*Izražajna sredstva muzičke umetnosti

-Šta je muzika? /Umetnost koja se služi tonovima kao sredstvom svog izraza/

-Naziv /umetnost muza/etička svojstva/biznis, zabava,društveni status/

-Muzika je vremenska umetnost.

-Percepcija i apercepcija

-Zvuk, ton/Ton je zvuk koji ima 4 osobine: visinu, jačinu, trajanje, boju/

-Vrste/umetnička, narodna, zabavna/ vokalna, instrumentalna, vokalno-instrumentalna/

-Gradivni elementi/melodija, ritam, harmonija/

-Muzikologija-nauka koja se bavi proučavanjem muzike

-Ljubav prema umetničkim delima zasniva se na poznavanju stvari

-Čovekovi stvaralački potencijali/destruktivnost

*Muzika prvobitnog društva

-Teorije o postanku M stvaraju naučnici

-melodijski i ritmički organizovan govor, povišena emocionalna stanja, deo magijskog obreda, deo radnog procesa. Darvin: ljubavni zov. Kolektivno muziciranje. Duhovna potreba. Prizivanje. Sinkretizam.

-M je nematerijalna- proučava se način života plemenskih saveza /lov, sakupljanje plodova/, Dečija melodika. Etnomuzikologija.

-Svaki čovek tokom razvoja prolazi čitavu istoriju čovečanstva.

-Izraz potreba u životu zajednice. Vokalna.Ponavljanje, usložnjavanje melodije.Srednji registar, umerena snaga. Jako pa zamiranje. Viši stupanj-pokret, instrumenti. Heterofonija, bordun,antifono.

*Prve civilizacije

-Početak nove faze u istoriji sveta. Evroazija-plodne rečne ravnice. Pismo, sveštenički i državni stalež, trgovina, navodnjavanje, monumentalne građevine, glina, bronza. Robovl. druš. poredak. Podela muzike na m. vladajuće klase i m. masa.

-Umetnost profesionalaca. Prvi matematičari i filozofi zainteresovani za fenomen M

-Negovana u sklopu religijskog obreda.

-Ep o Gilgamešu, pominju se jadikovke, tužbalice,instrimenti, pesme i igre o praznicima,obredi.

-Dokaz moći vladara.

-Pentatonska lestvica. Panova frula. Himne.

-Egipat-faraonovi rođaci /ugled/Udaraljke, harfe, citre, hidraulične orgulje.Kina-crkvena i svetovna. King/pločice +čekić/šeng, pip-žičani.Indija.crkvene-šaman/smiren/, raga-svetovne/uzbuđen/,Vina-žičani,frule, kastanjete, bubnjevi.Palestina-/zabranjena likovnost/,puno muzičara, responzorijalno pevanje.Mesopotamija-raskošan dvor,rogovi, lire, harfe.

*Grčka umetnost

Apolon-predvodnik muza,zaštitnik umetnosti/naoružan zlatnom lirom i srebrnim lukom/.Muzika leči fizičke patnje, stvari i događaje dovodi u red, usaglašava sa univerzumom.

-Kultura Grčke je temelj zapadnoevropske civilizacije.

-Melodije imaju emocionalnu snagu u zavisnosti u kojoj se lestvici izvode

-Pitagorejci-M je tvorac svemira, preciznim akustičkim merenjima utvrdili da seodnodi između tonova iskazuju brojčanim proporcijama.

-Etička uloga-Platon/država/.Obavezno sviranje, ceo grad-hor.Lira, kitara, aulos.Apollinijsko i dionizijsko/Niče/-uravnoteženost i razum/snaga, strast

-Tragedija-martovske svetkovine posv.DionisuTetralogija=3 trag.+komedijaTragos-jareća koža/kostim za glumce/.Hor-narod.

-Takmičenja muzičara. Lečili su sviranjem iznad dela tela obolelog.

*Rim

Zabavna uloga M. Bogataši-kućni orkestri-robovi.Ratnički narod-duvački instrumenti-rog, truba. Instrumente i način muziciranja preuzeli od Grka.

*Srednjovekovna umetnost

-5-15.v. Feudalizam potencira klasne razlike. Na m.kulturu veliki uticaj pravi pojava hrišćanstva. Dotadašnje realističko gledanje na život i svet zamenilo je odricanje od svega zemaljskog. Hrićanstvo je drugačije prikazivalo čoveka i njegove probleme i to je promenilo tematiku u svim umetnostima. Crkva razvija svoju umetnost i svoje oblike muziciranja. Muzika je vokalna i jednoglasna./Bog je jedan i melodije su jednoglasne/.2 načina pevanja:Psalmodično/dominira reč/, Melizmatično/dominira melodija/.Vizantijska duhovna m stvarana je po „Osmoglasniku“-zbirci crkvenih napeva koji se upotrebljavaju tokom liturgijske godine. Vizantijska tradicija prešla je u nasleđe ruske, bugarske, grčke i srpske m. Gregorijanski koral je bio osnova za razvoj zapadne duhovne m./latinski jezik,papa Grgur Veliki je napravio odabir melodija koje će se pevati tokom cele liturgijske godine na celom području Zapadne crkve/.

-višeglasje dolazi od svetovnog muziciranja, od 9. Veka u paralelnim intervalima 4,5, isti pravac, iste notne vrednosti=Organum. Diskant-suprotno kretanje 5,8

-Notno pismo nastaje u starom veku/pokušaj zapisivanja/,u sr.veku je horovođa pokazivao rukom kretanje melodije, osnove savremene notacije postavljene su početkom 12.v. Prva linija se pojavila u 11.v /3 tona zapisano/, Gvido iz Areca uvodi 4 i pronalazi nazive za 6 tonova/ut, re, mi, fa ,so, la/dok ton si nastaje u 16.v.

-Svetovna m.-obuhvata profesionalnu i narodnu umetnost. Prvi zapisi potiču iz 12.v.,bila je popularna i zabranjivana od strane crkve a izvodili su ježongleri, špilmani,skomrasi-svestrani zabavljači,krotitelji životinja, trgovci, akrobate. Proslave i praznici.

-Viteška poezija i muzika-razvojem feudalizma, u višem staležu vlada interesovanje za poeziju i muziku. Uzor je narodna muzika. Kompozitor je i pesnik.Teme: viteška ljubav, priroda, ratovi,scene iz pastirskog života, epske pesme. Južna Francuska:Trubaduri, Severna Francuska:Truveri, Nemačka:Minezengeri. Kasnije vitezovi unajmljuju izvođače za svoje potrebe negujući ovaj tip muzike.

-instrumentalna m. se razvija najčešće kao pratnja vokalnoj. Instrumenti su uglavnom azijskog porekla. Harfe, laute, citre, fidule,flaute, oboe, rogovi,trube, udaraljke, orgulje, zvona.

*Muzika renesanse

14,15,16v. Produžetak antičkih tradicija. Humanizam postavlja čoveka kao meru svih stvari. Individualizam i subjektivizam nasuprot srednjovekovnog univerzalizma. Talentovani pojedinac je svestan vrednosti svog kreativnog rada, spreman da se nametne drugima, da sebi i svom delu obezbedi adekvatan tretman u društvu. Savremena naučna otkrića razvijaju kritički duh i lome dogme i lažni moral. Protestantski koral postaje osnova bogosluženja zahtevom vođe protestanata Martina Lutera i na narodnom je jeziku. Muzika predstavlja sastavni deo života dobro vaspitanog i obrazovanog čoveka.

-Interesovanje za narodno. Firenca je primer koncentracije velikog broja kreativnih ljudi. Potom Rim i Venecija, Flamanske zemlje, Francuska, Engleska, Nemačka.Etničke vrednosti, otvorenost, umetnici su putnici-sinteza različitih tradicija i uticaja u delima.

-Interesovanje za prirodu. Lepota i radost življenja.

-Razvoj polifonije:kompozitor misli linearno/melodije su ponekad na različitim jezicima/. Razvoj Imitacije kao kompozicionog principa.

-Oblici duhovne m.: Motet:višeglasna horska kompozicija,latinski/biblijski/tekst.Svaki odsek teksta komponovan je na novu temu koja se potom imitaciono pojavljuje u svim glasovima. Misa:osnovni oblik bogosluženja Katoličke crkve. Može biti govorena i pevana a ordinarijum čine/stalni delovi/: Kirije, Glorija,Kredo, Sanktus,Agnus dei.

-Oblici svetovne m. : Madrigal/neki su pisani po tekstu Petrarke i Tasa/, Kaća, Balada,Šansona, Frotola. Neki glasovi se zamenjuju instrumentima, dvoglasni su i troglasni oblici. Tema:ljubav,priroda, svakodnevnica,vreva, lov, oponašanje ptica, zrikavaca/onomatopeja/.Melodija je jednostavna, čest je refren.Ritam igrački, po uzoru je na narodnu pesmu.

-U Nemačkoj se u 15 i 16.v.organizuju takmičenja „Majstora pevača“,/ udruženja koja su nastavila tradiciju Minezengera./

-Instrumentalna m. – u 16.v. zabeležen je intenzivan razvoj, stiče samostalnost u odnosu na vokalnu.Oblici:Ričerkar, Kancona, Fantazija,Varijacije, Tokata, Preludijum. Instrumenti: Lauta, Orgulje, preteče savremenih duvačkih instrumenata, preteče gudačkih:Viola da gamba, Viola da bračo, sa dirkama: Klavikord, Klavičembalo, Spinet, Virdžinel/pero na kraju poluge dirke okida žice,ton se nije mogao pojačati/.

-Kompozitori: Žosken de Pre, Orlando di Laso, Đovani Pjerluiđi da Palestrina, Gijom de Mašo, Filip de Vitri, Adrijan Vilart, Andrea Gabrijeli.

*Barok

1600-1750, 3 faze-rani, zreli, pozni, svaka je trajala 50 godina.

-1594 godina je godina smrti Palestrine i Lasa, nastanka prve opere /„Dafne“-tekst-Otavio Rinučini, muzika:Jakopo Peri/ i godina početka Baroka.

-Reč Barocco/portugalska reč/ predstavlja „Biser lažnog sjaja“, nepravilnog oblika i manje vrednosti što se povezuje sa kitnjastim /usiljenim/ stilom /likovnost, ukrasi u muzici, raskošan enterijer/, neuravnoteženošću, bizarnošću. Muzikolozima je ovakav stav neprihvatljiv jer Bahova dela po svojoj snazi i zaokruženosti izraza nikada nisu prevaziđena.

-U Baroku su vitalnost i instinkt pokretači umetničkog čina, prisutna je motoričnost/perpetum mobile/, beskrajna melodija, evoluciono načelo, polifonija/melodije koje jednovremeno teku su samostalne/.

-Glavne odlike baroknog stila: razvoj polifonije, razvoj svetovne muzike, izgrađuje se nauka o harmoniji /nauka o akordima i njihovom povezivanju/,formira se tonski rod: dur i mol, razvijaju se muzički instrumenti, usavršeni su gudački /graditelji-porodice Amati, Gvarneri, Stradivari/, duvački: flauta,oboa, fagot. Novi oblici: Fuga, Svita, Solistički koncert, Opera, Kantata, Oratorijum, Barokna misa.

VOKALNO INSTRUMENTALNI OBLICI:

-Opera je muzičko scensko delo. Ima sinkretički karakter /spoj više umetnosti/. Tok nastanka:

Kompozitor-književnik-libretista-umetnički savet-dirigent/reditelj, kostimograf,koreograf,scenograf/-probe-generalna proba-premijera.

Dramsku radnju iskazuju: Arija/solista+orkestar-upoznajemo se sa likom,njegovim karakterom, iskazuju se misli, osećanja/, Rečitativ/pevani govor, praćen je orkestrom ili je samostalan, obično podvlači neki dramatičan deo/, duet, tercet, kvartet, horske numere/narod, komentator radnje/, orkestarske numere, govorni dijalozi.

Uvertira – na početku, izvodi je orkestar i uvodi u karakter dela /komična, tragična/.

Pevački glasovi: sopran, mecosopran, alt, tenor, bariton, bas. Opera se sastoji iz činova a činovi se dele na scene gde se pojavljuju ličnosti u različitim dramskim situacijama.

Prva opera je nastala tako što je grupa umetnika rešila da oživi umetnost starogrčke tragedije i prikaže je na sceni. Grupa se zvala „Firentinska kamerata“ /Firenca/. Glavne uloge su poverene pevaču- kastratu, muškarcu koji je usled izvršene operacije pred pubertet zadržao dečački visok glas, gipkost i pokretljivost, sopransku boju pa je bio predodređen za virtuozne efekte. Sadržaji prvih opera uglavnom su iz mitologije/“Euridika“, „Orfej“, „Paris i Helena“/, istorijske ili legendarne /aristokratija je volela da se poistovećuje sa herojima/. Uzvišenost tematike ovom tipu opere daje ime opera SERIJA /ozbiljna opera/. Stvara se BELKANTO/lepo pevanje/ –specifičan italijanski stil koji podrazumeva virtuoznost.

Opera se iz Italije širi po Evropi. Kompozitori: Klaudio Monteverdi, Francuska: Đovani Batista Lili, Engleska: Henri Persl. Vremenom dolazi do dekadencije jer su pevač i njegova brilijantnost bili u prvom planu pa operu reformiše Kristof Vilibald Gluk koji je težio etičnosti sižea, ravnoteži uloge reči i tona, logičnosti dramske strukture gde su svi elementi povezani sa radnjom.

Komična opera : BUFO OPERA: Razvila se iz intermeca Serije/između činova/, obrađuje teme svakodnevnice, likovi su junaci tradicionalnog italijanskog komičnog pozorišta komedije del arte /Commedia dell arte/- Arlekin, Pulčinela, Doktor, Pantalone, Kolombina...Veseli zaplet, satirični sadržaj, uverljivi likovi. Omiljena je kod građanske klase. Naziv- u Nemačkoj: Zingšpil, u Francuskoj : Opera komik. Kompozitori : Đovani Batista Pergolezi-„Služavka gospodarica“, Domeniko Čimaroza-„Tajni brak“.

-Oratorijum je obimno vok.-instr. delo, epsko-dramskog karaktera pisano za soliste, hor, orkestar.

-Kantata je pisana za hor ili soliste uz instrumentalnu pratnju, ima lirski karakter.

-Barokna misa

INSTRUMENTALNI OBLICI:

-Barokna svita-ciklična kompozicija, stavovi su stilizovane igre/Pavana, Alemanda, Kuranta, Žiga/

-Barokni koncert-razvio se iz naizmeničnog sviranja instrumentalnih grupa

-Končerto groso- pisan za malu grupu solističkih instr. i orkestar koji se „nadmeću“, vode neku vrstu dijaloga.

-Fuga-polifoni oblik zasnovan na imitaciji

KOMPOZITORI: Arkanđelo Koreli /izgrađuje violinski stil/,Tomazo Albinoni, Đuzepe Tartini, Domeniko Skarlati /čembalo/, Fransoa Kupren/klavsen/, Antonio Vivaldi /“4 godišnja doba“/

Georg Fridrih Hendl: obiman opus. Opere: „Almira“, „Julije Cezar“, „Aleksandar“. Oratorijumi:“Samson“, „Mesija“/Aleluja/, „Juda Makabejac“, Orkestarske svite: „Muzika na vodi“, „Muzika za vatromet“-namenjene su izvođenju na otvorenom prostoru.

Johan Sebastijan Bah: /“simbol muzičkog savršenstva“/orguljaš, čembalista,violinista, kapelmajstor/rukovodilac hora i orkestra/, komponovao gotovo sve muzičke žanrove sem opere. Dela: Misa h-moll, Pasija /delo duhovnog karaktera,govori o Isusovom stradanju/ po Jovanu, Mateju, Umetnost fuge, Dvoglasne i troglasne invencije, Brandenburški koncerti, Sonate za violinu i violončelo, „Dobro temperovani klavir“,“Seljačka kantata“, „Kantata o kafi“, „Božićni oratorijum“, Svite, Koncerti.

*Predklasika /Rokoko, Galantni stil, Osećajni stil, Manhajmska škola/

Muzički jezik je obogaćen novim izražajnim sredstvima: krešendo, dekrešendo, muzički ukrasi, naglašavanje osećajnosti. Nove umetničke tendencije u gradovima: Manhajm, Berlin, Beč, Salcburg. Formiran je orkestar sa više zvučnih boja, formiraju se novi muzički oblici. Kompozitori: Ramo, Kupren, Skarlati, Bahovi sinovi, Luiđi Bokerini.

*Muzička klasika

-Druga polovina 18. I početak 19. Veka

-Bečki klasičari: Hajdn, Mocart, Betoven

-Muzički oblici: sonata, simfonija, gudački kvartet, solistički koncert. Svi su instrumentalni i ciklični /imaju stavove/ a prvi stav je SONATNI OBLIK u kojem se dve teme različitog karaktera suprotstavljaju, sledi napregnuti razvoj tematskog materijala i pomirenje kada se pojave u završnom delu na kraju stava u istom tonalitetu. Prvi stav je brz/sonatni allegro/, drugi lagan, oblik složene pesme/, treći je Menuet/igrački karakter, ¾ takt/ ili Skerco /=šala,šaljivo/, četvrti je brz-Finale.

-Karakteristike klasičnog stila: uravnoteženost, lepota, jednostavnost, ekspresivna neposrednost, pravilne forme /4, 8, 12, 16, 24, 32 takta/, arhitektonsko načelo, homofonija./melodija+pratnja/. Prodornost, energičnost, interesovanje za čoveka.

-Sonata-pisana obično za klavir ili drugi instrument uz pratnju klavira

-Simfonija-orkestarsko delo pisano za simfonijski sastav orkestra

-Gudački kvartet-muzičko delo pisano za dve violine, violu, violončelo

-Solistički koncert-delo pisano za solistu i orkestar. Ima 3 stava/brz , lagan/oblik složene pesme: AB ili ABA/, brz/rondo: abacadae....a/. Na kraju prvog stava je KADENCA- virtuozni umetak za solistu, bez instrumentalne pratnje.

-Jozef Hajdn-vedrina i optimizam. Život proveo na dvoru mađarskog kneza Esterhazija kao dvorski kompozitor i dirigent orkestra. Dela: oratorijumi: „Stvaranje sveta“, „Godišnja doba“, gudački kvarteti, koncerti, sonate, simfonije- napisao ih je 108 a najpoznatije su „Oproštajna“, „Pariske“ i „Londonske“ simfonije.

-Volfgang Amadeus Mocart- uzvišenost i poetičnost u jednostavnosti. Muzički genije. Jasnoća izraza, sklad, prirodnost, savršenstvo. Tragika i filozofija. Vrsni poznavalac ljudske prirode- slabosti i vrlina. Rođen u Salcburgu/1756-1791/, „Čudo od deteta“,svirao je od 3. Godine,komponovao od 5. veliki putnik, otac /Leopold Mocart/ je bio violinista, podučavao ga je i vodio sa sobom na razna putovanja po Evropi. Život slobodnog umetnika na koji se odlučio odlazeći iz provincije-Salcburga koja ga je „gušila“ i pozicije sluge koju je tada imao/ponižavajući socijalni status umetnika tog vremena/ vodi ga u Beč , gde skupo plaćajući slobodu radi stvaralaštva, usled bolesti tone u ranu smrt u neizvesnosti i bedi. Dela:opere: „Bastijen i Bastijena“, „Otmica iz Saraja“/interesovanje za orijentalno/, „Čarobna frula“/muzička bajka o borbi dobra i zla/, „Don Đovani“/etička načela nasuprot mračnih nagona/, „Figarova ženidba“/bufo opera sa satiričnim sadržajem po tekstu Bomaršea/, 54 simfonije, najpoznatije: „Jupiter“, „Lincerska“, „Praška“, g-moll, klavirski i violinski koncerti, koncerti za duvačke instrumente, klavirske sonate/A-dur-3.stav je „Turski marš“/, kamerna dela/“Mala noćna muzika“ je gudački kvintet/, „Krunidbena misa“, „Rekvijem“.

-Ludvig van Betoven /1770-1827/, nemački kompozitor, rođen u Bonu.Od detinjstva se bavio muzikom, svirao klavir, orgulje, violinu, flautu. Njegovo stvaralaštvo iskazuje duh novog vremena. U istoriji evropske kulture Francuska buržoaska revolucija/ideje o slobodi, jednakosti, bratstvu ljudi/ označava početak nove ere i bitno utiče na sve sfere duhovnog života: filozofiju, estetiku, umetnost. Betovena mnogi smatraju ranim romantičarem jer je tekovine klasicizma usmerio put novog pravca koji nastaje u 19.veku-romantizma. Zahvaljujući etici, stvaralačkoj snazi koju je imao i ljubavi prema muzici koju je smatrao mostom koji spaja sve ljude, mislilac i tragalac, kosmopolita, Betoven je prevazilazio stvaralačke, duševne, porodične i zdravstvene krize/izgubio je sluh/. Dela: 9 simfonija/3. „Eroika“(herojska), prvobitno posvećena Napoleonu, 5. „Sudbinska“ ..._____________..._____________,6.“Pastoralna“/posvećena prirodi/, 9./uvodi soliste i hor koji pevaju „Odu radosti,“po tekstu Šilera/. Klavirske sonate/najpoznatije: „Patetična“, „Valdštajn“, „Apasionata“,“Mesečeva“/.Koncerti za klavir. Gudački kvarteti. Opera:“Fidelio“, Misa solemnis/svečana misa/. Koncertne uvertire/najpoznatije: „Koriolan“, „Egmont“, „Leonora 3“.

*Romantizam

-19. Vek. Doba evropske ekspanzije, tehnološki napredak, agrarna struktura svetske ekonomije zamenjena industrijskom, porast stanovništva-populacija je gotovo udvostručena. U izgradnji „duha vremena“ učestvuje veliki broj naroda. Složenost, raznovrsnost, mnogoznačnost. Umetnost je demokratizovana, dostupna mnoštvu. Romantizam se postupnim, evolutivnim putem razvio iz klasicizma.

-Termin R. Potiče od reči ROMAN-kojom su se u 17.v. označavala pripovedačka dela sa nestvarnim događajima i opisivani pejzaži sa melanholičnom atmosferom.

-Umetnik je blizak junaku svog dela.

-Romantičari insistiraju na subjektivnosti stvaralačkog čina i originalnosti, delo treba da je jedinstvene, neponovljive koncepcije. Centar romantičarskog sveta je ljudska duša, želja za samospoznajom, ideja beskonačnog. Cilj je nedostižan i zbog toga se putuje sve dalje-u svet mašte, u prošlost. Tajna je nedostižna, nije potrebno objasniti, već navesti na razmišljanje kroz komunikaciju. Idealizuju prirodu i ljudske odnose. Želja za preobražavanjem sveta kroz umetnost, sintezu svih umetnosti.

-Snažan talas nacionalizma dovodi do pojave nacionalnih škola.

-Male muzičke forme su odraz trenutnog raspoloženja umetnika, trenutne inspiracije.

-Novi oblici: klavirska minijatura, solo pesma

-nastaje PROGRAMSKA MUZIKA /muzičkim sredstvima se opisuje vanmuzički sadržaj, npr sadržaj slike, tok reke.../, (suprotnost je APSOLUTNA MUZIKA-oslanja se isključivo na muzička sredstva)

-Orkestar je uvećan

Udaraljke

Drveni duvači Limeni duvači

kontrabas

violine viole violončela

Dirigent

-Omiljeni instrument je klavir

-Oblici romantizma:

Solo pesma- oblik pisan za glas i klavir

Pesma bez reči-instrumentalni oblik

Klavirska minijatura-instrumentalna, malog obima.

Simfonijska poema-orkestarsko programsko delo u jednom stavu.

FREDERIK ŠOPEN

Pesnik klavira. Njegov stvaralački opus posvećen je klaviru. Vrhunski pijanista. Poljskog porekla, patriota/ na samrti zahtevao da mu telo sa peharom poljske zemlje bude sahranjeno u Parizu a srce u Varšavi/, živeo u Parizu. Dela: poloneze, mazurke, valceri, balade, nokturna/noćna muzika/, fantazije, skerca, etide. Koncerti.

ROBERT ŠUMAN

Stvara cikluse programskih minijatura: „Album za mlade“, „Leptiri“, „Dečije scene“, „Karneval“ . 250 solo pesama/2 ciklusa/: „Pesnikova ljubav“, „Ljubav i život žene“. Verni tumač njegovih ideja bila je njegova žena Klara, istaknuta pijanistkinja.

FRANC LIST

1811-1886 najveći među pijanistima svog vremena. Poreklom Mađar, vaspitavan po tradiciji francuske kulture jer je mladost proveo u Parizu. Umeće sviranja doveo na nivo koji je Paganini ostvario na violini. Tvorac simfonijske poeme, napisao ih je 13. Programske simfonije: „Faust“, „Dante“. Oratorijumi.“Sveta cecilija“, „Sveta Jelisaveta“. Sonata h-moll. 19 mađarskih rapsodija. Etide. 2 klavirska koncerta.

HEKTOR BERLIOZ

Francuski kompozitor, dirigent i muzički pisac. Stvorio programsku simfonijsku muziku. Simfonije: „Harold u Italiji“, „Fantastična simfonija“-ima 5 stavova: 1. Sanjarenje-strasti, 2. Na plesu, 3. Prizor u polju, 4. Put ka gubilištu, 5. Veštičije poselo.

FELIKS MENDELSON

Njegov rad obuhvata sva područja. Stvorio oblik „Pesma bez reči“. Zaslužan za otkrivanje i afirmaciju Bahove umetnosti. Dela: simfonije: „Škotska“, „Italijanska“, uvertira-„San letnje noći“/iz koje je poznat „Svadbeni marš“, Pesme bez reči, fantazije, varijacije, Violinski koncert e-moll smatra se jednim od najlepših u muzičkoj literaturi.

FRANC ŠUBERT

Živeo u Beču. Umro u 31. Godini, njegova dela pripadaju svim muzičkim područjima. 600 solo pesama /“Lepa mlinarica“, „Zimsko putovanje“-ciklusi/. 9 simfonija, od kojih je najznačajnija 8. „Nedovršena“/nazvana tako jer ima 2 stava“/. Klavirske kompozicije. 14. Gudačkih kvarteta od kojih je najpoznatiji „Smrt i devojka“.

KARL MARIJA VEBER

Tvorac nemačke nacionalne opere: „Čarobni strelac“/ nastala na osnovu narodne priče, legende o lovcu koji prodaje dušu đavolu da bi zauzvrat dobio metke koji uvek pogađaju, poznata je numera-„Hor lovaca“/.Druga opera: „Oberon“. Klavirska kompozicija:“Poziv na igru“. 2 klavirska koncerta. Autor velikog broja koncerata za duvačke instrumente: klarinet, hornu, flautu i fagot.

*Opera prve polovine 19. Veka

Za razvoj opere tog doba od najvećeg značaja su tradicija italijanske/serija i bufo/, francuske, nemačke i ruske nacionalne opere.

*Nemačka opera-Reforma opere- Rihard Vagner/1813-1883/

Statičnost, nemogućnost prikazivanja dramske akcije u kontinuitetu, dominacija pevača-vodili su ka reformi opere i vodili nastanku MUZIČKE DRAME. To je učinio Rihard Vagner ističući da je drama u funkciji muzike umesto da bude obrnuto, da libreto i muzika moraju izvirati jedno iz drugog. Pesnik i muzičar treba da imaju istovetne umetničke ideale. Inspiraciju traži u večnim ljudskim temama. Legende i mitovi imaju likove neprolazne vrednosti i snage dok je istorija puna konvencionalnosti, mode i slučajnosti, kako je smatrao. Pomno istražuje stara germanska predanja, minezengerska nadmetanja, legendu o Svetom gralu, ep o Nibelunzima, drevnu nemačku priču o ljubavi Tristana i Izolde. Smatra da tekst treba uvek da bude razumljiv, da melodija treba da proističe iz govora prateći akcente reči. Uvodi LAJTMOTIV /izvodi ga orkestar, predstavlja neki lik, osećanje, situaciju/i tako čvršće povetuje radnju i formu dramskog dela. Njegove opere traju veoma dugo traju pa su pevači morali imati dobru vokalnu tehniku, snagu glasa, veliku koncentraciju i izdržljivost organizma.

Dela: opere: „Holanđanin lutalica, “Loengrin“, „Tristan i Izolda“, „Vile“, „Zabrana ljubavi“, „Rienci“, „Tanhojzer“, „Parsifal“, „Majstori pevači“. Tetralogiju-„Prsten nibelunga“ čine 4 opere /namenjena izvođenju od 4 dana/večeri/: „Rajnsko zlato“, „Valkira“, „Zigfrid“, „Sumrak bogova“.

*Opera u 19. Veku, Italijanska opera

- Tokom 2 veka u Italiji se razvijao „savršeni“ pevački stil- Belkanto. U njemu su učestvovali prvo kastrati, zatim pevači i primadone.

ĐOAKINO ROSINI

Dela: opere: „Seviljski berberin“/komična, po tekstu Bomaršea, dovitljivi sluga Figaro spaja dvoje zaljubljenih, Rozinu i Almavivu, dok nju čuva zli don Bartolo koji želi da se domogne njenog nasledstva/, „Vilijem Tel“, „Otelo“, „Italijanka u Alžiru“.

VINĆENCO BELINI

Opere: „Norma“, „Puritanci“

GAETANO DONICETI

Opere: „Don Paskvale“, „Lučija od Lamermura“, „Ljubavni napitak“

ĐUZEPE VERDI

Italijanski nacionalni kompozitor. Operski kompozitor. Melodija je raskošna, čovek u centru pažnje. Blizak muzičkom realizmu, zahteva da libreto sadrži dramsku istinu, stvarnost radnje i realno prikazivanje karaktera. 7 njegovih opera su i danas na repertoaru svetskih pozorišta/vrednost i neumanjena popularnost/: RIGOLETO/ pisana prema Igoovoj (Viktor Igo) drami „Kralj se zabavlja“-Rigoleto je dvorski zabavljač koji čuva ćerku od nasrtaja svog gospodara. Poznata numera: La donna e mobile(Žena je varljiva)/, AIDA/ pisana po porudžbini prilikom otvaranja Sueckog kanala,univerzalna priča o ljudskim sudbinama, ljubavi, ljubomori i patriotizmu/, TRAVIJATA/ po romanu Aleksandra Dime,sina:“Dama sa kamelijama“,priča o ljubavi Alfreda i Violete, poznata numera:“Napitnica- Vinska pesma“/, TRUBADUR, OTELO, BAL POD MASKAMA, NABUKO/herojsko-patriotska opera koja opisuje stradanje Jevreja zarobljenih u Vavilonu, za Italijane simbol vlastitogotpora i borbe u pokretu za nacionalno oslobođenje zemlje/. „Falstaf“-jedina komična o.,pisana prema Šekspirovoj komediji „Vesele žene Vindzorske“. Rekvijem.

-Tradiciju Verdijeve opere u Italiji nastavlja nova generacija italijanskih mladih kompozitora koji se okreću savremenim temama i stvaraju pod uticajem književnog pravca- Verizma/veritas=istina/. Veristi prikazuju život gradskih predgrađa, uniženih socijalnih slojeva, karakteriše ih sklonost ka naturalističkim, krvavim scenama/ubistvo na pozornici/, jakim strastima /ljubav-ljubomora-mržnja-osveta/. Kompozitori: PJETRO MASKANJI:“Kavalerija rustikana“(seosko viteštvo),opisuje društvenu sredinu sicilijanskog sela, temperamentnom muzikom. RUĐERO LEONKAVALO:“Pajaci“, opisuje događaje iz života putujuće glumačke trupe. ĐAKOMO PUČINI-za razliku od makanjija i Leonkavala, njegova dela su puna lirike i tople melodike. Privlače ga ženski likovi. On je najpopularniji operski kompozitor svih vremena. Dela.“Toska“, „Madam baterflaj“, „Boemi“, „Turandot“.

*Francuska opera

ŠARL GUNO-opera „Faust“-prema Geteovoj drami.

ŽIL MASNE-„Manon“, „Verter“

ŽORŽ BIZE-„Karmen“-scenski realizam. /radnja se odvija u Španiji- Karmen, lepa Ciganka, u tuči, pred fabrikom duvana ubija jednu radnicu, sledi bekstvo, zatočeništvo, neuzvraćena ljubav, njena želja za slobodom koja je jača od svega...poznate numere:“Ljubav ah ljubav“, „Arija toreadora“/

*Ruska muzika 19. Veka

Prva polovina 19.v. u Evropi obeležena je revolucionarnim idejama i pokretima za slobodu. U Rusiji je dominirala težnja za zbacivanjem carskog režima i uvođenjem pravednijeg poretka. Samosvest ruskog čoveka raste nakon sloma Napoleona, Rusija gradi svoju kulturu na delima Puškina, Gogolja, Ljermontova i Glinke. Osnivaju se muzički konzervatorijumi u Petrogradu i Moskvi, besplatna muzička škola.

ALEKSANDAR DARGOMIŽSKI – opere: „Rusalka“/prema Puškinovoj poemi/, „Kameni gost“/Puškin/

MIHAIL GLINKA

Tvorac ruske nacionalne opere : „Ivan Susanjin“/drugi naziv-„Život za cara“/, „Ruslan i Ljudmila“

-Ruska petorka /Petorica, Velika petorka/-na Glinkinim principima stvara po istoriji i narodnom melosu. Koriste citate ruskog folklora. Nju čine :

MILIJ BALAKIRJEV – samouk, neko vreme studirao matematiku, no posle susreta sa Glinkom potpuno se posvetio muzici. Prvi dirigent koji je dirigovao napamet. Putujući Volgom beležio je pesme radnika koji vuku brodove i napisao „40 ruskih narodnih pesama“.

CEZAR KJUI – bio publicista i saradnik lista „Petrogradske novine“, manje značajan kao kompozitor.

ALEKSANDAR BORODIN – osnivač moderne ruske hemije/doktor medicinskih nauka i doktor hemije/ Opera „Knez Igor“/pozn.-„Polovecke igre“/-tekst pripada epu nepoznatog autora 12.veka, pripada žanru istorijske opere.

MODEST MUSORGSKI – realista, orijentisan na vokalne forme. Dela: opera „Boris Godunov“-najznamenitije delo slovenskog operskog repertoara. Po formi predstavlja muzičku dramu. /2 glavna lika –prvi je car Boris, drugi – narod.Oni su suprotstavljeni u dve linije radnje od kojih jedna prati moralno i fizičko propadanje Borisa a druga rast bunta do eksplozije revolta naroda/.

NIKOLAJ RIMSKI KORSAKOV – plemićkog porekla, pomorski oficir,kompozitor,predavač, neguje tip fantastične opere-bajke. Dela: zbirka „100 ruskih narodnih pesama“,opere: „Snjeguročka“, „Zlatni petlić“,“Sadko“, „Mocart i Salijeri“. Simfonijska svita . „Šeherezada“.

- Petar Iljič Čajkovski

Najizvođeniji kompozitor današnjice. Jednostavnost izraza koja lako komunicira sa publikom, plemenit duh, interesovanje za unutarnje u čoveku i njegov odnos sa društvom. Osnivač simfonijske i koncertne muzike u Rusiji. Dela: sonate, violinski koncert D-dur, klavirski koncert b-moll, 6 simfonija.simfonijska muzika: „Romeo i Julija“, „Hamlet“, „Frančeska da Rimini“, „Italijanski kapričo“, Uvertira 1812/u partituri se nalazi i pucanj iz topa a delo je vezano za Napoleonov poraz u Rusiji/.Klavirski komadi. Opere: „Evgenije Onjegin“, „Pikova dama“/obe rađene prema Puškinu. Baleti: „Labudovo jezero“/borba dobra i zla/, „Uspavana lepotica“(Trnova ružica), „Ščelkunčik“(Krcko Oraščić). Baleti su postigli ogromnu popularnost i danas se izvode na svim svetskim pozornicama.

*Češka muzika

Prag je značajni muzički centar. Bedžih Smetana je utemeljio češku nacionalnu školu. Dela: opera „Prodana nevesta“, ciklus simfonijskih poema :“Moja domovina“ koji čine : „Višehrad“, „Vltava“, „Šarka“, „Iz čeških lugova i gajeva“, „Tabor“, „Blanik“. Antonjin Dvoržak je tvorac koncertne i simfonijske muzike u Češkoj. Dela: simfonija: „Iz novog sveta“/nastala pod utiskom boravka u SAD/, „Slovenske igre“, koncerti za violinu i violončelo.

*Muzika u Skandinaviji /norveška i finska muzika/

Norveška nacionalna škola: Edvard Grig: „Lirski komadi“-zbirka od 66 minijatura, „Norveške igre“, koncert a-moll, jedan od najpopularnijih koncerata klavirske literature, orkestarske svite. Finska nacionalna škola: Jan Sibelijus-kompozitor programske simfonijske muzike.Simfonijska poema: „Finska“/nastala kao reakcija na teror od strane Rusije/, solo pesme.

Oni svoju umetnost stvaraju po psnovama narodne muzike oslanjajući se na zapadnoevropsku umetničku tradiciju/Nemačka/.

*Španska muzika

Do druge polovine 19.veka španska muzika je bila nedovoljno poznata evropskoj javnosti. Tvorci španske nacionalne m. su: Isak Albeniz:dela za klavir-„Iberija“-12 impresija, orkestar,solo pesme, svite,rapsodije./reč potiče iz grčkog j. I znači recitator epske proze, u muzici je to oblik slobodnog toka, jednostavačan, sa dosta kontrasta u boji, ritmu, tonalitetu(tonalitet je skup tonalnih odnosa koji gravitiraju ka jednom tonalnom centru-tonici), daje utisak spontane inspiracije i improvizacije/. Enrike Granados: „Gojine slike“-klavirske kompozicije inspirisane delima ovog umetnika, „Španske igre“, „Španski kapričo“/muzički komad slobodne forme, živahnog karaktera/. Manuel de Falja: pijanista, baleti: „Ljubav čarobnjak“, „Trorogi šešir“, za klavir i orkestar: „Noć u španskim vrtovima“.

*Nemačka muzika poznog romantizma

-sukob zastupnika modernih i konzervativnih tendecija prenosi se i na stvaraoce programske nasuprot apsolutnoj muzici/Vagner-Brams/.

JOHANES BRAMS

Posvećen apsolutnoj muzici: varijacije, sonate, simfonije, koncerti, kamerna muzika,“Mađarske igre“

ANTON BRUKNER – orguljaš, život posvetio Bogu i muzici. Interesovala ga samo crkvena i simfonijska muzika.

RIHARD ŠTRAUS /1864-1949/

Uvećava orkestar u kome mogu svirati izuzetni muzičari zbog složenosti njihovih deonica u partituri,tj velikih izvođačkih zahteva. Bio je istaknuti dirigent. Stvara simfonijsku/simfonijske poeme/ i opersku muziku. Dela: simf.poeme: „Smrt i preobraženje“, „Život junaka“, „Magbet“, „Don Žuan“, „Don Kihot“,“Tako je govorio Zaratustra“, „Til Ojlenšpigel“. Opere: „Saloma“/najavljuje ekspresionizam u muzici/, „Elektra“, „Kavaljer s ružom“.

GUSTAV MALER – simfoničar-programske simfonije. „Kao čovek učiniću bilo kakav, a kao umetnik-nikakav ustupak“.

*Zabavna muzika 19. Veka

Zabavna i umetnička m. imaju potpuno drugačiji estetski, vaspitni i etički princip. Ipak, svako muzičko delo u sebi nosi karakter zabavnog ako nije epskog ili filozofskog konteksta. Zabavna m. je nova pojava u muzici 19. Veka a nastala je u velikim muzičkim centrima – Parizu i Beču. Žak Ofenbah je tvorac operete koja je muzičko-scensko delo zabavnog karaktera. Tekst nije komponovan u celini, postoje govorni delovi, orkestar ima ulogu pratnje, a sadržaji i muzika su vedrog karaktera. Melodije su pitke, pristupačne, likovi iz aristokratskih krugova, ima puno spletki, obrta i komičnih situacija. Zadovoljava slušaoce sa prosečnim ukusom. Dela: „Lepa Helena“, „Orfej u podzemlju“/Kan-kan/,“Pariski život“. Opera: „Hofmanove priče“.

Johan Štraus: kompozitor muzike za igru – valcera, polki,koračnica. Sa orkestrom je putovao po Evropi.

Johan Štraus mlađi /sin/ - operete: „Slepi miš“, „Baron Ciganin“. Valceri: „Na lepom, plavom Dunavu“, „Priče iz bečke šume“, „Prolećni zvuci“.

*Muzika u Srbiji – srpska muzika

O korenima srpske muzike možemo govoriti od dolaska Slovena na Balkansko poluostrvo /6 vek/ koji su doneli svoje drevne običaje, ritualne i obredne napeve i igre. Ti tragovi su sačuvani do danas u narodnim običajima a neki su prilagođeni i potrebama crkve. /koleda, lazarice, kraljice/. 3 najvažnija događaja u porodici - rođenje, venčanje, smrt, obeleženi su običajima koje prate pesma i igra. Pokrštavanjem južnoslovenskih plemena u 9. Veku Srbi, Makedonci i Bugari veru primaju iz

Vizantijske crkve, a u liturgiju je uveden grčki jezik. Kliment/bio je muzičar i pesnik/ i Naum podučavali su sveštenike liturgijskom pojanju, notaciji, tadašnjoj vizantijskoj teoriji. Pevanje je bilo jednoglasno, na staroslovenskom jeziku. Muzika se negovala u crkvama i manastirima, najznačajniji je Hilandar na Sv. Gori, a kompozitori 15. Veka su: kir Stefan Srbin, Isaija Srbin, Nikola Srbin. Od druge polovine 14. Veka počinju turska osvajanja zemalja na Balkanu. U narodu je stvarana epska pesma /opisuje istorijsko-legendarnu prošlost naroda/ i lirska /čovekova svakodnevnica/.Početkom 19.v.na južnoslovenskom prostoru su Austro-Ugarsko i Tursko carstvo. Po oslobođenju nacionalni preporod se zasniva na narodnom jeziku kao glavnom čuvaru etničkog identiteta./Karadžić, Njegoš/. Kultura i umetnost su u službi nacionalnog pokreta. Javljaju se borbene pesme i pozorišni komadi sa muzikom/Komad sa pevanjem – pozorišna predstava u koju su umetane muzičke tačke zasnovane na folkloru/.Knez Miloš odlučuje da se osnuje orkestar sa evropskim instrumentima i profesionalnim muzičarima, poziva Josifa Šlezingera. Tako je osnovan orkestar „Knjaževsko – serbska banda“koji je svirao na svim državnim i crkvenim svečanostima, balovima i paradama. Ponekad je bio priključen hor, a nastupali su u pozorištu Joakima Vujića. Davorin Jenko /Slovenac/stvara u Srbiji,1869. Je osnovao Narodno pozorište./Himna „Bože pravde“ je deo komada sa pevanjem „Markova sablja“,nakon 10 godina izvođenja pesma je postala 1.put himna Srbije, tekst je napisao Jovan Đorđević/.Češki muzičari su postavili osnov muzičkoj pedagogiji.

KORNELIJE STANKOVIĆ /1831-1865/

Beležio i harmonizovao srpsko narodno crkveno pojanje u Sremskim Karlovcima. Beležio narodne pesme koje je objavljivao kao obrade za glas i klavir ili hor. Osnivač i dirigent „Prvog beogradskog pevačkog društva“. Dela: „Srpske narodne pesme“, „Pravoslavno crkveno pojanje u Serbskoga naroda“, „Srpska nacionalna pesma“/varijacije za klavir na temu starogradske pesme „Što se bore misli moje“M. Obrenovića/

JOSIF MARINKOVIĆ /1851-1931/

Školovao se u Pragu i Beču, stvarao u Beogradu. Izraziti romantičar. Kompozitor originalne invencije . Stvarao na stihove Zmaja, Jakšića, Ilića. Negovao žanr horske pesme sa klavirskom pratnjom. Solo pesme: „Zadovoljna reka“, „Molitva“, „Potočara“, „Čežnja“, „Kaži mi kaži“. Liturgija. Opelo. Horske svite – „Kola“.

STEVAN STOJANOVIĆ MOKRANJAC /1856-1914/

Najznačajnija ličnost srpske muzičke istorije /poput V.Karadžića u književnosti/. Ujedinio prethodna iskustva u izgradnji nacionalnog stila, postavio temelje za dalji razvoj /rukoveti, duhovna m./ Spajao tradicionalno sa evropskim tekovinama. Dirigent, organizator i pedagog. Osnovao prvi gudački kvartet i prvu muzičku školu u Srbiji /“Mokranjac“/. Prikupljao i harmonizovao narodne pesme. Tako su nastale Rukoveti- splet horskih pesama sa jednog geografskog područja. Ukupno 15 + „Primorski napjevi“. /Srbija, Kosovo, Makedonija,Bosna, Crna Gora/. „Kozar“- horska kompozicija. Duhovna muzika: Liturgija Sv. Jovana Zlatoustog, Opelo fis-moll, Akatist Bogorodici,“ Tebe Boga hvalim“.

STANISLAV BINIČKI /1872-1942/

Autor prve srpske opere „Na uranku“. 1904 osnovao vojni orkestar- prvi simfonijski orkestar u Srbiji. Solo pesme . „Da su meni oči tvoje“, „Na liparu“. „Marš na Drinu“.

ISIDOR BAJIĆ /1878-1915/

Srpsko stanovništvo u Vojvodini ranije prelazi u kapitalizam iz feudalizma nego stanovništvo Srbije. Građanska klasa se razvija dosta brzo. Po bogatstvu duhovnog života izdvajaju se Sr. Karlovci i N.Sad. Bajić je osnovao „Srpski muzički list“ i „Srpsku muzičku biblioteku“. 1909 osniva muzičku školu. Dela: muzika za pozorišne komade, solo pesme: „Zračak viri“, „Jesen stiže dunjo moja“, klavirske kompozicije, opera „Knez Ivo od Semberije“.

PETAR KONJOVIĆ /1883- 1970/

Nastavljač dela Mokranjca. Autor prve srpske simfonije. Opere : „Ženidba Miloša Obilića“(„Vilin veo“), „Knez od Zete“, „Koštana“/po dramskom delu B. Stankovića/.Simfonijske poeme, minijature za klavir. Zbirke solo pesama, horska dela, dve liturgije. Za ženski hor. „Vragolan“, „Oj za gorom“, „Orošen đerdan“.

MILOJE MILOJEVIĆ/1884-1946/

Kompozitor, pedagog, esejista, kritičar,pijanista, doktor muzikologije. U svojim delima je dotakao i impresionizam i ekspresionizam. 1925 u okviru Beogradskog univerziteta osnovao udruženje za negovanje kamerne muzike „Collegium musicum“. Dela: poema „Smrt majke Jugovića“, nadrealistički balet „Sobareva metla“, svita za gudače „Intima“, „melodije i ritmovi sa Balkana“-za klavir.

STEVAN HRISTIĆ /1885-1958/

Odan melodiji kao primarnom muzičkom izrazu i klasičnoj tonalnoj harmoniji. Dela: Scenska muzika za pozorišne komade, opera „Suton“, balet „Ohridska legenda“/po motivima Mokranjčeve 10. Rukoveti/.Simfonijske poeme, „Simfonijska fantazija za violinu i orkestar“. Solo pesme : „Elegija“, „Bila jednom ruža jedna“,“Veče na školju“, „Lastavica“, muzika za film „Sofka“, nedovršena opera „Nečista krv“.

JOSIP SLAVENSKI/1896-1955/

Stvaralaštvo pripada instrumentalnom području. „Balkanofonija“,“Simfonija orijenta“,“Kantata mladosti“

MARKO TAJČEVIĆ/1900-1984/

Udžbenik „Teorija muzike“. „Sedam balkanskih igara“-za klavir, solo pesma „Priča“

LJUBICA MARIĆ

Kantata „Pesme prostora“

VOJISLAV ILIĆ /1912-1999/

Opera „Zona Zamfirova“

STANOJLO RAJIČIĆ

Simfonijske poeme „Zidanje skadra“, „Smrt majke Jugovića“.

VASILIJE MOKRANJAC/1923-1984/

Simfonije, sonate, muzika za filmove, drame, scenska muzika

KONSTANTIN BABIĆ

Pristalica modernog načina muzičkog izražavanja. Kompozicije za decu, scenska, filmska muzika.

ZORAN HRISTIĆ

Okrenut savremenom muzičkom govoru, tako da su njegova dela uvrštena u početak muzičke avangarde u Srbiji. Film, pozorište, televizija.

*Impresionizam

Kraj 19. I početak 20.v,iz romantizma se razvio evolutivnim putem. Uneo je duh radikalne novine i revolucionarnosti u francusko slikarstvo, muziku i poeziju(u kojoj se pojavljuje kao simbolizam).Naziv po slici Kloda Monea-„Izlazak sunca-impresija“.Saznanje je zamenjeno utiskom, impresijom, trenutnim, relativnim viđenjem. Linija je slučajan susret obojenih površina. Slikaju u prirodi, motiv se menja pod igrom svetla. Boje se prelivaju. U književnosti put simbola je put spoznavanja. Cilj je proniknuti u idealan svet koji je iza, putem intuicije umetnika. Mone, Mane, Renoar, Dega, Bodler, Rembo, Malarme...U muzici težište je na harmoniji, melodija i ritam su pojednostavljeni. Kratke forme. Impresija=utisak. Tematika dela proističe iz posmatranja prirode-odblesak sunca, mesečina,vetar, noć, vodene kapi, zvuci iz daljine, odjeci, pejzaži. Klavir je najvažniji instrument. Orkestar-utisak prozračnosti nemešanjem instrumentalnih boja već postavljanjem melodija jedna uz drugu.

KLOD DEBISI

Orkestarsko delo :“Preludijum za popodne jednog fauna“/delo inspirisano Malarmeovom poemom/, Nokturna/“Oblaci“, „Praznici“, „Sirene“/, simfonijsko delo „More“, opera „Peleas i Melisanda“, solo pesme na stihove Verlena, Buržea, Bodlera.

MORIS RAVEL

“Ogledala“i „Igra vode“-za klavir,“Bolero“, „Španska rapsodija“-za violinu,balet „Dafnis i Kloe“,opera „Španski sat“.

-U Rusiji se pored Francuske razvijaju simbolističke ideje.

ALEKSANDAR SKRJABIN

„Poema ekstaze“, „Prometej“-za klavir, orkestar, hor(koji peva bez teksta), svetlosni klavir-poseban aparat koji bi proizvodio boje u skladu sa partiturom.

*Muzika 20. Veka

Pojavljuju se mnogi pravci, međusobno suprotstavljeni, polemični i isključivi. Novi pokreti nastaju brzo, brzo se i gase. Istovremeno teku različiti evolucioni tokovi- okrenuti tradicionalnom ili kao njena svesna opozicija.

Ekspresionizam-pokret u nemačkoj književnosti početkom 20.v a potom se manifestovao u slikarstvu i muzici. Umetnost podsvesti, dinamičnosti, pobune, kritike stvarnosti, nepomirljiva prema tradiciji. Impresionizam/okrenut objektivnom, spoljašnjem utisku/ i ekspresionizam/okrenut suštini, unutrašnjosti, izrazitoj subjektivnosti/ imaju korene u romantizmu ali su polarno suprotstavljeni. U sadržajnom smislu ga odlikuje potencirana emocionalnost:krik, strah,histerija, groteska, patološka stanja duha, podeljena ličnost, erotika, mistika. Ekspresionisti u folkloru traže drevne, dubinske slojeve izraza i otuda interesovanje za pagansko. E. Proklamuje prednost instinkta nad razumom, izražava sumnju u civilizacijski napredak. U melodiji se javljaju – iskidana fraza, disonantni skokovi, nove ritmičke formule, neobični efekti-krajnje visoki i duboki registri, male forme ali se javljaju i scenski oblici. Kompozitori:

Arnold Šenberg/ „Preobražena noć“-gudački sekstet, simf. Poema „Peleas i Melisanda“,ciklus pesama „Pjero mesečar“,“Preživeli iz Varšave“-za recitatora, muški hor i orkestar, monodrama „Isčekivanje“(mlada žena traži dragog u šumi, muzika slika njena osećanja-nadu,strah, neizvesnost,nalazi leš i doživi nervni slom)-umesto pevanja u upotrebi je ritmizovani govor-šprehgazang.

DODEKAFONIJA- 12 hromatskih tonova se kombinuju tako da se izbegava svaka tonalna asocijacija, takav niz se naziva SERIJA koja postaje osnov za komponovanje.

Alban Berg- opera „Vocek“prema drami Bihnera /siromašni vojnik trpi torturu pretpostavljenih,uz novčanu naknadu na njemu se vrše eksperimenti,izneveren od devojke u očaju i gnevu je ubija i u nastupu ludila utapa se u močvari/, opera „Lulu“, „Lirska svita“ za gudački kvartet.

Anton Vebern-sažet u izrazu, aforističan, usmeren ka budućnosti, koristi melodiju tonskih boja, onu koju prvenstveno stvara boja zvuka.

PUNKTUALIZAM-kompozicioni pravac adekvatan slikarskom tehničkom postupku-kratka fraza ili ton se poverava uvek drugom instrumentu ili glasu.

INTEGRALNI SERIJALIZAM-delo se predoblikuje formiranjem serija tonskih visina, ritma, boje tona, dinamike-Olivije Mesijan, Pjer Bulez, Karlhajnc Štokhauzen.

*Nacionalne škole u muzici 20. Veka

Ekspresionizam i Impresionizam unose drugačiji pogled na folklor, posmatra se folklorni kontekst,sa pesmom i igrom koji se prenosi u umetničko delo, traga se za primarnim izrazima ljudskosti. Stravinski u „Posvećenju proleća“ prikazuje obred žrtvovanja najlepše devojke u plemenu kao zaloga

za prolećno buđenje prirode./jedan od najvećih skandala istorije muzike, poput „Seviljskog berberina „i „Tanhojzera“svojevremeno/

Igor Stravinski-jedan od najvećih kompozitora 20. Veka, ostvario je značajnu saradnju sa baletskom trupom Sergeja Djagiljeva-impresarijom Ruskih baleta/igrači- Pavlova, Karsavina, Nižinski, Fokin/. Baleti: „Žar ptica“,“Petruška“, „Posvećenje proleća“, „Pulčinela“, opera“Slavuj“

Bela Bartok-etnomuzikolog, kompozitor. Opera „Dvorac plavobradog“,baleti.“Čudesni mandarin“, „Drveni princ“, „Muzika za gudače, udaraljke i čelestu“, klavirska zbirka „Mikrokosmos“

Leoš Janaček

*Neoklasicizam u evropskoj muzici 20. Veka

Predstavlja sigurno okrilje u koje se kompozitori vraćaju posle izzrazito eksperimentalnih dela. Pol Hindemit, Sergej Prokofjev: Klasična simfonija, baleti:“Romeo i Julija“, „Pepeljuga“, „Kameni cvet“,opere: „Kockar“, „Zaljubljen u tri narandže“, muzika za film-„Aleksandar Nevski“

Socijalistički realizam-program „šta i kako“negira postulate kreativnog čina. Muzika u Rusiji se razvijala bez prave provere u sudaru sa drugim umetničkim konceptima. Dmitrij Šostakovič.

*Tendencije u razvoju evropske muzike posle Drugog svetskog rata

Kulturni tokovi prate političke konfrontacije. Avangardni pravci su:

ALEATORIKA-/alea lat.-kocka, nagoveštava proizvoljnost bačene kockice/,izvođač angažovan u smislu oblikovanja muzičkog dela a time se u muzici afirmiše princip slučaja. Džon Kejdž u svojoj kompoziciji „4 minute i 33 sekunde tišine za pijanistu“ proklamuje potpuno povlačenje kompozitora iz stvaralačkog procesa ali i izvođača, čime se otvara prostor slobodi percepcije.

KONKRETNA MUZIKA-obrađuje se materijal dobijen snimanjem zvukova iz prirode i svakodnevnog životnog okruženja.

ELEKTRONSKA MUZIKA-stvara se u elektronskom studiju, zvuk se laboratorijski stvara i transformiše putem elektronskog medijuma. Elektronski zvuci se kombinuju sa tradicionalnim muzičkim instrumentima. Kšištof Penderecki, Vitold Lutoslavski, Đerđ Ligeti.

***Pluralizam stilskih tendencija je osnovna odlika našeg vremena.

*Balet

Je muzičko –scenski oblik u kojem su umetnička igra i muzika u tesnoj vezi. To je naziv za umetničku igru ili koncertno izvođenje muzike bez učešća igrača. Dramski sadržaj se iskazuje igrom, pokretom, figurama, gradacijom, muzikom, pantomimom, mimikom. Poreklo-primitivne magijske igre, kultni obredi starih civilizacija, grčka tragedija i komedija, dvorski plesovi, igre zabavljača srednjeg veka/žongleri/, folklorne igre raznih naroda. Istorija klasičnog baleta počinje predstavom „Komični kraljičin balet“ 1581. Koji je izveden u Burbonskoj palati u Parizu pred više hiljada zvanica. Od 17. V sastavni je deo opere, smešten je u 2. Čin/zbog publike koja kasni/. Francuski dvorski balet je bio dekorativan po pitanju izražajnosti, ne i emocionalan niti je obrađivao dramsku radnju, igran je sa maskama na licu, cilj je bio da zabavi publiku. Protiv te prakse1760. Reagujekoreograf Nover /Noverre/, traži uvođenje izražajnih pokreta i skidanje maski što je uticalo na reformu baletske umetnosti u drugoj polovini 18. V i dovelo do njenog procvata u rokokou i klasici (Mocart) U okviru druge reforme balet se povezuje sa mimikom i pantomimom. <romantizam donosi veće interesovanje za balet kao samostalni muzičko-scenski oblik. Kompozitori: Žan Batist Lili/Luj 14./, Leo Delib, Adolf Adam, Čajkovski, Prokofjev, Stravinski, Ravel, Sati.

Savremeni balet – U 20. Veku pokreće se reforma baleta podstaknuta emocionalnom igrom američke igračice Isidore Dankan /1878-1927/ . „U igri telo treba da bude slobodno, igra mora dati novo osećanje tela i života...“

Moderni balet podrazumeva igru bez baletskih cipela, slobodne pokrete tela, naglašene elemente pantomime i mimike.

Umetnički izraz savremenog plesa se ne oslanja na stilsku kategorizaciju već izražava STAV koji koristi razne tehnike – moderne i klasične, u saradnji sa drugim umetnostima : dramska, likovna, muzika, cirkuske veštine. Savremeni koreografi grade sopstvene ideje sa kojima upoznaju publiku koja ih percipira na sopstveni način.

Džez m. – osnova na kojoj je izgrađena savremena popularna m. Zasniva se na improvizaciji, tema je jasna i karakteristična. Ritam sinkopiran/nenaglašeni tonovi postaju naglašeni/. Do izraza dolaze solistički virtuozitet i stvaralačka maštovitost. Dž. Upotrebljava evropske instrumente i sinteza je evropske harmonije, evropsko-afričke melodike i afričke ritmike. Nastao početkom 20.v. u Njuorleansu. Na osnovu crnačkog folklora nastaju radne pesme/worksongs/, duhovne/gospel/,bluz/blues-tekstovi socijalnog sadržaja/. Iz ovih pesama se razvija dž. Stilovi:Regtajm, Njuorleans stil, Sving, Bugi-vugi, Bi-bap, Simfonijski džez, Kul, Hot, Progresiv, Diksilend....Muzičari:Luj Armstrong, Čarli Parker, Dizi Gilespi, Djuk Elington.....Džem sešn /Jam session/=ad hoc formiranje džez sastava(u hodu, na licu mesta)

Džordž Geršvin- američki komp. I pijanista poreklom iz Bruklina, spaja dž. I umetničku m. Dela:“Rapsodija u plavom“, „Amerikanac u Parizu“, „Porgi i Bes“-opera/realistički slika zbivanja u začaranom krugu bede Afroamerikanaca/

Zabavna m.-tekovina romantizma, koreni su u virtuoznoj instrumentalnoj m. 17 i 18. v/salonska m, serenade, varijacije/, u suštini muzika kao igra duha, i čulna i racionalna, je uvek zabavna osim kad nosi epski, tragičan ili filozofski kontekst/. Posledica je demokratizacije muzičke umetnosti/kada je postala dostupna svima/Kao komercijalna vrednost mogla se koristiti i u političke svrhe/skretanje pažnje, prebrođivanje teških vremena/, funkcija joj je razonoda, rasterećenje od briga, okretanje ka emotivnoj strani čoveka, duhovna relaksacija. Francuska šansona/akcenat je na

tekstu/,Romansa/melodija/, Polka/ritam/, R n r/brz tempo, ritam, dinamika/. Živi sa trenutnom publikom i kao evergrin.

Rok m. – rock n roll-označava rane godine žanra 50/60-tih g. 20. Veka. Rok sastav:vokal, gitara,bas, bubanj.Imala je veliki kulturni i društveni uticaj na svet. Nastao kao kombinacija crnačke i belačke m./Džez, Kantri, popularna pesma/Elvis Prisli, Rej Čarls, Bitlsi...

Pank čine ideologija, muzika, vizuelni identitet, književnost, film. Nastao 70-tih g. 20.veka. Pesme kratke, pevane kroz nos, vrišti se ili peva dubokim glasom. Izražavaju protest ka društvu, govore o nezaposlenosti, dosadi, surovoj realnosti, prozivanje autoriteta, političke teme, tekst je iskren i poziva na sukob. Bubnjevi, gitare, bas, vokal. The Clash, Ramones...

Pop m. /popular/-jednostavne sentimentalne, pevljive melodije sa refrenima.

Etnomuzikologija-nauka koja folklornu građu sakuplja, istražuje, definiše, klasifikuje.

Folklorna je ona m. koja se predaje usmeno, proizvod je evolucije i zavisi od okolnosti, kontinuiteta, variranja i selekcije. Autor je poznat ili nepoznat, bitno je da je zajednica usvojila tvorevinu kao nepisanu živu tradiciju. Starogradska pesma/kraj 19. V. Nastala/je spoj tradicionalne narodne p. I uticaja zabavne m. sa zapada, nastala u gradskim sredinama. Novokomponovana nar. M. je spoj tradicionalnih instrumenata+električni+narodna ili zabavna melodija/aranžman/.Turbo folk/termin iz automobilizma/=tehno i dens matrice+folklorni motivi.

Mjuzikl-/musical comedy/muzičko scenski komad lakog žanra zasnovan na preradi kvalitetnog literarnog teksta/Šo, Šekspir.../.Razvio se u Americi a oslanja se na savremene igračke ritmove i forme. Brodvej-ulica u NY-veliki broj pozorišta sa po jednom predstavom koja se prikazuje prema zainteresovanosti publike.

Scenska muzika se komponuje za potrebe scene u vidu posebnih numera koje se izvode na sceni/glumci, pevači/ ili se emituje tokom izvođenja dramskog dela-orkestar, uređaj za emitovanje muzike.

Filmska m. je u početku pokrivala šum aparata za projekciju./pijanisti, orkestri/ Funkcija-neutralna podloga, psihološki tumač radnje,nosilac poetske ili dramske sadržine-tzv muzički filmovi.U crtaćima prati pokret likova. Prvi ton film 1927. Godine.

Primenjena muzika se upotrebljava na filmu, televiziji, pozorištu, radiju. To je muzika za film, pozorište, nemi film, zvučni film, crtani film.

Tina Damjanović Spajić