IZVJEŠTAJ O ZDRAVSTVENOM STANJU STANOVNIŠTVA I ORGANIZACIJI ZDRAVSTVA NA PODRUČJU ZENIČKO-DOBOJSKOG

KANTONA U 2009. GODINI

1. UVOD

Na osnovu Programa statističkih istraživanja u oblasti zdravstva od interesa za Federaciju Bosne i Hercegovine za 2009. godinu, a koja su propisana odlukom Vlade Federacije od 15.04.2009. godine, Zavod za javno zdravstvo Zeničkodobojskog kantona u suradnji sa javnim zdravstvenim ustanovama na Kantonu redovno obrađuje i analizira prikupljene podatke. Zbog toga želim da se zahvalim svim zdravstvenim radnicima koji su se trudili da prikupe i dostave ispravne podatke u lancu zdravstvenig informacijskog sistema.Te analize bi trebale da budu osnovica za zdravstvenu politiku na Knatonu, procijenu razvoja zdravstvene zaštite te procijenu zdravstvenih potreba.

Iako postoje neke osnovne smjernice u razvoju zdravstva na Kantonu ipak se osjeti nedostatak strateškog razvojnog plana zdravstvenog sistema Zeničkodobojskog kantona, prema kome bi se mogla procijeniti dosadašnja dostignuća, postavljeni ciljevi i eventualno otkloniti nedostatci na zacrtanom putu.

Kako su sredstva izdvojena iz Budžeta ZDK predviđena za ove namjene značajno reducirana u odnosu na 2008. godinu (sa 170.000 na 69.500 KM), to se odrazilo na kvalitet dijela urađenih istraživanja, te kvalitet samog izvještaja. Da bi izvještaj koliko toliko odgovorio svojoj zadaći bilo je potrebno angažirati sredstva s drugih prihoda Zavoda za javno zdravstvo.

Na zdravstveno stanje stanovništva utiču mnogi faktori, a svakako i reforme koje se čine u samom zdravstvenom sistemu. Implementacija porodične medicine je i dalje aktuelna, više sa infrastrukturom i opremom a manje s kadrom, jer još uvijek nedostaje ljekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, a taj problem je naglašen naročito u nekim opštinama. Treba također naglasiti napredak koji je postignut u bolničkoj zdravstvenoj zaštiti, kako osnivanjem novih službi, tako i opremanjem već postojećih novijom i savremenijom opremom.

Ovdje je učinjen napor da se na jednom mjestu objedine svi relevantni podaci vezani za zdravstveno stanje stanovništva, rad javnozdravstvenih ustanova, organizaciju zdravstvene zaštite stanovništva te neki ekonomski parametri u zdravstvu na Zeničko-dobojskom kantonu. Prezentirani podaci mogu poslužiti relevantnim ustanovama za planiranje i programiranje zdravstvene zaštite na Kantonu.

Zbog već navedenih restrikcija, nastalih usljed ekonomske recesije, nisu rađena

ciljana istraživanja u zdravstvu, a neka započeta (kao što je procjena efikasnost zdravstvenog sistema) su prolongirana za neka bolja vremena.

Pregled zdravstvenog stanja stanovništva je dobra osnova za informiranje i analizu

pojedinih zdravstvenih problema i problema pojedinih populacionih grupa. Kao povratna

informacija može poslužiti zdravstvenim ustanovama za procijenu kvaliteta i kvantiteta zdravstvenih usluga, poređenje s drugim sličnim ustanovama...

Pregled zdravstvenog stanja stanovništva je dio naših obaveza kao povratna

informacija javnozdravstvenim ustanovama i drugim zainteresiranim institucijama u zdravstvenom sistemu na Kantonu.

Treba naglasiti da su podaci, ovdje prezentirani, skupljeni uglavnom iz javnih

zdravstvenih ustanova, i manji dio iz privatnih zdravstvenih ustanova. Naime većina privatnih zdravstvenih ustanova ne dostavlja podatke, iako su po zakonu obavezni. Time se gubi značajan dio podataka. Ovo nije samo problem privatnih zdravstvenih ustanova. Rađeno istraživanje u vezi sa integriranošću privatnih zdravstvenih ustanova u sistem zdravstvene zaštite je pokazalo niz problema i nerazumjevanja kako javnog sektora za privatnike, tako i privatnog za javni sektor.

Treba također naglasiti da postoje određeni problemi u prikupljanju podataka

potrebnih za analizu zdravstvenog stanja stanovništva. Podatci se prikupljaju u interakciji zadravstveni radnik pacijent, ili iz drugih izvora vezanih uz zdravstveni sektor. Zdravstveni radnici nisu uvijek svjesni važnosti prikupljanja ispravnih zdravstvenih podataka, pa u uslovima kada nisu u dovoljnoj mjeri razvijeni resursi za sistemski nadzor i kontrolu kvaliteta podataka, nam se dešava da moramo s rezervom prihvatati neke podatke, ili ih ad hoc provjeravati.

U populacionim statističkim istraživanjima korišteni su podaci Federalnog zavoda za statistiku.

2. STRUKTURA STANOVNIŠTVA I VITALNO-DEMOGRAFSKI POKAZATELJI

OPŠTI POKAZATELJI Područje ZDK se prostire na površini od 3.343,3 km2, i administrativno se dijeli na

12 opština. Prema procijeni Federalnog statističkog zavoda na ovom prostoru je sredinom 2009. godine živjelo 400.602 stanovnika sa prosiječnom gustinom naseljenosti od oko 120 stanovnika po kvadratnom kilometru.

Kanton se odlikuje umjerenom kontinentalnom klimom, sa blagim zimama i blagim ljetima. Srednja temperatura zraka u 2008. godini je bila 11,80C, vazdušni pritisak 976,3 mb, relativna vlažnost zraka 69% i broj oblačnih dana bio je 57. Područje Kantona je dobro saobraćajno povezano. Olovo je najudaljenija opština od administrativnog sjedišta Kantona i udaljeno od Zenice oko 100 km, Tešanj oko 80 km, Vareš oko 75 km itd. kroz Kanton prolaze magistralni put M17 i zeljeznička pruga.

Sjedište Kantona je u Zenici, koja je treći grad po broju stanovnika u Federaciji BiH, i četvrti grad u Bosni i Hercegovini.

Tabela 1. Opšti pokazatelji

1991 1998 2006 2008 2009

Broj stanovnika 475.431 428.870 401.590 400.848 400.602

Gustina naseljenosti (st/km2) 149 128 120 120 120

Natalitet ( ‰ ) 16,7 13 9,3 10,5 10,3

Mortalitet ( ‰ ) 5,9 7,0 7,6 7,9 7,9

Dojenačka smrtnost ( ‰ ) 18,1 21,2 11,4 8,3 8,5

Prirodni priraštaj ( ‰ ) 10,8 6,0 1,7 2,7 2,4

Poredeći podatke prema vrijednostima u Federaciji BiH zapaža se da je stopa nataliteta u Federaciji nešto malo manja (9,6‰) nego na Kantonu, stopa mortaliteta nešto veća (8,2‰), stopa dojenačke smrtnosti je manja (7,2‰), i prirodni priraštaj je također manji (1,4‰). Dakle opšti vitalni pokazatelji su u granicama prosječnih Federalnih vrijednosti. Trendovi za Kanton u odnosu na 2008. godinu pokazuju blagi pad nataliteta i prirodnog priraštaja, ali imamo također i porast dojenačke smrtnosti kao negativnu vrijednost.

STANOVNIŠTVO Prema procijeni Federalnog zavoda za statistiku sredinom 2009. godine na

području Kantona je živjelo 400.602 stanovnika. Distribucija stanovništva prema dobnim skupinama na Kantonu i po opštinama je predstavljena u slijedećoj tabeli.

Tabela 2. Distrubucija stanovništva Kantona po dobnim grupama u pojedinim opštinama

Kanton - opština

ukupno starost (%) 0 - 14 15 - 64 65+

ZDK 400.602 75.995 (19) 275.219 (69) 49.388 (12)

Breza 14.594 2.571 (18) 10.089 (69) 1.943 (13)

Doboj jug 4.523 986 (22) 3.113 (69) 424 (9)

Kakanj 43.306 7.408 (17) 30.828 (71) 5.070 (12)

Maglaj 23.403 4.138 (18) 16.249 (69) 3.016 (13)

Olovo 12.406 2.412 (19) 8.276 (67) 1.718 (14)

Tešanj 48.159 10.703 (22) 33.008 (71) 3.448 (7)

Usora 6.968 1.061 (15) 4.741 (68) 1.166 (17)

Vareš 10.743 1.602 (15) 6.851 (64) 2.290 (21)

Visoko 40.301 8.160 (20) 28.019 (70) 4.122 (10)

Zavidovići 38.027 8.059 (21) 26.015 (68) 3.953 (11)

Zenica 127.105 22.518 (18) 85.709 (67) 18.878 (15)

Žepče 31.067 6.377 (21) 21.321 (69) 3.369 (10)

Starosna struktura stanovništva odgovara stacionarno-regresivnom tipu i gledajući

po opštinama najnepovoljnija je situacija u opštinama Vareš, Usora i Zenica a povoljna u opštinama Tešanj, Doboj jug i Žepče. Ovo je izuzetno važan podatak, jer starosna struktura stanovništva uvjetuje specifičnost zdravstvenih potreba. Ona predstavlja polaznu osnovu za planiranje i programiranje mjera koje je neophodno provoditi u zajednici u cilju optimalnog zadovoljavanja potreba u području zdravstvene zaštite i unapređenja zdravlja u okviru ograničenih resursa.

PRIRODNO KRETANJE STANOVNIŠTVA

Tokom 2009. godine na ZDK je ukupno rođeno 4.116 djece, od čega je njih 99,9% rođeno uz u zdravstvenoj ustanovi, jedno dijete je rođeno van zdravstvene ustanove bez stručne pomoći. Od ukupno rođenih 4.108 je živorođenih, a 8 njih je mrtvorođeno. Od ukupno živorođenih 2.156 je muških i 1.952 su ženska djeca.

Ukupno umrlih u 2009. godini na Kantonu je bilo 3.147, od čega njih 1.651 je

muških i 1.496 je ženskih. Od toga je 35 umrle dojenčadi , i 96 nasilnih smrti. Prirodno kretanje stanovništva predstavlja odnos između živorođenih i umrlih za

jedan period na određenom mjestu i govori nam o tome kako raste stanovništvo. Ovaj

vitalni indeks za ZDK u 2009. godini iznosi 131 što znači da je na 100 umrlih 131 živorođenih, i manji je u odnosu na predhodnu godinu za 3. Pored ovog vitalnog događaja za procijenu vitalnog stanja stanovništva i funkcioniranje zdravstvene službe važni su i drugi pokazatelji kao što su: natalitet, mortalitet, stopa prirodnog priraštaja, dojenačka smrtnost... Praćenje parametara zdravlja i bolesti, kod stanovništva našeg područja, rezultira slikom niskog nataliteta i nepovoljnim prirodnim priraštajem. Dojenačka smrtnost je nešto lošija u odnosu na 2007. i 2008. godinu. Ove pokazatelje u proteklih nekoliko godina prikazuje tabela 3.

Tabela 3. Vitalni pokazatelji za ZDK u periodu od 1991-2008. godine 1991 1999 2000 2002 2004 2005 2006 2007 2008 2009 Natalitet (‰) 16,7 11,8 11,9 10,5 9,8 9,7 9,4 9,6 10,5 10,3 Mortalitet (‰) 5,9 7,0 8,2 7,4 7,5 7,8 7,7 8,0 7,9 7,9 St.pri. prirašta. (‰) 10,8 4,8 3,7 3,1 2,3 1,9 1,7 1,6 2,7 2,4 Dojen. smrtnost (‰) 18,1 17,8 16,2 13,0 6,6 9,0 11,4 7,5 8,3 8,5

Prikazani podaci nisu povoljni s aspekta razvoja zadovoljavajućih populacijskih

parametara. Natalitet je izrazito nizak. Istina ima povoljnije vrijednosti i ima uzlazan trend od 2006. godine, kada je imao najnižu vrijednost u poslijeratnom periodu, na ovamo čemu uzrok mogu biti različiti faktori od socijalne sredine, ekonomske moći, stope fertiliteta...što bi možda trebalo istražiti. Stopa prirodnog priraštaja je u 2007. godini imala najnižu vrijednost, i vidimo da je daljni pad te stope u 2008. godini zaustavljen, dok je u 2009. nešto niža. Kakav trend te stope u narednom periodu možemo očekivati, s obzirom na sada lošiju ekonomsku situaciju i jednu životnu nesigurnost ostaje da vidimo.

Grafikon 1. Vitalna statistika u ZDK i FBiH u 2009. godini

10,3

7,9

2,4

8,59,6

8,2

1,4

7,2

0

2

4

6

8

10

12

natalitet mortalitet prirodni prirast dojenačka smrtnost

ZDK

FBiH

Posmatrajući pokazatelje vitalne statistike, možemo uočiti da su stope ntalitata i prirodnog prirasta povoljnije nego u Federaciji, dok dojenačka smrtnost ima nešto malo nepovoljniju stopu.

Grafikon 2. Vitalni događaji po mjesecima 2009. godine

268 341296

322 320

377406

340

407 394

280

357

254

271

302

246218

267

262

241

247

296 226 317

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

živorođeni

umrli

vitalni index

Prateći vitalne događaje rođenja, umiranja i vitalni indeks po mjesecima 2009.

godine uočava se da je najkritičniji period (najmanji vitalni indeks) bio u januaru, martu i decembru, što je i inače trend posljednjih nekoliko godina.

Prema statističkim indikatorima stopa prirodnog priraštaja manja od 5 ‰ je izrazito nepovoljna i pokazuje da društvo nije sposobno ni za osnovnu reprodukciju. Stopa dojenačke smrtnosti, koja je 2003. i 2004. godine bila u nivou evropskog prosjeka, ima blage ekscese u 2005. i 2006. godini, da bi u 2007., 2008. i 2009. godini ponovo imala zadovoljavajuće vrijednosti. Distribuciju nekih vitalnih pokazatelja po opštinama Kantona prikazuje grafikon 2.

Grafikon 3. Stopa nataliteta i prirodnog prirasta po opštinama Kantona

-6,0

-4,0

-2,0

0,0

2,0

4,0

6,0

8,0

10,0

12,0

14,0

Kant

on

Brez

a

Dobo

j Jug

Kaka

nj

Mag

laj

Olo

vo

Teša

nj

Uso

ra

Vare

š

Viso

ko

Zavi

dovi

ći

Zeni

ca

Žepč

e

natalitet

stop.prir.priraštaja

Kao i proteklih godina najnepovoljnija stopa prirodnog priraštaja je u opštinama Usora, Vareš, Breza i Olovo dok nepovoljnu stopu ima Kanton u cjelini. Nijedna općina nema stopu veću od 5‰.

Grafikon 4. Trend dojenačke smrtnosti za period od 1991 do 2009 godine na ZDK

18,1 17,816,2

12,9 13

7,1 6,69

11,4

7,5 8,3 8,5

0

5

10

15

20

1991 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

Po pojedinim opštinama dojenačka smrtnost je prikazana grafikonom 5. Grafikon 5. Dojenačka smrtnost u promilima po pojedinim opštinama Kantona.

16,9

22,7

11,8

0,0

9,811,3

0,0

12,810,8

4,36,1

12,8

0,0

5,0

10,0

15,0

20,0

25,0

S obzirom da se radi o statistici malih brojeva rezultati na nivou opština nisu značajni za procijenu funkcioniranja zdravstvene zaštite niti zdravstvenog stanja stanovništva, što možemo zaključiti i prema razlikama koje su značajne za pojedine opštine u 2006., 2007., 2008. i 2009. godini. Ali je svakako značajno pratiti trend kretanja ovog indikatora na nivou Kantona gdje se može posmatrati kao relevantan pokazatelj.

Na području Kantona je u 2009. godini nasilno izgubila život 101 osoba; u 2008. 113 osoba, u 2007 ih je bilo 130, u 2006. je nasilno poginulih 107, 2005 i 2004 godini ih je bilo po 98. Dakle zapaža se trend porasta nasilno umrlih. Nasilni mortalitet po uzrocima bit će kasnije obrađen.

POLITIČKA I SOCIOEKONOMSKA SITUACIJA Zeničkodobojski kanton čini 12 opština sa 400.602 stanovnika. Sjedište Kantona je

u Zenici. Zakonodavnu vlast čini Skupština Kantona sa 35 poslanika, a izvršnu čini Vlada na čijem je čelu Premijer. Tabela 4. Neki socio-ekonomski pokazatelji za Federaciju BiH u 2009. godini

FBiH ZDK TK USK SBK SK Nezaposleni % (2008)

15,24% (14,84%)

16,40%(17,65%)

17,90% (17,38%)

13,48% (12,86%)

14,66% (14,35%)

15,65% (15,03%)

Zaposleni % (2008)

18,31% (18,51%)

17,57% (18,28%)

16,42% (16,67%)

11,28% (12,03%)

14,62% (14,85%)

28,20% (28,11%)

Prosječna neto plaća KM

792,08 (751,30)

660,86 (621,15)

725,82 (707,10)

738,85 (685,98)

650,90 (608,01)

1.109,31 (941,34)

Udio zvanično zaposlenih u ukupnom stanovništvu Federacije u 2009. godini je bio

18.31%, a na ZDK 17,57%. Dakle recesija je imala uticaja na zaposlenost, pa pad uposlenosti.

Tabela 5. Zaposleni na Kantonu po godinama

1991. 1998. 2002. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. Zaposleni 114.316 68.900 67.574 66.718 66.658 70.918 73.267 70.386

Grafikon 6. Distribucija zaposlenih i nezaposlenih po opštinama Kantona u 2008. Godini

Prosječna mjesečna plata na Kantonu je bila 660,86 KM.

2921

864

7388

3160

1754

8422

1365

1457

8666

5485

2604

3

3382

1832

1014

5971

5465

1778

7771

1005

1310

7128

6609

2154

3

4719

brez

a

dobo

j jug

kaka

nj

mag

laj

olov

o

teša

nj

usor

a

vare

š

viso

ko

zavi

dovi

ći

zeni

ca

žepč

ezaposleni nezaposleni

Grafikon 7. Prosječne plate po opštinama Kantona u 2008. godini

660,

86

686,

8

607,

45 845,

05

576,

62

566,

06

567,

19

558,

52

605,

73

538,

81

528,

28

737,

31

545,

05

0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

ZDK

brez

a

dobo

j jug

kaka

nj

mag

laj

olov

o

teša

nj

usor

a

vare

š

viso

ko

zavi

dovi

ći

zeni

ca

žepč

e

Prema podacima Kantonalnog Zavoda zdravstvenog osiguranja u 2009. godini zdravstveno osigurano je bilo 348.042 stanovnika. Oko 52.560 stanovnika je zdravstveno neosigurano. Zakonska regulativa omogućuje svim stanovnicima zdravstveno osiguranje. Postavlja se pitanje zašto je ovoliko neosiguranih, ko su te osobe, kakva je struktura neosiguranih, da li uopšte postoje...? Je li neko toliko neodgovoran da ne želi da se osigura ili postoje sitemske prepreke da se oni osiguraju?

Među indikatorima zdravstvene politike značajne pretpostavke su: - politička saglasnost u odnosu na jednakost i uzajamnost u pružanju zdravstvene

zaštite, - distribucija resursa, - učešća zajednice i vanzdravstvenih sektora u unapređenju zdravlja.

Politička saglasnost ne postoji ni u pogledu jednakosti ni u pogledu uzajamnosti. U zakonu o zdravstvenom osiguranju i zakonu o zdravstveno zaštiti formalno-pravno je dat naglasak na uzajamnost i jednakost u osiguranju zdravstvene zaštite. Ali zakonima dopušteno postojanje kategorije neosiguranih lica i faktičko stanje na terenu o mogućnosti korištenja resursa nam govori da ovi osnovni principi nisu primjenjeni. Distribucija ljudskih resursa također nije ravnomijerna.

I dalje postoji nesklad između zakonskih riješenja i praktičnog pružanja zdravstvene zaštite stanovništvu. Zapaža se jedan neodgovoran odnos između subjekata u zdravstvenom sistemu. Na Federalnom nivou su propisane odredbe koje je nekada teško provesti iz različitih razloga na nižem nivou. Na osnovu neusklađenih zakonskih riješenja u zakonu o zdravstvenoj zaštiti omogućeno je da se na terenu formiraju zdravstvene ustanove koje se, zahvaljujući tome što im je osnivač opština, mogu razvijeti neracionalno. U pojedinim domovima zdravlja imamo supermoderne tehnologije tercijarne zdravstvene zaštite (inače se koriste samo u kliničko-univerzitetskim centrima) čija upotreba niti razvoj kadra za njihovo opsluživanje nije racionalno na nivou domova zdravlja. Na drugoj strani imamo domove zdravlja koji jedva da mogu pružiti osnovnu zdravstvenu zaštitu i po

prisutnim tehnologijama i po kadrovskim mogućnostima. To stavlja stanovništvo Kantona u neravnopravan položaj u potrošnji sredstava izdvojenih za zdravstvenu zaštitu.

Neravnopravnost u potrošnji sredstava, ili u dostupnosti jednakom obimu zdravstvene zaštite postoji i zbog tendencije četiri rubne opštine prema Kantonu Sarajevo (Visoko, Breza, Vareš i Olovo) da troše više sredstava na liječenje van Kantona nego sve druge opštine na Kantonu. Zapravo su u povlaštenom položaju jer sekundarnu i tercijarnu zdravstvenu zaštitu ostvaruju u bolje opremljenim, opremom i kadrovima, klinikama UKC Sarajevo, iako bi većinu tih usluga dobili u Kantonalnoj bolnici u Zenici jeftinije. Ovakav pristup se pravda blizinom UKC Sarajevo. Ovo stanje je još izraženije u 2008. godini, na što je uticalo povećane cijene usluga ali i povećan broj upućenih osiguranika prema UKC Sarajevo iz četiri rubne opštine.

Tabela 6. Pregled potrošnje po općinama za liječenje u UKC Sarajevo u 2007. 2008.i 2009. godini

Opština Br.

osiguranih 2009.

Prosječni troškovi po

osigu. u 2007. KM

Prosječni troškovi po

osigu. u 2008. KM

Prosječni troškovi po

osigu. u 2009. KM

1 BREZA 12.487 77,40 104,89 105,37 2 OLOVO 10.753 117,00 162,64 182,23 3 VAREŠ 8.890 51,43 99,35 80,84 4 VISOKO 39.200 41,26 69,98 61,35 5 UKUPNO (1+4) 71.330 60,58 93,96 90,16 6 KAKANJ 36.917 8,94 14,82 13,25 7 MAGLAJ 20.375 7,07 8,00 13,61 8 TEŠANJ 39.439 8,09 9,01 11,89 9 ZAVIDOVIĆI 34.143 8,04 7,81 10,93 10 ZENICA 111.697 8,87 12,74 17,11 11 ŽEPČE 24.880 8,33 9,41 12,51 12 DOBOJ JUG 4.742 7,23 4,69 11,04 13 USORA 4.519 2,73 4,58 4,17 14 UKUPNO (6-13) 276.712 8,35 10,96 14,10 15 UKUPNO (5+14) 348.042 19,01 28,17 29,69

Upućivanje osiguranika opština Visoko, Breza, Olovo i Vareš na liječenje u UKC

Sarajevo značajno povećava rashode za liječenje van Kantona, tim prije što se na klinici liječe sve vrste oboljenja od nivoa opšte bolnice do nivoa visokodiferencirane zdravstvene ustanove. Preko 80% ovih oboljenja uspješno se liječi u bolničkim ustanovama ZDK.

Pored toga, i dalje postoji praksa nepoštivanja odredbi o neposrednom učešću

pacijenata u plaćanju dijela troškova zdravstvene zaštite, koje je donijelo Kantonalno ministarstvo zdravstva, te se u javnozdravstvenim ustanovama proizvoljno ili po nekim lokalnim odlukama naplaćuju zdravstvene usluge. Dodatno usložnjava situaciju nejasno razgraničenje između ugovorenih obaveza i komercijalnih programa, možda nekad i namjerno, te se bolesni vrlo lako dovedu u situaciju da ne znaju što moraju a što ne moraju platiti. Također, i dalje postoji tendenca neracionalne, nekada i nepotrebne upotrebe zdravstvenih tehnologija. U sveopštoj komercijalizaciji javnozdravstvenih

ustanova pacijenti se šalju na sve moguće pretrage samo da im se uzmu novci. U tom nastojanju krše se sva moguća prava pacijenata.

Učešće zajednice i vanzdravstvenog sektora u unapređenju zdravlja je vrlo malo. Prema podacima Svjetske zdravstvene organizacije zdravstveni sektor ima samo 10% uticaja na zdravstveno stanje stanovništva, dok je 90% izvan uticaja zdravstva. Ovdje značajnu ulogu imaju ekonomska situacija, stopa siromaštva, društveni stavovi i navike pojedinca, mediji, državni kontrolni mehanizmi i slično.

3. ZDRAVSTVENO STANJE STANOVNIŠTVA

Za procijenu zdravstvenog stanja stanovništva važni su slijedeći pokazatelji: očekivana dužina života, stopa smrtnosti (mortalitet), stopa dojenačke smrtnosti, vodeći uzroci smrtnosti, vodeća oboljenja (morbiditet), a kao posebne indikatore pratimo stanje zdravlja žena i dijece.

Opća stopa smrtnosti u 2009. godini na ZDK je bila 7,9‰ a stopa dojenačke smrtnosti je bila 8,5‰, i viša je nego u 2008. godini. MORTALITET (SMRTNOST)

U 2009. godini na Kantonu je ukupno umrlo 3.113 osoba. Od toga je 1.470 žena, a 1.643 muških. Umrlo je 35 dojenčadi, a nasilnih smrti je bilo 101. U 2009. godini najčešći uzrok nasilne smrti su bili saobraćajni udesi, dok broj nasilnih smrti uzrokovanih samoubitstvom smanjio za više od polovine nego predhodnih godina.

Tabela 7. Nasilne smrti po uzrocima na ZDK

2005. 2006. 2007. 2008. 2009. Samoubistvo 28 35 38 50 20 Saobraćajni udesi - 42 42 41 44

U zdravstvenim ustanovama je umrlo 41,9% a kod kuće 51,7% osoba. Prosječna starost umrlih je 68,83 godine. Prosječna starost umrlih muškaraca je

66,77 godina, a žena 71,18 godine. Pored opšteg mortaliteta veoma je važan i specifični mortalitet, koji iskazan kroz

stope vodećih uzroka smrti daje sliku uzroka umiranja na Kantonu.

Grafikon 8. Vodeći uzroci smrti na Kantonu u 2009. godini

Kako se vidi iz prikaza vodeće bolesti zbog kojih nastupa smrt su bolesti srca i krvnih sudova sa 52% učešća, zatim slijede maligne bolesti sa 21% te poseban entitet metaboličkih bolesti – šećerna bolest sa 7%. Među kardiovaskularnim bolestima najčešće se javlja srčana slabost, akutni srčani udar i moždani udar. Kod malignih bolesti najčešće se javljao malignom pluća, maligni tumor želudca, maligni tumor jetre, te maligni tumor dojke. Fibroza i ciroza jetre su vodeći uzroci smrti iz grupe oboljenja probavnog sistema.

Grafikon 9. Stope umrlih od malignih bolesti i bolesti kardiovaskularnog sistema po opštinama ZDK u 2009. godini na 1000 stanovnika

0,00

1,00

2,00

3,00

4,00

5,00

6,00

1%21%

7%

52%

3%3%

6%7%

TBC

maligne bol.

šećerna bol.

KVS

respiratorne bol.

bol. Probavnog trakta

nepoznat uzrok

ostalo

MORBIDITET (OBOLIJEVANJE)

Morbiditet kao indirektni pokazatelj zdravlja i direktni pokazatelj bolesti se prati registracijom konačnih dijagnoza u izvještajima svih nivoa gdje se pruža zdravstvena zaštita stanovništvu. Na osnovu zakonom propisanih izvještaja, koje je Zavod u obavezi da obrađuje, sačinjena je morbiditetna lista. Registrirani vanbolnički morbiditet uveliko ovisi od starosne i polne strukture stanovništva, dostupnosti zdravstvene zaštite, navika i standarda građana. Iako neka bolest može pogoditi čovjeka u bilo kojoj životnoj dobi, ipak su neka karakteristična za određene starosne grupe. Tako su vodeća oboljenja po dobnim skupinama različita. Najčešće bolesti razvrstane po dobnim grupama na Kantonu 2009. godine prikazane su na tabeli 8. Tabela 8. Broj oboljelih od grupa oboljenja po dobnim skupinama i stopa na 100.000 stanovnika

Ukupno Na 100000 stanovnika

do 1 g 1 - 6 7 - 14 15-18 19-64 preko

64 Zarazne bolesti 14704 3670 1428 3570 2985 668 5227 826 Maligne bolesti 3173 792 10 17 28 24 2178 916 Bolesti krvi i krvotvornih

10767 2688 1240 1905 1045 432 4900 1245

Endokrine i t b ličk b l ti

14892 3717 262 322 139 157 8624 5388 Duševne bolesti 10411 2599 0 9 59 117 8089 2137 Bolesti nervnog i t

3662 914 17 72 156 102 2438 877 Oboljenja oka 9104 2273 475 1020 1113 565 4039 1892 Oboljenja uha 10095 2520 780 1499 1406 718 4000 1692 Oboljenja cirkulac. i t

44896 11207 2 16 14 136 26210 18518 Oboljenja respirat.sist. 114245 28518 9397 25334 23354 10750 33955 11455 Oboljenja probavnog i t

25928 6472 697 2579 2393 1473 13606 5180 Oboljenja kože 16241 4054 1247 2435 2314 1089 7436 1720 Oboljenja kostiju, mišića i zglobova

27872 6958 34 78 329 365 20026 7040

Oboljenja urogenitalnog sistema

30124 7520 367 1312 1580 891 21714 4260

Nedovoljno definirana t j

7691 1920 501 1623 1324 417 3130 696 Povrede 16843 4204 307 1488 2699 1475 9900 974

UKUPNO: 360648 90027 16764 43279 40938 19379 175472 64816

Vodeće bolesti od kojih je stanovništvo Kantona bolovalo jesu respiratorne bolesti, zatim bolesti kardiovaskularnog sistema a zatim bolesti urogenitalnog sistema. U ATD dispanzerima domova zdravlja ZDK na kraju 2009. godine bilo je registrirano ukupno 243 slučajeva oboljelih od tuberkuloze. Od toga je bilo 231 slučaj respiratorne TBC.

GGrraaffiikkoonn 1100.. ssttooppee oobboolljjeelliihh oodd ttuubbeerrkkuulloozzee nnaa 110000..000000 ssttaannoovvnniikkaa ppoo ooppššttiinnaammaa uu 22000099.. GGooddiinnii

0,0

100,0

200,0

300,0

400,0

500,0

600,0

Značajno je napomenuti da kod morbiditeta povrijeđenih značajnu ulogu imaju saobraćajni udesi. Kod ukupno 4.022 saobraćajna udesa evedentirana je 981povrijeđena osoba od čega je teže povrijeđeno 217 lice a lakše 764. Smrtno je stradalo 44 lica. Broj saobraćajnih udesa je nešto manji nego u 2008. godini. Morbiditet kod djece starosne dobi od 0-6 godina starosti

Pet vodećih grupa oboljenja kod djece do 6 godina starosti je učestvovalo sa 71,27% u ukupnom registriranom morbiditetu u primarnoj zdravstvenoj zaštiti predškolske djece.

Grafikon 11. Procentualni odnos među pet vodećih oboljenja kod djece do 6 godina starosti

5% 5%2%

56%3%

29%

Dijareja i gastroenteritvjerovatno infekt.porij

Anemije uzrokovanenedostatkom željeza

Cistitis

Akutne infekcijerespiratornog trakta

Infekcije kože i potkožtkiva

ostalo

Najčešće oboljenje djece do 6 godina starosti jesu akutne infekcije respiratornih

puteva zatim slijede anemije uzrokovane nedostatrkom željeza te upale probavnog trakta.

Morbiditet kod školske djece i omladine

Pet vodećih oboljenja školske djece i omladine je učestvovalo sa 64,63% u ukupnom registriranom morbiditetu u primarnoj zdravstvenoj zaštiti školske djece i omladine.

Grafikon 12. Procentualni odnos među pet vodećih oboljenja kod školske djece i omladine

3% 2% 3%

54%

3%

35%

Dijareja i gastroenterit.vjerovatno infekt.porijeklaAnemije uzrokovanenedostatkom željezaOboljenja oka i adneksa

Akutne respiratorne infekcije

Infekcije kože i potkožnog tkiva

Ostalo

Akutne infekcije gornjih respiratornih puteva su najčešće oboljenje, zatim slijede

proljevi, infekcije kože i upale oka...

Morbiditet kod stanovništva starosti od 19 do 64 godine starosti

Pet vodećih oboljenja odraslih je učestvovalo sa 39,76% u ukupnom registriranom morbiditetu u primarnoj zdravstvenoj zaštiti odraslih.

Grafikon 13. Procentualni odnos među pet vodećih oboljenja kod odraslih

11%

16%

6%

4%3%

60%

Hipertenzivna oboljenja

Akutne infekcije respiratornihputeva

Druge dorzopatije

Cistitis

Poremećaji menstruacije

Ostalo

I kod ove grupe stanovnika akutna upalna oboljenja pluća su vodeće oboljenje, zatim slijedi hipertenzija, pa dorzopatije. Morbiditet kod stanovništva starijeg od 65 godina

Pet vodećih oboljenja starijih od 65 godina je učestvovalo sa 45,49% u ukupnom registriranom morbiditetu u primarnoj zdravstvenoj zaštiti ove populacione grupe.

Grafikon 14. Procentualni odnos među pet vodećih oboljenja kod starijih od 65 godina

6%

20%

11%

4%4%

55%

Dijabetes

Hipertenzivna oboljenja

Akutne infekcije respiratornihputeva

Druge dorzopatije

Cistitis

Ostalo

Hipertenzivno oboljenje je najčešće oboljenje kod stanovništva starijeg od 65 godina, zatim slijedi akutna infekcija gornjih respiratornih, potom dijabetes melitus pa upala mokračne bešike te bolesti kičme. HRONIČNA OBOLJENJA

Hronična oboljenja prestavljaju naročito značajno opterećenje kako za zdravstveni sistem, tako i za pacijenta i cijelokupno društvo. Ona su uzrok ranog mortaliteta, invalidnosti i nesposobnosti, dugotrajnog odsustva sa posla i ličnog nezadovoljstva vlastitim stanjem.

Prema nekim istraživanjima u prosijeku svaki stanovnik stariji od 60 godina ima tri hronična oboljenja, među kojima su najčešće bolesti srca i krvnih žila, oboljenja koštano-mišićnog sistema, oboljenja probavnog sistema, šećerna bolest, poremećaji duševnog zdravlja. Poseban problem predstavljaju maligne bolesti (zloćudni tumori) čija je učestalost u porastu. Postoji značajna razlika u oboljevanju od nekih hroničnih bolesti u ovisnosti o spolu, starosti i mjestu stanovanja. Hronična kardiovaskularna oboljenja

Prema statističkim pokazateljima vodeći uzrok mortaliteta kod nas su kardiovaskularna oboljenja. To su također i vodeći uzroci obolijevanja kod radnoaktivnog stanovništva i lica treće dobi. Znatan broj ovih bolesnika ima smanjenu radnu sposobnost, ekonomske, emotivne i druge smetnje.

Nastanak većine ovih bolesti se može preduprijediti zdravijim odnosom prema nekim navikama (stilovima življenja), a kod već oboljelih se može spriječiti pojava komplikacija i rizik od prerane smrti. Glavni rizici za pojavu ovih bolesti su dakle nepovoljne navike i nepovoljna životna okolina kao što su stresne situacije, neodgovarajuća ishrana, pušenje.

Pet vodećih hroničnih oboljenja kardiovaskularnog sistema učestvuju sa 85,94% u ukupnom morbiditetu hroničnih KVS obloljenja.

Grafikon 15. Procentualni odnos među pet vodećih KVS hroničnih oboljenja

1%

82%

11%4% 2% Hronično reumatsko srčano

oboljenje

Hipertenzivna oboljenja

Ishemičko oboljenje srca

Poremećaji sprovođenja srčanog ritma

Cerebrovaskularna oboljenja

Zapaža se da je glavno hronično obljenje cirkulatornog sistema povišen krvni pritisak, od koga je na Kantonu u 2009. godini bolovalo 31.494 ili 7,86% stanovništva. Poremećaji mentalnog zdravlja

Pored bolesti cirkulatornog sistema, poremećaji mentalnog zdravlja su također značajan faktor nesposobnosti radnoaktivnog stanovništva.

Grafikon 16. Struktura vodećih poremećaja mentalnog zdravlja

4%2%

17%

21%

56%

Alkoholizam

Bolesti ovisnosti

Šhizofrenija ,šhiz. i sumanuti poremećaji

Poremećaji raspoloženja(afektivni)

Neuroze

Najčešća oboljenja ove grupe bolesti jesu neurotski poremećaji. Primjetan je

generalni trend porasta neurotskih poremećaja; u 2003. godini bilo je ukupno 4780 oboljelih u ovoj grupi bolesti, u 2004. godini 4712, u 2005.godini 5072, u 2006.godini 5426, u 2007. godini 4901, u 2008. godini 5180 slučajeva i u 2009. 5283 slučaja. Samoubistva

Samoubistva nastaju kao posljedica mentalnog poremećaja, te mogu poslužiti kao indikator stanja mentalnog zdravlja. Prema podatcima prikupljenim od matičnih ureda po prijavama smrti tokom 2009. godine na području Kantona su evidentirana 20 samoubistva, što je znatno manje nego prošle godine kada ih je bilo 50. Po načinu izvršenja 8 ih je izvršeno vješanjem, 6 vatrenim oružjem, 2 oštrim predmetom, 2 trovanjem i 2 skokom s visine. Po polnoj strukturi njih 7 su žene i 13 muškarci. Najviše samoubistava su izvršile osobe starosti od 60 do 70 godina (3), od 40 do 50 godina (2), 0d 30 do 40 (2), od 25 do 30 godina (1) i od 18 do 24 (2). Maligna oboljenja

Uz oboljenja cirkulatornog sistema, maligne bolesti predstavljaju simbol patologije savremenog čovjeka. U svim zemljama, pa i u našoj, stopa obolijevanja je u stalnom porastu. Oko 17,1 milion smrti u svijetu je uzrokovan malignim oboljenjima, od čega je čak 17% njih uzrokovano rakom pluća. Smrtnost od raka pluća je u svijetu je u zadnjem desetljeću porasla za oko 30%. Prema podacima prispjelim iz zdravstvenih ustanova primjetan je lagan rast oboljelih i umrlih od malignih bolesti. Prema dostupnim podacima otprilike 50% njih umre od malignih bolesti tokom godine.

Grafikon 17. Trend kretanja malignih bolesti na ZDK u periodu 2001-2009. godina

890 8921063 1065

1188 11791409

1708 1673

497 553 595 644 624 636

0200400600800

10001200140016001800

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

Oboljeli Umrli

U strukturi uzroka smrti od malignih oboljenja u 2009. godini je bio rak pluća i bronha najučestaliji sa procentom od 24,6% u ukupnom umiranju od malignih bolesti, na drugom mjestu karcinom želudca, dojke, gušterače, jetre i rektuma; u 2007. godini najučestaliji malignom jetakođer bio rak pluća i bonha, zatim rak debelog crijeva, na trećem mjestu rak želudca... Struktura od 2006. se značajno promijenila kada je vodeće

maligno oboljenje bilo rak dojke. Razlozi ovoj promjeni mogu biti različiti, od promijenjenih dijagnostičkih uslova, preventivnih programa, terapijskih procedura ili do populacijskih karakteristika, ali u svakom slučaju treba istražiti razlog. U svakom slučaju još uvijek je veliki broj preventabilnih i izlječivih malignoma koji su uzrokovali smrt (rak debelog crijeva, rak dojke, rak želudca, ženskih polnih organa...).

Grafikon 18. Struktura umrlih od malignih oboljenja na ZDK u 2009. godini

9%

5%

6%

6%

25%

7%

42%

Rak želudca

Rak rektuma

Rak jetre

Rak gušterače

Rak pluća

Rak dojke

Ostalo

Grafikon 19. Zastupljenost muškaraca i žena kod umrlih od pojedinih vrsta malignoam u 2009.

0

20

40

60

80

100

120

140

rak

želu

dca

rak

debe

log

crije

va

rak

rekt

uma

rak

jetr

e

rak

gušt

erač

e

rak

pluć

a

rak

moz

ga

rak

mok

račn

e be

šike

muškarci žene

Oboljenja koštano-mišićnog sistema

Koštano-mišićna oboljenja, zbog svoje prirode i brojnosti, predstavljaju značajan javnozdravstveni problem. Ona su najčešći uzroci rane invalidnosti, odsustvovanja s posla radnoaktivne populacije, uzrokuju znatne teškoće oboljelom a za zdravstvenu službu također predstavljaju značajno finansijsko opterećenje. Najzastupljenija oboljenja ove vrste na Kantonu u 2009. godini su bolesti kičmenog stupa, zatim bolesti zglobova pa slijedi reumatoidni artritis.

Grafikon 20. Struktura vodećih koštano-mišićnih bolesti na ZDK u 2009. godini

7% 7%10%

26%

50%

Reumatoidni artritis

Artroze

Cervikalni porememećaji intervertebralnih diskovaDruge dorzopatije

Ostalo

ZDRAVLJE ŽENA Žene zdravstvenu zaštitu na nivou primarne zdravstvene zaštite ostvaruju u

ambulantama opće/porodične medicine i u ambulantama za zdravstvenu zaštitu žena (ginekološko-akušerske ambulante). Ima više parametara kojima možemo ocijeniti stanje zdravlja žena, a jedan od najvažnijih jeste pokazatelji smrtnosti žena. Od ukupnog broja umrlih žene čine 47,2%, najčešće su umirale od bolesti srca 35% slučajeva zatim slijede moždani udar u 10% slučajeva, od malignih bolesti je najčešći rak pluća u 2% i rak dojke u 3% slučajeva...

Grafikon 21. Procentualna struktura uzroka smrti kod žena

1%2%2% 3%

10%7%

28%10%

37%

rak želudca

rak jetre

rak pluća

rak dojke

šećerna bol.

srčani udar

bolesti srca

moždani udar

ostalo

Vodeća oboljenja ženske populacije na ZDK su u 27% slučajeva poremećaji menstruacije a zatim slijede sa 14% slučajeva upale ženskih polnih organa, sa 13% slijede menopauzalni poremećaji, sa po 9% anemija, kandidijaza i upala mokračnog mjehura,...

Grafikon 22. Procentualna struktura ženskog morbiditeta.

2% 9%3%

9%

9%

4%

14%3%

27%

13%

7%

Trihomonijaza

Kandidijaza

Benigna neoplazma dojke

Anemija zbog manjka željeza

Upala mokraćnog mjehura

Salpingitis i ooforitis

Uple ženskih polnih organa

Erozija i ektopija vrata materice

Poremećaji menstruacije

Menopauzalni i drugi perimenopauzalni poremećajiostalo

Tabela 9. Vrste i distribucija pobačaja po dobnim skupinama na ZDK u 2009. godini

DOBNE GRUPE

VRSTA I BROJ ABORTUSA SPONTANI MEDICINSKI OSTALI UKUPNO

ispod 15 g 1 0 0 1 15 - 19 g 53 11 9 73 20 - 24 g 119 34 79 232 25 - 29 g 172 49 163 384 30 - 34 g 113 56 89 258 35 - 39 g 111 59 42 212 40 - 44 g 32 19 24 75 45 - 49 g 5 2 1 8 preko 49 g 0 0 0 0

SVEGA 606 230 407 1243

Broj pobačaja je manji nego u 2007. godini kada je bilo ukupno 1565 i 2008 sa 1424

pobačaja. Smanjenje je išlo na račun namjerno izvedenih pobačaja. Učešće spontanih pobačaja, kao jedan od znakova poremećaja ženskog zdravlja, u strukturi svih abortusa iznosi 48,7% što je nešto više nego predhodnih godina (2003. god. je bilo 31%, 2004.god. 29%, 2005. god. 28,4%, 2006. god. 38,3%, 2007.god. 43% i 2008. 47%). Omjer izvršenih namjernih abortusa prema broju poroda je bbolji u odnosu na predhodne godine te na 6,5 poroda bude jedan namjerni pobačaj (u 2008. godini je na 4,8 poroda bio jedan namjerni pobačaj).

ZDRAVLJE DJECE

Zdravlje djece možemo posmatrati kroz pokazatelje dojenačke smrtnosti, novorođenačke smrtnosti, juvenilne smrtnosti kao i distribucije vodećih bolesti.

Stopa mrtvorođenosti iznosi 7,5‰; ta stopa je 2005. godine iznosila 5,4‰; 2006. godine 7,7‰; 2007. godine 5,9‰ a 2008. 3,79‰. Udio prijevremeno rođenih je 3,1% i manji je nego u 2007. godini kada je bio 3,2%. Udio porođaja sa povećanim rizikom (carski rez ili vakum ekstrakcija) je iznosio 25,14% i veći je u odnosu na 2008. godinu. Broj rođene djece sa tjelesnom težinom ispod 2.500 grama je iznosio 3,27% dok je 2008. godine iznosio 2,57%. Svi navedeni parametri ukazuju na poboljšanje funkcioniranja službe za zaštitu majke i djeteta u prenatalnom periodu.

Vodeća obljenja djece od 0 do 6 godina starosti su akutne infekcije respiratornih puteva, zatim anemije uzrokovane nedostatkom željeza te gastroenterokolitisi. Distribucija pet vodećih oboljenja dječije dobi je prikazana na slijedećem grafikonu.

Grafikon 23. Najčešće bolesti djece do 6 godina starosti u 2009. godini

5%5%

42%

11%3%

34%

Prolivi

Anemije

Akutna upala gornjih dišnih puteva

Akutni bronhitis

Infekcije kože

Ostalo

ORALNO ZDRAVLJE

Ne možemo se pohvaliti dobrim oralnim zdravljem. Ranija istraživanja zubnih oboljenja su pokazala da dijete sa sedam godina u prosijeku ima 2-3 kariozna zuba, sa 18 godina 9-12 karioznih zubi, a sa 46 godina 20 karioznih zubi. Oko 98% odrasle populacije ima karies. Pored kariesa učestalost upale desni je veoma velika.

Na području ZDK karies je vodeće oboljenje kod bolesti zuba i usta. Prevalenca kariesa u protekloj godini je bila 10.364 na 100.000 stanovnika. Na drugom mjestu su oboljenja zubne pulpe i periapikalnog tkiva sa prevalencom od 5.710 na 100.000 stanovnika a zatim slijede druga oboljenja vilice sa stopom od 2.720 oboljelih na sto hiljada stanovnika. Navedeni podaci su prikupljeni samo u javnim zdravstvenim ustanovam, te je konačan broj sigurno dosta različit, jer se navedena patologija u velikom broju riješava i u privatnim zdravstvenim ustanovama.

Posmatrajući stanje oralnog zdravlja kod školske djece, kod kojih se vrše preventivni ciljani pregledi, i za koje posjedujemo podatke po starosnim skupinama, uočava se vrlo nepovoljno stanje kod djece u prvom, drugom i trećem razredu osnovne škole gdje je nađeno najviše mliječnih karioznih zubi, a najviše stalnih kariozni zubi nađeno je u dobnom uzrastu za peti i šesti razred osnovne škole.

4. HIGIJENSKO-EPIDEMIOLOŠKA SITUACIJA

EPIDEMIOLOŠKA SITUACIJA

ZARAZNE BOLESTI

Sistem nadzora i kontrole zaraznih oboljenja regulisan je Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti koji je usklađen sa zakonima EU, te Naredbom o programu obaveznih imunizacija koju Ministarstvo zdravstva F/BIH donosi svake godine. U sistemu nadzora i kontrole zaraznih bolesti učestvuje cijeli zdravstveni sistem.

Kretanje zaraznih bolesti se prati na osnovu svakodnevno prijavljenih zaraznih bolesti u populaciji, uz analizu faktora koji pogoduju pojavi i širenju bolesti..

U toku 2009. godine na Kantonu je prijavljeno 8.000 zaraznih oboljenja, od čega je bilo 5.125 slučajeva gripe, mada se gripa javila u epidemijskom obliku samo u jednoj općini Kantona. U odnosu na isti period prošle godine akutne zarazne bolesti su brojnije za 60% slučajeva. Najbrojnije su bile kapljične zarazne bolesti koje u ukupnom obolijevanju od zaraznih bolesti učestvuju sa 83,7 %. Prosječna stopa morbiditeta od akutnih zaraznih bolesti na Kantonu je 19,92 na 1.000 stanovnika i znatno je viša u odnosu na isti period prošle godine.

Najviša stopa obolijevanja od zaraznih bolesti (40,16 na 1.000 stanovnika ) bila je u općini Visoko, a zatim u općinama Doboj Jug (28,93 na 1.000 st.) , Zenica (26,47 na 1.000 st.) i Usora (22,18 na 1.000 st.), dok je najniža stopa obolijevanja zabilježena u općini Breza (3,78 na 1.000 st.). U svim ostalim općinama stopa obolijevanja od akutnih zaraznih bolesti bila je ispod kantonalnog prosjeka.

Brucelozi među vodećim zaraznim bolestima pripada 7. mjesto. U odnosu na isti period prošle godine (kada je prijavljeno 216 slučajeva bolesti) ove godine do polovine decembra bilježimo 116 prijavljenih slučajeva bolesti. Konačno ima naznaka da su preventivne mjere urodile plodom i nadamo se da će se broj oboljelih i dalje smanjivati.

Zoonoze predstavljaju značajan problem na Kantonu već nekoliko godina.

Radi poređenja dajemo tabelarni prikaz kretanja oboljelih od zoonoza na ZDK od 2004. do 2009.

Tabela 10. Distribucija oboljelih od zoonoza po godinama i dijagnozama

OBOLJENJE Oboljeli

2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009.

Brucellosis 29 60 78 83 216 116

Echinococosis 4 6 2 4 5 9

HGRS 1 1 1 0 3 1

Leptospirosis 1 26 16 3 8 5

Q febris 11 4 8 1 2 8

Trichinelosis 0 18 1 0 0 3

Ukupno 46 115 106 91 234 142

Zoonoze predstavljaju veliki javno-zdravstveni problem kako zbog sve učestalijeg

obolijevanja ljudi tako i zbog ekonomskih posljedica koje sa sobom nose. Na prevenciji zoonoza neophodna je uska saradnja veterinara sa zdravstvenim sektorom. Broj prijavljenih slučajeva crijevnih zaraznih bolesti je manji nego prošle godine, a posebno je smanjen broj slučajeva trovanja hranom. Tome su uveliko doprinijele mjere primarne prevencije koje redovno poduzimamo u javnim objektima.

Učestalost crijevnih zaraznih bolesti je usko povezana sa higijensko-sanitarnim prilikama u javnim objektima, socijalno-ekonomskim prilikama na jednom području, te zdravstvenom edukacijom stanovništva. Posljednjih godina posvećujemo veliku pažnju zdravstvenoj edukaciji osoba koje rade na pripremi, proizvodnji, prodaji, skladištenju i usluživanju hrane.

U prevenciji kapljičnih zaraznih bolesti je teško postići zadovoljavajuće rezultate općim sanitarnim mjerama, ali je stopa obolijevanja od oboljenja koja se mogu prevenirati vakcinama izuzetno niska. Oboljenja za koja ne postoji specifična prevencija karakterizira prirodan tok sa cikličnim porastom broja oboljelih i mogućim epidemijama u određenim vremenskim intervalima.

U toku godine prijavljen je po jedan slučaj meningokokne sepse u općinama Breza i Tešanj, te dva slučaja u općini Visoko.. Ova opasna oboljenja se ne mogu predvidjeti niti prevenirati, ali je zadatak zdravstvene službe da spriječi pojavu sekundarnih slučajeva oboljenja, u čemu smo do sada uspijevali. Tako smo kod pojave ovih slučajeva podvrgli hemoprofilaksi 73 osobe iz bliskog kontakta sa bolesnikom, te spriječili pojavu sekundarnih slučajeva oboljenja.

EPIDEMIJE ZARAZNIH BOLESTI

U toku 2009. na Kantonu su prijavljene 2 epidemije zaraznih bolesti i to:

1. epidemija trihineloze u općini Žepče: 2. epidemija gripe u općini Visoko:

Ovome treba pribrojati i epidemiju bruceloze u općini Zenica koja je prijavljena još u septembru 2004, epidemiju bruceloze u općini Žepče koja je prijavljena u oktobru 2005, epidemije bruceloze prijavljene u općinama Maglaj, Visoko i Tešanj 2008.g.

Od strane zdravstvene službe poduzete su sve moguće mjere, ali eliminacija ovog oboljenja ovisi od poduzetih veterinarskih mjera i eliminacije bolesti među životinjama.

Epidemiološki timovi su tokom godine poduzimali niz protivepidemijskih aktivnosti u cilju sprečavanja širenja oboljenja: epidemiološko izviđanje i anketiranje oboljelih, dezinfekcija u toku bolesti i završna dezinfekcija, zdravstveno prosvjećivanje u porodicama i bližem okruženju oboljelih, objavljivanje edukativnih članaka o brucelozi u javnim medijima, štampanje propagandnog materijala koji je već podijeljen u hiljadama primjeraka.

Od maja 2009. smo poduzeli aktivnosti u vezi sprečavanja obolijevanja ljudi od nove gripe i uveli aktivni epidemiološki nadzor nad akutnim respiratornim oboljenjima u svim općinama, te definirali proceduru bolničkog zbrinjavanja prvih slučajeva, laboratorijskog testiranja i nadzor nad kontaktima. Izradili smo vodič za prevenciju ovog oboljenja u školama, vodič za ljekare u primarnoj zdravstvenoj zaštiti za prepoznavanje težih slučajeva bolesti, svakodnevno prikupljamo podatke o broju oboljelih i hospitaliziranih pacijenata zbog komplikacija gripe,

Zavod je štampao 10.000 letaka namijenjenih edukaciji stanovništva o simptomima i prevenciji bolesti. Epidemiolog Zavoda je član Koordinacionog tima za sprečavanje nove gripe i u odnosu na ostale kantone možemo reći da je kod nas situacija povoljnija.

Po povratku hodočasnika sa hadža organizirali smo zdravstveni nadzor nad svim hodočasnicima u cilju ranog otkrivanja nove gripe.

Početkom juna 2009. uveden je pooštren epidemiološki nadzor nad pojavom virusnog meningitisa.

Pooštren je epidemiološki nadzor sigurnosti kupališta i bazena, što je podrazumijevalo svakodnevno uzorkovanje vode i kontrolu higijenskog stanja.

Tokom ljeta smo provodili nadzor i prevenciju pojave aseptičnog meningitisa u obdaništima, a taj rad smo intenzivirali početkom školske godine, kada je neophodan nadzor i u školama.

U toku godine provođene su mjere primarne prevencije u javnim objektima, koje imaju za cilj smanjenje zaraznih bolesti i sprečavanje njihove pojave u epidemijskom obliku.

MASOVNE HRONIČNE NEZARAZNE BOLESTI

Javno – zdravstveni nadzor nad masovnim hroničnim nezaraznim bolestima je prvi korak u prevenciji ovih oboljenja. Veoma je važno detektirati osobe sa riziko faktorima za pojedina oboljenja, kako bi se neki od njih eliminirali i pojava hronične bolesti odgodila za što kasniju životnu dob.

Pratimo obolijevanja od hipertenzije, infarkta miokarda i drugih ishemičnih oboljenja srca, diabetesa i malignih oboljenja.

Obzirom da je hipertenzija rasprostranjeno oboljenje u našim krajevima i da je jedan od rizika ishemične bolesti srca, naša pažnja je usmjerena na rano otkrivanje i liječenje hipertenzije, jer tako djelujemo i na smanjenje oboljenja srca.Uz hipertenziju se često otkriju i drugi riziko faktori na koje je moguće djelovati.

Kod bolesnika oboljelih od dijabetesa tip II mnogo se može postići u kontroli bolesti higijensko – dijetetskim režimom i fizičkom aktivnošću.

Praćenjem novooboljelih od dijabetesa, na osnovu prijavljenih slučajeva, došli smo do saznanja da žene obolijevaju češće od muškaraca, mada se gojaznost kao jedan od

riziko faktora za dijabetes češće registrira među oboljelim muškarcima.Kod znatnog broja novooboljelih već u trenutku otkrivanja bolesti prisutne su komplikacije.

Za područje Kantona vodi se registar malignih neoplazmi već šestu godinu. U ovaj registar je uneseno više od 110.000 podataka koji se koriste u kontroli malignih neoplazmi na području Federacije. Zahvaljujući Registru moguće je pratiti:

regionalnu distribuciju oboljelih; dužinu preživljavanja; kvalitet zdravstvenih usluga; stopu incidence i prevalence malignih bolesti; stvarnu stopu umiranja od malignih bolesti itd.

U toku 2009.u Registar smo upisali 820 slučajeva oboljenja od malignih neoplazmi.

Neki od njih nisu oboljeli ove godine, ali su do sada bili neprijavljeni. To sigurno nije konačan broj, jer od postavljanja dijagnoze do prijavljivanja bolesti prođe izvjesno vrijeme. Osim toga, mnoge zdravstvene ustanove će zaostale prijave poslati po isteku godine, a takođe i Univerzitetski medicinski centar Sarajevo za osobe liječene van Kantona.

ANTIRABIČNA ZAŠTITA LJUDI

U toku 2009. u ambulantu za antirabičnu zaštitu javilo se 149 osoba. Za 71 osobu je propisan antirabični tretman od po pet vakcina, a 10 osoba su pored vakcine primile i antirabični serum.

U ostalim slučajevima, kad su životinje pripadale poznatom vlasniku, uspostavljena je saradnja sa veterinarskom službom radi nadzora nad životinjama .U odnosu na prošlu godinu broj osoba koje su se javile za tretman je za 10 manji.

OBAVEZNA IMUNIZACIJA

Obaveznoj imunizaciji djece pripada najvažnije mjesto u prevenciji zaraznih oboljenja i posvećuje joj se izuzetna pažnja. Zakonski propisi nalažu visok procent obuhvatnosti obveznika vakcinama u cilju stvaranja tzv. «kolektivnog» imuniteta. Samo u uslovima visokog procenta obuhvatnosti vakcinama je moguće izbjeći pojavu bolesti u epidemijskom obliku.

Početkom godine napravljen je Plan imunizacije za Kanton i svaku opštinu Kantona posebno.

U toku godine se provodi intenzivan monitoring nad izvođenjem obaveznih imunizacija na svim opštinama Kantona , monitoring nad postvakcinalnim reakcijama, vrši se kontrola hladnog lanca, te posvećuje posebna pažnja edukaciji zdravstvenih radnika koji rade na ovom programu.

I ove godine Zavod je organizirao dva edukativna seminara posvećena imunizaciji, od kojih jedan u sklopu obilježavanja Evropske sedmice imunizacije. O značaju imunizacije smo govorili i putem medija.

Ispred Svjetske zdravstvene organizacije i UNICEF-a je vršena supervizija Programa imunizacije na kantonalnom nivou i Domovima zdravlja Zenica, Žepče i Visoko.

Operativni program imunizacije djece provode porodilišta i zdravstvene ustanove primarnog nivoa. Na taj način štitimo našu djecu od 10 zaraznih bolesti.

Tabela 11. Pokrivenost hepatitis b i bcg vakcinom u porodilištima zeničko-dobojskog kantona u 2008. godini

OPŠTINE

Broj živorođenih u porodilištu

Broj vakcinisanih HEPATITIS B BCG

ZENICA 2777 2708 2642 KAKANJ 77 55 52 OLOVO 1 0 0

TEŠANJ 305 295 295 ZAVIDOVIĆI 16 16 16 ŽEPČE 1 1 1 ZBIR 3177 3075 3006

Tabela 12. Izvršena obavezna imunizacija u domovima zdravlja zeničko-dobojskog kantona u 2008. godini

Ciljna dobna skupina

Druge skupine

Vrsta vakcine Br.p

lani

rani

h

Br.v

akci

nisa

nih

Post

otak

Br.p

lani

rani

h

Br.v

akci

nisa

nih

Post

otak

A BCG 4156 98 2% 22 18 82%

J Hepatitis B 1 4156 159 4% 24 22 92%

I Hepatitis B 2 4156 3604 87% 246 177 72%

C Hepatitis B 3 4156 3315 80% 522 320 61%

A DTP 1 4156 3516 85% 262 193 74%

N DTP 2 4156 3469 83% 343 268 78%

I DTP 3 4156 3497 84% 524 313 60%

C POLIO 1 4156 3513 85% 294 226 77%

K POLIO 2 4156 3469 83% 395 293 74%

A POLIO 3 4156 3497 84% 590 346 59%

V DT 1 5 5 100% 60 35 58%

O DT 2 5 5 100% 74 24 32%

M

DT 3 5 5 100% 16 3 19%

R I Hib 1 4156 3213 77% 266 207 78%

P Hib 2 4156 3047 73% 315 204 65%

MRP 4156 3380 81% 739 421 57% Hib 3762 2772 74% 303 126 42%

I J

POLIO I 3679 2996 81% 867 527 61%

C DTPa 3608 2609 72% 31 25 81%

A POLIO II 3677 2671 73% 640 400 63%

N MRP 3699 3216 87% 1079 669 62%

I dT adult 5819 36910 63% 462 214 46%

KC

POLIO III 5750 3521 61% 290 44 15%

VA

Rubeola 810 0 0% 19 0 0%

RE

DT 57 53 93% 626 539 86%

Tetanus 5229 3983 76% 159 142 89%

Pored koordinacije obavezne imunizacije Zavod posvećuje pažnju imunizaciji prema epidemiološkim indikacijama. U tu svrhu smo aplicirali 1931 dozu različitih vakcina.

ZAKLJUČAK

Epidemiološka situacija na Kantonu je nepovoljna i nesigurna zbog :

Pojava novog uzročnika zarazne bolesti na našim prostorima (virus A(H1N1)/09 opominje na maksimalan oprez. Mada je uzročnik stigao u odnosu na ostale regije sa izvjesnim zakašnjenjem, poučeni ranijim pandemijama očekujemo po stagniranju prvog vala bolesti za izvjesno vrijeme (u prosjeku 4-14 nedjelja) drugi, pa možda i treći val koji je po iskustvu iz ranijih pandemija uvijek teži od prvog. Iz tih razloga svakodnevno provodimo aktivan epidemiološki nadzor nad akutnim respiratornim

infekcijama, bolestima sličnim gripi, oboljenjima od gripe, slučajevima pojave atipičnih pneumonija, broju hospitaliziranih pacijenata od komplikacija ovih oboljenja, slučajevima iznenadne smrti od respiratornih oboljenja, a sve u cilju ranog otkrivanja oboljelih, pravovremenog liječenja, te zdravstvenog nadzora nad kontaktima i maksimalnog sprečavanja širenja bolesti;

Zoonoze i dalje zauzimaju značajno mjesto u ukupnom obolijevanju, što znači da su žarišta među životinjama i dalje prisutna;

Imunizacija za protekli period nije urađena u granicama dovoljne obuhvatnosti ciljne grupe djece do godinu dana, kao ni drugih dobnih skupina. U toku godine povremeno je nedostajalo vakcina i za primovakcinaciju i revakcinaciju. U nekim općinama (Kakanj) procent vakcinisanih je dosta nizak, što ozbiljno narušava kolektivni imunitet. Dakle, postoji opasnost od pojave epidemija, posebno u općinama gdje je obuhvatnost vakcinama bila nedovoljna kroz duži period;

Ne znamo šta nas čeka kod pojave sezonske gripe koja se na ovim prostorima očekuje u toku januara, jer je jako malo stanovništva vakcinisano protiv ove bolesti. U uslovima istovremene cirkulacije virusa sezonske i nove gripe teško je predvidjeti ishod;.

Nedostatak sanitarnih inspektora koji bi nalagali i kontrolirali provođenje mjera primarne prevencije, a prije svega higijenske prilike u javnim objektima, može biti značajan faktor u širenju nekih zaraznih bolesti;

Na kraju, ne smije se zanemariti ni teret hroničnih masovnih oboljenja, pogotovo malignih bolesti.

SANITARNO-HIGIJENSKO STANJE

Urbanizacija, intenzivan razvoj privrede, energetike i saobraćaja, pored svojih pozitivnih efekata koje imaju, dovodi i do određenih negativnih posljedica, tako što povećavaju stepen ugroženosti životne sredine. Zagađivanje vazduha, vode i tla, buka iznad dopuštenog nivoa, prisustvo štetnih i otrovnih materija su činioci koji ugrožavaju sredinu u kojoj živimo, biosferu i ekološki sistem u cijelini.

Na osnovu istraživanja koje je Zavod vršio u saradnji sa drugim zdravstvenim ustanovama, radnim organizacijama u oblasti komunalne higijene, laboratorijskih analiza, sanitarno-higijenske i epidemiološke situacije, možemo zaključiti da su glavni sanitarno-higijenski problemi, koji generiraju ili mogu generirati nepovoljnu epidemiološku situaciju na području Zeničko-dobojskog kantona, sljedeći:

1. Nedovoljno razvijen sistem javno-zdravstvene kontrole vode za piće. 2. Loše sanitarno-tehničko stanje lokalnih vodnih objekata, a u znatnoj mjeri i gradskih

vodovoda. 3. Nedovoljan nadzor nad zdravstvenom ispravnošću vode iz lokalnih vodovoda,

bunara, kaptiranih i nekaptiranih izvora. 4. Nedovoljan obuhvat prečišćavanja komunalnih i industrijskih otpadnih voda.

5. Nepostojanje ili sanitarno-tehnička neispravnost većine lokalnih objekata za uklanjanje tečnih otpadnih materija, koje kontaminiraju površinske i podzemne vode i tako stalno i dugoročno ugražavaju zdravlje stanovnika.

6. Nezadovoljavajuće opšte higijensko stanje naselja, sa prisustvom znatnih količina krutih otpadaka po slobodnim gradskim površinama, oko posuda za prikupljanje i odvoženje smeća, na obalama vodotokova i u samom koritu vodotokova koji protiču kroz prigradska i gradska naselja.

7. Neriješeno pitanje odvoza i krajnje dispozicije smeća iz većine seoskih naselja. 8. Nedozvoljivo loše sanitarno-tehničko stanje i lokacija deponija krutih otpadaka.

Sanitarno-higijenski pokazatelji:

Namirnice, voda i sanitacija u objektima i higijena usluživanja: U 2009. godini na području ZE-DO kantona:

1. Od uzetog broja uzoraka namirnica na mikrobiološku analizu neispravnih je bilo 2,1% (2,59% u 2008. godini). Od uzetog broja uzoraka namirnica na fiziko-hemijsku analizu zdravstveno neispravnih uzoraka je bilo 1,40 (1,39% u 2008. godini).

2. Od uzetog broja uzoraka vode za piće iz lokalnih vodnih objekata je bilo 18,0% (u 2008. godini 13,3%) mikrobiološki neispravnih, a iz gradskih vodovoda, 1,28% mikrobiološki neispravnih. Od uzetog broja uzoraka vode za piće na fiziko-hemijsku analizu iz lokalnih vodnih objekta bilo je 21,9% fiziko-hemijski neispravnih (u 2008. godini 11,10%), a iz gradskih vodovoda 5,06% uzoraka je bilo fiziko-hemijski neispravnih.

3. Od uzetih briseva 2,38% (u 2008. godini 2,02)% su imali nezadovoljavajuću mikrobiološku čistoću.

Tabela 13. Bakteriološka i fiziko-hemijska ispravnost namirnica, vode za piće i briseva u 2008. godini

BAKTERIOLOŠKE ANALIZE FIZIKO-HEMIJSKE ANALIZE

NEISPRAVNO U % NEISPRAVNO U %

NAMIRNICE VODA BRISEVI NAMIRNICE VODA

2,1 18,0 2,38 1,40 21,9

Tabela 14. Broj uzetih uzoraka namirnica i predmeta opće upotrebe u 2008. godini u odnosu na potreban broj uzorkovanja (Broj stanovnika, izvor: Zavod za statistiku F BiH, 30.6.2008.godine)

BROJ STANOVNIKA

BROJ UZETIH UZORAKA

uzeto uzoraka na 1000 st.

potrebno uzeti uzoraka godišnje

potrebno uzeti uzoraka mjesečno

400602

3305

8,26

6013

502

Tabela 15. Najviša i najniža koncentracije fluorida u gradskim vodovodima na području Kantona

OPĆINA Maglaj Olovo poželjne vrijednosti

koncentracija fluorida, u mg/L

0,24 0,08 0,8 – 1,2

Grafikon 24. Bakteriološka i fiziko-hemijska ispravnost namirnica, vode za piće i briseva u 2006. godini

2,59

13,3

2,02

1,39

11,1

0

2

4

6

8

10

12

14

namirnice voda brisevi

bakteriološka analiza

fizikohemijska analiza

Koncentracije SO2 i lebdećih čestica u zraku na području grada Zenice mjerena je u 2009. godini od strane Metalurškog instituta «Kemal Kapetanović» na tri mjerna mjesta: Institut, Crkvice i Tetovo. Kada se promatra cijela godina može se zaključiti: da su godišnje prosječne koncentracije SO2 u 2009. godini porasle na mjernom mjestu „Tetovo“ za 19,13%, na mjernim mjestima „Institut“ za 31% i „Crkvice“ za 37,5%, u odnosu na 2008. godinu. Prosječne godišnje koncentracije ukupnih lebdećih čestica u 2009. godini su porasle, u odnosu na 2008. godinu, i to: na mjernom mjestu „Institut“ za 12,24% i „Crkvice“ za 7,09% U toku kalendarske 2009. godine prosječna dnevna koncentracija SO2 je bila veća od 240 µg/m3 duže od 7 dana, i to: na mjernom mjestu „Institut“ 36 dana (u 2008.god. 35 puta), „Tetovo“ 22 dana (u 2008.god. 35 puta), a 6 dana na mjernom mjestu „Crkvicama“ (14 puta u 2008.god.). Koncentracija ukupnih lebdećih čestica je je bila veća od 350 µg/m3 na mjernom mjestu „Institut“ 5 dana (5 dana u 2008.god.) a na mjernom mjestu „Tetovo“ 2 dana ( 4 dana u 2008.god.) (dozvoljeno najviše 7 dana u godini). Obzirom da ne raspolažemo podacima o prosječnim koncentracijama polutanata mjerenim u jednom satu, ne možemo analizirati eventualna prekoračenja „pragova uzbune“, koji predstavljaju prosječne koncentracije mjerene u vremenu od 1 sata, a održavaju se najmanje 3 uzastopna sata, za SO2 > 500 µg/m3, za ukupne lebdeće čestice > 400 µg/m3 zraka.

U 2009. godini su zabilježene niže maksimalne prosječne dnevne koncentracije SO2, na sva tri mjerna mjesta, u odnosu na 2008. godinu. Maksimalne dnevne prosječne koncentracije SO2 su dostizale koncentracije od 647 µg/m3 (12.01.'09.), u odnosu na koncentracije od 843µg/m3 u 2008. godini (06.1.'08.) i u odnosu na 903 µg/m3 u 2007. godini (24.12.'07.) na mjernom mjestu „Institut“; 393µg/m3 (12.1.'09.) u odnosu na 524 µg/m3 (04.1.'08) i u odnosu na 618 µg/m3 (22.12.'07.) na mjernom mjestu „Crkvice“ i 542 µg/m3 u odnosu na 753 µg/m3 u 2008. godini (08.1.'08.) i u odnosu na 756 µg/m3

(24.12.'07.). u 2007. godinizraka na mjernom mjestu „Tetovo“.

J.P Elektroprivreda Bosne i Hercegovine, Termoelektrana «Kakanj» Kakanj, sa imisione stanice smještene na «Domu kulture» u Kaknju, nije dostavila rezultate mjerenja J.P Elektroprivreda Bosne i Hercegovine, Termoelektrana «Kakanj» Kakanj, za rezultate mjerenja koncentracije polutanata sa imisione stanice smještene na «Domu kulture» u Kaknju, se, kako tvrde u izvještajima, nevršenja verifikacija mjerila na ovoj imisionoj stanici, ograđuje od bilo kakve odgovornosti, smatrajući podatke nepouzdanim. Zbog toga podatke o koncentraciji polutanata u gradu Kaknju za 2009. godinu, smatramo nerelevantnim za analizu i procjenu njihovog uticaja na zdravlje stanovnika.

Tabela 16. Trend kretanja kvaliteta zraka u gradu Zenici (I)

GODINA

ZENICA Prosječna godišnja koncentracija SO2 i ukupnih lebdećih čestica (ULČ) u µg/m3 zraka Koncentra-cija SO2

GV za SO2

CV za SO2

Konc. ukupnih lebdećih čestica

GV za ULČ

CV za ULČ

2006. 73 90 60 75 150 75

2007. 98 90 60 74 150 75

2008. 98 90 60 89 150 75

2009. 126 90 60 98 150 75

Tabela 17. Trend kretanja kvaliteta zraka u gradu Zenici (II)

GODINA

ZENICA Visoke vrijednosti koncentracija SO2 i ukupnih lebdećih čestica (ULČ) u µg/m3 zraka Visoka vrijednost SO2 : 240 µg/m3 zraka Napomena: dozvoljeno prekoračenje 7 puta u godini

Visoka vrijednost ukupnih lebdećih čestica: 350 µg/m3 zraka Napomena: dozvoljeno prekoračenje 7 puta u godini

Br. dana prekoračenja za SO2 Institut

Br. dana prekoračenja za SO2 Tetovo

Br. dana prekoračenja za SO2 Crkvice

Br. dana prekoračenja za ULČ Institut

Br. dana prekoračenja za ULČ Tetovo

2007. 44 34 10 3 10

2008. 35 35 14 5 4

2009. 36 22 6 5 2

Dodatne analize hrane i vode: Kolektivna bolnička ishrana

U 2009. godini urađeno je 92 analiza uzorka hrane iz bolničke ishrane na energetsku vrijednost, kvalitet i mikrobiološku ispravnost za zdravstvene ustanove Kantonalna bolnica Zenica i Opća bolnica Tešanj. Zdravstvena ispravnost školskih voda

U toku 2009. godine Služba je uradila 442 uzorka vode za piće iz školskih objekata na mikrobiološku analizu i 441 uzorak na fiziko-hemijsku analizu. Od analiziranog broja uzoraka na mikrobiološku analizu 10,2% je bilo neispravnih uzoraka vode za piće iz školskih objekata (30,26% u 2007.god.; 24,7% u 2008.god.), a 19,0% je bilo fiziko-hemijski neispravnih uzoraka (22,27% u 2007.god.; 23,6% u 2008. god.).

Zdravstvena ispravnost vode za piće iz lokalnih vodnih objekata

U toku 2009. godine Služba je uradila 583 uzoraka vode za piće iz lokalnih vodnih

objekata na mikrobiološku analizu i 590 uzorka na fiziko-hemijsku analizu. Od analiziranog broja uzoraka na mikrobiološku analizu 17,8% je bilo neispravnih uzoraka vode za piće iz lokalnih vodih objekata (47,1% u 2008.god), a 18,3% je bilo fiziko-hemijski neispravnih uzoraka (20,4% u 2008.god.).

Analiza hrane i ishrane u radnim, vojnim i zatvorskim kolektivima

U toku 2009. godine Služba je uradila 9 analiza na mikrobiološku ispravnost i energetsku vrijednost u radnom kolektivu, 1 uzorak u vojnim kolektivima i 12 analiza u zatvorskom kolektivu. Potencijalni, glavni i nama poznati zagađivači zraka na području ZE-DO Kantona: 1.Termoelektrana Kakanj, 2.Cementara Kakanj, 3.Natron Maglaj, 4.BH Steel Željezara Zenica. Potrncijalni, glavni i nama poznati zagađivači vodotokova na području ZE-DO Kantona: 1.KTK Visoko, 2.Mljekara Zenica, 3.BH Steel Željezara Zenica, 4.Rudnici uglja, 5.Natron Maglaj, 6.Niz mesara na području Kantona

PREPORUKE Da bi se popravila postojeća sanitarno-higijenska situacija i nesigurna epidemiološka situacija, te eliminisali faktori koji neprestano prijete da ugroze zdravlje stanovništva, potrebno je da se preduzmu sljedeće mjere:

1. Poboljšati nadzor nad zdravstvenom ispravnošću vode za piće iz lokalnih vodnih objekata.

2. Poduzeti sanaciju lokalnih vodnih objekata i lokalnih objekata za uklanjanje i dispoziciju tečnih otpadnih materija, preferirajući izgradnju septičkih jama.

3. Regulisati područja sanitarnih zona oko vodozahvata gradskih vodovoda i sanaciju ovih područja prema sanitarno-higijenskim principima i zakonskim propisima. Poduzeti maksimalne mjere u zaštiti od devastacije šuma i degradacije zemljišta, naročito na slivnim područima glavnih izvorišta, rukovodeći se devizom da bez zdravih i bogatih šuma nema ni higijenski ispravne i količinski dovoljne vode za piće, poljoprivredu i industriju, naročito prehrambenu industriju.

4. Instalirati adekvatnu aparaturu za kontinuiranu dezinfekciju vode u lokalnim vodnim objektima, naročito seoskim i mjesnim vodovodima, te obučiti osobe za sigurno i stručno rukovanje sa hlornim preparatima, u što skorijem roku.

5. Redovno provoditi javno-zdravstveni nadzor nad zdravstvenom ispravnošću vode iz ovih objekata.

6. Sanirati glavne gradske deponije krutih otpadaka smeća-smetljišta, kao i ostala nelegalna smetljišta i nakupine raznih otpadaka na ovom području, koje kao takvo zagađuje okolno zemljište, zrak, površinske i podzemne vode. Podsticati i tražiti mogućnosti redovnog čišćenja vodnih tokova od nanosa koji u predstavljaju pogodna staništa za obitavanje štetnih goldara i mogu biti izvor uzročnika opasnih bolesti za ljude i životinje.

7. Sanirati gradske kanalizacione mreže i dispoziciju tečnih otpadnih materija vršiti na način koji će što manje ugrožavati zdravlje stanovnika. Podsticati stanare zgrada, koji imaju stanove u privatnom vlasništvu, da stupaju u ugovorne odnose sa subjektima koji se bave održavanjem zajedničkih dijelova zgrada, da bi se izbjegli gotovo nerješivi problemi koji nastaju kada dođe do havarije na zajedničkim dijelovima zgrade, unutrašnjim vodovodnim i kanalizacionim instalacijama, a stanari nemaju sredstava da snesu troškove sanacije. Ovakve situacije stvaraju rizične epidemiološke sitacije i direktno i indirektno ugrožavaju zdravlje stanara zgrade i susjednih zgrada, a nekada i stanare i građane udaljenih stambenih četvrti.

8. Potrebno je dati podsticaj i podršku istraživanjima u oblasti zdravstvene ekologije te tako doprinijeti zaštiti prirodnih resursa, zdravlja ljudi i smanjenju finansijskih izdataka za sanaciju stanja izazvanog nadekvatnim zahvatima u životnoj okolini, jer je zdrava životna okolina starategijski važna za budućnost jedne zajednice i čovječanstva u cjelini.

ULOGE POJEDINIH DRUŠTVENIH SUBJEKATA U RJEŠAVANJU SANITARNO-HIGIJENSKE PROBLEMATIKE

1) Higijensko-epidemiološke službe domova zdravlja da pomno nadziru, podstiču i izučavaju održavanje čistoće u naseljima.

2) Inspekcijske službe da vrše upravni nadzor nad ovom aktivnošću, kontrolišu i sankcionišu nadležne organizacije, ustanove i pojedince koji krše propise o zaštiti životne okoline.

3) Komunalna preduzeća da sa svom ozbiljnošću shvate svoju ulogu u održavanju čistoće u naseljima i zaštiti zdravlja građana, da se tehnički i finansijski osposobe za ove zadatke. Da naročitu pažnju posvete prikupljanju, transportu i deponovanju krutih odpadaka, maksimalno mogućem saniranju deponija smeća, tehničkoj opremljenosti deponija, obezbjeđenju deponija, sanitarno tehničkim mjerama na deponijama u smislu redovnog zatrpavanjaa smeća, dezinfekciji, dezinskeciji i deratizaciji deponija, vozila i posuda za prikupljanje, odvoženje i deponovanje smeća. Neophodno je obratiti posebnu pažnju i preduzeti hitne mjere na sanaciji otklanjanja tečnih odpadnih materija, čišćenju i uređenju obala i korita vodotokova, njihova zaštita od zagađenja krutim i tečnim odpadcima, kao i racionalno korištenje vode iz vodotoka da bi se omogućio prirodni proces samoprečišćavanja vodotoka.Preduzimati mjere na humanom uklanjanju sa ulica pasa i mačaka lutalica, koji predstavljaju stalnu zdravstvenu opasnost za građana, obzirom na prisustvo bjesnila kod divljih životinja u nama susjednim državama.

4) Opštinska administracija treba da vodi posebnu brigu o zaštiti životne okoline donoseći potrebne zakonske i podzakonske akte koji bi regulisali ovu oblast, da u svojim budžetskim proračunima odredi odgovarajuće stavke za održavanje čistoće naselja, te da u svojim planovima razvoja značajnu pažnju okrene na sanaciju deponija smeća i higijenskom uklanjanju tečnih otpadnih materija, kao gorućih problema općine, države i savremenog čovječanstva. Preko svojih inspekcijskih organa općina treba da bdije nad zaštitom okoline i zdravlja stanovništva sankcionišući efikasnim mjerama prekršaje u toj oblasti.

5) Ministarstvo zdravsta te Ministarstvo za prostorno uređenje i zaštitu okoliša će svojom aktivnošću na kreiranju zakonskih i podzakonskih akata, finansijskim podrškama i inspekcijskim nadzorom i kontrolom dati podršku i podstrek svim relevantnim faktorima te tako zaštiti prirodne resurse, zdravlje ljudi i smanjiti finansijske izdatke za sanaciju stanja izazvanog nadekvatnim održavanjem čistoće u naselju.

5. ORGANIZACIJA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE I KADROVI

Organizaciona struktura i kadrovi u zdravstvu su resursi neophodni za procijenu stanja i potreba u planiranju zdravstvene zaštite. Potrebe ovise o demografskim karakteristikama stanovništva, opštom i zdravstvenom kulturom stanovništva, stepenom obrazovanja i pismenosti, uslovima života i rada, navikama i stavovima.

Zahtijevi i potrebe za zdravstvenom zaštitom su podložni stalnim promjenama zbog demografskih kretanja, promjena u vanjskoj sredini, razvoja medicinske nauke i tehnologije...

ZDRAVSTVENI KADAR Broj zdravstvenih radnika je jedan od ključnih faktora za procijenu funkcioniranja

zdravstvene službe, ali ne i jedini jer kvalitet i efikasnost pružene zdravstvene zaštite ovisi i o vještinama zdravstvenih radnika, njihove geografske i funkcionalne distribucije i produktivnosti.Procijenu funkcionisanja zdravstvene službe vršimo i na osnovu opremljenosti zdravstvenih ustanova tehnologijama potrebnim za rad, uslovima radne sredine, te na osnovu zadovoljstva korisnika pruženom zdravstvenom zaštitom.

Usluge u javnom zdravstvenom sektoru u 2009. godini pružala 3.457 radnika zaposlena u zdravstvu. Od toka je bilo 573 doktora medicine, 49 doktora stomatologije, 25 diplomiranih farmaceuta, 8 diplomiranih medicinskih sestara sa završenim fakultetom, 201 viših zdravstvenih tehničara i 1.550 zdravstvenih tehničara, dok je tehničkog i administrativnog osoblja bilo 1.018 što je 29,9% zaposlenog nezdravstvenog kadra u zdravstvu, i taj procenat je niži nego 2008. godine a znatno niži nego u 2006. godini kada je bilo zaposleno 38% nezdravstvenih radnika u zdravstvu.

Prateći trendove kretanja zaposlenih u zdravstvu možemo generalno reći da imamo povoljnije trendove nego prošlih godina. Imamo porast uposlenosti zdravstvenih radnika i pad broja uposlenog nezdravstvenog kadra. Broj doktora medicine u zadnje četiri godine ima rastući trend. Prikaz je dat na tabeli 18.

Grafikon 25. Starost ljekara u javnim zdravstvenim ustanovama ZDK u 2006., 2007., 2008. i 2009. godini

Zapaža se da je 45% ljekara starija od 45 godina, što je znatno povoljnije kada ih je 58% bilo starije od 45 godina. Prema zakonu o specijalizacijama većina ljekara je počela specijalizirati prije svoje 35 godine starosti kao krajnjoj dobnoj granici za dobijanje specijalizacije, te se može zaključiti da je 45% ljekara svoju ključnu specijalističku edukaciju završilo prije 5 godina. Prema nekim procijenama saznanja u medicinskoj nauci zastarijevaju za 3 do 5 godina.

Tabela 18. Zaposleni u javnim zdravstvenim ustanovama na ZDK

Godina Ukupno zaposlenih

Doktora medicine

Doktora stomatologije

Magistara farmacije

Zdravstvenih tehničara

Nezdravstvenih radnika

1991. 3.584 632 130 83 1.561 1.036 1998. 3.424 469 74 33 1.711 1.137 2000. 3.400 477 74 36 1.710 1.103 2001. 3.382 462 67 32 1.705 1.092 2002. 3.351 457 66 30 1.696 1.074 2003. 3.342 455 65 26 1.696 1.077 2004. 3.322 458 60 29 1.690 1.085 2005. 3.376 477 61 25 1.727 1.086 2006. 3.292 493 59 20 1.680 1.037 2007. 3.356 526 55 18 1.708 1.049 2008. 3.420 549 56 26 1.734 1.015 2009. 3.457 573 49 25 1.732 1.018

Ako se prati trend porasta ljekara opaža se rast zadnjih godina, a naročito u 2008. i 2009. godini.

Odnos zaposlenih u primarnoj i sekundarnoj zdravstvenoj zaštiti je veoma nepovoljan. U primarnoj radi 255 ljekara i 593 zdravstvena tehničara a u sekundarnoj 313 ljekara i 1.158 zdravstvena tehničara. Ovo nam se ogleda u manjku ljekara u ordinacijama prve linije ( ambulante opšte i porodične medicine) gdje bi se trebalo riješavati više od 70% - 80% zahtijeva za zdravstvenim potrebama. I ovo stanje se produbljuje iz godine u godinu, da li odlaskom kadrova u druge kantone gdje nalaze povoljnije uslove za rad i zaradu, ili odlivom kadrova u specijalističke službe sekundarne zdravstvene zaštite kakav nas trend prati još od predratnog perioda. Iako imamo trend povećanja ljekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, on je opet nepovoljniji u odnosu na one u sekundarnoj. Razmišlja se da se ova situacija riješi administrativnim regulacijama ili zabranama što sigurno neće ni kratkoročno a pogotovo dugoročno dati povoljne rezultate, jer bi to proizvelo nezadovoljstvo i lošiji kvalitet zdravstvene zaštite. Možda bi bolje rezultate dalo realno procjenjivanje vrijednosti ljekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u odnosu na njihovu ulogu i u zdravstvenom sistemu a i u društvu uopšte. Pored toga distribucija pacijenata po timovima primarne zdravstvene zaštite također nije ravnomijerna pa nam sve to na nekim mjestima stvara opterećenje timova, kada oni ne mogu pružiti kvalitetnu, efikasnu i sigurnu zdravstvenu zaštitu.

Sve to (nedovoljan broj ljekara u PZZ, neravnomjerna distribucija kadra, prekomjeran nezdravstveni kadar) jako opterećuje zdravstveni sistem u smislu finansiranja zdravstvene zaštite što direktnim odnosno indirektnim troškovima zbog neadekvatnog

korištenja zdravstvenih tehnologija, riješavanja nastalih komplikacija ili pak dupliranja procedura.

BOLNIČKA ZDRAVSTVENA ZAŠTITA

Bolnice su stacionarne ustanove koje obezbjeđuju kratkotrajnu ili dugotrajnu medicinsku zaštitu sastavljenu od posmatranja, dijagnostičkih, terapijskih i rehabilitacijskih usluga pruženih osobama koje pate, ili se sumnja da pate, od nekog oboljenja ili povrede, kao i usluga pruženih porodiljama i njihovoj novorođenčadi. Njega pacijenata je osnovna karakteristika bolnica i ona se može razmatrati u nekoliko širokih dimenzija: urgentna njega, njega po izboru, njega hospitaliziranih ili onih koji nisu hospitalizirani.

Briga o hospitaliziranim pacijentima čini većinu bolničkih aktivnosti. Zadaci savremenih bolnica su mnogobrojni i kompleksni: one pružaju stacionarnu dijagnostičku, terapeutsku i rehabilitacijsku pomoć 24 sata dnevno, vrše konzilijarnu zdravstvenu zaštitu, razvijaju naučni i stručno medicinski rad..., za što moraju biti opremljene visokosofisticiranom medicinskom tehnologijom i imati specijaliziran kadar. Zato je bolnička zaštita jedan od najsloženijih i najskupljih segmenata zdravstvenog sistema. Pošto povlači značajan dio sredstava, opreme i kadrova, te pošto ovaj segment zdravstvene zaštite ima poseban značaj u riješavanju složenih zadataka planiranje u njemu treba biti posebno pažljivo i odgovorno.

Na rad bolničkog zdravstvenog sektora utiču mnogobrojni faktori, a prije svega: rad primarne zdravstvene zaštite, starosna i obrazovna struktura stanovništva, kapaciteti prostora, kadra i opreme bolnica, vodeća oboljenja u mortalitetu i morbiditetu...

Jedan od najvećih problema bolničke zdravstvene zaštite jeste postizanje racionalnog i efikasnog rada, to jest postizanje optimalne iskorištenosti resursa. Pokazatelji za rad bolnica se dijele na pokazatelje stanja ili strukture i oni govore o mreži, opremljenosti i osoblju dok su druga grupa pokazatelji funkcioniranja odnose se na korištenje kapaciteta, kvalitet i troškovi rada.

Grafikon 26. Ispisani pacijenti od 2002 – 2009. godine iz bolnica u ZDK

Prateći trend hospitaliziranih u periodu 2002. – 2009. godine može se zaključiti da je broj hospitaliziranih stanovnika na Kantonu zadnjih godina raste i da se procenat hospitaliziranih od ukupnog stanovništva Kantona kreće oko 8% (otprilike svaki 12ti stanovnik Kantona se hospitalizira), dok je taj procenat u 2006. godini iznosio 5,4% (svaki

20ti stanovnik). Razlozi za to mogu biti višestruki, ali je evidentna razlika u pružanju konsultativnospecijalističke zdravstvene službe, koju, uglavnom, prema novoj organizaciji pružaju ljekari iz Kantonalne bolnice te je moguće da češće na terenu indiciraju potrebu hospitalizacije pacijenata.

Koristeći proračun za izračunavanje potrebnog broja postelja na osnovu broja stanovnika i hospitalizacije dobije se podatak da postojeći broj i struktura posteljnog fonda u bolničkoj zdravstvenoj zaštiti odgovara potrebama stanovništva, a dobijeni podaci odgovaraju i predloženim Federalnim standardima.

Tabela 19. Rad bolničkih kapaciteta u periodu 1991 – 2009. godina

1991. 1998. 2002. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. Broj bolničkih postelja 1.122 1.257 1.083 1.086 1.084 1.086 1.065 1.076

Broj doktora medicine 162 192 176 207 230 259 265 277

Broj zdr. tehničara 483 663 679 746 763 771 802 811

Broj postelja na 1000. st 2,4 2,9 2,7 2,7 2,7 2,7 2,7 2,7

Broj BO dana 295.015 291.915 304.500 315.307 313.265 299.977 311.779 308.663 Prosječna dužina ležanja 10,5 10,5 9,4 9 9,3 9,2 9,06

Zauzetost postelja % 72,0 63,6 77,0 79,5 79 75,7 80,2 80,5

Stopa liječenih na 1000 st.

64 73 84 86 80 84 85

Obrt bolesnika na jednu postelju

22 26,7 30,9 31,9 29,7 31,5 31,6

Zauzete postelje na 1 dr.med.

4,2 4,5 4,4 3,7 3,2 3,2 3,8

Zuzete postelje na 1 zdr. tehn.

1,2 1,2 1,2 1,1 1,1 1,1 1,32

Prema broju postelja na broj stanovnika, broju zdravstvenih radnika, iskorištenosti

kreveta, prosječnoj dužini liječenja i drugim parametrima bolnička zdravstvena zaštita se kreće u zadovoljavajućim okvirima. Prosječna dužina liječenja je u nivou državnog prosjeka, u Evropi je 7 dana. Međutim to je i razumljivo jer nismo dostigli tehnološki Evropski nivo, gdje se preferiraju jednodnevne intervencije, dnevne bolnice, kraća i efikasnija bolnička zdravstvena njega, efikasnija kućna zdravstvena njega....

U 2009. godini je izvršeno ukupno 11.348 operativnih zahvata, što je za 2.739 više nego u 2008. godini. Istražujući parametre bolničkog morbiditeta na određenom uzorku (7.600 bolničkih listića) utvrđeno je da je 7,74 bilo više puta hospitalizirano (prošle godine 16,4% pacijenata bilo više puta hospitalizirano zbog iste bolesti). Ovo nam može reći da se kvalitet pruženih usluga mjeren ovim parametrom poboljšao.

Analizirajući bolnički morbiditet, najviše je bilo bolesne djece, zatim internističkih pacijenata, zatim hirurških te iza njih neuropsihijatrijski pacijenti. Posmatrajući pojedine bolesti rezultati su slijedeći: - Od infektivnih bolesti najiše je bilo pacijenata bolesnih od tuberkuloze (2,7% ukupnog

bolničkog morbiditeta – UBM) i oni su ležali u prosjeku 56 dana, zatim slijede proljevi i gastroenterokolitisi (2,2% UBM) koji su u prosjeku ležali 7,43 dana. Bruceloza je na trećem mjestu sa 0,6% UBM i ležali su 38,14 dana.{ Stanje za ove bolesti u 2008. godii je bilo slijedeće: najviše je bilo pacijenata bolesnih od bruceloze (1,5% ukupnog bolničkog morbiditeta - UBM) i oni su ležali u prosjeku 32,12 dana. Potom slijedi dijareje i gastroenterokolitisi (1,3% UBM) sa prosječnim ležanjem od 8 dana. Zarazna bolest ali koja ne leži na infektivnom odjelu nego u specijalnim bolnicama jeste tuberkuloza. Ona je činila 2,9% UBM i ti pacijenti su ležali u prosjeku 48,33 dana}.

- Od malignih bolesti najčešći su bili pacijenti sa tumorom pluća (1,1% UBM) koji su ležali u prosjeku 35,72 dana. Potom sliijede tumori mokračne bešike sa 0,4% UBM i 14,45 dana ležanja u prosjeku; prostate sa 0,3% UBM i prosjekom od 12,74 dana ležanja; želudca sa 0,3% UBM i prosjekom od 11,50 dana ležanja. {Stanje za ove bolesti u 2008. godine jeslijedeće: najčešći su bili pacijenti sa tumorom pluća (1,1% UBM) i ležali su u prosjeku 25,5 dana. Potom slijede tumori rektuma (0,5% UBM) ležali u prosjeku 11,8 dana i tumori dojke (0,5% UBM) ležali u prosjeku8,1 dan. Tumori želudca, jetre i debelog crijeva su učestvovali sa po 0,3% UBM i u prosjeku su ležali oko 11 dana}.

- Zbog malokrvnosti je ležalo 1,3% UBM u prosjeku 8,97 dana { u 2008. godini 1,7% UBM i ležali u prosjeku 7,9 dana}.

- Šećerna bolest je najčešća pojedinačna bolest zbog koje se ležalo 4% UBM sa prosjekom od 9,53 dana { u 2008. godini 5,2% UBM a pacijenti su ležali u prosjeku 10 dana}.

- Od mentalnih poremećaja najčešća je bila šizofrenija sa 1,3% UBM i 42,76 dana u prosjeku; alkoholizam sa 0,4% UBM i 27,2 dana u prosjeku te depresivni poremećaji sa 0,8% UBM i 26,02 dana ležanja u prosjeku. { U 2008. godini najčešća je bila šizofrenija (1% UBM) i ostajala je u prosjeku 36,2 dana u bolnici, zatim alkoholizam (0,5% UBM) i ležanjem u prosjeku od 18,5 dana, te depresija sa 0,4% UBM i 26,2 dana u prosjeku u bolnici}.

- Od neuroloških bolesti najčešći su bili pacijenti od epilepsije sa 0,7% UBM i 22,40 dana ležanja u prosjeku {u 2008. je to također bila epilepsija (0,5% UBM) i ležali su u prosjeku 5,9 dana}.

- Na očnom odjelu su najčešće ležali zbog staračke katarakte 2,2% UBM sa 6,13 dana ležanja u prosjeku. { U 2008. godini to je također bila katarakta (1,1% UBM) i ležali su u prosjeku 7,1 dan}.

- Od bolesti krvnih sudova i srca najčešća je bila hipertenzija sa 2,4% UBM i 7,7 dana ležanja u prosjeku, zatim slijedi hronično popuštanje srca sa 2,3% UBM i 10,83 dana ležanja; infarkt miokarda sa 1,9% UBM i 8,88 dana ležanja i moždani udar sa 1,7% UBM i 13,37 dana ležanja. {U 2008. godini najčešća je bila kronična kardiomiopatija (3,8% UBM) i oni su ležali oko 10 dana u prosjeku. Hipertenzija je činila 2,9% UBM sa prosjekom ležanja od 9,9 dana. Srčani udar je činio 2,1% UBM sa prosjekom od 11,8 dana ležanja, a moždani udar 2% UBM sa prosjekom od 9 dana ležanja}.

- Akutne upale pluća su činile 3,8% UBM sa prosjekom od 11,5 dana ležanja. { U 2008. godini upale pluća su činile najčešće oboljenje respiratornog trakta od koga se ležalo u bolnici. Činile su 3,7% UBM sa prosjekom ležanja od 11,5 dana, dok je hroniči bronhitis činio 1,2% UBM sa prosjekom od 14 dana ležanja}.

- Od bolesti digestivnog trakta najčešći su dispepsija sa 2,2% UBM i prosjekom od 5,83 dana; ingvinalna kila sa 1,5% UBM i 4,89 dana ležanja; akutni apendicitis sa 1,3% UBM i 5,75 dana ležanja; kamen u žučnoj kesi sa 1,3% UBM i 6,37 dana ležanja te holecistitis sa 1% UBM i 6,03 dana ležanja. Gastrisis i duodenitis su činili 0,9% UBM sa prosjekom od 7,55 dana ležanja, ulkus na želudcu 0,3% UBM sa 8,7 dana ležanja i ulkus na dvanaestom palaćnom crijevu 0,2% UBM sa 6,57 dan ležanja. {U 2008. godini također je veliki procenat bolničkog morbiditeta zauzimaju bolesti želudca, crijeva i žučnog mjehura. Gastritis i duodenitis su činili 0,9% UBM, ulkus želudca 0,5% UBM i ulkus duodenuma 0,6% UBM. Svi su ležali u prosjeku 6,7 dana. Zbog loše probave ležalo je 2,6% UBM sa prosjekom 0d 6,2 dana; zbog upale slijepog crijeva 2, 1% UBM sa prosjekom 5,4 dana a zbog kile 3% UBM sa prosjekom od 4,2 dana. Kamenac i upala žučne kese su učestvovali sa po 2,5% UBM i sa prosjekom od 6,5 dana ležanja}.

- Zbog diskus hernije i posljedične ishialgije je ležalo 2,5% UBM u prosjeku 12,03 dana. - Kod bolesti urinarnog trakta najčešća je bila upala mokračnih puteva sa 1,5% UBM i

prosjekom ležanja od 9,27 dana, a zatim slijede hiperplazija prostate sa 0,4% UBM i 15,64 dana u prosjeku; hronična insuficijencija bubrega sa 0,3% UBM i 9,17 dana ležanja i kamen u bubregu sa 0,3% UBM i 12,42 dana ležanja u prosjeku. {U 2008. godini najčešće zastupljenaje bila također upala mokračnih puteva sa 1,5% UBM i prosjekom ležanja od 9,1 dan, a zatim slijedi hronična bubrežna insuficijencija sa 0,5% UBM i 14,3 dana u prosjeku ležanja}.

VANBOLNIČKA ZDRAVSTVENA ZAŠTITA

Vanbolnička zdravstvena zaštita obuhvata primarnu i vanbolničku konsultativno-specijalističku zdravstvenu zaštitu i organizirana je uglavnom kroz domove zdravlja. U tabeli 21 prikazani su parametri u mreži primarne zdravstvene zaštite. PRIMARNA ZDRAVSTVENA ZAŠTITA

Tabela 20. Mreža primarne zdravstvene zaštite 1991. 1998. 2002. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. Broj punktova PZZ 164 90 94 98 106 100 98 106

Broj ordinacija 274 238 266 281 274 267 272 260 Broj ljekara 445 273 237 233 230 237 254 255 Broj med.tehničara 1213 1031 646 617 597 606 593 586

Stanovnika/1 ordinaciju 1735 1802 1495 1428 1466 1505 1474 1540

Stanovnika/1 ljekara 1068

1571 1678 1723 1716 1703 1578 1570

Stanovnika /1 med. tehn. 392 416 616 651 673 663 676 683

Kao što se vidi iz tabele u posljeratnom periodu postoji trend smanjenja ljekara u

primarnoj zdravstvenoj zaštiti u periodu od 1998 do 2006. godine a od 2007. a naročito u 2008. i 2009. godini imamo blagi trend porasta, no treba sačekati i vidjeti daljnja kretanja, koja sigurno neće biti povoljna ako se ne da veći značaj ljekarima u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, ljekarima u prvoj liniji zdravstvene zaštite , gdje treba da se riješi preko 80% zahtijeva za zdravstvenom zaštitom. I dalje ljekari radije odabiru bolničke kliničke discipline. Mogući razlozi za to mogu biti različiti i višestruki. Ekonomski momenat povoljniji u sekundarnoj zdravstvenoj zaštiti, napredovanje u poslu i struci također povoljnije u SZZ, uslovi rada daleko povoljniji u SZZ. Dakle ukoliko želimo efikasnu PZZ koja je svojim preventivnim i kurativnim tehnologijama daleko jeftinija mora se poraditi na stimulaciji ostanka ljekara u PZZ.

Osim toga primjetna je neravnomjerna distribucija ljekara po općinama i punktovima. Kada bi svih 255 ljekara u PZZ imalo popisane svoje pacijente prosjek od 1570 pacijenata po jednom ljekaru bi bio zadovoljavajući. Međutim to u praksi nije slučaj, nego postoje zaista opterećeni punktovi gdje jedan ljekar opslužuje i do 5000 stanovnika. Prema strukturi mreža i kadrovi primarne zdravstvene zaštite su prikazani na tabeli 22.

Tabela 21. Mreža i kadrovi primarne zdravstvene zaštite na ZDK u 2008. godini

Službe Mreža Kadar

Punktovi Ordinacije Ljekari Med. tehn.

Opšta medicina 35 41 40 63

Porodična medicina 66 102 107 190

Medicina rada 11 16 14 24

Zaštita djece do 6 god. 10 14 12 25

Zaštita škol. djece 7 14 17 29

Zaštita žena 11 17 18 42

Pneumofiziološka služba 10 12 13 21

Patronažna služba 7 8 0 56

Hitna pomoć 12 12 17 89

RTG 8 11 6 19

HES 10 13 11 29

Zahtijevi za uslugama primarne zdravstvene zaštite registruju se preko posjeta

ljekaru u ordinaciji i posjeta ostalim zdravstvenim radnicima.

Tabela 22. Rad u primarnoj zdravstvenoj zaštiti 1991. 2002. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. Br. posjeta u ordinaciji dr.med. 2.353.664 1.510.910 1.674.668 1.627.089 1.563.161 1.798.261 1.829.191

Br.posjeta u ordinaciji dr/stanovniku

4,9 3,8 4,2 4,1 3,9 4,5 4,5

Br.posjeta po 1 dr 5.289 6.375 7.187 7.074 6.596 7.080 7.173

Br.posjeta kod med.tehn. 1.619.265 1.423.728 1.461.263 1.543.205 1.379.994 1.675.827 1.824.311

Br.posjeta med.tehn/stanovniku

3,4 3,6 3,6 3,8 3,4 4,2 4,5

Br.posjeta po 1 med.tehn. 1.335 2.204 2.368 2.585 2.277 2.826 3.113

Opterećenost ljekara i zdravstvenih tehničara u poslijeratnom periodu je otprilike u

istom nivou. Analizirajući izvršenje poslova u PZZ po nekim praćenim indikatorima, u odnosu na

petogodišnji prosjek na Kantonu možemo zaključiti da: 1. Preventivni rad ima manju stopu izvršenja u odnosu na predhodni petogodišnji

prosjek osim u službi porodične medicine gdje je ta vrijednost iznad predhodnog petogodišnjeg prosjeka. Ovakav trend vodi ka pojavi većeg broja bolesnih i poskupljuje zdravstvenu zaštitu.

2. Broj posjeta kod zdravstvenih radnika u ordinacijama opšte medicine je znatno ispod predhodnog petogodišnjeg prosjeka (oko 60%), za razliku od porodične medicine gdje je njihov broj znatno iznad predhodnog petogodišnjeg prosjeka (oko 180%). Ovo se može objasniti padom pritiska pacijenata na timove opšte medicine jer su mnogi prešli u porodičnu medicinu. Povećanje broja pregleda u timovima porodične medicine se može objasniti manje selektiranim odabirom pacijenata od strane timova, jer se krenulo u masovniju registraciju osiguranika po timovima porodične medicine.

3. Skoro isti odnos opšte i porodične medicine kao u predhodnoj tački je prema broju pruženih pojedinačnih usluga (obrada rane, ekg, parenteralna terapija, i druge usluge). Mogu biti isti i razlozi za takvo stanje.

Grafikon 27. Distribucija opterećenja ljekara po opštinama ZDK u 2009. godini

Grafikon 28. Distribucija zahtijeva u PZZ po opštinama u ZDK 2009. godine

Najveće opterećenje ljekara je i dalje u Žepču, a zatim slijede Visoko, Zenica i Maglaj, dok se najviše zahtijeva za uslugama PZZ javlja u Zenici, a zatim u Kakanju , pa slijede Tešanj, Visoko i Zavidovići.

Sastavni dio svake djelatnosti na nivou PZZ jeste i preventivna djelatnost za koju bi trebalo izdvojiti od 15-50% radnog vremena u ovisnosti od djelatnosti. Nažalost, zdravstveni radnici ovaj dio posla još uvijek ne prihvataju kao svakodnevnu obavezu, pa je broj preventivnih usluga u pojedinim službama veoma nizak. Odnos preventivnih i kurativnih posjeta po službama u PZZ prikazan je na grafikonu 27.

Grafikon 29. Odnos preventivnih i kurativnih posjeta po službama na Kantonu u 2008. g.

Efikasnost rada u PZZ možemo procijeniti i na osnovu broja upućenih pacijenata prema specijalističkim službama ili prema dijagnostičkim službama. Broj uputnica specijalisti po stanovniku je 1,18 (2008. 0,82; 2005. godine su bile 0,83; 2006. 0,72 a 2007. 0,65 uputnica po stanovniku), postojao je trend pada konsultativnih pregleda na zahtjev iz PZZ, da bi u 2009. godini znatno premašio vrijednost koju je imao 2008. godine. Na dijagnostičke pretrage izdato je 1,59 uputnica po stanovniku (u 2005. je to bilo 0,59; 2006. 0,53, 2007. 0,50 a 2008. 0,61 uputnica po stanovniku), što također pokazuje trend pada slanja pacijenata na dijagnostičke pretrage u predhodnim godinama i povećanje te vrijednosti u 2008. i 2009. godini. Prema tome možemo reći da je rad u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u 2009. godini bio neefikasniji s obzirom da su slali više pacijente na konsultativne preglede i dijagnostičke pretrage.

Grafikon 30. Odnos upućenih specijalisti ili u laboratorij u opštoj i porodičnoj medicini u 2008. godini

u ZDK (prosjek po ljekaru)

Možemo zaključiti da ljekari u porodičnoj medicini efikasnije rade nego u opštoj medicini, za razliku od 2007. godine kada su ljekari opšte medicine bili efikasniji. Porodična medicina u ZDK

FBiH se u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, opredijelila za socijalni pristup pitanju zdravstvene zaštite, nasuprot čistom tržišnom pristupu. Imajući to na umu u Federlnoj strategiji za razvoj primarne zdravstvene zaštite akcent se daje na razvoj porodične medicine koja bi pružala sveobuhvatnu zdravstvenu zaštitu počev od edukacije, preko promocije, prevencije, liječenja i rehabilitacije, i palijativne njege. Prema principima porodične medicine, zdravstvena zaštita je približena pacijentu na taj način da je tim porodične medicine “ušao” u porodicu spoznao sve njene zdravstvene aspekte, stekao povjerenje i zajedno s društvenom zajednicom adekvatnije riješava zdravstvene probleme.

Uvođenjem ovog modela PZZ uvodi se koncept „vratara“ u kojem porodični ljekar predstavlja ulaznu tačku u zdravstveni sistem i uz odgovornost ima i punu kontrolu nad potrošenim resursima, te se time uvodi efikasnija, racionalnija i kvalitetnija zdravstvena zaštita. Slijedeći cilj uvođenja porodične medicine jeste smanjenje nejednakosti u dostupnosti zdravstvene zaštite, zatim unapređenje resursa...Ovakav model primarne zdravstvene zaštite bi trebao zadovoljiti najmanje 80% potreba za zdravstveom zaštitom, te smanjivati upućivanje specijalistima i u bolnicu.

U ZDK se veoma rano pošlo s reformskim koracima u PZZ, i znatno se otišlo ispred drugih u tom procesu. Već 1999. godine počinje se sa ugovaranjem zdravstvene zaštite. Radilo se u svim elementima procesa reformski, i na polju organizacije i kadra i na polju opreme i prostora. Od samog početka, uz podršku međunarodnih organizacija, radilo se na uspostavljanju standarda u porodičnoj medicini, koji su sada jasno uspostavljeni i

primjenjuju se. Prihvaćeno je za početak da se porodična medicina organizira na nivou domova zdravlja (ugovor se potpisuje sa domom zdravlja), a potom se počinje pilotirati direktno ugovaranje sa timovima porodične medicine u okviru domova zdravlja a i s privatnom praksom.

U planu je da se izradi strateški dokument kojim se planira implementacija porodične medicine na ZDK, u svim njenim segmentima.

STOMATOLOŠKA ZDRAVSTVENA ZAŠTITA U 2009. godini stomatološka zdravstvena zaštita se pružala na 19 punktova u 43

ordinacije. Usluge je pružalo 49 doktora stomatologije i 83 zdravstvena tehničara.

Tabela 23. Mreža, kadar i rad u stomatološkoj djelatnosti

1998. 2002. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. Broj stomatoloških stolica 67 52 51 48 45 46 43 Broj doktora stomatologije 72 62 58 56 57 57 49 Broj zdravstvenih tehničara 123 108 96 90 89 91 83 Proj posjeta u stomat. Ordinac. 155.843 151.136 154.052 147.381 123.827 137.290 137.617

Broj posjeta po timu 2.164 2.438 2.656 2.632 2.172 2.409 2.808 Plombirani zubi 33.289 29.472 30.851 30.344 22.618 26.424 32.041 Hirurške intervencije 121.812 112.174 115.153 107.184 103.389 110.153 115.501 Protetski radovi 1.832 1.572 2.950 980 1.639 2.159 1.850 Liječenje bolesti usta 11.170 11.032 5.791 3.714 2.689 2.773 3.424

Razmještaj stolica po općinama Kantona nije ravnomjeran. Najnepovoljnija situacija

je u Žepču gdje na jednu stomatološku stolicu dolazi 15.533 stanovnika, zatim Zavidovići sa 12.675 stanovnika po jednoj stomatološkoj stolici, a slijedi Olovo i Visoko. Stanje u odnosu na 2008. godinu je nešto nepovoljnije. Skoro ni u jednoj općini ZDK nije se uspio postići normativ iz domene stomatološke službe od 3.500 stanovnika na jednog stomatologa. Svijetli primjer u ovome je jedino situacija u Varešu.

Grafikon 31. Stanovnka po jednoj stomatološkoj stolici po općinama ZDK u 2009. godini

MEDICINSKA REHABILITACIJA

Službe medicinske rehabilitacije su obavljale svoj posao na 11 punktova a usluge je pružalo 14 specijalista i 48 medicinska tehničara. Tretirano je ukupno 13.601 osoba. Bilo je 39.102 posjete u ordinacijama ljekara to jest 2,87 posjete po tretiranom pacijentu, što su podatci nešto povoljniji u odnosu na 2007.i 2008. godinu.

Grafikon 32. Rezultati liječenja u službama medicinske rehabilitacije

LABORATORIJSKA DJELATNOST

Laboratorijska djelatnost se pružala na 3 bolnička i 31 vanbolničkom punktovu. Usluge je pružalo 12 doktora medicine, 3 magistra farmacije, 12 zdravstvenih saradnika i 149 medicinskih tehničara.

Tabela 24. Rad laboratorija u 2008. godini

Br. lica od kojih je uzet

materijal

Broj uzetih uzoraka po pacijentu

Broj urađenih analiza po pacijentu

% pozitivnih, neispravnih ili

patoloških Bolničke

laboratorije 221.972 1,01 4,06 2,93

Vanbolničke laboratorije 317.515 2,22 9,12 13,1

UKUPNO 539.487 3,23 13,26 16,03

Poredeći rezultate iz 2009. sa onim iz 2007. i 2008. godine možemo zaključiti da imamo trend porasta efikasnosti u ogledu uzetih materijala i urađenih analiza.

APOTEKARSKA DJELATNOST

U ZDK su u 2009. godini radile 8 društvenih apoteka sa 8 ogranaka i 1 depo apoteka. U njima je usluge pružalo 22 magistara farmacije i 17 farmaceutskih tehničara.

Grafikon 33. Struktura izdatih lijekova u apotekama u 2009. godini

SPECIJALISTIČKO KONSULTATIVNA DIJELATNOST

Specijalističko-konsultativnu djelatnost je pružalo 145 doktora medicine specijalista iz različitih oblasti na 27 punkta u svim općinama ZDK. Pomagalo im je 198 zdravstvenih tehničara. Svaki specijalista je bio opterećen sa 2.762 stanovnika a zdravstveni tehničar sa 2.023 stanovnika.

Registrirano je ukupno 367.792 posjete u ordinacijama ljekara od čega je bilo 157.159 prvih posjeta, a ostalo su kontrolne. Odnos prvih i kontrolnih je povoljan i iznosi 1:2. Ostvareno je 0,9 posjeta po stanovniku. U prosjeku jedan specijalista je imao 2.537 posjeta.

Registrirano je 51.358 preventivnih pregleda i odnos preventivnih i kurativni je 1:7, što ne odudara od rezultata za 2008. godinu, ali je znatno povoljnije nego u 2006. godini kada je taj odnos bio 1:53, zapravo to je znak da se pošlo i u konsultativnospecijalističkoj službi preventivno djelovati.

6. FINANSIRANJE ZDRAVSTVENE ZAŠTITE NA KANTONU

Ukupni rashodi zdravstvene zaštite na kantonu u 2009. godini iznosili su 157

miliona KM, što iznosi oko 388 KM po stanovniku, ili 451 KM po osiguranom licu.

Kada to uporedimo sa 1991. godinom, koja je praktično bila ratna godina u bivšoj državi, nalazimo da je tada ukupna potrošnja bila 349 KM po stanovniku. Prostim upoređivanjem ovih brojki možemo zaključiti da su se troškovi za zdravstvo približili onim od prije rata. Međutim, ovdje treba uzeti u obzir gubitak vrijednosti novca (diskaunt), što nas dovodi do revalorizovane vrijednosti sredstava u 1991. godini od najmanje 594 KM po stanovniku (diskaunt od 3%) ili 840 KM (diskaunt 5%).

Dakle u 2009. godini smo realno za zdravstvenu zaštitu utrošili 1,5 puta manje novca nego 1991. godine.

Grafikon 34 : Realna zdravstvena potrošnja na području Zeničko dobojskog kantona:

Javne zdravstvene ustanove na području kantona su u toku 2009. godine ostvarile ukupan prihod od 108 miliona KM. što je za 6 milion više nego prethodne godine.

Ukupan rashod je iznosio 111 miliona KM, što dovodi do gubitka od 3 miliona KM.

Nakon isključenja amortizacije dobija se pozitivno poslovanje u iznosu od 2,3 miliona KM.

Sredstva zdravstvenog osiguranja u prihodu zdravstvenih ustanova su činila 78,2%. Učešće drugih (vlastitih) izvora prihoda (osim sredstava zdravstvenog osiguranja) se kreće od 4,9% u DZ Breza do 63,2% u Kantonalnom zavodu za javno zdravstvo. Među domovima zdravlja najveće učešće drugih izvora prihoda ima Poliklinika Doboj-jug sa 50,7%. Od bolnica na kantonu, Kantonalna bolnica ima prihode izvan Zavoda zdravstvenog osiguranja ZDK od 22,4%

U strukturi rashoda troškovi plaća su učestvovali sa 67%, a materijalni troškovi sa 19%.

Grafikon 35: Struktura troškova javnih zdravstvenih ustanova (bez apoteka) na ZDK u 2009.g.

Ukupno iskazani kapital u javnim zdravstvenim ustanovama iznosio je 61 miliona KM, i manji je za 5 miliona u odnosu na prethodnu godinu. Smanjenje kapitala je posljedica iskazanih gubitaka koji se pokrivaju na teret kapitala.

Ukupna vrijednost stalnih sredstva u obliku stvari i prava u javnim zdravstvenim ustanovama na Zeničko-dobojskom kantonu je iznosila 91,7 miliona KM i viša je za 5,7 miliona u odnosu na prethodnu godinu.

Ukupne obaveze javnih zdravstvenih ustanova u 2009. godini su iznosile 50 miliona KM.

U javnim zdravstvenim ustanovama u ZDK, u toku 2009. godine investirano je 10,9 miliona KM, što je za 4,8 miliona više nego prethodne godine. Učešće vlastitih sredstava ovih ustanova je 8,6 miliona KM, što čini skoro 80% ukupno investiranih sredstava.

Ukupno isplaćena sredstva za neto plate i ostala primanja zaposlenika su iznosila 40,7 miliona KM, što je povećanje od 11%, pri čemu je prosječna mjesečna plata zaposlenika iznosila 962 KM, što je za 10% više nego 2008.g.

U toku 2009. godine, na bazi broja sati rada, bilo je 3.524 zaposlenika, što je za 1% više nego prethodne godine.

STRUKTURA POTROŠNJE ZA NEPOSREDNU ZDRAVSTVENU ZAŠTITU

Neposredna zdravstvena zaštita predstavlja dio zdravstvene zaštite koji se sastoji u pružanju usluga osiguranim licima od strane zdravstvenih ustanova u smislu liječenja, dijagnostike i rehabilitacije. Ukupno je za ovu namjenu u toku 2009.godine utrošeno 84,6 miliona, a kada tome dodamo i liječenje van kantona to iznosi 97,1 milion KM.

Grafikon 36. Struktura troškova neposredne ZZ na ZDK u 2009.g.

Za bolničku zdravstvenu zaštitu u 2009.godini utrošeno je 40,1 miliona KM, što čini 54% troškova za neposrednu zdravstvenu zaštitu. Od navedenog iznosa na području kantona utrošeno je 40,1 milion, a izvan kantona 12,5 miliona KM.

Za specijalističko-konsultativnu zaštitu utrošeno je 11,9 miliona KM ili 12%.

Za primarnu zdravstvenu zaštitu utrošeno je 32,9 miliona KM ili 34%.

BOLOVANJE PREKO 42 DANA

U zdravstvenoj potrošnji značajan dio sredstava se troši na nadoknade za bolovanje preko 42 dana. Iznos koji se izdvaja za ovu namjenu je u 2009. godini bio blizu 10 miliona KM i daleko premašuje iznose u drugim, čak i većim kantonima. U odnosu na 2007. godinu, imamo povećanje od 10,5%. Učešće u ukupnoj potrošnji je povećana sa 7,1% (2008) na 7,7% (2009).

POTROŠNJA LIJEKOVA NA RECEPT

Potrošnja lijekova na recept koji padaju na teret Zavoda zdravstvenog osiguranja se već niz godina drži u prihvatljivim granicama, a u 2009. godini je iznosila 17 miliona KM, što je 12% više nego prethodne godine. Učešće potrošnje za lijekove na recept u 2008. godini je činilo 13,3% ukupnih rashoda zdravstvenog osiguranja u 2009. godini.

Prosječna potršnja po osiguranom licu je iznosila blizu 50 KM.

Lista lijekova na našem kantonu sadrži 193 oblika lijeka i treća je u tom smislu u Federaciji (nakon Sarajevske i Tuzlanske).

LIJEČENJE VAN KANTONA

Za zdravstvenu zaštitu izvan kantona u toku 2009.godine utrošeno je 13,3 KM, što je za 2% manje od izdvojenih sredstava u prethodnoj godini. Najveći dio ovih sredstava je otišao u Klinički centar Sarajevo (10,3 miliona) i Klinički centar Tuzla (1,9 miliona).

ADMINISTRATIVNA POTROŠNJA

Potrošnja Zajedničkih službi Zavoda zdravstvenog osiguranja ZDK je iznosila 2,4 miliona KM, što je 2,2% ukupnog prihoda. Ovo je najmanje učešće ovih troškova među svim zavodima zdravstvenog osiguranja u Bosni i Hercegovini, što je za posebnu pohvalu.

ZAKLJUČAK

U toku 2009. godini zabilježeno je blago povećanje sredstava u zdravstvu, ali je to još daleko od potreba. Realna zdravstvena potrošnja na području našeg kantona iskazana po stanovniku, je u 2009. godini bila 1,5 puta manja od one iz 1991. godine. Istovremeno je broj objekata (novih ambulanti), novih procedura, novih usluga i novih aparata značajno uvećan u odnosu na 1991. godinu.

Model finansiranja koji se primjenjuje na području našeg kantona je zasnovan na Zakonu o zdravstvenoj zaštiti i Zakonu o zdravstvenom osiguranju. On predstavlja sistem ugovaranja putem kojeg Fond zdravstvenog osiguranja sa zdravstvenim ustanovama ugovara određeni paket usluga, odnosno paket zdravstvene zaštite za svoje korisnike. Na ovaj način se ne finansiraju zdravstvene ustanove niti zdravstveni radnici, nego zdravstvena zaštita, odnosno dijapazon zdravstvenih usluga za osigurana lica.

Sredstva zdravstvenog osiguranja su samo jedan od izvora prihoda zdravstvenih ustanova. Drugi izvori prihoda se kreću od 5% u DZ Breza, do 50% u Poliklinici Doboj-jug.

Metod plaćanja koji se primjenjuje je kombinacija prospektivnog budžeta i modifikovane kapitacije i to na svim nivoima zdravstvene zaštite. Značajan dio sredstava se troši i na plaćanje pojedinačnih usluga metodom plaćanja po pruženoj usluzi.

Navedenim metodama se plaćaju zdravstvene ustanove, dok su zdravstveni radnici plaćeni metodom plaće, što proizvodi čitav niz poteškoća u provedbi redovnih zadataka zdravstvenih ustanova.

Postojeći sistem kolektivnih ugovora koji garantuje svakom zaposlenom određeni iznos plate bez obzira na obim rada, ili opterećenje na poslu, dovodi sistem plata do apsurda. Kolektivni ugovori insistiraju na plaćanju radnog mjesta i stručne spreme a ne

plaćanju rada. To je osnovni razlog zašto imamo prilično neefikasno zdravstvo i duge liste čekanja, kao i sve manju zainteresovanost mladih ljudi da studiraju medicinu, što već rezultira osjetnim nedostakom doktora, koji bi ubuduće mogao biti još izraženiji. Neophodno je omogućiti sistem plaćanja zdravstvenih radnika metodom kojim će, onima koji više rade, koji rade kvalitetnije i racionalnije i koji proizvode bolje finansijske efekte, biti više plaćeno.

Neophodno je konačno početi provoditi onu pravu reformu zdravstva, koja znači usklađivanje zdravstvenih prava sa finansijskim mogućnostima. Do sada je jako puno rađeno u smislu reformskih aktivnosti, ali suštinski se nije ništa učinilo sa usklađivanjem zdravstva sa novim društvenim odnosima.

7. ZAKLJUČCI

Na zdravstveno stanje stanovništva utiču brojni socijalni i ekonomski faktori, stanje zaposlenosti, način života, okolina... Za zemlju koja je u tranzicijskim tokovima ovi faktori su uglavnom nepovoljni i kao takvi utiču na dostignuti nivo zdravstvenog stanja stanovništva.

Predhodni faktori značajno utiču i na prirast stanovnišva na određenom području. Zadnjih nekoliko godina se smanjila migracija stanovništva te s te strane imamo stabilizaciju broja stanovništva. Međutim, u ZDK imamo veom nizak natalitet, i ako bi ovakav ostao jedan duži period došlo bi do regresivnih tokova u razvoju populacije. U zadnje tri godine natalitet pokazuje znake blagog oporavka. U godinama koje dolaze bit će nužno pratiti trend uočenog oporavka. Mortalitet se postepeno povećava zbog relativno starog stanovništva. Prirodni priraštaj je također u zadnje tri godine nešto viši u odnosu na situaciju u predhodnim godinama.

Zbog niskog nataliteta i prirodnog priraštaja struktura stanovništva je pomjerena ka stacionarno-regresivnom tipu i posmatrajući distribuciju po opšinama najnepovoljnija situacija je u općinama Varešu, Usori Kaknju. Ovo je veoma važan podatak jer starosna struktura stanovništva uvjetuje specifične zdravstvene potrebe, naime starije osobe boluju od hroničnih bolesti, koje zahtijevaju kontinuiran nadzor i terapiju.

Dakle, praćenje parametara zdravlja i bolesti, kod stanovništva našeg područja, rezultira slikom niskog nataliteta i nepovoljnim prirodnim priraštajem. Stopa dojenačke smrtnosti je nešto malo viša nego u 2008. i iznosi 8,5‰, što je slično zemljama u okruženju, a nešto malo nepovoljnije u odnosu na zemlje Zapadne Evrope. Nešto je malo viša nego u Federaciji gdje iznosi 7,2‰. Najnepovoljnija situacija sa dojenačkom smrtnošću bila je u opštini Doboj jug. Uzroke ovog treba istražiti. Usora, Vareš, Olovo i Breza također imaju negativnu stopu prirodnog priraštaja.

Prema podacima Kantonalnog zavoda zdravstvenog osiguranja u 2009. godini je zdravstveno neosigurano bilo oko 52.560 stanovnika. Zakon o zdravstvenom osiguranju je formalno-pravno dao naglasak na uzajamnost i jednakost u osiguravanju zdravstvene zaštite, međutim ovo je primjer da se faktički stanje na terenu razlikuje. Distribucija resursa također nije jednakomjerna te tako stanovništvo nema ujednačenu dostupnost zdravstvenim resursima. Eklatantan primjer neravnomjernog pristupa zdravstvenim

resursima jeste da je za liječenje stanovništva općina Visoko, Breza, Vareš i Olovo u UKC Sarajevo potroše u prosjeku za svog osiguranika godišnje 90,16KM, a ostale opštine u prosjeku po osiguraniku 14,10KM. Dakle ako posmatramo navedene brojeve vidjet ćemo da je ova situacija povoljnija nego u 2008. godini.

Uzroci ovome su nakaradna zakonska riješenja u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti i Zakonu o zdravstvenom osiguranju.Podijeljena nadležnost između kantona i Federacije stvara klimu neodgovornosti, a zakonska riješenja kojima se omogućava da osnivač zdravstvenih ustanova bude opština također stvara mogućnost raznih manipulacija.

Opšta stopa smrtnosti u 2009. godini je bila 7,8‰ a stopa dojenačke smrtnosti je bila 8,5‰. Vodeći uzrok smrti su oboljenja kardiovaskularnog sistema a zatim slijede maligna oboljenja.

Od nasilno 101 umrlih, njih 20 je izvršilo samoubistvo a 44 je poginulo u saobraćajnim udesima.

Trendovi oboljelih i umrlih od malignih bolesti su u porastu, a najučestaliji je rak pluća i bronha te maligni tumor želudca, maligni tumor jetre, te maligni tumor dojke..

Vodeća oboljenja su oboljenja donjih dišnih puteva u svim dobnim grupama. Kao poseban problem jesu hronične nezarazne bolesti kod starijeg stanovništva. Među ovim se ističu hipertenzija, maligne bolesti, dijabetes, reumatske bolesti i neuroze.

Od hroničnih bolesti veliki problem predstavlja povećan krvni pritisak, od koga boluje 7,86% stanovništva Kantona. Za lijekove kojima se tretirju oboljeli od povišenog krvnig pritiska u 2008. godini je potrošeno 40% sredstava predviđenih za lijekove sa esencijalne liste. Veliki broj ovih pacijenata osmišljenom promotivno-preventivnom akcijom i zdravstveno-prosvjetnim radom se može osloboditi uzimanja antihipertenziva.

Maligna oboljenja dolaze na drugo mjesto po broju umrlih u 2009. godini. Vodeće maligno oboljenje je bilo rak pluća, a na drugom mjestu su maligna oboljenja organa digestivnog trakta.

Od mentalnih bolesti veliki problem predstavljaju neuroze koje imaju trend porasta, i predstavljaju značajan faktor potrošnje zdravstvenih resursa, onesposobljenja uposlenih, kao i teret pojedincu. Kao indikator stanja mentalnog zdravlja stanovništva služi broj izvršenih samoubistava.

Vodeće zarazne bolesti na Kantonu u 2009. godini su bile kapljične infekcije među kojima je najčešća gripa. Zabrinjavajuće je održavanje epidemije bruceloze, koja se javlja među 5 vodećih zaraznih bolesti na Kantonu. U 2009. godini je ona registrirana u 9 opština Kantona, a u 5 opština je registrirana u epidemijskom obliku. Prema broju izloženog stanovništva najveća stopa obolijevanja u 2009. godini je bila u opštini Doboj jug, a potom u opštinama Zenici i Usori. Stanje sa brucelozom se blago stabilizira.

Vakcinacija je za protekli period urađena u granicama nedovoljne obuhvatnosti obveznika, posebno djece do godinu dana u opštinama: Kakanj , Zenica, i Visoko i to se mora nadoknaditi što prije. Ova činjenica nas upozorava da se povećanjem broja nevakcinisane djece narušava kolektivni imunitet i da bi se neke od bolesti koje možemo

spriječiti vakcinacijom mogle javiti u epidemijskom obliku. Revkcinacija se mora poboljšati u opštinama: Kakanj, Visoko i Zenica.

Kao glavni problemi sanitarno-higienskih uslova života mogu se izdvojiti slijedeći: nerazvijen sistem javno-zdravstvene kontrole vode za piće, loše stanje lokalnih vodnih objekata, nedovoljan obuhvat prečišćavanja otpadnih voda, nepostojanje ili neispravnost objekata za otklanjanje tečnog otpada, prisustvo znatnih količina krutog otpada u naseljima i slobodnim gradskim površinama, loše stanje i lokacija krutog otpada.

U oblasti zdravstva djeluju 21 javnozdravstvena organizacija sa ukupno zaposlenih 3.457 radnika. Od toga je njih 29,9% nezdravstvenog kadra. Stanje je za otprilike 1% bolje nego 2007. godine.

U strukturi zdravstvenih radnika 45% ljekara je starije od 45 godina što nam ukazuje na stariji ljekarski kadar i nepovoljnu situaciju jer medicinska nauka zastarijeva za 3-5 godina te ako se znanje ne obnavlja koriste se zastarijeli protokoli i tehnologije liječenja.

Odnos zaposlenih u primarnoj i sekundarnoj zdravstvenoj zaštiti je veoma nepovoljan, gdje je više od 50% ljekara zaposleno u sekundarnoj zdravstvenoj zaštiti, a više od 80% zdravstvenih zahtijeva bi se trebalo riješavati u primarnoj zdravstvenoj zaštiti da bi ona bila ekonomski isplativa.

Bolnička zdravstvena zaštita se pruža u Kantonalnoj bolnici u Zenici, Općoj bolnici u Tešnju te Stacionaru u Žepču. Ukupan broj bolničkih postelja je 1.076 i u granicama je zadatih standarda. Na 1.000 stanovnika postoje 2,7 postelje, zauzetost postelja je 80,5%, a godišnje po jednoj postelji se hospitalizira 31,6 pacijent. Stopa liječenih je 85‰. Izvršeno je 11.348 operativnih zahvata.

Interesantno je napomenuti da je u 7,7% 16,4% pacijenata bilo više puta hospitalizirano zbog istog problema (u 2008. 16,4% - što znači stanje bolje), što može biti indikator kvaliteta pružene zdravstvene usluge, ali da bi se prihvatio kao takav treba uraditi detaljniju analizu.

Vanbolnička zdravstvena zaštita je organizirana kroz 106 punktova i 260 ordinacija primarne zdravstvene zaštite, te kroz 27 punktova specijalističko-konsultativnoj službi.

Mreža primarne zdravstvene zaštite je nepovoljna, posebno kada se radi o isturenim punktovima u vangradskim područjima, čime je smanjena dostupnost zdravstvene zaštite.

Reformom primarne zdravstvene zaštite kroz uvođenje timova porodične medicine učinjen je značajan napor ka unapređenju PZZ. Porodičnu medicinu pruža 107 doktora medicine koji su svi educirani za porodičnu medicinu, dali tako što su završili specijalizaciju ili dodatnu edukaciju iz porodične medicine.Ta medicina se pruža na 64 punkta u 102 ordinacije.

Svaki stanovnik je u prosjeku ostvario 4,5 posjeta u toku godine u ordinaciji kod doktora u PZZ i 4,5 posjete kod medicinskih tehničara.

Preventivni rad je još uvijek nedovoljno zastupljen u radu zdravstvenih radnika, pa je i broj preventivnih usluga nezadovoljavajući. Nešto bolja situacija je kod timova porodične medicine, ali još uvijek nezadovoljavajuća. Ovakav trend vodi ka pojavi većeg broja oboljelih i skupljoj zdravstvenoj zaštiti.

I dalje je praksa upućivanja pacijenata loša i broj upućenih specijalisti ili na dijagnostičke pretrage je veći nego predhodnih godina. U 2009. godini porodična medicina je pokazala racionalnije korištenje zdravstvenih tehnologija jer su u prosjeku slali manje pacijente na konsultativno-specijalističke preglede i na dijagnostičke pretrage.

I dalje se smanjuje broj stomatoloških stolica i timova u javnom sektoru. Mreža stomatoloških ordinacija je neadekvatna čime se i dalje pogoršava vrlo loše stanje oralnog zdravlja. Najnepovoljnija je situacija u Žepču, Zavidovićima, Olovu i Visokom..

Medicinska rehabilitacija se provodila na 11 punktova i pružalo ju je 14 specijalista i 48 medicinskih tehničara.

Laboratorijska dijagnostika se provodila u 3 bolnička i 31 vanbolničkih punktova. Usluge je pružalo 12 doktora medicine, 3 magistra farmacije, 12 zdravstvenih saradnika i 149 medicinskih tehničara. Svakom stanovniku je uzeto 3,23 uzoraka za analizu i urađeno 13,26 analize, što pokazuje veću efikasnost nego u prošloj godini..

8. PRIJEDLOZI ZA POBOLJŠANJE STANJA

Da bi se stanje u zdravstvu, a time i zdravstveno stanje stanovništva poboljšalo potrebno je uraditi sistemske promjene u organiziranju, funkcioniranju i financiranju zdravstvene zaštite. Takvi zahvati se uglavnom trebaju uraditi najmanje na Federalnom nivou. Ono što se može na nivou Kantona jeste racionalnije koristiti postojeće resurse, uticati na organizaciju na lokalnom nivou, efikasnije prikupljati sredstva za zdravstvenu zaštitu, te sačiniti strateški plan razvoja zdravstva na Kantonu, prema kome bi se mogli odrediti u procijeni dostignutih ciljeva… U vremenskom periodu do 2006. godine ZDK je u ozbiljnoj mjeri bio suočen sa pojavom „bijele kuge“. Ipak, uočeni pokazatelji u zadnje tri godine nas upućuju da se ovo stanje pozitivno mijenja. Najvjerojatnije da je tome doprinijelo poboljšano socijalno i ekonomsko stanje u tom periodu.

Zbog značaja odnosno neposredne veze socijalne i porodične zaštite sa zdravstvenim stanjem stanovništva potrebno je „osigurati stabiliziranje i održivost primjene“ do sada uspostavljenih i u praksi primjenjivanih socijalnih prava koja proizilaze iz kantonalnog zakona o socijalnoj zaštiti, zaštiti civilnih žrtava rata i zaštiti porodice sa djecom sa posebnim težištem na iznalaženju rješenja i mehanizama za dalje jačanje i reafirmaciju porodice kao najznačajnije društvene institucije. Nastaviti sa provođenjem aktivnosti od ukupnog značaja za osiguranje pretpostavki za dalje i postepeno unapređivanje sistema ukupne zaštite, brige i što efikasnije integracije osoba sa posebnim potrebama u društvo i ostvarenje razvojnih rezultata u ovoj oblasti.

U cilju ravnomjernije distribucije kadra i opreme u sistemu zdravstvene zaštite na Kantonu bi trebalo malo više poštovati programe i standarde donesene na nivou Kantona. Zakon o zdravstvenoj zaštiti je dao podijeljenu nadležnost za zdravstvenu zaštitu između Federacije i Kantona. Međutim skoro kompletna odgovornost za provođenje i financiranje zdravstvene zaštite je prepuštena kantonima. Pored toga osnivači domova zdravlja su općine pa je i tu regulatorna nadležnost Kantona reducirana, a općine nemaju skoro nikakvu odgovornost u pogledu planiranog financiranja zdravstvene zaštite. Zbog toga imamo neravnomjerno distribuiranu opremu i kadrove, razvijaju se neracionalno službe po pojedinim domovima zdravlja, neracionalno se troše ionako ograničena financijska sredstva. Također i obrazovanje kadrova je neracionalno u zdravstvu. I dalje imamo hiperprodukciju kadrova u sekundarnoj zdravstvenoj zaštiti, a na drugom mjestu sve je manje ljekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti iako su poodavno započete reforme zdravstva u cilju osnaženja primarne zdravstvene zaštite...

Uspoređujući broj registrovanih osiguranih lica u Zavodu zdravstvenog osiguranja i procijenjeni broj stanovnika na Kantonu, nalazimo veliki broj neosiguranih lica, što predstavlja veliki problem. Potrebno je izvršiti analizu uzroka i strukture tog neosiguranog stanovništva te po iznaći način da se svom stanovništvu Kantona bez obzira na radni status obezbijedi osnovna zdravstvena zaštita, shodno proklamovanim principima u zakonu o zdravstvenoj zaštiti.

Također je evidentno da je značajan broj lica evidentiranih na Birou za zapošljavanje, a stvarno su zaposleni na crno. Obzirom da je doprinos za zdravstveno osiguranje nezaposlenih znatno manji od doprinosa zaposlenih, ovdje postoji značajna rezerva za bolje punjenje Fonda zdravstvenog osiguranja. Neophodno je da država svojim mehanizmima, osigura poštivanje zakona na ovom planu.

Uvođenje screeninga i nadzora nad hroničnim nezaraznim bolestima će doprinijet, u

dugoročnom razdoblju, smanjenom broju oboljelih i manjim brojem komplikacija kod već oboljelih. Rano otkrivanje karcinoma grlića materice, dojke, prostate i debelog crijeva (lokacije za jednostavnu i lahku dijagnostiku) bi trebali biti prioriteti u ranom otkrivanju maligniteta jer su to i najčešći tumori kod čovjeka. S tim u vezi treba naglasiti značaj preventivnog djelovanja u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Ovakvo djelovanje je predviđeno standardima i normativnima zdravstvene zaštite, ali se u praksi slabo provodi. To rezultira velikim brojem oboljelih od preventabilnih bolesti, što znatno više poskupljuje zdravstvenu zaštitu na Kantonu. Daleko je jeftinije preventivno djelovanje od kurativnog. Dakako tu se trebaju uključiti i Kantonalne institucije kao što su Zavod za javno zdravstvo, Kantonalna i Opšta bolnica, Zavod zdravstvenog osiguranja i druge, osmišljanjem programa preventivne zaštite, monitoringom preventivnog djelovanja te drugim akcijama u cilju promocije i prevencije zdravlja.

Vodeće zarazne bolesti kao što su akutni enterokolitisi i alimentarne toksiinfekcije

mogu se spriječiti pojačanom komunalnom higijenom i higijenom u javnim objektima. Aktivnost na unapređenju zdravstvene bezbijednosti hrane i vode za piće, higijene pri proizvodnji i usluživanju hrane, uz podizanje higijenskih navika stanovništva su pozitivni iskoraci u smanjivanju stope obolijevanja od ovih bolesti. Da bi se postigli ciljevi neophodno je da inspekcijske službe kao i službe javnog zdravstva pojačaju svoju kontrolu i intenziviraju rad na promociji zdravlja i zdravstvenom prosvjećivanju stanovništva.

Što se tiče rješavanja problema zoonoza, a naročito bruceloze koja je u epidemijskom obliku prisutna na Kantonu već nekoliko godina, zdravstvena služba može djelovati preventivno u smislu edukacije stanovništva o načinima prenošenja bolesti, ali suštinsko rješavanje problema je na veterinarskoj službi.

Zdravstveno prosvjećivanje je neophodno i u prevenciji masovnih nezaraznih bolesti u smislu mijenjanja i popravljanja navika stanovništva u prehrani, odijevanju, stanovanju, ličnoj i komunalnoj higijeni...

Prevencija nasilnih smrti se može postići ranim prepoznavanjem psihičkih poremećaja koji su zasigurno najveći uzroci samoubistva, zatim poboljšanjem sigurnosti u saobraćaju jer veliki broj nasilno umrlih potiče iz ove kategorije.

Da bi se popravila postojeća sanitarno-higijenska situacija i nesigurna epidemiološka situacija, te eliminirali faktori koji neprestano prijete da ugroze zdravlje stanovništva, potrebno je da se preduzmu slijedeće mjere:

• Poboljšati nadzor nad zdravstvenom ispravnošću vode za piće iz lokalnih vodnih objekata i poduzeti sanaciju lokalnih vodnih objekata. Potrebno je instalirati

adekvatnu tehnologiju za kontinuiranu dezinfekciju vode u lokalnim vodnim objektima, naročito seoskim i mjesnim vodovodima, te obučiti osobe za sigurno i stručno rukovanje sa hlornim aparatima.

• Regulisati područja sanitarnih zona oko vodozahvata gradskih vodovoda i sanaciju ovih područja prema sanitarno-higijenskim principima i zakonskim propisima. Poduzeti maksimalne mjere u zaštiti od devastacije šuma i degradacije zemljišta, naročito na slivnim područjima glavnih izvorišta.

• Sanirati glavne gradske deponije krutog otpada, kao i masu nelegalnih smetljišta, koje kao takve zagađuju okolno zemljište, zrak, površinske i podzemne vode. Podsticati i tražiti mogućnost redovnog čišćenja vodnih tokova od nanosa koji predstavljaju pogodna staništa za obitavanje štetnih glodara i mogu biti izvor opasnih zaraznih bolesti za ljude i životinje.

• Sanirati gradske kanalizacione mreže i dispoziciju tečnih otpadnih materija vršiti na način koji će što manje ugrožavati zdravlje stanovnika.

• Potrebno je dati podršku istraživanjima u oblasti zdravstvene ekologije.

U riješavanju organizacijskih, ekonomskih pa i političkih problema u zdravstvu treba naglasiti da u sistemu zdravstvene zaštite na Kantonu radi 29,9% nezdravstvenih radnika, što je veliko opterećenje za zdravstvene ustanove. Pored toga postoji manjak ljekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u prvim kontaktima s pacijentima gdje se mora riješiti većina zdravstvenih zahtijeva, a i pored takve situacije raste njihov broj u sekundarnoj zdravstvenoj zaštiti. Ako bi se poštovali propisi, Federalni standardi i preporuke stručnjaka sigurno bi imali racionalniju, ekonomičniju, efikasniju i efektniju zdravstvenu zaštitu. Također treba naglasiti da nam je prosječna starost ljekara visoka te bi se trebalo podstaći mlade da studiraju medicinu davanjem stipendija i povoljnijih uslova za zapošljavanje u PZZ, približiti edukacijski proces zapadnim standardima gdje je prolaznost studenata daleko povoljnija...

U okviru mreže zdravstvene zaštite potrebno je iznaći riješenje za ublaživanje

neravnomijernosti distribucije kadrova i opreme po opštinama. Treba forsirati otvaranje porodičnih ambulanti na isturenim punktovima i stimulirati odlazak zdravstvenih radnika tamo.Također treba naći modalitete da se i privatni sektor uvede u mrežu pružanja primarne zdravstvene zaštite.

Treba definirati indikatore kvaliteta zdravstvene zaštite, načine njihovog praćenja i

stalno raditi na unapređenju kvaliteta zdravstvenih usluga, čime će se poboljšati zadovoljsvo korisnika pružanim uslugama.

Iako značajno ne utiče na zdravstveno stanje stanovništva, korupcija uništava

humani karakter zdravstvene profesije. Od vremena kada je služila da se nekorektno dobije ograničeni resurs, ili progura loš kvalitet, ona je postala pravilo ponašanja, pa stanovništvo našeg podneblja prvo razmišlja kako nešto postići na taj način.

Sve nadležne institucije, kao što su ministarstva, udruženja zdravstvenih radnika kao što su ljekarska komora, sestrinska komora, zdravstvene ustanove i zdravstveni radnici pojedinačno se moraju uhvatiti u koštac s korupcijom u zdravstvu. Svakako i korisnici zdravstvenih usluga jer u korupciji uvijek učestvuju dvije strane.

PPPRRREEEGGGLLLEEEDDD

PPPOOO OOOPPPŠŠŠTTTIIINNNAAAMMMAAA

Z E N I C A

TTaabbeellaa 2266.. OOppććii ppookkaazzaatteelljjii

11999911.. 11999988.. 22000066.. 22000077.. 22000099.. PPoovvrrššiinnaa ((kkmm22)) 550055 555588 555588 555588 555588 BBrroojj ssttaannoovvnniikkaa 114455551177 115500221199 112277330077 127.334 127.105 GGuussttiinnaa nnaasseelljjeennoossttii ((sstt//kkmm22)) 228888,,22 226699,,22 222288,,11 228,20 227.7 UUrrbbaannaa ppooppuullaacciijjaa %% 6677,,77 6688,,66 7744 74 74 NNaattaalliitteett ((‰‰)) 1166,,33 1111,,33 99,,00 9,02 10.3 MMoorrttaalliitteett ((‰‰)) 55,,00 66,,77 77,,77 8,06 8.09 DDoojjeennaaččkkaa ssmmrrttnnoosstt ((‰‰)) 1188,,33 4455,,44 1111,,33 3,48 6.08 PPrriirrooddnnii pprriirraaššttaajj ((‰‰)) 1111,,33 44,,66 11,,33 0,97 2.25

TTaabbeellaa 2277.. VVooddeeććaa zzaarraazznnaa oobboolljjeennjjaa

BBrroojj sslluuččaajjeevvaa NNaa 110000..000000 sstt.. IInnfflluueennccaa 2305 1813,46 VVaarriiččeellaa ii hheerrppeess zzoosstteerr 328 258,05 AAkkuuttnnee iinnffeekkcciijjee ggoorrnnjjiihh rreess..ppuutteevvaa 16.289 12815,4 AAkkuuttnnii eenntteerrookkoolliittiiss 3195 2513,6 MMiikkoozzee 1523 1198,2

TTaabbeellaa 2288.. PPrreevvaalleennccaa ggrruuppaa oobboolljjeennjjaa nnaa 110000..000000 ssttaannoovvnniikkaa

UUkkuuppnnoo SSttooppaa nnaa 110000..000000 ZZaarraazznnee bboolleessttii 77559988 55997777,,77

MMaalliiggnnee bboolleessttii 11668844 11332244,,88 BBoolleessttii kkrrvvii ii kkrrvvoottvvoorrnniihh oorrgg.. 22999933 22335544,,77 EEnnddookkrriinnee ii mmeettaabbooll.. bbooll.. 44332288 33440055,,11 DDuuššeevvnnee bboolleessttii 22664455 22008800,,99 BBoolleessttii nneerrvvnnoogg ssiisstteemmaa 11228855 11001100,,99 OObboolljjeennjjaa ookkaa 22225522 11777711,,77 OObboolljjeennjjaa uuhhaa 22118899 11772222,,22 OObboolljjeennjjaa cciirrkkuullaattoorrnnoogg ssiisstt.. 1111992244 99338811,,22 OObboolljjeennjjaa rreessppiirr.. ssiisstt.. 2255884488 2200333355,,99 OObboolljjeennjjaa pprroobbaavvnnoogg ssiisstt.. 55447777 44330099,,00 OObboolljjeennjjaa kkoožžee 44119966 33330011,,22 OObboolljj.. kkoossttiijjuu,, zzgglloobboovvaa ii

1122449988 99883322,,88

OObboolljjeennjjaa uurrooggeenniitt.. ssiisstt.. 1122997777 1100220099,,66 NNeeddoovvoolljjnnoo ddeeffiinniirraannaa ssttaannjjaa 11884488 11445533,,99 PPoovvrreeddee 1155664466 1122330099,,55 UUKKUUPPNNOO 110000..441111 7788999988,,55

TTaabbeellaa 2299.. ZZddrraavvssttvveennaa zzaaššttiittaa

11999911.. 11999988.. 22000066.. 22000077.. 22000099.. BBrroojj bboolleessnniiččkkiihh ppoosstteelljjaa 11008800 11005588 884499 885500 884444 BBrroojj oorrddiinnaacciijjaa PPZZZZ 7788 6699 5555 5522 5555 BBrroojj ssppeecciijjaall..--kkoonnssuullttaatt.. oorrddiinnaacciijjaa 3399 3333 2222 2277 4433 BBrroojj ssttoommaattoolloošškkiihh ssttoolliiccaa 4422 2299 1111 1111 1111 BBrroojj aappootteekkaa 55 1111 77 66 66 BBrroojj lljjeekkaarraa 335588 227755 229944 331177 335588 OOdd ttooggaa ooppććee mmeeddiicciinnee 114488 7700 8877 9955 112244 OOdd ttooggaa ssppeecciijjaalliissttii 221100 220055 220077 222222 223344 BBrroojj ssttoommaattoollooggaa 5566 3300 2277 2233 2200 BBrroojj ffaarrmmaacceeuuttaa 5566 2233 1166 1188 1188 BBrroojj mmeeddiicciinnsskkiihh tteehhnniiččaarraa 11002244 998877 998833 11001111 11110000 OOdd ttooggaa vviiššiihh mmeedd.. tteehhnniiččaarraa 5544 4422 110022 110033 112255 BBrroojj nneezzddrraavvssttvveenniihh rraaddnniikkaa 665511 774455 663388 666622 669955 %% nneezzddrraavvssttvvee.. rraaddnniikkaa uu uukkuuppnnoo zzaappoo.. 3300,,44 3366,,11 4488,,33 4488,,33 4466,,44

B R E Z A

TTaabbeellaa 3300.. OOppććii ppookkaazzaatteelljjii

11999911.. 11999988.. 22000066.. 22000077.. 22000099.. PPoovvrrššiinnaa ((kkmm22)) 7733 7733 7733 7733 7733 BBrroojj ssttaannoovvnniikkaa 1177331177 1144553300 1144776677 1144..776633 1144..559944 GGuussttiinnaa nnaasseelljjeennoossttii ((sstt//kkmm22)) 223377,,22 119999,,00 220022,,22 220022,,2233 220000 UUrrbbaannaa ppooppuullaacciijjaa %% 1155,,55 1100,,33 1111,,11 1111,,11 1111,,11 NNaattaalliitteett ((‰‰)) 1155,,55 1100,,33 66,,99 77,,7722 88,,0088 MMoorrttaalliitteett ((‰‰)) 44,,77 88,,33 99,,44 88,,5533 99,,9933 DDoojjeennaaččkkaa ssmmrrttnnoosstt ((‰‰)) 88,,00 00,,00 99,,77 88,,7777 1166,,99 PPrriirrooddnnii pprriirraaššttaajj ((‰‰)) 88,,11 22,,00 --22,,44 --00,,8811 --11,,7788

TTaabbeellaa 3311.. VVooddeeććaa zzaarraazznnaa oobboolljjeennjjaa

BBrroojj sslluuččaajjeevvaa NNaa 110000..000000 sstt.. IInnfflluueennccaa 2211 114433,,8899 VVaarriiččeellaa 2255 117711,,33 AAkkuuttnnee iinnffeekkcciijjee ggoorrnnjjiihh rreess..ppuutteevvaa 55667733 3388887722,,11 HHeellmmiinnttiijjaazzaa 4488 332288,,99 UUrrooggeenniittaallnnaa ttrriihhoommoonniijjaazzaa 2244 116644,,4455

TTaabbeellaa 3322.. PPrreevvaalleennccaa ggrruuppaa oobboolljjeennjjaa nnaa 110000..000000 ssttaannoovvnniikkaa

UUkkuuppnnoo SSttooppaa nnaa 110000..000000 sstt ZZaarraazznnee bboolleessttii 116655 11113300,,66 MMaalliiggnnee bboolleessttii 222299 11556699,,11 BBoolleessttii kkrrvvii ii kkrrvvoottvvoorrnniihh oorrgg.. 227766 11889911,,11 EEnnddookkrriinnee ii mmeettaabbooll.. bbooll.. 770044 44882233,,99 DDuuššeevvnnee bboolleessttii 889966 66113399,,55 BBoolleessttii nneerrvvnnoogg ssiisstteemmaa 339922 22668866,,00 OObboolljjeennjjaa ookkaa 557755 33993399,,99 OObboolljjeennjjaa uuhhaa 772200 44993333,,55 OObboolljjeennjjaa cciirrkkuullaattoorrnnoogg ssiisstt.. 22771166 1188661100,,44 OObboolljjeennjjaa rreessppiirr.. ssiisstt.. 66776699 4466338822,,00 OObboolljjeennjjaa pprroobbaavvnnoogg ssiisstt.. 22112200 1144552266,,55 OObboolljjeennjjaa kkoožžee 771199 44992266,,66 OObboolljj.. kkoossttiijjuu,, zzgglloobboovvaa ii mmiiššiiććaa 11445588 99999900,,44 OObboolljjeennjjaa uurrooggeenniitt.. ssiisstt.. 22112211 1144553333,,33 NNeeddoovvoolljjnnoo ddeeffiinniirraannaa ssttaannjjaa 663377 44336644,,88 PPoovvrreeddee 22008800 1144225522,,44 UUKKUUPPNNOO 2200..661155 114411..225566,,66

TTaabbeellaa 3333.. ZZddrraavvssttvveennaa zzaaššttiittaa

11999911.. 11999988.. 22000066.. 22000077.. 22000099.. BBrroojj bboolleessnniiččkkiihh ppoosstteelljjaa BBrroojj oorrddiinnaacciijjaa PPZZZZ 1188 2233 2255 2200 1155 BBrroojj ssppeecciijjaall..--kkoonnssuullttaatt.. oorrddiinnaacciijjaa 44 77 99 99 99 BBrroojj ssttoommaattoolloošškkiihh ssttoolliiccaa 44 44 55 55 33 BBrroojj aappootteekkaa 11 22 -- -- -- BBrroojj lljjeekkaarraa 2211 1144 99 99 1100 OOdd ttooggaa ooppććee mmeeddiicciinnee 77 55 22 22 33 OOdd ttooggaa ssppeecciijjaalliissttii 1133 99 77 77 77 BBrroojj ssttoommaattoollooggaa 44 44 33 33 33 BBrroojj ffaarrmmaacceeuuttaa 22 22 -- -- -- BBrroojj mmeeddiicciinnsskkiihh tteehhnniiččaarraa 5533 4433 3355 3344 3333 OOdd ttooggaa vviiššiihh mmeedd.. tteehhnniiččaarraa 77 66 55 44 44 BBrroojj nneezzddrraavvssttvveenniihh rraaddnniikkaa 2244 1177 1144 1166 1144 %% nneezzddrraavvssttvvee.. rraaddnniikkaa uu uukkuuppnnoo zzaappoo.. 2233,,11 2211,,33 2222,,99 2255,,88 3300,,44

DDOOBBOOJJ JJUUGG

TTaabbeellaa 3344.. OOppććii ppookkaazzaatteelljjii

11999911.. 11999988.. 22000066.. 22000077.. 22000099.. PPoovvrrššiinnaa ((kkmm22)) 1100 1100 1100 1100 1100 BBrroojj ssttaannoovvnniikkaa 66779966 55223388 44443333 44..444400 44552233 GGuussttiinnaa nnaasseelljjeennoossttii ((sstt//kkmm22)) 444433,,33 444444 445522 UUrrbbaannaa ppooppuullaacciijjaa %% 5544,,55 5544,,55 5544,,55 5544,,55 NNaattaalliitteett ((‰‰)) 1133,,44 1133,,77 99,,99 1133,,2299 99,,7722 MMoorrttaalliitteett ((‰‰)) 66,,55 1111,,33 55,,22 66,,9988 77,,2299 DDoojjeennaaččkkaa ssmmrrttnnoosstt ((‰‰)) 2255,,33 00,,00 2222,,77 00 2222,,77 PPrriirrooddnnii pprriirraaššttaajj ((‰‰)) 2255,,33 00,,00 44,,77 66,,3311 22,,4433

TTaabbeellaa 3355.. VVooddeeććaa zzaarraazznnaa oobboolljjeennjjaa

BBrroojj sslluuččaajjeevvaa NNaa 110000..000000 sstt.. IInnfflluueennccaa 8877 11992233,,55 VVaarriiččeellaa 33 6666,,33 AAkkuuttnnee iinnffeekkcciijjee ggoorrnnjjiihh rreess..ppuutteevvaa 22220099 4488..883399,,22 AAkkuuttnnii eenntteerrookkoolliittiiss 3333 772299,,66 SSttrreeppttookkookknnaa aannggiinnaa 00 00,,00

TTaabbeellaa 3366.. PPrreevvaalleennccaa ggrruuppaa oobboolljjeennjjaa nnaa 110000..000000 ssttaannoovvnniikkaa

UUkkuuppnnoo SSttooppaa nnaa 110000..000000 sstt ZZaarraazznnee bboolleessttii 4422 992288,,55 MMaalliiggnnee bboolleessttii 00 00,,00 BBoolleessttii kkrrvvii ii kkrrvvoottvvoorrnniihh oorrgg.. 11001100 2222333300,,33 EEnnddookkrriinnee ii mmeettaabbooll.. bbooll.. 11009911 2244112211,,11 DDuuššeevvnnee bboolleessttii 339988 88779999,,44 BBoolleessttii nneerrvvnnoogg ssiisstteemmaa 331166 66998866,,44 OObboolljjeennjjaa ookkaa 11880088 3399997733,,44 OObboolljjeennjjaa uuhhaa 11336666 3300220011,,22 OObboolljjeennjjaa cciirrkkuullaattoorrnnoogg ssiisstt.. 11008822 2233992222,,11 OObboolljjeennjjaa rreessppiirr.. ssiisstt.. 88882200 119955000033,,33 OObboolljjeennjjaa pprroobbaavvnnoogg ssiisstt.. 33220099 7700994488,,55 OObboolljjeennjjaa kkoožžee 885577 1188994477,,66 OObboolljj.. kkoossttiijjuu,, zzgglloobboovvaa ii mmiiššiiććaa 224466 55443388,,88 OObboolljjeennjjaa uurrooggeenniitt.. ssiisstt.. 663322 1133997733,,00 NNeeddoovvoolljjnnoo ddeeffiinniirraannaa ssttaannjjaa 7788 11772244,,55 PPoovvrreeddee 443333 99557733,,33 UUKKUUPPNNOO 2200..999999 446644227711,,55

TTaabbeellaa 3377.. ZZddrraavvssttvveennaa zzaaššttiittaa

11999911.. 11999988.. 22000066.. 22000077.. 22000099.. BBrroojj bboolleessnniiččkkiihh ppoosstteelljjaa BBrroojj oorrddiinnaacciijjaa PPZZZZ -- 77 1122 1122 1133 BBrroojj ssppeecciijjaall..--kkoonnssuullttaatt.. oorrddiinnaacciijjaa -- 66 66 66 66 BBrroojj ssttoommaattoolloošškkiihh ssttoolliiccaa -- 11 11 11 11 BBrroojj aappootteekkaa -- 11 -- -- BBrroojj lljjeekkaarraa -- 22 33 33 44 OOdd ttooggaa ooppććee mmeeddiicciinnee -- 11 22 22 33 OOdd ttooggaa ssppeecciijjaalliissttii -- 11 11 11 BBrroojj ssttoommaattoollooggaa -- 11 11 11 BBrroojj ffaarrmmaacceeuuttaa -- 11 -- -- BBrroojj mmeeddiicciinnsskkiihh tteehhnniiččaarraa -- 1122 1133 1133 1133 OOdd ttooggaa vviiššiihh mmeedd.. tteehhnniiččaarraa -- 11 00 00 -- BBrroojj nneezzddrraavvssttvveenniihh rraaddnniikkaa -- 88 88 88 88 %% nneezzddrraavvssttvvee.. rraaddnniikkaa uu uukkuuppnnoo zzaappoo.. -- 3344,,88 4477,,11 3322 4444

K A K A NJ

TTaabbeellaa 3388.. OOppććii ppookkaazzaatteelljjii

11999911.. 11999988.. 22000066.. 22000077.. 22000099.. PPoovvrrššiinnaa ((kkmm22)) 337777 337777 337777 337777 337777 BBrroojj ssttaannoovvnniikkaa 5555995500 4455886688 4433339900 4433..440066 4433..330066 GGuussttiinnaa nnaasseelljjeennoossttii ((sstt//kkmm22)) 114488,,44 112211,,77 111155,,00 111155,,1144 111144,,88 UUrrbbaannaa ppooppuullaacciijjaa %% 2288,,99 3355,,33 3355,,33 3355,,33 3355,,33 NNaattaalliitteett ((‰‰)) 2211,,00 1133,,11 1100,,66 99,,2288 99,,7799 MMoorrttaalliitteett ((‰‰)) 66,,77 66,,88 77,,22 77,,9900 77,,22 DDoojjeennaaččkkaa ssmmrrttnnoosstt ((‰‰)) 1133,,66 1100,,00 88,,77 1122,,4411 1111,,7799 PPrriirrooddnnii pprriirraaššttaajj ((‰‰)) 1144,,33 66,,33 33,,44 11,,3388 22,,5566

TTaabbeellaa 3399.. VVooddeeććaa zzaarraazznnaa oobboolljjeennjjaa

BBrroojj sslluuččaajjeevvaa NNaa 110000..000000 sstt.. IInnfflluueennccaa 447733 11009922,,22 VVaarriiččeellaa ii hheerrppeess zzoosstteerr 9988 1133227755,,33 AAkkuuttnnee iinnffeekkcciijjee ggoorrnnjjiihh rreesspp..ppuutteevvaa 55774499 11226600,,77 BBaakktteerriijjsskkaa ttrroovvaannjjaa hhrraannoomm 554466 222266,,33 HHeellmmiinnttiijjaazzee 6699 445599,,33

TTaabbeellaa 4400.. PPrreevvaalleennccaa ggrruuppaa oobboolljjeennjjaa nnaa 110000..000000 ssttaannoovvnniikkaa

UUkkuuppnnoo SSttooppaa nnaa 110000..000000 sstt ZZaarraazznnee bboolleessttii 11002288 22337733,,88 MMaalliiggnnee bboolleessttii 221177 550011,,11 BBoolleessttii kkrrvvii ii kkrrvvoottvvoorrnniihh oorrgg.. 338888 889955,,99 EEnnddookkrriinnee ii mmeettaabbooll.. bbooll.. 11337722 33116688,,11 DDuuššeevvnnee bboolleessttii 668888 11558888,,77 BBoolleessttii nneerrvvnnoogg ssiisstteemmaa 332211 774411,,22 OObboolljjeennjjaa ookkaa 444466 11002299,,88 OObboolljjeennjjaa uuhhaa 663366 11446688,,66 OObboolljjeennjjaa cciirrkkuullaattoorrnnoogg ssiisstt.. 33557799 88226644,,44 OObboolljjeennjjaa rreessppiirr.. ssiisstt.. 88006622 1188661166,,44 OObboolljjeennjjaa pprroobbaavvnnoogg ssiisstt.. 11226677 22992255,,77 OObboolljjeennjjaa kkoožžee 11338811 33118888,,99 OObboolljj.. kkoossttiijjuu,, zzgglloobboovvaa ii mmiiššiiććaa 11992211 44443355,,88 OObboolljjeennjjaa uurrooggeenniitt.. ssiisstt.. 11449988 33445599,,11

NNeeddoovvoolljjnnoo ddeeffiinniirraannaa ssttaannjjaa 990033 22008855,,11 PPoovvrreeddee 11550000 33446633,,77 UUKKUUPPNNOO 2233..881144 5544..990000,,00

TTaabbeellaa 4411.. ZZddrraavvssttvveennaa zzaaššttiittaa

11999911.. 11999988.. 22000066.. 22000077.. 22000099.. BBrroojj bboolleessnniiččkkiihh ppoosstteelljjaa BBrroojj oorrddiinnaacciijjaa PPZZZZ 2288 1188 2277 2233 2277 BBrroojj ssppeecciijjaall..--kkoonnssuullttaatt.. oorrddiinnaacciijjaa 66 55 99 1100 1100 BBrroojj ssttoommaattoolloošškkiihh ssttoolliiccaa 1100 88 55 55 77 BBrroojj aappootteekkaa 11 44 -- -- BBrroojj lljjeekkaarraa 4444 1199 2266 2277 2299 OOdd ttooggaa ooppććee mmeeddiicciinnee 3311 1100 1100 1111 1111 OOdd ttooggaa ssppeecciijjaalliissttii 1133 99 1166 1166 1188 BBrroojj ssttoommaattoollooggaa 1155 66 66 77 66 BBrroojj ffaarrmmaacceeuuttaa 44 55 -- -- BBrroojj mmeeddiicciinnsskkiihh tteehhnniiččaarraa 110000 9988 9966 9933 110000 OOdd ttooggaa vviiššiihh mmeedd.. tteehhnniiččaarraa 88 44 66 55 77 BBrroojj nneezzddrraavvssttvveenniihh rraaddnniikkaa 1166 4444 4422 4455 4477 %% nneezzddrraavvssttvvee.. rraaddnniikkaa uu uukkuuppnnoo zzaappoo.. 88,,99 2266,,88 3300,,44 2255,,77 3344,,88

MM AA GG LL AA JJ

TTaabbeellaa 4422.. OOppććii ppookkaazzaatteelljjii

11999911.. 11999988.. 22000066.. 22000077.. 22000099.. PPoovvrrššiinnaa ((kkmm22)) 338855 228888 229900 229900 229900 BBrroojj ssttaannoovvnniikkaa 3399332277 2255996644 2233557711 2233..558844 2233..440033 GGuussttiinnaa nnaasseelljjeennoossttii ((sstt//kkmm22)) 110022,,11 9900,,22 8811,,22 8811,,3322 8800,,77 UUrrbbaannaa ppooppuullaacciijjaa %% 2222,,55 NNaattaalliitteett ((‰‰)) 1144,,88 1144,,99 99,,33 99,,5500 99,,3355 MMoorrttaalliitteett ((‰‰)) 66,,44 77,,55 88,,44 99,,1166 88,,3377 DDoojjeennaaččkkaa ssmmrrttnnoosstt ((‰‰)) 3311,,11 1122,,99 1133,,66 00 00 PPrriirrooddnnii pprriirraaššttaajj ((‰‰)) 88,,44 77,,44 00,,99 00,,3344 00,,9988

TTaabbeellaa 4433.. VVooddeeććaa zzaarraazznnaa oobboolljjeennjjaa

BBrroojj sslluuččaajjeevvaa NNaa 110000..000000 sstt.. IInnfflluueennccaa 339911 11667700,,77 VVaarriiččeellaa 3322 113366,,77 AAkkuuttnnee iinnffeekkcciijjee ggoorrnnjjeegg ddiijjeellaa rreesspp..ttrraakkttaa 22220055 99442211,,88 AAkkuuttnnii eenntteerrookkoolliittiiss 335500 11449955,,55 HHeellmmiinnttiijjaazzee 5544 223300,,77

TTaabbeellaa 4444.. PPrreevvaalleennccaa ggrruuppaa oobboolljjeennjjaa nnaa 110000..000000 ssttaannoovvnniikkaa

UUkkuuppnnoo SSttooppaa nnaa 110000..000000 sstt ZZaarraazznnee bboolleessttii 550000 22113366,,44 MMaalliiggnnee bboolleessttii 6600 225566,,33 BBoolleessttii kkrrvvii ii kkrrvvoottvvoorrnniihh oorrgg.. 440022 11771177,,77 EEnnddookkrriinnee ii mmeettaabbooll.. bbooll.. 553377 22229944,,55 DDuuššeevvnnee bboolleessttii 118822 777777,,66 BBoolleessttii nneerrvvnnoogg ssiisstteemmaa 7788 333333,,22 OObboolljjeennjjaa ookkaa 220077 888844,,55 OObboolljjeennjjaa uuhhaa 114499 663366,,66 OObboolljjeennjjaa cciirrkkuullaattoorrnnoogg ssiisstt.. 11444466 66117788,,66 OObboolljjeennjjaa rreessppiirr.. ssiisstt.. 33118877 1133661177,,99 OObboolljjeennjjaa pprroobbaavvnnoogg ssiisstt.. 332255 11338888,,77 OObboolljjeennjjaa kkoožžee 225588 11110022,,44 OObboolljj.. kkoossttiijjuu,, zzgglloobboovvaa ii mmiiššiiććaa 664466 22776600,,33 OObboolljjeennjjaa uurrooggeenniitt.. ssiisstt.. 887755 33773388,,88 NNeeddoovvoolljjnnoo ddeeffiinniirraannaa ssttaannjjaa 111166 449955,,66 PPoovvrreeddee 995566 44008844,,99 UUKKUUPPNNOO 99006633 3388..772255,,88

TTaabbeellaa 4455.. ZZddrraavvssttvveennaa zzaaššttiittaa

11999911.. 11999988.. 22000066.. 22000077.. 22000099.. BBrroojj bboolleessnniiččkkiihh ppoosstteelljjaa BBrroojj oorrddiinnaacciijjaa PPZZZZ 2244 1166 1188 1188 1188 BBrroojj ssppeecciijjaall..--kkoonnssuullttaatt.. oorrddiinnaacciijjaa 44 44 99 88 1100 BBrroojj ssttoommaattoolloošškkiihh ssttoolliiccaa 55 22 11 11 22 BBrroojj aappootteekkaa 11 22 11 11 11 BBrroojj lljjeekkaarraa 3322 1166 1166 1177 1199 OOdd ttooggaa ooppććee mmeeddiicciinnee 2266 1100 55 66 99 OOdd ttooggaa ssppeecciijjaalliissttii 66 66 1100 1111 1100 BBrroojj ssttoommaattoollooggaa 99 33 22 22 22 BBrroojj ffaarrmmaacceeuuttaa 33 55 44 55 55 BBrroojj mmeeddiicciinnsskkiihh tteehhnniiččaarraa 9900 5544 5511 4499 4477 OOdd ttooggaa vviiššiihh mmeedd.. tteehhnniiččaarraa 77 11 44 44 44 BBrroojj nneezzddrraavvssttvveenniihh rraaddnniikkaa 5566 3344 3333 2299 2299 %% nneezzddrraavvssttvvee.. rraaddnniikkaa uu uukkuuppnnoo zzaappoo.. 2299,,55 3322,,44 4455,,22 3399,,99 4422,,66

O L O V O

TTaabbeellaa 4466.. OOppććii ppookkaazzaatteelljjii

11999911.. 11999988.. 22000066.. 22000077.. 22000099.. PPoovvrrššiinnaa ((kkmm22)) 440088 440088 440088 440088 440088 BBrroojj ssttaannoovvnniikkaa 1166226688 1133556655 1122880077 1122..880044 1122..440066 GGuussttiinnaa nnaasseelljjeennoossttii

22 3399,,99 3333,,22 3311,,33 3311,,3388 3300,,44

UUrrbbaannaa ppooppuullaacciijjaa %% 1199,,55 2244,,66 2244,,66 2244,,66 2244,,66 NNaattaalliitteett ((‰‰)) 1144,,66 1122,,88 77,,99 99,,5533 88,,2222 MMoorrttaalliitteett ((‰‰)) 66,,33 66,,66 99,,22 1100,,3311 99,,0022 DDoojjeennaaččkkaa ssmmrrttnnoosstt

88,,00 1111,,66 00,,00 88,,2200 99,,88

PPrriirrooddnnii pprriirraaššttaajj ((‰‰)) 88,,33 66,,22 --11,,33 --00,,7788 -- 00,,8800

TTaabbeellaa 4477.. VVooddeeććaa zzaarraazznnaa oobboolljjeennjjaa

BBrroojj sslluuččaajjeevvaa NNaa 110000..000000 sstt.. IInnfflluueennccaa 112266 1100,,00 VVaarriiččeellaa ii hheerrppeess zzoosstteerr 3300 22,,4411 AAkkuuttnnee iinnffeekkcciijjee ggoorrnnjjeegg ddiijjeellaa rreesspp..ttrraakkttaa 994422 7755,,99 CCrriijjeevvnnee zzaarraazzee 114499 1122,,11 MMiikkoozzee 3366 22,,9900

TTaabbeellaa 4488.. PPrreevvaalleennccaa ggrruuppaa oobboolljjeennjjaa nnaa 110000..000000 ssttaannoovvnniikkaa

UUkkuuppnnoo SSttooppaa nnaa 110000..000000 sstt ZZaarraazznnee bboolleessttii 779999 66444400--44 MMaalliiggnnee bboolleessttii 115500 11220099,,00 BBoolleessttii kkrrvvii ii kkrrvvoottvvoorrnniihh oorrgg.. 228866 22330055,,33 EEnnddookkrriinnee ii mmeettaabbooll.. bbooll.. 666677 55337766,,44 DDuuššeevvnnee bboolleessttii 775566 66009933,,88 BBoolleessttii nneerrvvnnoogg ssiisstteemmaa 116633 11331133,,88 OObboolljjeennjjaa ookkaa 330011 22442266,,22 OObboolljjeennjjaa uuhhaa 226622 22111111,,88 OObboolljjeennjjaa cciirrkkuullaattoorrnnoogg ssiisstt.. 22779933 2222551133,,33 OObboolljjeennjjaa rreessppiirr.. ssiisstt.. 11443388 1111559911,,22 OObboolljjeennjjaa pprroobbaavvnnoogg ssiisstt.. 669977 55661188,,22 OObboolljjeennjjaa kkoožžee 442211 33339933,,55 OObboolljj.. kkoossttiijjuu,, zzgglloobboovvaa ii mmiiššiiććaa 11007788 88668899,,33 OObboolljjeennjjaa uurrooggeenniitt.. ssiisstt.. 997766 77886677,,11 NNeeddoovvoolljjnnoo ddeeffiinniirraannaa ssttaannjjaa 336655 22994422,,11 PPoovvrreeddee 11334422 1100881177,,33 UUKKUUPPNNOO 1111..221155 9900339999,,88

TTaabbeellaa 4499.. ZZddrraavvssttvveennaa zzaaššttiittaa

11999911.. 11999988.. 22000066.. 22000077.. 22000099.. BBrroojj bboolleessnniiččkkiihh ppoosstteelljjaa 22 22 22 BBrroojj oorrddiinnaacciijjaa PPZZZZ 1122 1122 1133 1133 1133 BBrroojj ssppeecciijjaall..--kkoonnssuullttaatt.. oorrddiinnaacciijjaa 55 77 77 88 BBrroojj ssttoommaattoolloošškkiihh ssttoolliiccaa 33 33 11 11 11 BBrroojj aappootteekkaa 11 22 -- -- BBrroojj lljjeekkaarraa 1188 66 66 88 88

OOdd ttooggaa ooppććee mmeeddiicciinnee 1133 44 33 55 55 OOdd ttooggaa ssppeecciijjaalliissttii 55 22 33 33 33 BBrroojj ssttoommaattoollooggaa 44 33 11 11 11 BBrroojj ffaarrmmaacceeuuttaa 22 22 -- -- BBrroojj mmeeddiicciinnsskkiihh tteehhnniiččaarraa 4422 3355 3311 3322 3300 OOdd ttooggaa vviiššiihh mmeedd.. tteehhnniiččaarraa 1100 55 66 77 77 BBrroojj nneezzddrraavvssttvveenniihh rraaddnniikkaa 2255 2222 1188 1188 2200 %% nneezzddrraavvssttvvee.. rraaddnniikkaa uu uukkuuppnnoo zzaappoo.. 2277,,55 3333,,88 4477,,33 3300,,55 5511,,33

T E Š A NJ

TTaabbeellaa 5500.. OOppććii ppookkaazzaatteelljjii

11999911.. 11999988.. 22000066.. 22000077.. 22000099.. PPoovvrrššiinnaa ((kkmm22)) 222222 115566 115566 115566 115566 BBrroojj ssttaannoovvnniikkaa 4466881177 5511224499 4477667722 4477..775522 4488..115599 GGuussttiinnaa nnaasseelljjeennoossttii ((sstt//kkmm22)) 221100,,99 332288,,55 330055,,66 330066,,1100 330088,,77 UUrrbbaannaa ppooppuullaacciijjaa %% 2233,,99 2222,,22 2222,,22 2222,,22 2222,,22 NNaattaalliitteett ((‰‰)) 1166,,66 1144,,99 1100,,44 1100,,6600 1111,,00 MMoorrttaalliitteett ((‰‰)) 44,,66 77,,00 77,,00 55,,8844 77,,11 DDoojjeennaaččkkaa ssmmrrttnnoosstt ((‰‰)) 1188,,77 99,,22 1166,,22 55,,9933 1111,,22 PPrriirrooddnnii pprriirraaššttaajj ((‰‰)) 1122,,00 77,,99 33,,33 44,,7755 33,,9944

TTaabbeellaa 5511.. VVooddeeććaa zzaarraazznnaa oobboolljjeennjjaa

BBrroojj sslluuččaajjeevvaa NNaa 110000..000000 sstt.. IInnfflluueennccaa 443322 889977,,00

VVaarriiččeellaa 222222 446600,,99

AAkkuuttnnee iinnffeekkcciijjee ggoorrnnjjeegg ddiijjeellaa rreesspp..ttrraakkttaa 1133443322 2277..889900,,99

AAkkuuttnnii eenntteerrookkoolliittiiss 111199 224477,,00

MMiikkoozzee 115588 332288,,00

TTaabbeellaa 5522.. PPrreevvaalleennccaa ggrruuppaa oobboolljjeennjjaa nnaa 110000..000000 ssttaannoovvnniikkaa

UUkkuuppnnoo SSttooppaa nnaa 110000..000000 sstt ZZaarraazznnee bboolleessttii 774466 11554499,,00 MMaalliiggnnee bboolleessttii 115500 331111,,55 BBoolleessttii kkrrvvii ii kkrrvvoottvvoorrnniihh oorrgg.. 11883399 33881188,,66 EEnnddookkrriinnee ii mmeettaabbooll.. bbooll.. 22880044 55882222,,44 DDuuššeevvnnee bboolleessttii 22003300 44221155,,22 BBoolleessttii nneerrvvnnoogg ssiisstteemmaa 338899 880077,,77 OObboolljjeennjjaa ookkaa 660011 11224477,,99 OObboolljjeennjjaa uuhhaa 22557777 55335511,,00 OObboolljjeennjjaa cciirrkkuullaattoorrnnoogg ssiisstt.. 66998855 1144..550044,,00 OObboolljjeennjjaa rreessppiirr.. ssiisstt.. 2233..006677 4477..889977,,55 OObboolljjeennjjaa pprroobbaavvnnoogg ssiisstt.. 55110022 1100..559944,,00 OObboolljjeennjjaa kkoožžee 33334466 66994477,,88 OObboolljj.. kkoossttiijjuu,, zzgglloobboovvaa ii mmiiššiiććaa 33666655 77661188,,55 OObboolljjeennjjaa uurrooggeenniitt.. ssiisstt.. 33997744 88225511,,88 NNeeddoovvoolljjnnoo ddeeffiinniirraannaa ssttaannjjaa 114400 229900,,77 PPoovvrreeddee 11991177 33998800,,55 UUKKUUPPNNOO 5577555588 111199..551166,,66

TTaabbeellaa 5533.. ZZddrraavvssttvveennaa zzaaššttiittaa

11999911.. 11999988.. 22000066.. 22000077.. 22000099.. BBrroojj bboolleessnniiččkkiihh ppoosstteelljjaa 4422 113377 222266 222255 222211 BBrroojj oorrddiinnaacciijjaa PPZZZZ 2211 2233 3311 3322 3333 BBrroojj ssppeecciijjaall..--kkoonnssuullttaatt.. oorrddiinnaacciijjaa 44 1100 2200 2211 2200 BBrroojj ssttoommaattoolloošškkiihh ssttoolliiccaa 1122 1122 55 55 55 BBrroojj aappootteekkaa 11 33 -- -- BBrroojj lljjeekkaarraa 3311 4488 5533 5533 6633 OOdd ttooggaa ooppććee mmeeddiicciinnee 2211 1133 1144 1144 2244 OOdd ttooggaa ssppeecciijjaalliissttii 1100 3355 3399 3399 3399 BBrroojj ssttoommaattoollooggaa 99 1144 55 55 55 BBrroojj ffaarrmmaacceeuuttaa 22 1100 -- -- -- BBrroojj mmeeddiicciinnsskkiihh tteehhnniiččaarraa 7733 117755 119955 119988 220033 OOdd ttooggaa vviiššiihh mmeedd.. tteehhnniiččaarraa 1111 1133 2255 1177 2299 BBrroojj nneezzddrraavvssttvveenniihh rraaddnniikkaa 4466 8877 110000 9988 110022 %% nneezzddrraavvssttvvee.. rraaddnniikkaa uu uukkuuppnnoo zzaappoo.. 2288,,66 2277,,22 3399,,55 2277,,44 3377,,66

UU SS OO RR AA

TTaabbeellaa 5544.. OOppććii ppookkaazzaatteelljjii

11999911.. 11999988.. 22000066.. 22000077.. 22000099.. PPoovvrrššiinnaa ((kkmm22)) -- 5500 5500 5500 5500 BBrroojj ssttaannoovvnniikkaa -- 55888877 77006688 77..004455 66996688 GGuussttiinnaa nnaasseelljjeennoossttii ((sstt//kkmm22)) -- 111177,,77 114411,,44 114400,,99 113399,,66 UUrrbbaannaa ppooppuullaacciijjaa -- -- -- -- NNaattaalliitteett ((‰‰)) -- 88,,00 55,,11 55,,5544 44,,4499 MMoorrttaalliitteett ((‰‰)) -- 55,,11 66,,22 1111,,2211 77,,0033 DDoojjeennaaččkkaa ssmmrrttnnoosstt ((‰‰)) -- 00,,00 00,,00 5511,,2288 00 PPrriirrooddnnii pprriirraaššttaajj ((‰‰)) -- 22,,99 --11,,11 --55,,6688 -- 22,,5588

TTaabbeellaa 5555.. VVooddeeććaa zzaarraazznnaa oobboolljjeennjjaa

BBrroojj sslluuččaajjeevvaa NNaa 110000..000000 sstt.. IInnfflluueennccaa 7777 11110055,,00 VVaarriiččeellaa ii hheerrppeess zzoosstteerr 1144 220000,,99 AAkkuuttnnee iinnffeekkcciijjee ggoorrnnjjeegg ddiijjeellaa rreesspp..ttrraakkttaa 33113388 4455003344,,44 AAkkuuttnnii eenntteerrookkoolliittiiss 5500 771177,,55 RReessppiirraattoorrnnaa ttuubbeerrkkuulloozzaa 3366 551166,,66

TTaabbeellaa 5566.. PPrreevvaalleennccaa ggrruuppaa oobboolljjeennjjaa nnaa 110000..000000 ssttaannoovvnniikkaa

UUkkuuppnnoo SSttooppaa nnaa 110000..000000 sstt ZZaarraazznnee bboolleessttii 114444 22006666,,55 MMaalliiggnnee bboolleessttii 3366 551166,,66 BBoolleessttii kkrrvvii ii kkrrvvoottvvoorrnniihh oorrgg.. 117711 22445544,,00 EEnnddookkrriinnee ii mmeettaabbooll.. bbooll.. 225555 33665599,,55 DDuuššeevvnnee bboolleessttii 226688 33884466,,11 BBoolleessttii nneerrvvnnoogg ssiisstteemmaa 3300 443300,,55 OObboolljjeennjjaa ookkaa 668855 99883300,,66 OObboolljjeennjjaa uuhhaa 332299 44772211,,55 OObboolljjeennjjaa cciirrkkuullaattoorrnnoogg ssiisstt.. 11770066 2244..448833,,33 OObboolljjeennjjaa rreessppiirr.. ssiisstt.. 44444433 6633..776622,,99 OObboolljjeennjjaa pprroobbaavvnnoogg ssiisstt.. 11119900 1177..007788,,00 OObboolljjeennjjaa kkoožžee 227777 33997755,,33 OObboolljj.. kkoossttiijjuu,, zzgglloobboovvaa ii mmiiššiiććaa 448844 66994466,,00 OObboolljjeennjjaa uurrooggeenniitt.. ssiisstt.. 338800 55445533,,55 NNeeddoovvoolljjnnoo ddeeffiinniirraannaa ssttaannjjaa PPoovvrreeddee 9977 11339922,,00 UUKKUUPPNNOO 1100..339988 114499..222255,,00

TTaabbeellaa 5577.. ZZddrraavvssttvveennaa zzaaššttiittaa

11999911.. 11999988.. 22000066.. 22000077.. 22000099.. BBrroojj bboolleessnniiččkkiihh ppoosstteelljjaa BBrroojj oorrddiinnaacciijjaa PPZZZZ 88 1122 1122 1122 BBrroojj ssppeecciijjaall..--kkoonnssuullttaatt.. oorrddiinnaacciijjaa 33 66 77 77 BBrroojj ssttoommaattoolloošškkiihh ssttoolliiccaa 11 11 11 11 BBrroojj aappootteekkaa -- -- BBrroojj lljjeekkaarraa 33 33 33 33 OOdd ttooggaa ooppććee mmeeddiicciinnee 11 00 00 -- OOdd ttooggaa ssppeecciijjaalliissttii 22 33 33 33 BBrroojj ssttoommaattoollooggaa 11 11 11 11 BBrroojj ffaarrmmaacceeuuttaa -- -- BBrroojj mmeeddiicciinnsskkiihh tteehhnniiččaarraa 1188 1155 1155 1155 OOdd ttooggaa vviiššiihh mmeedd.. tteehhnniiččaarraa 11 11 11 11 BBrroojj nneezzddrraavvssttvveenniihh rraaddnniikkaa 99 88 88 77 %% nneezzddrraavvssttvvee.. rraaddnniikkaa uu uukkuuppnnoo zzaappoo.. 2299,,00 4422,,11 2299,,66 3366,,88

V A R E Š

TTaabbeellaa 5588.. OOppććii ppookkaazzaatteelljjii

11999911.. 11999988.. 22000066.. 22000077.. 22000099.. PPoovvrrššiinnaa ((kkmm22)) 339900 339900 339900 339900 339900 BBrroojj ssttaannoovvnniikkaa 2222220033 1100001122 1111221133 1111..118855 1100..774433 GGuussttiinnaa nnaasseelljjeennoossttii ((sstt//kkmm22)) 5566,,99 2255,,77 2288,,88 2288,,6688 2277,,55 UUrrbbaannaa ppooppuullaacciijjaa 2266,,55 5555,,33 5555,,33 5555,,33 5555,,33 NNaattaalliitteett ((‰‰)) 1155,,55 1122,,77 66,,11 66,,0088 77,,2266 MMoorrttaalliitteett ((‰‰)) 99,,99 1133,,11 1133,,88 1122,,2255 1111,,77 DDoojjeennaaččkkaa ssmmrrttnnoosstt ((‰‰)) 2200,,44 1155,,77 8888,,22 1144,,7711 1122,,88 PPrriirrooddnnii pprriirraaššttaajj ((‰‰)) 55,,66 --00,,44 --77,,88 --66,,1177 -- 44,,4466

TTaabbeellaa 5599.. VVooddeeććaa zzaarraazznnaa oobboolljjeennjjaa

BBrroojj sslluuččaajjeevvaa NNaa 110000..000000 sstt.. IInnfflluueennccaa 117799 11666666,,22 VVaarriiččeellaa 1122 111111,,77 AAkkuuttnnee iinnffeekkcciijjee ggoorrnnjjeegg ddiijjeellaa rreesspp..ttrraakkttaa 11226666 1111..778844,,44 AAkkuuttnnii eenntteerrookkoolliittiiss 1122 111111,,77 RReessppiirraattoorrnnaa ttuubbeerrkkuulloozzaa 1111 110022,,44

TTaabbeellaa 6600.. PPrreevvaalleennccaa ggrruuppaa oobboolljjeennjjaa nnaa 110000..000000 ssttaannoovvnniikkaa

UUkkuuppnnoo SSttooppaa nnaa 110000..000000 sstt.. ZZaarraazznnee bboolleessttii 6611 556677,,88 mmaalliiggnnee bboolleessttii 6699 664422,,33 BBoolleessttii kkrrvvii ii kkrrvvoottvvoorrnniihh oorrgg.. 225500 22332277,,00 EEnnddookkrriinnee ii mmeettaabbooll.. bbooll.. 333366 33112277,,66 DDuuššeevvnnee bboolleessttii 118844 11771122,,77 BBoolleessttii nneerrvvnnoogg ssiisstteemmaa 222244 22008855,,00 OObboolljjeennjjaa ookkaa 220055 11990088,,22 OObboolljjeennjjaa uuhhaa 113399 11229933,,88 OObboolljjeennjjaa cciirrkkuullaattoorrnnoogg ssiisstt.. 991166 88552266,,55 OObboolljjeennjjaa rreessppiirr.. ssiisstt.. 11774488 1166..227711,,00 OObboolljjeennjjaa pprroobbaavvnnoogg ssiisstt.. 448877 44553333,,22 OObboolljjeennjjaa kkoožžee 226633 22444488,,11 OObboolljj.. kkoossttiijjuu,, zzgglloobboovvaa ii mmiiššiiććaa 440055 33776699,,99 OObboolljjeennjjaa uurrooggeenniitt.. ssiisstt.. 779944 77339900,,88 NNeeddoovvoolljjnnoo ddeeffiinniirraannaa ssttaannjjaa 114444 11334400,,44 PPoovvrreeddee 22006688 1199..224499,,77 UUKKUUPPNNOO 66334455 5599..006611,,77

TTaabbeellaa 6611.. ZZddrraavvssttvveennaa zzaaššttiittaa

11999911.. 11999988.. 22000066.. 22000077.. 22000099.. BBrroojj bboolleessnniiččkkiihh ppoosstteelljjaa BBrroojj oorrddiinnaacciijjaa PPZZZZ 2233 1122 1111 1111 1111 BBrroojj ssppeecciijjaall..--kkoonnssuullttaatt.. oorrddiinnaacciijjaa 66 66 99 99 88 BBrroojj ssttoommaattoolloošškkiihh ssttoolliiccaa 66 33 33 33 33 BBrroojj aappootteekkaa 22 11 -- -- BBrroojj lljjeekkaarraa 2266 99 99 77 77 OOdd ttooggaa ooppććee mmeeddiicciinnee 1155 55 22 22 33 OOdd ttooggaa ssppeecciijjaalliissttii 1111 44 77 55 44 BBrroojj ssttoommaattoollooggaa 88 33 33 33 22 BBrroojj ffaarrmmaacceeuuttaa 33 11 -- -- BBrroojj mmeeddiicciinnsskkiihh tteehhnniiččaarraa 7744 3377 3366 3355 3366 OOdd ttooggaa vviiššiihh mmeedd.. tteehhnniiččaarraa 1133 22 33 33 33 BBrroojj nneezzddrraavvssttvveenniihh rraaddnniikkaa 4444 2299 2222 1199 2211 %% nneezzddrraavvssttvvee.. rraaddnniikkaa uu uukkuuppnnoo zzaappoo.. 2288,,44 3366,,77 4433,,11 2299,,77 4466,,66

VV II SS OO KK OO

TTaabbeellaa 6622.. OOppććii ppookkaazzaatteelljjii

11999911.. 11999988.. 22000066.. 22000077.. 22000099.. PPoovvrrššiinnaa ((kkmm22)) 223311 223311 223311 223311 223311 BBrroojj ssttaannoovvnniikkaa 4466116600 4477556655 4400007744 4400..115511 4400..330011 GGuussttiinnaa nnaasseelljjeennoossttii ((sstt//kkmm22)) 119999,,88 220055,,99 117733,,55 117733,,8811 117744,,55 UUrrbbaannaa ppooppuullaacciijjaa %% 2299,,66 3377,,11 3377,,11 3377,,11 3377,,11 NNaattaalliitteett ((‰‰)) 1155,,44 1100,,99 1100,,55 1111,,9955 1111,,4488 MMoorrttaalliitteett ((‰‰)) 66,,44 66,,33 77,,22 77,,3322 77,,9966 DDoojjeennaaččkkaa ssmmrrttnnoosstt ((‰‰)) 1188,,44 1111,,66 00,,00 44,,1177 1100,,7799 PPrriirrooddnnii pprriirraaššttaajj ((‰‰)) 99,,00 44,,66 33,,22 44,,6633 33,,5522

TTaabbeellaa 6633.. VVooddrreeććaa zzaarraazznnaa oobboolljjeennjjaa

BBrroojj sslluuččaajjeevvaa NNaa 110000..000000 sstt.. IInnfflluueennccaa 11770011 44222200,,77 AAkkuuttnnee iinnffeekkcciijjee ggoorrnnjjeegg ddiijjeellaa rreesspp..ttrraakkttaa 88889900 2222..005599,,00 ŠŠaarrllaahh 114466 336622,,33 AAkkuuttnnii eenntteerrookkoolliittiiss 11111100 22775544,,22 MMiikkoozzee 115566 338877,,00

TTaabbeellaa 6644.. PPrreevvaalleennccaa ggrruuppaa oobboolljjeennjjaa nnaa 110000..000000 ssttaannoovvnniikkaa

UUkkuuppnnoo SSttooppaa nnaa 110000..000000 sstt.. ZZaarraazznnee bboolleessttii 11885544 44660000,,44 MMaalliiggnnee bboolleessttii 229955 773311,,99 BBoolleessttii kkrrvvii ii kkrrvvoottvvoorrnniihh oorrgg.. 22442211 66000077,,33 EEnnddookkrriinnee ii mmeettaabbooll.. bbooll.. 22006699 55113333,,99 DDuuššeevvnnee bboolleessttii 992299 22330055,,11 BBoolleessttii nneerrvvnnoogg ssiisstteemmaa 220011 449988,,77 OObboolljjeennjjaa ookkaa 11114411 22883311,,22 OObboolljjeennjjaa uuhhaa 774455 11884488,,66 OObboolljjeennjjaa cciirrkkuullaattoorrnnoogg ssiisstt.. 55662233 1133..995522,,33 OObboolljjeennjjaa rreessppiirr.. ssiisstt.. 1144..441155 3355..776688,,3344 OObboolljjeennjjaa pprroobbaavvnnoogg ssiisstt.. 22116699 55338822,,00 OObboolljjeennjjaa kkoožžee 11884422 44557700,,66 OObboolljj.. kkoossttiijjuu,, zzgglloobboovvaa ii mmiiššiiććaa 22330088 55772266,,99 OObboolljjeennjjaa uurrooggeenniitt.. ssiisstt.. 33664477 99004499,,44 NNeeddoovvoolljjnnoo ddeeffiinniirraannaa ssttaannjjaa 11668855 44118811,,00 PPoovvrreeddee 44338855 1100..888800,,66 UUKKUUPPNNOO 4411..775544 110033..660055,,33

TTaabbeellaa 6655.. ZZddrraavvssttvveennaa zzaaššttiittaa

11999911.. 11999988.. 22000066.. 22000077.. 22000099.. BBrroojj bboolleessnniiččkkiihh ppoosstteelljjaa BBrroojj oorrddiinnaacciijjaa PPZZZZ 2200 2233 2244 2299 2255 BBrroojj ssppeecciijjaall..--kkoonnssuullttaatt.. oorrddiinnaacciijjaa 88 77 1111 1100 1100 BBrroojj ssttoommaattoolloošškkiihh ssttoolliiccaa 1155 1100 55 55 44 BBrroojj aappootteekkaa 22 55 -- -- BBrroojj lljjeekkaarraa 4433 4422 3344 3366 3333 OOdd ttooggaa ooppććee mmeeddiicciinnee 2200 1166 77 88 77 OOdd ttooggaa ssppeecciijjaalliissttii 2233 2266 2277 2288 2266 BBrroojj ssttoommaattoollooggaa 1144 1100 44 44 44 BBrroojj ffaarrmmaacceeuuttaa 88 1122 -- -- BBrroojj mmeeddiicciinnsskkiihh tteehhnniiččaarraa 110000 111100 8855 8844 8822 OOdd ttooggaa vviiššiihh mmeedd.. tteehhnniiččaarraa 1100 1188 1144 1144 1122 BBrroojj nneezzddrraavvssttvveenniihh rraaddnniikkaa 6611 4466 3355 3355 3322 %% nneezzddrraavvssttvvee.. rraaddnniikkaa uu uukkuuppnnoo zzaappoo.. 2277,,00 2222,,11 2288,,55 2222,,00 2266,,88

Z A V I D O V I Ć I

TTaabbeellaa 6666.. OOppććii ppookkaazzaatteelljjii

11999911.. 11999988.. 22000066.. 22000077.. 22000099.. PPoovvrrššiinnaa ((kkmm22)) 559900 559900 559900 559900 559900 BBrroojj ssttaannoovvnniikkaa 5577116644 3377330066 3388119944 3388..223377 3388..002277 GGuussttiinnaa nnaasseelljjeennoossttii ((sstt//kkmm22)) 9966,,99 6633,,22 6644,,77 6644,,8811 6644,,44 UUrrbbaannaa ppooppuullaacciijjaa %% 2222,,66 3355,,22 3355,,22 3355,,22 3355,,22 NNaattaalliitteett ((‰‰)) 1166,,99 1166,,99 99,,88 1100,,2288 1122,,33 MMoorrttaalliitteett ((‰‰)) 55,,55 77,,00 77,,22 77,,9922 77,,3388 DDoojjeennaaččkkaa ssmmrrttnnoosstt ((‰‰)) 1188,,55 77,,99 1100,,88 1100,,1188 44,,2266 PPrriirrooddnnii pprriirraaššttaajj ((‰‰)) 1111,,44 99,,99 22,,55 22,,3355 44,,9944

TTaabbeellaa 6677.. VVooddeeććaa zzaarraazznnaa oobboolljjeennjjaa

BBrroojj sslluuččaajjeevvaa NNaa 110000..000000 sstt.. IInnfflluueennccaa 339977 11004433,,99 VVaarriiččeellaa 110066 227788,,77 AAkkuuttnnee iinnffeekkcciijjee ggoorrnnjjeegg ddiijjeellaa rreesspp..ttrraakkttaa 99550055 2244..999955,,44 AAkkuuttnnii eenntteerrookkoolliittiiss 778833 22005599,,00 MMiikkoozzee 111111 229911,,99

TTaabbeellaa 6688.. PPrreevvaalleennccaa ggrruuppaa oobboolljjeennjjaa nnaa 110000..000000 ssttaannoovvnniikkaa

UUkkuuppnnoo SSttooppaa nnaa 110000..000000 sstt.. ZZaarraazznnee bboolleessttii 11224422 33226666,,11 MMaalliiggnnee bboolleessttii 224455 664444,,33 BBoolleessttii kkrrvvii ii kkrrvvoottvvoorrnniihh oorrgg.. 555544 11445566,,99 EEnnddookkrriinnee ii mmeettaabbooll.. bbooll.. 334455 990077,,33 DDuuššeevvnnee bboolleessttii 11110099 22991166,,33 BBoolleessttii nneerrvvnnoogg ssiisstteemmaa 4422 111100,,4444 OObboolljjeennjjaa ookkaa 667700 11776611,,99 OObboolljjeennjjaa uuhhaa 773388 11994400,,77 OObboolljjeennjjaa cciirrkkuullaattoorrnnoogg ssiisstt.. 44118888 1111..001133,,2222 OObboolljjeennjjaa rreessppiirr.. ssiisstt.. 1111..887777 3311..223333 OObboolljjeennjjaa pprroobbaavvnnoogg ssiisstt.. 33227777 88661177,,66 OObboolljjeennjjaa kkoožžee 22005533 55339988,,88 OObboolljj.. kkoossttiijjuu,, zzgglloobboovvaa ii mmiiššiiććaa 22330055 66006611,,44

OObboolljjeennjjaa uurrooggeenniitt.. ssiisstt.. 11554466 44006655,,55 NNeeddoovvoolljjnnoo ddeeffiinniirraannaa ssttaannjjaa 11772266 44553388,,88 PPoovvrreeddee 11775577 44662200,,44 UUKKUUPPNNOO 3322..445555 8855..334477,,33

TTaabbeellaa 6699.. ZZddrraavvssttvveennaa zzaaššttiittaa

11999911.. 11999988.. 22000066.. 22000077.. 22000099.. BBrroojj bboolleessnniiččkkiihh ppoosstteelljjaa BBrroojj oorrddiinnaacciijjaa PPZZZZ 2255 1177 2277 2288 2233 BBrroojj ssppeecciijjaall..--kkoonnssuullttaatt.. oorrddiinnaacciijjaa 66 1133 1133 1133 1177 BBrroojj ssttoommaattoolloošškkiihh ssttoolliiccaa 88 77 66 33 33 BBrroojj aappootteekkaa 11 22 11 11 11 BBrroojj lljjeekkaarraa 4455 2244 2211 2233 2244 OOdd ttooggaa ooppććee mmeeddiicciinnee 3300 1155 1100 1122 1111 OOdd ttooggaa ssppeecciijjaalliissttii 1155 99 1111 1111 1133 BBrroojj ssttoommaattoollooggaa 99 77 44 33 22 BBrroojj ffaarrmmaacceeuuttaa 33 33 -- 11 11 BBrroojj mmeeddiicciinnsskkiihh tteehhnniiččaarraa 110044 8899 7766 7777 7733 OOdd ttooggaa vviiššiihh mmeedd.. tteehhnniiččaarraa 1155 99 55 77 66 BBrroojj nneezzddrraavvssttvveenniihh rraaddnniikkaa 5511 4477 4444 4444 4444 %% nneezzddrraavvssttvvee.. rraaddnniikkaa uu uukkuuppnnoo zzaappoo.. 2244,,11 2288,,55 4433,,66 2299,,77 2299,,77

Ž E P Č E

TTaabbeellaa 7700.. OOppććii ppookkaazzaatteelljjii

11999911.. 11999988.. 22000066.. 22000077.. 22000099 PPoovvrrššiinnaa ((kkmm22)) 221100 221100 221100 221100 221100 BBrroojj ssttaannoovvnniikkaa 2222996666 2211770011 3311009944 3311..009922 3311..006677 GGuussttiinnaa nnaasseelljjeennoossttii ((sstt//kkmm22)) 110099,,44 110033,,33 114488,,11 114488,,0066 114477,,99 UUrrbbaannaa ppooppuullaacciijjaa %% 2244,,33 1188,,33 -- -- NNaattaalliitteett ((‰‰)) 1199,,00 1188,,33 1100,,55 99,,2233 1100,,77 MMoorrttaalliitteett ((‰‰)) 66,,22 66,,55 66,,88 77,,7722 66,,4433 DDoojjeennaaččkkaa ssmmrrttnnoosstt ((‰‰)) 1188,,99 2200,,22 99,,22 2200,,9911 1122,,77 PPrriirrooddnnii pprriirraaššttaajj ((‰‰)) 1122,,88 1111,,88 33,,77 11,,5511 33,,6666

TTaabbeellaa 7711.. VVooddeeććaa zzaarraazznnaa oobboolljjeennjjaa

BBrroojj sslluuččaajjeevvaa NNaa 110000..000000 sstt.. IInnfflluueennccaa 113377 444400,,99 VVaarriiččeellaa 1144 4455,,00 AAkkuuttnnee iinnffeekkcciijjee ggoorrnnjjeegg ddiijjeellaa rreesspp..ttrraakkttaa 33559900 1111..555555,,66 AAkkuuttnnii eenntteerrookkoolliittiiss 225511 880077,,99 MMiikkoozzee 4455 114444,,88

TTaabbeellaa 7722.. PPrreevvaalleennccaa ggrruuppaa oobboolljjeennjjaa nnaa 110000..000000 ssttaannoovvnniikkaa

UUkkuuppnnoo SSttooppaa nnaa 110000..000000 sstt.. ZZaarraazznnee bboolleessttii 552233 11668833 mmaalliiggnnee bboolleessttii 3388 112222,,3311 BBoolleessttii kkrrvvii ii kkrrvvoottvvoorrnniihh oorrgg.. 118866 559988,,77 EEnnddookkrriinnee ii mmeettaabbooll.. bbooll.. 338844 11223366,,00 DDuuššeevvnnee bboolleessttii 332266 11004499,,33 BBoolleessttii nneerrvvnnoogg ssiisstteemmaa 115522 448899,,22 OObboolljjeennjjaa ookkaa 221133 668855,,66 OObboolljjeennjjaa uuhhaa 224455 778888,,66 OObboolljjeennjjaa cciirrkkuullaattoorrnnoogg ssiisstt.. 11993388 66223388,,11 OObboolljjeennjjaa rreessppiirr.. ssiisstt.. 44557711 1144..771133,,33 OObboolljjeennjjaa pprroobbaavvnnoogg ssiisstt.. 660088 11995577,,00 OObboolljjeennjjaa kkoožžee 559944 11991111,,00 OObboolljj.. kkoossttiijjuu,, zzgglloobboovvaa ii mmiiššiiććaa 885588 22776611,,77 OObboolljjeennjjaa uurrooggeenniitt.. ssiisstt.. 770044 22226666,,0077 NNeeddoovvoolljjnnoo ddeeffiinniirraannaa ssttaannjjaa 4499 115577,,77 PPoovvrreeddee 11005533 33338899,,44 UUKKUUPPNNOO 1100..887722 3344..999955

TTaabbeellaa 7733.. ZZddrraavvssttvveennaa zzaaššttiittaa

11999911.. 11999988.. 22000066.. 22000077.. 22000099.. BBrroojj bboolleessnniiččkkiihh ppoosstteelljjaa 1100 99 99 BBrroojj oorrddiinnaacciijjaa PPZZZZ 99 1188 1199 1177 1166 BBrroojj ssppeecciijjaall..--kkoonnssuullttaatt.. oorrddiinnaacciijjaa 22 44 99 99 99 BBrroojj ssttoommaattoolloošškkiihh ssttoolliiccaa 22 33 22 33 22 BBrroojj aappootteekkaa 11 22 00 -- -- BBrroojj lljjeekkaarraa 1144 1144 1199 1188 1155 OOdd ttooggaa ooppććee mmeeddiicciinnee 1100 77 99 88 1100 OOdd ttooggaa ssppeecciijjaalliissttii 44 77 1100 1100 55 BBrroojj ssttoommaattoollooggaa 22 55 22 22 22 BBrroojj ffaarrmmaacceeuuttaa 11 22 00 -- -- BBrroojj mmeeddiicciinnsskkiihh tteehhnniiččaarraa 4433 7722 6644 6633 5522 OOdd ttooggaa vviiššiihh mmeedd.. tteehhnniiččaarraa 77 33 55 33 22 BBrroojj nneezzddrraavvssttvveenniihh rraaddnniikkaa 2222 5544 4444 3377 3322 %% nneezzddrraavvssttvvee.. rraaddnniikkaa uu uukkuuppnnoo zzaappoo.. 2266,,88 3377,,00 5511,,88 3300,,33 4466,,33

NASLOVNA STRANICA

IZVJEŠTAJ O ZDRAVSTVENOM STANJU STANOVNIŠTVA I ORGANIZACIJI ZDRAVSTVA NA PODRUČJU

ZENIČKODOBOJSKOG KANTONA U 2009. GODINI

IZDAVAČ: KANTONALNI ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVSTVO ZENICA

ZA IZDAVAČA: DIREKTOR DR.SENAD HUSEINAGIĆ

Uredio: Mr.sci.med.Suad Sivić

Izvještaj uradili: Mr.sci.med.Suad Sivić

Dr. Adisa Velić Bajtarević

Dr.med.Senad Huseinagić

Doc.dr.sci.med.Smajil Durmišević

Prim.dr.med.Jasminka Uzunović

Naslovna strana Sead Begagić

Tehnička obrada Sead Begagić