sto, dok po sto. ztlolm· blagodat. uprave l

po~ lo ZI pri·

ulnlere­menutl razlike,

krivice

Privredno- kulturne

Matice

za Sjev. Dalmaciju

~-----------------

Izlazi četvrtkom

~ fipHBpet:tHO·I<y JITypue

Ma-ruQe

aa Cjeo. .ll;anMaQnjy

Godišnja pretplata za našu ddavu 40 din., za Ameriku :a cJ.."Iara. a za O!!lalo Inostranstvo 80 dlo.

"'lanovi Matice dobivaju list besplatno! WaCSeHJUC, 21 jyaa 1932. l Vlaanlk cPrlvredno--kultuma Matica za SJev. DalmaciJu•

Uređuje Sekretarijat MatJoe.

Primjerak l dlo. BPOJ 128. fOAHHA IV. Telefon br' 63. - BroJ čell. računa 38.242.

Vidovdanska sl a re na Dalmatinskom Kos vu Vjekovi su prah jali o onoga dana čemernoga, kad je srpsko

propanulo carstvo na Kosov polju adovitu. Propala je srpska Carevina; pro-­pala je -- i Bogu je žao! Raziđe se arad na sve strane noseći sobom kosovski zavjet - da se okaju grijesi, da se opet obnovi Carstvo i da zasja Miloševa pravda! Čestiti Knez privolio se je Carstvu nebeskome i kroz vjekove cijeli narod na užas svojih dušmana -- krstu služi, a ~ošem živi i trpi zato muke svakojake, dok je mogao odričući se toga, uživati vlasti i slasti.

Najbolji ljudi jugoslavenskoga naroda skupljali su se u doba robov~nja i u našoj "maloj Srbiji", kod Lazarice crkve, da se pričeste i okrijepe vjerom u Vaskrs našega naroda. Hrvati su se takmičili sa Srbima u zanosu za našom Slobodom i ljubili su se na ovom osveće­nom mjestu u bratskom zagrljaju. Ovdje je naš Dositej među ovim "Božjim ljudima" napisao prvu svoju knjigu, ovdje je naš veliki Vuk dolazio da nađe sačuvanu našu starinu i čisti narodni duh i izraz njegov. Narod je pod, z stavama hrlio sa slutnjom, da će se o Vidovdanu naći sa svima kosovskim vitezovima, koje je pominjao i toga dana i cijeloga svoga života, gdje je god dopirao. Nema nikoga u našem narod ko se nije ponosio sa Kosovskim zavjetom, sa kojim se je svako živio i umirao.

Poslije Oslobod ja Kosovo je postalo naše zborno mjesto i potsticaj za stvaranje naše narodne kulture. Dok na mnogim drugim stranama vlada ojačanje i ne vidi se više sjajna zvijezda vodilja našega naroda, kosovski duh u o";oj slavnoj krajini izvodi na pozorište naše divne seoske ·sokolske čete, koje se ponose, kao da ih predvodi vojvoda Miloš. Kosovski duh živi u redovima naših zadrugara po selima, koji čeznu za boljim i ljepšim životom, u redovima naših seljanka, koje žele da se prosvjećuju, da budu sposobnije da u svojim kućama zrače sa srećom; u redovima naših gospođa, kojima postaje ideal prosvjećenost njihovih zaostalih ali plemenitih sestara, u redovima školovanih sinova našega naroda, koji se opet napajaju sa pravim narodnim duhom, kojijem su se pjanila pokoljenja.

Dva sina š umadije dolaze da pripale kandilo svima borcima za Slobodu i Ujedinjenje na oltaru, koji je časno sačuvan mnogo puta u težim prilikama nego u njihovoj i našoj Su­madiji. Episkop dalmatinski g. dr. Irinej Đordevič održaće pomen, a episkop ohridski g. dr. Nikolaj Velimirović, naš prorok, propovjednik i pisac "Beseda pod gorom", "Iznad greha i smrti", i "Sna o slovenskoj religiji" i svečovečanskom idealu, govoriće na našoj Gori, na Kosovskoj Glavici o sudbini i ulozi Carstva Božjega u životu našega naroda.

Privredno ... kulturna matica za Sjevernu Dalmaciju uzela je Kosovo i Vidovdan za znamenje svoga rada, i sve svoje osnove učvršćuje u kosovskom duhu našega naroda. Pred nama se sada već javlja jasnije veliki narodni pokret, koji odbacuje tuđinske patvorine i okuplja sve najbolje sinove narodne iz svih njegovih redova, u izgrađivanju naše narodne kulture, u stvaranju zajedničkog jedino mogućeg i jedino pravednog napretka, u obasjavanju svih postupaka sa Miloševom pravdom.

Prijatelji ovog zajedničkog ideala treba da se učvršćuju u vidovdanskom duhu, da se ne ogluše o poziv Čestitoga Kneza, da ne padne na njih kletva, kao na onog "tko ne dođe na boj na Kosovo", da ne izdadu u narodnom radu., već da se ugledaju u redove kosovskih vitezova, koji su se uvijek borili za slobodu i pravdu i duša im se na n~bu raduje, ko što ime na zemlji caruje!

Neka se svaki trudi da unese najplemenitiji dio svoje duše u zajednički· rad i neka svaki doprinese svoj i najmann vidovdanski darak za svoju zajedničku organizaciju.

Raspored .Kosovske svečanosti Prema dosadašnjim obavještanjima ovogodišnja vidovdan­

ska svečanost izvršiće se sa ovim rasporedom: Pomen svima izginulim borcima izvršiće g. dr. Irinej Đor­

đević, Episkop dalmatinski. Na pomenu će propovjedati Episkop ohridski g. dr. Nikolaj Velimirović.

Istog dana održaće se slet svih seoskih sokolskih čela župe Šibenik-Zadar. Od 8 do 10 sati izvršiće se natjecanje seo­ikih sokolskih četa. Prva nagrada biće zastave sokolske župe; druga nagrada zastava Pr. K. Matice; treća nagrada Zclravstvene zadru2e u Kninu.

•

Zdravstvena zadruga kninska sa Ženskom zadrugom u Kninu priređuje higijP-nsku izložbu, sa izložbom rukotvora seljanka kninske krajine.

Prvak sa guslarskih utakmica g. Lazar Radak i ove će godine obnavljati stare uspomene.

Muzika i pjevačko društvo učestvovaće u toku svečanosti. Razni govornici iznosiće narodu, u kratkim potezima, glavne

pravce savremenog privrednoga i kulturno-prosvjetnoga rada. Saobraćaće vanredni vozovi i autobusi iz raznih pravaca

prama Kosovu. PRIVREDNO-KULTURNA MA TICA.

Strana 2.

AGRA RNA BANKA Oanova kreditne politike Pr!vlle­

iOVane agrarne banke Ista je kao l u 1930 godini, samo što je u l 031 ta politika jasnije podvučena. Ona se najbolje karakterlše u datim kreditima:

Od 742.646.904.(}5 dinara datih kredita : 489,924.969.- otpada na hlpotekarn~

zajmove, 86,441.186.65 na zadružne zajmove

po obveznicama l me­nicama,

6~,408 .070.- na zadružne tek. račune, 686.760.- na eslcont mjenica na

lombard, 760,274.- na lombard. Pretstavljeno u procentlma to Iz­

gleda ovako : hipotekarni krediti 65.970 po sto zadru!nl krediti 33.835 " runi krediti 0.195 ..

Uporedujućl sa prošlom godlnorr, vidimo da je, u procentlma, dato :

1930 g. 1931 g. hlpotekar. kredita 55.6TOD1o 65.9700 0

zadrtolh kredita 43.735 ,, 33.835 " raznih kredita 0.395 " 0.105 ,,

Od 323.711 878,60 dinara hlpote­karnoe; kredita u 1930 Prlvilt gov an a agrarna banka ovaj kredit u 1931 ~c­dJni povećala je za 166.2 J 3.090.40 din.

253.399.0.j0.50 dinara zadrufooi kredita u 1930 Pab je smanjila na 251.273.895,65, t. j. smanjen je sa 2,124.144.85 dinara.

Ovim je Pab jasno podvukla svoju kreditnu politiku koja Ide na favori­ziranje hlpotekarnoi kredita na štetu ostalih - što je najveća mana njene kreditne politike 1 obzirom na nemo­iUĆnoat malog zemljoradnlka, za koia je ova ustanova l atvorena, da se tim ll:redttom koristi.

Favoriziranje zemJjoradnlčkog hi­potekarnog kred ·ta u ndoj zemlji zna~l očigledno zapostavljanje najnižih 1lojeva na§eg selja~koi naroda, znači oalcudfcu poznavanja osnovnih poatu­lata zemljoradnlčkog kredita koji mora da je brz, jevtin, lako dostifan, dat u prolzvadačke svrhe i sa kontrolom upotrc.be. Hipotekarni kredit nema ove osobine, osim ako je dat preko naro­čite vrste hipotekarnih zadruga.

Najve~l d!o hlpotekarnoi zaduže­nja u stvari je bio konverzija starih dugova, te je vjerojatno da nl 20 ° ;0

od datih hipotekarnih kredita n i j e o 1 t a l o u p o l j o p r i v r e d l, već

je vraćeno zajmodavcima koji su ga plasirali u druge privredne grane, §to je očliledna Ateta i u suprotnosti je aa osnovnim e ljevima Prlvllegovane agrarne banke.

Sokolstvo i privreda na selu

l. U posljednje vrijeme po selima

ajeverne Dalmacije ave se jače razvija 1okolatvo. S naročitim zadovolj1tvom zapafamo, da 1e u mnogim našim, • do sada teiko zapultenim selima o1nlvaju sokolske čete l to bd u oajte!lm privrednim prilikama. A l ranije je seosko aokolstvo zahvatalo najjači korjen baA u najsiromašnijim krajevima Herceiovlne. Nameće ae samo 1obom pitanje, Ima ll kakove veze Izmedu privrede l sokolatva.

Nastojaćemo ovdje da u kratkim potezima pokaJemo, Ito mofe sokol ­alva da učini za podizanje privrede.

Privredni rad

Privredni rad znači atvaranje l podizanJe raznih vrednota. U tome jt radu prvi l najvalnljl člallac čovjek,

Htpotekarnlrn kreditom su se i dalje koristile skoro Isključivo dvije bano­vine: Dunavskn sa 55 61 posto l Orl nska sa 2G.85 posto (ukupno J .411 posto), d uk ave ostale sn 18.54 posto ; Drnska (0.02) l Vardarska l 02 skoro nikako; Moravslca (2 .65) , Primorska (2.05) l Zetska (2.3fl) vrlo malo, a Vrbask!l (4.38) l Savska (6.09) nešto više.

Dioba po banovinama JaSno svje­doči da se ovim ltredttom mall seljt1k nije mogao mnogo da koristi što još boire dokazuju Isplaćeni k re diti po visini:

Na 8.482 zajma, koji su dati u iznosu od l do l 0.000 dinara Ill od 1 ;3 do 3 hektara zemlje, lzdnto je

24,999.250 dinara ill 13.53 posto. dok Je "" t 37 zajmova dah h u iznosima od l 00.000 do 1.000 000 dlnar8, izdato 30,265.000 dinara ill 16.38 posto od ukupnog iznosa svih zajmova.

Upoređenje sa zadružnlm zajmo­vima daje još bolju slllcu.

8007 zadrugara dobilo je 23, 7fi9 .252 dlnRra, dok je 137 veleposjttdnilca do­bilo 30,265.000 ili, u dvije godine rada, 89.621 zadrugara dobilo je di­nara 285,151.195 39, dok je 18.673 zajmova po h!potetarnom kreditu Izdato dinara 5ll, 791.350.

Ove nas cifre gone na razmišljanje l sprečavaju nas da odobrimo kredit­nu politiku, koju vodi Pab.

Poslovanje sa zadrugama nije onako kako to Pab pretstavlja u svome zvj eštaju ; pretenzije koje se tamo zn o se o uticaju na razvila lc zs drugar­stva ne mogu se primi jeniti na slobod­no zadrugarstvo, jer od 186,441.186.65 dinara datog kredita na lombard za­družnlh obvrznlca l mjenica, samo 20,121.194.50 dln~ra (10.792 posto~

dolazi oa slobodno zadrugarstvo, dok sve ostalo, 166,055 066 15 dinara (89.066 posto), otpada na udruge za poljoprivredni kredit po Zakonu od J 925 god. T1ko Isto i drugi zadružni kredit od 4,408.078 dinara, za koji nam nedostaju tačni podac', alf u kome je 38,611.600 dinara stari dug obJasnih zadruga po Zakonu od 1925 god., a svega 1,787.870 dinara dug slobodnih z1družnih saveza, jasno nnm svjedoči još uvijek o otsustvu slobod­nog zadrugustva Iz kredita Pab.

Tako Isto l drugi rad Pab sa za­drugaratvom, pa bilo da se on odnosi na onth 7G5 utuženlh obaveznlca, lli na konverziju ranij h zaduženja, 111 na zadružne tečajeve ltd., ne odnosi aa na slobodno zadrugarstvo, već na mjes­ne zadruge za poljoprivredni kredit,

zato što svak1 rad zavisi od vrednosti, t. j. tjelesne l duševne snage l zdrav­lja čovjeka. Svrha je sokolstvA, da što više podigne l usavrši tjelesne, mo­ralne l duševne snaie svako& avoga član&. To se postlzava u prvom redu tjelesnom vjefbom.

Treba ll tjelesna ujeiba seljaku? Postavlja se pitanje, treba li tje­

lesna vježba seljalcu, kad je p.o svom po1lu prisiljen, da ae po do dan kreće na zraku l da naprefe svoje mišice. Prije svega možemo da ustvr· dlmo, da seoska djeca nisu ništa jača

od gradske, baš naprotiv mnogo su slabije razvijena, pa je zato broj amrtnlh slučajeva u najmlađim godi­nama na selu veoma vlaok. 03taje na životu aamo ono, što je naročito ži­lavo lli se Inače sre~no progura. Pri tome dabome propadne mnogo toga, §to bl moglo da bude korisno društvu a da l ne govorimo o tome. kolika je fizička l materijalna lteta roditelji·

kojim:~ Pab sve više hoće da zamijeni Sa vez. M l ne mamo n Išta protivu toga, da se ove zadruge po pra v e, naprotiv to bi nam bilo milo, jer bismo Ih tada ubrzo vidjeli u svome kolu, ali ne vjerujemo da je dobar ovaj put koji jt: iza brala Pab.

Moglo bl se još mnogo govoriti o prevel.kim i često nepotrebnim troškovima Pab, all je to manje važno u poredenju sa njenom opštom kre­dit no m polit ikom, koja, davanjem du­goročnih kredita unapred, nepOpravno vezuje Pab za dvadesetak godina unapred na štetu malog seljaka.

Ne treba ~boraviti da Pab nije svojlnll jcđno alog broja akclonera, koji rade za d lt, već države i širo­k i h~ slojeva nldiega naroda . koji je odt(ševljeno upisivao akcije Pab -česA> i preko ._,ojlh mogućnost' -

•

Broj 128.

vjerujući u plemenitu Inicijativu J u ciljeve koji su ob11jehvall pravac rada Prlvilegovane agrarne banke!

Mogao blh da zaključim isto onako Icao l prošle godlnt, Ističući: da je suviše jadan h1potekarnl kredit, koji nije svojstven l ne smije da bude pretežan u radu jedne ustanove kao što je Pab; da je kredit preko zadru­ga nedovoljan; da je zapostavljeno staro slobodno zadrugarstvo; da nije gajen kredit na zemljoradničke proiz­vode, ltd. - all, pro§le godine smo imali nadu, da je to bilo samo u pr­voj ~odlni, kada je Pab Imala strah da neće moći da plasira ubrzo svoj novac, dok se, rezimirajući rad u drugoj, bojimo, da ja njena pogrešna politika postala stalnost, koja ~e nam se ljuto svetiti.

VoJ. V. Đorđević

\ Pisma IZ naroda Kovačić, 20 maja

Je ll Kovačić pust i bolestan hraj? Ćlts.o sam u nekoliko članaka tvrdnju, da je Kovačić, naše selo kraj Knina, pust i bolestan kraj. Pogotovo se to tvrdi za 010 mjesto, gdje se nalazi učiteljska škola. Oko tog mje­lb, baš u krugu oko škole nalaze se komšiluci, po 2· 300 metua daleko, a u svima Ima shract l atarlca, l koje su rođene tu l koje su Iz drugih mjesta. Da l drugi svijet vldl, kako je neosnovana tvrdnja onih k ji preziru ove krajeve l slabo o njim pišu, Iz­nosimo Imena staraca l star a, da se svak uvjeri na kojoj ie stra l Istina. Imena staraca i starica uze su Iz svih strana (sjeverne, lstočnt, jufne l zapadne) oko preparandlje, u dalJini od 200-500.

Krvavica P&ško pok. Ante (85 g.), Marta ud. Paškalja (80 g.), j eka pok. franje (73 g.). J oso pok. Š me (81 g.) Ivan pok. Ante (74 i .). Kotararaš Marta pok. Ntkole (82 g.) , Andellja Jelić pok. Petra (82 J!.), Stevan Meda­ković (71 g.), Ilija Medić (76 g.), S'­meuna Durbaba pok. N 1kole (90 g)., Joso C glć pok. J Jse (90 g.), Ika Ko­jić M ljina (77 g) , T odora Ćuruvija pok. Sime (8 g.) . jovo Ćuruvija pok. Krste (92 g.), Marta Mlinarević pole. Petra (74 g.), Božo Durbaba (Sl? g), Lazo Durbaba (77 i ·)· Sava Đujić (74 g.), Krstan Đuj ć (77 g.). j andrija Đu­jić (17 g.) . S 'meuna Đujlć (78 g.), Spiro Đujić pok. N kole (7 7 g.), To­dora Medić (82 g.), Mate Oamblroh (78 g.) , Kaja Kunčević (76 g.) . Stana Llčanlu (75 g.) . Jovo Ć ·uuvlja (76 g.), And-t Ć•1ruvija (73 g.). Stevan Bjedov

ma, da r&đ.ju djecu i da je odmah saranjuju. Znači da bl l još k:ako tre­balo obraćati pdnju na tjelesni razvoj seoske djece.

Zemljoradnički posao i soko lstuo

Tačno je, da zemljoradnički posao trdi stalno tjelesno naprezanje. all je to l suviše jednolično. Takav rad zamara mišice l umrtvljuje duh, zato su seljaci većinom nepokretni, spori l nespret n1• Sokolska tjelovježba sa vefbanu n uoč . to sastavljenim za se­ljake u stanju je da to izbjegne po­mtžući da se jednako razviju svi dijelovi tijela. Ćovjek postaje glpkljl l jači, pa goa onda nl posao toliko ne umua. O.ilm toga zajedničko vjdba­nje vraća duševnu čllost l veselje, a to okrepljuje l osvježava tijelo. te uspostavlja samopouzdanje. Da se samo to postigne u današnjim očajnim prilikama, avakl napor oko podizanja aeo1kog sokolstva bio bl opravdan.

(75 g.) - l jo§ dosta drugih, koje ovdje ne spominjemo.

Ml se čudimo, da o našem kraju p:šu ljudi, koji ga ne potnaju Isto onako . k•o što ga ne vole. A ne vole ga zato što ga ne pozn•ju.

lUja Đujlć pok. Nikole

Kistanje, 25 V.

Sjednica Općinskog Vijeća. -Nekidan odrfavala ae je ovdje sjed­uica Općinskog vijećJ, na kojoj je trebalo riješavati stalnost općinskog

ljekua. Općmskl ljekar g. dr. Vujo Vujasinović ujedno je l član općinske uprave. Kad se je rljebvalo o njego­voj stalnosti njegov kum l pobratim g. Arhlm ndrlt Bukorovlć odjednom je bubnuo pred vijećnicima seljacima: "Ne ćemo devorcal - Nećemo bu­njevca! - Hoćemo svoia sokola domorodca l" - Taj aoko domorodac - g. dr. Vujasinović, na prošlim Izborima bio je zamjenik areskog kan­didata na listi jugoslovenog narod· neg jedinstva! - Dole je istisnuo pr~ vdnjeg općln11kog ljekara obećnao

je d t će besplatno l i ječiti i mnogo je radio na tome da se osnu;e Zdrav­stvena zadru~a sa apotekom u Kista­njama. A sada objašnjen je ovaj pre­pad na Vijeću s tlm, da se je želiJo osujetiti osnivanJe Zdravstene zadruge. jer da su saznali da ae radi na tome, pa ovim domać im sokolima lzalrda nešto ae ne sviđa da narod dođe do jeftinijih ljekova l jeftinijeg liječenja. Da se narod ujedno organizira l pro­svjećuje ne bl ga se moglo strašJtl sa "devorclma" l ,.bunjevclma", jer bl mu bilo jatno, da ga razni sokolovi

Tjelovje! born se čovjek prlvikava, da poatlzava postavljene ciljeve. Na taj se način jača volja, podlfe se odvažnost l preduzlmljlvost, što je neophodno potrebno u svakom poslu, a pogotovo u zemljoradnjl, &dJe je svak prepušten sam sebi.

lstrajnost u radu l sokolstuo

All što je za nas naročito vafno, tjelovje!ba nas uči Istrajnosti, tjelesnoj l moralnoj. Koliko jo kod nas bilo lijepih odluka, koliko divnih pokreta, a sve je to propalo, jer smo se u samom početku zamorlll l napuatill rad. Mi znamo da amislimo krasne osnove, all nemamo lstrajnoatl, da Ih provedemo u djelo. To je na§a na~

rodna mana, radi koje nu prostifu narodi sa dalekom manje sposobnosti, all lrojl marljlvo§ću l istrajno!ću na­k]nađujud nedostatke duba.

Plemen/tl pokrelt l sokolstuo

Utakmicom u tjeleanom vjdbanju

Jr.

---slr•še ztiO dl d• se kaKO ( grbače.

sar o ycaolle a o~ o• jaa,a o KaAa je

T3AI,

ytJ(J]O j osa l 3aJ<OHY

ll eBal

OA qell a•cnyr DOlleB

3a.apy, CTBY xavaje, cro ja

y

Jlpyror ICTaKnJ

ycojexe DYkBil

OOiloh

~

razYlja llkmlčt koj1 i tnoratn1 •Uzav1 l luodttl takovo l u pri lt lina

l

vlaat lt dalo Pc lli ole kojoj ltenoat 11llls1a

Dis lllnogl ••da ne• log

z,. l l

OSJt~aj t lJak.

'

l l <!a

~ livu 1 11 f•c rada

ne vole

Nikole

25 v.

Ir. liS.

straše sa "devorclma• l .bunjevclma•, zato da mu bace prašinu u oči, pa da se ztbavl oko toga jada, a ne kako će zbaciti razne nametnike a grbače. K.

nnaaao, Mala

jy<SuneJ O. joaKitMa BjeAoBa. ­Oo'leTI<OM opo1beha os rnxe B 'la­pođae sapomu J.{o6pore y Bo~o I<o­ropcKoj, ynyrno ce je ua rpeha caoj xavunaK sam OAJIB'IHB AOKopoAa~

apxo.MaHApHi Xa1,1H joaKH.M BleAoB. nocnaje noxoAa Caere 3eM1be H Cs. fope o6aa1bene y rollHHaMa qoajeqje cnare R nonera, cjeTHO ce jom jeAHOr XaJ,IBJiyKa, Maa.e CKOO'fiHOr Ca BaAp>I<JbHBOCTB nyra • uanopa ; anu aaro 11 oo sa)I(HHM no npe>«asjen&M ycooMeoa. OcspioM ua ll,auawa.e AOđa DO~OA je BBBpmeH y speKeHy BeCta­jatLa OHe (SyjHOCTB IIJia~UHOr )1(880Ta,

KaAa je y npo1beliy KJlćijJ.OCTB, JlOTalbH cspmeoa 6orocnos, HCKyweHBK MaH. l<pyne ]oaKBM, crynoo y cKpoMuy H npBJlBOPHY Kaneny co. CnopHJlOBa y 3aJQ>y, op& U.PI<BH CB. npopOKI Hnaje, ,Ila np&MH Kany~epcKH 'IBH u orcny>«B npsy cseqaay nHTyprajy. OA T&Aa, AO ne,lijeJbe 20 Mapra o. r. npo­TeiUlo je DJHHX 40 rojlHHa, OTK31li Ce osa) csemrenaK nocseruo Bo*feM 3aKoHy, Ai MY 6yAe nyroKaS Hl aeK-1b., a Bo*fa B01ba oajseha HAean TOB] e'laBCTBa.

PyKosoljeu osuM najenaM ycnc­Meuua O joaKBK, Kojll je y paaMaKy OA qerpAecer roABHi nocrarao ronnKe aacnyre B OAllBKOBaH>a, OTCJlY)I(BO je noMeoyror AaBi y BcroJ Kaneno y 3aAPY, 6naroAapuy naTyprajy y csol­croy AOCTojaacTBa Apxaaan]lpara B

xal,l&je, Koj& ay ypecua nacnos npa­crota Kao nocjer&ony cseTIIX Mjecra.

Y MJJI~Bil CBOJB.PA !'OABHaMa 0. joaKBK apmao Je ceewreo&'IKY AY>t<­HOCT Kao napox y same ajecTa Cjea. Aan•au.aje, a 611na •Y je nosjepeaa a ynpaoa Maa. I<pyne. Y TOM caojcTBY DOKaSaO Je aaMjepHy paAHWHOCT, BCTBhyHB CC CKpOMHOWHY B 086BJb­HOmhy OyHOil BCTBae te .lby6aBII upeMa 6JJB>t<lbeKy. PyKoaoljea oaqe · JJBMa xpamhaacKe penaraje, aaje DponyCTHO BHKaK8e npBJlBKe, p,a CBO­jOM · đecjeAOM B pje'IBTomliy ooctaKae Apyrora ua paaMBWJbalbe. KaKo ello BCTaKJIB, OH je saTO DO>I(eO .JlHOre ycnjexe ; nocrsrao o,n.nBKOBaH>a ne DYKHil Clly'lajea, Hero HCKJby'IBBO no.Molly csora raneura u oo>l<prsos­nocr•.

0KOJ10 rOA· 1910 CT80pil BaKaHy B nolje y Allep&Ky. llyryjyh y AaneKy aeM1by uosor csujera, oo ouje BMao caora Melfanera, ISpop,a ua KOMe cy

razvija se duh zdravog i plemenitog takmičenja u korist cjeline. Disciplina, koja je osnova sokolakoi rada, i moralna snaga, koja se vježbom po­atlzava, jamče da se takmičenje neće Izroditi u surovu sebičnost. U pravo takovo takmičenje !elimo da vidimo 1 u privrednom l kulturnom radu po aellma, jer bl se doveli u sailaanoat vlast ta korist l opći Interesi. T o bl dalo potsrelca l života, št• nas jedino mo!e da makne s mrtve tačke, na kojoj nas zadržava doaaddnja zapu­štenost l pomanjkanje svake volje l smisla za bilo !to novoga.

Dlsclpltna će omogućiti uspjeh mnogih pokreta l radova, koji su do sada propadati radi naše poznate ne11loge.

Zajednički rad l sokolstuo

Zajedničko vježbanje uapoatavlće osje~aj zajednice, čea-a danaa u našea­eljaka Ima veama malo. Svi Slaveni

l

.o L A S •

npss nypaTanua aa Eapooe nođjerns y cyposa neođpa~eua aMepo'IKa npo­crpaacraa, 1~a ce cnace OA rna•mreJba. OR naje 6ao aaaruau aa csoje orav­đnne ; ana ra je ronao neKa nyTaplhB ocJehaj, Aa he y lJ.81bRHB y ae.PAJbH CJI060fl.C, MC~y CBOjBM aeMJbQUBMa ycnjerB, Aa nx y'fspcra y Jby6asa npeMa caojol aeMibH, OBAa ooAiap­MibeHoj noA ry~BHOM ; Aa ce je ocje­hajy B Aa KIA nacrynR aroAaH 'lac, 6VJJ.Y copeMBH na ornop. fheroBi .MHcaja y AMepuu.a naje 6Hna acKJby­'iBBo njepcKe npupoAe. Oonyr nypa· raHau.a . oH je aa apajeMe cajercKor paTa, ycrpajno, ney.Mopuo DOAH3ao AYX .Me~y naceJbeau~wMa, nponoaJeAah liM 6pacrso, Hap. JeAIIHCTBO ll CJ1060AY, KoJa ce CT&'fe đopiSoM. 3aro Je no C8pllleTKy seJJBKOr para, KOjBM cy paCKBHYTB OKOBB pođosa, 6110 ysp­mTeH Me~y ose cjajne sennane, KO­jaMa he aapamTal oAaBaTII qacny ycno.~teny,

Oo AORpmttoM o6peAY y 3aAPY, 0. joaKBM spaTBo ce y J.{ođpory, &aa KaKo je csojoM nocJeroM Aao y)f(BTKa npajaTe1bHMa, Ai ce jom jeABOM HI­CJlaAe y a.erosy APYmTBy.

Mopao je paAI nenoroABa speMeHa opa nponacKy no Cjes. J.{anMa~Bja, Aa npeKBHe DyTOBalbe ll THMe DpHCH1beB opunaKaMa aaocraaa Maore nocjere.

Hy OHH, KOjH cy Kao a.eroBB Bp­mtba~l no p,oiS& neH>ana ce e lb&Ke ya6pAB~OM, O'feKyfy ra paAOCHO AB opa nocrenenoM canacKy e 6pujera crpMHHe >«B~tora, jom B AA.Ibe o6oose crape ycnoMeHe opownocrB. Y raKo­ooj HiAli B O'leKIIBllbY npana>«eiiO 0. joaKBMy, KOjH >I<HBe y CBO)CTBY DCH-3BOBBpiHOr samer sojnor casjern&Ka, Hame OAane tfeCTHTKe, ya uajronnuJe >1<e./b e ll. n.

Strmica, 25 V.

Odje su naši žlvinarl?- Našeg seljaka Savu Kneževića zadesila Je teška nesreća. Razboljeh mu s e četiri vola. Dva su već uginula, a b :> jati se je. da će ostati i bez ona dva druga što boluju. Samo oni !to znaju što Je tehk:u vO - njegov hranitelj, mogu osjetiti kako je to velik gub!tak tef.aku kad mu propadaju volovi. Sa'O'a Kne­žević tratio je lijeka svom blagu l bribn je išao nekoliko puta u Knin, all sve utaman. U pol!etku je molio !ivlnara, da mu dođe, nudeći ito god hoće za nj:gov dolazak, all i:a je on odbio, da ne treba da dolaz i, jer da tna on što je volovima. l njegova ponovna molba poslije 2-3 dana bila je uzaludna. Davao mu je samo ndto da se oč i ste. All sve to ni je pomoclo, jer je bolest bila teška. -a veterinar

imaju odliku 111 manu, da se zudub­ljuju u se same l da žive svojim životom, da radi toga osjećaj zajednice propada. N&š se je seljak osim toa-a osjećao zapuštenim, te olje imao pQ­uzdanja u se nl u svoju okolinu, a naročito u građane. Po sokolatvu može da stekne uvjerenje, da je član jedne velike l jake zajednice, koja s njim saosjećt, koja se eljela njegovu uspjehu raduje l koja je uvijek spremna, da ga u dobrim l korisnim nastojanjima Iskreno pomogne. Uspo­stavimo li povjere:1 je Izmedu seljaka l gospode, pronaš li smo jednu jaku polu~tu, kojom se može pokrenut i sav duševni l privredni život cijelog kraja. Pouzdanje u ae l u zajednicu može da stvori č&adeaa.

VrAenje dulnostl l sokolstuo U Sokolu se svakl član prlvlkava

tačnom, poštenom l neseb!čnom Ispu­njavanju du!noatl. U Sokolu nema i nemože da bude časti bez dulnoatJ ;

nije nl mogao pocodltl kakva je bo­lest, lt daljine od 20 kim. - a jadni Sava bio je beapomočan, jer nije Imao 1 kim da se svJetuje, s čim bl mogao svoje blago liječiti. jednoga dana lu­tao je po Kninu, misleći da će barem nekoga naći ko bl mu kakav savjet mogao dati, i propitivao je otkuda bi mogao zovnuti veterinara, kad ovaj neće da ide, all se je tu!an vratlo natrag jer nigdje nikoga da uputi ito da radi. Naročito se je bojao, da Je možda bolest zarazna, pa da će pored štete još i kriv biti.

Za Savu Kneževića to je tetak udarac ne samo zato Ito Je Izgubio svoje blaio. nego l zato Ito je ovo bilo za nl jedno telko razočaranje u one ljude kejl 111 pozvani, da sa na­ukom pomaf.u. U cijeloj ovoJ krajini niko se ne može pomoći sa flvlnarom, kao da Ih l nema u ndoj drf.avl. Bl ll se mogao osnovati veterinarski odje­ljak u nalo) zdravstvenoj zadrur.l, kao što čujemo da toga ima u nekim dru­gim zdravstvenim zadru g '\ma, jer u ovol krajini čovJeku tehku bla,o le najglavnije, pa gdje se ono izgubi tu je propab !Ivljenje.

Treltalo bl da ova nesreći koia le zadesila našeg brata zadrugara potak­ne u zdravstvenoj zadruzi pitanje lije­čenja l njege blaga, pl\ ne bl ll mogli imati zadrufnoi flvlnara. kad nemamo nlkakvllg drugoga, jer samo potpisi­vanja buleta u svojoj sobi l propisi­vanje recepata za blago koje se l ne vidi ml ne smatramo, da je vrienje dutnostl veterinara. J. s.

iKarpoaul'l, 22 Maja.

BnRAHK& Me~y H&POAOM. O.ll · caaoh OBAle ce je cnerJto

MHomrso aapoAa 118 ropH>IIX cena cjesepae J,tamuuaje 11 aa o6na)f(a.e Socae a JlaKe. OA caooli • AaBIC OBAle je JeAaB BeJlUKR QpKBeBB ca6op, jep C'A ,llaBaBaa OBAle Ce CKYD1bi Bl• poA Ha 'aaajeroo .PAjecro H Kyna ce aa aaaopy, oKo Kora fe oanpasJbeaa Ka­nena a Kojy oapoA aose "Caer&H>a". llopep, aasjeraax 6onecuaKa Aonasa B MHoro Apyror HapoAa ~pKBII CB. H aKon aja.

Oae roA&ae cBe'fanocr je yat'n&'lao ea CBOj&M AOllaCKOM HOBB AallMaTHB­CKB BJliAIIKa r. AP· Hpaaej 'Bop~eBHh HaMa je 6B110 nparo Al he OH AOhH, jep AOCiA oaje 6ano 'IYTIJ, na aama EaacKona aanaae no cenaKa. H.~ta no 30-40 rOABBa Al HX nojeABHe ~pKBe uajecy BHAjene. Jl.oK je npecsojerna 6&cKyn r. M11neri spno <tecro nocje­hasao csoje >1<yue B AOK cy ou ce R caMa npaaocnaaaa caemreoau.a xsa­nanu Ai je B II>HX y 080 88AlbBX

tu je svaka čast samo dužnost, a svaka dužnost je čast. Samo takovo shva~anje časti oslobodlće nas od bolesne l prazne čaatoljublvoatl, od raznih podvala l podmetanja, sa ciljem da se dođe do časti l vlasti. Nažalost moramo da priznamo, da su mnogi naši Inače zdravi pokreti propali samo zato, što 1a fm se na čelo postavili ljudi, kojima je samo l jedino do časti 1 lične koristi. Takovi ljudi ne samo da nisu vršili svoje dužnosti, nego su u slijepoj ljubomornosti ometali rad l drugima, koji au bill puni poleta l želje, da nešto učine za dobro cjeline. Želimo ll jednom da ae maknemo iz sitnih natezanja l smlcallca, treba da u svakog od nas prodre svijest, da je sramota drhti čast radi časti same, a ne Ispunjavati duŽiloatl, koje au a tom časti spojene.

Ekonomija l sokolstuo

Tjelovje!ba na11 konafno uči pa·

Strana J.

ro~aaa no aeKoniiKO nyra nocjehasao na nponacJ<y B đparc KH ce e JbBMa paarosuao nama npKseaa Macr 6BJJa je AaJJeJ<o OJJ. )I(BBora napop;oor. Ana eso xsana Bory BOBH BJIIABKa YBOAH HOBB o(Soqaj B UO'fBit.e AOJlaSHTB Me~y napon.

Ouo mro je nam snaAHKa y }.l{a­rposahy no>I<HBHO H BHAHO MBCflH~O

s.ta ra le ysjepano, Aa ce aawra Ma•be He 'fyBajy nama HaPOAHB aMaHeTB CpUCKB B DpaBOCJiaBaH y OBBM KPi­jeBHMa Bero y a.erosoj poJJHoj illy­Map;aja . Cas MY je }.l(arposah Baawao y cycper. MymKo a >«eHcKo, crapo B MJIIAO B81WJ10 je Aa CBeuao AO'fel<l csora rocra • csa cy orawna e a.aa aajelJ,BO y UPKBY Bl aeqeptby MOJTIITBY · Y CTapBBCKOj ~pKBH, y CIMBII>B, Keljy opaCTapiiK xpacraaa, nocnaje aa)eJl­HB'IKe llOJlBTBe, BIPOA je CJlymao poje'lll csara BJJaAHKe 11 y u.ajenoj ~pKBII snaAano je jeAHO nBjeno na­(5o)f(ao pacnono>l<eJLe.

Jl.asac Bl 1111TYP~BjB Y QPKBB Blli­AHKI Je CJiy>I(BO CJJy)f((Sy Bo>l<&]y il

6ecjeA&O aapOAY o sajeJlBHU.H Sora B 'IOBJeKa B o PaAOCTB, caaaa a nođJeAII 'fosjeKoBoj KaA ce Bory npu6nB>RB. norcjehao je oapoA aa ynory ~pKBe y BBPOABOM )f(HBOTy, Y Kojy Ce je HapOA CKYD1bl0 H Kp&jen&o B AOK Je y poncray <Sao. MaJeH>ana cy ce • pym•na ~apcrsa, a BiPOA ce je y CBOJBK XpallOBHMa OKYDJbaO B npo­CBBjeb&Bao. Csemreaa~a a yuTeJbR HIPOABB PlABJJH cy Y AYXY csemre­BBKI B npocsJeTHTe./ba aapoABOr Cs Case.

llopeA CeJbamrsa y U.PKBB je 611Jlo AOCT& ll llaTe.Jl&reH~aje HiPOABe R 6ano ou Je JQ>aro mro cy csa y }.l(arposally AO)I(BBBJ11 jep;Ro najeoa SIAOBOJbCTBO, a CBrypHO H Blla)I.HKI nam nospano ce je ea ysjepeH>eli, 111 H>eroso opasa Mjecro B ject Melj}' BapOAOM H caemteBCTBOil, y 6paTCKOK a otfBHCKOM paarosopy a AOrosopy.

CeocKe coKOJlCKe 'itaze na nawoj cJZasu

Y oso) KpajBaB yaeAea je je,a.aa najeo o6a11aj, Aa ce Ha roli,HWH>Bil U.PKBeBBM Ca6oplllla y no)eABBBM Mje­CTIIKI nojaBlbyJy H ceocKe COKOJlCKe 'leTe. Aa opasa Ka>t<e.llo y oolfeTKY MB oajecM.o cxsallana, tfeMy ile oo­cny>«IITB ceocKo coKoncrao. Ana C&A& K&Jl B&JliiM.O namy Mna~apaJy najeoy ype~eoy B y1hy~eay ocjebiMO, Aa je To oajJbenma mKona oapOlJ.H&. l<&A OBe 'lete HMa KO Aa BOAH Bama OKJla­lJ,HHi y lblllll ce Y'IB DOWTOBatby crapHjera 6parcKoJ enoa&, najeoo, ­aa6aaa. l<aA qere oajecy caMe ce6a OCTaB/bCHe Bella .Meby 1b1IX paCKilll · ' meffoCTB, seh ce y'le 1bYACTBY H qecTHTOCTH.

metnom l korisnom raspolaganju svo­jim snagama. Kao što je za svaku tjelesnu vježbu važno da se odmjer prava količina snage. koja je za Izvo­đenje potrebna, te da je ae ne upo­trebi nl previše nl premalo, tako je Isto važno l u svakom drugom po sl u, da ga ne počinjemo, dok nismo sl­gurni da imademo dovoljno snage, da ga l Izvedemo, a s druge strane da ne ulažemo više anage nego što treba. jer bl to bila neoprostiva rasipnost P.tmetnlm ulaganjem sila postlzava n !tednja enetg je, ko ju može.no ko · risno upotrebiti za druge poslove.

Prema tome možemo kao zaklju­čak da utvrdimo. da sokobtvo nije prazna parada nl na selu, da to nije dokona igra, nego da je to prava škola života.

v. s. - nastavlće se -

Strana 4

}f{arp J BHhaH~ B f<HDBCKOIIOJhl\11

sje)l{6aJIH cy sje>t<6e, t<c je he ce

B3BOnllTit y npary Ha CBCCOI<OJICKO.M

cnery. Ko đ 11 /lO nenaĐHO 6Ho p ctcao

na te ce ocjehaja CJtaueucKe aajennuQe

OBaKO JJHjeao pii88BjaTR H DO HaWH.M

cenBMa y ceocKKh\ "!eTaMa. MscnehH

aa cao jy aemmy cnaaeMcKy aaJeAHBilY

aaje,nae cnaseHCKB uapoA ne Mo>t<e

6HTH ManH H ycKorpyl{aH, jt'p Ce CBaKB

ocjeha 'fnaao• aenaKor cnaBeHCKor

uapona. Mana aleua llSBOA&na cy cBoje

najene aje>t<6e B .MHOrB.M cy BaMaMana

cysy aa oKy, Kii<O sx je onaKo Mana

tt.Hxoaa y'IHTeJhBL\1 naleno ysje>t<6ana.

'Bypo HOBICOBBii

jl{arpoBnlt, 12 JyHa

l{aKo je nocTana cBeTRH.a y

jl{arpoanhy. - Hame ce ceno Ha­

nasR y 6JIH3Hiill 6ocaHCKe KIO R nlf'lKC

rpaHnQe ea MHoro 6pe>t<ylhaJ<a H ae­

neHHX ,llOJIHHa, a H8)lly>t<a je IIOJIHHa

Koja ce npon>t<e Oil Ctape Ctpa>t<e

no 6ccaHcKe rpaHRoe I<poa Kojy nopea

onmTPRCKor nyTa Te 'le n oToK ., Ma­

HRTe j].pare" ea Barne uaaopa >t<HBe

nBTKe I!Oli.C I<O)R ce CMjesajy y KO­

PHTO p al{JhenQa. n open OyTa Ha j ea­

ROM KlMeHy caaltnaHa je , Kanemnta"

Hcnoa Koje Hasepe JheKoSBTa sona.

npeila npKYatt.y cnp11x lhYIJ.U osaj

BSROp ce nporJI3CIIO CBCTHtbO.M WTO

je HeKa CJIRjern~ nyTosao oopen ose

soae a y jyrpy paso HeauajyhB Ka­

Kaa je ra son.a Hero tt.eroa canyTHHK

n'>sene ra B YMHje ra ea OBOM BonoM

on Kole je oaMax npornenao H oTHmao

cao]oj KYHH aapas B aanosoJhaH oaoj

6naroaaTli oo)f{ajoj. Ha TOM •!~cry

6Bna je nOCJIMje Ol{ OHJ{ililll:t:.BX Bjep­

H~X OSHA'Ha Kaoenaqa na opanaMOM

rypcKor ~apesatt:.a y Aanl&aJlHjH 6una

je nopymeHa Kanenaqa a ocrana Je

B JlaJhe BOD,a rn je Cy 60JIHU y O'BfMil

H paaHHM 6onecru.Ma uanaaana na JeKa.

H aaaa rneaaecer ron.aoa )f{HSHJia je

jenaa ynoBHL\il y uaweM ceny Koja ce

asana M 1puJa yJJ.. n. Tollopa Pomyna,

a Kola le 6ana Oil 'l'CWKe đonecra

C;{peHyJia C yMa. JeAHC HOhB 081 je

catt.a.na ,lli 08H~e K&llenBQY Bl BOAB

8BaBy CBeTHtt:.a, Te p,o~e OAIIIX 08)lpa­

BBTB. J1 86&1ha OBa je y CHf TO

ođehana ;:a he Je oaa.rtara na qBM je

yJyrpo ycrana o)l.Max je ,~lomna y

KOMllll'nyK •ajcropy noK. Wnepi

Pornyn v Mon ehu ra na Joj one oaH­

.rtaTB KilOf'niHlY Ha OHOj CBeroj BonH.

Osaj je TO y npBH .Max oA6lljao

aHajyha .rta je HeTa uary6ana paayM,

ana otla nuje fi'Jiooyna Monehu ra a onahajyha My. BHileha •aJcrop n.a MY

je aaamna opsn liKa ,11,1 sapan.11, e tt.o•

je DOfOJ.l80 12 TIJI lipa ornoqe OBBllaTB H

noKpiiTH na qax je oB~ •~crop

OBHAa ona je KynHn l jo m 11 BKOH y

Po~. ea. joaaua KpcTBTCJha B ađaJha

OJ.tMax je oa,llpaaana B no en aje Ayro

je rOJ.tHHa >t<BiBJia anpaBa H Ba,II.OBOJhtla.

A 1912 ron.. Ha TOM •JecTy je y

•jecro re Mane KaoenBqe non.qrHyTa

je BeBa KaCJeJIHL\il noayr Mane ~pKBe

y Kojoj je y nonpy.My ucre nanpaB­

JheHa jen.fla npocra 6alha ea rpH

WIHIHe aoae, Koja je yl(eweua aa csa­

Kor Aa ce Mo)f{e aarsopBTB B KYDilTB·

CaaKe ron.uae, yo'IB , J1~aap,aaa" B Hl

AaH APYr'u CJtaaa y oso •Jecro 11

uapol{ J{onaaH sa yn.a11>eaax Kpajeaa

uawe npocrpaae orav6sae Ai ce

HSJIII)eu oa paaaKx 6onecra a oapo­

poquo 6oratt.a H đon ec ou O'IBjy.

CaaKII oHaj KojH je.I{HOII AO~e B osn.Je

ce YMHje H OKyna, BHWC DyTa y CBOII

>t<SBOTY DOXOJ{I! 080 .lljeCTO a Hapo­

qaro aasjerHB!.lH Kola 6onyjy 011. paa­

HIIX nyweBRiilX H TjenecHHX 6oJieCTH.

CaaKH ouaj Koja uaje 6ao OBAle Taj

He Mo)f{e sjepoBara KaKae ycojexe cy

.lbY.II.II AO>t<IIBjena, aero liCK& ce pac-

~ G L A S "

DHTa KOj). OHIIX, KOjH cy OBOM CBCTOM

Mjecry 11. n llJIW 11 Ou oj csctott. ff A O­

nase y 11ct\eM 6pojy ~~ Halila 6patla

KaTr JIHqH, K lO Ha npHM)ep 6par n e­

Tap Ea1·era, pOiJ.O~ KaToJJIO<, KOjif otsy

ct~ennb y u o jehyJc cs l KC ronuHe yoqu

aaaa tbe~e cn ase 6 B 7jyna Ha Jl,an po ~.

cs. J os aHa l{pcTnTeJha Ha , l1satt.nau".

TaKo he ce 11 ose r oAHHe npocnaBBTH

oso aasjeTtto •!ecro yo'll! "l1BalhAaHa'

B Ha tt. , ys nyqaa.e opaarBja, na1Lelhe

cs]ertt.aKa, arpatt.e Kona MJii~apaje,

re ce ncaasa KO roA MO>t<e Aoha u AO~e, Te Aa ce ocs)eiJ.O'IB KaKaa je

Hama cseTBfba. HeKB Jow npuqajy Aa

'faK B sona npecycnu, KaA HeKa rpem­

Ha JIIlQa .llO~Y na ce y.Majy.

naaap n CTaHHh

MoKponoJbe, 12 jyHa

Llnraj yh:t 'lnanaK, y ,.rnacy" Oll 3 jyRa O. r . 6poj 127, DO,!{ HaCJIOBOAl:

, Mo>t<e na ce ea RatDBK ceJhaKoM

pa.I{RTil", .MopaM Aa Ka>t<ell .Mole

MHIDJhetbe.

Ja Call ce p - AltO y Ct'JIY H ocrapHO

CaM Y C" ny H pa,llB.M ea Ct'Jh3l\HM31

y

8CMJhOpanHK"'KOj I<pP j~ I'THOj aanoyBH y

MoKpo.MnoJhy, 6ecupeKDJ1.RO HMa seh

21 r rJi. ltHa. f<poa 080 BpRj eMe MHCJlHil

11. a lie JtR cear<a "'BTana~ njeposarP,

na caM ce ea CBHII( ynr 3Hao ea CBTUl

ceJhaKoBIUl MHCJlHMil, a Kalio nl! Aa

He 6a ce noaHao ea ceJhaKoB&Il

PBAOM.

M ja TBPAIIM Aa ce .Mo>t<e ea

ce11>aK•JM y Cjeaepuoj Aamu~aja

panBTB, CBC WTO rOA XOhew, ana CBMO

DOlOTeHO H Ca KCTBHOM, a Ca Jla>t<il ll

npe,sapoM Hil Man..,, 3aTo My ce ae

Tpe6 t 'fYAHTH, j ep OJ{ DOCTaBKa lberoaa,

OA caux ao caaatt.'!t~ HHTenareHara

Kolu cy ea lb:fll PiiA Hn ", )eAsa len.au

OA cro Aa MY Je cnjeposao, seli cBaKB

narao, đlfJI O Ol{ CBOje SOJbe 6HJIO OJJ.

OHHX Kofw cy ray crsapB nonyn11pana

na C•J~a ce CeJhaK remKo yaymra y

csaKy opraaaaao;ajy Kao xsataTa ce

rono• pyKoll aa rnasy aMBje orpos­nao;e.

Ja .MICJllll Ai K DOMeBJTB BHTe­

JllrCHIT 611 paaao ea ceJhaQ11Ma, .~ta

OHR C8e .l{ajy WTO fOli. 08 DHTa, a .1{8

He qBoe pa'fyHa aamro WTO 011.nasa,

Aa na he xy ce mro OA Tora nospa­

TBTH B Kofy te OA Tora KOpBCr

yxsaTHTH . AoK cy celhalllt 6HJ1H

RMyliHBj!f, CB je Cy HHTl'JlilrCHTC H

.rtapasaJr R TaKo A l je rcoJR nap npe­

reaao Kopacr R. np. KaA MY TproHaq

YAY>t<llo KotDylhy, oo 6a My Aaposao

jaH,e, na aKo 611 aa jaa.e yaco H ABB)e

KOWyJhe, BJIR MY l{aQ l 00 J{liBapa aa

15 l{ aHa OH My AOBCCe DpWyT B T • .ll·

A "' e aA BB We rora se .Ma, y npBo.M

WTo je ceJhat< ocapo•amao na ae.a,

a ADyro WTO je YBH AHO, Ai Ha CBOjy

lllTeTy pa,ll&. npa& cy ra BBTeJI&reRTB

,r.ty6o1<o ya rnasy o6pBianu na rnasa

Re he j).a M!l'IC, na CaAatt:.H HC MOry

How <a ysaTHTH aa ce 'IYAC wro je

ro, B npyro ac aaa11. y aa Kalf<y ue.ro

Kalf<y Ai ce ea tbBM He KO>I<i! pan&rB.

J1 Jl,aHaC BChiiHa HIWHX HHTCJlH­

reBaTA ue auajy KaKo B wra Tpe6a

Hajope no'fera ea ce.lbaqaJu, seh

DO'fRfbY Cl pi.I{Oil OHilll KOjH đa

rpeđaJIO no'leTR KIWiioe CTO fO.I{HHI.

Haj CJpBB B Haj ape 'IR pa.!{ jecT OCHII­

Batbe KpeiJ.HTHBX Ba,llpyra, oa Kaa ce

AO~e AO Tora Aa y CB8KOII ceny MMa

KPCAHTHHX Ba)lpyra H y peaepBHOM

<jJOH.llY j). a 6yn.e Oj). cro XBJh i.!{ i AO

uercro Xlflha.l(a, KaKo j t! Koje ceno

BCJIHKO, ral{ 6H Celhil\11 MOfJll! aajeiJ.­

HB'IKI! aa6aBJhlTII norpenwtBHe, a

oaaKJ ae Mo>t<e rajeKola aan.pyra Aa

Ha6aBB CaMa HIIWra B TaKO Cy OBe

aaApyre 6ea aJ<aKoBa aaa'fa}a. H cae

oCTano ile tSua aJ<O ce đyAe operje

QaJio ea aa,r.tpyralla uanpeA Koje 6a

Tpe6:1Jl0 OCBWBaTR KaWtt.e.

neTap Ooa'fKh, CefuaK

Zemuulk, 17 VJ.

Uspjrh zemunič.ke bolnice. -

Bilo le mnogo nevjernih ljudi, ko ,l su

tvrdili. da zemunička bolnica neće

uspjeti Med~ttim već krot ova tri

mjeaeca otkada bolnica radi opravdala

je sve one !rtve, koje su pođnoslle

zadrufne organlr acije, dok su uvjerile

nadlefne o vatnostl ovog polofaja za

zaleđe zadarsko l one napore, koje je Banovina preduzela, da se bolnica ostvari.

D Jsad su kroz ovu b' Inicu pr >ile

~tot l ne brlesnika iz opć;na: Zemunika,

Ravnih K tam, Nina, Nov·grada, Ben­

kovca. Obrovc?, Stankovaca l Kistan 'a.

Sve b olesničke postelje ispunjene kroz

d1a-trl prva dana l prnva ·)e muka za

ljekare, kako Će odatlti boltsnike, koji

uvijek navaljuju u ovu bolnicu.

H lrurg bolnice g. dr. Vyroubal već

je postao s:avan i sigurno je jedan

od najboljih hirurga u Primorskoj ba­

novini. K rot. ovo kratko vrijeme ltvrllo

je blit •• 100 (>totlnu) operacijt~, i to

sve rt:d Jm vrl o tešk'h koje su mu

sve uspjele. Bilo je nekoll ~o operacija

na slijepom e ijevu, na materlc i, na

mjehuru za mokrenje. raznih am ;.JUta­

clja itd. J edan je ćovjelc došao sa

ratmrslcanom lubanjom - udaren je

sa sjekir .>m po Rlavi l - l bio je spašen. Nekoliko osoata, koje su dugo

patile i iz.gublle bile nadu na f1vot -

of.ivile su pod njegovi.11 čudolvornlm nožem.

l dre g J osoblje: g. dr. Čor: ć, kao

i sav personal, lzuzedl jedan jedini

žalosni izuzetak, služi na čast ovoj

b l 11 ici, toliko potreb,t j za o vaj ~raj.

Steta samo što baš sada Irada bl

trebalo povr ć -1 t! broj bol t: sničkih po­

stelj?, njihov je broj srr anjcn za jednu

trećinu l t J u ča -;u kad smo 1 čekivali

pc veća vanje. Zemun ička boJnica morala

bl imati b 1rem 200 kreveta l tele bl

tada mogla udovoljiti barem pr,blilno

potrebi ovr & kraja. z.

Zemunik, 12 juna

Zadrugar!ltvo u Ravnim Koh­rima. - Ravni Kotari. lco.f su najvlle

zaostali od svih drugih naš1h krajeva,

a mogli bi da prednjače po cbilju i vrsno ći svoje zemlje, oodesne za svaku

kulturu, teško ulaze l u organiz;J ciju

ekonomsku i ku lturnu, ali su se ipak

polcren ull, gonjeni nevoljom l uviđ l­

njem da samo udrufen:m sn~gama

mogu nešro p " Stf~i.

D1nas je bio sastanak Uprave

Zdravstvene zadruge sa revlzorom

Sweza Zd .-avstven h zadruga g. Oda­

vičem I svi prisutni b!ll su lapunjenl

sa p onosom što učestvuju u ovoj

orga ll lzaciji, lc ja Ima divno opremlje­

nu i snabdjevenu apoteku, a domalo

će imati i svoga l1ekara l apotekara,

pa će na1ta titi d;l razvi ia socijalni,

h1gijens{l, elconoms~i i kulturni rad u

ovom kraju. Opaža se kretanje i u drugim

okolnim zadrugama. S'tlokovlćka na­

bavljačlca zadruga razvila je f.ivije svoj

rad, pro~ ~ rujućl svoj rad l na druga

sela. Vmarska zadruga moći će na jesen

primiti velike kol1člne i:ro!đ!i . Mljekar­

ska zadruga muči se. all ae ipak

odrf ..t va i nastavlja avoj rad. Pokreće

se o m ivanje zemlj ora dni čkih zadruga

u Briševu, M uvci. Pol jic:tma, Slcabrnjf,

BUjanlrna, K lš ić 1, ls lamlt l nameće se

potrc·bJ, da s':! Iz svih ovih zadrufnlh

jedlnic1 rJLnih vrsta stvori jedna za­jedničxa organizacija.

Na sastanku Zdravstvene zadruge

vidjeli smo na zajedničkom poalu doa

Broj 128

P tanu Antunovića , popa M rica Vujato­

vlća, Luku Ko vačllv l ča, Mirka Pro10trana.

načelnika Palel:::u. sve Iz rnnth sch1, a

lijepo udružene u za tedulč iiOnt radu.

O vo zadružrlo društvo pomalo se jača

' latvija i ono će postati najvažniJI

f.~ktor napretka i UtlVJtlca u ovom

kraju. Počeli smo ovaj rad pred deset

godina. lrnali smo mnogo muke l

posrtanja, all hvala B ·gu •ada se po­

činje ave povoljnije razvljati i poma.

gati jedno drugo. Proate bile muke svekoUII:e, kad se već počinju gledati

plo4ovf jednog mt~čnog i neprekidnog

rada. z.

Plavno, na Spasovdan

. Osnivanje ogranka Zdravstve ..

ne zadruge u PJavnu, - D .t11as au nas posjetili članovi U p ravnog od ba­ra Zdravstvene :r:adruge knln•ke, i Izabrali smo na našem sastanku Upravu

na!eg zadrufnog odjeljka, jer nas Ima

već dovoljan broj z?drugara, da se t

kod nas otvori stanica Zdravstvene

zadruge. u koju će nam doladtl za· drufni ljekar jedanput nedjeljno i gd;e

ćemo imati najpotrebnije liJekove.

Naroč tiJ nam Je mlio btaknutl da smo pared naših star1h znanaca l pri­

Jatelja gg. dra Vuka J )Vaaovića, dra

Rajka Tauwvlća , Đure V jvodića . -

koji su čl anovi uprave kninske Zdrav­

stvene za druge danas mC'đu nama

vid eli l čuli l gg. N kolu Sktlina,

upravlfel!a osnovne lkcle u Kn nu 1 Tomu Škarića, mehaničara Iz Knln1

l

koJi su takoder članovi zadrutne

uprave. S ~ata DJfhova riječ bal te illa

od s· ea .1 srcu.

O. Slce!in sa poncsom je lsticlo

svcje sel1ačko porijeklo, svoju ljubav

prama svalrom li jepom narodnom po­

kretu. U zdravstvenom zadruga stvu

uvidio je, da je t o nalp otreb ;tija l nal1enša organiz. c :ja, pa z·1to i ·on

sarađuje na njemu u uvjerenju, da će

se u narodu i1.vrilti i mnoge druge

korisne us tan Jve, kad se vaspita 1 unapredi u ovoj organizaciji, za koju

se trati samo dobra volJa. Nd aeljalc

ne mole postati nt kulturan nl napre­

dan bez boljega reda u avojoj kući. koja je osnova sve&a flvota l rada.

O. Starlć, jedan od najodulevlje­

n'j'h zad ugara zdravstvene z~: druge lst lcw je S'loju rad :>st, ito se je našao

u ovom lijepom zadrotnom kelu, gdJe

se b Jre za zajed ničko dobro i seljaci

i zanatlije i obrtn ici i trgo\ c i i svi

redovi ltuds'fog društva. Ova je or­

ganlzaci a jed 1a.ko potrebita i selu l

varoši i ujedinjuje sve ljude dobre

vol,e u z.ajednlčkom radu.

Požurite s pretplatom za J 931. godinu, /er će vam biti teško

kad se dvije godine sustlgnu. Sramota sP oblijeniti l upustiti ovako ieflin list. Niko se ne može pravdati da nema čime da plati, /er mi ne tražimo od si­romaha .ewe na jedanput.

Stavljam do znanja clj. mušterijama, da lm l u ovim danima opće financiJalne krl·

ze, mogu da pružim naJbolJI rad uz najumjerenije eljene.

Preporučam se B. POROBIĆ, krojač

ŠIBENIK.

Pretstnvnik vlasniku ~Privredno-kulturne

malice• za Sj. Dalmaciju l odgovoml urednik Lazar Matić, sekretar Matice.

Stampa Nove ltampariJe • Slbeol.k Zll.ltupolk N. Cl.katQ,

HB'lKY

se)!{ t ~ymy,

cpu a