28
I. СЕКТОРСКА АНАЛИЗА – ПРОИЗВОДЊА МЕСА I.1. Значај и основни трендови Производња меса у Србији има дугу традицију и неки од највећих успеха пољопривреде Србије везују се управо за производњу меса. Међутим од великог извоза свиња пре другог светског рата или извоза говедине за време СФРЈ много тога се променило у структури и начинима произвoдње као и функционисању тржишта у Србији. Променила се и мапа произвођача и потрошача у свету. Данас производња меса у Србији је препуна структуралних проблема и бележи константно негативне трендове већ неколико деценија. Великим делом неконкурентна тренутна производња ће се наћи пред додатним изазовима услед предстојећих процеса либерализације у оквиру ССП и СТО. Адекватан одговор на постојеће проблеме и изазове прикључења ЕУ и СТО се мора пронаћи што пре уколико желимо да Србија задржи постојећи ниво или пак унапреди своју производњу меса у будућности. Остваривање овог циља постаје један од основних изазова аграрне политике у периоду од 2009-2011, због великог значаја који сточараска производња има за Србију, а која се огледа првенствено у: Постојећем сточном фонду - који је бројчано значајан, квалитетно далеко од најбољег али који уз адекватне програме унапређења може бити носилац пољопривреде Србије и у будућности значајно допринети свеукупном богатству Србије Повезаности производњи - јер већа производња меса омогуава повећану производњу ратарских производа Потенцијалу који има услед добре и конкурентне сировинске базе било у производима ратаратва или подручјима за испашу Производњи производа који су важни за прехрамбену сигурност земље улсед велике производње за сопствене потребе и могућношћу за обезбеђивањем брзе, јефтине и квалитетне хране кроз секторе живинарства, козарства, овчарства Значају за рурални развој нарочито за планинаска подручја где су често овчарство, козарство и говедарство једина могућа опција Тренутно је ово производња у којој су највећи проблеми, велики изазови прикључења ЕУ али и једна од највећих шанси. I.2. Циљеви политике Поред општих циљева у развоју тржишних ланаца везаних за подизање конкурентности, укључивање малих произвођача у модерне тржишне ланце и имплементацију ЕУ стандарда, одређени специфични циљеви се намећу као приоритетни у периоду 2009 - 2011:

Izvod Za Meso

Embed Size (px)

DESCRIPTION

MESO,SRBIJA

Citation preview

Page 1: Izvod Za Meso

I. СЕКТОРСКА АНАЛИЗА – ПРОИЗВОДЊА МЕСА

I.1. Значај и основни трендови

Производња меса у Србији има дугу традицију и неки од највећих успеха пољопривреде Србије везују се управо за производњу меса. Међутим од великог извоза свиња пре другог светског рата или извоза говедине за време СФРЈ много тога се променило у структури и начинима произвoдње као и функционисању тржишта у Србији. Променила се и мапа произвођача и потрошача у свету.

Данас производња меса у Србији је препуна структуралних проблема и бележи константно негативне трендове већ неколико

деценија. Великим делом неконкурентна тренутна производња ће се наћи пред додатним изазовима услед предстојећих процеса либерализације у оквиру ССП и СТО. Адекватан одговор на постојеће проблеме и изазове прикључења ЕУ и СТО се мора пронаћи што пре уколико желимо да Србија задржи постојећи ниво или пак унапреди своју производњу меса у будућности. Остваривање овог циља постаје један од основних изазова аграрне политике у периоду од 2009-2011, због великог значаја који сточараска производња има за Србију, а која се огледа првенствено у:

Постојећем сточном фонду - који је бројчано значајан, квалитетно далеко од најбољег али који уз адекватне програме унапређења може бити носилац пољопривреде Србије и у будућности значајно допринети свеукупном богатству Србије

Повезаности производњи - јер већа производња меса омогуава повећанупроизводњу ратарских производа

Потенцијалу који има услед добре и конкурентне сировинске базе било у производима ратаратва или подручјима за испашу

Производњи производа који су важни за прехрамбену сигурност земље улсед велике производње за сопствене потребе и могућношћу за обезбеђивањем брзе, јефтине и квалитетне хране кроз секторе живинарства, козарства, овчарства

Значају за рурални развој нарочито за планинаска подручја где су често

овчарство, козарство и говедарство једина могућа опција

Тренутно је ово производња у којој су највећи проблеми, велики изазови прикључења ЕУ али и једна од највећих шанси.

I.2. Циљеви политике

Поред општих циљева у развоју тржишних ланаца везаних за подизање конкурентности, укључивање малих произвођача у модерне тржишне ланце и имплементацију ЕУ стандарда, одређени специфични циљеви се намећу као приоритетни у периоду 2009 - 2011:

Остварити ценовно конкурентну производњу која ће бити у стању да спречи значајно повећање увоза меса и тиме очувати постојећи ниво производње

Page 2: Izvod Za Meso

Формирање јаких одгајивачких организација, чији ће чланови бити спремни

да учествују у спровођењу одгајивачких програма; Уређење промета живим грлима Добијање извозних бројева за већи број објеката и шири асортмиан

производа

I.3. Тржишни ланци у производњи и продаји меса

Србија је највећи произвођач, извозник и потрошач свих врста меса у оквиру ЦЕФТА земаља. Међутим та производња је мала у односу на производњу у ЕУ па је тако производња свињског меса скоро 7 пута мања од производње у Данској, а говедарска производња је мања за скоро 5 пута него производња у Холандији. У погледу заступљености и продуктивности сточарство Србије се дуже времена одликује знатним заостајањем у односу на већину европских земаља, које се манифестује пре свега, малим

учешћем броја условних грла по ха пољопривредне површине. Тако на пример на 100 ха пољопривредне површине укупан број условних грла у Републици Србији у 2007. години износи 32 грла, док је у Италији био 55, Аустрији 79, Швајцарској 96, Данској 123, Белгији 230 и Холандији311

Иако је производња свињског меса количински највећа, говедарство има највећи удео у укупној сточарској производњи у Србији, због веће цене меса и вредности грла, као и чињеници да многа грла служе за производњу млека.

Удео појединих производњи у укупној

вредности сточарске производње

Удео количинске производње меса по

најважнијим врстама меса

Тржишни ланац у производњи меса је у великој мери неорганизован и кратак јервелики део производње завршава на домаћинству или на локалним тржиштима - званичним или незваничним. Највећи део се ипак откупљује преко кланица, директно или преко посредника, чиме се ланац продужава и остварује додатна

Page 3: Izvod Za Meso

вредност производа. Мале количине, било у форми полутки или прерађевина сеизвозе у ЦЕФТА земље (претежно Босна и Херцеговина, Македонија и Црна Гора).Основни разлог кратког тржишног ланца је што се значајан део производње налазиу рукама малих произвођача, са претежно екстензивном али ценовно конкурентном производњом (практично не постоји цена коштања живине која шета двориштем или свиње која се храни остацима газдинства), где на њих одлази и значајан део потрошње, чиме одузимају тржиште робним произвођачима. Највећи део производње меса се остварује код породичних газдинства који су робни произвођачи са десетак јунади, стотињак свиња и оваца или хиљаду пилића у тову. Такође постоје и јако добро организовани велики произвођачи који гаје товна грла на сопственим фармама, и/или у организованом тову код коопераната. Генерално можемо разликовати три групе произвођача меса па самим тим и различите производно-продајне тржишне ланце, као и различите приоритете политике:

Мали произвођачи за

сопствене потребеРобни произвођачи Велике компанијске

фармеНе учествују у

званичним каналимапродаје меса него га

користе за сопсвене потребе или мале количине живих животиња или меса продају „од куће“. Важни за прехрамбену сигурност, изузетно опасни по питању безбедности

хране и ширења болести. Са све захтевнијим стандардима и контролама ова група ће морати да донесе одлуку о задржавању производње и уласку у званичне канале који

гарантују

Група произвођача код којих се налази

највећи део производње, који своје производе најчешће продају регистрованим

кланицама било директно или преко посредника. Углавном сами припремају храну и баве се и ратарством и сточарством. Они су најважнија група и самим тим треба да су приоритет аграрне политике и да им се омогући даљи раст.

Компније које се баве производњом сточне хране, прерадом или продајом меса теже да

успоставе вертикално повезивање да би умањили тржишне и ценовне осцилације карактеристиче за производњу меса. Поред њих одређне компаније су у производњи меса виделе своју шансу за профитом и претежно кроз процес приватизације дошле

до производних ресурса.

Средњи робни произвођачи иако технологијом и величином фарме застају завеликим команијама а укупним бројем за малим произвођачима су најзначајнијииз угла агране политике јер се код њих обавља највећа производња у свим областима производње меса – говеђег, свињског, живинског и јагњећег.

Page 4: Izvod Za Meso

Број регистрованих произвођача по величини

говедарског това

Однос броја регистрованих произвођача

и броја грла према величини фарме

Кровни закон који покрива ову област пољопривреде је постојећи Закон о мерамаза унапређење сточарства, Сл. Гл. 61/91, (тренутно у скупстинској процедури доношење новог Закона о сточарству усаглашеног са директивама ЕУ); као и Закон о ветеринарству, (тренутне измене и допуне важећег Закона). Влада Републике Србије на предлог ресорног Министарства пољопривреде, шумарстваи водопривреде доноси Уредбу о утврђивању Програма развоја и унапређења сточарства у Републици Србији за период од пет година, а сходно средњерочном програму, доноси годишњи програм развоја и унапређења сточарства у смислу законског акта Уредбе.

I.3.1. Обезбеђивање инпута

Конкурентност у производњи меса у великој мери је условљена могућностима приступа квалитетној сточној храни и генетском материјалу као и импутима везаним за хигијену и енергију, који су у тесној вези са квалитетом објекта у којем се производња врши.

Расни састав

Велики део проблема у производњи меса лежи управо у неадекватном расном саставу основног стада и матичних јата као резултату:

Затворености тржишта за увоз (прво услед санкција а затим бројних ванцаринских баријера наметнутих од стране наше државе),

Неадекватног селекцијског рада, нарочито код породичних газдинстава Структуре произвођача и тешкоћа које су везана за селекцијски рад

на малом газдинству Недостатка спољне конкуренције услед високих царина које би

вршиле притисак на произвођаче за ценовно иквалитетно конкурентнијом производњом

Page 5: Izvod Za Meso

Постоји велика зависност сектора од увоза генетског материјала било као основаза производњу (живинарство) или као начин унапређења расног састава. Сви покушаји да се производња меса, бар делимично ослободи увозне зависности нису наишли на подршку постојећих Института и селекцијске службе. Зато делује нелогично ограничавати царинама или

ванцаринским баријерама увоз квалитетног генетског материјала било у форми живих животиња, семена или јаја. Нема разлога да држава преко својих комсија одлучује које расе и линије могу да буду увежене и шта је добро за произвођаче уколико они улажу своја средства и доносе своје пословне одлуке. Увоз треба да буде ограничен здравственом безбедношћу, уз очување добробити животиња и заштиту животне средине.

Производња говеђег меса је базирана највећим делом на домаћем шареном говечету у типу сименталца (56.6%) и сименталцу (25.3%), и мањим делом на говедима холштајн-фризијске расе (6.5%) и осталих раса и мелеза (17.8%). Иако квалитет домаћег говечета у типу сименталца представља снагу а не слабост наше производње меса, увозом у последње време претежно сименталске расе дошлоје до унапређења расног састава за обе производне сврхе, међутим ово унапређење је претежно остало на фармама увозницама и још се није се раширило у остатку популације.

Расни састав свиња за приплод је првенствено (58%) заступљен са мелезима Ф1 иФ2 генерације племенитих раса. Поред мелеза заступљен је шведски ландрас (30-34%), велики јоркшир (3-5%), хемпшир, дурок, домаћа месната свиња и остали ландраси (3%). Значи преовлађују племените расе и мелези свиња за производњу меса и масти, док је удео изразито меснатих раса (хемпшира, дурока и пијетрена) свега 3%, које се користе као терминалне расе, за укрштање са мелезима Ф1 и Ф2 генерације у циљу добијања материјала за производњу меса. Карактиристично је присуство великог броја мелеза из непланских укрштања, као и разноврсност генетског материјала али у просеку на ниском нивоу када је у питању квалитет тих раса. О стању у планској селекцији говори података да је проценат вештачког осемењавања испод 15%.

Живинарска производња је високо зависна од увоза генетског материјала. Покушаји да се ово тржиште развије код нас било плански оснивањем дедовских центара или тржишно кроз мале фирме које су се бавиле производњом, успео. Данас немамо ценар за живинарство који би био носилац овог сектора. Увози се стихијски и нерационално што доводи до слабог искоришћења родитељских јата и честог „затрпавања” тржишта једнодневним пилићима. За овако мало тржиште огроман је број малих родитељских јата, а посебно је проблем што се целокупан увоз родитељских јата одвија само у интервалу јул-августи и нешто мање у периоду децембар- јануар. Без обзира што се годинама увози генетички материјал Србијау великој мери заостаје за оним земљама у којима овај сектор представља значајну грану производње. Генетски потенцијал родитељских јата у нашој земљи користи се нерационално, родитељска јата лаког типа коришћена су мање од 70% потенцијала, а тешког типа још мање. У комерцијалне сврхе генетски потенцијал хибрида користи се на нивоу од 80% за кокошке носиље конзумних јаја, у производњи бројлера 63%.

Постојећи расни састав оваца у Републици Србији представља озбиљну препреку даљем унапређењу овчарске производње. Највећи део популације наших оваца

Page 6: Izvod Za Meso

чинила је праменка 80%, а остатак цигаја и мелези праменке са продуктивнијиминостраним расама, у првом реду са виртембершком расом и ил де франсом.

Што се тиче коза, оне се у већини случајева гаје екстензивно и то у брдско- планинским подручјима, мада има тенденције ка интензивирању производње. У расном саставу највише је заступљена коза балканског типа 50%, разни типови мелеза око 30%, домаћа бела коза 15%, док остало отпада на санску и алпино расу. У нашој земљи не постоји јединствен програм генетског унапређења овчарства и козарства у смислу оплемењивања аутохтоне популације и стварања предуслова за повећање производње у првом реду меса, а у мањем степену у правцу млеко-вуна, када су у питању овце и смера млеко-месо, када су у питању козе. С тога је неопходно, урадити целовит програм који ће обухватити све проблеме везане за оплемењивање нашег фонда оваца и коза, било путем мера селекције или увозом квалитетног приплодног материјала.

Укинути све царинске и ванцаринске баријере које спречавају увоз

генетског материјала било живих животиња, семена и јаја

Инвестиционом подршком субвенционисати увоз квалитетног генетског

материјала

Успоставити систем матичења који ће бити у функцији произвођача, а не

оног ко се бави матичењем, на начин да се произвођачима и удружењиматрансферишу средства за матичење и да они одлучују коме и како ћеповерити посао

Направити програме за подршку удружењима одгајивача

Усвојити програм унапређења расног састава у овчарству и козарству који

ће бити праћен пројектима на терену и буџетом за подршку за који ће моћида конкуришу произвођачи овчијег и козијег меса и њихова удружења

Преиспитати спровођење мера селекције из Програма развоја иунапређења сточарства јер се за одређене мере дају знатна средства безефеката.

Исхрана

Једноставно, уколико се нема приступа ценовно конкурентној сточној храни тешко се може остварити конкурентност у производњи меса. Србија је у великој мери конкуретна у производњи житарица и уљарица које су основа за сточарску производњу и такође има квалитетне природне пашњаке. Међутим пашњаци требају бити доступни кроз изграђену инфраструктуру и обогаћивани ђубрењем и подсејавањем а призводња концентроване сточне хране од житарица и уљарица треба да буде избалансирана и обогаћена квалитетним допунским смешама. У том ланцу од инпута до концентроване сточне хране, цена се значајно повећа, па многи произвођачи уместо да купују готове смеше праве их сами на својим имањима - успешно или не.

Пред саме одгајиваче се оставља избор најоптималнијег решења. Додатно као проблеме при избору концентрованих хранива, одгајивачи виде и у:

Декларисању производа (информација о садржају сировина, о енергетском садржају)

Page 7: Izvod Za Meso

Недовољној и неефикасној контроли хранива Недостатку непристрасног саветовања о планирању исхране Проблемима са руковањем сточном храном (складиштење, транспорт,

прецизна исхрана) и сл.

Неискоришћена могућност значајнијег коришћења испаше и производње кабасте хране и силаже је карактеристика производње у Србији, нарочито у говедарској, и овчарској производњи. Мерама аграрне политике и едукативним програмима треба охрабривати произвођаче у правцу снижавања трошкова производње, увођењем исхране која се мора базирати првенствено на паши у летњем периодуи квалитетним кабастим хранивима (сено и силажа, односно сенажа) у зимском периоду. Нужна је далеко већа ангажованост стручне службе у погледу мелиорације планинских пашњака, стварања вештачких ливада и производње крмног биља за спремање силаже и сена, као и усавршавање технологије производње хране за зимски период, чиме би исхрана постала профитабилнија за произвођаче.

Поред интензивне, у нашој земљи је заступљена и полуинтензивна па и екстезивна производња меса. Најчешће је то производња живине, али и свиња. У овим условима животиња највећи део хране налази у дворишту, а као додатак добија зрневље и мање количине комплетних смеша.

Регулисати питање складиштења, декларисања, контроле и остала питања

везана за производњу и промет концентроване сточне хране

Подршком пројектима едукације и демо фарми унапредити испашу и

исхрану кабастим хранивима

Објекти и опрема

Боље коришћење енергије, мањи захтеви за радном снагом, лакше одржавање хигијене, боља искоришћеност хранива, смањен ниво болести су само неки од предности које савремени објекти за производњу имају. Међутим иако свесни свих ових предности многи одгајивачи услед недостатка инвестиционог капитала се одлучују за тов у објектима који не задовољавају основне стандарде, чиме повећавају ризике али и минимизирају трошкове.

Брзина прикључивања ЕУ и усвајања стандарда o добробити животиња и заштити и очувању животне средине, као и забринутост локалних власти и грађана за организовањем това у насељеним местима ће дефинисати и брзину изградње условних објеката за тов. Држава треба да буде катализатор ових процеса на начин да у правом моменту усваја законска решења која се тичу стандарда и да подржи произвођаче у њиховој намери за иградњом објеката. Општине треба да помажу произвођачима

оснивањем пољопривредних зона, изградњом инфраструктуре, снижавањем трошкова за издавање накнада и дозвола - не да им буду кочничари у изградњи објеката.

Подржати субвенцијама од 40% (50% у ЛФА) изградњу објеката за тов на

породичним газдинствима која ће бити у складу са ЕУ стандардима

Значајан део средстава ИПАРД фонда усмерити на објекте и опрему за

производњу меса

Page 8: Izvod Za Meso

I.3.2. Производња меса

Цикличност производње, ценовна неконкурентност у оносу на произвођаче у ЕУ (у готово свим врстама производње меса и код већине произвођача) и немогућост извоза на тржиште ЕУ (макар када су пикови цена на нижим нивоима) су основни проблеми производње меса у Србији у последње две деценије.

Једна од основних карактеристика је велика ценовна и производна цикличност у производњи меса која се јавља као последица неизграђених тржишних ланаца заснованим на дугорочним уговорима.

Питање које се онда намеће је:

Ако и кланичари и произвођачи знају да је решење које свима користи прављење дугорочних уговора - зашто га онда нису направили? Тј. Зашто се не успоставе дугорочни уговорни односи између добављача инпута, одгајивача и кланица? Вероватни разлози су:

Зато што је и једнима и другима добро овако. Кланичарима јер знају да ће потрошач увек све платити, а произвођачима јер знају да ће доћи оно време када ће опет цена бити значајно већа и добро зарађивати.

Свеопштем неповерењу у правну државу и поштовању уговора Неповерење у економског партнера заснован на искуству или

предрасудама

Производња меса по врстама у периду од 1990 – 2007 по Републичком заводу за статистику

Смањивањем ценовне цикличности и повећањем тржишта добијањем извознихдозвола за ЕУ, одгајивачи би били спремнији да улажу у стада, објекте, опрему и механизацију зато мере аграрне политике треба да буду усмерене на:

1) смањење ценовне а самим тим и производне цикличности,

Page 9: Izvod Za Meso

2) снижавање производне цене улагањем у знање и нове технологије производње и

3) проналажењем нових тржишта са добијањем извозних дозвола за ЕУ.

Ови циљеви се могу постићи:

Изградњом свести код прерађивача и произвођача за потребом прављења дугорочних уговора,

Спровођењем постојеће и доношењем нове правне регулативе која би омогућила да се поштују постигнути уговори

Спровођењем програма који за циљ имају елеминацију болести Изградњи Агенције за интервенцију на тржишту која би под јасним правилима

и на транспарентан начин вршила интервенције док постоје очигледне грешке у функционисању тржишта.

Повећањем конкуренције у домену продаје Обезбеђивањем инвестиционе подршке за побољшање исхране, расног

састава и објеката за држање животиња. Регистрацијом произвођача и кланица и контролама испуњености услова

за бављењем производњом и прерадом. Успостављање система утврђивања квалитета у складу са начинима у

Европској Унији Плаћањем откупа заснованог на квалитету Хоризонталним и вертикалним удруживањем

Број говеда, оваца и свиња (десно) у периоду

од 2000-2007

Прооизвдња живинског меса и јаја у

периоду од 1990-2007

Премирањем по грлу стоке уведеног током 2007 године се нису постигли никаквиекономски нити социјлани резулатти јер су за ниво потицаја кланичари спустили цену, па је ово био класичан трансфер од буџета ка клиничарима. Такође су постојали негативни пропратни ефекти јер су многи устаљени тржишни ланци били прекинути, да би се предала стока код овлашћених кланичара. Зато ову меру треба укинути јер не доприноси повећању производње.

Page 10: Izvod Za Meso

Успоставити Агенцију за интервенцију на тржишту по моделу ЕУ

Успостављање система утврђивања квалитета у складу са начинима

уЕвропској Унији које ће довести и до плаћања заснованог на квалитету

I.3.3. Прерада меса

Република Србија располаже са великим прерађивачким капацитетима у сточарској производњи, укупно 1147 регистрованих објеката. Међутим, степен искоришћености се креће далеко испод пројектованих капацитета и већина не испуњава стандарде који се постављају за извоз меса а многе од њих ни постојеће домаће стандарде. Тако да је мали број објеката регистрован за извоз, како на тржиште земаља Европске Уније, тако и на тржиште трећих земаља.

Број одобрених објеката за клање, расецање и прераду меса

Врста објектаОбјекти (домаће

тржиште)Објекти-извоз (ЕУ)

Објекти –извоз(Треће земље)

Кланице (црвено месо) – папкари 277

2 9

Кланице (живина) 31 - -

Комбиновани објекти (клање, расецање,прерада – црвено месо) 41

53 32

Комбиновани објекти (клање, расецање,прерада – живина) 19 1 9

Прерада меса и производи од меса 455

- -

Прерада меса - живина / производи од меса– живина

3 - 2

Прерада меса дивљачи 8 - 1

Сигурно да овај број кланица није далеко изнад потреба и нема сумње да ће сеса доследнијом применом домаћих стандрада и усвајањем стандарда ЕУ њихов број смањити.

Увођење стандарда у објекте који се баве храном анималног порекла је добровољно. Систем који се базира на принципима система ХАЦЦП по Закону о ветеринарству (члан 82 и члан 170), правно лице/предузетник, који обавља делатност у објектима који се баве храном анималног порекла, је у обавези да уведе од 01. јануара 2009. године. Свако одлагање спровођења ове и других законских регулатива у овој области с једне стране ствара неправду према онима који је доследно спроводе и ставља их у неравноправан положај, а с друге стране повећавају ризик и трошак. Зато треба стално охрабривати прерађиваче на унаређење технологије и производног процеса, успостављањем неопходних стандарда како у циљу повећања извоза сточарских производа, тако и у циљу заштите потрошача на домаћем тржишту.

Велики проблем који оптерећује кланичну индустрију и представља уско грло производње је уклањање кланичног отпада и решење проблема отпадних вода. Кланични отпад разврстан у три СРМ категорије прихватају свега три постројења при чему 2 категорију (садржај дигестивног тракта) не уништава ниједно постројење, а такође крв нико од постројења не одвози. Узевши у обзир број

Page 11: Izvod Za Meso

кланица у Србији, решевање проблема кланичног отпада требало би да је уприоритетима пре свега због угрожавања здравља становништва и природних ресурса.

Тренд сталног пораста клања и прераде у званичним каналима је позитиван и треба учинити све да се настави и додатно убрза, јер се и даље велики део промета врши незваничним каналима што представља значајну отежавајућу околност приликом контроле безбедности и квалитета, уноси нестабилност и неекономичност у укупној производњи и преради меса, али и прилагођавању ЗАП. При томе се не смеју давати одређеним кланицама могућности које друге немају приликом државних програма откупа за робне резерве или плаћања по грлу за предату стоку.

Број закланих свиња у кланицама и њихов удео

у укупно закланим у 000 грла

Број закланих грла јагњади и осталих

типова оваца у кланицама у 000 грла

Основни проблеми са којима се сусрећу прерађивачи сточарских производа сеогледају пре свега у:

Врло често изузетно високој цени а генерално вишој цени сировина на домаћем тржишту у односу на ЕУ;

Технолошком заостајању и неиспуњавању међународних стандарда у производњи (ХАЦЦП, ИСО и других стандарда);

Нелегалној конкуренцији при набавци сировина и продаји меса и прерађевина од меса, услед:

илегалне трговине од стране откупљивача из Црне Горе и Босне

иХерцеговине

увоза меса преко подручја Косова и Метохије и Босне и Херцеговине, које је произведено у Латинској Америци (Извор: ПКС)

продаје од куће без плаћања дажбина, трошкова контроле и увођења стандарада

Page 12: Izvod Za Meso

Споро прилагођавање условима тржишног пословања и слаб капацитетуправљања

Неиспуњавање услова за извоз што значајно смањује тржиште

Смањивање илегалне трговине и продаје меса кроз ефикаснији радконтролних служби

Наставити субвенционисање увођења стандарда у прерадне капацитете

Промовисати месо и производе од меса на извозно доступним иностранимтржиштима

Кланични отпад??????

I.3.4. Цене

Цена живе мере и меса одсликава понуду и тражњу на овим тржиштима, свеукупан ниво развоја и конкуренције на тим тржиштима, структуралне проблеме на тржишту и куповну моћ становништва.

Производња, цене свиња и свињског меса у Србији у периоду од 2003-2007 у 000 т

Година Производња

ПотрошњаМалопродајна

цена дин/кгЦена товних

свиња на пијаци дин/кг

Учешће сировине у малопродајној цени2003 258.000 255.266 190.0

068.3

136%2004 242.000 233.685 280.0

090.4

332%2005 253.343 258.004 320.0

0146.0

046%2006 254.870 255.903 299.0

089.5

830%2007 289.373 290.669 282.0

081.8

829%

Зато су основне карактеристике цена живих животиња и меса:

Велика цикличност нарочито живе мере која је код неких врста више изражена (живе свиње) а код неких мање(живина)

Релативно мала цикличност малопродајних цена месајер долази до повећања ценакада је тренд живе мере на горе али ретког смањења када је тренд на доле

Консантан тренд раста малопродајних цена меса

Постојање израженијихпикова нижих тако и виших цена

Упоредна цена у живе мере свиња (товљника 80-

120 кг) у Србији и Хравтској

Просечна висина је у великој мери слична цени у ЦЕФТА региону који се у великој мери снабдевају живом стоком из Републике Србије

Мере које ће утицати на смањење цикличности производње утицаће и на смањење цикличности цена али је додатно потребно радити на бољем

Page 13: Izvod Za Meso

организовању одгајивача и унапредитим им капацитет за проговоре. Такође имтреба обезбедити тржишне информације (о ценама, потребама, трендовима...).

Просечне годишње цене живе мере свиња у

ЕУ и Србији

Упоредна цена јунади и јунећег меса у

периоду 2006-2008

I.3.5. Трговина и маркетинг

Неиспуњење основних стандарда безбедности, неорганизованостоткупа, неусклађеност станадарда квалитета, у већини

година ценовно неконкурентна производња, квалитетнонеконкурентна производња (осим одређнеих

специфичних производа), непознавање страних тржишта су неки од разлога зашто потенцијал за извозом који постоји у овом сектору није искоришћен.

Могућност пласмана меса на страна тржишта постоји али је ограничен на одређен број земаља, пре свега због неусклађивања ветеринарско-санитарних прописа са прописима у окружењу, али и недовољне мотивисаности примарне производње за улазак у комерцијалну производњу. Извоз је заступљен на тржишта Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније, док Хрватска има велике потребеза увозом меса, али је нама ово тржиште недоступно због неусклађеностирегулативе и њене примене из области ветеринарско-санитарног надзора.

Page 14: Izvod Za Meso

За разлику од других врста месаРепублика Србија има одобрену годишњу квоту за извоз јунећег меса на

тржиште земаља Европске Уније у висини од 8.700 t са

преференцијалном стопом20% од укупне МФН царине ЕУ. Таквота је смањена са некадашњих9.975 t, колико је износила од 2000.- те године, због

неиспуњења одобренеквоте у претходном

периоду, као и чињенице да је квота била одобрена за Србију и Црну Гору као заједничку државу те

Извоз јунећег меса тонама

је ту квоту било неопходно расподелити на државе чланице. Као најбитнији разлогза неиспуњење те квоте се може поменути висока цена јунади на домаћем тржишту и у земљама у окружењу, као и висока цена јунећег меса које пласирају наши прерађивачи. Стога је извоз јунећег меса у земље Европске Уније у претходних неколико година реализован на тржишту Италије и Грчке, које су иначе земље у којима је цена јунетине висока и чија тржишта захтевају специфичан квалитет меса. Извоз јунећег меса у земље Европске Уније је у периоду од 2003.-2007. године увећан за преко 3 пута, док је на тржиште ЦЕФТА земаља увећан заготово 7 пута на крају посматраног периода у односу на почетак истог. Поред поменутих земаља у које српски прерађивачи и кланичари врше извоз јунећег меса у мањем обиму се јавља извоз у афричке земље и земље блиског истока.

Спољнотрговиински биланс свињског

меса у тонама

Трговина свињским месом по категоријама у

тонама током 2007 године

Поред извоза јунећег меса, на тржиште околних земаља се извозе у све већемброју и жива грла (јунад и телад), што је свакако значајна чињеница која утиче на висину производње меса у Републици Србији. Тако је према подацима Републичког завода за статистику извоз живих грла повећан са 1.432 грла 2006. на19.604 грла 2007. године.

Page 15: Izvod Za Meso

Царинска заштита омогућава заштиту произвођачима меса. У периоду важењацаринских заштита неопходна је велика реконструкција сектора која се пре свега огледа у укрупњавању производње и достизању неопходних стандарда у производњи. Све то као крајњи ефекат мора имати појефтињење производње у овој области сточарства и понуду квалитетних здравствено безбедних производа

Елиминисати препреке за извоз меса, пре свега на нивоу стандарда

квалитета и безбедности

I.3.6. Потрошња

Потрошња меса је упоређењу са земљама ЕУ мала. Тренд потрошње меса је у директној зависности са куповном моћи и ценом меса. Становници Србије просечно годишње троше око 36 килограма меса, што је упола мање него у ЕУ, где је просечна потрошња меса 86,7 килограма по становнику ипо потрошњи меса само јеАлбанија иза наше земље.

Потрошња различитих врста меса по глави становника у

2007. години

I.3.7. Политика подршке

Унапређење расног састава, изградњу и реконструкцију објеката, мелиорацију пашњака и ливада, набавку механизације, омогућавање извоза

и све остале структуралне мере треба да омогуће остваривање цене која ће бити извозно конкурентна а да у исто време произвођачима меса омогући да поврате уложена средства и да обезбеде потребну акумулацију за репродукцију производње.

У сектору производње меса као ни у једном другом је потребно дугорочна политика и у којој не постоје магична решења ма колико се средстава агарним буджетом обезбедило. Зато је неопходно да се уместо лаких решења који доносе политичку али не и економску и социјлану корист дефинише и започне спроводити Програм унапређења производње меса у Србији који ће бити заснован на:

Изградњи институција подршке - тренутно институције за подршку нису у стању да изврше свој задатак у развоју сектора сточарства

Министартво пољопривреде - да унапреди капацитете за дефинисање, спровођње и контролу политике

Page 16: Izvod Za Meso

Управа за ветерину - да обезбеде облежавање животиња и условекоји ће омогућити извоз

Институт за сточарство - да од функције служења самом себи и појединцима у њима препусти своју улогу у развоју сточарства другоме или у потпуности реорганизује своју службу

Робне резерве – да уместо ад хок, нетранспарентних одлука се реформишу по моделу Агенције за интервентни откуп у ЕУ

Бескомпромисно и једнако према свима спровођење законске регулативе везане за промет живим животињама, прерадне капацитете и систем безбеднсти хране

Дефинисање и спровођње инвестиционе подршке за побољшање расног састава, услова држања и исхране

I.4. Акциони план

2009 2010 2011 Задужен Трошак

Законодавна

Усвојити Закон о храни за животиње

Усвојити закон о сточарству

Усвојити Закон о добробити животиња

Усвојити Закон о изменама и допунама закона о ветеринарству

Усвојити правилник о квалитету закланих свиња и категоризацији свињског меса

Усвојити правилник о квалитету и другим захтевима за производе од меса

Усвојити правилник о квалитету меса стоке за клање, перади и дивљачиУсвојити правилнике по основу Закона о сточарству

Усвојити правилнике по основу Закона о храни за животиње

Усвојити правилнике по основу Законa о добробити животиња

Page 17: Izvod Za Meso

Усвојити правилнике по основу Законa о изменама и допунама закона о ветеринарству и Закона о ветеринарству

Институционална

Формирати централну базу за селекцију домачих животиња која ће бити повезана са базом за идентификацију домаћих животиња

Формирање агенције за плаћање у пољопривреди

Унифицирање главне матичне евиденције у сточарству

Proјekat: “Definisanje parametara i kriterijuma za ocenu kvaliteta polutki svinja u cilju izrade predloga Pravilnika o kvalitetu zaklanih svinja i kategorizaciji svinjskogmesa” radi utvrđivanja tržišnihodnosa uzgajivača svinja i proizvođača i prerađivača mesaСпровођење пројекта за формирање компартмента, у циљуискорењивања свињске кугепутем изолованих региона

Мера подршке

Подстицај за куповину квалитетног приплодног материјала - набавка основног стадаПодстицај генетског унапређења сточарства

Подстицајизградње

савремених објеката за смештај животињаРегресирање осигурања животиња

Подстицај увећања стада

Page 18: Izvod Za Meso

Подстицај набавке опреме за фарме

Подстицај изградње осталих пољопривредних

објеката ограничених на објекте за складиштење сточне Подстицај инвестиције у објекте за манипулацију, одлагање и третирање стајњака

Програм мера за унапређење сточарства

Подстицај гајења анималних генетских ресурса

Подстицај набавке механизације за припрему и дистрибуцију сточне хране на газдинству

Развој тржишта пољопривредних кредита

I.5. Основни индикатори

Стабилизација тржишта меса

Повећан број тржишних произвођача

Унапређен расни састав

Сређен законодавни оквир

Формиране неопходне институције

Формирана удружења одгајивача

Унапређен селекцијски рад

Испуњени системи безбедности хране

Изграђени савремени објекти за смештај животиња

Повећан број објеката са извозном дозволом