· izloženost riziku. anka je izložena kreditnom riziku, riziku likvidnosti i tržišnom riziku. anka je takođe izložena i utica ju operativnog rizika. Nezavisni proces upravljanja

CREDIT AGRICOLE BANKA A.D. NOVI SAD IZVRŠNI ODBOR Broj: 160531-2428-III-01 Datum: 31.05.2016.

CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA A.D. NOVI SAD GODIŠNJE OBJAVLJIVANJE PODATAKA I INFORMACIJA ZA GODINU ZAVRŠENU

31. DECEMBRA 2015. GODINE

Maj 2016. godine

Godišnje objavljivanje podataka i informacija za godinu završenu 31. decembra 2015. godine

CAQ4RA7510 2 / 51

SADRŽAJ strana

1 Opšte informacije 3

2 Uvod 3

3 Podaci, odnosno informacije koje se odnose na strategiju i politike za upravljanje rizicima 4

3.1. Strategije i politike upravljanja rizicima 4

3.2. Organizovanje procesa upravljanja rizicima 5

3.3. Izveštavanje o upravljanju rizicima 6

3.4.Ublažavanje rizika 10

4 Podaci, odnosno informacije koje se odnose na kapital 12

4.1. Struktura regulatornog kapitala 12

4.2. Osnovne karakteristike elemenata regulatornog kapitala 14

4.3. Podaci i informacije o povezivanju pozicija kapitala Banke iz bilansa stanja s pozicijama kapitala Banke iz izveštaja o kapitalu sačinjenog u skladu sa Odlukom kojom se uređuje izveštavanje o adekvatnosti kapitala banke

16

5 Podaci, odnosno informacije koje se odnose na adekvatnost kapitala Banke 19

6 Podaci, odnosno informacije koje se odnose na proces interne procene adekvatnosti kapitala Banke 25

7 Podaci, odnosno informacije koje se odnose na izloženost rizicima i pristupe za merenje, odnosno procenu rizika

23

7.1. Kreditni rizik 23

7.1.1. Definicija dospelih nenaplaćenih potraživanja i izloženosti kod kojih je

izvršena ispravka 23

7.1.2. Ispravke vrednostibilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama 23

7.1.3. Ukupan iznos izloženosti Banke nakon računovodstvenih otpisa

izuzimajući efekte tehnika ublažavanja kreditnog rizika, kao i prosečne izloženosti tokom

perioda po klasama izloženosti 25

7.1.4. Geografska raspodela svih izloženosti prema materijalno značajnim oblastima po klasama

izloženosti 26

7.1.5. Sektorska raspodela svih izloženosti po klasama izloženosti 28

7.1.6. Raspodela svih izloženosti prema preostalom dospeću po klasama izloženosti 32

7.1.7. Prikaz promena u ispravkama vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po

vanbilansnim stavkama 33

7.1.8. Raspodela izloženosti prema kategorijama klasifikacije i podaci o obračunatoj i potrebnoj

rezervi 34

7.1.9. Primena eksternih rejtinga po standardizovanom pristupu obračuna kreditnim rizikom

ponderisane aktive 35

7.1.10. Opis osnovnih vrsta instrumenata materijalne kreditne zaštite 37

7.1.11. Način bilansnog netiranja i vanbilansnog netiranja 37

7.1.12. Vrednovanje instrumenata kreditne zaštite i upravljanje tim instrumentima 37

7.2. Rizik druge ugovorne strane 39

7.3. Tržišni rizici 40

7.4. Operativni rizik 41

7.5. Kamatni rizik 42

7.6. Izloženosti po osnovu ulaganja u bankarskoj knjizi 43

8 Podaci, odnosno informacije koje se odnose na bankarsku grupu i odnos između matičnog društva i podređenih društava

44

9 Napomena o ostalim i neobjavljenim podacima 52


CAQ4RA7510 3 / 51

1. OPŠTE INFORMACIJE

Naziv Banke: Credit Agricole Srbija AD Novi Sad

Sedište i adresa : Novi Sad, Braće Ribnikara 4-6

Internet adresa: www.creditagricole.rs

Email:[email protected]

S.W.I.F.T. adresa: MEBA RS 22

Poslovni račun: 330-1-86

Revizor: PricewaterhouseCoopers d.o.o Beograd

Matični broj: 08277931

Poreski identifikacioni broj: 101697525

2. UVOD Na osnovu člana 51a Zakona o bankama („Službeni glasnik RS“, br. 107/2005, 91/2010 i 14/2015) i Odluke Narodne banke Srbije o objavljivanju podataka i informacija banke („Službeni glasnik RS“ br. 125/2014 i 4/2015), CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA A.D. Novi Sad (u daljem tekstu: Banka), obelodanjuje podatke i informacije navedene u nastavku dokumenta Godišnje objavljivanje podataka i informacija za godinu završenu 31. decembra 2015. godine. Ovim izveštajem su prikazani kvalitativni i kvantitativni podaci Banke i kao takav izveštaj predstavlja celokupan pregled u sisteme upravljanja rizicima Banke i kapital Banke. Podatke i informacije, u skladu sa Odlukom o objavljivanju podataka i informacija, Banka objavljuje sa stanjem na dan 31. decembra 2015. godine. Izveštaj je najvećim delom komplementaran sa Finansijskim izveštajem za godinu koja se završila 31. decembra 2015. godine. Takođe, podatke odnosno informacije propisane Odlukom o objavljivanju podataka i informacija, Banka će objaviti i sa stanjem na dan 30. juna tekuće godine. Procena i kontrola adekvatnosti sadržaja tih podataka i informacija vrši se u skladu sa pozitivnim načelima struke i obezbeđivanjem njihove verodostojnosti. Credit Agricole Banka a.d. Novi Sad je matično pravno lice u grupi koju čine Credit Agricole Banka a.d. Novi Sad i CA Leasing d.o.o. Beograd. CA Leasing d.o.o. Beograd je društvo koje se bavi poslovima finansijskog lizinga. Credit Agricole Banka a.d. Novi Sad ima učešće od 100% u kapitalu CA Leasinga d.o.o. Beograd na dan 31. decembar 2015. godine. U skladu sa Zakonom o računovodstvu („Službeni glasnik RS“ br. 62/2013), Međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS) i Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MFSI), Banka je pored pojedinačnih finansijskih izveštaja sastavila i konsolidovane finansijske izveštaje za 2015. godinu sa zavisnim društvom CA Leasing d.o.o. Beograd. Informacije prezentovane u ovom izveštaju koje predstavljaju podatke koji se odnose samo na Banku navedeni su kao „Banka“. Informacije sa uključenim podacima zavisnog društva su konsolidovani podaci navedeni kao ’’Grupa’’. Svi iznosi su iskazani u hiljadama dinara Republike Srbije (RSD). Podaci, odnosno informacije objavljene u okviru Godišnjeg objavljivanja podataka i informacija za godinu završenu 31. decembra 2015. godine su predmet nezavisne revizije. Godišnje objavljivanje podataka i informacija je dostupno na službenim internet stranicama Banke www.creditagricole.rs.

http://www.creditagricole.rs/undefined/

mailto:[email protected]

http://www.creditagricole.rs/


CAQ4RA7510 4 / 51

3. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA STRATEGIJU I POLITIKE ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA

3.1. Strategija i politike za upravljanje rizicima

Strategija Banke je da radi na svom razvoju u svim segmentima kako bi bila referenca za „univerzalnu banku“. Osnovni cilj Banke je da postigne održivi razvoj sa strogom kontrolom svojih rizika. To znači da Banka kontinuirano preduzima akcije u cilju da poboljša upravljanje rizicma u skladu sa svojim obimom poslovanja i da je dobrovoljno odlučila da se ne bavi u značajnoj meri nekim aktivnostima koje se procenjuju kao rizične, kao što su tržišne aktivnosti. Strategija za upravljanje rizicima Banke odnosi se na dugoročne ciljeve utvrđene poslovnom politikom i strategijom Banke kao i sklonošću ka rizicima definisanim u skladu sa ovim ciljevima. Banka razmatra strategiju upravljanja rizicima periodično i menja je po potrebi, naročito u slučaju značajnijih promena poslovne politike i strategije Banke, odnosno u slučaju promena u makroekonomskom okruženju u kome Banka posluje. Ovaj pregled se obavlja svake godine u saradnji sa matičnom bankom iz Francuske. Definiše se skup ograničenja/ limita i opredeljenja koja su u skladu sa poslovnim planom (budžetom) i takođe su obrazloženi na godišnjem nivou i u okviru srednjoročnog plana Banke. Strategija upravljanja rizicima je detaljno izložena u politikama za upravljanje rizicima koje regulišu:

način organizovanja procesa upravljanja rizicima u Banci,

način procene profila rizika i metodologija za identifikaciju, merenje i procenu pojedinih vrsta rizika,

mere za ublažavanje pojedinih vrsta rizika i pravila za njihovo sprovođenje,

način praćenja i kontrole pojedinih vrsta rizika i uspostavljanje sistema limita Banke,

način odlučivanja o poslovnim transakcijama koji rezultira u praćenju prekoračenja definisanih limita,

principe funkcionisanja sistema internih kontrola Banke, način i metodologija za sprovođenje procesa internog procesa procene adekvatnosti kapitala Banke.

Politike za upravljanje rizicima se revidiraju najmanje jednom godišnje ili češće u slučaju značajnih promena u rizičnom profilu Banke i donose se izmene i dopune istih po potrebi. Politike upravljanja rizicima su bazirane i povezane sa odlukama (Komiteta za rizik grupe) i postavljenim limitima koji se prate i mesečno prezentuju matičnoj banci u Francuskoj i Odboru za reviziju. Pregled politika upravljanja rizicima uključujući i upravljanje finansijama se prezentuju na Odboru za reviziju i Upravnom odboru. Imajući u vidu poslovnu strategiju Banke, ključni rizici kojima je Banka izložena su kreditni rizik, tržišni rizik i operativni rizik. Banka takođe upravlja i rizikom likvidnosti, rizikom koncentracije i kamatnim rizikom. Pored upravljanja navedenim rizicima, kroz svoj sistem kontrole i upravljanja rizicima, Banka razmatra i druge materijalno značajne rizike kojima je izložena.


CAQ4RA7510 5 / 51

3. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA STRATEGIJU I POLITIKE ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak)

3.2. Organizovanje procesa upravljanja rizicima

Rizik je karakterističan za bankarsko poslovanje, ali se njime upravlja posredstvom procesa neprekidnog identifikovanja, merenja i praćenja, uspostavljanja ograničenja rizika i primenom drugih kontrola. Procesi upravljanja rizikom su presudni za kontinuirano i profitabilno poslovanje Banke i svaki pojedinac u Banci je u svom domenu odgovoran za izloženost riziku. Banka je izložena kreditnom riziku, riziku likvidnosti i tržišnom riziku. Banka je takođe izložena i uticaju operativnog rizika. Nezavisni proces upravljanja rizikom ne uključuje poslovne rizike koji obuhvataju promene u okruženju, tehnologiji i industriji. Banka prati ove rizike kroz proces strateškog planiranja.

Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za identifikovanje i kontrolisanje rizika. Međutim, Banka je uspostavila odvojena nezavisna tela odgovorna za upravljanje i praćenje rizika.

Upravni odbor i Izvršni odbor

Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za sveobuhvatni pristup upravljanja rizicima kao i za odobravanje strategije i principa upravljanja rizicima.

Odbor za reviziju

Odbor za reviziju ima odgovornost za praćenje sveobuhvatnog procesa rizika u Banci.

Odbor za upravljanje rizicima

Odbor za upravljanje rizicima ima sveobuhvatnu odgovornost za razvoj strategije upravljanja rizicima i implementaciju principa, okvira, politika i limita. Odbor je odgovoran za fundamentalne nalaze po pitanju rizika kao i za upravljanje i praćenje relevantnih odluka vezanih za rizik.

Sektor za upravljanje rizicima

Sektor za upravljanje rizicima je odgovoran za implementiranje i održavanje procedura vezanih za rizik, čime se obezbeđuje nezavisni proces kontrole.

Odeljenje kontrole rizika

Odeljenje kontrole rizika je odgovorno za praćenje usaglašenosti sa principima, politikama i limitima definisanim u Banci. Svaka poslovna grupa ima decentralizovanu jedinicu sa sopstvenom odgovornošću za nezavisnu kontrolu rizika, uključujući praćenje rizika prema postavljenim limitima, kao i praćenje rizika koji proističe iz uvođenja novih proizvoda i složenih transakcija. Ova jedinica takođe obezbeđuje kompletno obuhvatanje rizika u sistemu merenja i izveštavanja o riziku.

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO)

Odbor za upravljanje likvidnošću je odgovoran za upravljanje aktivom i obavezama Banke kao i sveukupnom finansijskom strukturom. Takođe, on je primarno odgovoran za finansiranje i likvidnost Banke.

Interna revizija Proces upravljanja rizikom u Banci se kontroliše najmanje jednom godišnje od strane interne revizije, koja ispituje adekvatnost procedura, kao i usaglašenost Banke sa usvojenim procedurama. Interna revizija diskutuje rezultate svog rada sa rukovodstvom Banke i izveštava Odbor za reviziju o svojim nalazima i preporukama.


CAQ4RA7510 6 / 51


3.3. Izveštavanje o upravljanju rizicima

Rizici Banke se mere korišćenjem metoda koji odražava očekivane gubitke koji mogu nastati u normalnim okolnostima i neočekivane gubitke, koji predstavljaju procenu krajnjih gubitaka zasnovanu na statističkim modelima. Modeli koriste verovatnoću izvedenu na osnovu istorijskih podataka, prilagođenu tako da odražava trenutno ekonomsko okruženje. Banka takođe koristi metod najgorih scenaria koji se mogu desiti kao posledica dešavanja ekstremnih događaja za koje postoji mala verovatnoća da se dogode. Praćenje i kontrola rizika je prvenstveno zasnovana na uspostavljanju limita. Ovi limiti odražavaju poslovnu strategiju i tržišno okruženje Banke, kao i nivo rizika koji je Banka spremna da prihvati. Dodatno, Banka prati i meri kapacitet prihvatljivog nivoa izloženosti rizicima uzimajući u obzir ukupnu izloženost svim tipovima rizika i aktivnostima. Sakupljene informacije iz svih poslovnih aktivnosti se ispituju i obrađuju da bi se identifikovali, analizirali i kontrolisali novi rizici. Ove informacije se prezentuju i objašnjavaju Upravnom odboru, Izvršnom odboru, Komitetu za upravljanje rizicima i rukovodiocima svih poslovnih jedinica. Izveštaji sadrže ukupnu kreditnu izloženost, prognozu plasmana, odstupanja od postavljenih limita, merenje tržišnog rizika, racia likvidnosti i promene profila rizika. Više rukovodstvo Banke kvartalno ocenjuje adekvatnost ispravki vrednosti plasmana. Odboru za reviziju se najmanje kvartalno dostavlja opsežan izveštaj o rizicima koji sadrži sve neophodne informacije za ocenu i izvođenje zaključaka o rizicima kojima je Banka izložena. Za svaki nivo u Banci sastavljaju se posebni izveštaji o upravljanju rizicima, kako bi se obezbedilo da sve poslovne jedinice imaju pristup opširnim, neophodnim i ažurnim informacijama. Dnevni izveštaj se dostavlja svim izvršnim direktorima i relevantnim članovima Izvršnog odbora Banke o iskorišćenosti tržišnih limita, likvidnosti, deviznog rizika, kao i druge značajne informacije. Kreditni rizik Sektor kreditne kontrole koji posluje u okviru Divizije rizika i trajne kontrole identifikuje, meri, vrši procenu, prati i izveštava o kreditnom riziku na nivou portfolia Banke. Izveštavanje se vrši na lokalnom nivou i na nivou Grupe, a u skladu sa potrebama krajnjih korisnika izveštaja i to mesečno, kvartalno, godišnje u zavisnosti od definisane dinamike. Prekomerna koncentracija rizika Koncentracija nastaje kada značajan broj komitenata pripada sličnoj industriji, ili istom geografskom području, ili imaju slične ekonomske karakteristike što može biti od uticaja na izmirivanje njihovih ugovornih obaveza u slučaju promena u ekonomskim, političkim ili nekim drugim okolnostima koje ih jednako pogađaju. Koncentracija ukazuje na relativnu osetljivost poslovanja Banke na promene koje pogađaju određenu industriju ili geografsko područje. Kako bi izbegla prekomernu koncentraciju rizika, politike i procedure Banke sadrže specifične smernice za razvoj i očuvanje diversifikovanog portfolia. Shodno tome, Banka kontroliše i upravlja identifikovanim koncentracijama kreditnog rizika.


CAQ4RA7510 7 / 51


3.3. Izveštavanje o upravljanju rizicima (nastavak) Rizik likvidnosti Nivo likvidnosti se iskazuje pokazateljem likvidnosti koji predstavlja odnos zbira likvidnih sredstava prvog i drugog reda (gotovina, sredstva na računima kod drugih banaka, depoziti kod Narodne banke Srbije, potraživanja u postupku realizacije, kreditne linije odobrene Banci, finansijski instrumenti kotirani na berzi i ostala potraživanja Banke koja dospevaju do mesec dana) i zbira obaveza po viđenju bez ugovorenog roka dospeća i obaveza sa ugovorenim rokom dospeća u narednih mesec dana. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO) je odgovoran za praćenje rizika likvidnosti, upravljanje rizikom likvidnosti i predlaganje Izvršnom odboru mera i aktivnosti za održavanje likvidnosti, usklađivanje ročne strukture, plan rezervi finansiranja i drugih mera od značaja za finansijsku stabilnost Banke. Banka prati portfolio visoko likvidnih hartija od vrednosti i drugih sredstava koja mogu brzo biti konvertovana u gotovinu u slučaju nepredviđenih fluktuacija u novčanim tokovima. Banka takođe ima kreditne linije koje su na raspolaganju u slučaju potrebe za dodatnom likvidnošću. Pored toga, Banka održava dinarsku i valutnu obaveznu rezervu u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije. Izloženost riziku likvidnosti Banka prati na nivou eksterno i interno propisanih limita. Narodna banka Srbije propisala je minimalnu vrednost pokazatelja likvidnosti, što predstavlja eksterni limit izloženosti riziku likvidnosti. Banka takođe definiše sopstvene interne limite izloženosti riziku likvidnosti i iste prati kroz interne izveštaje o dinarskoj i deviznoj likvidnosti Banke koji se dostavljaju rukovodstvu Banke na dnevnom nivou. Najznačajniji izveštaji o riziku likvidnosti uključuju izveštaje o pokazatelju dnevne i mesečne likvidnosti, dnevnoj dinarskoj i deviznoj likvidnosti kao i racijima pokrića likvidnosti (LCR i NSFR) propisanim Bazel III standardom. LCR je definisan u skladu sa Bazel III pravilima I predstavlja kratkoročnu poziciju likvidnosti Banke. LCR pokazatelj ima za cilj da obezbedi adekvatan nivo visoko likvidne aktive banke (gotovina ili aktiva koja može biti konvertovana u gotovinu bez ili sa malim gubitkom vrednosti) u cilju zadovoljenja potreba za likvidnošću u period od 30 dana stress scenarija. Limit za LCR je definisan u skladu sa smernicama Grupe. U cilju uspešnog upravljanja rizikom likvidnosti sprovodi se kontinuirani proces praćenja pokazatelja likvidnosti i GAP-ova likvidnosti u skladu sa usvojenim limitima, po valutama (RSD i EUR), po segmentima, po proizvodima, po mesečnim kamatnim stopama, pri čemu podaci korišćeni za analizu strukture bilansa stanja Banke obezbeđuju takođe i osnovu za uspostavljanje indikatora strukture i indikatora koncentracije koji se koriste za vrednovanje nivoa rizika likvidnosti Tržišni rizik Tržišni rizik je rizik da će fer vrednost ili očekivani budući gotovinski tokovi finansijskih instrumenata fluktuirati, usled promena tržišnih varijabli kao što su kamatne stope i devizni kursevi. Banka nije izložena riziku promene cena instrumenata kapitala i cena robe. Osim koncentracije tržišnog rizika stranih valuta, Banka nema značajnu koncentraciju tržišnog rizika kod ostalih pozicija.


CAQ4RA7510 8 / 51


a) Rizik promene kamatnih stopa Kamatni rizik je rizik od mogućih negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke po osnovu pozicija u bankarskoj knjizi usled promena kamatnih stopa. On se manifestuje kao nepovoljna promena cena aktivnih kamatnih stopa u odnosu na nivo pasivnih kamatnih stopa, sa jedne strane, i mogućnost smanjenja optimalne razlike između prosečnih aktivnih i pasivnih kamatnih stopa, sa druge strane.

U skladu sa svojim dugoročnim ciljevima, Banka upravlja rizikom kamatne stope na način da se postigne optimalno prihvatljiv nivo rizika, sa ciljem da se smanje potencijalni negativni efekti na finansijski rezultat i kapital Banke. Banka kreira svoju politiku kamatnih stopa sa ciljem postizanja dobiti i u skladu sa monetarnom politikom NBS-a, kao i razvojem tržišnih stopa. Strategija je da se postigne održiv nivo prihoda u odnosu na troškove na dugi rok strogim pridržavanjem načela određivanja cena i stalnim praćenjem cena preko nadležnih organa banke (Izvršni odbor, Kreditni odbor, Komitet za određivanje cena, Komitet za upravljenj aktivom i pasivom).

Politika banke za upravljanje rizikom kamatne stope definiše organizaciju upravljanja kamatnim rizikom i jasno razdvajanje odgovornosti u ovom procesu. Takođe, ova politika propisuje metode za identifikaciju i merenje kamatnog rizika, mere za ublažavanje rizika, metode za definisanje limita, proces odlučivanja o poslovnim transakcijama koje dovode do prekoračenja postavljenih limita, kao i metod i učestalost stres-testiranja i korake koji se preduzimaju u slučaju nepovoljnih rezultata stres-testova. Politikom upravljanja rizikom kamatne stope banka je definisala metodologiju za proces interne procene adekvatnosti kapitala u segmentu kamatnog rizika. Proces interne procene adekvatnosti kapitala uspostavljen je sa ciljem da kvantifikuje i kontinuirano održava nivo internog kapitala koji banka smatra adekvatnim za pokrivanje svih vrsta i nivoa rizika kojima je izložena.

Banka upravlja različitim vrstama rizika kamatne stope analizom predviđenih gepova aktive i pasive u bankarskoj knjizi. Za stavke aktive i pasive za koje postoji ugovorom definisan rok dospeća i / ili rasporedom promene kamatne stope, osnova za ovu analizu su uslovi iz ugovora sa klijentom. Za stavke aktive i pasive bez ugovorom definisanog roka dospeća i / ili rasporedom promene kamatne stope, osnova za ovu analizu su "konvencije" Banke koje su zasnovane na statističkoj analizi istorijskog razvoja ovih stavki aktive i pasive. Ove „konvencije“ su dokumentovane od strane Banke i odobrene od strane Odbora za upravljanje aktivom i pasivom.

Banka takođe uzima u obzir i mogućnost prevremene otplate kredita i ranog povlačenja depozita, na osnovu rezultata svoje statističke analize istorijskog razvoja.

Pored toga, Banka vrši mesečne stres-testove za analizu uticaja promene krive prinosa na finansijski rezultat i kapital banke.

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom određuje limite izloženosti riziku kamatne stope, koji su precizirani u internoj proceduri za upravljanje rizikom kamatne stope. U cilju ublažavanja izloženosti riziku i praćenja efikasnosti primenjenih mera, Banka redovno prati i informiše (mesečno) Odbor za upravljanje aktivom i pasivom i Komitet za generalni mendžment Banke o izloženosti kamatnom riziku. Takođe polugodišnje izveštava Upravni odbor o nivou kamatnog rizika i o poštovanju propisanih limita.

Limiti gubitaka Banke zasnovani su na proceni nivoa rizika i najvećeg dozvoljenog gubitka u određenom periodu, pri čemu kod utvrđivanja limita gubitaka Banka vodi računa o nivou kapitala i prihodima. Limiti se revidiraju jednom godišnje od strane Direkcije za upravljanje rizicima matične grupacije (DRG CASA) i važe u toku sledeće kalendarske godine.


CAQ4RA7510 9 / 51


Sektor kontrola rukovodstva i MIS sledeće izveštaje izrađuje mesečno i dostavlja ih članovima Odbora za upravljanje aktivom i pasivom i Komitetu za generalni mendžment Banke:

a) GAP analize – u kojim utvrđuje kamatno osetljive stavke aktive i kamatno osetljive stavke pasive i putem kamatnog gepa nadgleda i meri moguće negativnih efekata, usled promena kamatnih stopa, na finansijski rezulta Bankeč

b) Stres test – analiza senzitiviteta koja vrši analizu uticaja promene krive prinosa na finansijski rezultat i kapital Banke.

Jednom godišenje, u okviru procesa interne procene adekvatnosti kapitala vrše se simulacije očekivanih i ekstremnih promena kamatnih stopa i projektuje uticaj tih promena na na prihode i rashode Banke, kao i eventualni zahtev za dodatnim kapitalom koji može proizaći iz posmatranih promena na krivama prinosa.

b) Devizni rizik

Banka eksterno regulatorno izveštava o deviznom riziku, odnosno izveštava o neto otvorenoj valutnoj poziciji. Banka upravlja deviznim rizikom kroz usklađivanje valutne strukture aktive i pasive, a u skladu sa očekivanim promenamadeviznog kursa. Da bi smanjila izloženost ovom riziku, Banka je ustanovila adekvatne metode za njegovo praćenje i merenje, interno je utvrdila nivo prihvatljivog rizika (koji, naravno, mora biti u granicama nivoa koji propisuje regulativa) i ustanovila alate za upravljanje rizikom i zaštitu od neprihvatljivih deviznih pozicija.

Banka upravlja deviznim rizikom kroz usklađivanje valutne strukture aktive i pasive, a u skladu sa očekivanim promenama deviznog kursa. Da bi smanjila izloženost ovom riziku, Banka je ustanovila adekvatne metode za njegovo praćenje i merenje, interno utvrdila nivo prihvatljivog rizika (koji, naravno, mora biti u granicama nivoa koji propisuje regulativa), i ustanovila alate za upravljanje rizikom i zaštitu od neprihvatljivih deviznih pozicija.

U upravljanju deviznim rizikom Banka koristi simulaciju očekivanih i ekstremnih promena deviznih kurseva i projektuje uticaj tih promena na bilans uspeha.

Operativni rizik

Izveštaji o operativnom riziku pokazuju razvoj i analize različitih događaja operativnog rizika i ključnih indikatora rizika. Operativni rizik je rizik da će doći do gubitka koji bi proistekao iz pada sistema, ljudskih grešaka, pronevera ili spoljnih događaja. Kad kontrole prestanu da funkcionišu, operativni rizik može da naruši ugled Banke, može imati zakonske posledice ili usloviti nastanak finansijskih gubitaka. Banka ne može očekivati da eliminiše sve operativne rizike, ali uvođenjem rigoroznog kontrolnog okvira i nadgledanjem i odgovaranjem na potencijalne rizike, Banka je u mogućnosti da upravlja ovim rizicima. Kontrola uključuje efektivnu podelu dužnosti, pristup, ovlašćenje i usaglašavanje procedura, obuku osoblja i proces nadgledanja, uključujući i internu reviziju.

Rizici ulaganja

Rizici ulaganja Banke obuhvataju rizike ulaganja u kapital drugih pravnih lica i u osnovna sredstva.

U skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, Banka prati visinu ulaganja i visinu regulatornog kapitala. U skladu sa svojom strategijom Banka je definisala obim i dinamiku ulaganja. Banka investira u osnovna sredstva u skladu sa svojim poslovnim potrebama. Strategija Banke je samo ulaganje u osnovna sredstva neophodna za podršku poslovanju Banke. Takođe, strategija je da se ograniče ove investicije u odnosu na nivo kapitala Banke i da budu u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije. Osim toga, Banka nema strategiju da investira u druge entitete u finansijskom i nefinansijskom sektoru.


CAQ4RA7510 10 / 51


3.3. Izveštavanje o upravljanju rizicima (nastavak)

Rizik zemlje

Pod rizikom koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je Banka izložena podrazumevaju se negativni efekti koji bi mogli uticati na njen finansijski rezultat i kapital zbog nemogućnosti Banke da naplati potraživanja od ovog lica iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla tog lica.

Izloženost Banke ovom riziku je niska, jer Banka nema u svom kreditnom portfoliu plasmane fizičkim licima koja nisu rezidenti. Pravnim licima koja nisu finansijske institucije, Banka plasira sredstva samo onim licima koja su registrovana u Republici Srbiji. U slučaju lica sa sedištem, odnosno prebivalištem van Republike Srbije, Banka ne može da posluje sa zemljama čiji je rejting ispod rejtinga Republike Srbije. Reputacioni rizik

Reputacioni rizik je rizik gubitka tekućeg ili budućih prihoda i kapitala zbog negativnog javnog mišljenja o načinu poslovanja Banke. Banka nije izložena ovom riziku zbog konstantne interne politike upravljanja ovim rizikom. 3.4. Ublažavanje rizika Kreditni rizik je verovatnoća nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke, usled nemogućnosti dužnika da ispuni svoje obaveze prema Banci. Banka upravlja kreditnim rizikom na nivou pojedinačnog potraživanja i na nivou celokupnog kreditnog portfolia. U cilju preuzimanja kreditnog rizika i upravljanja kreditnim rizikom, Banka je uspostavila adekvatan kreditni proces koji uključuje proces odobravanja plasmana i proces upravljanja tim rizikom.

Osnovni i najopštiji kriterijumi za odobravanje kredita pravnim licima dati su u Kreditnim politikama u svim segmentima (Korporativni, MP, Agro). Definisane su isključene grane privrede i zajmoprimci, kao i u kojim slučajevima je dozvoljen izuzetak.

Odluka o odnosu sa klijentom i odluka za sve kreditne zahteve je na odeljenju za rad sa klijentima (eng – Front Office), a sektor Rizika potvrđuje ove predloge ako su iznad ovlašćenja za odobravanje datog odeljenja za rad sa klijentima. Preliminarna analiza (kvantitativna i kvalitativna) kreditne sposobnosti ugovorne strane vrši se na nivou odeljenja za rad sa klijentima (eng. Front office) i, osim za pojedine proizvode i iznose odobrene u odeljenju za rad sa klijentima, predmeti se šalju Sektoru analize rizika pravnih lica na konačno utvrđivanje rejtinga, konačno usvajanje ili procenu rizika i preporuku / predlog telu za donošenje odluka (Kreditni odbor ili drugo). Preporuka se zasniva na kvalitativnim i kvantitativnim informacijama, i uzima u obzir sve prisutne rizike. Informacije koje se koriste obezbeđuje menadžer za odnos sa klijentom. To su uglavnom najnoviji zvanični finansijski podaci koji su dostupni, biznis plan, kada se razmatra dugoročni plasman, poslednji izveštaji sa sastanaka, funkcionisanje računa, incidenti ako ih ima. Ako analitičar rizika ili Kreditni odbor odluči, zahtevaju se dodatne informacije.

Obezbeđenje je svakako jedna od važnih kvalitativnih informacija koja se uzima u obzir u okviru procesa odobravanja kredita. Po utvrđenoj proceduri, mišljenje Pravnog sektora, kojim se potvrđuje mogućnost za uspostavljanje obezbeđenja i ukazivanje na moguće probleme, je deo predmeta, i Sektor za analizu rizika pravnih lica je zadužen za finalnu procenu obezbeđenja u pogledu rizika. Takođe se daje procena sredstava obezbedjenja koja mora da se vrši od strane procenitelja kojeg bira Banka (postoji zvanična lista procenitelja koji su odobreni / prihvaćeni od strane Banke a drugi mogu biti prihvaćeni samo kao izuzeci).


CAQ4RA7510 11 / 51


3.4. Ublažavanje rizika (nastavak) U okviru preporuke koju daje Sektor analize rizika pravnih lica telu koje donosi odluke (Kreditni odbor ili neko drugi), navodi se ukupna procena ponuđenog obezbeđenja. Na osnovu raspoloživih informacija, donosi se zaključak o tome da li je ponuđeno obezbeđenje prihvatljivo da se ublaži konkretni kreditni rizik. Alat koji se koristi za procenu finansijske i kreditne sposobnosti korporativnih klijenata je Anadefi (alat za interni rejting koji uzima u obzir i kvalitativne i kvantitativne informacije o klijentu), dok se kriterijumi eliminacije koriste da se isključe zahtevi koji u startu nisu u skladu sa kreditnom politikom MP i osnovnim kriterijumima za Agro klijente, pored detaljne kvalitativne i kvantitativne analize. Bilo da se potpisuje samo u odeljenju za rad sa klijentima ili šalje u Sektor Rizika na završnu proveru, „načelo četvoro očiju“ se dosledno poštuje. Korporativni predmeti se proveravaju/ponovno analiziraju najmanje jednom godišnje, po prijemu zvaničnih godišnjih finansijskih izveštaja. U to vreme, moguće je preispitati sve klijente da se vidi da li su njihovi rejtinzi opali. Tokom ostatka godine i ako se klijent stavlja na listu za posmatranje, rangiranje se smanjuje na rejting E. Ukoliko klijent postane problematičan rangiranje se spušta na rejtinge F/Z i pregleda na mesečnom nivou. Pregledi se obavljaju najmanje jednom godišnje, osim ako Kreditni odbor donese odluku da pregledi treba da se rade na kraći period, a onda to može biti polugodišnje ili kvartalno. Klijenti na listi za praćenje i problematični klijenti pregledaju se na mesečnom nivou, na sednicama Odbora za praćenje i problematične klijente za sve segmente, kao i podređeno društvo CA Leasing d.o.o., Beograd. Svi kriterijumi u vezi sa kreditnim rizikom za odobravanje kredita su dati u Politici kreditnog rizika za segment FL (fizička lica) u vidu procedure. Procedura obuhvata sledeće konkretne teme: opšti kriterijumi prihvatljivosti, uključujući načelo kreditne sposobnosti; posebni kriterijumi po kreditnim proizvodima; prihvatljiv prihod za utvrđivanje kreditne sposobnosti klijenata, slučajevi kada je obavezna saglasnost od Sektora za zakonitost poslovanja (eng. Compliance); dokumentacija neophodna za donošenje kreditne odluke; sistem delegiranja; sredstva obezbeđenja po vrsti kreditnog proizvoda; sadržaj kreditnog dosijea, specifičnosti u pogledu procesa odobravanja kreditnih proizvoda putem Credilogic aplikacije.


CAQ4RA7510 12 / 51

4. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA KAPITAL

4.1. Struktura regulatornog kapitala

Banka je poštovala zahteve Odluke Narodne banke Srbije o adekvatnosti kapitala banaka (Službeni Glasnik RS br. 46/2011, 6/2013 i 51/2014) prilikom izračunavanja regulatornog kapitala.

Ukupni regulatorni kapital Banke čini zbir Osnovnog kapitala i Dopunskog kapitala, umanjen za Odbitne stavke od kapitala:

Osnovni kapital čine akcijski kapital, emisiona premija, rezerve iz dobiti i neraspoređena dobit iz prethodnih godina, kao i umanjenja po osnovu nematerijalnih ulaganja, regulatornih usklađivanja vrednosti u odnosu na MSFI/MRS i gubitaka iz prethodnih godina.

Dopunski kapital čine subordinirane obaveze i deo pozitivnih revalorizacionih rezervi nastalih po osnovu efekata promene fer vrednosti osnovnih sredstava, hartija od vrednosti i ostalih sredstava koja se, u skladu s MSFI/MRS, iskazuju u korist ovih rezervi.

Odbitne stavke od kapitala čine ulaganja u druga lica u finansijskom sektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih lica.

Banka upravlja strukturom kapitala i vrši usklađivanja u skladu sa promenama u ekonomskim uslovima i rizikom karakterističnim za aktivnosti Banke. Ciljevi Banke u pogledu upravljanja kapitalom su:

da obezbedi usaglašenost sa zahtevima Narodne banke Srbije,

da obezbedi nivo i strukturu kapitala koji mogu da podrže očekivani rast plasmana,

da obezbedi mogućnost dugoročnog nastavka poslovanja uz obezbeđenje prinosa akcionarima i koristi drugim zainteresovanim stranama i

da obezbedi jaku kapitalnu osnovu kao podršku daljem razvoju poslovanja Banke. Rukovodstvo Banke redovno prati pokazatelje adekvatnosti kapitala Banke i druge pokazatelje poslovanja koje propisuje Narodna banka Srbije i dostavlja kvartalne izveštaje Narodnoj banci Srbije o ostvarenim vrednostima pokazatelja. U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke definisanom od strane Narodne banke Srbije („Službeni glasnik RS“ br. 46/11, 6/13 i 51/14), utvrđuje se način izračunavanja kapitala Banke i pokazatelja adekvatnosti kapitala. Osnovni kapital Banke definisan je pomenutom odlukom i mora da iznosi najmanje 50% kapitala Banke. Adekvatnost kapitala, kao i korišćenje kapitala Banke prati se mesečno od strane rukovodstva Banke. Narodna banka Srbije definisala je sledeće limite za kapital:

minimalni novčani iznos kapitala od EUR 10 miliona, i

koeficijent adekvatnosti kapitala od 12%.

Banka upravlja strukturom kapitala u skladu s promenama u ekonomskim uslovima i rizikom karakterističnim za aktivnosti Banke. Iznos regulatornog kapitala, kao i iznos osnovnog kapitala i dopunskog kapitala, s pregledom pojedinačnih elemenata kapitala i svih odbitnih stavki na dan 31. decembra 2015. godine za Banku prikazan je u nastavku na obrascu PI-KAP (Prilog 1):


CAQ4RA7510 13 / 51

Prilog 1 PI–KAP

Podaci o kapitalnoj poziciji Banke(u hiljadama dinara)

Redni br. Naziv pozicije Износ

I UKUPAN OSNOVNI KAPITAL 5,743,887

1. OSNOVNI KAPITAL PRE ODUZIMANJA ODBITNIH STAVKI 5,783,221

1.1. Nominalna vrednost uplaćenih akcija, osim preferencijalnih kumulativnih akcija 8,420,500

1.2. Emisiona premija -

1.3. Rezerve iz dobiti -

1.4. Neraspoređena dobit iz ranijih godina -

1.5. Dobit iz tekuće godine -

1.6. Manjinska učešća u podređenim društvima -

1.7. Ostale pozitivne konsolidovane rezerve -

2. ODBITNE STAVKE OD OSNOVNOG KAPITALA -

2.1. Gubici iz prethodnih godina -

2.2. Gubitak tekuće godine -

2.3. Nematerijalna ulaganja 148,788

2.4. Stečene spostvene akcije banke, osim preferencijalnih kumulativnih akcija -

2.5. Iznos akcija banke uzetih u zalogu, osim preferencijalnih kumulativnih akcija -

2.6. Regulatorna usklađivanja vrednosti: 2,488,491

2.6.1. Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju -

2.6.2. Ostale neto negativne revalorizacione rezerve -

2.6.3.Dobit po osnovu obaveza banke vrednovanih prema fer vrednosti koja je ostvarena zbog promene kreditnog rejtinga

banke -

2.6.4. Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke 2,488,491

2.7. Ostale negativne konsolidovane rezerve -

II UKUPAN DOPUNSKI KAPITAL 2,393,190

1. DOPUNSKI KAPITAL PRE ODUZIMANJA ODBITNIH STAVKI 2,432,524

1.1. Nominalna vrednost uplaćenih preferencijalnih kumulativnih akcija -

1.2. Emisiona premija po osnovu preferencijalnih kumulativnih akcija -

1.3. Deo revalorizacionih rezervi banke -

1.4. Hibridni instrumenti -

1.5. Subordinirane obaveze 2,432,524

1.6. Višak izdvojenih ispravki vrednosti, rezervisanja i potrebnih rezervi iz dobiti u odnosu na očekivane

gubitke -

2. ODBITNE STAVKE OD DOPUNSKOG KAPITALA -

2.1. Stečene sopstvene preferencijalne kumulativne akcije -

2.2.Potraživanja po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki obezbeđena hibridnim instrumentom ili

subordiniranom obavezom -

2.3. Iznos preferencijalnih kumulativnih akcija banke uzetih u zalogu -

2.4. Iznos kapitala kojim se prekoračuju ograničenja za dopunski kapital -

III UKUPAN KAPITAL 8,137,077

1. UKUPAN KAPITAL PRE ODUZIMANJA ODBITNIH STAVKI 8,215,745

2. ODBITNE STAVKE OD KAPITALA 78,667

Od čega umanjenje osnovnog kapitala 39,334

Od čega umanjenje dopunskog kapitala 39,334

2.1.Direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu većem od 10%

kapitala tih banaka, odnosno drugih lica 78,667

2.2.Ulaganja u hibridne instrumente i subordinirane obaveze drugih banaka i lica u finansijskom sektoru u

kojima banka ima direktna ili indirektna ulaganja u iznosu većem od 10% kapitala tih lica -

2.3.

Ukupan iznos direktnih ili indirektnih ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu do

10% njihovog kapitala, kao i ulaganja u njihove hibridne instrumente i subordinirane obaveze, koji

prelaze 10% zbira osnovnog i dopunskog kapitala banke za koju se obračunava kapital

-

2.4. Iznos za koji su prekoračena kvalifikovana učešća u licima koja nisu lica u finansijskom sektoru -

2.5.Manjak izdvojenih ispravki vrednosti, rezervisanja i potrebne rezerve iz dobiti u odnosu na očekivane

gubitke -

2.6.Iznos izloženosti po osnovu slobodnih isporuka kada druga ugovorna strana nije izmrila svoju obavezu

u roku od četiri radna dana -

2.7.Potraživanja i potencijalne obaveze prema licima povezanim s bankom ili prema zaposlenima u banci

koje je banka ugovorila pod uslovima koji su povoljniji od uslova ugovorenih sa drugim licima -

IV NAPOMENE

Pozitivan/negativan iznos razlike između ukupne ispravke vrednosti bilansne aktive, rezervisanja za

gubitke po vanbilansnim stavkama i potrebne rezerve iz dobiti s jedne strane i iznos ukupnih

očekivanih gubitaka prema IRB pristupu s druge strane

-

Iznos ispravki vrednosti, rezervisanja i potrebne rezerve iz dobiti banke -

Od čega na grupnoj osnovi -

Od čega na pojedinačnoj osnovi -

Iznos očekivanog gubitka prema IRB pristupu -

Bruto iznos subordiniranih obaveza 2,432,523


CAQ4RA7510 14 / 51

4. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA KAPITAL (nastavak) 4.2. Osnovne karakteristike elemenata regulatornog kapitala Regulatorni kapital kojim Banka upravlja u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke („Službeni glasnik RS“ br. 46/2011, 6/2013 i 51/2014) sastoji se od:

Osnovnog kapitala (Tier 1)

Dopunskog kapitala (Tier 2). Osnovni kapital na dan 31.12.2015.godine Banke sastoji se od uplaćenog akcijskog Banke. a) Akcijski kapital

Akcijski kapital Banke formiran je inicijalnim ulozima akcionara i narednim emisijama novih akcija.

Upisani i uplaćeni kapital Banke na dan 31. decembra 2015. godine, iznosi 6.477.307 običnih akcija nominalne vrednosti RSD 1.300 po akciji, odnosno RSD 8.420.500 hiljada.

Struktura akcijskog kapitala po izvodu Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti na dan 31. decembra 2015. godine je sledeća:

Broj običnih akcija Učešće

Credit Agricole S.A. 6.477.307 100,00% Dopunski kapital Banke čine subordinirane obaveze. Banka je u decembru 2013. godine izvršila aneksiranje postojećeg subordiniranog kredita (u iznosu od EUR 20 miliona) dobijenog od matične Banke, Credit Agricole SA iz Pariza, čime je produžena ročnost istog, sa marta 2017. godine do aprila 2023. godine. Banka je aneksiranje subordiniranog kredita uradila u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala kojom je precizirano da iznos subordiniranog kredita koji se uključuje u dopunski kapital Banke se mora smanjivati za 20% svake godine u toku poslednjih pet godina do dospeća subordiniranog kredita, tako da se u poslednjoj godini pre dospeća subordinirani kredit uopšte ne uključuje u dopunski kapital Banke. Produženjem ročnosti subordiniranog kredita znatno je povećan dopunski kapital Banke, tako što se ceo iznosi subordiniranog kredita ponovo uključuje u dopunski kapital Banke. Odbitne stavke od kapitala Banke čine: ulaganje u zavisno društvo CA Leasing d.o.o. Beograd. Iznos odbitnih stavki za koji je umanjen osnovni kapital odnosno dopunski kapital Banke jednak je 50% od ukupnog iznosa odbitnih stavki od kapitala Banke. Ukupan osnovni kapital Banke predstavlja iznos koji je jednak razlici iznosa između osnovnog kapitala Banke i odbitnih stavki od osnovnog kapitala Banke. Ukupan dopunski kapital Banke predstavlja iznos koji je jednak razlici iznosa između dopunskog kapitala Banke i odbitnih stavki od dopunskog kapitala Banke. Kapital Banke predstavlja iznos koji je jednak zbiru ukupnog osnovnog kapitala Banke i ukupnog dopunskog kapitala Banke. U skladu sa Zakonom o bankama („Službeni glasnik RS“, br. 107/2005, 91/2010, 14/2015) važećim na dan 31. decembra 2015. godine Banka ima dovoljno neto kapitala da zadovolji minimalne zahteve Narodne banke Srbije.


CAQ4RA7510 15 / 51

4. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA KAPITAL (nastavak)

4.2. Osnovne karakteristike elemenata regulatornog kapitala (nastavak)

Podaci o finansijskim instrumentima koje je Banka uključila u obračun kapitala na dan 31. decembra.2015. godine prikazani su na obrascu PI – FIKAP (Prilog 2) u nastavku izveštaja.

Prilog 2 PI–FIKAP

Redni br. Karakteristike instrumenata Akcijski kapital Subordinirane obaveze

1. Emitent Credit Agricole S.A. Paris Credit Agricole S.A. Paris

2. Tretman u skladu s propisima

2.1.Tretman u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala Instrument osnovnog

kapitala

Instrument dopunskog

kapitala

2.2.Individualni/grupni/individualni i grupni nivo uključivanja instrumenata u

kapital na nivou grupeIndividualni i grupni Individualni i grupni

2.3. Tip instrumenata Obične akcije Subordinirani dug

3.Iznos koji se priznaje za potrebe izračunavanje regulatornog kapitala ( u

hiljadama dinara, sa stanjem na dan poslednjeg izveštavanja)8,420,500 hiljada RSD 2,447,899 hiljada RSD

4. Nominalna vrednost instrumenta 8,420,500 hiljada RSD 2,447,899 hiljada RSD

5.Računovodstvena klasifikacija

Akcijski kapitalObaveza - amortizovana

vrednost

6. Inicijalni datum izdavanja instrumenata 20.09.2001. 31.03.2009.

7.Instrument s datumom dospeća ili instrument bez datuma dospeća Instrument bez datuma

dospeća

Instrument sa datumom

dospeća

7.1. Originalni datum dospeća bez datuma dospeća 28.04.2023.

8.Da li postoji pravo prevremenog otkupa (call option) na strani emitenta

ne da

8.1.Prvi datum aktiviranja prava prevremenog otkupa

-01.04.2014. (5 godina

nakon valute kredita)

8.2.Naknadni datum aktiviranja prava preveremenog otkupa (ako je

primenljivo) -Nisu definisani datumi

prevremene otplate

9.Kuponi/dividende Kamata po subordiniranom

kreditu

9.1. Fiksne ili promenljive dividende/kuponi - -

9.2.Potpuno diskreciono pravo, delimično diskreciono pravo ili bez

diskrecionog prava u vezi sa vremenom isplate dividendi/kupona- -


diskrecionog prava u vezi sa iznosom dividendi/kupona - -

9.4. Mogućnost povećanja prinosa (step up) - -

9.5. Nekumulativne ili kumulativne dividende/kuponi - -

10. Konvertibilan ili nekonvertibilan instrument Nekonvertibilan Konvertibilan

10.1. Ako je konvertibilan, uslovi pod kojima može doći do konverzije - Ugovorom nije definisan

10.2. Ako je konvertibilan, delimično ili u celosti konvertibilan - U celosti konvertibilan

10.3. Ako je konvertibilan, stopa konverzije - -

10.4. Ako je konvertibilan, obavezna ili dobrovoljna konverzija - Dobrovoljna

10.5. Ako je konvertibilan, instrument u koji se konvertuje - Obične akcije

10.6. Ako je konvertibilan, emitent instrumenta u koji se konvertuje -

Konverzija subordiniranog

kredita Matične banke Credit

Agricole S.A. Paris u akcijski

kapital Credit Agricole Banke

Srbija AD Novi Sad

11. Mogućnost otpisa Ne Ne

11.1. Ako postoji mogućnost otpisa, uslovi pod kojima može doći do otpisa - -

11.2. Ako postoji mogućnost otpisa, delimičan otpis ili otpis u celosti - -

11.3. Ako postoji mogućnost otpisa, privremen ili trajan otpis - -

11.4. Ako je otpis privremen, uslovi ponovnog priznavanja - -

12.

Tip instrumenta koji će se pri likvidaciji naplatiti neposredno pre

navedenog instrumentaSubordinirani dug izdat u

vidu finansijskog

instrumenta

Drugo

Podaci o osnovnim karakteristikama finansijskih instrumenata koji se uključuju u

obračun kapitala Banke


CAQ4RA7510 16 / 51

4. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA KAPITAL (nastavak)

4.3. Podaci i informacije o povezivanju pozicija kapitala Banke iz bilansa stanja s pozicijama kapitala Banke iz izveštaja o kapitalu sačinjenog u skladu sa Odlukom kojom se uređuje izveštavanje o adekvatnosti kapitala banke

Prilog 3 PI-UPK

Oznaka

pozicije Naziv pozicije

Konsolidovani

bilans stanja kao u

objavljenim

finansijskim

izveštajima

Konsolidovani

bilans stanja po

regulatornom

metodu i

obuhvatu

konsolidacije

А AKTIVA

A.I Gotovina i sredstva kod centralne banke 9,450,342 9,450,342

A.II Založena finansijska sredstva - -

A.III Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjen trgovanju - -

A.IV Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha - -

A.V Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - -

A.VI Finansijska sredstva koja se drže do dospeća 2,456,429 2,456,429

A.VII Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 6,411,288 6,411,288

A.VIII Krediti i potraživanja od komitenata 50,920,809 50,920,809

A.IX Promene fer vrednosti stavki koje su predmet zaštite od rizika - -

A.X Potraživanja po osnovu finansijskih derivata namenjenih zaštiti od rizika - -

A.XI Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate - -

A.XII Investicije u zavisna društva 78,667 78,667

A.XIII Nematerijalna ulaganja 148,788 148,788

A.XIV Nekretnine, postrojenja i oprema 1,437,565 1,437,565

A.XV Investicione nekretnine 155,538 155,538

A.XVI Tekuća poreska sredstva - -

A.XVII Odložena poreska sredstva 125,942 125,942

A.XVIII Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja - -

A.XIX Ostala sredstva 363,512 363,512

A.XX UKUPNO AKTIVA (pozicije pod AOP oznakama od 0001 do 0019 u konsolidovanom bilansu stanja) 71,548,880 71,548,880

P PASIVA

PO OBAVEZE

PO.I Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju - -

PO.II Finansijske obaveze koje se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha - -

PO.III Obaveze po osnovu finansijskih derivata namenjenih zaštiti od rizika - -

PO.IV Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 17,874,567 17,874,567

PO.V Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 41,837,012 41,837,012

PO.VI Promene fer vrednosti stavki koje su predmet zaštite od rizika - -

PO.VII Izdate sopstvene hartije od vrednosti i druga pozajmljena sredstva - -

PO.VIII Subordinirane obaveze 2,447,899 2,447,899

PO.IX Rezervisanja 117,320 117,320

PO.X Obaveze po osnovu sredstava namenjenih prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja - -

PO.XI Tekuće poreske obaveze 633 633

PO.XII Odložene poreske obaveze - -

PO.XIII Ostale obaveze 700,243 700,243

PO.XIV UKUPNO OBAVEZE (pozicije pod AOP oznakama od 0401 do 0413 u konsolidovanom bilansu stanja) 62,977,674 62,977,674

KAPITAL

PO.XV Akcijski kapital 8,420,500 8,420,500

PO.XVI Sopstvene akcije - -

PO.XVII Dobitak 129,018 129,018

PO.XVIII Gubitak - -

PO.XIX Rezerve 21,688 21,688

PO.XX Nerealizovani gubici - -

PO.XXI Učešća bez prava kontrole - -

PO.XXII

UKUPNO KAPITAL (rezultat sabiranja, odnosno oduzimanja sledećih AOP oznaka iz konsolidovanog bilansa stanja: 0415 - 0416 + 0417 - 0418 + 0419 - 0420 + 0421) ≥ 0

8,571,206 8,571,206

PO.XXIII

UKUPAN NEDOSTATAK KAPITALA(rezultat sabiranja, odnosno oduzimanja sledećih AOP oznaka iz konsolidovanog bilansa stanja: 0415 - 0416 + 0417 - 0418 + 0419 - 0420 + 0421) < 0

- -

PO.XXIVUKUPNO PASIVA(rezultat sabiranja, odnosno oduzimanja sledećih AOP oznaka iz konsolidovanog bilansa stanja: 0414 + 0422 - 0423)

71,548,880 71,548,880

V.P VANBILANSNE POZICIJE

V.P.A Vanbilansna aktiva 136,054,540 136,054,540

V.P.P Vanbilansna pasiva 136,054,540 136,054,540

Podaci o povezivanju pozicija kapitala iz bilansa stanja s pozicijama iz obrasca PI-KAP

1. Razlike između bilansa stanja sačinjenog za potrebe kontrole bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi i konsolidovanih finansijskih izveštaja bankarske

grupe sačinjenih u skladu s Međunarodnim računovodstvenim standardima, odnosno Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja


CAQ4RA7510 17 / 51

Oznaka

pozicijeNaziv pozicije Bilans stanja Reference

А АКТИВА

A.I Gotovina i sredstva kod centralne banke 9,450,342

A.II Založena finansijska sredstva -

A.III Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju -

A.IV Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha -

A.V Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju -

A.VI Finansijska sredstva koja se drže do dospeća 2,456,429

A.VII Krediti i potraživanja od banaka i drugih f inansijskih organizacija 6,411,288

A.VIII Krediti i potraživanja od komitenata 50,920,809

A.IX Promene fer vrednosti stavki koje su predmet zaštite od rizika -

A.X Potraživanja po osnovu f inansijskih derivata namenjenih zaštiti od rizika -

A.XI Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate -

Od čega direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru - u

A.XII Investicije u zavisna društva 78,667

Od čega direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru - f

A.XIII Nematerijalna ulaganja 148,788 i

A.XIV Nekretnine, postrojenja i oprema 1,437,565

A.XV Investicione nekretnine 155,538

A.XVI Tekuća poreska sredstva -

A.XVII Odložena poreska sredstva 125,942

A.XVIII Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja -

A.XIX Ostala sredstva 363,512

Od čega direktna il i indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih banaka, odnosno tih

l ica - h

A.XX UKUPNO AKTIVA (pozicije pod AOP oznakama od 0001 do 0019 u konsolidovanom bilansu stanja) 71,548,880

P PASIVA

PO OBAVEZE

PO.I Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju -

PO.II Finansijske obaveze koje se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha -

PO.III Obaveze po osnovu f inansijskih derivata namenjenih zaštiti od rizika -

PO.IV Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 17,874,567

PO.V Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 41,837,012

PO.VI Promene fer vrednosti stavki koje su predmet zaštite od rizika -

PO.VII Izdate sopstvene hartije od vrednosti i druga pozajmljena sredstva -

Od čega obaveze po osnovu hibridnih instrumenata - r

PO.VIII Subordinirane obaveze 2,447,899

Od čega subordinirane obaveze koje se uključuju u dopunski kapital banke 2,432,523 s

PO.IX Rezervisanja 117,320

PO.X Obaveze po osnovu sredstava namenjenih prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja -

PO.XI Tekuće poreske obaveze 633

PO.XII Odložene poreske obaveze -

PO.XIII Ostale obaveze 700,243

PO.XIV UKUPNO OBAVEZE (pozicije pod AOP oznakama od 0401 do 0413 u konsolidovanom bilansu stanja) 62,977,674

KAPITAL

PO.XV Akcijski kapital 8,420,500

Od čega nominalna vrednost uplaćenih akcija, osim preferencijalnih kumulativnih akcija 8,420,500 a

Od čega emisiona premija po osnovu akcijskog kapitala, osim preferencijalnih kumulativnih akcija - b

Od čega nominalna vrednost preferencijalnih kumulativnih akcija - nj

Od čega emisiona premija po osnovu preferencijalnih kumulativnih akcija - o

PO.XVI Sopstvene akcije

Od čega stečene sopstvene akcije banke, osim preferencijalnih kumulativnih akcija - j

Od čega stečene sopstvene preferencijalne kumulativne akcije - t

PO.XVII Dobitak 129,018

Od čega neraspoređena dobit iz ranijih godina - g

Od čega dobit iz tekuće godine 129,018 d

PO.XVIII Gubitak -

Od čega gubici iz prethodnih godina - ž

Od čega gubitak tekuće godine - z

PO.XIX Rezerve 21,688

Od čega rezerve iz dobiti koje predstavljaju element osnovnog kapitala 21,688 v

Od čega ostale pozitivne konsolidovane rezerve - e

Od čega ostale negativne konsolidovane rezerve - n

Od čega ostale neto negativne revalorizacione rezerve - lj Od čega dobit po osnovu obaveza banke vrednovanih prema fer vrednosti koja je ostvarena zbog promene kreditnog rejtinga

banke - m

Od čega pozitivne revalorizacione rezerve nastale po osnovu efekata promene fer vrednosti osnovnih sredstava, hartija od vrednosti i

ostalih sredstava koja se, u skladu s MSFI/MRS, iskazuju u korist ovih rezervi -

p

PO.XX Nerealizovani gubici -

Od čega nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju - l

PO.XXI Učešća bez prava kontrole -

Od čega manjinska učešća u podređenim društvima - đ

PO.XXIIUKUPNO KAPITAL

(rezultat sabiranja, odnosno oduzimanja sledećih AOP oznaka iz konsolidovanog bilansa stanja: 0415 - 0416 + 0417 - 0418 + 0419 - 0420 + 0421) ≥ 0 8,571,206

PO.XXIIIUKUPAN NEDOSTATAK KAPITALA

(rezultat sabiranja, odnosno oduzimanja sledećih AOP oznaka iz konsolidovanog bilansa stanja: 0415 - 0416 + 0417 - 0418 + 0419 - 0420 + 0421) < 0 0

PO.XXIVUKUPNO PASIVA

(rezultat sabiranja, odnosno oduzimanja sledećih AOP oznaka iz konsolidovanog bilansa stanja: 0414 + 0422 - 0423) 71,548,880


V.P.A Vanbilansna aktiva 136,054,540

Od čega iznos akcija banke uzetih u zalogu, osim preferencijalnih kumulativnih akcija - k

Od čega iznos preferencijalnih kumulativnih akcija banke uzetih u zalogu - ć

V.P.P Vanbilansna pasiva 136,054,540

2. Raščlanjavanje elemenata u bilansu stanja


CAQ4RA7510 18 / 51

PI-KAPPodaci o kapitalnoj poziciji Banke (u hiljadama dinara)

Redni br. Naziv pozicije

Iznos

Izv or podataka

u skladu s

ref erencama iz

2. koraka



1.1. Nominalna vrednost uplaćenih akcija, osim preferencijalnih kumulativnih akcija 8,420,500 a

1.2. Emisiona premija - b

1.3. Rezerve iz dobiti - v

1.4. Neraspoređena dobit iz ranijih godina - g

1.5. Dobit iz tekuće godine - d

1.6. Manjinska učešća u podređenim društvima - đ

1.7. Ostale pozitivne konsolidovane rezerve - e2. ODBITNE STAVKE OD OSNOVNOG KAPITALA -

2.1. Gubici iz prethodnih godina - ž

2.2. Gubitak tekuće godine - z

2.3. Nematerijalna ulaganja 148,788 i

2.4. Stečene spostvene akcije banke, osim preferencijalnih kumulativnih akcija - j

2.5. Iznos akcija banke uzetih u zalogu, osim preferencijalnih kumulativnih akcija - k

2.6. Regulatorna usklađivanja vrednosti: -

2.6.1. Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju - l

2.6.2. Ostale neto negativne revalorizacione rezerve - lj

2.6.3. Dobit po osnovu obaveza banke vrednovanih prema fer vrednosti koja je ostvarena zbog promene kreditnog rejtinga banke - m2.6.4. Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke 2,488,491

2.7. Ostale negativne konsolidovane rezerve - n



1.1. Nominalna vrednost uplaćenih preferencijalnih kumulativnih akcija - nj1.2. Emisiona premija po osnovu preferencijalnih kumulativnih akcija - o

1.3. Deo revalorizacionih rezervi banke - p

1.4. Hibridni instrumenti - r

1.5. Subordinirane obaveze 2,432,523 s

1.6. Višak izdvojenih ispravki vrednosti, rezervisanja i potrebnih rezervi iz dobiti u odnosu na očekivane gubitke -


2.1. Stečene sopstvene preferencijalne kumulativne akcije - t

2.2.Potraživanja po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki obezbeđena hibridnim instrumentom ili subordiniranom

obavezom

-

2.3. Iznos preferencijalnih kumulativnih akcija banke uzetih u zalogu - ć




2. ODBITNE STAVKE OD KAPITALA 78,667

Od čega umanjenje osnovnog kapitala 39,334

Od čega umanjenje dopunskog kapitala 39,334

2.1.Direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih banaka,

odnosno drugih lica

- (u+f+h)

2.2.Ulaganja u hibridne instrumente i subordinirane obaveze drugih banaka i lica u finansijskom sektoru u kojima banka ima

direktna ili indirektna ulaganja u iznosu većem od 10% kapitala tih lica

-

2.3.

Ukupan iznos direktnih ili indirektnih ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu do 10% njihovog

kapitala, kao i ulaganja u njihove hibridne instrumente i subordinirane obaveze, koji prelaze 10% zbira osnovnog i

dopunskog kapitala banke za koju se obračunava kapital

-


2.5. Manjak izdvojenih ispravki vrednosti, rezervisanja i potrebne rezerve iz dobiti u odnosu na očekivane gubitke -

2.6.Iznos izloženosti po osnovu slobodnih isporuka kada druga ugovorna strana nije izmrila svoju obavezu u roku od četiri

radna dana

-

2.7.Potraživanja i potencijalne obaveze prema licima povezanim s bankom ili prema zaposlenima u banci koje je banka

ugovorila pod uslovima koji su povoljniji od uslova ugovorenih sa drugim licima

-

IV NAPOMENE -

Pozitivan/negativan iznos razlike između ukupne ispravke vrednosti bilansne aktive, rezervisanja za gubitke po

vanbilansnim stavkama i potrebne rezerve iz dobiti s jedne strane i iznos ukupnih očekivanih gubitaka prema IRB

pristupu s druge strane

-






3. Povezivanje pozicija u raščlanjenom bilansu stanja i pozicija u obrascu PI–KAP


CAQ4RA7510 19 / 51

5. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA ADEKVATNOST KAPITALA BANKE Banka izračunava pokazatelj adekvatnosti kapitala i kapitalne zahteve u skladu sa regulativom Narodne banke Srbije koristeći standardizovan pristup za kreditne rizike i tržišne rizike odnosno pristup osnovnog indikatora za izračunavanje kapitalnog zahteva za operativni rizik. Regulatorno propisana minimalna vrednost pokazatelja adekvatnosti kapitala je 12%. Minimalni kapitalni zahtev u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banaka, t.j. racio adekvatnosti kapitala, od 12% je bio postignut sve vreme u toku izveštajnog perioda. Na dan 31. decembra 2015. godine racio adekvatnosti kapitala je iznosio 16.91%. Kapitalni zahtev za kreditni rizik izračunava se množenjem ukupne aktive ponderisane kreditnim rizikom sa 12%. Banka izračunava aktivu ponderisanu kreditnim rizikom primenom standardizovanog pristupa za sve klase izloženosti Kapitalni zahtev za devizni rizik Banka izračunava množenjem zbira ukupne otvorene devizne pozicije i apsolutne vrednosti neto otvorene pozicije u zlatu sa 12%. Za izračun regulatornog kapitalnog zahteva za operativni rizik Banka primenjuje pristup osnovnog indikatora. Podaci koji se odnose na iznose kapitalnih zahteva za kreditni rizik, devizni rizik i operativni rizik kao i pokazatelj adekvatnosti kapitala za Banku na dan 31. decembra 2015. godine prikazan je u nastavku izveštaja na obrascu PI-AKB (Prilog 4).


CAQ4RA7510 20 / 51

Prilog 4 PI-AKB

Iznos

Pokrivenost

osnovnim

kapitalom

Pokrivenost

dopunskim

kapitalom

1 2 3

I KAPITAL 8,137,077

1. UKUPAN OSNOVNI KAPITAL 5,743,888

2. UKUPAN DOPUNSKI KAPITAL 2,393,189

II KAPITALNI ZAHTEVI 5,546,812

1.KAPITALNI ZAHTEV ZA KREDITNI RIZIK, RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE I RIZIK IZMIRENjA/ISPORUKE

PO OSNOVU SLOBODNIH ISPORUKA 5,169,710 5,169,710 -

1.1. Standardizovani pristup (SP) 43,080,916

1.1.1. Izloženosti prema državama i centralnim bankama -

1.1.2. Izloženosti prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave -

1.1.3. Izloženosti prema javnim administrativnim telima -

1.1.4. Izloženosti prema međunarodnim razvojnim bankama -

1.1.5. Izloženosti prema međunarodnim organizacijama -

1.1.6. Izloženosti prema bankama 724,045

1.1.7. Izloženosti prema privrednim društvima 19,721,186

1.1.8. Izloženosti prema fizičkim licima 20,995,503

1.1.9. Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima -

1.1.10. Dospela nenaplaćena potraživanja -

1.1.11. Visokorizične izloženosti -

1.1.12. Izloženosti po osnovu pokrivenih obveznica -

1.1.13. Izloženosti po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove -

1.1.14. Ostale izloženosti 1,640,182

1.2. Pristup zasnovan na internom rejtingu (IRB) -


1.2.2. Izloženosti prema bankama -

1.2.3. Izloženosti prema privrednim društvima -

1.2.4. Izloženosti prema fizičkim licima -

1.2.4.1. Izloženosti prema fizičkim licima koje su obezbeđene hipotekama na nepokretnostima -

1.2.4.2. Kvalifikovane revolving izloženosti prema fizičkim licima -

1.2.4.3. Ostale izloženosti prema fizičkim licima -

1.2.5. Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja -

1.2.5.1. Primenjeni pristup: -

1.2.5.1.1. Pristup jednostavnih pondera rizika -

1.2.5.1.2. PD/LGD pristupa -

1.2.5.1.3. Pristup internih modela -

1.2.5.2. Vrste izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja -

1.2.5.2.1. Vlasnička ulaganja kojima se trguje na berzi -

1.2.5.2.2. Vlasnička ulaganja kojima se ne trguje na berzi ali su u dovoljno diversifikovanim portfolijima -

1.2.5.2.3. Ostala vlasnička ulaganja -

1.2.5.2.4. Vlasnička ulaganja na koje banka primenjuje standardizovani pristup kreditnom riziku -

1.2.6. Izloženosti po osnovu ostale imovine -

2 KAPITALNI ZAHTEV ZA RIZIK IZMIRENjA/ISPORUKE PO OSNOVU NEIZMIRENIH TRANSAKCIJA - - -

3 KAPITALNI ZAHTEV ZA TRŽIŠNE RIZIKE 7,429 7,429 -

3.1. Kapitalni zahtevi za cenovni, devizni i robni rizik izračunat primenom standardizovanih pristupa 7,429 7,429 -

3.1.1. Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti - - -

3.1.2. Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti - - -

3.1.3. Kapitalni zahtev za devizni rizik 7,429 7,429 -

3.1.4. Kapitalni zahtev za robni rizik - - -

3.2. Kapitalni zahtevi za cenovni, devizni i robni rizik izračunati primenom pristupa internih modela - - -

4 KAPITALNI ZAHTEV ZA OPERATIVNI RIZIK 595,564 566,749 28,815

4.1. Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom pristupa osnovnog indikatora 595,564 566,749 28,815

4.2. Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom standardizovanog pristupa - - -

4.3. Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom naprednog pristupa - - -

5 POKRIVENOST KAPITALNIH ZAHTEVA 5,772,703 5,743,888 28,815

III POKAZATELJ ADEKVATNOSTI KAPITALA (%) 16.91%

Redni broj Naziv

Podaci o ukupnim kapitalnim zahtevima i pokazatelju adekvatnosti kapitala Banke(u hiljadama dinara)


CAQ4RA7510 21 / 51

6. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA PROCES INTERNE PROCENE ADEKVATNOSTI KAPITALA BANKE

Banka sprovodi i proces interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP), utvrđuje raspoloživi interni kapital i vrši njegovu raspodelu, te razvija strategiju i plan upravljanja kapitalom u skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima. Proces interne procene adekvatnosti kapitala je uključen u sistem upravljanja rizicima i donošenja odluka u Banci i u skladu je sa Strategijom upravljanja rizicima i pojedinačnim Procedurama za upravljanje rizicima kao i Strategijom upravljanja kapitalom i Planom upravljanja kapitala. Ovaj proces je zasnovan na procesu identifikacije i merenja, odnosno procene rizika. On pruža sveobuhvatnu procenu rizika, kao i praćenje svih značajnih rizika kojima je Banka izložena ili može biti izložena u svom poslovanju. Cilj ovog procesa je da osigura da Banka ima adekvatan nivo internog kapitala u skladu sa svojim rizičnim profilom. Proces interne procene adekvatnosti kapitala se redovno analizira, prati i proverava, a najmanje jednom godišnje. Osnovna načela procesa interne procene adekvatnosti kapitala Banke su:

uspostavljanje procesa interne procene adekvatnosti kapitala Banke u skladu sa ciljevima upravljanja i načelima preuzimanja upravljanja,

identifikovanje, merenje (procena), ublažavanje i praćenje svih rizika kao osnova za procenu adekvatnosti kapitala banke,

postavljanje procesa interne procene adekvatnosti kapitala Banke u skladu sa obimom, vrstom i složenošću poslova,

obezbeđenje internog kapitala u skladu sa rizičnim profilom Banke. Proces interne procene adekvatnosti kapitala Banke sastoji se iz sledećih faza:

1. Utvrđivanje materijalno značajnih rizika koji se uključuju u proces interne procene adekvatnosti kapitala- Na osnovu metodologija Banke, utvrđeni su kvantitativni i kvalitativni kriterijumi na osnovu kojih se utvrđuju materijalno značajni rizici koje će Banka uključiti u proces interne procene adekvatnosti kapitala. Pri proceni materijalne značajnosti rizika Banka razmatra sve rizike kojima je izložena, odnosno koje preuzima, koji se mogu podeliti na značajne rizike za koje je potrebno izdvojiti deo kapitala i na rizike koji ne zahtevaju njegovo izdvajanje s obzirom da su procenjeni kao nematerijalni ili Banka njima upravlja kroz sistem upravljanja rizicima.

2. Izračunavanje internih kapitalnih zahteva za pojedinačne rizike- Banka je za potrebe Izveštaja o procesu interne

procene adekvatnosti kapitala Banke na pojedinačnoj i konsolidovanoj osnovi, koristila metode propisane za obračun minimalnih kapitalnih zahteva u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala, kao i interne pristupe za merenje istih. Banka je takođe sprovodila stres testiranje za sve materijalno značajne rizike i interni kapital.

3. Utvrđivanje ukupnih internih kapitalnih zahteva- Banka se u procesu interne procene adekvatnosti kapitala

opredelila za metodologiju alternativnog pristupa prilikom utvrđivanja ukupnih internih kapitalnih zahteva.

4. Poređenje iznosa kapitala izračunatog u skladu sa regulatornim zahtevima i iznosa potrebnog internog kapitala -Poređenjem iznosa kapitala Banke obračunatog u skladu sa Odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala Banke i iznosa potrebnog internog kapitala obračunatog u procesu interne procene adekvatnosti kapitala, Banka donosi odluku da li treba da preduzima korektivne mere ukoliko je to neophodno. Na dan 31. decembar 2015. godine poređenje ovih elemenata je pokazalo da je Banka ispoštovala ICAAP zahteve.


CAQ4RA7510 22 / 51

6. PODACI ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA PROCES INTERNE PROCENE ADEKVATNOSTI KAPITALA BANKE (nastavak)

Upravljanje adekvatnosti kapitala Banke podrazumeva niz politika i procedura kojima se obezbeđuje da nivo kapitala Banke bude konzistentan sa profilom rizika Banke i da pokriva zahteve regulatora. Narodna banka Srbije, kao regulatorno telo definiše i nadzire kapitalne zahteve za Banku, koji se zasnivaju na Bazel II okviru. Nivo potrebnog kapitala zavisi od koncepta na osnovu kojeg je kapital računa. Ovi koncepti mogu biti :

regulatorni kapital za rizike iz Stuba 1 Bazela II,

ukupan ekonomski kapital po Stubu 2 Bazela II, u skladu sa ICAAP-om. Regulatorni i ekonomski kapital se razlikuju po definiciji i po rizicima koje pokrivaju. Regulatorni kapital se računa kroz pondere propisane od strane regulatora i pokriva samo tri vrste rizika: kreditni rizik, tržišni rizik i operativni rizik. Ekonomski kapital može da se računa i primenom internih metodologija i treba da pokrije ne samo rizike iz stuba 1 već sve rizike koje je Banka identifikovala kao materijlno značajne rizike. Banka sprovedi internu procenu adekvatnosti kapitala (ICAAP) najmanje jednom godišnje. ICAAP se sprovodi na bazi metodologije definisane od strane Matične banke i interne ICAAP procedure. ICAAP obuhvata procenu ekonomskog (internog) kapitala potrebnog za pokriće svih materijalno značajnih rizika kojima je Banka izložena:

Kreditni rizik

Rizik kocentracije

Kreditno – devizni rizik

Devizni rizik

Operativni rizik

Kamatni rizik

Rizik usklađenosti poslovanja

Strateški rizik

Reputacioni rizik

Rezidualni rizik

Rizik likvidnosti Rezultati ICAAP procesa ukazuju da Banka raspolaže adekvatnim finansijskim sredstvima i regulatornim kapitalom za pokriće svih identifikovanih rizika, i u normalnim i u stresnim uslovima. Rezultate ICAAP procesa na dan 31. decembar 2015. godine su prezentovani regulatoru, Narodnoj banci Srbije.


CAQ4RA7510 23 / 51

7. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA IZLOŽENOSTI RIZICIMA I PRISTUPE ZA MERENJE, ODNOSNO PROCENU RIZIKA

7.1. KREDITNI RIZIK

7.1.1 . Definicija dospelih nenaplaćenih potraživanja i izloženosti kod kojih je izvršena ispravka vrednosti Pod dospelim nenaplaćenim potraživanjima su definisani klijenti koji imaju status default tj. status neizmirivanja obaveza. Status neizmirivanja obaveza određenog dužnika postoji kada je ispunjen bilo koji od sledećih uslova:

banka smatra malo verovatnim da će dužnik u potpunosti izmiriti svoju obavezu prema njoj, bez obzira na mogućnost naplate po osnovu aktiviranja sredstava obezbeđenja, a posebno podrazumeva sledeće elemente:

- prestanak obračunavanja kamate u skladu sa unutrašnjim aktima banke, - delimičan ili potpun otpis potraživanja, - restruktuiranje potraživanja usled pogoršanja finansijskog stanja dužnika, uz umanjenje ili produženje roka

vraćanja glavnice, kamate ili naknade, - likvidaciju ili stečaj dužnika.

dužnik je u docnji više od 90 dana u materijalno značajnom iznosu.

Materijalno značajan iznos je iznos veći od 1.000 dinara za dužnika koji je fizičko lice, preduzetnik ili poljoprivrednik, odnosno od 10.000 dinara za dužnika koji je pravno lice. U slučaju dužnika koji su preduzetnici, poljoprivrednici i fizička lica, status neizmirivanja obaveza (default status) će bit i dodeljen pojedinačnim potraživanjima ili svim potraživanjima od jednog dužnika. Kod pravnih lica, default status se dodeljuje na nivou dužnika i / ili svim dospelim potraživanjima od istog dužnika. 7.1.2. Ispravka vrednosti bilanse aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama Banka formira ispravku vrednosti na individualnoj i grupnoj osnovi. Obračun ispravki vrednosti na individualnoj osnovi (individualna procena) primenjuje se na klijente/grupe povezanih lica sa ukupnom izloženošću ≥ 4 milliona dinara, koji ne pripadaju grupi malih potraživanja. Objektivan dokaz da je došlo do znatnog umanjenja vrednosti potraživanja uključuje podatke koje Banka posmatra, kao što sledi:

Docnja u izmirenju materijalno značajnih obaveza,

Nesolventnost klijenta,

Blokada računa u velikom iznosu koji ugrožava klijentovu likvidnost, blokade koje traju duži vremenski period ili periodične blokade računa,

Klijent je proglasio stečaj,

Klijent je u procesu likvidacije, i postoji rizik da se obaveze prema kreditorima neće izmiriti,

Ako je za bilansno potraživanje prosleđena tužba sudu ili je sud dosudio u korist Banke, ali naplata još nije realizovana,

Drugi činioci koji ukazuju na povećanje rizika od neizmirenja obaveza (tj. pogoršanje finansijskih pokazatelja ili negativni tržišni/industrijski razvoj.


CAQ4RA7510 24 / 51

7. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA IZLOŽENOSTI RIZICIMA I PRISTUPE ZA MERENJE, ODNOSNO PROCENU RIZIKA (nastavak)

7.1. KREDITNI RIZIK (nastavak)

7.1.2. Ispravka vrednosti bilanse aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama (nastavak) Obračun ispravki vrednosti na individualnoj osnovi se vrši na bazi procenjenih budućih novčanih tokova, diskontovanih na iznos sadašnje vrednosti koristeći inicijalnu efektivnu kamatnu stopu potraživanja. Očekivani budući novčani tokovi uključuju očekivane novčane tokove od klijenta koji se direktno zasnivaju na planu otplate, od jemca ili od realizacije kolaterala. Obračun ispravke vrednosti na grupnom nivou (kolektivna procena) se primenjuje na:

Klijente/grupe povezanih lica čiji je outstanding < 4 milliona dinara, na nivou potraživanja koja pripadaju grupi malih potraživanja,

Klijente/grupe povezanih lica, na nivou potraživanja koja ne pripadaju grupi malih potraživanja,

Klijente/grupe povezanih lica koji su bili razmatrani kao individualno značajni, ali za koje ne postoji objektivan dokaz da je došlo do znatnog umanjenja vrednosti potraživanja.

Obračun kolektivnih ispravki vrednosti na grupnoj osnovi se vrši na osnovu klasifikacije grupa potraživanja sa sličnim karakteristikama u različite bucket-e (klase rizika). Klasifikacija se vrši na osnovu dana docnje za potraživanja od fizičkih lica i SBE klijenata i na osnovu kombinacije dana docnje i ANADEFI ocene za potraživanja od Corporate klijenata. Procenti koji se primenjuju na outstanding u svakom bucket-u su dobijeni na osnovu istorijskih podataka za određene grupe potraživanja sa sličnim karakteristikama, pri čemu se koristi vintage analiza. Inicijalna vintage analiza (migraciona matrica) prati kretanje kroz istoriju (silazni tok između bucket-a) portfolia u poslednjih 36 meseci da bi se obuhvatio ceo ekonomski ciklus i da bi se dobili realni procenti ispravki vrednosti, na osnovu % verovatnoće nastupanja statusa neizmirenja obaveza (PD) i % gubitka usled nastupanja statusa neizmirenja obaveza (LGD) za svaku grupu potraživanja (proizvoda). Kao deo backtesting-a metodologije, Banka će, na najmanje godišnjem nivou, dodavati nove istorijske podatke (12 meseci) u vintage analizu i menjati procenat ispravki vrednosti u skladu sa tim.


CAQ4RA7510 25 / 51


7.1. KREDITNI RIZIK (nastavak) 7.1.3. Ukupan iznos izloženosti banke nakon računovodstvenih otpisa izuzimajući efekte tehnika ublažavanja

kreditnog rizika, kao i prosečne izloženosti tokom perioda po klasama izloženosti

Sledeće tabele predstavljaju prikaz ukupnog iznosa izloženosti Banke nakon računovodstvenih otpisa, izuzimajući efekte tehnika ublažavanja kreditnog rizika, na dan 31. decembra 2015. godine za Banku i konsolidovano. Podaci o bruto izloženosti po klasama izloženosti za Banku na dan 31.decedmbra 2015. godine

(u hiljadama RSD)

Klasa izloženosti Izloženost Izloženost

(% ukupnog)

Država i centralne banke 12,945,255 6,15

Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave - 0,00

Javna administrativna tela 1 0,00

Banke 3,616,322 1,72

Privredna društva 36,306,549 17,24

Fizička lica 21,885,354 10,39

Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 15,234,866 7,23

Dospela nenaplaćena potraživanja 5,892,783 2,80

Ostale izloženosti 114,770,471 54,48

Međunarodne razvojne banke 2,238 0,00

Ukupno 210,653,839 100,00

Podaci o bruto izloženosti po klasama izloženosti konsolidovano na dan 31.decembra 2015. godine

(u hiljadama RSD)


(% ukupnog)

Država i centralne banke 12,945,255 6,03

Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave - 0,00

Javna administrativna tela 1 0,00

Banke 3,616,322 1,68

Privredna društva 39,947,661 18,61

Fizička lica 22,154,682 10,32


Dospela nenaplaćena potraživanja 5,943,500 2,77

Ostale izloženosti 114,783,237 53,48

Međunarodne razvojne banke 2,238 0,00

Ukupno 214,627,762 100,00


CAQ4RA7510 26 / 51


7.1. KREDITNI RIZIK (nastavak) 7.1.4. Geografska raspodela svih izloženosti prema materijalno značajnim oblastima, po klasama izloženosti Sledeća tabela predstavljaju sveobuhvatni prikaz bruto izloženosti kreditnom riziku prema materijalno značajnim geografskim oblastima za Banku, na dan 31. decembra 2015. godine. (u hiljadama RSD)

Geografska oblast


(% ukupnog)

Srbija

206,145,630 97,86

Država i centralne banke 12,945,255

Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave -

Javna administrativna tela 1

Banke 10,136

Privredna društva 35,406,764

Fizička lica 21,885,354

Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 15,234,866

Dospela nenaplaćena potraživanja 5,892,783 Ostale izloženosti 114,770,471

EU

4,238,028 2,01

Banke 3,488,091

Privredna društva 747,698 Međunarodne razvojne banke 2,238

Ostalo

270,182 0,13

Banke 118,095

Privredna društva 152,087 Ukupno 210,653,839 100,00


CAQ4RA7510 27 / 51


7.1. KREDITNI RIZIK (nastavak) 7.1.4. Geografska raspodela svih izloženosti prema materijalno značajnim oblastima, po klasama izloženosti

(nastavak) Sledeća tabela predstavljaju sveobuhvatni prikaz bruto izloženosti kreditnom riziku prema materijalno značajnim geografskim oblastima na konsolidovanoj osnovi, na dan 31. decembra 2015 godine.

Geografska oblast


(% ukupnog)

Srbija

210,119,553 97,90

Država i centralne banke 12,945,255

Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave -

Javna administrativna tela 1

Banke 10,136

Privredna društva 39,047,876

Fizička lica 22,154,682

Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 15,234,866

Dospela nenaplaćena potraživanja 5,943,500 Ostale izloženosti 114,783,237

EU

4,238,028 1,97

Banke 3,488,091

Privredna društva 747,698 Međunarodne razvojne banke 2,238

Ostalo

270,182 0,13

Banke 118,095

Privredna društva 152,087 Ukupno 214,627,762 100,00


CAQ4RA7510 28 / 51


7.1. KREDITNI RIZIK (nastavak) 7.1.5. Sektorska raspodela svih izloženosti po klasama izloženosti Raspodelu svih izloženosti prema sektorima ili vrsti druge ugovorne strane, po klasama izloženosti s posebnim prikazom dospelih nenaplaćenih potraživanja i izloženosti kod kojih je izvršena ispravka vrednosti i ispravki vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, Banka je prikazala u sledećim tabelama. Podaci o bruto izloženosti prema klasama izloženosti za Banku na dan 31. decembra 2015. godine

(u hiljadama RSD)

Klasa izloženosti Bilansne izloženosti Vanbilansne stavke

Država i centralne banke 12,945,255 -

Javna administrativna tela 1 -

Banke 3,615,822 500

Privredna društva (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima) 16,552,044 19,754,505

Fizička lica (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima) 18,673,240 3,212,114


Dospela nenaplaćena potraživanja 5,892,444 339

Ostale izloženosti (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima) 5,027,101 109,743,371

Međunarodne razvojne banke 2,238 -

Ukupno 77,377,595 133,276,245


CAQ4RA7510 29 / 51


7.1. KREDITNI RIZIK (nastavak) 7.1.5.Sektorska raspodela svih izloženosti po klasama izloženosti (nastavak) Podaci o bruto izloženosti prema klasama izloženosti konsolidovano na dan 31. decembra 2015. godine

(u hiljadama RSD)

Klasa izloženosti Bilansne izloženosti Vanbilansne stavke

Država i centralne banke 12,945,255 -

Javna administrativna tela 1 -

Banke 3,615,822 500

Privredna društva (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima) 20,193,153 19,754,505

Fizička lica (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima) 18,942,568 3,212,114


Dospela nenaplaćena potraživanja 5,943,161 339

Ostale izloženosti (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima) 5,039,867 109,743,371

Međunarodne razvojne banke 2,238 -

Ukupno

81,351,518 133,276,245


CAQ4RA7510 30 / 51


7.1. KREDITNI RIZIK (nastavak) 7.1.5.Sektorska raspodela svih izloženosti po klasama izloženosti (nastavak) Tabela u nastavku daje pregled bruto izloženosti kreditnom riziku prema sektorima (prema NBS sektorskoj strukturi računa za dostavljanje podataka o stanju i strukturi plasmana, potraživanja i obaveza banaka) po klasama izloženosti kao i sveobuhvatni pregled klase izloženosti Dospela nenaplaćena potraživanja na dan 31. decembar 2015. godine.

(u hiljadama RSD)

Klasa izloženosti Sektor Bruto

izloženost

Izloženosti kod kojih je izvršena

ispravka vrednosti

Ispravka vrednosti i

rezervisanja

Država i centralne banke Bankarski sektor u zemlji 10,326,379 - -

Javni sektor 2,618,876 11 -

Ukupno 12,945,255 11 -

Javna administrativna tela Javni sektor 1 1 -

Ukupno 1 1 -

Banke Bankarski sektor u zemlji 10,133 1,261 41

Sektor drugih komitenata - - -

Sektor preduzetnika 3 3 -

Sektor stranih lica 3,606,186 - -

Ukupno 3,616,322 1,264 41

Privredna društva (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima) Bankarski sektor u zemlji 495,028 78,963 82

Javni sektor 221,204 221,204 102

Sektor drugih komitenata 147,703 143,703 4,047

Sektor drugih preduzeca 33,707,482 18,835,405 259,759

Sektor javnih preduzeca 818,199 818,199 318

Sektor preduzetnika 382,027 251,777 100

Sektor stranih lica 534,907 263,620 69

Ukupno 36,306,549 20,612,871 264,476

Fizička lica (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima) Bankarski sektor u zemlji 2,752 2,752 2

Javni sektor 14 14 -

Privatna domaćinstva sa zaposlenim licima i registrovani poljoprivredni proizvođači 4,860,041 3,232,471 1,948



Sektor javnih preduzeca 4,849 4,833 167

Sektor preduzetnika 770,512 613,830 2,043

Sektor stanovnistva 12,937,251 11,982,147 33,652

Ukupno 21,885,354 18,083,510 47,166

Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima

Privatna domaćinstva sa zaposlenim licima i registrovani poljoprivredni proizvođači 26,177 20,695 4



Sektor preduzetnika 78,052 15,495 102

Sektor stanovnistva 13,637,069 9,459,180 7,719

Ukupno 15,234,866 10,632,560 10,737


CAQ4RA7510 31 / 51

Klasa izloženosti Sektor Bruto

izloženost

Izloženosti kod kojih je izvršena

ispravka vrednosti

Ispravka vrednosti i

rezervisanja

Dospela nenaplaćena potraživanja Bankarski sektor u zemlji 4,883 4,819 4,819

Javni sektor 75 75 75

Privatna domaćinstva sa zaposlenim licima i registrovani poljoprivredni proizvođači 22,476 21,671 12,416

Sektor drugih komitenata 1,992,349 1,719,656 1,487,325

Sektor drugih preduzeca 2,085,058 2,074,536 1,396,689

Sektor javnih preduzeca 200,494 200,494 68,949

Sektor preduzetnika 33,340 33,340 21,857

Sektor stanovnistva 1,554,108 1,539,213 1,288,829

Ukupno 5,892,783 5,593,803 4,280,959

Ostale izloženosti (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima) Bankarski sektor u zemlji 5,475,117 267 133

Javni sektor 176 - -

Sektor drugih komitenata 731,410 - -

Sektor drugih preduzeca 93,581,981 - -

Sektor javnih preduzeca 126,922 - -

Sektor preduzetnika 272,907 - -

Sektor stanovnistva 2,497,705 - -

Sektor stranih lica 12,084,254 - -

Ukupno 114,770,471 267 133

Međunarodne razvojne banke Sektor stranih lica 2,238 - -

Ukupno 2,238 - -

Ukupno 210,653,839 54,924,286 4,603,512

Bruto izloženost prema sektoru i klasama izloženosti sa posebnim osvrtom na izloženosti kod kojih su izvršene ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama.


CAQ4RA7510 32 / 51



7.1.6. Raspodela svih izloženosti prema preostalom dospeću po klasama izloženosti

Sledeća tabela predstavlja prikaz izloženosti prema preostalom dospeću po klasama izloženosti na dan 31. decembra 2015. godine.

(u hiljadama RSD)

Klasa izloženosti do 30 dana od 31-90

dana 0d 91 -

180 dana od 181 do 365 dana

preko 365 dana

Total

Država i centralne banke 10,488,826 263,646 1,263,648 - 929,136 12,945,255

Javna administrativna tela 1 - - - - 1

Banke 3,615,821 - - - 501 3,616,322

Privredna društva (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima)

2,136,482 3,981,585 9,247,151 11,016,899 9,924,431 36,306,549

Fizička lica (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima)

440,355 854,012 1,158,840 2,828,093 16,604,054 21,885,354


28,510 88,563 143,655 496,085 14,478,054 15,234,866

Dospela nenaplaćena potraživanja 4,625,855 12,650 23,707 48,017 1,182,555 5,892,783

Ostale izloženosti (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima)

114,770,471 - - - - 114,770,471

Međunarodne razvojne banke 2,238 - - - - 2,238

Ukupno 136,108,558 5,200,456 11,837,001 14,389,093 43,118,731 210,653,839


CAQ4RA7510 33 / 51


7.1. KREDITNI RIZIK (nastavak) 7.1.7. Prikaz promena u ispravkama vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama

Podaci o promenama u ispravkama vrednosti i rezervisanjima za gubitke po vanbilansnim stavkama za Banku na dan

31. decembra 2015. godine

(u hiljadama RSD)

Krediti i potraživanja od banaka i drugih

finansijskih organizacija

Krediti i potraživanja od komitenata

Ostala sredstva

Rezervisanja za vanbilans

Ukupno

Stanje na dan 31.12.2014. 4,647 4,147,112 50,501 132,791 4,335,051

Nove ispravke vrednosti - 1,497,935 22,345 10,601 1,530,881

Ukidanja ispravke vrednosti (46) (1,090,475) (20,474) (134,027) (1,245,022)

Otpis - (27,897) (572) - (28,469)

Neto kursne razlike - 11,809 10 (747) 11,072

Stanje na dan 31.12.2015. 4,601 4,538,484 51,810 8,618 4,603,513

Podaci o promenama u ispravkama vrednosti i rezervisanjima za gubitke po vanbilansnim stavkama za Grupu na dan

31. decembra 2015. godine

(u hiljadama RSD)

Krediti i potraživanja od banaka i drugih

finansijskih organizacija

Krediti i potraživanja od komitenata

Ostala sredstva

Rezervisanja za vanbilans

Ukupno

Stanje na dan 31.12.2014. 4,647 4,205,016 50,501 132,791 4,392,955

Nove ispravke vrednosti - 1,511,499 22,557 10,601 1,544,657

Ukidanja ispravke vrednosti (46) (1,103,595) (20,474) (134,027) (1,258,142)

Otpis - (27,897) (572) - (28,469)

Neto kursne razlike - 12,292 10 (747) 11,555

Stanje na dan 31.12.2015. 4,601 4,597,315 52,022 8,618 4,662,556


CAQ4RA7510 34 / 51



7.1.8. Raspodela izloženosti prema kategorijama klasifikacije i podaci o obračunatoj i potrebnoj rezervi

Na dan 31.decembra 2015. godine, obračunata i potrebna rezerva za procenjene gubitke, obračunate u skladu sa zahtevima Odluke NBS o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke, po vrstama druge ugovorne strane, iznosila je:

(u hiljadama RSD)

Ugovorna strana Kategorija klasifikacije

Ukupno A B V G D

Sektor finansija i osiguranja 139,365 - 171 4 230,486 370,027

Javna preduzeća 1,784 819,270 - 36,135 166,337 1,023,526

Privredna društva 22,362,481 8,468,784 5,872,958 1,493,965 2,428,213 40,626,401

Preduzetnici 982,444 209,939 31,618 19,673 23,061 1,266,736

Javni sektor 17 221,204 - 5 77 221,303

Stanovništvo 26,193,719 234,434 244,699 160,898 1,294,412 28,128,163

Strana lica 534,336 - - - - 534,336

Poljoprivrednici 4,856,905 14,874 9,543 3,797 23,562 4,908,681

Drugi komitenti 99,862 178,832 13,033 58,881 1,728,005 2,078,614

Ukupno izloženost 55,170,913 10,147,336 6,172,022 1,773,358 5,894,156 79,157,786

Obračunata posebna rezerva za procenjene gubitke - 148,081 480,217 485,507 5,893,802 7,007,607

Obezvređenje 45,070 27,104 44,930 273,889 4,212,519 4,603,512

Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke - 140,615 453,412 213180 1,681,284 2,488,491


CAQ4RA7510 35 / 51



7.1.9. Primena eksternih rejtinga po standardizovanom pristupu obračuna kreditnim rizikom ponderisane aktive Banka koristi standardizovani pristup kreditnom riziku. Internom procedurom za obračun kapitalnog zahteva za kreditni rizik i COREP izveštavanje je navedeno da Banka koristi kreditne rejtinge eksternih agencija za kreditni rejting za koje je Narodna banka Srbije dala saglasnost, a u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala Banke.

Od 28. februara 2012. godine Banka primenjuje kreditne rejtinge agencije Moody’s Investor Servise Ltd., koja je dobila saglasnost Narodne banke Srbije za podobnost kreditnih rejtinga. Mapiranje rejtinga je izvršeno na sledeći način:

Opis Nivo kreditnog kvaliteta Moody’s rejting

Mapiranje dugoročnih kreditnih rejtinga u nivoe kreditnog kvaliteta (za izloženosti prema državama, centralnim bankama, bankama i privrednim društvima)

1 2 3 4 5 6

od Aaa do Aa3 od A1 do A3

od Baa1 do Baa3 od Ba1 do Ba3

od B1 do B3 Caa i niže

Mapiranje kratkoročnih kreditnih rejtinga u nivoe kreditnog kvaliteta (za izloženosti prema bankama ili privrednim društvima)

1 2 3

4 do 6

P-1 P-2 P-3 NP

Mapiranje po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove

1 2

3 i 4 5 i 6

od Aaa do Aa3 od A1 do A3

od Baa1 do Baa3 B1 i niže


CAQ4RA7510 36 / 51



7.1.9. Primena eksternih rejtinga po standardizovanom pristupu obračuna kreditnim rizikom ponderisane aktive (nastavak)

Banka je dužna da koristi ažurirane kreditne rejtinge izabrane agencije za rejting koje je ta agencija objavila. Osnovno pravilo je da se koriste zahtevani kreditni rejtinzi izabrane agencije za rejting, s obzirom da su oni dobijeni na osnovu potpunijih informacija, pri čemu se pod zahtevanim kreditnim rejtingom podrazumeva kreditni rejting koji je agencija za rejting dodelila na osnovu sopstvene procene, a na izričit zahtev klijenata.

Izuzetno od gore navedenog, Banka može koristiti i nezahtevane kreditne rejtinge izabrane agencije za rejting ako je Narodna banka Srbije dala saglasnost za njihovu primenu na način definisan delom Odluke o adekvatnosti kapitala koja definiše uslove i način davanja saglasnosti kreditnih rejtinga koje dodeljuju agencije za rejting.

Banka koristi kreditne rejtinge izabranih agencija za rejting koji se odnose na ukupnu izloženost, uključujući i glavnicu i pripadajuće kamate.

Ako za određenu izloženost postoji samo jedan kreditni rejting koji je dodelila izabrana agencija za rejting, Banka za utvrđivanje pondera kreditnog rizika koristi taj rejting.

Ako za određenu izloženost postoje dva kreditna rejtinga koje su dodelile izabrane agencije za rejting i koji se, prema rasporedu kreditnih rejtinga u nivoe kreditnog kvaliteta, odnose na različite pondere kreditnog rizika – banka koristi onaj kome odgovara viši ponder kreditnog rizika.

Ako za određenu izloženost postoji tri ili više kreditnih rejtinga koje su dodelile izabrane agencije za rejting i koji se, prema rasporedu kreditnih rejtinga u nivoe kreditnog kvaliteta, odnose na različite pondere kreditnog rizika –viši od dva najniža pondera kreditnog rizika.

Banka koristi dugoročne kreditne rejtinge dužnika za određivanje pondera kreditnog rizika i taj ponder dodeljuje svim izloženostima prema tom dužniku koje nisu subordinirane. Izloženostima koje su subordinirane, Banka dodeljuje viši od sledeća dva pondera: ponder kreditnog rizika određen na osnovu dugoročnog kreditnog rejtinga dužnika ili ponder kreditnog rizika koji se odnosi na izloženosti za koje ne postoji kreditni rejting.

Izuzetno od gore navedenog, Banka izloženostima za koje postoji kreditni rejting finansijskog instrumenta dodeljuje ponder kreditnog rizika određen na osnovu tog rejtinga.

Banka može izloženostima za koje ne postoji kreditni rejting da dodeli ponder kreditnog rizika na osnovu kreditnog rejtinga finansijskog instrumenta dužnika koji je niži od pondera kreditnog rizika za izloženosti za koje ne postoji kreditni rejting samo ako izloženosti za koje ne postoji kreditni rejting imaju najmanje isto pravo prvenstva naplate u slučaju stečaja tog dužnika u odnosu na izloženost na osnovu tog finansijskog instrumenta.

Način dodeljivanja pondera kreditnog rizika, definisan prethodnim pasusom, Banka ne može koristiti ako postoji raspoloživ kreditni rejting tog dužnika ili kreditni rejting bilo kog drugog finansijskog instrumenta ovog dužnika kome odgovara ponder kreditnog rizika jednak ponderu kreditnog rizika za izloženosti za koje ne postoji kreditni rejting ili viši od tog pondera, u kom slučaju je dužna da ovaj ponder dodeli svim izloženostima prema tom dužniku za koje ne postoji kreditni rejting finansijskog instrumenta.

Sledeća tabela predstavlja prikaz izloženosti pre i nakon korišćenja kreditne zaštite za svaki nivo kreditnog kvaliteta uključujući i izloženosti koje predstavljaju odbitne stavke od kapitala, za Banku na dan 31. decembra 2015. godine.


CAQ4RA7510 37 / 51


7.1. KREDITNI RIZIK (nastavak) 7.1.9. Primena eksternih rejtinga po standardizovanom pristupu obračuna kreditnim rizikom ponderisane aktive (nastavak)

Podaci o izloženosti pre i nakon korišćenja kreditne zaštite za svaki nivo kreditnog kvaliteta uključujući i izloženosti koje predstavljaju odbitne stavke od kapitala za Banku na dan 31. decembar 2015. godine

(u hiljadama RSD)

Stepen kreditnog kvaliteta Ponder rizika % Izloženost pre primene

kreditne zaštite Izloženost nakon

primene kreditne zaštite

1 0% 14,873,004 18,022,708

10% - -

2 20% 3,615,751 3,615,870

35% 12,094,236 12,094,236

3 50% 374,822 376,915

4 75% 20,172,591 18,622,764

5 100% 150,970,092 149,368,004

6 150% 65 65

Ostali ponderi kreditnog rizika - -

Odbitne stavke od kapitala 2.715.946 -

7.1.10. Opis osnovnih vrsta instrumenata materijalne kreditne zaštite Banka prevashodno primenjuje gotovinu i gotovinske ekvivalente deponovane kod Banke kao instrumente materijalne kreditne zaštite. 7.1.11. Način bilansnog netiranja i vanbilansnog netiranja Banka još uvek ne primenjuje bilansno i vanbilansno netiranje kao tehniku ublažavanja kreditnog rizika. 7.1.12. Vrednovanje instrumentima kreditne zaštite i upravljanje tim instrumentima Osnovne vrste pružalaca kreditne zaštite po osnovu garancija i kreditnih derivata Garancije koje se primenjuju kao nematerijalna kreditna zaštita su pružene od strane:

Država – samo garancija pružena od strane Republike Srbije

Komercijalnih banaka dovoljnog kreditnog kvaliteta –izloženostima obezbeđenim garancijom banke sa preostalim rokom dospeća dužim od tri meseca, Banka dodeljuje ponder kreditnog rizika države u kojoj banke garantor ima sedište ili ponder kreditnog rizika 50% u zavisnosti od toga koji je ponder veći.


CAQ4RA7510 38 / 51


7.1. KREDITNI RIZIK (nastavak) 7.1.12. Vrednovanje instrumentima kreditne zaštite i upravljanje tim instrumentima (nastavak) Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnosti Stambene nepokretnosti u kojima stanuje vlasnik te nepokretnosti se priznaju kao instrumenti kreditne zaštite uz ispunjavanje svih uslova za priznavanje definisanih u Odluci o adekvatnosti kapitala. Ispunjenost pripisanih uslova predstavlja preduslov za klasifikaciju date izloženosti u klasu izloženosti obezbeđenih hipotekama uz primenu nižeg pondera kreditnog rizika, u protivnom Banka primenjuje viši ponder kreditnog rizika u skladu sa Odlukom. Koncentracija tržišnog ili kreditnog rizika u okviru primenjenih tehnika ublažavanja kreditnog rizika Rizik koncentracije je rizik koji nastaje, direktno ili indirektno, od izloženosti banke istom ili sličnom izvoru rizika ili istom ili sličnom tipu rizika. Posebno obuhvata rizik od izloženosti banke jednom licu ili grupi povezanih lica. Koncentracija rizika se odnosi na:

velike izloženosti;

grupe izloženosti sa istim ili sličnim faktorima rizika, kao što su ekonomski sektori, geografska područja, vrste proizvoda, itd;

instrumente kreditne zaštite, uključujući ročnu i valutnu neusklađenost između velikih izloženosti i instrumenata kreditne zaštite po osnovu ovih izloženosti (ne odnosi se na CAS).

Banka ima definisan set limita od strane Grupe na bazi koga prati i upravlja rizikom koncentracije. Nivoi pojedinačne koncentracije zavise od rejtinga klijenta, top 10 limita koncentracije. Pored toga, sub-limiti se postavljaju prema vrsti kredita (fizička lica), prema sektoru delatnosti i prema ročnosti. Banka limite prati na mesečnom nivou od strane Sektora za kontrolu kreditnih rizika i izveštava Menadžment banke, matičnu banku Credit Agricole SA i Odbor za reviziju. Limiti se proveravaju na godišnjem nivou, a po potrebi i češće u saradnji sa matičnom bankom u Francuskoj. Takođe Banka prati i upravlja velikim izloženostima koje su definisane u NBS Odluci o upravljanju rizicima. Rizik koncentracije se interno prati / kontroliše na mesečnom nivou, a na tromesečnom nivou se izveštava Narodna banka Srbije u skladu sa propisima.


CAQ4RA7510 39 / 51


7.1. KREDITNI RIZIK (nastavak) 7.1.12. Vrednovanje instrumentima kreditne zaštite i upravljanje tim instrumentima (nastavak)

Podaci o izloženosti (nakon netiranja) obezbeđenih instrumentima materijalne i nematerijalne kreditne zaštite po klasama izloženosti za Banku na dan 31. decembra 2015. godine

(u hiljadama RSD)

Klasa izloženosti Iznos Izloženosti obezbeđenih

instumentima materijalne kreditna zaštite

Iznos Izloženosti obezbeđenih instumentima nematerijalne

kreditna zaštite

Privredna društva (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima)

1,347,631 158,066

Fizička lica (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima)

1,574,466 18,761


52,115 -

Dospela nenaplaćena potraživanja 875 0

Ukupno 2,975,087 176,827

7.2. Rizik druge ugovorne strane

Rizik druge ugovorne strane jeste rizik od neizmirenja obaveza druge ugovorne strane u transakciji pre konačnog poravnanja novčanih tokova transakcija. U skladu sa regulativom Narodne Banke Srbije, Banka računa aktivu ponderisanu kreditnim rizikom za finansijske derivate primenom Metode tekuće izloženosti propisane Odlukom o adekvatnosti kapitala. U skladu sa istom, izloženost riziku druge ugovorne strane čini zbir tekuće izloženosti po osnovu ugovora čija je fer vrednost pozitivna (za ugovore čija je fer vrednost negativna ona je jednaka nuli) i potencijalne izloženosti koja se dobija množenjem hipotetičke vrednosti glavnice svakog ugovora sa odgovarajućim faktorom konverzije. U toku 2015. godine Banka je poslovala sa valutnim forward ugovorima, kao rezultat potrebe njenih klijenata. Na 31. decembra 2015. godine Banka nije imala izloženosti u valutnim forward ugovorima, pa iznos izloženosti riziku druge ugovorne strane nije obračunat. Banka je tokom 2015. godine obavljala Reverse REPO transakcije sa Narodnom bankom Srbije koja je ujedno i izdavalac hartija od vrednosti koje su osnov ugovora. Iznos izloženosti riziku druge ugovorne strane prema centralnom trzišnom učesniku jednaka je nuli pod uslovom da centralni trzišni učesnik nije odbio njihovo izvršenje. Banka takodje nema izloženosti po osnovu transakcija uzimanja ili davanja u zajam hartija od vrednosti ili robe, transakcija kreditiranja trgovine hartijama od vrednosti, kreditne derivate iz knjige trgovanja, kao i transakcije sa dugim rokom izmirenja.


CAQ4RA7510 40 / 51


7.3. Tržišni rizici Pri obračunu kapitalnih zahteva za tržišne rizike Banka primenjuje standardizovani pristup. U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala kapitalni zahtev za tržišne rizike jednak je zbiru: kapitalnog zahteva za cenovni rizik za poslovne aktivnosti iz knjige trgovanja, kapitalnog zahteva za devizni rizik za sve poslovne aktivnosti i kapitalnog zahteva za robni rizik za sve poslovne aktivnosti. Na dan 31. decembra 2015. godine Banka nema pozicije u Knjizi trgovanja. Banka trenutno u Knjigu trgovanja rasporedjuje samo Forward Outright transakcije sa klijentima, ali zbog materijalne beznačajnosti Knjige trgovanja (Odluka o adekvatnosti kapitala tačka 320 stav 4) nije u obavezi da obračunava kapitalni zahtev za cenovni rizik. Devizni rizik predstavlja mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled promena deviznog kursa. Ovaj rizik proizilazi iz pozicija kako bankarske knjige tako i knjige trgovanja Banke. Pokazatelj deviznog rizika je odnos izmedju ukupne neto otvorene devizne pozicije Banke (uključujući i otvorenu poziciju u zlatu) i kapitala Banke koji se obračunava u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala. Prema pomenutoj Odluci, Banka je dužna da obezbedi da njena ukupna neto otvorena pozicija ne prelazi 20% njenog kapitala. Banka svakodnevno meri devizni rizik prema metodologiji Narodne banke Srbije kroz Dnevni izveštaj o pokazatelju deviznog rizika i strogo vodi računa o njegovoj uskladjenosti sa propisom. Bitno je istaći da je Banka opredeljena za optimizaciju FX rezultata i rizika koji se preuzima imajući u vidu volatilnost deviznog kursa. Izvršni Odbor Banke je usvojio limite za maksimalno prekonoćnu otvorenu poziciju, unutardnevnu otvorenu poziciju koja je daleko ispod propisanih 20%. Prosečan pokazetelj deviznog rizika za 2015. godinu iznosio je 1.74%. Kapitalni zahtev za devizni rizik se obračunava množenjem zbira ukupne neto otvorene devizne pozicije i apsolutne vrednosti neto otvorene pozicije u zlatu sa 12%. Na 31. decembra 2015. godine kapitalni zahtev za devizni rizik iznosi RSD 7.429 hiljada, a konsolidovani kapitalni zahtev za devizni rizik iznosi RSD 18.313 hiljada. Banka trenutno nema izloženosti po osnovu robnog rizika.


CAQ4RA7510 41 / 51


7.4. Operativni rizik

Operativni rizik je rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled propusta (nenamernih i namernih) u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u Banci, kao i usled nastupanja nepredvidivih eksternih događaja. Operativni rizik uključuje i pravni rizik. Banka identifikuje i procenjuje događaje i izvore zbog kojih mogu nastati gubici u vezi sa operativnim rizikom, uzimajući u obzir sve značajne unutrašnje i spoljne faktore. Banka meri, odnosno procenjuje izloženost operativnom riziku uzimajući u obzir mogućnost, odnosno učestalost nastanka tog rizika, kao i njegov potencijalni uticaj na Banku, s posebnim osvrtom na događaje za koje je malo verovatno da će nastati, ali mogu izazvati velike materijalne gubitke. Banka za potrebe izračunavanja kapitalnog zahteva za operativni rizik primenjuje pristup osnovnog indikatora u skladu sa NBS Odlukom o adekvatnosti kapitala banke. Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom pristupa osnovnog indikatora jednak je iznosu trogodišnjeg proseka indikatora izloženosti pomnoženog stopom kapitalnog zahteva od 15%. Indikator izloženosti izračunava se kao zbir neto prihoda od kamata i neto nekamatnih prihoda na osnovu sledećih elemenata:

prihodi i rashodi od kamata

prihodi od dividendi i učešća

prihodi i rashodi od naknada i provizija

dobici i gubici po osnovu prodaje hartija od vrednosti

prihodi i rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza

prihodi i rashodi od kursnih razlika

ostali prihodi iz redovnog poslovanja. U izračunavanje indikatora izloženosti ne uključuje se:

rashodi indirektnih otpisa plasmana po osnovu bilansnih pozicija

rashodi rezervisanja za vanbilansne pozicije

ostali rashodi iz redovnog poslovanja

realizovani dobici/gubici po osnovu finansijske imovine koja nije namenjena trgovanju

ostali prihodi koji ne potiču iz redovnog poslovanja Banke (npr. prihodi po osnovu ugovora o osiguranju). Troškovi nastali na temelju spoljne usluge, plaćeni trećim stranama koje nisu matične firme, podružnice Banke ili pravna lica pod nadzorom nadležnog regulatornog tela koje se organizuje na isti način kao i u EU, smatraju se kao ostali troškovi poslovanja. Indikatori izloženosti koji se uzimaju kao osnova za računanje kapitalnog zahteva za operativni rizik, su indikator izloženosti za godinu t-3, indikator izloženosti za godinu t-2 i indikator izloženosti za godinu t-1 (t označava tekuću godinu, odnosno godinu u kojoj se sastavlja izveštaj).


CAQ4RA7510 42 / 51


7.4. Operativni rizik (nastavak) Primenom ove metodologije, kapitalni zahtev (KZ) za operativni rizik na dan 31.decembar 2015. iznosi (u 000 RSD): KZ = [(3,727,653 + 4,077,492+ 4,106,130)/3] x 15% = 595,564 jer je:

7.5. Kamatni rizik Banka je u izložena kamatnom riziku u zavisnosti od učestalosti i načina usglašavanja kamatnih stopa na aktivu i pasivu sa tržišnim stopama. Kako bi mogla da utiče na visinu razlike aktivnih i pasivnih pozicija (gep) koje nose različte kamatne stope (fiksne ili varijabilne) i raspored u vremenu prilagođavanja varijabilnog dela kamatnih stopa tržišnim uslovima (re-pricing) Banka mesečno izrađuje sledeće vrste izveštaja:

- GEP analize – merenje rizika neusklađenosti dospeća (za stavke s fiksnom kamatnom stopom) i ponovnog određivanja cena (za stavke sa promenljivom kamatnom stopom);

- Stres test – analiza senzitiviteta koja vrši analizu uticaja promene krive prinosa na finansijski rezultat i kapital Banke.

Mesečni izveštaji se prezentuju Odboru za upravljanje aktivom i pasivom Banke, Narodnoj banci Srbije, a izveŠtaji se šalju i matičnoj grupi Credit Agricole u Francusku. Na osnovu odluke DRG (Direkcija za upravljanje rizicima matične grupacije Credit Agricole) i odobrenja Odbora za upravljanje aktivom i pasivom, Banka je definisala sledeće interne limite za rizik kamatne stope:

• NPV limit (limit neto sadašnje vrednosti) za stres test zasnovan na scenariju promena dinarskih i deviznih kriva prinosa naviše i naniže;

• Globalni (ukupni) limit za rizik kamatne stope koji je iskazan u RSD, a predstavlja zbir operativnih limita za gepove kamatne stope za dinarski i devizni podbilans;

• Operativne limite za ALM gepove kamatne stope za dinarski i devizni podbilans pojedinačno. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom može vršiti preraspodelu vrednosti operativnih limita u korist dinarskih ili deviznih limita pod uslovom da iznos globalnih limita za svaku godinu pojedinačno ostane nepromenjen.

Za izradu GEP analize, Banka proizvodi sledeće izveštaje:

• Pozicije aktive i pasive po ugovorenom planu otplate (krediti, depoziti sa ugovorenim rokom dospeća, subordinirane obaveze). Prilikom kreiranja ovog izveštaja uzimaju se u obzir i procenjene stope prevremenih otplata kredita i prevremenih povlačenja depozita dobijene na osnovu istorijske analize.

• Pozicije aktive i pasive po planu otplate po konvencijama koje u obzir uzimaju i status klijenta u Banci (dozvoljena prekoračenja, transakcione i depozite po viđenju)

• Pozicije aktive i pasive koje su nekamatonosne i pozicije u skladu sa normama Grupe (kapital, osnovna sredstva). • Neusklađenost dospeća za stavke sa fiksnom kamatnom stopom (GEP=Pasiva – Aktiva).

(u hiljadama RSD)

Godina 2013 2014 2015

Indikator izloženosti 3,727,653 4,077,491 4,106,130


CAQ4RA7510 43 / 51

7. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA IZLOŽENOSTI RIZICIMA I PRISTUPE ZA MERENJE,

ODNOSNO PROCENU RIZIKA (nastavak)

7.5. Kamatni rizik (nastavak) Na osnovu njih, ukupni gepovi kamatne stope iskazuju se kao zbir gepova u tri podsegmenta:

• Gepovi treasury aktivnosti (međubankarski plasmani i pozajmice)

• Gepovi poslovanja sa klijentima (plasmani klijentima i depoziti od klijenata)

• Gepovi ostalih aktivnosti.

Model koji Banka primenjuje omogućuje projekcije gepova kamatne stope za period od deset godina, s tim što se

projekcije gepova za prve dve godine prikazuju na mesečnom nivou, a projekcije gepova za ostalih osam godina na

godišnjem nivou. Ukupni gepovi i kamatne stope za prvu godinu izračunavaju se kao pokretni mesečni prosek (prosečna

vrednost u periodu od dvanaest meseci počev od izveštajnog meseca). Ukupni gepovi i kamatne stope za drugu godinu

izračunavaju se kao kalendarski mesečni prosek (prosečna vrednost u periodu januar-decembar godine koja sledi

izveštajnoj godini). Ukupni gepovi i kamatne stope za ostale godine prikazuju se kao prosečno stanje izračunato na bazi

stanja za godinu koja prethodi godini za koju se prikazuje gep i godinu za koju se prikazuje gep. Model omogućuje

praćenje gepova i kamatne stope po valuti (RSD i EUR) i zbirno za obe valute. Model je statički, odnosno, ne uzima u

obzir promene stanja pozicija aktive i pasive u budućnosti.

Konvencije na osnovu kojih se u Modelu za izračunavanje gepova kamatne stope projektuje kretanje bilansnih pozicija

bez ugovorene ročnosti i vanbilansnih pozicija utvrđuju se na bazi statističke analize koja uzima u obzir istorijsko

kretanje stavki aktive i pasive bez ugovorene ročnosti, a prema metodologiji definisanoj od strane CA grupe. Na osnovu

svih rezultata analize Divizija finansija Banke dostavlja Predlog konvencija za bilansne i vanbilansne pozicije na usvajanje

Komitetu za finansije CA grupe i Odboru za upravljanje aktivom i pasivom.

U postupku merenja odnosno procene rizika od promene kamatnih stopa Banka respektuje limite koje propisuje

matična grupacija (koji se primenjuju na rolling principu tokom perioda od 12 meseci). U toku 2015.godine Banka nije

zabeležila ni jedan proboj globalnih limita gepova kamatnih stopa.

Stres test kamatnih stopa se vrši na osnovu gepova kamatnih stopa Banke posebno po valuti za RSD i za EUR deo bilansa

stanja. Cilj testa je da kvantifikuje efekat na neto rezultat Banke u slučaju nastanka okolnosti iz stres scenarija, odnosno

promena kamatnih stopa za deo bilansa stanja koji je denominovan u evrima za +/-2% i za deo bilansa stanja koji je

denominovan u dinarima za +/-4%. Mesečni i godišnji gepovi se množe uvećanim/umanjenim stopama i diskontuju se

na neto sadašnju vrednost. Tako diskontovani gepovi se sabiraju. Limit za stres test kamatnih stopa određene je kao

8.5% od kapitala. U toku 2015.godine Banka nije zabeležila ni jedan proboj zadatog limita.

Rizik opcija nastaje zbog ugovornih odredaba u vezi sa kamatno osetljivim pozicijama (krediti sa mogućnosću prevremene otplate, depoziti sa mogućnosću prevremenog povlačenja, i dr.). Banka vrši istorijsku analizu stopa prevremene otplate kredita i prevremenog povlačenja depozita, na osnovu koje se tako procenjene stope uključuju u obračun gepova kamatnog rizika.

7.6. Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi

Banka na dan 31.decembra 2015. godine nije imala izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi.


CAQ4RA7510 44 / 51

8. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA BANKARSKU GRUPU I ODNOS IZMEĐU MATIČNOG DRUŠTVA I PODREĐENIH DRUŠTAVA

Banka je podređeno društvo u potpunom vlasništvu CREDIT AGRICOLE S.A. sa sedištem u Parizu, Francuska koja sastavlja finansijske izveštaje u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS) i Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI), koji su raspoloživi za javnu upotrebu na internet stranicama www.credit-agricole.com. Konsolidovani finansijski izveštaji koje je Banka sastavila za 31. decembar 2014. godine su prvi finansijski izveštaji koje je Banka sastavila u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja. U skladu sa zakonskom regulativom Banka kao pravno lice koje ima kontrolu nad jednim ili više pravnih lica – zavisnih društava je u obavezi da sastavlja i obelodanjuje konsolidovane finansijske izveštaje. Prema članu 126. Stav 5 Zakona o bankama („Službeni glasnik RS br. 107/2005, 91/2010 i 14/2015) i Odlukom o kontroli bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi („Službeni glasnik RS br. 45/2011), Banka nije u obavezi da u konsolidovani finansijski izveštaj grupe uključi podređena društva koja nisu banka, u slučaju da je ukupna bilansna suma jednog podređenog društva manja od 1% ukupne bilansne sume banke odnosno bankarskog holdinga. Banka na osnovu gore navedene zakonske regulative ulaganje u podređeno društvo CA Leasing d.o.o. Beograd konsoliduje po metodu pune konsolidacije. Banka u skladu sa MRS 27 „Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji „ sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje sa CA Leasing d.o.o primenjujući metod „stavka po stavka“, tako što se sabiraju iste stavke obaveza, sredstava, kapitala, prihoda i rashoda. Međusobna potraživanja i obaveze, međusobne transakcije i nerealizovani dobici i gubici eliminišu se u potpunosti. Pregled zavisnih podređenih društava na dan 31. decembra2015. godine:

Procenat vlasništva Delatnost zavisnog društva

CA Leasing d.o.o. Beograd 100% Finansijski lizing

U skladu s Odlukom o objavljivanju podataka i informacija, u nastavku su dati podaci na nivou Bankarske Grupe:

Obrazac PI-KAP (Prilog kons 1) – detaljna struktura regulatornog kapitala na konsolidovanoj osnovi na dan 31. decembar 2015. godine (sa referencama na pozicije konsolidovanog bilansa stanja iz Priloga 3s u nastavku);

http://www.credit-agricole.com/


CAQ4RA7510 45 / 51

Prilog 1 PI–KAP

Podaci o kapitalnoj poziciji Grupe(u hiljadama dinara)

Redni br. Naziv pozicije Износ



1.1. Nominalna vrednost uplaćenih akcija, osim preferencijalnih kumulativnih akcija 8,420,500

1.2. Emisiona premija -

1.3. Rezerve iz dobiti -

1.4. Neraspoređena dobit iz ranijih godina -

1.5. Dobit iz tekuće godine -

1.6. Manjinska učešća u podređenim društvima -

1.7. Ostale pozitivne konsolidovane rezerve -

2. ODBITNE STAVKE OD OSNOVNOG KAPITALA -

2.1. Gubici iz prethodnih godina -

2.2. Gubitak tekuće godine -

2.3. Nematerijalna ulaganja 150,698

2.4. Stečene spostvene akcije banke, osim preferencijalnih kumulativnih akcija -

2.5. Iznos akcija banke uzetih u zalogu, osim preferencijalnih kumulativnih akcija -

2.6. Regulatorna usklađivanja vrednosti: 2,488,491

2.6.1. Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju -

2.6.2. Ostale neto negativne revalorizacione rezerve -

2.6.3.Dobit po osnovu obaveza banke vrednovanih prema fer vrednosti koja je ostvarena zbog promene kreditnog rejtinga

banke -

2.6.4. Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke 2,488,491

2.7. Ostale negativne konsolidovane rezerve -



1.1. Nominalna vrednost uplaćenih preferencijalnih kumulativnih akcija -

1.2. Emisiona premija po osnovu preferencijalnih kumulativnih akcija -

1.3. Deo revalorizacionih rezervi banke -

1.4. Hibridni instrumenti -

1.5. Subordinirane obaveze 2,432,523

1.6. Višak izdvojenih ispravki vrednosti, rezervisanja i potrebnih rezervi iz dobiti u odnosu na očekivane

gubitke -


2.1. Stečene sopstvene preferencijalne kumulativne akcije -

2.2.Potraživanja po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki obezbeđena hibridnim instrumentom ili

subordiniranom obavezom -

2.3. Iznos preferencijalnih kumulativnih akcija banke uzetih u zalogu -




2. ODBITNE STAVKE OD KAPITALA -

Od čega umanjenje osnovnog kapitala -

Od čega umanjenje dopunskog kapitala -

2.1.Direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu većem od 10%

kapitala tih banaka, odnosno drugih lica -

2.2.Ulaganja u hibridne instrumente i subordinirane obaveze drugih banaka i lica u finansijskom sektoru u

kojima banka ima direktna ili indirektna ulaganja u iznosu većem od 10% kapitala tih lica -

2.3.

Ukupan iznos direktnih ili indirektnih ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu do

10% njihovog kapitala, kao i ulaganja u njihove hibridne instrumente i subordinirane obaveze, koji

prelaze 10% zbira osnovnog i dopunskog kapitala banke za koju se obračunava kapital

-


2.5.Manjak izdvojenih ispravki vrednosti, rezervisanja i potrebne rezerve iz dobiti u odnosu na očekivane

gubitke -

2.6.Iznos izloženosti po osnovu slobodnih isporuka kada druga ugovorna strana nije izmrila svoju obavezu

u roku od četiri radna dana -

2.7.Potraživanja i potencijalne obaveze prema licima povezanim s bankom ili prema zaposlenima u banci

koje je banka ugovorila pod uslovima koji su povoljniji od uslova ugovorenih sa drugim licima -

IV NAPOMENE

Pozitivan/negativan iznos razlike između ukupne ispravke vrednosti bilansne aktive, rezervisanja za

gubitke po vanbilansnim stavkama i potrebne rezerve iz dobiti s jedne strane i iznos ukupnih

očekivanih gubitaka prema IRB pristupu s druge strane

-







CAQ4RA7510 46 / 51

Obrazac PI- FIKAP ( Prilog kons 2) – osnovne karakteristike elemenata regulatornog kapitala na konsolidovanoj osnovi;

Prilog 2 PI–FIKAP

Redni br. Karakteristike instrumenata Akcijski kapital Subordinirane obaveze

1. Emitent Credit Agricole S.A. Paris Credit Agricole S.A. Paris

2. Tretman u skladu s propisima

2.1.Tretman u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala Instrument osnovnog

kapitala

Instrument dopunskog

kapitala

2.2.Individualni/grupni/individualni i grupni nivo uključivanja instrumenata u

kapital na nivou grupeIndividualni i grupni Individualni i grupni

2.3. Tip instrumenata Obične akcije Subordinirani dug

3.Iznos koji se priznaje za potrebe izračunavanje regulatornog kapitala ( u

hiljadama dinara, sa stanjem na dan poslednjeg izveštavanja)8,420,500 hiljada RSD 2,447,899 hiljada RSD

4. Nominalna vrednost instrumenta 8,420,500 hiljada RSD 2,447,899 hiljada RSD

5.Računovodstvena klasifikacija

Akcijski kapitalObaveza - amortizovana

vrednost

6. Inicijalni datum izdavanja instrumenata 20.09.2001. 31.03.2009.

7.Instrument s datumom dospeća ili instrument bez datuma dospeća Instrument bez datuma

dospeća

Instrument sa datumom

dospeća

7.1. Originalni datum dospeća bez datuma dospeća 28.04.2023.

8.Da li postoji pravo prevremenog otkupa (call option) na strani emitenta

ne da

8.1.Prvi datum aktiviranja prava prevremenog otkupa

-01.04.2014. (5 godina

nakon valute kredita)

8.2.Naknadni datum aktiviranja prava preveremenog otkupa (ako je

primenljivo) -Nisu definisani datumi

prevremene otplate

9.Kuponi/dividende Kamata po subordiniranom

kreditu

9.1. Fiksne ili promenljive dividende/kuponi - -


diskrecionog prava u vezi sa vremenom isplate dividendi/kupona- -


diskrecionog prava u vezi sa iznosom dividendi/kupona - -

9.4. Mogućnost povećanja prinosa (step up) - -

9.5. Nekumulativne ili kumulativne dividende/kuponi - -

10. Konvertibilan ili nekonvertibilan instrument Nekonvertibilan Konvertibilan

10.1. Ako je konvertibilan, uslovi pod kojima može doći do konverzije - Ugovorom nije definisan

10.2. Ako je konvertibilan, delimično ili u celosti konvertibilan - U celosti konvertibilan

10.3. Ako je konvertibilan, stopa konverzije - -

10.4. Ako je konvertibilan, obavezna ili dobrovoljna konverzija - Dobrovoljna

10.5. Ako je konvertibilan, instrument u koji se konvertuje - Obične akcije

10.6. Ako je konvertibilan, emitent instrumenta u koji se konvertuje -

Konverzija subordiniranog

kredita Matične banke Credit

Agricole S.A. Paris u akcijski

kapital Credit Agricole Banke

Srbija AD Novi Sad

11. Mogućnost otpisa Ne Ne

11.1. Ako postoji mogućnost otpisa, uslovi pod kojima može doći do otpisa - -

11.2. Ako postoji mogućnost otpisa, delimičan otpis ili otpis u celosti - -

11.3. Ako postoji mogućnost otpisa, privremen ili trajan otpis - -

11.4. Ako je otpis privremen, uslovi ponovnog priznavanja - -

12.

Tip instrumenta koji će se pri likvidaciji naplatiti neposredno pre

navedenog instrumentaSubordinirani dug izdat u

vidu finansijskog

instrumenta

Drugo

Podaci o osnovnim karakteristikama finansijskih instrumenata koji se uključuju u

obračun kapitala Banke


CAQ4RA7510 47 / 51

Obrazac PI- UPK (prilog kons 3) se sastoji iz dve tabele: - Tabela k1 – uporedni pregled konsolidovanog Bilansa stanja sačinjenog za potrebe kontrole bankarske

grupe na konsolidovanoj osnovi i Bilansa stanja iz Konsolidovanih finansijskih izveštaja sačinjenih u skladu s Međunrodnim računovodstvenim standardima finansijskog izveštavanja.

- Tabela k2 – Bilans stanja Bankarske grupe iz konsolidovanih Finansijskih izveštaja sačinjenih u skladu sa MSFI sa raščlanjenim pozicijama koje je putem referenci moguće povezati sa pozicijama kapitala iz izveštaja o kapitalu na konsolidovanoj sonovi sačinjenog u skladu sa Odlukom kojoj se uređuje izveštavanje o adekvatnosti kapitala banke (Prilog kons 1).


CAQ4RA7510 48 / 51

Prilog 3 PI-UPK

Oznaka

pozicije Naziv pozicije

Konsolidovani

bilans stanja kao u

objavljenim

finansijskim

izveštajima

Konsolidovani bilans

stanja po

regulatornom metodu

i obuhvatu

konsolidacije

А AKTIVA

A.I Gotovina i sredstva kod centralne banke 9,450,342 9,450,342

A.II Založena finansijska sredstva - -

A.III Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjen trgovanju - -

A.IV Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha - -

A.V Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - -

A.VI Finansijska sredstva koja se drže do dospeća 2,456,429 2,456,429

A.VII Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 6,411,275 6,411,275

A.VIII Krediti i potraživanja od komitenata 54,815,719 54,815,719

A.IX Promene fer vrednosti stavki koje su predmet zaštite od rizika - -

A.X Potraživanja po osnovu finansijskih derivata namenjenih zaštiti od rizika - -

A.XI Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate - -

A.XII Investicije u zavisna društva - -

A.XIII Nematerijalna ulaganja 150,698 150,698

A.XIV Nekretnine, postrojenja i oprema 1,458,966 1,458,966

A.XV Investicione nekretnine 136,698 136,698

A.XVI Tekuća poreska sredstva - -

A.XVII Odložena poreska sredstva 126,312 126,312

A.XVIII Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja - -

A.XIX Ostala sredstva 366,369 366,369

A.XX UKUPNO AKTIVA (pozicije pod AOP oznakama od 0001 do 0019 u konsolidovanom bilansu stanja) 75,372,808 75,372,808

P PASIVA

PO OBAVEZE

PO.I Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju - -

PO.II Finansijske obaveze koje se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha - -

PO.III Obaveze po osnovu finansijskih derivata namenjenih zaštiti od rizika - -

PO.IV Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 21,625,647 21,625,647

PO.V Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 41,841,936 41,841,936

PO.VI Promene fer vrednosti stavki koje su predmet zaštite od rizika - -

PO.VII Izdate sopstvene hartije od vrednosti i druga pozajmljena sredstva - -

PO.VIII Subordinirane obaveze 2,447,899 2,447,899

PO.IX Rezervisanja 117,897 117,897

PO.X Obaveze po osnovu sredstava namenjenih prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja - -

PO.XI Tekuće poreske obaveze 2,679 2,679

PO.XII Odložene poreske obaveze - -

PO.XIII Ostale obaveze 727,361 727,361

PO.XIV UKUPNO OBAVEZE (pozicije pod AOP oznakama od 0401 do 0413 u konsolidovanom bilansu stanja) 66,763,419 66,763,419

KAPITAL

PO.XV Akcijski kapital 8,420,500 8,420,500

PO.XVI Sopstvene akcije - -

PO.XVII Dobitak 166,994 166,994

PO.XVIII Gubitak - -

PO.XIX Rezerve 21,895 21,895

PO.XX Nerealizovani gubici - -

PO.XXI Učešća bez prava kontrole - -

PO.XXII

UKUPNO KAPITAL (rezultat sabiranja, odnosno oduzimanja sledećih AOP oznaka iz konsolidovanog bilansa stanja: 0415 - 0416 + 0417 - 0418 + 0419 - 0420 + 0421) ≥ 0

8,609,389 8,609,389

PO.XXIII

UKUPAN NEDOSTATAK KAPITALA(rezultat sabiranja, odnosno oduzimanja sledećih AOP oznaka iz konsolidovanog bilansa stanja: 0415 - 0416 + 0417 - 0418 + 0419 - 0420 + 0421) < 0

- -

PO.XXIVUKUPNO PASIVA(rezultat sabiranja, odnosno oduzimanja sledećih AOP oznaka iz konsolidovanog bilansa stanja: 0414 + 0422 - 0423) 75,372,808 75,372,808


V.P.A Vanbilansna aktiva 136,054,540 136,054,540

V.P.P Vanbilansna pasiva 136,054,540 136,054,540

Podaci o povezivanju pozicija kapitala iz bilansa stanja s pozicijama iz obrasca PI-KAP

1. Razlike između bilansa stanja sačinjenog za potrebe kontrole bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi i konsolidovanih finansijskih izveštaja bankarske grupe

sačinjenih u skladu s Međunarodnim računovodstvenim standardima, odnosno Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja


CAQ4RA7510 49 / 51

Oznaka

pozicijeNaziv pozicije Bilans stanja Reference

А АКТИВА

A.I Gotovina i sredstva kod centralne banke 9,450,342

A.II Založena finansijska sredstva -

A.III Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju -

A.IV Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha -

A.V Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju -

A.VI Finansijska sredstva koja se drže do dospeća 2,456,429

A.VII Krediti i potraživanja od banaka i drugih f inansijskih organizacija 6,411,275

A.VIII Krediti i potraživanja od komitenata 54,815,719

A.IX Promene fer vrednosti stavki koje su predmet zaštite od rizika -

A.X Potraživanja po osnovu f inansijskih derivata namenjenih zaštiti od rizika -

A.XI Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate -

Od čega direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru - u

A.XII Investicije u zavisna društva -

Od čega direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru - f

A.XIII Nematerijalna ulaganja 150,698 i

A.XIV Nekretnine, postrojenja i oprema 1,458,966

A.XV Investicione nekretnine 136,698

A.XVI Tekuća poreska sredstva -

A.XVII Odložena poreska sredstva 126,312

A.XVIII Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja -

A.XIX Ostala sredstva 366,369

Od čega direktna il i indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih banaka, odnosno tih

l ica - h

A.XX UKUPNO AKTIVA (pozicije pod AOP oznakama od 0001 do 0019 u konsolidovanom bilansu stanja) 75,372,808

P PASIVA

PO OBAVEZE

PO.I Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju -

PO.II Finansijske obaveze koje se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha -

PO.III Obaveze po osnovu f inansijskih derivata namenjenih zaštiti od rizika -

PO.IV Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 21,625,647

PO.V Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 41,841,936

PO.VI Promene fer vrednosti stavki koje su predmet zaštite od rizika -

PO.VII Izdate sopstvene hartije od vrednosti i druga pozajmljena sredstva -

Od čega obaveze po osnovu hibridnih instrumenata - r

PO.VIII Subordinirane obaveze 2,447,899

Od čega subordinirane obaveze koje se uključuju u dopunski kapital banke 2,432,523 s

PO.IX Rezervisanja 117,897

PO.X Obaveze po osnovu sredstava namenjenih prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja -

PO.XI Tekuće poreske obaveze 2,679

PO.XII Odložene poreske obaveze -

PO.XIII Ostale obaveze 727,361

PO.XIV UKUPNO OBAVEZE (pozicije pod AOP oznakama od 0401 do 0413 u konsolidovanom bilansu stanja) 66,763,419

KAPITAL

PO.XV Akcijski kapital 8,420,500

Od čega nominalna vrednost uplaćenih akcija, osim preferencijalnih kumulativnih akcija 8,420,500 a

Od čega emisiona premija po osnovu akcijskog kapitala, osim preferencijalnih kumulativnih akcija - b

Od čega nominalna vrednost preferencijalnih kumulativnih akcija - nj

Od čega emisiona premija po osnovu preferencijalnih kumulativnih akcija - o

PO.XVI Sopstvene akcije

Od čega stečene sopstvene akcije banke, osim preferencijalnih kumulativnih akcija - j

Od čega stečene sopstvene preferencijalne kumulativne akcije - t

PO.XVII Dobitak 166,994

Od čega neraspoređena dobit iz ranijih godina - g

Od čega dobit iz tekuće godine 166,994 d

PO.XVIII Gubitak -

Od čega gubici iz prethodnih godina - ž

Od čega gubitak tekuće godine - z

PO.XIX Rezerve 21,895

Od čega rezerve iz dobiti koje predstavljaju element osnovnog kapitala 21,895 v

Od čega ostale pozitivne konsolidovane rezerve - e

Od čega ostale negativne konsolidovane rezerve - n

Od čega ostale neto negativne revalorizacione rezerve - lj

Od čega dobit po osnovu obaveza banke vrednovanih prema fer vrednosti koja je ostvarena zbog promene kreditnog rejtinga banke - m

Od čega pozitivne revalorizacione rezerve nastale po osnovu efekata promene fer vrednosti osnovnih sredstava, hartija od vrednosti i

ostalih sredstava koja se, u skladu s MSFI/MRS, iskazuju u korist ovih rezervi -

p

PO.XX Nerealizovani gubici -

Od čega nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju - l

PO.XXI Učešća bez prava kontrole -

Od čega manjinska učešća u podređenim društvima - đ

PO.XXIIUKUPNO KAPITAL

(rezultat sabiranja, odnosno oduzimanja sledećih AOP oznaka iz konsolidovanog bilansa stanja: 0415 - 0416 + 0417 - 0418 + 0419 - 0420 + 0421) ≥ 0 8,609,389

PO.XXIIIUKUPAN NEDOSTATAK KAPITALA

(rezultat sabiranja, odnosno oduzimanja sledećih AOP oznaka iz konsolidovanog bilansa stanja: 0415 - 0416 + 0417 - 0418 + 0419 - 0420 + 0421) < 0 -

PO.XXIVUKUPNO PASIVA

(rezultat sabiranja, odnosno oduzimanja sledećih AOP oznaka iz konsolidovanog bilansa stanja: 0414 + 0422 - 0423) 75,372,808


V.P.A Vanbilansna aktiva 136,054,540

Od čega iznos akcija banke uzetih u zalogu, osim preferencijalnih kumulativnih akcija - k

Od čega iznos preferencijalnih kumulativnih akcija banke uzetih u zalogu - ć

V.P.P Vanbilansna pasiva 136,054,540

2. Raščlanjavanje elemenata u bilansu stanja


CAQ4RA7510 50 / 51

Prilog 1 PI-KAPPodaci o kapitalnoj poziciji Grupe (u hiljadama dinara)

Redni br. Naziv pozicije

Iznos

Izv or podataka u

skladu s

ref erencama iz 2.

koraka



1.1. Nominalna vrednost uplaćenih akcija, osim preferencijalnih kumulativnih akcija 8,420,500 a

1.2. Emisiona premija - b

1.3. Rezerve iz dobiti - v

1.4. Neraspoređena dobit iz ranijih godina - g

1.5. Dobit iz tekuće godine - d

1.6. Manjinska učešća u podređenim društvima - đ

1.7. Ostale pozitivne konsolidovane rezerve - e2. ODBITNE STAVKE OD OSNOVNOG KAPITALA -

2.1. Gubici iz prethodnih godina - ž

2.2. Gubitak tekuće godine - z

2.3. Nematerijalna ulaganja 150,698 i

2.4. Stečene spostvene akcije banke, osim preferencijalnih kumulativnih akcija - j

2.5. Iznos akcija banke uzetih u zalogu, osim preferencijalnih kumulativnih akcija - k

2.6. Regulatorna usklađivanja vrednosti: -

2.6.1. Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju - l

2.6.2. Ostale neto negativne revalorizacione rezerve - lj

2.6.3. Dobit po osnovu obaveza banke vrednovanih prema fer vrednosti koja je ostvarena zbog promene kreditnog rejtinga banke - m2.6.4. Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke 2,488,491

2.7. Ostale negativne konsolidovane rezerve - n


1. DOPUNSKI KAPITAL PRE ODUZIMANJA ODBITNIH STAVKI -

1.1. Nominalna vrednost uplaćenih preferencijalnih kumulativnih akcija - nj1.2. Emisiona premija po osnovu preferencijalnih kumulativnih akcija - o

1.3. Deo revalorizacionih rezervi banke - p

1.4. Hibridni instrumenti - r

1.5. Subordinirane obaveze 2,432,523 s

1.6. Višak izdvojenih ispravki vrednosti, rezervisanja i potrebnih rezervi iz dobiti u odnosu na očekivane gubitke -


2.1. Stečene sopstvene preferencijalne kumulativne akcije - t

2.2.Potraživanja po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki obezbeđena hibridnim instrumentom ili subordiniranom

obavezom

-

2.3. Iznos preferencijalnih kumulativnih akcija banke uzetih u zalogu - ć




2. ODBITNE STAVKE OD KAPITALA -

Od čega umanjenje osnovnog kapitala -

Od čega umanjenje dopunskog kapitala -

2.1.Direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih banaka,

odnosno drugih lica

- (u+f+h)

2.2.Ulaganja u hibridne instrumente i subordinirane obaveze drugih banaka i lica u finansijskom sektoru u kojima banka ima

direktna ili indirektna ulaganja u iznosu većem od 10% kapitala tih lica

-

2.3.

Ukupan iznos direktnih ili indirektnih ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu do 10% njihovog

kapitala, kao i ulaganja u njihove hibridne instrumente i subordinirane obaveze, koji prelaze 10% zbira osnovnog i

dopunskog kapitala banke za koju se obračunava kapital

-


2.5. Manjak izdvojenih ispravki vrednosti, rezervisanja i potrebne rezerve iz dobiti u odnosu na očekivane gubitke -

2.6.Iznos izloženosti po osnovu slobodnih isporuka kada druga ugovorna strana nije izmrila svoju obavezu u roku od četiri

radna dana

-

2.7.Potraživanja i potencijalne obaveze prema licima povezanim s bankom ili prema zaposlenima u banci koje je banka

ugovorila pod uslovima koji su povoljniji od uslova ugovorenih sa drugim licima

-

IV NAPOMENE -

Pozitivan/negativan iznos razlike između ukupne ispravke vrednosti bilansne aktive, rezervisanja za gubitke po

vanbilansnim stavkama i potrebne rezerve iz dobiti s jedne strane i iznos ukupnih očekivanih gubitaka prema IRB

pristupu s druge strane

-






3. Povezivanje pozicija u raščlanjenom bilansu stanja i pozicija u obrascu PI–KAP


CAQ4RA7510 51 / 51

Obrazac PI-AKB (Prilog kons 4) – pregled obračunatih kapitalnih zahteva na konsolidovanoj osnovi.

Prilog 4 PI-AKB

Iznos

Pokrivenost

osnovnim

kapitalom

Pokrivenost

dopunskim

kapitalom

1 2 3

I KAPITAL 8,213,834

1. UKUPAN OSNOVNI KAPITAL 5,781,311

2. UKUPAN DOPUNSKI KAPITAL 2,432,523

II KAPITALNI ZAHTEVI 5,948,034

1.KAPITALNI ZAHTEV ZA KREDITNI RIZIK, RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE I RIZIK IZMIRENjA/ISPORUKE PO

OSNOVU SLOBODNIH ISPORUKA 5,600,332 5,600,332 -

1.1. Standardizovani pristup (SP) 46,669,435


1.1.2. Izloženosti prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave -

1.1.3. Izloženosti prema javnim administrativnim telima -

1.1.4. Izloženosti prema međunarodnim razvojnim bankama -

1.1.5. Izloženosti prema međunarodnim organizacijama -

1.1.6. Izloženosti prema bankama 724,045

1.1.7. Izloženosti prema privrednim društvima 22,817,212

1.1.8. Izloženosti prema fizičkim licima 21,484,956

1.1.9. Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima -

1.1.10. Dospela nenaplaćena potraživanja -

1.1.11. Visokorizične izloženosti -

1.1.12. Izloženosti po osnovu pokrivenih obveznica -

1.1.13. Izloženosti po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove -

1.1.14. Ostale izloženosti 1,643,222

1.2. Pristup zasnovan na internom rejtingu (IRB) -


1.2.2. Izloženosti prema bankama -

1.2.3. Izloženosti prema privrednim društvima -

1.2.4. Izloženosti prema fizičkim licima -

1.2.4.1. Izloženosti prema fizičkim licima koje su obezbeđene hipotekama na nepokretnostima -

1.2.4.2. Kvalifikovane revolving izloženosti prema fizičkim licima -

1.2.4.3. Ostale izloženosti prema fizičkim licima -

1.2.5. Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja -

1.2.5.1. Primenjeni pristup: -

1.2.5.1.1. Pristup jednostavnih pondera rizika -

1.2.5.1.2. PD/LGD pristupa -

1.2.5.1.3. Pristup internih modela -

1.2.5.2. Vrste izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja -

1.2.5.2.1. Vlasnička ulaganja kojima se trguje na berzi -

1.2.5.2.2. Vlasnička ulaganja kojima se ne trguje na berzi ali su u dovoljno diversifikovanim portfolijima -

1.2.5.2.3. Ostala vlasnička ulaganja -

1.2.5.2.4. Vlasnička ulaganja na koje banka primenjuje standardizovani pristup kreditnom riziku -

1.2.6. Izloženosti po osnovu ostale imovine -

2 KAPITALNI ZAHTEV ZA RIZIK IZMIRENjA/ISPORUKE PO OSNOVU NEIZMIRENIH TRANSAKCIJA - - -

3 KAPITALNI ZAHTEV ZA TRŽIŠNE RIZIKE 18,313 18,313 -

3.1. Kapitalni zahtevi za cenovni, devizni i robni rizik izračunat primenom standardizovanih pristupa 18,313 18,313 -

3.1.1. Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti - - -

3.1.2. Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti - - -

3.1.3. Kapitalni zahtev za devizni rizik 18,313 18,313 -

3.1.4. Kapitalni zahtev za robni rizik - - -

3.2. Kapitalni zahtevi za cenovni, devizni i robni rizik izračunati primenom pristupa internih modela - - -

4 KAPITALNI ZAHTEV ZA OPERATIVNI RIZIK 618,925 347,870 271,055

4.1. Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom pristupa osnovnog indikatora 618,925 347,870 271,055

4.2. Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom standardizovanog pristupa - - -

4.3. Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom naprednog pristupa - - -

5 POKRIVENOST KAPITALNIH ZAHTEVA 6,237,570 5,781,311 456,259

III POKAZATELJ ADEKVATNOSTI KAPITALA (%) 15.80%

Podaci o ukupnim kapitalnim zahtevima i pokazatelju adekvatnosti kapitala Grupe(u hiljadama dinara)

Redni broj Naziv

Documents

· izloženost riziku. anka je izložena kreditnom riziku, riziku likvidnosti i tržišnom riziku. anka je takođe izložena i utica ju operativnog rizika. Nezavisni proces upravljanja