Izveštaj o stanju LGBT prava za 2013. godinu

19921993199419951996199719981999200020012002200320042005200620072008200920102011

GODINJI IZVETAJO POLOAJU

POPULACIJE U SRBIJI

organizacija za lezbejska ljudska prava

Beograd, 2013.

LGBTIQ 2012

Labris - organizacija za lezbejska ljudska pravaBeograd, 2013. godina

Godinji izvetaj o poloaju lGBtiQ populacije u SRBiji, za 2012. Godinu

Posveeno tefi Markunovoj Ivljev, osnivaici Labrisa, pesnikinji, aktivistkinji, eni ija energija je vena...

Labris - organizacija za lezbejska ljudska pravaBeograd, Srbija

tel: + 381 11 3227 480, 064/ 700 8293

e-mail: [email protected]: www.labris.org.rs

Naziv publikacije: Godinji izvetaj o poloaju LGBTIQ populacije u Srbiji

Glavna i odgovorna urednica: Jovanka Todorovi

Mediji i LGBTIQ: Jelena VinjiPrevod na engleski: Dragana Todorovi i Milica Ranelovi

Lektura i korektura: Dragoslava Barzut

Tehniko ureenje, prelom i dizajn korica: Adorjan Kurucz

tampa: Standard 2, BeogradTira: 300

tampanje ovog izvetaja omogueno je zahvaljujui podrci organizacije ILGA Europe

Beograd, 2013. godina

SadRaj Godinji izvetaj o poloaju lGBtiQ populacije u SRBiji za 2012. Godinu

Aktivnosti organizacije LABRISPravni deoInstitucijeIstraivanja o stanju ljudskih prava i diskriminacijiNagrade, humanitarne akcije,kultura, sportMediji

................................................................................................................................................................................................. 5

....................................................................................................................................................................................................................................... 9....................................................................................................................................................................................................................................... 29

.......................................................................................................................................................... 36....................................................................................................................................................................... 39

............................................................................................................................................................................................................................................. 43

CIP - ,

342.7

GODINJI izvetaj o poloaju LGBTpopulacije u Srbiji = Annual Report on thePosition of LGBT Population in Serbia /glavna i odgovorna urednica JovankaTodorovi. - 2005- . - Beograd : Labris -organizacija za lezbejska ljudska prava,2006- (Beograd : Standard 2). - 21 x 23 cm

Godinje. - Varijanta naslova: Godinjiizvetaj o poloaju LGBTIQ populacije uSrbijiISSN 1452-8568 = Godinji izvetaj o poloajuLGBT populacije u SrbijiCOBISS.SR-ID 131070732

5godinji izvetaj o poloaju lgBtiQ populacije u srBiji, 2012.

LOBIRANJE I ZAGOVARANJE

Upoznavanje predstavnika/ca LGBT organizacija i predstav-nika/ca organizacija za zatitu ljudskih prava iz Srbije sa pred-loenim Modelom zakona o registrovanim istopolnim zajed-nicama (okrugli stolovi - Ni, Novi Sad, Beograd);1

Predstavljanje predloenog Modela zakona o registrovanim istopolnim zajednicama u Medija centru zajedno sa koalici-jom protiv diskriminacije;

Predstavljanje Labrisa u medijima i na nacionalnim, regional-nim, meunarodnim skupovima (Progres report Brisel, ILGA Europe godinja konferencija, okrugli stolovi o diskrimi-naciji i testiraju diskriminacije);

Sastanci povodom izrade platforme o saradnji LGBT organizacija na projektu Ujedinjenim snagama protiv diskriminacije, finan-siranom od strane Instituta za odrive zajednice (ISC) i USAID-a;

Monitoring suenja Mii Vaciu i Mladenu Obradoviu, lideri-ma pokreta SNP 1389 i Obraz;

1 U daljem tekstu e se koristiti krai akronim LGBT (lezbejke, gejevi, biseksualne, transseksualne i transrodne osobe)

Uestvovanje u radnoj grupi za izradu Nacionalne strategije protiv diskriminacije;

Situaciono testiranje za dobijanje uverenja o slobodnom bra-nom stanju monitoring svih 17 optina na teritoriji Beograda;

Monitoring implementacije preporuka Saveta Evrope (pre-poruke se odnose na implementaciju postojee zakonske regulative koja se odnose na LGBT populaciju);

Obrada pres klipinga i video klipinga; Podnoenje pritubi poverenici za zaititu ravnopravnosti; Broura: LGBT populacija u tampanim medijima u Srbiji,

2011. (http://labris.org.rs/publikacije); Broura: Godinji izvetaj o poloaju LGBT populacije u Srbiji

2011. (http://labris.org.rs/publikacije); Pisanje izvetaja o sluajevima nasilja i diskriminacije prema

LGBT osobama zbog stvarne ili pretpostavljene seksualne orijentacije (ILGA-Europe i OSCE/ODIHR);

Pisanje izvetaja o sluajevima nasilja i diskriminacije prema LGBT osobama za godinji izvetaj Koalicije protiv diskriminacije;

Istraivanje javnog mnjenja: Stavovi prema osobama druga-ije seksualne orijentacije

Pred vama je osmi po redu godinji izvetaj o poloaju LGBTIQ1 populacije u Srbiji koji izdaje Labris organizacija za lezbejska ljudska prava iz Beograda.

Pored najznaajnijih dogaaja na globalnom planu koji se odnose na pravni poloaj ali i svakodnevni ivot LGBT osoba u Srbiji, izvetaj sadri i kratke informacije o aktivnostima koje je organizacija Labris sprovodila tokom 2012. godine.

aktivnoSti oRGanizacije laBRiS kRoz tRi poStojea pRoGRama:

loBiRanje i zaGovaRanje, edukacija, info centaR


Doprinos pisanju progres report-a (u pisanoj formi) i pred-stavljanje na licu mesta pred Evropskom komisijom;

Radionice o situacionom testiranju (metodologiji i prime-rima) sprovedene u saradnji sa Institucijom Poverenice za zatitu ravnopravnosti odrane u Niu, Beogradu i Kragu-jevcu);

Snimanje promo spota za kampanju Ljubav je zakon u sa-radnji sa organizacijom Dokukino.

EDUKACIJA

Seminar za psihologe i pedagoge srednjih kola u Srbiji; Seminar za advokate koji pruaju besplatnu pravnu pomo; Seminar za mlade o LGBT mladima u okviru projekta LGBT

mladi Borba protiv stereotipa i predrasuda; Pres konferencija: Predstavljanje projekta LGBT mladi

Borba protiv stereotipa i predrasuda (podranog od strane Uprave za ljudska i manjinska prava i ambasade Kraljevine Holandije);

Broura: Ko je strejt, ko je gej (o LGBT mladima); Broura: Prirunik za rad sa LGBT osobama (namenjena po-

liciji).

INFO CENTAR

Grupne sesije u psiholokom savetovalitu; Edukativno-psiholoke radionice; Jednodnevni bazini seminar za ene drugaije seksualne

orijentacije od heteroseksualne; Izdavanje Broure: Prirunik za savetodavni i psihoterapijski

rad sa osobama drugaije seksualne orijentacije od hetero-seksualne;

Izdavanje Labris Novina; Resurs centar: druenja, urke, filmovi, lezbejske smene.

VOLONTERSKI TIM

Volonterski tim sprovodio aktivnosti za potrebe situacionog te-stiranja diskriminacije; unos podataka za pres kliping za potrebe

izrade analize medijskog izvetaja za 2012. godinu, organizacija, deurstvo i logistika podrka tokom seminara, prevodi za Labri-sov portal; priprema medijske kampanje za promociju Modela zakona o registrovanim istopolnim zajednicama; uee u orga-nizaciji obeleavanja IDAHO-a (17. maj dan borbe protiv homo-fobije); izrada transparenata i uee na Pride Day 27. jun; ue-stvovanje u snimanju promotivnog spota za medijsku kampanju Ljubav je zakon; uestvovanje na treningu Strategije razvoja kampanje za promociju Modela zakona o registrovanim istopol-nim zajednicama.

Ovde koristimo posebnu priliku da se jo jednom zahvalimo svim volonterkama Labrisa za neiscrpne ideje, nesebinu pomo i fan-tastinu energiju! :)

SPORTSKA GRUPA

Organizovanje druenja sportske grupe u Labrisu; organizovanje humanitarne urke za sportsku grupu; organizovanje odlaska na Juro gej gejms (Euro gay games) u Budimpetu.

DODATNE AKTIVNOSTI:

Izdavanje knjige Pristojan ivot, lezbejske kratke prie sa prostora bive Jugoslavije;

Organizovanje humanitarne urke Svi za Aleksa; Organizovanje komemoracije povodom smrti tefe Marku-

nove; Uline akcije: obeleavanje IDAHO-a (iva biblioteka u

Knez Mihajlovoj); Pride Day-a (iznenadni Prajd u Beogradu); Za arene jesenje dane na Trgu Republike; solidarni protest ispred Makedonske ambasade; obeleavanje Meunarodnog dana ljudskih prava, 10. decembra protestna etnja i izloba Ugasi mrak!; tand na EXIT festivalu; Uestvovanje na Sajmu OCD u Beogradu; Uee na sajmu LGBT organizacija tokom Prajd vika ( Pride week) u Medija centru; iva biblioteka na Sajmu knjiga.

Edukacija Saveta Evrope o metodologiji ive biblioteke. Strateko planiranje 2012-2014.


LABRIS U BROJKAMA

Obeleeno 17. godina od osnivanja; Tri koordinatorke programa, dve strune saradnice, finansij-

ska direktorka, pravna savetnica, 16 volonterki; 1008 tekstova objavljenih na veb Labris portalu, 178.044 po-

sete sajtu, 1653 osobe prate Labrisovu Fejsbuk stranicu; Realizovano trinaest projekata.

Godina koja je za nama bila je izuzetno turbulenta i obeleena, kako pozitivnim deavanjima, tako i negativnim trendovima na polju ljudskih prava LGBT osoba.

najznaajniji doGaaji koji Su oBeleili 2012. Godinu:

Odlukom MUP-a, parada ponosa zabranjena po trei put; Uvedena posebna tj. obavezujua oteavajua okolnost za

izricanje kazne za dela poinjena iz mrnje i pored osnova kao to su nacionalna ili etnika pripadnost, pol, rasa uvr-tena su jo dva: seksualna orijentacija i rodni identitet;

Voa pokreta Obraz, Mladen Obradovi osuen na 10 meseci zatvora zbog rasne i druge diskriminacije i upuivanja pretnji LGBT osobama pred otkazanu Paradu ponosa 2009. godine;

Apelacioni sud u Beogradu ukinuo prvostepenu presudu ko-jom je voa pokreta Obraz, Mladen Obradovi osuen na 10 meseci zatvora zbog rasne i druge diskriminacije i vratio predmet Prvom osnovnom sudu na ponovljeno suenje;

Ustavni sud Srbije zabranio delovanje pokreta Otaastveni pokret Obraz (Obraz);

Odbijen predlog Republikog javnog tuilatva da se zabra-ni rad Srpskog narodnog pokreta 1389 iz Beograda i SNP Nai iz Aranelovca;

Organizacija SNP Nai objavljuje Crni spisak nevladinih or-ganizacija, crnu listu medija i predstavlja predlog Zakona o zabrani gej prajd propagande na teritoriji Srbije;

Odlukom gradske uprave u Kragujevcu zabranjena akcija Demonstracija LGBT lutaka;

Odrano vie javnih skupova u Beogradu, Novom Sadu i Niu; Organizacije civilnog drutva, meu kojima je nekoliko LGBT

organizacija, uestvovale na Sajmu OCD u Beogradu i na Eg-zit festivalu u Novom Sadu gde je po drugi put bio postav-ljen i stejd Laud end kvir ;

Odran trei prajd vik (Pride week) koji je, tokom trajanja, ukljuio i sajam LGBT organizacija

Doneta prva presuda protiv politikog funkcionera za govor mrnje prema LGBT populaciji;

Ukinuta presuda protiv Dragana Markovia Palme za teku diskriminaciju LGBT osoba i postupak vraen na poetak;

Apelacioni sud potvrdio prvostepenu presudu Vieg suda u Beogradu kojim je utvren govor mrnje prema LGBT popu-laciji meu komentarima na Internet sajtu Press online;

Doneta prvostepena presuda Vieg suda u Beogradu kojom je S.V. dobio kaznu od tri meseca zatvora, uslovno na dve godine, zbog pretnji LGBT populaciji na Fejsbuku uoi zabra-njene Parade ponosa 2011. godine;

Koalicija protiv diskriminacije predstavila tri modela zakona: Model zakona o razlozima i postupku ogranienja i zatite pojedinih prava i sloboda, Model zakona o priznavanju prav-nih posledica promene pola i utvrivanja transeksualizma, Model zakona o registrovanim istopolnim zajednicama;

Odran etvrti po redu Internacionalni festival kvir filma, Merlinka, na kome su prikazana 42 kratkometrana filma;

Magazin Optimist vodi kroz gej Srbiju izlazio itave godine; Premijerno je izvedena predstava Izopaeni, reditelja An-

dreja Nosova; Odrane 14. po redu Evropske igre u Budimpeti (Euro Gay

Games) na kojima je prvi put uestvovao jedan enski sport-ski tim iz Srbije;

Kancelarija za ljudska i manjinska prava u okviru projekta Ka-lendar ljudskih prava simbolino posvetila mesec jun LGBT osobama i odobrila projekte LGBT organizacijama;

Prvi put drava Srbija ukljuena u projekat (Saveta Evope) koji ima za cilj borbu protiv diskriminacije LGBT osoba - pod nazivom Borba protiv diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta;

Zapoet proces izrade nacionalne strategije za borbu protiv diskriminacije;


Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu zajedno sa Povereni-kom za zatitu ravnopravnosti uz podrku Ministarstva omla-dine i sporta organizovala je prvi nacionalni trening u okviru projekta ive biblioteke;

Akcija Roze listii i Bitno je pokrenuta nakon raspisivanja par-lamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora sa ciljem skretanja panje na vanost LGBT pitanja u okviru programskih politika;

Feministika aktivistkinja, Lepa Mlaenovi dobija nagradu Ana Klajn nemake fondacije Hajnrih Bel;

Saradnica Zavoda za ravnopravnost polova Vojvodine, Dra-gana Todorovi, dobila nagradu za borbu protiv diskrimina-cije u kategoriji Javna vlast, koju dodeljuje Koalicija protiv diskriminacije, a za posebno zalaganje za borbu protiv dis-kriminacije i promovisanju rodne ravnopravnosti i ljudskih prava LGBT-osoba u Vojvodini;

Ustavni sud Srbije usvojio je ustavnu albu osobe koja posle promene pola nije dobila pravo da u matinoj knjizi promeni ime i naloio promenu u roku od 30 dana;

Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu odbacio zahtev M. . da se zbog promene imena, nakon promene pola iz mu-kog u enski, koja je nastupila posle sticanja diplome, izvri ispravka diplome i izda nova diploma u kojoj e biti nave-deno njeno novo ime; Poverenica za zatitu ravnopravnosti donela miljenje i preporuku da Pravni fakultet preduzme sve potrebne mere koje e omoguiti da se M. . i drugim osobama koje su posle sticanja diplome primenile ime zbog promene pola, na njihov zahtev izdaju nove diplome i druge javne isprave ije je izdavanje u nadlenosti fakulteta;

Stupanjem na snagu Zakona o izmenama zakona o zdrav-stvenom osiguranju, (lan 45/4) RFZO pokriva trokove pri-preme i same operacije promene pola;

Dugogodinji aktivista organizacije Gejten LGBT, Milan u-ri izabran za lana Saveta za rodnu ravnopravnost u okviru kancelarije Republikog zatitnika graana sa posebnim fo-kusom na prava rodnih manjina (trans, interseks osoba);

Odrana humanitarna akcija Svi za Aleka kako bi se priku-pio novac neophodan za njegovu operaciju;

Preminula tefi Markunova-Ivljev, jedna od osnivaica Labrisa, pesnikinja i aktivistkinja ena u Crnom i SOS centra Beograd;

Otvoren SOS telefon za konsultacije za lezbejke; Kvir studije upisale drugu generaciju od preko 90 studena-

ta i studentkinja, odrano 30 predavanja izmeu ostalog i iz oblasti nastanka i razvoja kvir teorije, kvir i umetnost, prava kvir osoba, kvir i politike

Struna saradnica Labrisa, profesorka Zorica Mrevi obja-vila brojne naune radove iz oblasti LGBT prava: Mrevi Z., (2011), Kriminalci ili rtve kriminalaca transseksualne osobe; Mrevi Z., (2011), Promena pola iz medicinskih razloga, 271 283; Mrevi Z., (2012), Presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u korist transseksual-nih osoba, Strani pravni ivot, vol 54, 2: 332-348; Mrevi Z., (2012), Pravni i politiki aspekti transseksualnosti Zbornik predavanja Pravo i politika, vol V, 1:64-81, Mrevi Z., (2012), Street Graffiti Between Amnesty of Our Children and Mo-ral Panicking Bezbednost, vol. 54, 2:7-22; Mrevi Z., (2012), Borba protiv grafita mrnje kao deo feministike eko agen-de, 223 246,Ed. Drezgi, R. Ekofeminizam, nova politika odgovornost, Mrevi Z., (2012), Feminist activities and res-ponsibilities regarding hate speech and crime, 82; Mrevi Z., (2012), Grafiti kao maloletniki govor mrnje, 51-52.


Kako je praksa Evropskog suda za ljudska prava vie puta i poka-zala, donete presude u mnogome utiu na menjanje i podizanje standarda ljudskih prava i utiu na kreiranje zakonodavne politike evropskih zemalja.

Pojedini sudski sluajevi menjaju i prilagoavaju pravne okvi-re novonastaloj pravnoj praksi. Tako je sluaj Karner vs Austrija 2(1997 do 2003) pomerio granice kod (ne)priznavanja prava na nasleivanje, prava na zakup stana nakon smrti partnera ili par-tnerke, potvrdivi da je diskriminacija uinjena iskljuivo zbog seksualne orijentacije i da je kao takva nedopustiva. U 2012. go-dini i u Srbiji su donete presude koje mogu predstavljati praksu za budunost.

U domaem kontekstu, treba uzeti u obzir da se za samo dve de-cenije desila pravna evolucija, te da je preen veliki put od 1994.

2 http://www.bgcentar.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=676:predmet-karner-protiv-austrije&catid=83

godine kada je dekriminalizovan homoseksualni odnos dva mu-karca (koji je bio kanjiv prema tadanjem Krivinom zakonu Srbi-je) do danas kada su donete presude od istorijske vanosti, a tiu se suptilnijih formi poput diskriminacije, govora mrnje i sl.

Danas postoji ak osam zakona koji u sebi sadre antidiskrimina-tivne odredbe koje eksplicitno ukljuuju seksualnu orijentaciju i/ili rodni identitet i to su pored najvieg pravnog akta, Ustava i Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o radu, Zakon o visokom obrazovanju, Zakon o radiodifuziji, Zakon o javnom informisanju, Zakon o mladima, Zakon o zdravstvenom osiguranju i na kraju Kri-vini zakonik Republike Srbije koji je u januaru postao bogatiji za instituciju zloina iz mrnje. Krajem 2012. godine stupa na snagu Zakon o izmenama i dopunama Krivinog zakonika (KZ), kojim je unet lan 54a posebna okolnost za odmeravanje kazne za kri-vino delo uinjeno iz mrnje, a koji glasi:

pRavni deo pReSude koje moGu Biti pRekRetnica u poBoljanju

pRavnoG poloaja lGBt oSoBa u SRBiji i pRimeRi doBRe SudSke pRakSe za Budue SankcioniSanje Slinih pRoceSa

10

godinji izvetaj o poloaju lgBtiQ populacije u srBiji, 2012.

lan 54aAko je krivino delo uinjeno iz mrnje zbog pripadnosti rasi i verois-

povesti, nacionalne ili etnike pripadnosti, pola, seksualne orijen-tacije ili rodnog identiteta drugog lica, tu okolnost sud e ceniti kao

oteavajuu okolnost, osim ako ona nije propisana kao obeleje krivinog dela.

Zloin iz mrnje se prema ovom predlogu koji su zajedniki uputili YUCOM Komitet Pravnika za ljudska prava i Gej strejt alijansa, definie kao svako krivino delo iz Krivinog zakonika uinjeno prema bilo kom licu ili grupi lica iz mrnje zasnovane na rasi, boji koe, etnikoj ili nacionalnoj pripadnosti, veroispovesti, politi-kom ili drugom ubeenju, jeziku, polu, seksualnoj orijentaciji, rodnom identitetu, starosti, zdravstvenom stanju, invaliditetu, obrazovanju, drutvenom poloaju, socijalnom poreklu, imov-nom stanju ili nekom drugom linom svojstvu. Ova definicija je u skladu sa meunarodnim standardima i definicijom Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), a dela koja su obuhva-ena ovom inicijativom su ona koja se odnose na ubistva, teke i lake telesne povrede, silovanja, krivina dela protiv imovine, kao i protiv opte sigurnosti ljudi i imovine.

Zloin iz mrnje e svakako uz doslednu implementaciju dugo-rono uticati na smanjenje netolerancije i nasilja u naem drutvu ali je izvesno da i organizacije civilnog drutva i dravu eka na-poran posao.

Meutim kada govorimo o govoru mrnje, tokom 2012. donete su presude od velike vanosti U februaru 2012. godine Apela-cioni sud u Beogradu doneo je drugostepenu presudu u procesu koji je GSA pokrenuo protiv dnevnih novina Press zbog onlajn komentara koji su sadrali govor mrnje, a na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o javnom informisanju.

Ovde je re o prvoj presudi u istoriji sudstva u Srbiji za govor mrnje protiv LGBT populacije.

Presudom su albe tuenih odbijene kao neosnovane, a sud je potvrdio prvostepenu presudu Vieg suda u Beogradu kojom je

utvreno da tekstovi komentari italaca objavljeni 2. jula 2009. godine na Internet sajtu Press online predstavljaju govor mrnje prema LGBT populaciji.3

Kako se navodi na sajtu GSA U obrazloenju presude Apelacio-nog suda se, izmeu ostalog, navodi da je Vii sud pravilno zaklju-io da sporni komentari objavljeni na internet sajtu tuenog pred-stavljaju vreanje LGBT osoba i podsticanje mrnje i nasilja prema njima. Apelacioni sud je potvrdio da je sloboda javnog informisa-nja ograniena zabranom objavljivanja ideja i miljenja kojima se podstie diskriminacija, bez obzira na to da li se radi o idejama i miljenju italaca, ili novinara/ki, odnosno drugih odgovornih lica. U obrazloenju odluke stoji i da injenica da su komentari skinuti sa sajta, tuene ne oslobaa odgovornosti, jer je moderator saj-ta bio duan da sprei njihovo objavljivanje. Presudom je Pressu zabranjeno da na Internet stranici ponovo objavljuje navedene tekstove i naloeno da u tampanom izdanju objavi presudu u ce-losti, bez ikakvog komentara i bez odlaganja, kao i da GSA isplati sudske trokove.

Ovo su samo neki od komentara na tekst Biu gej ikona koji su uklonjeni nakon to je pravna sluba GSA podnela tubu: [...] i nikada ba nikada neu razumeti ove izopaene ljude; Moramo im stati na put, to je bolest i to treba leiti [...], ovakvi treba da se zatvore u geto; Drue Tito vrati se da postrelja svu ovu gamad!!! Drue Tito postreljaj sav ovaj nemoral!!!; nego brate da mi to koljemo. i onako ce priati da smo ih klali; jadniak, bolestan je skroz [...], ali treba ga odmah staviti u izolaciju!!!!!; mislim da ljudi poput ovog gej subjekta ne bi trebalo da dobijaju toliku minutau na televiziji, ma ne bi trebalo da ive; ekamo vas, bie svega [...], znai, bie batina [...], itd.

Drugi sluaj u domaem pravosuu koji zasluuje posebnu pa-nju, a koji se moe koristiti kao primer dobre sudske prakse u buduim slinim procesima sankcionisanja otvorenog govora mr-nje i stigmatizacije jednog dela populacije sa medicinskog sta-

3 http://gsa.org.rs/2012/02/apelacioni-sud-potvrdio-da-se-govor-mrz-nje-prema-lgbt-osobama-ne-moze-pravdati-slobodom-govora-i-infor-misanja/

11


novita, jeste presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu kojom je utvreno diskriminatorsko ponaanje i teak oblik diskrimina-cije LGBT populacije od strane Neboje Bakareca, funkcionera Demokratske stranke Srbije (DSS) i gradskog odbornika u Skupti-ni grada Beograda, a koja je postala pravosnana nakon to osu-eni Bakarec nije uloio albu na prvostepenu presudu u zakonski predvienom roku.

Presudom koja je potvrena u oktobru 2012. godine, Neboji Ba-karecu zabranjeno je da ponavlja izvrenu diskriminaciju i naloe-no mu je da organizaciji GSA (tuiocu) isplati sudske trokove i ma koliko bila blaga i simbolina, ima odreenu teinu jer je izreena jednom gradskom funkiconeru.

Pravna sluba GSA je tubu protiv Neboje Bakareca podnela zbog njegovog teksta pod nazivom Drugi oktobar 2011. objavljenog 16. septembra 2011. godine na sajtu vidovdan.org (Vidovdan Ma-gazin) u kome je izneo svoje stavove o tome da je homoseksual-nost nenormalna i da je treba leiti psihijatrima i psiholozima.

Stavovi Neboje Bakareca izneti u tekstu Drugi oktobar 2011 zbog kojih je podnet tubeni zahtev i doneena prvostepena pre-suda za teku diskriminaciju LGBT osoba:

[...] i homoseksulaci mogu i treba, javno i grupno, da budu rav-noduni spram svog pogrenog polnog usmerenja. Pojedinano gle-dano, homoseksualci ne treba da budu ravnoduni (to ne znai da treba da se stide) spram svog stanja, jer ono naprosto nije normalno i nije odraz duevnog i telesnog zdravlja.

Pojedinano gledano svakom pripadniku LGBT grupe je potrebna pomo koju im niko ne moe nametnuti. Pomo psihijatra, psihologa.

Takoe, to to neto nije zvanino oznaeno kao bolest, ne znai da je odraz psihikog zdravlja i ne znai da nije poremeaj. Homosek-sualnost jeste psihiki poremeaj. Homoseksualnost sasvim sigurno nije normalna, nije zdrava. 4

4 ibid

Kako to obino biva, tuena strana se pozivala na slobodu govora, pogreno interpretiran koncept, ali je potvrivanjem prvostepene presude, jasno da je Sud reio da postavi jasnu granicu izmeu slobode govora i govora mrnje te bi ovakve i sline sluajeve i u budue trebalo kanjavati bez izuzetka.5

Meutim naspram ovih pozitivnih primera, u toku 2012. godi-ne jedna strateki bitna presuda za teak oblik diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije, nije realizovana zbog procedural-nih povreda postupka.

Naime, Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je prvostepenu pre-sudu Prvog osnovnog suda u Beogradu protiv Dragana Marko-via Palme ime je postupak vraen na ponovno suenje zbog proceduralnih povreda postupka, a prvo roite u ponovljenom postupku je zakazano za 7. februar 2013. godine pred Prvim os-novnim sudom u Beogradu.

Prvi Osnovni sud je usvojio tubu GSA u novembru 2011. godine i utvrdio da je Dragan Markovi Palma, predsednik Jedinstvene Srbije (JS), narodni poslanik i bivi gradonaelnik Jagodine, izvrio teak oblik diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije a na osnovu lanova 11, 12, 13 i 21 Zakona o zabrani diskriminacije i zabranio mu ponavljanje izvrene diskriminacije. Pravna sluba GSA je protiv Dragana Markovia Palme 22. avgusta 2011. godine podnela tubu na osnovu Zakona o zabrani diskri-minacije jer je drugaija seksualna orijentacija predstavljena kao bolest i kao neto nenormalno i to putem javnih glasila. Dragan Markovi Palma izjavio je 15. avgusta 2011. godine: stav Jedin-stvene Srbije je i moj lini stav mi smo protiv svakog skupa gde homoseksualci demonstriraju ulicama Beograda i ele da prikau neto to je bolest da je normalno. 6

Trea, moda najznaajnija presuda, jeste prva pravosnana pre-suda u Srbiji po osnovu Zakona o zabrani diskriminacije koja se

5 http://gsa.org.rs/2012/10/presuda-nebojsi-bakarecu-postala-pravo-snazna/

6 ibid

12


tie diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije izvrene na radnom mestu.

Naime, GSA je krajem 2012. godine dostavljena pravosnana pre-suda Apelacionog suda u Novom Sadu kojom je utvreno diskri-minatorsko ponaanje i teak oblik diskriminacije protiv M.A. (25) iz Vrca od strane njegovog kolege Daria K. (26) iz Vlajkovca. Dis-kriminacija je vrena nekoliko meseci u kontinuitetu na radnom mestu i u privatnoj firmi u Vrcu gde su obojica bili zaposleni.Prema ovoj presudi Dariu K. je naloeno da oteenom M.A. isplati 180 hiljada dinara za pretrpljene duevne bolove zbog povreda prava linosti, ugleda i asti, kao i da Pravnoj slubi GSA nadokna-di sudske trokove.

Nakon to je D.K. saznao za istopolnu orijentaciju svog kolege, po-eo je da mu preti i da ga vrea.

Ova presuda je doneta po osnovu lanova 12, 13 i 21 Zakona o zabrani diskriminacije, a Apelacioni sud se u obrazloenju pozi-va i na povredu lanova 21, 23 i 25 Ustava Srbije koji zabranjuju diskriminaciju po bilo kom osnovu i garantuju pravo na ljudsko dostojanstvo i psihiki integritet.

Ranije je bila praksa da se za diskirminaciju na radnom mestu vode radni sporovi na osnovu Zakona o radu a ne na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije, to je takoe pozitivan pomak.

Ukoliko je ambiciozno verovati u to da jedna presuda moe da promeni i ukine viedecenijsku diskriminatornu praksu, onda je svakako realno oekivati da presuda protiv Daria K. postane mo-del po kome e se u budue odluivati u slinim sluajevima.

dRava ne ide do kRaja u oSudi ekStRemizma

Selektivno postupanje drave Srbije i sporadino sankcionisanje delovanja ekstremistikih organizacija, jasno je iz odluke Ustav-nog suda Srbije o zabrani Otaastvenog pokreta Obraz ( u da-ljem tekstu: Obraz) ali istovremeno i nespremosti Apelacionog suda da kazni nasilje i diskriminaciju.

Takva dravna politika rezultirala je i vraanjem oba postupka protiv lidera pokreta Obraz, Mladena Obradovia, na ponovno suenje (rasna i druga diskriminacija/lan387 i nasilniko ponaa-nje/lan 344 Krivinog zakonika Republike Srbije). Drugi primer nedovoljne reenosti drave da stane na put ekstre-mizmu jeste nastavak suenja (i posle brojnih odlaganja) za Miu Vacia, lidera Srpskog Narodnog pokreta 1389, optuenog za ra-snu i drugu diskriminaciju(lan 387 Krivinog zakonika republike Srbije) ali istovremeno i odluka Ustavnog suda Srbije prema kojoj rad ove organizacije kao i udruenja SNP Nai iz Aranelovca nije ocenjen kao protivustavan. Sa druge strane, Ustavni sud Srbije zabranio je 12. juna 2012. go-dine delovanje ultradesniarske organizacije Obraz. Odluka je usledila skoro tri godine nakon zahteva Republikog javnog tui-latva, na iju inicijativu je do sada ve zabranjena jedna neonaci-stika organizacija Nacionalni stroj. U obrazloenju odluke Ustavnog Suda izmeu ostalog, navodi se da je Rad Obraza zabranjen zbog krenja ljudskih i manjinskih prava i izazivanja nacionalne i verske mrnje, kao i toda e pokret Obraz biti izbrisan iz registra jer je sud zakljuio da zabrana rada tog udruenja predstavlja srazmeran odgovor dru-tva radi zatite osnovnih sloboda i prava graana.

Republiko javno tuilatvo zatrailo je uklanjanje udruenja Obraz iz registra, dodajui u napomeni da e se udruenja i gru-pe koje nastave sa aktivnostima Obraza smatrati nelegalnim. Time se spreilo da aktivisti/kinje Obraza zaobiu presudu o za-brani i registruju nova udruenja sa istim ciljem, uspostavljajui tako kontinuitet Obraza.

U Ustavnom sudu Srbije o zabrani Obraza nakon javne rasprave u decembru 2011., odrana su jo tri roita na kojima se vealo o argumentima za zabranu i protiv nje.Tuilatvo je zatrailo zabranu te organizacije jer svojim delo-vanjem ugroava temeljne principe demokratije i zato je zabra-na te organizacije opravdana i u skladu je sa Konvencijom UN o ukidanju diskriminacije. U zahtevu za zabranu, Republiko javno tuilatvo je navelo brojne nasilne akcije te organizacije i krivine

13


postupke i presude koje se vode protiv voe Obraza Mladena Obradovia i njegovih saradnika.

Voa Obraza je na javnoj raspravi izjavio da se taj pokret zalae za dravnu i strukturnu obnovu srpstva na temeljima svetosavlja i da srpski svetosavski nacionalizam nije ovinizam i da nije isklju-iv. Obradovi je naveo da se Obraz zalae za zdravo drutvo, to znai da negativne pojave budu prevaziene, kao i to da je Obraz pokret legalista i legitimista.

Zabranu Otaastvenog pokreta Obraz i Srpskog narodnog po-kreta 1389 zatraio je 25. septembra 2009. godine tadanji repu-bliki tuilac Slobodan Radovanovi zbog, kako je naveo, nasilnog ruenja ustavnog poretka, krenja zajamenih manjinskih i ljud-skih prava i izazivanja rasne, nacionalne i verske mrnje i netrpe-ljivosti.

Tuilatvo je tada saoptilo da je uoilo Obraz i Srpski narodni pokret1389 kao uzronike brojnih incidenata u kojima su njihovi pripadnici pridravajui se naela tih organizacija, na razne naine povreivali Ustavom garantovana ljudska prava.7

Tomo Zori, portparol Republikog javnog tuilatva, izjavio je da je odluka Ustavnog suda Srbije o zabrani Obraza opravdana i u skla-du sa Konvencijom Ujedinjenih nacija o ukidanju diskriminacije.

Time se alje veoma snana poruka da je zatita ljudskih prava i graanskih sloboda u Srbiji neprikosnovena. Ova odluka Ustav-nog suda trebalo bi da doprinese i suzbijanju nasilja i netolerancije koje je propagirala ova organizacija, istakao je Zori. 8

Obraz je jo 2005. policija prepoznala kao klerofaistiku orga-nizaciju. Kljuni argumenti za zabranu su brojne nasilne akcije pokreta Obraz, meu kojima su i organizovani napadi na pripad-

7 http://www.mondo.rs/s247873/Info/Hronika_i_Drustvo/Zabranjen_Obraz.html

8 http://www.slobodnaevropa.org/content/zabranjen-obraz/24611790.html

nike LGBT populacije i policiju na Paradi ponosa u Beogradu 2010. godine.

Ovakva odluka Ustavnog suda koja se moe tumaiti i kao pre-kretnica u sistemskoj borbi ka reavanju problema nasilja, diskri-minacije i netolerancije, ipak ostaje u senci odluke Apelacionog suda kojima se oba postupka protiv voe Obraza, Mladena Obra-dovi vraaju na ponovno suenje.

Obraz kao i njegov lider Mladen Obradovi nastavio je sa svojim delovanjem, pojavljujui se na brojnim skupovima, ukljuujui i one koje je organizovala drava.

Tokom 2012. godine uz brojna odlaganja, nastavljeni su pretresi za lidere organizacija Obraz i SNP 1389 koji su u dva odvojena postupka (Obradovi, broj predmeta KZ/25K br. 23953/10 i Vaci, broj predmeta 25K 4071/10) optueni za isto krivino delo rasna i druga diskriminacija iz lana 387 Kri-vinog Zakonika Srbije.

Meutim, samo nekoliko dana pred izricanje presude Mladenu Obradoviu zbog izazivanja mrnje i upuivanja pretnji pred za-branjenu Paradu ponosa 2009, optunica je izmenjena. Lideru ekstremistike organizacije Obraz iz optunice je iskljuen deo u kome mu se stavlja na teret da su njegova i aktivnost Obraza doprineli tome da se Parada ponosa 2009. godine ne odri.

Prema prvobitnoj optunici stajalo je da je: Mladen Obradovi optuen da je ispisivao grafite mrnje (Beogradom krv e liti, gej parade nee biti, Pederi ekamo vas, Smrt pederima) i u novin-skim tekstovima irio govor mrnje i zastupao ideje koje zagova-raju nasilje i diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije te su ovakve aktivnosti uticale na neodravanje Parade ponosa 2009. godine. Meutim, prema optunici koja je izmenjena 3. februa-ra 2012. godine, na samom kraju postupka, zakljuuje se da te aktivnosti nisu doprinele onemoguavanju pripadnika LGBT po-pulacije u ostvarivanju prava na okupljanje, koje je garantovano Ustavom Republike Srbije.

14


Izmenom optunice, tuilac izostavlja posledicu uinjenog krivi-nog dela, iako su predstavnici policije i pravosua nedvosmisleno naglaavali da aktivnosti Obraza i njegovog lidera imaju udela u organizovanju nasilja nad graanima Srbije. Iako je ovaj postupak izazvao veliku panju javnosti, ovako drastina promena optuni-ce na samom kraju postupka protiv Obradovia nije objanjena. Organizacije za zatitu ljudskih prava (Asocijacija DUGA, Gej lez-bejski info centar, Grupa za podrku mladim gej mukarcima Izai, Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM, Novosadska Lezbejska Organizacija, Parada ponosa Beograd, ene za mir, Leskovac, ene u crnom, Kvirija centar kao i sve lanice koalicije protiv diskriminacije koju ine: Centar za unapreivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Gayten LGBT, Labris organizacija za lezbejska ljudska prava, Mrea odbora za ljudska prava CHRIS, Praxis, Regionalni centar za manjine, Udruenje studenata sa hen-dikepom) uputile su zahtev tuilatvu da prui javnosti obrazloe-nje za ovakvu odluku. Meutim, obrazloenje je izostalo.

Umesto objanjenja, voa pokreta Obraz Mladen Obradovi osuen je pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu na deset me-seci zatvora zbog izazivanja mrnje i upuivanja pretnji pripad-nicima homoseksualne populacije pred otkazanu Paradu ponosa 2009. godine, (Krivino delo: Izazivanje nacionalne, rasne i verske mrnje i netrpeljivosti/lan 317 Krivini Zakonik Republike Srbije) jer je od 13. septembra do 20. septembra 2009. godine kao se-kretar Obraza, irio i predstavljao ideje koje zagovaraju diskri-minaciju zasnovanu na linom svojstvu seksualnoj orijenta-ciji i nasilju protiv lica, pripadnika/ca Organizacije za lezbejska ljudska prava Labris i Gej strejt alijanse, odnosno pripadnika LGBT populacije. Sud je utvrdio da je Obradovi kriv jer je svojim postupcima, diskriminatorskim izjavama u medijima, ispisivanjem parola i grafita koji sadre pretee poruke homoseksualcima, kao to su Beogradom krv e liti, gej parde nee biti, Smrt pederima i ekamo vas, izvrio krivino delo izazivanje mrnje ali je nakon izricanja presude izjavio: ast mi je to sam osuen u ovakvoj ze-mlji. Ovo e me samo ojaati u daljoj borbi.

Sutkinja Ivana Rami odluila je da Obradoviu zapleni kuite kompjutera, jednu USB memoriju, 100 kompakt diskova, pet po-

stera i trinaest flajera s parolom ekamo vas. Osim toga, Obrado-vi je duan da sudu plati trokove od 15.000 dinara.

Obradoviev advokat Goran Petronijevi istog dana je izjavio da e na ovakvu odluku uloiti albu Apelacionom sudu u Beogradu, na koju ima pravo u roku od 15 dana od prijema presude.

Nakon presude, novinarima ispred Palate pravde Obradovi je re-kao da smatra da suenje nije bilo fer jer nije sueno njemu ve Obrazu, dodajui da je sueno pod politikim pristiskom ali da e ova presuda ojaati i njega i njegovu organizaciju.

Apelacioni sud u Beogradu je 15. novembra 2012. godine, uki-nuo prvostepenu presudu kojom je voa pokreta Obraz Mladen Obradovi osuen na 10 meseci zatvora zbog rasne i druge diskri-minacije, a predmet je vraen Prvom osnovnom sudu na ponov-ljeno suenje pred potpuno izmenjenim veem. Apelacioni sud je naveo da prvostepeni sud nije nesumnjivo utvrdio koje su tano radnje navedene u optunici potkrepljene dokazima i da je ukida-nje prvostepene presude nuno. Pregledom raunara Obradovia nisu pronaeni tragovi koji bi ukazivali na to da su sa njegovog raunara upuivane pretnje i pozivi na nasilno prekidanje i napad na uesnike Parade ponosa 2009. godine. Nisu pronaeni ni tragovi koji ukazuju da je kori-en za izradu oglasa, nalepnica, plakata i javnih poziva vezanih za Paradu, naveo je Apelacioni sud. Prvostepeni sud niti jednom reju u obrazloenju presude ne daje razloge o tome na osno-vu ega je utvrdio da je upravo Obradovi, a ne neko drugi, or-ganizovao pisanje grafita pretee i uvredljive sadrine, naveo je Apelacioni sud. Sud je morao precizirati sadrinu ideja koje za-govaraju diskriminaciju na linom svojstvu, budui da je irenje i predstavljanje ideja koje zagovaraju diskriminaciju radnja za koju je optuen, pa je re o bitnom elementu krivinog dela koji mora izrekom presude biti maksimalno mogue individualizovan, do-dao je Apelacioni sud. Zbog navedenih bitnih povreda odredaba krivinog postupka za sada se ne moe ispitati ni injenini ni pravni zakljuak prvoste-

15


penog suda o tome da su se u radnjama Obradovia stekla sva zakonska obeleja krivinog dela rasna i druga diskriminacija, pa se ukidanje prvostepene presude pokazuje nunim9

Takoe, voa pokreta Obraz je 20. aprila 2011. godine pred Viim sudom u Beogradu, prvostepeno osuen na dve godine zatvora zbog organizovanja nereda tokom parade ponosa 10. oktobra 2010. godine u Beogradu, ali je taj postupak odlukom Apelacio-nog suda poetkom 2013. godine takoe vraen na ponovno su-enje.

Iz svega navedenog mogue je zakljuiti da je jedino odluka Ustavnog suda Srbije o zabrani delovanja pokreta Obraz bila ispravna mera drave protiv ove organizovane mrnje. Sve dru-ge odluke Apelacionog suda predstavljaju poraz pravde i pravne drave i pospeivanje kriminala, naroito imajui u vidu i druge sline predmete. Apelacioni sud ukinuo je presude bivim srpskim diplomatama, osuenim zbog pomoi Miladinu Kovaeviu da pobegne iz SAD-a nakon to je brutalno pretukao jednog ame-rikog dravljanina; Isti sud je ukinuo presudu i Aleksandru Vavi-u, jednom od voa huliganske grupe Alkatraz, osuenom na godinu dana zatvora jer je u januaru 2005. godine na Karaburmi noem ranio jednog mladia; Poetkom oktobra Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je presudu kojom je navija Crvene zvezde, Ivan Bogdanov osuen na dve godine zatvora i naloio da mu se ponovo sudi.

Snp 1389 u Skladu Sa uStavom?

I dok je Ustavni Sud Srbije donosei odluku o zabrani pokreta Obraz zauzeo beskompromisan kurs kojim je osudio mrnju i netoleracniju prema svemu drugaijem, ista mera je pri odluiva-nju o organizacijama SNP 1389 i SNP Nai izostala.

Ustavni sud raspravljao je u aprilu 2012. godine o zahtevu za-menice republikog javnog tuioca, Gordane Janiijevi, da se zabrane SNP Nai iz Aranelovca i SNP 1389 iz Beograda. Ona

9 http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=11&dd= 15&nav_category=16&nav_id=660484

je istakla da su pomenute organizacije i pored toga to su jedno vreme delovale zajedniki, potom se razdvajale, menjale imena i delovale pod raznim odrednicama, sve imale isti cilj, da konstan-tno i kontinuirano deluju protivustavno koristei jezik mrnje i diskriminacije prema neistomiljenicima. Zahtevajui zabranu, Gordana Janiijevi je konstatovala da lanovi ovih opskurnih or-ganizacija nisu prezali od primene nasilja, a re borba u njihovim programskih aktima ukazuje na to da su spremni na primenu svih sredstava.

Meutim, 15. novembra 2012. Ustavni Sud Srbije odbio je pred-log Republikog javnog tuilatva da se zabrani rad Srpskog narodnog pokreta 1389 iz Beograda i SNP Nai iz Aranelov-ca, a istovremeno isti sud je odbacio predlog dravnog tuioca da zabrani SNP NAI 1389 zato to to udruenje ne postoji. Sveobuhvatnom analizom programskih naela udruenja, aktiv-nosti njihovih lanova i srazmernosti ve preduzetih mera nad-lenih dravnih organa prema udruenjima i njihovim lanovima, Ustavni Sud je zakljuio da u konkretnom sluaju nisu ispunjeni Ustavom propisani uslovi za zabranu udruenja SNP 1389 i SNP Nai navodi se na sajtu Ustavnog suda Srbije.

Ustavni sud Srbije je posle sprovedenog postupka zakljuio da nisu osnovane tvrdnje Republikog javnog tuilatva da je de-lovanje udruenja SNP 1389 i SNP Nai usmereno na nasilno ruenje ustavnog poretka, krenje zajemenih ljudskih ili manjin-skih prava ili izazivanje rasne, nacionalne i verske mrnje. Takva ocena temelji se na stanovitu da zabrana rada udruenja mora da predstavlja nunu meru demokratskog drutva.

U tom kontekstu sud ukazuje da ova mera predstavlja poslednji odbrambeni akt demokratskog drutva kada delovanje i aktivno-sti udruenja i njegovih lanova krajnje ozbiljno i intenzivno kre Ustavom zajemena prava i slobode, tako da se njima na nesum-njiv nain eli ostvariti nasilno ruenje ustavnog poretka, krenje zajemenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacio-nalne ili verske netrpeljivosti.

16


Sud je takoe, primetio da mere koje su preduzeli nadleni drav-ni organi prema lanovima udruenja nisu adekvatan odgovor demokratskog drutva za uinjene povrede prava zbog ijeg bi neuspeha Ustavni sud mogao i morao zabraniti njihov rad. Ustav-ni sud Srbije nije doao do pouzdanog uverenja da su nadleni is-crpeli sve mere prevencije i adekvatnog sankcionisanja te je odbio da zabrani ove organizacije. 10

Do koje mere su ove ekstremistike organizacije osnaene i do kog stepena ne prezaju da sprovode svoju politiku pravljenja crnih listi i vre diskriminaciju svih koji se ne uklapaju u njihove vrednosne si-steme, govori i injenica da je organizacija SNP Nai 11. novembra 2012. objavila spisak nevladinih organizacija Crni spisak nevladi-nih organizacija iju su zabranu traili od Vlade Republike Srbije.

Organizacija SNP Nai objavila je na svojoj internet stranici Crni spisak nevladinih organizacija na kojoj su se nale: Amnesti inter-neenel, Autonomni enski centar, Beogradski centar za ljudska prava, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Dokukino, Fondacija Egzit, Fond za humanitarno pravo, Gej strejt alijansa, Graanske inicijative, Helsinki odbor za ljudska prava, Inicijativa mladih za ljudska prava, YUCOM Komitet pravnika za ljudska prava, Kvirija centar, Peanik, Rekonstrukcija enski fond, Sandaki odbor za ljudska prava i ene u crnom. Ona je tom prilikom zatraila od Vla-de Srbije da im u najhitnijem roku zabrani rad jer su antisrpske. 11

Ovo nije bio jedini put da organizacija SNP Nai objavljuje liste nepoeljnih.

Krajem 2012. godine (3. decembra) na svom veb sajtu objavili su i listu medija i zatraili od nadlenih organa da se zabrani rad pojednih medija u Srbiji, razlog je, kako se navodi u zahtevu opravdana sumnja da su finansirani prljavim novcem albanske i hrvatske mafije.

10 http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/353116/Ustavni-sud-odbio-da-za-brani-1389-Nasi-i-SNP-Nasi-1389

11 http://www.telegraf.rs/vesti/414597-skandal-nasi-napravili-crnu-li-stu-nepodobnih-nvo

U saoptenju objavljenom na sajtu SNP Nai trai se zabrana i ispitivanje vlasnitva za sledee medijske kue i listove: B92, Blic, Danas, Peanik, Vreme, Republika, Glas Amerike i Slobodna Evro-pa jer su takoe ocenjeni kao antisrpski. 12

Osuda graanske javnosti po objavljivanju oba spiska (crne liste NVO i liste antisrpskih medija) je bila izuzetno slaba i neadekvatna.

U vezi sa crnim listama organizacija i medija oglasile su se or-ganizacije koje su se nale na spisku ali i brojne organizacije civilnog drutva kao i pojedinci koji su zajedno sa prozvanih 17 organizacija civilnog drutva, uputile otvoreno pismo javnoj tuiteljki Zagorki Dolovac. U pismu je zahtevano da se odreaguje na pretnje ektremistikih organizacija ili da se, u suprotnom, podnese ostavka:

OTVORENO PISMO ZAGORKI DOLOVAC, REPUBLIKOJ JAVNOJ TUITELJKI

Potovana gospoo Dolovac,

U poslednjih nekoliko meseci uestale su pretnje predstavnicima organizacija civilnog drutva, medijima, institucijama i pojedincima koji se zalau za potovanje ljudskih prava i vladavinu prava. Ni u jednom sluaju nije se oglasilo tuilatvo niti je pokrenut bilo kakav postupak. Ovakav rad institucije na ijem ste elu navodi nas da vam se obratimo u formi otvorenog pisma.

Iz hronologije svih pretnji i napada, od pravljenja spiskova zame-nika ministra kulture do najnovijih pretnji smru lanovima redakcije E-novina i Poverenici za zatitu ravnopravnosti Neveni Petrui i pa-ljenja vojvoanske zastave, jasno je da se situacija radikalizuje i da se nasilnici oseaju zatienim i ohrabrenim da nastave svoje delova-nje. Ekstremistike organizacije, ohrabrene nereagovanjem drave i protivzakonitim postupcima, poput zabrane Parade ponosa, sve su glasnije i sve radikalnije u svojim zahtevima. Najnovije tampanje i

12 http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/356124/Pokret-Nasi-trazi-zabra-nu-pojedinih-medija

17


lepljenje poternica za medijima i organizacijama koje mesecima ne-kanjeno proganjaju predstavlja jos jedan dokaz jaanja ovih gru-pacija. Jedan od razloga njihovog oseaja sigurnosti nesumnjivo je i injenica da javno tuilatvo nije pokrenulo zakonom predviene postupke.

Gospoo Dolovac, kao to ve znate, u ovim postupcima ekstre-mistikih grupacija i pojedinaca ima elemenata vie krivinih dela. U pitanju je irok raspon, od povrede ravnopravnosti, ugroavanja si-gurnosti, pa do rasne i druge diskriminacije, krivinog dela koje prua jasan osnov za krivino kanjavanje onih koji proganjaju organizaci-je i pojedince zbog njihovog zalaganja za ravnopravnost ljudi. Brojni meunarodni dokumenti obavezuju dravu da posebnu zatitu prui braniteljkama i braniteljima ljudskih prava, meu njima i predstavni-cima insitucija koje tite ljudska prava i medija koji o tome izvetava-ju. U pitanju su dela koja se gone po slubenoj dunosti, a poinioci se potpisuju punim imenom i prezimenom. Ne postoji ni jedno oprav-danje za utanje tuilatva.

Analiza krenja ljudskih prava i prinicipa vladavine prava, koju je uradila Kua ljudskih prava i demokratije, ukazuje na uruavanje in-stitucija uzurpiranjem istranih ovlaenja od strane politiara, me-dijskim presudama pojedincima, nepopunjavanjem upranjenih po-zicija predsednika sudova, provociranjem meunacionalnih sukoba (npr. postavljanje i uklanjanje spomenika), kao i odlukama Ustavnog suda suprotnim dosadanjoj sudskoj praksi.

I onako slab pravni sistem Srbije jo vie se uruava, uz utanje velikog broja aktera, naalost i tuilatva. Zahtevamo utvrivanje odgovornosti za ovakvo utanje tuilatva. Oekujemo da svoju funkciju obavljate savesno i pokrenete niz postupaka protiv onih koji svakodnevno uruavaju pravni sistem ili da, u suprotnom, podnesete ostavku na ovu funkciju.

Srbija je u bliskoj prolosti prola kroz period u kome su institucije uruene, vlast uzurpirana, a ekstremna desnica uz medijsku podrku, mimo institucija presuivala ljudima. Naalost, posledice svi osea-mo. Jedina prepreka ponavljanju istorije jesu jake institucije. Zakle-tva koju ste poloili vas obavezuje da od tuilatva napravite takvu

instituciju. Va odgovor kroz konkretne akcije oekujemo u najkra-em roku.13

Pod sline aktivnosti ove organizacije moe se svrstati i lista pod nazivom: Spisak iptarskih nevladinih organizacija koje je fi-nansirao i koordinirao strani agent Ivan Vejvoda i amerika or-ganizacija Balkanski fond za demokratiju14. Spisak se jo uvek nalazi na sajtu ove nezabranjene organizacije.

Tokom 2012. godine organizacija Nai 1389 predlae i Zakon o zabrani gej prajd propagande na teritoriji Republike Srbije koji je po svemu sudei, uraen po modelu zakona o zabrani dis-kriminacije a ukljuuje odredbe o zabrani osnivanja ili delovanja domaih ili stranih nevladinih ili vladinih organizacija koje u svom zvaninom programu imaju deifnisan bilo koji vid ili oblik gej prajd propagande ili svojim javnim delovanjem podravaju, podstrekava-ju ili vre gej propagandu.

Ovim zakonom se ak predvia i poverenik za zatitu drutva od gej prajd propagande te posebno u tom delu predlog zakona ne-odoljivo podsea na zakon o zabrani diskriminacije koji predvia poverenika za zatitu ravnopravnosti.15

Dalje, SNP Nai zajedno sa pokretom Dveri tokom 2012. godine zatraile su od dravnih organa zabranu Parade ponosa na 100 godina.

Poetkom januara 2013. godine, Republiko tuilatvo je otvori-lo predmet Nai i izdalo nalog policiji da izvri provere posled-njih aktivnosti te organizacije (paljenje zastave AP Vojvodine i lepljenje plakata protiv NVO i dr). Na tom predmetu angaova-no je Vie javno tuilatvo u Beogradu, ali i Tuiltvo za visoko-

13 http://www.yucom.org.rs/rest.php?idSek=4&idSubSek=36&tip=vestgalerija&status=prvi

14 http://nasisrbija.org/wp-content/uploads/2012/12/ivanvejvoda-bal-kantrustfordemocracy-nasisrbijaorg.pdf

15 http://nasisrbija.org/wp-content/uploads/2012/10/ZAKONGEJPRAJ-DPROPAGANDA-NASISRBIJAorg.pdf

18


tehnoloki kriminal, s obzirom da je deo sadraja objavljen na In-ternetu na razliitim sajtovima. Do zaljuenja ovog izvetaja koji se odnosi na 2012. Godinu, ne postoje nove informacije koje se tiu zabrane rada Srpskog narodnog pokreta 1389 iz Beograda i SNP Nai iz Aranelovca. Ostaje da se vidi da li e tuilatvo i Ustavni sud Srbije preuzeti naj-odluniji korak ka sistemskom reavanju problema organizovane mrnje i odluiti da zabrane organizacije koje su do sada preki-dale tribinu Peanika (3. decembra 2007), organizovale protest sa istaknutim nacistikim obelejima (5. marta 2011), spalili vojvo-ansku zastavu (12. marta 2012), lepili plakate sa natpisom Ulica Ratka Mladia (marta 2010) i sl.16

manje pRava za tRanS oSoBe? Diskriminativan i neustavan predlog zakona o izmenama i do-punama zakona o vanparninom postupku.

Krajem septembra 2012. godine predstavljena je radna verzija Na-crta zakona o vanparninom postupku po kojoj je prilagoavanje promena pola, mogue iskljuivo uz sudsku dozvolu, ime se praktino vri uvoenje zakonske zabrane tog hormonalnog ope-rativnog zahvata u svim sluajevima osim po dozvoli suda.

Na ovakav diskriminatoran nacrt reagovala je poverenica za zati-tu ravnopravnosti.

Ministarstvo pravde i dravne uprave objavilo je Radnu verziju Za-kona o izmenama i dopunama Zakona o vanparninom postupku, u kom je predviena dozvola za pravnu promenu pola i rodnog identiteta.

Iako se u Srbiji ve vie od 20 godina vre operacije promene pola, ne postoji zakon kojim se reguliu statusna pitanja osoba koje su promenile pol. Meutim, injenica da je drava sada odluila da ta pitanja regulie nije nimalo ohrabrujua vest, budui da e pred-

16 http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=01&dd =15&nav_category=12&nav_id=677609

loena zakonska reenja, ukoliko budu usvojena, unazaditi i de-gradirati poloaj trans (transeksualnih/transpolnih i transrodnih) osoba.

U spomenutoj Radnoj verziji zakona predvieno je da sud izdaje dozvolu za zapoinjanje procesa promene pola, to znaajno uma-njuje prava trans osoba. Isti predlog zakonskog reenja nalae da sud odluuje i o promeni dokumenata lica koja su promenila pol.

Mnoge zemlje u svetu nemaju najbolje ureena pitanja pravnih posledica promene pola, ali ni u jednoj zemlji u uporednom pravu se ne trai da osoba dobije dozvolu suda da bi zapoela proces.

Ovakvo reenje je neustavno, nezakonito i ukazuje na to da lano-vi radne grupe koji su je pisali nemaju ni najelementarnija znanja o pitanju transpolnosti i transrodnosti, a pored toga takva reenja su neustavna i nezakonita.

Prema Ustavu Republike Srbije svako ima pravo na ljudsko dosto-janstvo i slobodan razvoj linosti, svako ima pravo na zatitu svog psihikog i fizikog zdravlja. Nezamislivo je u demokratskom dru-tvu da osoba od suda trai dozvolu suda da pone uzimati hor-monsku terapiju, da izvri operaciju, da dobije medicinsku uslugu. Ova ponuena verzija zakona je protivna Preporukama Komiteta ministara Saveta Evrope koja dravama lanicama Saveta Evrope preporuuje niz mera u borbi protiv diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta, u vezi sa pravom na potovanje privatnog i porodinog ivota. Posebno izmeru koja propisuje da:

21. Drave lanice treba da preduzmu odgovarajue mere kako bi garantovale puno pravno priznanje promene pola u svim aspektima ivota osobe, naroito davanjem mogunosti promene imena i pola u zvaninim dokumentima na brz, transparentan i dostupan nain; drave lanice takoe treba da osiguraju, gde je potrebno, odgova-rajue priznanje i promene od strane nedravnih aktera u pogledu kljunih dokumenata, kao to su sertifikati koji se odnose na obrazo-vanje i posao.

19


Preporuka Komesara za ljudska prava Saveta Evrope iz 2009. glasi:

3) Razvoj brzih i transparentnih procedura u vezi sa promenom imena i pola transrodnih osoba (izvod iz matine knjige roenih, li-ne karte, putne isprave, diplome i drugi slini dokumneti).

8) Ukljuivanje i konsultacija trans osoba pri kreiranju i impleme-taciji politike i zakonodavstva koja se odnose direktno na njih.

Takoe ovakav predlog zakona je protivan preporukama najveih svetskih asocijacija i organizacija koje sa bave pravima trans oso-ba poput Transdender Jurop, (Transgender Europe) ILGA Jurop (ILGA Europe).

Ovim predlogom zakona pridodata je jo jedna etapa u dugotraj-nom postupku promene pola, pa se umesto pojednostavljenja, lice koje eli da promeni/prilagodi pol suoava sa jo jednom, sa-svim sigurno, neizvesnom procedurom koja moe da se zavri i nepovoljno u sluaju da sud odbije da izda dozvolu.

Pored toga, kljuno za promenu dokumenata lica koja su prome-nila pol je promena oznake pola u izvodu iz matine knjige roe-nih. Ustavni sud Republike Srbije u odluci broj U - 3238/2011 od 8. marta 2012. godine izneo je stanovite da su organi iz lana 6. st. 2. i 4. Zakona o matinim knjigama stvarno nadleni da odluuju o zahtevu za upis i usvojio albu osobe koja posle promene pola nije dobila pravo da u matinu knjigu roenih unese promenu po-dataka o polu. Time je uinjen veliki korak napred u ostvarivanju veeg stepena potovanja prava trans osoba, uprkos ovoj radnoj verziji Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanparninom postupku. Ustavni sud Srbije je utvrdio da se podnosialac albe, koji je u ma-tinoj knjizi po roenju upisan kao ena, podvrgao operaciji pri-lagoavanja pola i da ivi kao mukarac, ali se u pravnom smislu i dalje tretira kao ena te je Sud utvrdio da nesumnjivo postojei nesklad izmeu faktikog i pravnog stanja stvari, utie na ivot podnosioca ustavne albe naroito na njegovo ljudsko dostojan-stvo i slobodan razvoj linosti, ali i na situacije kada je u pravnom

smislu pol bitan, odnosno kada se u pogledu ostvarivanja nekih prava, pravi razlika izmeu mukarca i ene. Prema odluci Suda, optinska uprava je donoenjem zakljuka o stvarnoj nenadlenosti, propustila da odlui o zahtevu podnosio-ca ustavne albe za promenu podataka o polu i time je povredila njegovo ustavno pravo na dostojanstvo i slobodu na razvoj lino-sti kao i pravo na potovanje privatnog ivota zajemeno evrop-skom konvencijom za zatitu ljudksih prava i osnovnih sloboda.

Sud je nadlenoj optinskoj uprvi naloio da u roku od 30 dana odlui o zahtevu podnosioca ustavne albe za promenu podataka o polu u matinoj knjizi roenih. 17

pRimeR doBRe pRakSe

Poverenica za zatitu ravnopravnosti je reagovala na odbijanje zahteva M. . od strane Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogra-du (predmet broj 297/2011 od 24.02.2012.) da izda novu diplomu zbog promene pola iz mukog u enski i promene imena koja je nastupila nakon sticanje diplome.

Tim inom je, kako je utvrdila poverenica za zatitu ravnopravno-sti, Pravni fakultet izvrio posrednu diskriminaciju na osnovu nje-nog linog svojstva pola, zabranjenu lanom 7 Zakona o zabrani diskriminacije.

Poverenica za zatitu ravnopravnosti dala je preporuku Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu da preduzme bez odlaganja sve potrebne mere koje e omoguiti da se M. . i drugim osoba-ma koje su posle sticanja diplome promenile ime zbog promene pola, na njihov zahtev izdaju nove diplome i druge javne isprave ije je izdavanje u nadlenosti fakulteta, u kojima e biti navedeno njihovo ime, potujui domae i meunarodne standarde u do-menu zatite transpolnih osoba od svih oblika diskriminacije.

17 http://www.ustavni.sud.rs/page/view/156-101563/usvojena-ustav-na-zalba-zbog-propustanja-drzavnog-organa-da-odluci-o-zahtevu-pod-nosioca-ustavne-zalbe-za-promenu-podataka-o-polu

20


Poverenica za zatitu ravnopravnosti je u ovom miljenju zakljui-la da jednak tretman osoba koje su promenile ime zbog promene pola i osoba koje su promenile ime iz drugih razloga nije dopu-ten. Imajui u vidu da Pravni fakultet ima opravdan i zakonit cilj, poverenica je istakla da sredstva za postizanje cilja nisu bila ni primerena ni nuna odnosno da nije postojala srazmera izmeu preduzetih radnji i posledica, te je u konkretnom sluaju, Pravni fakultet izvrio akt posredne diskriminacije M. . 18

pRavna SluBa laBRiSa

Najozbiljniji sluaj ugroavanja line bezbednosti dogodio se u novembru 2012. godine kada se Labrisu obratio mladi koji je napadnut zbog pretpostavljene ili stvarne (poznate) seksualne orijentacije.

D.K. se u sredu, 21. novembra 2012. izmeu 17.30 i 17.40 asova, vraao sa posla uobiajenim putem.U prilino mranoj slepoj ulici, kojom inae prolazi, (Karlovaka ulica u Zemunu) parkirani automobil upalio je svetla i krenuo u njegovom pravcu. Nakon to je automobil proao pored njega, D.K. je zauo povike, izvadio je slualice muzikog ureaja iz uiju, i video automobil iz koga su izala dva lica srednjih dvadesetih godina. Jedan od njih mu se ubrzo pribliio i rekao nemoj da mi klima glavom nakon ega je D. K. zadobio nekoliko udaraca u glavu i pao. Na zemlji su nastavili da ga utiraju i viu mamu ti jebem bolesnu i pederino prljava. D. K. nije bio u prilici da vidi ta se oko njega deava jer je nastojao da to je to vie mogue, zatiti sebe od udaraca. Kada su udarci prestali i D. K. se pridigao, napadai su ga isprskali suzavcem, onemoguivi mu tako da uoi broj na registarskoj tabli. Jedan od napadaa je u tom trenutku rekao drugom da uzme bejzbol palicu iz gepeka ali su ih sluajni prolaznici omeli u toj nameri i napadai su se tek tada povukli.

D. K. je zadobio lake povrede grudnog koa, lea, lica, teku frak-turu nosa i orbitale sinusa i tee povrede desnog oka. Od napada

18 Videti celu pritubu i reenje: http://www.ravnopravnost.gov.rs/sr/pol-rod/pritu%C5%BEba-m-%C4%91-protiv-pravnog-fakulteta-zbog-diskriminacije-na-osnovu-pola-u-oblasti-pru%C5%BEanja-usluga

D. K. vidi duplo na desno oko, prognoze medicinskih strunjaka kau da je promenjeno stanje trajno.

D. K. veruje da je ovaj incident posledica pretnji koje je dobijao putem SMS-a jo od maja meseca 2012. godine, u kojima mu se preti polomljenom vilicom. D. K je sve pretnje uredno prijavljivao policiji. Opis povreda koje su preteno u predelu glave, ukazuje da je napada imao sline namere.

D. K. nije zadovoljan reakcijom nadlenih organa i policije jer nisu pre-duzeli sve neophodne mere kako bi ga zatitili i spreili napad. Odo-govr koji je prilikom prijavljivanja pretnji nadlenim organima dobio je da policija ne sme da reaguje dok se neto zaista i ne dogodi.

Sada kada se dogodilo, i dalje se ne uoavaju napori policije da se neto zaista i uradi. Ovaj sluaj ukazao je na brojne propuste u postupanju policije. Naime, policija nije izala na mesto incidenta, uzela je izjavu u polusvesnom stanju ali je policajac kasnije tvrdio da D. K. nije bio svestan, tako da nije dostavio pisani izvetaj o in-cidentu. Od tada niko iz policije nije kontaktirao D. K. Inspektorka koja je vodila sluaj pretnji nije dobila njegov predmet.

Pored toga, D. K. je naglasio da postoji mogunost da je razlog napada njegovo zanimanje (branitelj ljudskih prava) i izjavio da je uestvovao dve godine za redom u radu LGBT organizacija, kao i to da je javnosti poznat kao jedan od organizatora parade ponosa.

Sa sluajem je upoznat i general policije, Mladen Kuribak.

U sluaj se pored Labrisove pravnice, ukljuila i Marija Rau, sa-vetnica za pitanja ljudskih prava iz kancelarije Ujedinjenih nacija (Office of the UN Resident Coordinator in Serbia). O sluaju je oba-vetena i Evropska komisija.

Postupak ispravljanja propusta koji su napravili policijski slubeni-ci trenutno je u toku. Labrisu se u martu 2012. godine obratila za pomo devojka nakon to je brat vie puta pretukao zbog saznanja da ima devojku. Posle

21


povreda koje joj je naneo u njenom stanu ona je odluila da sa kompletnom medicinskom dokumentacijom sluaj prijavi policiji. Sluaj jo nije okonan.

U februaru 2012. godine Labrisu se obratila za savet devojka koja je zbog teke situacije i oseaja ugroenosti u Bosni, donela odlu-ku da sa svojom partnerkom zapone ivot u Beogradu. Labrisu se obratila radi informisanje o dokumentaciji neophodnoj za zapo-slenje. Na njen upit Labrisu, poslat je zakon o strancima sa detalj-nim tumaenjem lanova uz pojanjenje da u pravnom sistemu Republike Srbije ne postoji Zakon o istopolnom partnerstvu, ali da se lanom ue porodice mora smatrati i istopolni partner/ka. Pre-doeno je da ukoliko nadleni organ odbije da dozvoli privremeni boravak, moemo da joj pruimo pomo jedino ulaui pritubu poverenici za zatitu ravnopravnosti zbog izravne diskriminacija.

Tokom 2012. godine Labrisovoj pravnoj slubi obratile su se i tri osobe koje su se raspitivale o mogunosti dobijanja azila zbog diskriminacije i fizikog zlostavljanja koje trpe usled istopolne seksualne orijentacije. Sluaj M. B. odnosio se na trajno naputa-nje zemlje i odlazak i Holandiju, sluaj S. S. na traenje azila u Ka-nadi, i sluaj Z. M. mogunost dobijanja azila u Norvekoj.

Od Labrisa je zatraen kratki izvetaj koji e formalno posvedoiti o tekom poloaju i problemima sa kojima se LGBT osobe u Srbiji susreu, prvenstveno sa aspekta bezbednosti.

Do danas nikome nije odobren azil.

SloBoda okupljanja

pRajd teSt za dRavu i dRutvoSistematsko krenje prava na slobodu okupljanja i nemo pred huliganima.

Ve drugu godinu za redom, a trei put u poslednje etiri go-dine, LGBT osobama u Srbiji se negira pravo na slobodno oku-pljanje i odlukom Ministarstva unutranjih poslova Republike Srbije zabranjuje se odravanje manifestacije Parade ponosa.

U reenju koje je dostavljeno organizatorima Parade ponosa, 3. oktobra 2012. godine, izmeu ostalog se navodi: Zabranju-je se odravanje javnog skupa i javnog skupa u pokretu, sazi-vaa Udruenje Parada ponosa Beograd, prijavljenog za dan 06.10.2012. godine sa poetkom od 09,00 asova u parku Ma-nje. U sprovedenom postupku po prijavi utvreno je da su se stekli razlozi iz lana 11. stav 1. Zakona o okupljanju graana Republike Srbije, odnosno da na skupu moe doi do ometanja javnog saobraaja, ugroavanja zdravlja, javnog morala ili bez-bednosti ljudi i imovine.

Doneto reenje identino je reenju iz 2011. godine i dato je bez obrazloenja.

Nespremnost drave da se izbori sa nasilnicima i spremnost Cr-kve da istima prui utoite i podrku pretvorili su Srbiju i nae drutvo u drutvo u kome se niko ne osea bezbednim, drutvo spremno da prihvati ograniavanje slobode, potpuno nesvesno da e sutra na dnevnom redu biti neka druga ogranienja. Drava je ovakvom odlukom, koja svakako ugrava prava i slobode LGBT osoba, stala na stranu ekstremista, pokazala da ne poseduje mo-nopol legitimnog korienja sile i jo jednom je kapitulirala pred onima koji prete osobama drugaije seksualne orijentacije.Treu godinu za redom ponavlja se i istovetni scenario organi-zatori mesecima pred paradu ine velike napore i sve to je u nji-hovoj moi da se parada desi. Za to vreme huligani prete, znaa-jan deo javnosti se protivi svakoj vrsti nasilja ali uvek ima ono ali zbog koga smatra da parada u Srbiji ne treba da se organizuje. To ali se najee vezuje za moralne norme, svodei ljude istopolne seksulane orijentacije na proste seksualne objekte, zanemarivi injenicu da je parada ponosa, bar na tlu Balkana, politiki skup sa jasnom politikom porukom.

Parada ponosa je 2012. godine imala jasne zahteve prema Vlasti-ma u Srbiji i to:

1. Procesuiranje svih zbog ijih je pretnji zabranjen Beograd Prajd 2011;

2. Usvajanje Deklaracije protiv homofobije u Skuptini Srbije;

22


3. Uspostavljanje kontakt osobe koja e biti obuena za rad na problemima sa kojima se zajednica susree i to u okviru policijske uprave u svakom od 24 grada u Srbiji;

4. Dopuniti Krivini zakonik Srbije tako to e se predvideti krivino delo zloina iz mrnje;

5. Usvojiti Nacionalnu strategije protiv nasilja i Akcioni plan koji e sadrati delove koji se odnose na suzbijanje posebnih oblika nasilja kojima su izloeni pripadnici LGBT zajednice (ili oni za koje napadai veruju da pripadaju LGBT zajednici);

6. Pokretanje javne rasprave o zakonskim predlozima od inte-resa za LGBT zajednicu i hitno usvajanje novih zakona oko kojih ne postoji spor u javnosti;

7. Saradnja dravnih organa i njihova otvorenost za obuke koje se tiu ljudskih prava LGBT zajednice

Od sedam zahteva ispunjen je samo jedan zloin iz mrnje je inkorporiran u postojei krivini zakonik.

Predsednik Srbije Tomislav Nikoli u predizbornoj kampanji tvrdio je da e stati na elo parade ako bezbednost uesnika parade bude ugroena. Do kraja organizacionog procesa, predsednik nije ni na-ao vremena da se lino sretne sa predstavnicima jedne diskrimini-sane majine, a moda njegov stav prema paradi najbolje ilustruje logistiki paradoks u izjavi: Stao bih na elo parade, da je nismo za-branili. 19

Pored brojnih negativnih stavova politiara i javnosti u vezi para-de, po homofobinom diskursu istakao se pokret Dveri. Ovaj poli-tiki pokret svetosavske orijentacije, iako za malo nije preao cen-zus za ulazak u Parlament, nastavio je i tokom pripreme parade i nakon zabrane, otru kampanju protiv LGBT osoba, osporavajui pravo na slobodu okupljanja kao i brojna druga prava iz porodi-nog zakona. Dveri su svoj politiki program i put nastavili da kre homofobinom propagandom i pozivanjem na porodine vred-nosti kao i predlogom za zabranu parade ponosa na 100 godina.Od prvog pokuaja organizovanja parade ponosa 2001. godine dogodile su se promene u domenu pravnog okvira u pogledu usvajanja zakona o zabrani diskriminacije ali je na alost drava

19 http://eizbori.com/tomislav-nikolic-stao-bih-na-celo-parade-ponosa/

23


pokazala da je i dalje slaba da snano i reeno stane iza svojih za-kona. Dokaz da nije dolo do pune pravne promene i sistemskog obrauna sa navijaima i huliganima koji prete nasiljem (ne samo na paradi ve i kada se donose presude Hakim osuenicima i ko-raci u vezi sa reavanjem kosovskog pitanja), jeste i transparent koji su nosili na fudbalskoj utakmici Rad-Jagodina, navijai Rada Zbog obaveza u centru grada, 6. oktobra nismo na utakmici Rada. Koliko je poznato, zbog ovog transparenta, niko jo uvek nije pozvan na odgovornost.

Nakon zabrane, ministar unutranjih poslova Ivica Dai, para-doksalno, izjavio je da je reenje doneto na osnovu bezbednosnih procena s obzirom da postoje najave ozbiljnog ugroavanja jav-nog reda i mira i bezbednosti graana ali da se niija prava ni slobode ne ugroavaju ovakvim reenjem. Demagokim i populistikim stavom da su vaniji ljudi, njihovi i-voti i bezbednost, od samih ljudskih prava, ministar Dai naiao je na iroku podrku i razumevanje javnosti, kako meu kolegama tako i meu narodom.

Uprkos podrci meunarodnih organizacija, nije postojala politi-ka volja da se jednoj diskriminisanoj grupi ljudi omogui korie-nje Ustava i zakona o slobodi okupljanja graana ve je na delu bila oguljena politika demagogija i populizam olien u izjavi pre-mijera Srbije Izem ti takvu Uniju u koju je gej parada ulaznica..20

Ovo su samo neke od mnogobrojnih izjava politiara i elnika SPC-a u vezi sa paradom ponosa:

Ivica Dai, Predsednik Vlade Republike Srbije o Paradi Ponosa: Manite me vie tih pria o ljudskim pravima. Kakva ljudska prava, u pitanju je bezbednost ljudi! Ima zemalja gde nema gej parade, pa su lanice EU. Da li je mogue da je to i dalje glavna tema, da se i dalje bavimo gej paradom kao glavnim problemom, kao ulaznicom u EU, to je smeno, rekao je Dai novinarima u Vranju. (15.09.2012.)

Ima puno razoga i za i protiv odravanja gej parade. Prvo najvei broj graana sigurno ne podrava odravanje parade, ali nikome ne

20 http://www.blic.rs/Vesti/Politika/342934/Dacic-Izem-ti-takvu-Uniju-u-koju-je-gej-parada-ulaznica

dajemo za pravo da preti nasiljem, to se ne sme tolerisati. Ko je dao za pravo bilo kojoj organizaciji da govori da neto moe ili ne moe da se odri u Beogradu? Mi to neemo dozvoliti, ovde je re o potpuno pogrenoj proceni da e se vlada uplaiti od onih koji prete nasiljem, rekao je Dai odgovarajui na pitanje efa poslanike grupe Liberal-no-demokratske partije edomira Jovanovia. (27.09.2012.)21

Patrijarh Srpski, Irinej, o Paradi ponosa i izlobi fotografija vedske umetnice Elizabete Olson Valin, koja prikazuje Isusa Hrista u gej okruenju: ovu dubokovreajuu izlobu propagiraju homosek-sualci, organizatori gej-parade. Izloba baca teku moralnu senku na grad, kao i na vekovnu hiransku kulturu i na dostojanstvo porodi-ce, kao osnovne elije ljudskog roda. Na isti nain, molimo i zahte-vamo da se onemogui i odravanje nagovetene tragino-komino nazvane parade ponosa, a ije je pravo ime parada srama, istie partijarh, a prenosi Srna.22

Dragan Markovi Palma, lider Jedinstvene Srbije: I ove godine nee biti odrana Parada ponosa, zakazana za 6. oktobar u Beogra-du jer e biti otkazana iz bezbednosnih razloga, rekao je sino lider Jedinstvene Srbije Dragan Markovi Palma u emisiji Vee sa Ivanom Ivanoviem. (22.09.2012.)23

Nova Srbija: Zabraniti Paradu ponosa Nova Srbija (NS) zatraila je od Vlade Srbije i Ministarstva unutranjih poslova da iz bezbedno-snih razloga otkau Paradu ponosa, kao i sve skupove zakazane za 6. oktobar. NS je u saoptenju za javnost ocenila da su u ovom trenut-ku vanija pitanja ekonomske konsolidacije, privrednog oporavka, privlaenja stranih investicija i borba protiv korupcije i kriminala od odravanja Parade ponosa. (3.10.2012.) 24

21 http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=09& dd=27&nav_category=11&nav_id=646715

22 http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/258622/Irinej-Dacicu-spre-ci-gej-paradu

23 http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/256107/Palma-Sta-ce-da-izlazu-6-dana-na-Paradi

24 http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=10&dd=03&nav_category=12&nav_id=648210

24


Demokratska stranka Srbije smatra da predstojeu paradu po-nosa treba otkazati, budui da je pitanje seksualnog opredeljenja, kako kau, privatno, intimno pitanje. Tanjug, (24.09.2012.)25

Na reenje Ministarstva unutranjih poslova Republike Srbije, or-ganizatori parade ponosa su se kao i 2009. i 2011. godine alili Ustavnom sudu Srbije (koji je ve proglasio neustavnom zabranu iz 2009. godine) kao i Evropskom sudu za ljudska prava u Straz-buru.

I pored zabrane same etnje, nedelja ponosa, prajd vik odrana je od 30. septembra do 7. oktobra 2012. godine i bila je veoma poseena i ispunjena kvalitetnim sadrajem. Najvei broj mani-festacija i panel diskusija organizovan je u beogradskom Medija centru, ustanovi kulture KC Grad, Centru za kulturnu dekontami-naciju, Domu omladine, Galeriji 8 i Krugu.

Nakon urke slatko otvaranje (Sweet opening party) koje je predstavljalo simbolian poetak sedmodnevnog kulturno, umet-nikog, debatskog i aktivistikog sadraja, odrani su brojni paneli posveeni stanju enskih prava, pitanjima bezbednosti, porodice, odnosa LGBT zajednice prema institucijama i sl. Najemotivnije su svakako bile sesije sa roditeljima lezbejki i gejeva kao i comming out sesije (intimne prie o saoptavanju sopstvene seksualne ori-jentacije najbliem okruenju) koje jedine nisu bile otvorene za javnost. Veoma poseen bio je i panel: LGBT i religija: Kome pripa-daju ljubav, vera, nada? kao i panel Mogua misija: Mediji u Srbiji, posle zabrane Prajda 2011. godine.

Bogat sadraj prajd vika ukljuio je i veernji program koji je pred-stavio Queer likovni salon, Delikatesni ponedeljak veeru sa Biljanom Cincarevi, projekciju filma Klip, rediteljke Maje Milo i izlobu Ecce Homo vedske umetnice, Elisabeth Ohlson Wallin u Centru za kulturnu dekontaminaciju, koju je zbog kontraverznog sadraja obezbeivalo, prema pisanju medija, blizu 2000 policajaca.

Tokom prajd vika, nije se desio nijedan napad na LGBT osobe.

25 http://akter.co.rs/27-drutvo/15995-dss-za-ukidanje-parade-ponosa.html

javni Skupovi iji je javni pRoStoR?

Sloboda okupljanja, LGBT zajednici nije bila uskraena samo za-branom parade ponosa.

Naime, i performans pod nazivom Demonstracija kartonskih LGBT lutaka u organizaciji Gej strejt alijanse i jo etiri partner-ske organizacije, zabranjen je odlukom Gradske uprave grada Kragujevca i Saveta za bezbednost grada Kragujevca. 26

Savet za bezbednost Grada Kragujevca (Savet), kojim predsedava gradonaelnik Veroljub Stevanovi zasedao je 20. juna i zakljuio da su i isto vreme i na istom mestu skupove najavile dve organizacije koje imaju suprotne stavove i uverenja, te da je procenjeno da bi istovremeno odravanje ovih dogaaja ugrozilo ugled Grada Kra-gujevca kao jednog od najbezbednijih gradova u Srbiji. Iz tog razlo-ga je Savet doneo miljenje da se ne odobre oba skupa, na osnovu kojeg Odeljenje za komunalne poslove donosi reenje o odbijanju zahteva za odravanje dogaaja koji je zakazala Alijansa.27

Iako je i taj dogaaj GSA blagovremeno prijavila policiji i gradu, prethodno se raspitavi za propise i neophodnu dokumentaciju, aktivistima/kinjama GSA je tek na licu mesta pola sata pre odra-vanja skupa od strane komunalnog inspektora saopteno da ne-dostaje odreeni dokument bez kojeg nije mogue odrati skup. Predstavnicima/ama GSA, koji/e su nakon toga u zgradi gradske uprave pokuavali/e da ree novonastali problem, reeno je da se sve to radi zbog dobrobiti organizatora bez razjanjenja da li je re o bezbednosnoj ili samo tehnikoj prepreci oko dobijanja dozvole za postavljanje najobinijeg tanda u centru grada. I po-red iscrpnog saoptenja Informativne slube grada Kragujevca u kojom se izmeu ostalog navodi da je Kragujevac ne samo bez-

26 Manifestacija je trebalo da se odri 21. juna 2012. godine u Kragu-jevcu u okviru projekta Zajedno za jednakost LGBT osoba koji su za-jedniki sproveli Gej strejt alijansa GSA, Gej lezbejski info centar -GLIC, Centar za kvir studije- CKS, Loud and Qeer i Q-klub, i spoljni saradnici i partneri -EXIT Festival, Dom omladine u Beogradu i ustanove kulture u nekoliko gradova u Srbiji.

27 http://gsa.org.rs/2012/06/zabranjena-akcija-gsa-u-kragujevcu/

25


bedan ve i otvoren grad u kojem svako ima pravo na javno izra-avanje stavova i miljenja, GSA je sa pravom pitala da li Kraguje-vac vodi Veroljub Stevanovi gradonaelnik Kragujevca ili taj grad vode ekstremistike organizacije poput organizacije etnik.28

U okviru projekta Zajedno za jednakost LGBT osoba, GSA je za-jedno sa 4 partnerska udruenja iz Srbije i spoljnim saradnicima i partnerima, odrala akciju Demonstracija LGBT lutaka u Novom Sadu, Niu i Beogradu bez ijednog incidenta.

Meutim, vano je podsetiti se i pozitivnih primera korienja prava na slobodu okupljanja, jer su nasuprot ove dve zabrane, to-kom 2012. godine odrane brojne uline akcije koje su skrenule panju javnosti na probleme sa kojima se susree LGBT zajednica u Srbiji i u regionu ali i akcije koje su predstavljale male ali vane korake ka socijalnoj inkluziji LGBT osoba.

ivom bibliotekom29 i brojnim drugim aktivnostima u centru Beo-grada obeleen je 17. maj Meunarodni dan borbe protiv ho-mofobije i transfobije (International Day Against Homophobia and Transphobia IDAHO) koji se irom planete obeleava ve vie od dve decenije kao dan kada je homoseksualnost uklonjena iz Meunarodne klasifikacije bolesti i Svetske zdravstvene orga-nizacije (WHO) World Health Organisation. Ovu odluku Svetske zdravstvene organizacije, Srpsko lekarsko drutvo je potvrdilo tek 2008. godine posle tri godine insistiranja na dobijanju odgovora od strane organizacije Labris.

Aktivistkinje i volonterke Labrisa i ena u crnom 17. maja 2012. go-dine postavile su tand u centru Beograda (Trg Republike) na kome su deljene informativne broure sa ciljem da se ira javnost upozna sa pravima koja su uskraena LGBT osobama i sa problemima sa ko-jima se istopolno orijentisane osobe susreu. Na kraju manifestacije simbolino je puteno u vazduh blizu 100 balona duginih boja kojim

28 ibid

29 Specifian metod neformalnog obrazovanja u kome se formira iva biblioteka predstavnici ugroenih/manjinskih grupa su knjige i priaju svoju priu mladima koji su zainteresovani da je uju, na taj nain doprinosei daljoj socijalnoj integraciji.

je na simbolian nain pozdravljena odluka Svetske zdravstvene or-ganizacije koja se slavi na ovaj dan ve vie od dve decenije.

**Veliku pomo u organizovanju skupa pruile su volonterke La-brisa i Zelene omladine Srbije kojima se ovim putem neizmerno zahvaljujemo.**

Uz veliku panju medija svi prolaznici/ce su bili/e u prilici da uzmu i poruku tolerancije i da se upoznaju sa znaajem dananjeg dana. Takoe imali su priliku da razgovaraju sa ivim knjigama, lezbej-kama koje su odgovarale na pitanja o lezbejskoj egzistenciji.

Iz kancelarije Poverenika za zatitu ravnopravnosti, Zatitnika graana, kao i na zgradi Doma Omladine bila je sputena zastava duginih boja i tim gestom je, na simbolian nain, predstavljena podrka koju tokom itave godine ove institucije pruaju LGBT za-jednici u Srbiji.

Obeleavanje ovog vanog dana za LGBT zajednicu nastavljeno je u Rimskoj Dvorani, Biblioteci grada Beograda, gde je organizovan panel Uimo iz knjiga duginih boja u organizaciji Zelene omladine Srbije na kome je bilo rei o prisustvu i izvoru homofobije u udbe-nicima. Jedna od tema panela je bila i primena zakona o zabrani diskriminacije u vaspitno obrazovnim institucijama Srbije. Svi ue-snici/ce panela su se sloili da ima pomaka u borbi protiv stereotipa i predrasuda, da se preduzimaju razne akcije sa ciljem promovisanja razliitosti i da se koriste svi pravni mehanizmi ka kanjavanju dis-kriminacije. Svi uesnici/ce panela su se sloili/e da je situacija dale-ko bolja nego pre pet godina ali da ostaje jo dosta toga da se uradi.

U maju 2012. godine, LGBT organizacije iz Beograda (GSA, Labris, Kvirija centar i Siguran puls mladih) uzele su uee na treem Saj-mu organizacija civilnog drutva na trgu Nikole Paia u Beogra-du i tandove, koji su im dodeljeni na dvodnevnom sajmu, isko-ristili su za prezentaciju svojih publikacija i aktivnosti. Prolazninci su imali prilike da priaju sa aktivistima/tkijama i da uzimaju be-splatne broure. Ova akcija grada Beograda predstavlja izvanred-nu podrku organizacijama civilnog drutva ali i priliku da svoj rad predstave javnosti.

26


Drugi izuzetno znaajan datum za LGBT zajednicu (pored 17. maja), Dan ponosa (Pride Day)30 obeleen je 27. juna 2012. godi-ne kada su aktivistkinje i volonterke Labrisa, kao i aktivisti i aktivis-tkinje ena u Crnom, Beograd Prajda i Kvirija Centra organizovale akciju utanje nas nee zatiti u vidu tzv. Prajda iznenaenja. Naime, vie desetina aktivista/kinja najpre je na Trgu Republike istaklo transparente kojima su eleli da ukau na poloaj u kome se svakodnevno nalaze LGBT osobe u Srbiji. Na transparentima je pisalo: Imam pravo na ljubav, Plaim se, Izbacili su me iz kue, Pretukli su me na ovom trgu, Ne mogu da poljubim svoju devoj-ku, ivim u lai, a jedan od transparenata bio je posveen LGBT ljudima koji su zbog represije napustili Srbiju ili izvrili samoubi-stvo i na njemu je pisalo: Nisam vie ovde.Nakon toga, aktivisti i aktivistkinje su razvili dugaku zastavu duginih boja i proetali Knez Mihajlovom ulicom od Trga Republike do Stu-dentskog trga, odakle su pustili balone na kojima je pisalo Ponosan i Ponosna. Iako vidno iznenaeni, prolaznici u Knez Mihajlovoj ulici kao i gosti u batama okolnih kafia nisu negodovali povorku u duginim bojama, a neki su otvoreno mahali i pozdravljali akciju. Pojedini su pi-tali: Je l ovo Prajd?, Kako ste uspeli?, Bravo!. Ova akcija predstavlja kontinuitet aktivistikih grupa da svoja prava ostvaruju u javnom prostoru, nezavisno od volje politikih stranaka i dravnih institucija. 31

30 Dan ponosa u svetu se obeleava jo od 27. juna 1969. godine u znak seanja na pobunu koja je organizovana u baru Stounvol In (Stonewall Inn) u Njujorku poznatom okupljalitu lezbejki, gejeva i transrodnih osoba koje su u to vreme bile izoptene iz drutva i koje su tada jasno i hrabro rekle NE daljem ugnjetavanju. Ovaj datum esto se uzima kao poetak LGBT aktivizma u svetu.

31 Preuzeto iz teksta : Pobuna koja je sve promenila, Vreme, Jovana Gligo-rijevi: Stounvol je bio poput sigurne kue za sve siromane, marginalizo-vane ljude koje su porodice i prijatelji odbacili i koji nisu imali mogunosti da sebi priute ulazak u ekskluzivnija mesta gde su se okupljale LGBT osobe. Policijske racije po klubovima u to vreme nisu bile nikakva retkost, a LGBT osobe bile su esta meta policijskog maltretiranja. U rano jutro 27. juna 1969. u bar su upala dva policajca u civilu i dva uniformisana policajca i povikala: Policija preuzimamo ovo mesto!. Ubrzo je stiglo pojaanje, gosti kluba su dobili naredbu da stanu u vrstu. Policajci su legitimisali mukarce, dok su policajke odvodile u toalet one obuene kao ene kako bi obavile proveru pola. Trans osbe su odmah hapene. Meutim neto se

Labris je tokom Exit festivala32 od 12. do 15. jula 2012. godine zajedno sa brojnim drugim organizacijama civilnog drutva kao i LGBT organizacijama (Asocijacija Duga, Gejten LGBT, Grupa za po-drku mladim gej mukarcima iz Novog Sada Izai,,GSA, Kvirija centar, Siguran puls mladih) predstavio svoje aktivnosti na Petro-varadinskoj tvravi u Novom Sadu u prostoru namenjenom nevla-dinim organizacijama pod nazivom EXIT Place to Move.

Za etiri dana muzikog festivala, u periodu od 18 do 22 h svi pro-laznici/ce su izmeu ostalog imali prilike da se upoznaju sa radom Labrisa, misijom i ciljevima kao i aktuelnim projektima Labrisa. Drugog dana festivala tand Labrisa je posetila Antje Rothemund, efica misije Saveta Evrope u Beogradu koja je jo jednom poka-zala nedvosmislenu i jasnu podrku poboljanju poloaja LGBT osoba u Srbiji. Aktivistkinje Labrisa su nakon 22 asa, svako vee davale podrku izvoaima koji su nastupali na Laud and Kvir (Loud & Queer Cruising Point) stejdu prvom muzikom kvir (queer) stejdu u regionu.

U nedelju, 15. jula 2012. u veernjim satima aktivistkinja Labrisa je uzela uee na panelu posveenom paradi ponosa pod nazivom PRIDE & FRIENDS (Parada ponosa i prijatelji) na kojoj su govorili i Marina Perazi, Srna Lango, Stevan Filipovi a koju je moderirao Slobodan Boban Stojanovi.

dogodilo. Trans osobe su odbile da krenu u toalet. Mukarci nisu eleli da daju lina dokumenta. Ubrzo su policajci poeli da izvode napolje i uvode u marice one koji su hapeni. Ali ispred kluba doekala ih je masa ljudi.. Neko je viknuo: Gej mo! Od 150 gostiju, masa je narasla na 500-600 ljudi. Desetak policajaca nisu imali nikakve anse. Prve veeri sukob je trajao 45 minuta. Uesnici su bili saglasni da nisu bili organizovani. Nije nas pokre-nuulo nita to je neko tu no rekao ili uradio. Naprosto bilo nam je dosta svega to se deavalo prethodnih godina i to smo shvatili tada, na tom mestu u tom trenutku. Svako u toj gomili oseao je da vie nema nazad. Naredne godine na taj dan odrana je prva parada ponosa u istoriji.(http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1075844)

32 Exit je muziki festival koji se odrava ve 13. godinu za redom na Petrovaradinskoj tvravi u Novom Sadu. Nastao je kao studentski i politiki pokret 2000. godine i tokom svih ovih godina postao je jedan od najznaaj-nijih muzikih dogaaja ali i drutveno angaovani festival, koji podrava i veliki broj drutvenih kampanja, kao i kampanja u lokalnoj zajednici.

27


U septembu 2012. godine koalicija est LGBT organizacija: Asoci-jacija Duga, Gejten LGBT, Grupa za podrku mladim gej mukar-cima iz Novog Sada Izai,, Kvirija centar, Labris organizacija za lezbejska ljudska prava,, i Siguran puls mladih, pod simbolinom akcijom Za arene jesenje dane poklanjale su Beograanima kiobrane duginih boja.

Ovom akcijom LGBT organizacije upoznale su graane/ke sa za-jednikim edukativnim projektom iji je cilj da podstakne lanove LGBT zajednice, ali i institucije da koriste i primenjuju zakonske okvire koji postoje u Srbiji, a tite prava LGBT osoba.

Zabrana Parade ponosa i nasilje koje se deava u javnim prosto-rima, vidljive su manifestacije neadekvatnog sistema. Meutim, razliiti vidovi diskriminacije ostaju nevidljivi. Cilj ove inkluzivne akcije koja je naila na veoma dobar prijem kod prolaznika i prolaznica bio je prezentacija veb stranice: www.lgbt.org.rs na kojoj su ponueni odgovori na brojna pitanja koja se tiu prevazilaenja sluajeva diskriminacije. Da li je mogue promeni-ti prezime u Srbiji ako se neka gej osoba venala u inostranstvu? Kako reiti probleme nasilja u porodici? Kako dobiti uverenje o slobodnom branom stanju ukoliko elite istopolni brak / zajed-nicu van Srbije? Kako reagovati na grafite mrnje? neka su od pitanja koja su pronala odgovore na ovom veb sajtu.33

Organizacije Labris i Kvirija Centar organizovale su protes-tni skup ispred Ambasade republike Makedonije u Beogra-du 30. oktobra 2012. godine. Pridruile su im se i druge LGBT organizacije (Gejten LGBT, Siguran puls mladih, Parada ponosa Beograd, Izai - grupa za podrku mladim gej mukarcima iz No-vog Sada kao i Asocijacija Duga iz apca) kao i nekoliko organiza-cija za zatitu ljudskih prava (Regionalni centar za manjine, ene u crnom i dr). Skup je organizovan zbog vrlo eksplicitnog ispoljava-nja homofobije u Makedoniji, posebno izjava ministra rada i dru-tvenih politika Spire Ristovskog. On je sredinom oktobra 2012.

33 Akcija Za arene jesenje dane...deo je projekta Ujedinjenim snagama protiv diskriminacije koji se realizuje uz podrku Instituta za odrive zajednice (ISC) u okviru programa Inicijativa javnog zagovaranja graan-skog drutva projektom.

izjavio da istopolnim partnerima nikada ne treba biti dozvoljeno pravo na brak i odbio je da govori o temi usvajanja ovog zako-na. Ponovio je

Documents

Izveštaj o stanju LGBT prava za 2013. godinu