazijama ka−ko bi se urbana struktura što pre uspostavila. Jedinaobaveza dobitnika bila je da plac ograde.Voze se, u to vreme, knjaz Miloš i Hadži Nikola Živ−ković, prvi srpski građevinski preduzimač, preko Te−razija, pa knjaz pita: – Čiji li je onaj neograđeni plac? – a Hadži Nikola od−govara:– Moj!– Od sada nije više tvoj! – kratko presuđuje knjaz.Pošto se i inače igramo istorijskih analogija, zamisli−mo višestruko nezamislivu situaciju u kojoj su se pre−ko ovog trga, recimo u trolejbusu, vozili Sloba i Bo−goljub... Pa Sloba pitao:– Čiji li je onaj plac koji, onako ružno ograđen i ne−rešenih imovinsko−pravnih odnosa, stoji godinama iruži mi centar prestonice? – Moj! – odgovarao Bogoljub, bogobojažljivo.– Da li si siguran da je još tvoj? Eto, od vremena kada su tukli one koji nisu hteli dažive na Terazijama, preko vremena u kojem su se lju−di tukli da bi došli na Terazije, do vremena u kojemljude tuku samo zato što su došli na Terazije, prošlo jesamo vek i po... U međuvremenu je mnogo toga nasta−

jalo i nestajalo. Šezdesetih godina prošlog veka ukinutaje i pijaca, koja se od ostalih, prigradskih, razlikovala potome što su se seno i drva mogli prodavati samo s kola,bez istovarivanja. Ipak je to bio centar! Tada su Terazi−je, inicijativom Atanasija Nikolića, književnika, dobile ialeju kestenova, pa su se, ubrzo, u novinama moglapročitati vajkanja što ispregnuta stoka na pijaci, vezanaza kestenove, uništava Beogradu imidž velegrada. U isto vreme građena je i čuvena Terazijska česma,prva svetska portabl, prenosiva, gradska fontana. Ka−da se, sredinom dvadesetog veka, nije uklopila u ta−dašnje nazore o savremenom gradu, premestili su je;da bi se, posle dužeg gostovanja u Topčideru, osam−desetih ponovo vratila na svoje mesto. Velika fontana,koja je između dva svetska rata izgrađena na sredinitrga, nije bila te sreće. Zasmetavši prvomajskim para−dama, nestala je s Terazija i nikada je više nisu pro−našli. Verovatno se, uvređena, odmetnula negde ušumu, po receptu onih koji su je demontirali, rešena dase jednoga dana vrati kao „Zoro Osvetnik“. Još je ne−ma, ali se Beograđani nečiste savesti trgnu svaki putkada u gustoj šumi ugledaju zelenu kornjačicu, osnov−ni motiv izgubljene fontane...Svaka, iole starija, zgrada na Terazijama ima svojupriču. Većina ih ima tužan kraj. Jednu od takvih možeda ispriča i kuća Alekse Krsmanovića, u kojoj je 1918.godine proglašeno ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovena−ca. Svečano i jednoglasno, bez tirada o gušenju naci−onalnog bića, prelivanju kapitala, podela na civilizo−vane i Balkance... To je došlo posle, a prva opomenao malformacijama u razvoju Jugoslavije, rođene podkrovom kuće Krsmanovića, mogla je biti pojava urne−besnog kabarea „Orfeum“ Brane Cvetkovića, 1926.godine, u dvorištu te istorijske kuće.Terazije su bile prepune hotela. „Zlatan krst“ hvalio seštalom za trideset konja, a docnije i filmskim projek−cijama. „Pariz“ persijskim šahom, koji je 1900. odseou njemu. „Moskve“ još nije bilo, a na njenom mestu jedo 1905. stajala kafana „Velika Srbija“. Dakle, Srbi su„Veliku Srbiju“ zamenili za „Moskvu“ još početkomveka – sva potonja vađenja na komunizam su čista„šmira“. Hotel „Kasina“ sagrađen je još 1858. U nje−govoj kafanskoj sali je, tokom 1918. godine, kratkovreme zasedala i Narodna skupština Kraljevine Srbije.Posle je Skupština i sama počela da podseća na kafa−nu, pa više nije bilo potrebe da boravi u njoj. Hotel„Balkan“ bio je „druga liga“ i tada imao samo jedansprat. Čuvenija je bila pekara, naslonjena na njega, i topo bureku s jajima.Palata „Albanija“, nekada najviša zgrada u ovom deluEvrope, nije dobila naziv po gorkim uspomenama naPrvi svetski rat. U masi terazijskih kafana vladalo jevečito takmičenje oko toga ko će, često zahvaljujući izvučnijem imenu, privući publiku. Uz „Dva tigra“ i„Bezobraznog Vasu“, ukoso od menze zvane „Alba−nez“, u kući na uglu Knez Mihailove i Kolarčeve,otvorena je kafanica „Albanija“. U njoj su se okuplja−li nosači, pila se čačanska rakija i nabadali ćevapčići.Godine 1937. je srušena, a od neugledne prizemljušeje nova poslovna palata, uz mesto, nasledila i ime. Za−nimljivo je da su, prilikom rušenja stare zgrade, u nje−nim temeljima pronađeni kostur mamuta i lobanja pre−istorijskog čoveka. Terazijska misterija: ko je kome,makar za trenutak ranije, prvi došao glave?Još jedno zanimljivo pitanje: da li su Terazije ravne?Jesu? Nisu! Između trotoara pred Robnom kućom ipočetka stepenica na suprotnoj strani trga, na iviciparka, visinska razlika je – devet metara! Poslednjakrupna regulacija Terazija obavljena je 1948. godine.Uzalud su skidane cvetne rundele i fontane – beograd−ske krivine se ne daju tek tako ispravljati!

(„Čekajući Spasovdan“, 2005)

� Veliki protest penzionera biće organizovan 27. februara u 11 časova na Trgu republike u Beogradu

TERAZIJE-JE-JE-JE...

kolu

mna

Piše: Aleksandar Crkvenjakov

njene filijali Fonda PIO u mestu gde žive podnesu zahtev da imizda uverenje kako im je u prethodne tri godine isplaćivana pen−zija i o visini i načinu isplate neisplaćenih delova penzije. Do sa−da je podneto više od 100.000 ovih zahteva, a prema rečima našegsagovornika, filijale koje na njih odgovaraju odgovaraju samo nadeo koji se odnosi na način isplate penzija u prethodne tri godine,što je penzionerima u daljim postupcima dovoljno. Planirano je dakampanja masovnog podnošenja ovih zahteva traje do kraja mar−ta, a cilj je da se podnese 200.000 zahteva.

U slučaju neizdavanja traženih uverenja prvo bi sledila žalbaFondu PIO zbog ćutanja uprave, a kasnije i tužba Upravnom su−du. Vođenje upravnog postupka radi dobijanja rešenja o smanje−nju penzija advokati sa kojima Udruženje sarađuje smatraju nede−lotvornim jer penzioneri imaju rešenja o penzionisanju koja supravosnažna i niko ih bez njihove saglasnosti ne može izmeniti.

– Sledeći korak jeste podnošenje predloga Državnom pravobra−nilaštvu za mirno rešenje spora i vraćanje neisplaćenih delovapenzije sa zakonskom kamatom. Mirnim rešenjem spora država biizbegla ogromne troškove koje podrazumevaju sudski postupci,što je obaveza i nadležnost Državnog pravobranilaštva. Ukolikoni to ne urodi plodom, sledi pokretanje postupaka pred parničnimsudovima, zatim vođenje postupka pred Sudom za ljudska pravau Strazburu i Komitetom za ekonomska i socijalna prava u Brise−lu – kaže Jovan Tamburić.

On navodi da će Udruženje u okviru kampanje Vladi Srbije iUstavnom sudu dostaviti predloge za ukidanje Zakona i regulisa−nje vraćanja neisplaćenih delova penzije s kamatom.

Obrasci za postupke kod Fonda PIO i Državnog pravobrani−laštva, koje bi radi masovnosti i izbegavanja troškova penzioneripodnosili sami, mogu da se nađu na portalima penzin.rs, KVP Ad−miral, „Fejsbuk“ stranici „Penzioneri Srbije“, fotokopirnicama ublizini filijala Fonda PIO, a sve informacije mogu da se dobiju i uUdruženju. Sve ovo važi i za civilne penzionere jer je većina voj−nih penzionera zahteve već podnela.

Penzioneri koji bi hteli da postupke vode uz pomoć advokatapreko Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica moguračunati na besplatno zastupanje sve do međunarodnih pravnih in−stitucija sa minimalnom advokatskom nagradom na krajuuspešnog postupka.

Pet spornih rešenjaProf. dr Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda, kažeda je Zakon o privremenom uređivanju načina isplatepenzija štetan i manjkav ne samo sa finansijske strane inaveo nekoliko činjenica koje to potvrđuju:� U njegovom imenu piše da je privremen, ali ta privre-

menost može da potraje. Za penzionere koji su umeđuvremenu umrli smanjenje penzija bilo je trajno.

� Ovim zakonom država je uzela deo penzija, a to jeneka vrsta eksproprijacije bez naknade. Po našemUstavu, eksproprijacija je moguća u javnom interesu,ali tada mora da se plati određena naknada, a ovdenikakva nije plaćena.

� U članu 4. Zakona piše da se isplate penzija izvršene uskladu sa ovim zakonom smatraju konačnim, a toznači da penzioneri po tom zakonu ne mogu dobitiono što im je uzeto.

� Zakonom je povređeno i ustavno pravo na žalbu. Na-ime, Fond PIO nije na osnovu ovog zakona doneo no-va rešenja o visini penzija, odnosno njihovom umanje-nju. Da jeste, penzioneri bi imali pravo na žalbu, aovako nemaju. Jer ako nema razloga žalbe, a taj raz-log bi bilo novo rešenje sa kojim nisu zadovoljni, nemani žalbe.

� U Evropskoj socijalnoj povelji, koju je naša zemlja ratifi-kovala, piše da je svaka država potpisnica dužna dasvoj sistem socijalne sigurnosti održava na zadovolja-vajućem nivou i da ga postepeno podiže na viši nivo.Naša država je ovim zakonom uradila upravo suprot-no, ne samo što nivo nije postepeno povećala većga je smanjila, odjednom i drastično.

12 DRUŠTVOBeogradski glas, 31. januar 2018.

Dragica Bg. Pušonjić

Ustavna reforma pravosuđa, koju je predložilo Mini−starstvo pravde, ne donosi Srbiji sudsku vlast kojaima moć da kontroliše zakonodavnu i izvršnu, iz−

ričita je prof. dr Vesna Rakić Vodinelić. Ona potcrtava da sunačin i nadležnost za izbor sudija osnova pravne države u ko−joj sudska vlast može efikasno da kontroliše izvršnu poli−tičku vlast, od lokalnog nivoa do šefa države.

– U Evropi ima nekoliko modela. Srbija je prihvatila je−dan, karakterističan za države u tranziciji, ali i za neke zemljestabilne demokratije, po kome sudije i javne tužioce bira ne−zavisni pravosudni organ, pravosudni savet (bez obzira nanazive koje nosi). Da bi taj organ bio odista nezavisan, uticajpolitičara i politike na njegov sastav i imenovanje mora bitišto manji. Upravo otuda potiče jedan od standarda SavetaEvrope (SE), čiji je Srbija član od 2004, da broj sudija (i/ilitužilaca) u pravosudnom savetu bude makar jedna polovina,a da te sudije (tužioce) na slobodnim i tajnim izborima bira−ju njihove kolege – kaže na početku razgovora za Beogradskiglas prof. dr Vesna Rakić Vodinelić

Zašto ocenjujete da kroz 24 ustavna amandmana jačapolitički uticaj na sudsku vlast i pogoršava nezavisnostsudija i sudstva?

Izmene bitno pogoršavaju sadašnje stanje u kome dobarbroj sudija ne postupa nezavisno. Ključni problem je u nad−ležnosti i sastavu Visokog saveta sudstva (VSS), koji bira su−dije. Prema radnoj verziji ustavnih amandmana, VSS ima de−set članova, polovinu biraju sudije, a preostalih pet istaknu−tih pravnih stručnjaka bira Narodna skupština. PredsednikVSS ne može biti sudija. Kod podele glasova odlučujući jeglas predsednika VSS jer on ima dva glasa. To je bitno uoči−ti, budući da je broj glasova (iako ne i broj članova) 6:5 naštetu sudija. Tzv. istaknuti pravni stručnjaci su neodređenpojam, a krajnje problematično je što njihovu „istaknutost“(nije upotrebljen npr. pridev „ugledan“) ne ocenjuju njihovekolege nego Skupština kao politički organ. Neko može dabude „istaknuti“ pravni stručnjak iako nije ugledan u očimakolega. Kao primer navodim Aleksandra Martinovića, pred−sednika poslaničke grupe SNS−a. On je doktor nauka, preda−je na univerzitetu, odista se „ističe“ na političkom polju i kadto saberemo – on je „istaknut“ i istovremeno pravni stručn−jak, ali će malo ko poverovati da je u VSS spreman da nastu−pa i odlučuje nezavisno i samostalno. Dosadašnji cinizamove vlasti uverava me da će u VSS ući „istaknuti“ pravnistručnjaci sličnog profila. Cinično je smišljen i sastav tog or−gana, pet sudija, pet stručnjaka. Dakle, formalno je poštova−na preporuka SE da najmanje jednu polovinu Saveta moraju

činiti sudije. Ali, „druga strana“, tj. istaknuti pravni stručnja−ci koje bira Skupština ima šest, a ne pet glasova, pa se poli−tička volja sada prenosi u VSS koji bi morao da bude neza−visan od političke volje. Preporuka SE zapravo nije poštova−na. Sve je to jedna otvorena spirala sitnog kalkulisanja, za−pravo, šibicarenja koje neće prevariti nikoga, ali koje ovavlast još može nametnuti.

A kako je provučen uticaj izvršne vlasti?Taj put pomalo liči na

loš kriminalni roman.Formulisanje ustavnihamandmana o pravosuđuje u nadležnosti Ministar−stva pravde, koje je iz−

vršni politički organ.Ono je 2014. imenova−lo Radnu grupu za analizu izmene ustavnog okvira o pravo−suđu, koja je trebalo da izradi ovu analizu i da na osnovu njepredloži tekst ustavnih amandmana o pravosuđu. Radnagrupa je izradila analizu, ali drugi deo posla (radna verzijateksta ustavnih amandmana) ne potiče od nje. Sama analizaove grupe je kritična prema aktuelnom ustavnom uređenjupravosuđa. Štaviše, u javnoj debati o ustavnoj reformi pra−vosuđa Ministarstvo nije javnosti iznelo svoju radnu verzi−ju. Mnogi učesnici u javnoj raspravi, stručna udruženja i ne−ke nevladine organizacije, izašli su iz rasprave jer nisu uzi−mani u obzir njihovi predlozi. Ministarka pravde je, prili−kom objavljivanja radne verzije amandmana, izjavila da sunju sačinili službenici Ministarstva. To nije istina.

Niste jedini koji pitaju šta će nama Visoki savet sud−stva i Državno veće tužilaca. U čemu je tu tačno pro−

blem (i iz ugla ovih amandmana)?Pomenuta radna grupa nije analizirala pitanje da li su na−

ma potrebna dva saveta. Mislim da sam među retkima koji suse uopšte bavili time. Čini se da su i stručnjaci nekritički pri−hvatili rešenje Ustava iz 2006. po kome imamo Savet i Veće,

jedan za sudije, a drugi za tužioce. Uverena sam da preo−vlađuju razlozi za jedan pravosudni savet. Najpre, Srbija jemala zemlja i, iako ima veliki broj sudija na 100.000 stanov−nika, kad se uporedi sa drugim evropskim državama, ukupanbroj sudija, računajući i sudije za prekršaje, kreće se oko3.000. Znatno veće evropske zemlje imaju samo jedan pra−vosudni savet. Uvođenjem tužilačke umesto sudske istrage uSrbiji se približio položaj sudija i javnih tužilaca. To traži dai javni tužioci budu po Ustavu i zakonu ne samo samostalniveć i nezavisni, a ovim amandmanima učinjeno je upravo su−protno. Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, pra−vo na pravično suđenje obuhvata i pravično postupanje to−kom istrage, pa ima mnogo razloga za jačanje nezavisnostitužilaca. Stručno usavršavanje sudija i tužilaca treba stavitipod kontrolu jednog pravosudnog saveta jer su zahtevi pro−fesije bitno slični. Takođe, ne sme se zanemariti ni finansij−sko opterećenje; oba saveta finansiramo iz budžeta, a jedanbi svakako manje koštao.

Oko Pravosudne akademije (PA) lome se koplja odosnivanja. Kako se politika meša u rad Akademije, otkudinsistiranje da ona uđe u Ustav i da li je Ministarstvopravde sada na dobar način rešilo taj problem?

Prerastanje PA u ustavnu kategoriju javno je zatražio njenAlumni, telo koje čine svršeni akademci. Može se pretposta−viti da organi Akademije (Savet i direktor) podržavaju pred−log. Već iz ugla samog zakona nije teško detektovati poli−

tički uticaj. SavetPA ima devet čla−nova: četiri imenu−je VSS, dva DVT itri Vlada Srbije.VSS i DVT biraNarodna skupština.Razumno je bilo

očekivati da Akademija sprovodi politiku vlasti, što je onaučinila na različite načine. Pažljivo čitanje radne verzijeustavnih amandmana o pravosuđu pokazuje da je sačinjenapo idejama koje je u javnoj raspravi, organizovanoj prekoMinistarstva pravde, ponudila nova organizacija pod nazi−vom Akademska mreža za vladavinu prava – ROLAN (izaove gotovo romantične skraćenice krije se naziv na engle−skom: Rule of Law Academy Network). Tekst ustavnihamandmana ove organizacije dostupan je na veb−straniciVladine Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom. Za−to je krajnje sporna tvrdnja ministarke pravde da su radnuverziju amandmana sačinili službenici Ministarstva. Jedi−no ako službenici istovremeno rade za ROLAN. Inače, ipomenuti Alumni je bitan deo ROLAN−a, u koji suuključene druge organizacije, pa i jedan naučni institut –Institut za kriminološka i sociološka istraživanja. Sve u

RAZGOVOR: DR VESNA RAKIĆ VODINELIĆ,

Šibicarenjem do ustavnih

�Ne može se očekivati od vlasti, pogotovo akoje ona autoritarna, da se dobrovoljno odrekneprerogativa i privilegija

�Aleksandar Martinović, predsednikposlaničke grupe SNS−a jeste dok−tor nauka, predaje na univerzitetu,odista se „ističe“ na političkom po−lju, ali – da li je i ugledan pravnik?

Plaćanje već plaćenog Decenijama su sudije birane iz redova sudijskih po-

moćnika i saradnika, koji su zanat pekli u sudovima, a ko-ji, tvrdi se, odavno drže na nogama naše sudstvo. Šta će bi-ti sa njima: hoće li morati da na PA uče ono što su većnaučili u sudovima ili nikada neće moći da postanu sudije?

Izgleda da sudijske i tužilačke pomoćnike čeka neizvesnasudbina. Ako predložena rešenja opstanu, oni pomoćnicikoji nameravaju da postaju sudije ili tužioci moraće ponovoda uče ono što su već naučili. Država je osnivač PA. Aka-demija je javna ustanova, pa ćemo opet morati iz budže-ta da plaćamo da sudski i tužilački pomoćnici još jednomnauče ono što već znaju. Toliko nam dobro ide, da je toveć sramota!

Foto

:Kat

arin

a C

vijo

vić/

E st

ock

Age

ncy

13Beogradski glas, 31. januar 2018.

�Na sajtu Ministarstva pravde istovremeno stojenepovoljna ocena rada Pravosudne akademije iradna verzija amandmana koja Akademiju ustanovljava kao ustavnu kategoriju!

UNIVERZITETSKI PROFESOR PRAVA

promenasvemu, prema radnoj verzijiamandmana proizilazi da PA po−staje ustavna kategorija: ona senaziva „institucija za obuku u pra−vosuđu osnovana zakonom“.

S druge strane, samo Ministar−stvo pravde je 2014. godine imeno−valo Radnu grupu za reformisanje irazvoj PA, koja je izrazito kritičkiocenila njen rad. Čak dve radnegrupe Ministarstva su se saglasileda PA ne treba da bude ustavna ka−tegorija, a ona je to ipak postala.Apsurdno je govori o neozbiljnostiMinistarstva pravde. Na njegovomsajtu istovremeno stoje nepovoljnaocena rada PA i radna verzijaamandmana koja Akademiju usta−

novljava kao ustavnu kategoriju!

Da li je samostalnost i nezavisnost javnih tužilaca, uz sve specifičnosti u odnosu nasudstvo, adekvatno postavljena predlogom amandmana na Ustav? Šta je tu dobro, ašta loše?

Ukupno gledano, pogoršan je položaj javnih tužilaca, a naročito njihovih zamenika. For−malno, njih više neće birati Skupština već Visoki savet tužilaca, čiji je sastav još više obe−ležen političkom ulogom Skupštine nego sastav VSS: broj zamenika tužilaca koje biraju sa−mi tužioci manji je i nepovoljniji nego kada je reč o sudijama. Zamenici tužilaca, koji inačeobavljaju glavni deo posla, stavljeni su pod čvršću kontrolu javnih tužilaca. Umesto repu−bličkog javnog tužioca, radna verzija predlaže vrhovnog državnog tužioca (VDT), koga bi−ra Narodna skupština i koji je odgovoran Skupštini, dok svi tužioci odgovaraju VDT.

U obrazloženju amandmana Ministarstvo se poziva na stavove Venecijanske komisijei Komiteta ministara Saveta Evrope. Znači li to da EU od nas traži upravo ovakve ustav−ne promene?

To je samo formalno pozivanje na visoke autoritete koje pominjete. Na primer, tačno jeda u VSS jednu polovinu čine sudije koje biraju sudije, a ne više Narodna skupština.Međutim, po broju glasova, kao što sam već objasnila, oni čine manjinu, a glavnu reč ima−ju „istaknuti pravni stručnjaci“ koje će birati skupštinska većina, naglašavam, ne samo ovevlasti, nego bilo koje druge – jer ustav se ne piše za četiri godine. Tačno je da predsednikesudova više ne bira Narodna skupština nego VSS, ali ovaj novi, neobičnog sastava i raspo−reda glasova. Ne verujem da je EU to očekivala, ali nisam sigurna da neće tolerisati, izu−zev ako stručna udruženja sudija i tužilaca to detaljno ne objasne.

Šta biste mogli da pohvalite u amandmanima Ministarstva pravde? To što su, za razliku od Ustava 2006, predlozi za promenu Ustava objavljeni, a ne držani u

tajnosti. Kad je reč o sadržaju amandmana, jedino to da predsednike sudova više neće biratiNarodna skupština i očekivanje da će „istaknuti pravni stručnjaci“ biti nezavisni, nekorumpi−rani, nepodložni nepotizmu, uprkos tome što ih bira skupštinska većina, ma koja i kakva onabila danas i ubuduće.

Niste li prestrogi u oceni da su predložene promene neodgovorna improvizacija države? Verujem da uopšte nisam stroga. Ako Ministarstvo pravde osnuje dve radne grupe, koje

sâmo bira, pa onda te grupe obave deo poverenog posla i objave rezultate, Ministarstvo ihignoriše (štaviše jedna radna grupa, iz meni nepoznatih razloga, ne obavi svoj posao do kra−ja), pa Ministarstvo objavi ustavni tekst za koji tvrdi da su ga sačinili službenici, pri čemuse taj tekst bitno podudara sa predlozima jednog od učesnika u raspravi, nedavno osnova−nog, a bitno se razlikuje od analiza radnih grupa – kakva bi vaša ocena bila? Sve bi me topodsećalo na pesmicu „Kolariću, paniću, sami sebe zaplićemo, sami sebe rasplićemo“, kadrazlika između jednog ministarstva pravosuđa i dečjeg obdaništa ne bi morala da postoji.

Zašto je tako trnovit put od ustavnog proklamovanja podele vlasti do njenog zaživljavanja? Uvek je bio takav. Za vladavinu prava se mora istrajno boriti. Bez istrajnosti i jasnih ar−

gumenata, kao i bez razotkrivanja kalkulantskih prevara, ovde neće biti dobrog rezultata.Ne možete očekivati od vlasti, pogotovo ako je ona autoritarna, da se dobrovoljno odrekneprerogativa i privilegija. Poslednji put na tako nešto je bio spreman Zoran Ðinđić. Dugo prenjega i dugo posle njega – niko.

Žena razmišlja 50 godina unapredRazgovarala: Hana Adrović

Čaj od nane, od kamilice, hibisku−sa... bilo koji. Skuvajte jedan i na−stavite sa čitanjem. Gošću najno−

vije epizode emisije „Nešto drugačije“ po−nudila sam misterioznim čajem, čiji je sa−stav tajna koliko i recept za „koka−kolu“,a zatim smo uhvatile dah i uronile u plićaksvakodnevnih tema. U nastavku čitajte de−lić mog razgovora sa Jelenom Maćić.

Koji su ti bili „omiljeni“ beogradskiradovi u protekloj godini: fontana, Ska−darlija, pa i za novogodišnje kićenje bi−li su potrebni nekakvi radovi?

− Jeste, imali smo i jelku, ali definitivnomi je „omiljena“ fontana. Kružni tok naSlaviji je na nižoj tački od Bulevara iokolnih vračarskih ulica, tako da proizvo−di jedan zanimljiv eho u komšiluku koji ukombinaciji sa hukom vode stvara nepri−jatan zvuk sličan radiju koji stalno krči.Ali ta fontana ima muzičkog urednika,ima i direktora. Fontana je zapravo firma.Skadarliju sam gledala lično i personalnojer živim blizu. Sklonili su kamen, natova−rili to i odvezli u nepoznatom pravcu. Istose desilo i u Nišu, gde je bila pra−va turska kaldrma. Sticajem okol−nosti stupila sam u kontakt sačovekom koji se bavi uređenjementerijera i koji mi je objasnio datrenutno na Zapadu imućni ljudivole da koriste materijal sa isto−rijskim i geografskim poreklomkad grade nešto i spremni su da tolepo plate, tako da im našadržava, izgleda, to izvozi. Ali za−nimljivo da je ovi naši sve što ra−de – rade noću.

Zašto je to tako?− Pa navika. Navika je čudo.

Danas radiš jedno, sutra drugo,prekosutra zglajzneš u politiku.Ali navike ostaju iste, sve su tonoćni radovi.

Da li aktuelna gradska vlast želi daostavi utisak neimarstva po svaku cenu?

− Apsolutno. Ali problem je u tome štooni ne znaju to da rade. Oni nisu u stanjukokošinjac da sagrade, a kamoli građevi−nu. Nisu estete. Pritom, ne vole Beograd.Oni vole te splavove i te restorane iz kojihne izbijaju. Njih pozorište videlo nije, Ka−lemegdan ih video nije. Zapravo, njih uli−ca videla nije. Oni ceo ovaj grad gledaju izsvojih službenih automobila, iza zatamnje−nih stakala vozeći se od tačke A do tačke B.Oni ne znaju šta je narod, šta su Beograđanii kako oni žive. Sve ovo je njihova perverz−na vizija Beograda, kao neka kineska kopi−ja Dubaija. Poprilično otužno.

Raspisani su gradski izbori za 4.mart, a najnovija koalicija koja je pri−vukla pažnju jeste ona između „Dostaje bilo“ i „Dveri“. Da li si ispratila to?

− Sve sam ispratila. Ali meni je mnogozabavnije da pratim kako ljudi reaguju nato. Ne znam zašto su svi bili iznenađeni,po mom mišljenju, to je jedna prirodnakoalicija. „Dosta je bilo“ je, ponekad, čak

i neprijatno bez kompromisa, „Dveri“ ta−kođe, mada mislim da su oni nešto fleksi−bilniji. Kad uporedimo programe jedne idruge stranke, vidimo da se oni gotovopodudaraju, i jedni i drugi se zalažu zastvarnu lustraciju. Koliko sam razumela,oni su tehnička koalicija na nivou Beogra−da, što znači da su se složili oko ključnihtačaka za gradske izbore, a razlike odlučilida ostave po strani. Meni je to potpunookej, mislim da su te razlike među njimaminimalne i po mom mišljenju nebitne uovom trenutku.

Kako vidiš ostatak opozicionog delo−vanja na gradskim izborima 4. marta?

− Od nečega što je krenulo pod idejom„zajedno“ oni su krenuli da se usitnjavaju.Ali nije problem što se usitnjavaju, negošto se to na jednom mestu usitni, pa nadrugom umnoži, pa se na drugom usitni, ana trećem umnoži... Da su žene u pitanju,postoji adekvatan izraz šta mislimo o ta−kvim ženama, ali pošto su muškarci, ondaim se to tumači kao „šmekerizam“. To jeta muška problematika, muškarci su mno−go sujetniji od žena. Žena je spremna dapravi kompromis, ona kad pravi kompro−

mis, razmišlja 50 godina unapred. Znamda muškarci vode ovu državu i meni je tobeskrajno smešno. Neću sada da kažemšta se tu meri, ali možemo da naslutimo.Međutim, DS mi malo nije jasan u svemu,ali oni će standardno dobro da prođu u Be−ogradu. Šapić ima ogromnu podršku naNovom Beogradu, tako da mislim da jeneminovno da neko uđe u koaliciju sanjim.

Da li ti se čini da Šapić u poslednjevreme sve više voli da nas podseća da jenagrađivani sportista, misliš li da toima veze sa kampanjom?

− Pa naravno, provalio je da patetika ra−di. Za njega glasaju penzionerke, a ima ihdosta na Novom Beogradu. Pa još kad or−ganizuje izlete za penzionere, pa kad uđeu svaki bus da ih pozdravi, a one se sve ki−koću, pa kažu „pazi kako je lep, hihi“. Patako je i Boris Tadić dobio izbore. Ja samjoš tada rekla da mislim da nismo u prilicida biramo najlepšeg...

(Ostatak intervjua možete pogledati na„Nešto drugačije“ „Jutjub“ kanalu)

Novi reizbor sudija i tužilaca?!

Ustavne promene pratiće ustavni zakon o njihovomsprovođenju. Šta tu možemo očekivati? Ustavni zakon za sprovođenje Ustava iz 2006. otvorioje vrata za opšti izbor i reizbor sudija, koji se, kao štosvi znamo, završio neslavno i nedostojno. Iz nedavneosione kritike sudija, koju je izrekao gradonačelnikNovog Sada, ponovio predsednik Republike, a sarazumevanjem prihvatila ministarka pravde, moglibismo, imajući u vidu radnu verziju amandmana ipoznajući način funkcionisanja vlasti u Srbiji u po-slednjih nekoliko godina, osnovano zaključiti da ta-ko nešto nije isključeno. A i nezavisno od toga, pra-vosuđe će pretrpeti potres i još nekoliko godina ćese baviti više sobom nego građanima.

NEŠTO DRUGAČIJE SA JELENOM MAĆIĆ

14 FORUMBeogradski glas, 31. januar 2018.

Tokom parlamentarnih,zatim predsedničkih, pana kraju upravo

održanih lokalnih izbora u Mi-onici, Pećincima, Negotinu, iz-bora za mesne zajednice kojetakođe imamo sveže u pamćen-ju, mnoge su stvari postale kri-stalno jasne. Jedna od njih jezašto pojedine društvene grupeprolaze kroz tako tešku torturuu ovoj zemlji. Pre svega mislimna poljoprivrednike i preduzet-nike, ali i na sve ostale.

Prikupljanje sigurnih glasovaje sasvim legalno sredstvo poli-tičkog delovanja ukoliko seglas ne dobija pretnjom, uce-nom ili potkupljivanjem, ukoli-ko se dani predizborne tišine nekoriste za najjače pritiske na bi-rače – obilaske po kućama i,bukvalno, izvlačenje ljudi nabiralište s naredbom da glasajuza trenutnu vlast. Sasvim je le-galno prikupljati sigurne glasove ukoliko nema poklanjanja paketasa osnovnim životnim namirnicama biračima, aktivista koji hodajuulicom sa biračkim spiskom, automobila parkiranih ispred biračkihmesta iz kojih upornim pogledom goniči prebrojavaju glasačkoj ku-tiji privedene žrtve. Nažalost, svega ovoga ima. I sve je to ozbiljnoprotivzakonito. Jedino što nedostaje jeste reakcija policije da pohap-si mešetare i počisti ih sa ulica.

Poljoprivrednici, a donekle i preduzetnici, ne mogu da dobiju otkaz,niti će baš za sitnu nadoknadu da pristanu da olako daju svoj glas lošojpartiji. Većina njih je ekonomski nezavisna, pa ih je teško na bilo štaprimorati. Iako ni njima nije lako, oni i dalje ucenjivačima mogu dakažu „ne“.

Trenutnoj vlasti odgovaraju građani kojima je lako upravljati, onikoji su u teškoj poziciji jer su na neki način egzistenciju vezali za vla-dajuću stranku. To su zaposleni u javnom sektoru i njihove porodice,svi oni koji rade tamo gde drža-va daje neke subvencije, pa tuzavisnost poslodavca od sub-vencija shvataju kao svoju zavi-snost od vlasti. Takođe, tu je ideo nezaposlenih koji se još na-da da do posla može da dođepreko članske karte stranke navlasti i, na kraju, oni koji vape da dobiju paket namirnica jer odavnone mogu da ih sebi priušte. Broj ljudi iz ovih kategorija koji i dalje gla-sa po svojoj slobodnoj volji i proceni je, nažalost, nedovoljan za pro-mene u društvu, mada se većina opoziciono izjašnjava dok sedi s rod-binom i prijateljima na slavama i rođendanima. Izborni rezultati uvekpokažu da uglavnom nisu bili iskreni.

Zato su poljoprivrednici i dobrim delom mali preduzetnici opasnostza vlast, grupa u kojoj postoji rizik od otpora, besa, pa čak i pobune.Setite se kako izgleda kad se pobune advokati, taksisti, poljoprivred-nici… Mada, te pobune odavno nema.

Grupa koja je takođe delimično nezavisna jesu penzioneri. Ali us-kraćeni za veštinu baratanja društvenim mrežama, oni i dalje infor-macije dobijaju od tradicionalnih medija, a tu im je garantovanoupadanje u klopku horskih i organizovanih hvalospeva vladajućojstranci. Broj penzionera koji glasa opoziciono takođe je nedovoljanza stvarne promene.

Pravo na pravovremeno i potpuno informisanje, kao i pravo na slo-bodno glasanje, osnovna su civilizacijska i ljudska prava koja su da-nas u Srbiji pogažena. Ustav ta prava brani. Došlo je vreme da nekotreba da brani Ustav od vlasti, jer niti smo valjano informisani, niti je

sloboda glasanja po izboru omogućena. Prvu slobodu nam je oduzeouticaj vlasti na medije, a drugu uticaj vlasti na zapošljavanje u javnomsektoru i povezanim firmama.

Tragično je kako se država odnosi prema porodicama koje žive odpreduzetništva i poljoprivrede. Regulativa se toliko množi i kompliku-je da im život kroje inspekcije, rokovi i papiri. Nameti rastu i po bro-ju i po visini. Promet im pada jer je liberalizacija uvoza urađena mi-mo zdravog razuma za mnoge vrste roba, tržište monopolizuju velikekompanije umrežene u kartele o kojima se ne govori. Državna zemljase daje strancima bez ugovora… Korupcija je okruženje u kojem do-maći mali privrednici moraju da opstanu, ali neki od njih izgube neza-visnost. Kad jednom uđeš u korupcijski lanac, postaješ i ti siguranglas, jer ako nećeš, kreću ucene… Otuda se u Srbiji sve čini da se ipreduzetnici i poljoprivrednici ili porobe ili zdrobe.

Ovaj tekst nije poziv na očaj – već poziv na otpor.Nebrojeno puta sam za

govornicom Skupštine Voj-vodine ukazivala na to da jepodela para putem konkursadiskriminacija onih kojikonkurs nisu primetili, kojinisu informisani, koji neznaju da popune dokumen-

taciju, ili nisu dovoljno brzi i vešti u tome, koji ne barataju računarom,ne znaju ni šta je konkurs, ni gde da ga nađu… Poslednji skandalozniprimer je raspisivanje konkursa Pokrajinskog sekretarijata za poljopri-vrednu mehanizaciju kojim se traži od paora da prikupe dokumentaci-ju i konkurišu u roku od četiri dana, dok prikupljanje potrebne doku-mentacije zahteva mnogo više vremena. Daju im – da im ne daju. Sra-mota. Objašnjavam da je najbolje da se rasterete nameta, obezbede imse ispravni seoski putevi, struja i bunari u atarima, kanalizacija, vodaza piće, smanji papirologija i teška birokratija, pa bi tako dobili svi.Govorim, vlast ćuti i tako ukrug.

Povodom očiglednog protivzakonitog pritiska na građane da gla-saju i kršenja ljudskih prava, dva puta sam se obratila ombudsmanuu Pokrajini Vojvodini. Prvi put mi je oduzeta reč kad sam ovu temuotvorila na njegovoj tribini. Dobih prekor da zloupotrebljavam skupu političke svrhe! Drugi pokušaj bilo je popunjavanje ombudsma-nove ankete o stanju ljudskih prava u Srbiji, kad sam mu napisalasve ovo. Nema nam ljudskih prava sa neljudskim izborima, zaštit-niče! Pa paori i preduzetnici, izgleda svi, pa čak i intelektualna eli-ta, dobrim delom zavise od vas. Svetlana Kozić

SMISAO UNIŠTAVANJA POLJOPRIVREDNIKA I PREDUZETNIKA

OvakvaKad će ustati paori?Skoro ceo svoj život živim u Švaj−

carskoj, prošao sam mnogo graničnihprelaza i carinskih kontrola, ali ovo

što se dešava na srpskim graničnim prelazi−ma nema nigde u Evropi. Čekati na jednommestu sedam−osam sati, toga ima samo u rat−nim područjima, ne i u srcu slobodneEvrope.

Švajcarska, jedna od najuređenijih zemal-ja sveta, ima svoje turiste, ima i svojugraničnu kontrolu, ali kad se na carinskomprelazu nakupi mnogo vozila, ona odjed-nom pusti 20, a zaustavi tri-četiri, pa nikadnema gužvi. Kod njih i kad su najvećegužve (Vaskrs, Božić, Gothard tunel), nečeka se više od sat vremena.

U Srbiji se čeka ne samo na graničnimprelazima, već i na naplatnim rampama, kaoi na svim državnim šalterima, u poštama,bankama... Je li to samo loš običaj ili nemoćdržave da organizuje svoje službe?

Kakav je to pregled dokumenata i vozilana graničnim prelazima? Koju tehnologijukoriste? Brze skenere ili aparate od pre 20godina? Čemu kontrola svakog putnika,prtljaga i automobila kad se izlazi iz zemlje?Koliko je to vremena po putniku? Ne moženiko reći da je to uobičajeno. A kad nastanehaos, onda kao papagaji, godinama, koriste

KAKO JE PRIČA O

Lažu

�Ne može se očekivati od vlasti, pogotovo akoje ona autoritarna, da se dobrovoljno odrekneprerogativa i privilegija

Svaka država ima prevarante, od sitnihdo krupnih, i svaka država se protivnjih bori. Neke su u toj borbi (i preven-

ciji) uspešnije, neke su manje uspešne, ali svežele da spreče prevare, a ako se već dese, na-stoje da kazne prevarante. Zato države donosezakone kao što su zakoni o obligacionim od-nosima, o zaštiti potrošača itd. Kad se u nekojdržavi često dešavaju prevare koje prođu ne-sankcionisane, reč je o lošoj državi. Kad jeprevarant sama država, onda države nema,ostaje samo privid.

Ovih dana je vrh države pokrenuo priču ojeftinim stanovima. Ako zanemarimo dile-mu da li je to u opisu posla predsednika, ko-ji projekat najavljuje i bavi se time, može-mo da pogledamo, ne tako davnu, istorijupriče o jeftinim stanovima.

Vlada Srbije je isto pitanje već pokretalau nekoliko navrata. Tako je 2009. godineMilutin Mrkonjić izneo plan po kome će sezidati stanovi po ceni kvadrata od 566 evrabez PDV-a. Oliver Dulić, Šutanovac i ostaliga oduševljeno prihvataju. Dinkić najavlju-je povoljne kredite uz subvenciju države, aDulić je na konferenciji za štampu izjavioda je ubeđen da će Vlada uspeti da ubedi lo-kalnu samoupravu da se odrekne taksa, nebi li cena bila pristupačna porodicama saprosečnim primanjima.

Međutim, kad je na Voždovcu počet pro-jekat izgradnje naselja „Stepa“, cena je na-glo skočila na 1.290 evra po kvadratu. Ob-

Foto

: Kat

arin

a C

vijo

vić/

E st

ock

Age

ncy

15Beogradski glas, 31. januar 2018.

PISMO IZ DIJASPORE

Srbija nije za EU

Srpska ekonomija suočava se saproblemima niske konkurentnosti,nedefinisane ili u najmanju ruku

nejasno definisane industrijske politike, tenetransformisanog javnog sektora.

Lek za prevazilaženje tih problema,svakako, nisu subvencije koje državaizdašno poklanja investitorima u iznosimaod 10.000 evra, u nekim slučajevima iviše od toga, po radnom mestu, jer da tojeste lek, zbog dužine trajanja terapije uvidu subvencija kao mamca za privlačen-je stranih investicija, on bi već pokazaosvoje rezultate u jačanju izvoznih perfor-mansi domaće ekonomije i rastu produk-tivnosti. Umesto toga, prema poslednjemizveštaju Svetskog ekonomskog foruma,Srbija se, od 137 analiziranih zemalja,nalazi na 133. mestu po svojim izvoznimkapacitetima. Osim toga, ta terapija jeneselektivna i velikim delom netranspar-entna, što govori o postojanju tzv. crnekutije u procesu odlučivanja dodeljivanjasubvencija. Pri tome se ne pravi razlika podelatnostima, nego se sredstva odobravajuod tekstilne industrije, preko industrijeobuće, pa do industrije auto-delova. To jedokaz o nepostojanju industrijske politikekoja bi jasno osmišljena, sa preciznodefinisanim ciljevima, mogla da podižekonkurentsku snagu srpske ekonomije.Ona se ne može unapređivati ulaganjima uradno-intenzivne delatnosti koje tražeslabo plaćenu radnu snagu. Naprotiv,neophodni su jasni kriterijumi za vremen-ski ograničeno subvencionisanje samoonih delatnosti koje zahtevaju sofistici-raniju tehnologiju i visokokvalifikovanuradnu snagu, dok bi kroz sistemsku borbuprotiv sive ekonomije, redukovanjeparafiskalnih nameta i relaksaciju nametana rad, trebalo otvoriti prozore da prodišedomaća privatna inicijativa, odnosno pre-duzetnički duh, a da privučene straneinvesticije ostanu na srpskom tržištu.

Ukoliko se ne promeni postojećaekonomska politika dominantno baziranana neselektivnom subvencionisanjuekonomije, Srbija će se usidriti kao tržišniprostor jeftine radne snage sa niskimkvalitetom života i niskim privrednimkompetencijama. U tom slučaju, osimeventualnih prirodnih resursa, samo jefti-na radna snaga ostaje element konkurent-nosti domaće ekonomije, a to jedno društ-vo ostavlja i u materijalnom i u kulturnomsiromaštvu. Tako bi odliv mozgova ostaozakonomerna karakteristika u procesumigracija iz Srbije. Već sada se posposobnosti da zadrži talente u pomenu-tom izveštaju Srbija nalazi na 134. mestu,a da privuče stručnu radnu snagu sazahtevnijim veštinama na 132. mestu nalestvici globalne konkurentnosti Svetskogekonomskog foruma.

Prof. Pero Petrović, Stari grad

POGREŠNOLEČENJE

EKONOMIJE

GRADNJI JEFTINIH STANOVA POSTALA BAJKA

na kvadratjašnjenje: Dulić nije uspeo da ubedi Đilasa!

Valja platiti naknadu za građevinsko zemljištekoju određuje gradska vlast i od koje će se fi-nansirati izgradnja pratećih sadržaja. ,,Evo, vidi-te, donet je i urbanistički plan, ovde su ucrtanedve škole, dva vrtića, ogranak doma zdravlja od1.900 kvadrata u okviru multifunkcionalnogprojekta, koji će imati još i tri pijace (zelenu itehničke robe), tržni centar....“, govorili su po-tencijalnim kupcima. I zaista, postojao je zva-ničan državni dokument (urbanistički projekatnaselja br 350.13-13/20 od 23. 7. 2010), koji jepredviđao sve pomenute prateće sadržaje i jošneke druge. Vlada je, preko svog agenta GDS,angažovala firmu za promociju naselja u komznačajan deo ima promocija baš tih sadržaja(http://www.goblenstudio.rs/portfolio-item/na-selje-stepa-stepanovic/).

Vlast na republičkom, gradskom i opštin-skom nivou te 2010. godine imala je Demo-kratska stranka sa svojim koalicionim partne-rima, među kojima se naročito isticao SPS(sveže opran, uveden u Internacionalu od stra-ne Tadića, čiji je lider Dačić od lica nepoželj-nog u SAD preko noći postao Najevropljanin,pozvan kod Bajdena na doručak).

Dakle, vlast je naplatila prateće sadržaje inije ih isporučila.

Zamislite da dođete u turističku agenciju dauplatite letovanje od 566 evra koje su reklami-rali. Tamo vam kažu da je to samo ,,osnovnacena“, da za taj novac plaćate samo plažu, a daza sobu, hranu i sve ostalo što spada u all in-

clusive treba ukupnoplatiti 1.290 evra. I vise premišljate, meritekoliko zvezdica imahotel, kakva je usluga,prelomite i platite. I otputujete. A tamo nemahotelske sobe. Umesto sobe ponude vam ćebeda možete da spavate na plažnim ležaljkama.Umesto kupatila možete da koristite tuš naplaži (do mile volje), a umesto restorana ,,onajkiosk s girosom radi 24/7“! Da li biste pomi-slili da je turistička agencija koja je uzela vašnovac i za njega pružila takvu uslugu jednoprevarantsko udruženje?

Zamislite da ste umesto na more otišli na Zla-tibor. I naručite čuvenu zlatiborsku lepinju. Pla-tite i za nekoliko minuta donesu vam lepinju, sa-mo nema kajmaka već je namazan margarin,umesto da je umočena u moču (od pečenja) iugrejana, potopljena je u ohlađeno ulje iz frite-ze... Dakle, od onoga što čini zlatiborsku lepinjudobili ste samo lepinju. Da li biste pomislili daje ta kafana jedno prevarantsko udruženje?

A kad kvadrat umesto 566 evra platite 1.290,da biste živeli u naselju u kom na 200 metara odstana imate jednu školu i jedan vrtić (a malo da-lje u naselju drugu školu i drugi vrtić), na 300metara dom zdravlja (ogranak, da budemo for-malni) koji ima sve što dom zdravlja ima, na 350metara zelenu pijacu i pijacu tehničke robe, tržnicentar i megamarket, a dobijete jednu školu i je-dan vrtić za celo naselje, par ordinacija (tamanim ostali lokali koje nikome nisu mogli da pro-

daju) koji rade tri dana u nedelji po samo jednusmenu, umesto pijace ništa, a umesto megamar-keta „Maksi“? Da li biste pomislili da vam je no-vac uzelo neko prevarantsko udruženje?

Dakle, država (udružena republička, grad-ska i opštinska vlast) postala je prevarantskoudruženje u vreme DS + SPS!

A onda je došlo do promene vlasti. Sadavlast na republičkom, gradskom i opštinskomnivou ima SNS sa svojim koalicionim partne-rima, među kojima se naročito ističe (opet!)SPS. Oni su se našli u šesnaestercu, sa loptomu nogama, pred praznim golom. Mogli su dašutiraju, mogli su da ušetaju s loptom, moglisu da se okrenu i petom daju gol. Ni petom nebi promašili. Moraš baš da se potrudiš da pro-mašiš. I uspeli su, promašili su, i to debelo.

Umesto da novac građana uplaćen za tu svr-hu usmere na izgradnju pratećeg sadržaja, oniguraju izgradnju pumpe koju su stanari nazva-li pumpom srama, prete otvoreno ili prikrive-no udruženju stanara „Stepe“ jer je protiv iz-gradnje pumpe.

Dakle, država (udružena republička, gradskai opštinska vlast) ostala je prevarantskoudruženje i u vreme SNS + SPS! Vreme je daprevarantska udruženja odu. Srbija je zrela dapostane država! Prava država, država u kojojdobiješ ono što platiš. Dejan Ilić

isto opravdanje: „uključili smo sva raspoloži-va sredstva“!

Koliko puta sam, recimo, prelazio prekoSremske Rače na ulazu u BiH (to nisu Batro-vci ili Horgoš), u februaru ili avgustu, danjuili noću, svejedno, bez 15 - 45 minuta nemože se preći granica, bez obzira na to što suu redu samo tri-četiri auta. U poređenju sabosanskom kontrolom, koliko puta su me bezpregleda dokumenata propustili, sa srpskomse to NIKAD nije dogodilo. Kad ih pitam zarazlog, kažu: „radimopo propisu“…

Mnogi naši ljudikoji žive u Evropi svečešće sumnjaju da sedevizni kurs u Srbiji šteluje. U martu 2017.kurs švajcarskog franka bio je za jedan franak116 dinara, a krajem 2017. – 85, 90, 99, anajviše 101 dinar za jedan franak. Dinar jetako enormno skakao preko noći da se jedinomože posumnjati da je to bilo samo veštački.Da li se iko u Srbiji bavi time? Ili se verujerežimu i Jorgovanki (s platom od 5.600 evra)kad se hvale da su oni, eto – „ojačali“ dinar?

Kad uđem u neku banku, kao da sam ušaou pekaru gde je hleb pojeftinio. Puno predšalterima, ne možeš im prići bez pola satačekanja, ni da samo nešto upitaš. Niko ne

podiže ili ne ulaže devize niti dinare, narodsamo traži skupe kredite da bi preživeo.Samo u Srbiji na svakom ćošku postojenekakve državne menjačnice, koje su valjdainstalirane da sakupljaju devize za nekog udržavi. Zašto to banke ne rade kao svuda uEvropi? Nedavno sam u jednoj UBS banci uCirihu pitao za tu „najjaču“ valutu u Evropi –dinar, nisu ni znali da postoji dinar, nego suponudili iranski dinar!

Dva, tri puta godišnje dolazim u Beograd,a cene nikadnisu bile iste,svaka tri mesecasamo su se men-jale naviše. Na

primer, kafa je u kafiću u martu bila 120dinara, a sad je 140-160. Mnogi artikli sku-plji su u Srbiji nego u Švajcarskoj. Jednamoja komšinica je najbolje prikazala tučudnu razliku u kursu. Nekoliko godina trošisvoju deviznu ušteđevinu da bi popunilamesečni budžet. Od 80 do 120 dolara svakogmeseca mora da zameni u dinare da bipreživela. U martu je imala još neke koristiod te zamene dolara, a sad prilikom veš-tačkog pada valute mora da zameni skoro 200dolara. Jedan poznanik spremio je 60.000franaka da kupi stan u Srbiji. Kad je došao da

zameni u dinare, po ovom srpskomnameštenom kursu izgubio je 7.000-8.000franaka. Dakle, nešto tu debelo ne štima. Ko,dakle, kasira tu razliku, ko ima korist od teigranke kursom?

Na putevima Srbije i u gradovima auto-mobili se voze kao da su negde na Bliskomistoku ili u Africi. Pretiču i levo i desno.Trube, samo što ne gaze pešake na prelazi-ma. Nasred kolovozne trake ljudi zaustavlja-ju vozila i negde odšetaju. Parkiraju voziladuž trotoara… Nema pravila, reda, niti kon-trole. Ali su zato vrlo ažurni tamo gde seubira novac na numerisanim parking mesti-ma.

Pisao sam nekim institucijama, rekaosvoja zapažanja i primedbe. Neki, istina,odgovore i potvrde (postoje pisane potvrde)da će u najkraćem vremenu to da reše. Prođei godinu dana, nikad se ništa ne desi, niti seneko pojavi. Najgora stvar u Srbiji je kadčelnici režima napadaju svoje političke pro-tivnike. Javno ih optužuju da su lopovi, dasu pljačkali i da žele i dalje da pljačkaju.Ako je tako, pa što ih ne hapse?

Zar takva država hoće da uđe u Evropskuuniju?

Srdačan pozdrav, Slaviša Todorov, Švajcarska

�Mnogi artikli su skuplji u Srbiji nego u Švajcarskoj

Pismokom

16 REPORTAŽABeogradski glas, 31 . januar 2018.

Kome može da smeta Dragan Janjić, dugogo−dišnji beogradski novinar i glavni i odgovorni ured−nik agencije Beta? Ako znamo da on ni na kojinačin nije povezan sa srpskim ili drugim kriminal−nim krugovima, jasno je da razloge za pomenute„smetnje“ treba tražiti na nekoj drugoj strani.

U kakvim vremenima živimo, i na šta smo sveprinuđeni ovih dana, nije teško zaključiti da je uslučaju Janjića reč o – politici. Tačnije, o onomdelu političkog korpusa kojem se njegovo profesi−onalno delovanje ni na koji način ne dopada.

Podsetimo, aktuelnu hajku pokrenula je Ja−njićeva tvrdnja da je nedavno ubistvo Olivera Iva−novića, lidera kosovskih Srba – politički motivisa−no. I nije on jedini koji tako razmišlja.

Zato su usledile pretnje.Zasada, upućene putem po−sebno kontrolisanih društve−nih mreža na internetu, ali usvojoj suštini – krajnjeozbiljne. Sasvim dovoljno dauznemire i Janjića i sve nje−gove kolege. A posle tra−gičnog događaja u KosovskojMitrovici, na svaku sličnupretnju, bilo kome na srpskojpolitičkoj sceni, mora se gle−dati sa dužnom pažnjom.

Što je još tragičnije, u mnogim ovdašnjim me−dijima Janjićeve muke se ni ne pominju. A i kakobi. Kada Nebojša Stefanović, aktuelni ministarunutrašnjih poslova Srbije, na konferenciji zaštampu izjavi da „opozicija crta metu na čelupredsednika Aleksandra Vučića“, onda za vest osličnoj sudbini jednog beogradskog novinara, jed−nostavno, nema mesta.

Drugim rečima: ni mete nam nisu iste.Viđali smo to i ranije, pogotovo u jeku političk−

ih previranja koja umeju da pogode Srbiju s vreme−na na vreme. Ono što nije dobro, ni profesionalno,jeste to što su kolege onih koji su ugroženi, u ovomslučaju novinara Dragana Janjića, uglavnomspremnije da glavu okrenu na drugu stranu nego dapomognu i njemu i sebi samima.

Umesto toga, osude stižu iz opozicionih poli−tičkih krugova, pre svega od Inicijative „Ne davi−mo Beograd“ i pokreta „Dosta je bilo“.

Ali pozivi policiji da pod hitno preduzme sve štoje u njenoj moći ne bi li zaštitila svoje građane pro−sto se odbijaju o politički zid izgrađen oko ove in−stitucije. Kao i o zid ćutanja kojim su se okružilibeogradski mediji i novinari pojedinačno.

Dodajmo i da u agenciji Beta na čijem je čelu Ja−njić tvrde kako će, uprkos pomenutim pretnjama nadruštvenim mrežama, njihova uređivačka politikaostati nepromenjena. Izveštavaće brzo, sveobu−hvatno i tačno, nezavisno od bilo kakvih političkihili ekonomskih uticaja. To duguju svojim klijenti−ma. I u zemlji i u inostranstvu.

Slobodan Samardžija

NOVINAR NA METI

Događaj nedelje

Piše: Mirjana Šćekić

Zamislite hipotetičku situaciju ukojoj u pedeset i nekoj, posle četvrtveka rada, ostanete bez posla, bez

stalnih prihoda i bilo kakvog egzistenci−jalnog oslonca. To što mnogima od nasdeluje nezamislivo događa se svakod−nevno našim sugrađanima koje možemoda prepoznamo na ulici, u autobusu, napijaci, kako besciljno lutaju izgubljenihpogleda...

Jedna od njih je i nekadašnja uglednanovinarka „Sporta“ Rada Nikolić, koja jeposle 25 godina profesionalnog rada uavgustu 2016. dobila otkaz, zajedno sasvojih jedanaestoro kolega.

Više puta nagrađivana tokom karijere,urednica košarkaške rubrike „Sporta“ostala je upamćena po oštrom peru kojimse beskompromisno obračunavala sanepravdom i glupošću, ali i dubokonadahnjivala generacije asova da, kako biona rekla, „ostave srce na parketu“.�Gubitak posla je sličan teškoj bolesti!

Dok ti se ne desi, misliš da to samo drugi proživljavaju, a onda seprobudiš i shvatiš da si na ulici. Meni je to bio sumrak života, svese srušilo u trenu. Dok je letnji vreo dan izmicao, ljudi se vraćalisa plaže, meni se rušio svet. Kao kad se čovek teško povredi, padok je rana topla, ne boli te i ne razmišljaš o posledicama – pričanaša sagovornica i, uzdržano, ali sa malo gorčine dodaje: – Stizalaje podrška sa svih strana dok nije potonula u zaborav. Zvali su pri−jatelji, kolege, rodbina, dugogodišnji saradnici. Bila sam zvezdavikenda – smeje se svojoj sudbini Rada sa ironijom u glasu izaključuje: „Svakog čuda tri dana.“

I u pekari traže mlađu

� Prošlo je od tada mnogo ponedeljaka, meseci, pa i čitavagodina, ali se ništa nije desilo. Kolege prave rubrike o mojoj sud−bini, daju ti podršku, a ti polako padaš u neku vrstu zaborava –nastavlja priču Rada Nikolić. Konstatuje da je u početku imalaveru u to da će joj se dati šansa da nastavi karijeru.� U prvom trenutku veruješ da će ti neko ipak dati šansu jer

imaš toliko iskustva, pa i kvaliteta. Što mi jednom reče proslavl−jeni košarkaški stručnjak Dušan Duda Ivković: „Zar je moguće dajedan takav igrač bude bez angažmana?“ Pa, Dudo, moguće je –rezignirano mu je odgovorila Rada.

Kako je izgledao period traženja posla?� Vreme curi, nekad brže, nekad sporije, zamoriš se više od

praznih obećanja. Sve je više dana kada sam očajna. Sve je višebesciljnih lutanja po mom gradu za koji sam mislila da u njemuništa loše ne može da mi se desi, a kamoli da mi se ispod noguizvuče životni tepih. Sve su duži periodi samosažaljevanja, a svekraći besa. Ne znaš šta ćeš sa sobom i shvatiš da si u stvari živsahranjen. Shvatiš da možda nikada više nećeš moći da vratišnekadašnji život, koji u finansijskom smislu nikada nije bio ništaposebno, ali je u odnosu na ovaj put u pakao, na koji sam gurnu−ta, pravi let na Mesec.

Šta je Radi preostalo nego da se snalazi. Da li pekara može bitiuteha za sportskog novinara?� Posle par meseci depresivnog stanja počela sam grozničavo

da tražim bilo kakav posao, a pošto su u tom periodu uglavnom

dominirale ponude za rad u pekari,prijavila sam se i bila primljena naprobni rad kao prodavačica peciva.Menadžerka je bila zadovoljna doknije usledio novi udar. Vlasnik pekareučinio je nekome „veliku“ uslugu izaposlio mladu prodavačicu. Pedesetplus je pedeset plus, bez obzira naizgled – samoironično će naša sagov−ornica, dodavši da je bila i na korakda se zaposli kao prodavačica novina.− Glatko sam prošla razgovor samenadžerom koji je bio prezadovol−jan što će dobiti tako kvalifikovanogprodavca. U momentu kad je pružioruku za dobrodošlicu, uz reči „Pa, zarniste srećni“, iz mene je izleteoodgovor: „Pa, i nisam“. To je biopočetak i kraj mog probnog rada ukiosku štampe.

Radini pokušaji su, gle ironije, naneki čudan način gravitirali, barpojavno, nečemu bliskom njenomstarom zanatu – kladionici. Idealno

mesto za nekadašnjeg iskusnog sportskog novinara. �Na radu u kladionici provela sam tri−četiri dana, ali sam zbog

obećanja prijatelja da ću se vratiti svojoj profesiji odustala od lju−bitelja „šarene laže“. Ipak, moram da se pohvalim, i tu sam ostavi−la fantastičan utisak. Izgleda svuda odličan, ali nedovoljan zanovinarstvo, u trenutku kad je prošlo već deset meseci, a navidiku nije bilo ničega ozbiljnog – priča Rada Nikolić.

� Uz podršku prijateljice koja je takođe „imala sreću“ da sapedeset i plus godina ostane bez novinarskog posla obigravalasam čuvene sajmove zapošljavanja, gde su se nudili „sjajniposlovi“ tipa prodavci svega i svačega, spremačice, hostese... Utrenutku kad sam skoro godinu dana bila bez posla primljenasam na rad u kol−centru jedne „poznate trgovinske firme“. Sveje zvučalo kao „posao iz bajke“. Kako drugačije opisati posaotelefoniranja ljudima koje ubeđujete da dođu na takozvanabesplatna druženja, večere.

Posao za jaču dioptriju

Mislila je Rada da će to moći da radi malim prstom, jer uspe−vala je tokom novinarske karijere da izvuče odgovore na svapitanja svojih sagovornika, pa što ne bi mogla da nagovoriljude da dođu na običnu večeru! Ali ne lezi vraže! Šaka i rukasu joj ubrzo od silnog okretanja brojčanika tako utrnule da jebila zrela za fizikalnu terapiju. – Trebala mi je i duplo jačadioptrija jer se u toj firmi štedelo na osvetljenju, pa i na papirusa telefonskim brojevima koji su bili tako sitni da mi se činiloda ću, ako nastavim, umesto naočara nositi tegle!

Nakon početnog entuzijazma na novom poslu usledila jeoseka. – Okretala sam sve veći broj telefona, ali sagovorniciviše nisu bili raspoloženi da me slušaju, pa bih posle mogpočetnog „dobar dan“ čula samo tresak slušalice. Usledila je„drugarska kritika“ menadžmenta sa tendencijom buđenja mojesamokritike, ali i sve veći strah da za obavljeni posao nećudobiti ni dinara. Govorila sam sebi: „Izdrži, Rado, ti to možeš!“Nastavila sam da okrećem i po 400 brojeva u smeni u nadi daće bar njih dvadesetak da proguta udicu prevaranata, pardon,marketinških čudotvoraca, i da će prihvatiti takozvana besplat−na druženja uz „poklon“.

Već je sebe videla sa reumatskim artritisom u rukama i tegli−cama umesto naočara, kad joj je stigao spas u vidu pozivanekadašnje koleginice da radi kao sekretarica u njenoj agencijiza nekretnine. – Biću joj zahvalna do kraja života na pruženojruci i dobroti. Ovaj posao radim već skoro šest meseci. Istina,daleko je to od moje novinarske profesije i nisam ni blizu davratim svoj pređašnji život, ali ipak sam srećna na pruženojpomoći i zaboravu koji je dobar pre svega za moje psihičkozdravlje. Zavukla sam glavu u pesak poput noja, ali mi je lepo.Posle godinu dana očaja, bar sam prodisala – ne gubi opti−mizam Rada Nikolić.

Kao živa sahranjenaSUDBINA RADE NIKOLIĆ, NEKAD UGLEDNE NOVINARKE „SPORTA“

Marko Đuriću, i otkrijte nam tajnukako ste uspeli da u Kancelariju za KiMsmestite traktor i tri ženske ovce

!

Ponuda biroa – spremačicaZa godinu dana traženja posla Rada je od biroa zanezaposlene dobila jednu jedinu ponudu. – Dva mese-ca po dobijanju otkaza prijavila sam se na biro. Hladnoi profesionalno ponudili su mi mesto spremačice u jed-noj osnovnoj školi. Od tada mi nije stigla ništa drugo.A od predstavnika UNS-a, NUNS-a, kolega i brojnih svet-ski poznatih trenerskih veličina stekla je samo upaluramena od silnog tapšanja.

� Gubitak posla je sličan teškoj bolesti