1

114. Pojam i osnovna obeležja izvršnog procesnog prava (str. 497.)

Izvršno procesno pravo čini sistem normi kojima se regulišu sudski izvršni postupak, postupak prinudnog izvršenja i obezbeđenja potraživanja izvršnog poverioca. On je deo građanskog sudskog postupka.

Pravnu zaštitu vrše sudovi. Izvršni postupak i postupak obezbeđenja jesu sudski postupci.

Za razliku od ranijih rešenja, Zakon o izvršenju i obezbeđenju (ZIO) propisuje mogućnost da se sudski izvršni postupak, u delu koji se odnosi na sprovođenje izvršenja (i obezbeđenja) ostvaruje od strane izvršitelja.

• Izvršitelj - fizičko lice koje navedeno svojstvo stiče na osnovu imenovanja od strane ministra nadležnog za poslove pravosuđa, pod uslovima i na način propisan zakonom, da u vidu delatnosti sprovodi izvršenje (u granicama rešenja o izvršenju), kao i da vrši druge poslove u vezi sa sprovođenjem izvršnog postupka. Već se ustalilo da se ovo lice naziva “privatni izvršitelj”.

Reč je o postupku koji se pokreće, razvija i okončava radnjama svih procesnih subjekata, sve do momenta prinudnog ostvarenja određenog potraživanja ili njegovog obezbeđenja do momenta sticanja uslova za prinudno izvršenje.

ORGANIZACIONO I FUNKCIONALNO IPP.:Ipp. obuhvata dve grupacije pravnih normi: Prvu čine one koje regulišu organizaciju, nadležnost, sastav subjekata kojima se poverava pružanje pravne zaštite. Ovo je sistem normi organizacionog ipp.

Funkcionalno ipp. obuhvata norme koje regulišu izvršni postupak, odnosno postupak obezbeđenja. Reč je o normama kojima se određuju subjekti postupka, regulišu njihove procesne aktivnosti.

Bitno obeležje važećeg ZIO jeste da sadrži značajan broj odredaba organizacionog tipa kojima se regulišu uslovi, postupak i sticanje svojstva izvršitelja. ZIO uređuje i profesionalno udruživanje izvršitelja i njihovih zamenika u Komori, zatim njenu organizaciju i organe.

Funkcionalni propisi ipp. sadrže norme materijalnopravnog karaktera stvarajući nova prava i obaveze na strani subjekata.

115. Pojam izvršnog postupka (str. 499.)Izvršni postupak i postupak obezbeđenja predstavljaju predmet regulisanja izvršnog procesnog prava.

Izvršni postupak:Ip. jeste metod postupanja kojim se ostvaruje potraživanje utvrđeno izvršnom ili verodostojnom ispravom. Postoje, dakle, dva osnovna tipa ovog vida pravne zaštite. Jedan je zasnovan na izvršnoj, a drugi na verodostojnoj ispravi.

*** Ip. koji se sprovodi na osnovu IZVRŠNE ISPRAVE pretpostavlja da je prethodno u drugoj vrsti postupka, na nesumnjiv i autoritativan način, utvrđeno postojanje potraživanja i pravo ovlašćenog subjekta da od drugog subjekta zahteva određeno ponašanje.

o Izv. isp. po redovnom toku stvari predstavlja odluku (presudu) donetu u parničnom postupku (ili nekom drugom) u kojem je procesnim subjektima data mogućnost izjašnjavanja o zahtevima, tvrdnjama i predlozima druge strane. Zakonitost odluke se mogla proveriti putem instancione kontrole. Tek ako su navedene mogućnosti iscrpljene, odluka stiče kvalitet pravnosnažnosti i sposobnost da posluži kao osnov za određivanje prinudnog izvršenja potraživanja.

Od svih tipova prinudnih odluka samo su kondemnatorne podobne za izvršenje. Njima se na nesumnjiv i autor. način utvrđuje postojanje određenog potraživanja i stiče pravo da se od druge strane (izv. dužnika) zahteva izvršenje obaveze sadržane u izreci presude.

Predmet ip. - izvršni zahtev. Druga strana može dobrovoljno da ispuni svoju obavezu i da time predupredi potrebu prinudnog izvršenja. Na ovo se i računa, tako da se ostavlja jedan rok po pravnosnažnosti odluke u kojem se još ne može postaviti zahtev za prinudno izvršenje. Ovaj rok se naziva paricioni rok. Pravi adresat navedenog pravila jeste poverilac i za njega navedeni rok ima značenje dilatornog roka u kom ne može pokrenuti postupak prinudnog izvršenja.

2

Nova rešenja ZIO priznaju svojstvo izv. isp. i oderđenim ispravama za koje se sa značajnom rezervom može prihvatiti da u punom značenju imaju navedeno obeležje.

*** Postupak izvršenja na osnovu VEROD. ISPRAVE u naš pravni sistem uveden je nešto kasnije. Uvođenje ovog postupka dvojako je uslovljen. Prvo, zbog razloga procesne ekonomije, i drugo, praksa je pokazala da najčešće postoje novčana potraživanja koja se dokazuju kvalifikovanim dokaznim sredstvima.

o Bitna razlika između navedenih postupaka jeste u tome što u postupku izvršenja na osnovu verod. isp. nije prethodio neki drugi postupak u kome je na nesumnjiv način utvrđeno postojanje potraživanja i pravo poverioca da zahteva, a obaveza dužnika da ispuni utvrđeno potraživanje.

Osnov za pokretanje izvršnog postupka i ovlašćenje na postavljanje odg. zahteva predstavlja kvalifikovano dokazno sredstvo kojim izv. poverilac dokazuje postojanje i sadržaj svog novčanog potraživanja.

O zahtevu za izvršenje se odlučuje, a dužniku ni u jednom vidu pravne procedure nije bila pružena mogućnost izjašnjavanja o zahtevu protivne stranke. Zbog navedenog razloga, izv. dužnik može osporavati iznos potraživanja.

Pravila izvršenja novčanih potraživanja razlikuju se od onih koja regulišu nenovčana potraživanja. Kod prve vrste potraživanja postoji mogućnost optiranja između različitih sredstava izvršenja, dok za izvršenje nenovčanih potraživanja određenoj vrsti potraživanja odgovara određen metod izvršenja.

Postupak izvršenja na osnovu verodostojne isprave se ograničava na novčana potraživanja.

U poslednjoj komponenti mogu se uočiti razlike između izvršenja koje se sprovodi na osnovu domaće izv. isp. i izvršenja na osnovu strane izv. isp. Izvršenju na osnovu strane izv. isp. prethodi samostalno ili adhenziono vođenje postupka priznanja te odluke.

116. Pojam postupka obezbeđenja (str. 503.)Ova vrsta postupka služi obezbeđenju određenog potraživanja pre nego što su se stekli uslovi za njegovo prinudno izvršenje, jer nedostaje osnov za određivanje izvršenja – izvršna isprava.

Osnovni cilj ovog postupka jeste u tome da predupredi opasnost da se radnjama izv. dužnika ili trećih lica osujeti ili oteža prinudno izvršenje i namirenje poverioca.

Reč je o određenim sredstvima obezbeđenja kojima se ograničava pravo izv. dužnika da raspolaže imovinom, sve u cilju da se do momenta u kom je moguće pokretanje izv. postupka sačuva imovina koja može služiti kao predmet izvršenja.

117. Načelo socijalnog postupanja (str. 504.)Ranije zakonodavstvo je izričito propisivalo načelo socijalnog postupanja (načelo zaštite izvršnog dužnika). Njime je na određen način favorizovan položaj izv. dužnika. Smatralo se da vođenje postupka ne sme da ugrozi egzistenciju i dovede do ekonomske propasti te stranke. Takođe se zahtevalo da se postupak vodi tako da ne povređuje dostojanstvo dužnika.

Određeni vidovi zaštite izv.dužnika ipak postoje, pre svega putem izuzimanja ili ograničenja izvršenja na određenim stvarima ili potraživanjima.

Ideja je prisutna i u pravilima po kojima sud, odnosno izvršitelj, prilikom određivanja sredstva i predmeta izvršenja ili obezbeđenja, ima obavezu da vodi računa o srazmernosti između visine obaveze izv. duž. i sredstva i predmeta izvršenja.

Zaštita dostojanstva izv. duž. ostvaruje se primenom pravila kojima se izvršitelj, odnosno sudski izvršitelj obavezuje da prilikom preduzimanja izvršnih radnji postupa sa dužnim obzirom prema ličnosti izv. duž.

Ukoliko se izvršenje sprovodi u prostorijama odsutnog lica, obavezno je prisustvo dva punoletna svedoka.

Oblik zaštite interesa izv. duž. nalazi se i u pravilima o protivizvršenju.

3

Vremenom je navedeni pristup menjan, tako da se, osim zaštite interesa duž., sve naglašenije podržava pozicija izv. pov.

U važećem ZIO se ovo načelo više ne spominje posebno, ali i dalje postoje odredbe kojima se štiti interes dužnika.

Kao naličje ideje o socijalnom postupanju u postupku se pojavljuje izvestan broj novih ustanova kojima se ostvaruje pritisak na dužnika:

U prvom redu, to je sistem pravila o određivanju novčanih kazni u postupku, koje su, pre svega, usmerene prema izv. duž. Određene su u visokim iznosima i predviđene za slučaj ako izv. duž. ne postupa po nalogu suda ili postupa protivno zabranama. Izricanje kazni se može ponavljati, uz stalno povećanje iznosa.

Drugo sredstvo pritiska u odnosu na dužnika ranije nepoznato našem pravu jeste ovlašćenje izvršnog pove-rioca da se izvršenje sprovede na celokupnoj imovini izv. duž. bez opredeljivanja konkretnog sredstva i predmeta izvršenja.

U ranijem periodu često se dešavalo da poverilac ne može uspešno ostvariti svoje potraživanje jer nije imao saznanja o toj imovini ili je dužnik prikrivao njeno postojanje. Po važećim rešenjima poverilac može da već po pokretanju postupka zahteva davanje izjave o imovini.

Dalje, sredstvo pritiska je i unošenje ove stranke u posebnu javnu knjigu – knjigu izvršnih dužnika, koju vodi sud. Knjiga izv. duž. ima značaj javnih knjiga tako da je u nju moguć uvid i provera boniteta izv. duž.

Položaj izv. duž. u postupku u izvesnom smislu pogoršava i ograničenje razloga zbog kojih se može izjaviti prigovor na rešenje o izvršenju doneto na osnovu verodostojne isprave. Tome takođe doprinosi i mogućnost poveravanja izvršenja izvršitelju, koji je na strani izv. pov. Sa time je povezan i poseban izv. post. za namirenje komunalnih i sličnih usluga.

118. Načelo dispozicije i oficijelnosti (str. 508.)Postupak izvršenja i obezb. pokreću se po inicijativi ovlašćenje strane – izv. poverioca. Ne isključuje se mogućnost pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ali to mora biti izričito određeno (izvršenje novčanih proc. kazni; prinudno izvršenje troškova postupka).

o U predlogu kojim se pokreće postupak, stranka određuje sredstva i predmete izvršenja ili obezbeđenja. Sud, međutim ima ovlašćenje da u slučaju predlaganja više sredstava ili predmeta izvršenja odn. obezbeđenja po sl. dužnosti ili po predlogu poverioca odredi drugo sredstvo ili druge predmete izvršenja (ili obezbeđenja) umesto onih koji su prvobitno predloženi.

o Novi ZIO omogućava izv. pov. da zahteva da se izvršenje sprovede na celokupnoj imovini izvršnog dužnika bez konkretnog navođenja predmeta izvršenja. Uz predlog za izvršenje pov. isto tako može da podnese zahtev da izv. duž. da odgovarajuću izjavu o svojoj imovini, pa da se tek po dobijanju te izjave odrede sredstva i predmet izvršenja. => U ovim slučajevima sud/ izvršitelj određuje sredstva i predmet izvrš.

o Svojevrsni vid dispozitivnih ovlašćenja izv. pov. predstavlja mogućnost izbora između sprovođenja izvršenja od strane suda ili izvršitelja.

**Sud je isključivo nadležan za sprovođenje izvršenja u vezi sa porodičnim odnosima i vraćanjem zaposlenog na rad.

o Načelo dispozicije omogućuje i povlačenje predloga za izvršenje. Za navedenu radnju ne zahteva se saglasnost protivne stranke, izv. duž. Povlačenje može biti potpuno ili delimično. U navedenim granicama dolazi do obustave postupka, donošenjem odg. rešenja.

o Stranke se mogu sporazumeti da se dug, koji predstavlja osnov za određenje izvršenja, isplati na rate.

o Postoji mogućnost sporazuma stranaka o tome da se pokretne, odn. nepokr. stvari, umesto putem javnog nadmetanja, prodaju neposrednom pogodbom.

o Pokretanje postupka po pravnom leku i prigovoru - ostvaruju se po načelu disp.

4

~ U širem smislu - načelo disp. dolazi do izražaja u pravilu po kojem izv. duž. sve do prvog nadmetanja za prodaju predmeta izvršenja ili pre dosuđenja stvari izv. pov. izmiri svoj dug zajedno sa ugovornom, odnosno zateznom kamatom i troškovima postupka koji su nastali do izmirenja duga, što rezultira obus-tavom postupka.

Najzad, od izv. duž. zavisi da li će pokrenuti postupak protivizvršenja kada razvoj postupka daje povod za ovaj vid pravne zaštite.

119. Načelo obostranog saslušanja stranaka; načelo pismenos-ti, posrednosti i nejavnosti postupanja (str. 510.)

Kada se pokreće po načelu dispozicije, izv. post. ima značaj dvostranački uređenog postupka. Pokretanje post. po službenoj dužnosti oduzima mu navedeno svojstvo.

~ Bitno obeležje ovog postupka - odlučivanje suda o predlogu za izvršenje, a da se prethodno drugoj stranci ne obezbeđuje nikakva mogućnost izjašnjavanja o tom zahtevu. Navedeni pristup svoje opravdanje nalazi u okolnosti da je prethodno, u postupku iz kog potiče izv.isp., svaka od stranaka već bila u prilici da osporava zahteve protivnika. Navedeni pristup se može dovesti u pitanje kada se izvršenje određuje na osnovu ver.isp., dakle u slučaju kada izvršnom dužniku ni u jednoj od procesnih formi nije bila data mogućnost izjašnjavanja o zahtevima izv. pov.

Ograničenje načela obostranog saslušanja stranaka svoje opravdanje nalazi u potrebi sprečavanja mogućih zloupotreba izraženih u aktima otuđenja ili prikrivanja imovine.

Po donošenju rešenja o izvršenju, načelo delimično dolazi do izražaja kroz mogućnost izjavljivanja prigovora (nač.obost.sasl). Kao pravni lek koji se može izjaviti samo iz određenih razloga, prigovor je pre svega usmeren na pobijanje donetog rešenja, a znatno manje je forma izjašnjavanja o zahtevima i tvrdnjama protivne stranke. → Kada izvršni dužnik učini verovatnim navode iz prigovora podnetog protiv rešenja o izvršenju donetog na osnovu ver. isp. u delu u kojem je obavezan da izvrši potraživanje, sud ukida rešenje i postupak nastavlja kao po prigovoru protiv platnog naloga.

Određenu ravnotežu stranaka u postupku obezbeđuje mogućnost protivizvršenja - povraćaja onoga što je izv. pov. dobio nezakonitim izvršenjem.

2. Načelo pismenosti, posrednosti i nejavnosti postupanja

─ Postupak je pismen. Sud i izvršitelj postupaju na osnovu podnesaka ili drugih pismena. Izvršitelj postupa na osnovu sudskih odluka i ovlašćenja koja ima po zakonu.

─ Nač. javnosti je marginalizovano. Sprovođenju radnji u stanu ili prostoriji izv. duž. pod određenim uslovima moraju prisustvovati dva punoletna građanina, ali ova lica se ne pojavljuju u svojstvu pozvanih svedoka, tako da se time ne ostvaruje smisao ovog načela.

─ Nač. neposrednosti takođe nema poseban značaj jer izv. sud odlučuje na osnovu izv. isprava koje su nastale u drugom postupku i pre pokretanja izv. post. Kada je u pitanju izvršenje na osnovu ver. isp. na određen način se može smatrati da je neposrednost prisutna, jer izvršni sud odlučuje o postojanju potraživanja čije se izvršenje zahteva.

Kod sprovođenja izvrš. posrednost dolazi do izražaja u posebnom vidu - postoji mogućnost da jedan sud donese rešenje o izvršenju, a da ga drugi sprovodi ili da se sprovođenje poveri izvršitelju.

5

120. Načelo formalnog legaliteta (str. 512.) Načelo se izražava u više značenja:

1) Podrazumeva da sud koji određuje i sprovodi izvršenje ima obavezu da donese rešenje o izvršenju i spro-vodi izvršenje ako su ispunjeni uslovi.

2) Pravi smisao načela - izvršni sud se ne sme upuštatu u eventualno razmatranje da li postoji potraživanje utvrđeno izv. isp. - o tome je već prethodno vođen parnični ili dr. postupak u kome je odlučeno o njegovom postojanju ili je o njemu zaključeno poravnanje.

~ Dakle, prinudno izvršenje se određuje na osnovu izvršnih isprava, s tim da se to svojstvo, u poslednje vreme, priznaje i odr. aktima koji ne potiču iz sudskog ili dr. post., već nastaju aktima jedne od stranaka, na osnovu kojih su izvršeni upisi u odgovarajući registar.

Načelo for. leg. ne može se prihvatiti ni garantovati kada je u pitanju određivanje i sprovođenje izvršenja na osnovu ver. isprave. U ovom slučaju postojanje potraživanja povodom kog se određuje i sprovodi izvršenje nije bilo predmet prethodnog odlučivanja.

O postojanju tog potraživanja izv. sud odlučuje i zato je rešenje o izvršenju doneto u postupku na osnovu verod. isprave složenog sadržaja - sastoji se iz odluke o postojanju potraživanja koje se dokazuje verod. isp. i od odluke o dozvoli izvršenja. Time se opravdava i mogućnost izjavljianja prigovora od strane izv. duž., kojim se osporava rešenje o izvršenju u onom delu o kom je odlučeno o određenom novčanom potraživanju.

U osporavanju potraživanja utvrđenog ver. isp., dužnik se ograničava samo na određena dokazna sredstva i dovodi u bitno nepovoljniji položaj od onog u kom bi se nalazio da je povodom tog potraživanja vođen parnični postupak.

121. Načelo hitnosti (str. 514.)Načelo hitnosti ima poseban značaj u postupku izvršenja i obezbeđenja. Nije samo po sebi cilj, već je samo aspekt ideje efikasnijeg i ekonomičnijeg ostvarivanja pravne zaštite u postupku.

Garantuje se nizom procesnih instrumenata:1. Povećan je broj slučajeva u kojima se pokretanje, određivanje i sprovođenje izvršenja dopušta na osnovu

verod. isp., uz proširenje kruga isprava kojima se priznaje ovo svojstvo.

2. Opšte je pravilo da su u ovom postupku jako kratki rokovi za preduzimanje stranačkih radnji, a propuštanje se sankcioniše nastupanjem prekluzije.

─ vraćanje u pređašnje stanje - dozvoljeno samo zbog propuštanja roka za prigovor.

─ određuju se i strogi rokovi za vršenje radnji suda - o predlogu za izvršenje mora se odlučiti u roku od 5 dana od podnošenja predloga. Ako se predlog zasniva na stranoj izv.isp. koju prethodno nije prihvatio domaći sud, o njemu se mora odlučiti u roku od 30 dana od dana podnošenja.

~ Rok od 5 dana ima značenje opšteg roka u ovom postupku i samo na osnovu izričite zakonske odredbe može biti određen u dužem trajanju.

3. Postupanje u prvom stepenu poverava se sudiji pojedincu.

4. Prvostepeni postupak podeljen je u dva stadijuma: u prvom se određuje izvršenje, a u drugom se sprovodi.

5. Sprovođenju izvršenja može se pristupiti i pre nastupanja pravnosnažnosti rešenja o izvršenju.

6. Veštačenje nije dozvoljeno, u cilju sprečavanja odugovlačenja postupka.

7. Redukovani su i uslovi u kojima može da se traži izuzeće - može se tražiti izuzeće sudije koji postupa u postupku i to samo do donošenja odluke o prigovoru na rešenje o izvršenju.

8. Sistem pravnih lekova maksimalno je redukovan. Može se izjaviti samo prigovor i to samo iz tačno određenih razloga i mora biti zakonom izričito dopušten. O njemu odlučuje tročlano veće istog, prvostepenog suda.

9. Revizija i predlog za ponavljanje postupka izričito su zabranjeni. Protiv odluka donetih u formi zaključka nije dopušten pravni lek, osim ako je zakonom drugačije određeno.

10. Efikasnijem vođenju postupka indirektno doprinosi i mogućnost izricanja procesnih (novčanih) kazni, koje vrše

6

pritisak na izv. duž. ali i na 3. lica da postupaju po odlukama suda.

11. ZIO više ne dozvoljava odlaganje izvršenja.

122. Načelo vremenskog redosleda (str. 516.) I.p. predstavlja postupak individualnog, singularnog izvršenja u kojem se više poverilaca može naći u odnosu konkurencije, jer namirenje jednog pov. na određenom predmetu izvrš. često ima za posledicu isključenje ostalih pover.

Zbog toga je potrebno rešiti one procesne situacije u kojima više izv. pov. pokreću postupak, zahtevajući izvršenje prema istom izvršnom dužniku i na istim predmetima izvršenja.

• ZIO određuje redosled postupanja, prema kojem je sud/ izvršitelj dužan da uzima predmete u rad po redosledu po kojem ih je primio, osim ako priroda potraživanja ili posebne okolnosti zahtevaju drugačije postupanje.

~ Pravilo o redosledu postupanja samo po sebi ne obezbeđuje prvenstveno namirenje onog poverioca koji je prvi pokrenuo postupak, ali mu pravnotehnički doprinosi. njegovom primenom taj poverilac će redovno doći u situaciju da se namiri pre ostalih, jer će pre njih steći pravo na namirenje.

• Redosled namirenja izv. pov. se po pravilu određuje momentom upisa založnog prava na stvari ili pravu koje je predmet izvršenja, u odgovarajuću javnu knjigu ili javni registar.

Od navedenih pravila se odstupa u slučajevima kada se određena potraživanja namiruju privilegovano, prioritetno - bez obzira na momenat sticanja prava na njihovo namirenje (načelo realnog prioriteta).

→ Kada se izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja sprovodi na nepokretnostima, iz iznosa ostvarenog prodajom potraživanje se namiruje na sledeći način:1. Troškovi izv. postupka, 2. Potraž. po osnovu zakonskog izdržavanja (ako se dokazuju izv.isp. i ako su prijavljena najkasnije na

javnom nadmetanju), 3. Potraž. obezbeđena založnim pravima, 4. Potraž. naknade za lične službenosti i stvarne terete koji se prodajom gase, 5. Potraž. izv. poverilaca po čijem je predlogu određeno izvršenje.

Navedene odredbe se primenjuju i u slučaju namirenja navedenih potraž. iz cene ostvarene prodajom pokretnih stvari.

→ Određena potraživanja moguće je ostvariti u širem obimu u odnosu na obim u kom se ostvaruju neprivilegovana potraž. - Izvršenje na osnovu zakonskog izdržavanja moguće je ostvarivati do 1/2 mesečne zarade izv. duž., dok se ostala potraživanja namiruju do iznosa 1/3.

123. Izvršni sud (str. 519.)U našem pravnom sistemu postupak izvršenja i obezbeđenja se poverava sudovima opšte nadležnosti, a od specijalizovanih sudova - privrednim sudovima.

STVARNA, FUNKCIONALNA I MESNA NADLEŽNOST:

• Stvarnu nadležnost u okviru sudova opšte nadl. imaju osnovni sudovi. Njihova nadležnost se pretpostavlja, a izuzima samo pod uslovom da je za postupanje u post. propisana nadležnost nekog drugog - privrednog suda.

Privredni sudovi su nadležni da i u prvom stepenu postupaju u postupku izvršenja i obezbeđen-ja odluka privrednih sudova, određuju i sprovode izvrš. i obezb. na vazduhoplovima i brodovima. Ovi sudovi su stvarno nadležni da odlučuju i sprovode postupak izvrš. arbitražnih odluka, ali samo pod uslovom da su u pitanju odluke donete u sporovima između privrednih subjekata, privrednih i drugih pravnih lica u obavljanju privredne delatnosti. Privredni sudovi u prvom stepenu odlučuju o priznanju i izvršenju stranih arbitražnih odluka donetih u privrednim sporovima.

• Opštu mesnu nadležnost imaju sudovi na čijem području izv. dužnik ima prebivalište/ boravište, odn.

7

sedište. Zakonom je moguće odrediti i drugačije.

U izvesnom broju slučajeva dolazi do razdvajanja mesne nadležnosti, tako da se jednim sudovima poverava donošenje odluke o određivanju izvršenja, a drugim sprovođenje izvršenja.

→ Sud koji sprovodi izvršenje ne nalazi se u poziciji pomoćnog organa izvrš. postupka i suda koji je doneo rešenje o izvršenju, jer sasvim samostalno preduzima procesne radnje i odlučuje u postupku. Nije ni u poziciji zamoljenog suda, jer se pravna pomoć može zahtevati samo u pogledu preduzimanja pojedinač-no određenih procesnih radnji, a ovde je u pitanju poseban stadijum prvostepenog postupka.

U postupku obezbeđenja mesna nadležnost se određuje prema predloženom sredstvu obezbeđenja.

Prvostepeni izvršni postupak vodi i odlučuje sudija pojedinac, a po prigovoru odlučuje veće od troje sudija istog suda.

POMOĆNI ORGANI:Postupak izvrš. i obezb. pretpostavlja preduzimanje niza pravnih i faktičkih radnji za koje nije neophodno sudijsko angažovanje ili su u pitanju radnje koje nisu u kompetenciji sudova (napr. primena neposredne prinude od strane policije; upis u odg. javne knjige…).

Postojanje pomoćnih organa ne dovodi u pitanje prirodu postupka kao sudskog:

→ Prvo, radnje pomoćnih organa ne odnose se na postupak u celini, parcijalne su i ograničene samo na pojedine fragmente postupka.

→ Drugo, sve te radnje se vrše po odlukama, upustvima i uz nadzor izvršnog suda.

Uloga pomoćnih organa ograničena je na sprovođenje izvršenja. Posebnu ulogu ovde ima sudski izvršitelj jer se nalazi u radnopravnom odnosu u sudu koji određuje i sprovodi izvršenje. U tom smislu može se smatrati pomoćnim organom izvršnog suda.

Sudski izvršitelj, po nalogu i uz nadzor izvršnog sudije preduzima niz faktičkih radnji u postupku za koje nije potrebno neposredno učešće sudije.

ZIO predviđa i mogućnost da se u ulozi pomoćnog organa pojave i sudski pomoćnici koji su takođe u radnom odnosu u sudu.

124. Nadležnost izvršitelja u postupku (str. 521.)• Izvršitelj je lice koje u svojstvu preduzetnika ili člana ortačkog društva sprovodi izvršenje

uključujući i sprovođenje privremenih mera. Radnje preduzima na području suda za koji je imenovan ali i na području drugog suda. **Izvršitelj sprovodi izvršenje na osnovu odgovarajućeg sudskog rešenja o izvršenju, a samo izuzetno može odlučivati o predlogu za izvrš. (radi ostvarivanja novčanog potraž. po osnovu izvršenih komunalnih i sl. usluga).

!! Ne može sprovoditi izvršenje odluka u vezi sa porodičnim odnosima, kao i izvrš. radi vraćanja zaposlenog na rad, jer je njihovo sprovođenje u isključivoj nadležnosti sudova.

Do prenosa sprovođenja izvrš. sa suda na izvršitelja dolazi samo po osnovu odgovarajuće inicijative izv. poverioca koji u predlogu za izvršenje određuje da li će ga sprovoditi sud ili izvršitelj. Sud je vezan navedenim predlogom. Zabranjeno je da u jednom predmetu sprovođenje istovremeno vrše sud i izvršitelj.

Ovlašćenje izvršitelja:

1. Postupa po predlogu za sprovođenje izvršenja i određuje način izvrš. ako ga pov. nije odredio, 2. Postupa po predlogu za izvršenje na osnovu verod. isp. radi ostvarenja novčanog potr. po osnovu izvršenih

komunalnih i sl. usluga,3. Dostavlja svoja akta, kao i podneske i sudske odluke po ovlašćenju suda, 4. Utvrđuje identitet stranaka i učesnika u postupku izvrš., 5. Prikuplja podatke o imovinskom stanju izv. duž.6. Sprovodi popis i procenu, plenidbu i predaju imov.,7. Sprovodi iseljenje i dr. izvršne radnje…

Ima pravo na naknadu troškova za preduzimanje izvrš. radnji, kao i pravo na nagradu prema tarifi koju donosi

8

nadl. ministar. Ovi troškovi predstavljaju troškove izv. post. koji se nadoknađuju prema opštim pravilima.

Odgovornost i obaveze izvršitelja u postupku određuje ZIO:

─ Prilikom sprovođenja izvršenja, izvršilac je dužan da postupa po odredbama ZIO, sudskim odlukama i uslovima, koji su određeni u izv. ispravi, a kojima se ograničava izvršenje na odr. sredstvima i predmetima.

─ Celokupnom imovinom odgovara za štetu koju je prouzrokovao svojom krivicom tokom sprovođenja izvršenja.

─ Dužan je da kao poslovnu tajnu čuva podatke do kojih dođe u obavljanju svoje delatnosti i ne sme da ih koristi u cilju pribavljanja koristi za sebe ili dr. lica.

─ Dužan je da vodi evidenciju predmeta po kojima postupa.─ Mora da poseduje najmanje jedan bankovni račun na koji se uplaćuju sredstva ostvarena u postupku

izvršenja i da ta sredstva odmah prebaci na račun izv.pov.─ Mora imati i poseban račun na koji se uplaćuju iznosi na ime naknade troškova izvršitelja i njegove nagrade.

Učešće izvršitelja u postupku principijelno menja prirodu postupka ali on se i dalje može smatrati sudskim jer se radnje u postupku sprovode na osnovu odgovarajućih sudskih odluka, pre svega rešenja o izvršenju.

Sudska kontrola postoji - o prigovoru na zaključak izvršitelja odlučuje tročlano veće suda na čijem području se nalazi sedište izv. pov.

125. Stranke i učesnici izvršnog postupka (str. 524.)Pored suda, svojstvo primarnih proc. subjekata u postupku pripada i strankama (izv. pov. i izv. duž.) Mogu se pojaviti i 3. lica u cilju zaštite svojih prava - učesnici u postupku.

STRANKE:─ izv. poverilac i izv. dužnik.– Kada se postupak pokreće po službenoj dužnosti, postoji samo jedna stranka – izv. dužnik.

Stranačka sposobnost u ovom postupku odgovara s.s. u parničnom postupku.

Prema ZIO – izv. poverilac je lice čije se potraživanje ostvaruje u postupku, a izv. dužnik - lice prema kojem se ostvaruje potraživanje. Obe stranke legitimiše izvršna ili verodostojna isprava.

Postupak može pokrenuti onaj subjekat koji je prema ispravama izv. poverilac. Izvršenje se može odrediti po predlogu i u korist subjekta koji u izv. isp. nije označen kao izv. poverilac, ali samo pod uslovom da to lice javnom ili po zakonu overenom ispravom dokaže da je potraživanje na njega preneseno ili da je na drugi način prešlo. Ako navedenog dokaza nema, prenos ili prelaz potr. dokazuje se pravnosnažnom odlukom donesenom u parničnom, upravnom ili prekrš. post.

ZIO propisuje mogućnost procesne sukcesije u položaj jedne od stranaka već pokrenutog izv. postupka po donošenju rešenja o izvršenju. Prenos potraživanja dokazuje se javnom ili overenom ispravom. Isto pravilo se primenjuje i u slučaju prelaza obaveze sa dužnika na 3.lice. Sticalac stupa u postupak prema stanju u kojem se postupak nalazi i ima sva prava prethodnika.

Pored stvarne legitimacije, za postojanje svojstva stranke potrebna je i odgovarajuća proc. radnja – podnošenje predloga za izvršenje kojim se zahteva izvršenje prema licu koje je dužnik potraživanja određenog u izv. ispravi.

Kada predlog podnosi državni organ (javni tužilac, javni pravobran.), ne postavlja se pitanje stvarne legitimacije.

Subjektivna kumulacija se ne isključuje. Može biti jednostrana i dvostrana. Može uslediti i naknadno kada u već pokrenutom postupku novi izv. poverilac zahteva izvršenje na istom sredstvu i predmetu izvršenja.

UČESNICI U POSTUPKU:Prema ZIO, termin obuhvata sva ona lica koja učestvuju u postupku izvrš. ili obezb. u cilju ostvarivanja nekog svog interesa, a nisu stranke u postupku. (Npr. lica koja imaju pravo preče kupovine pokretnih i nepok. stvari koje su predmet postupka, dužnik izv. dužnika…)

9

126. Pretpostavke koje se tiču PREDLOGA za izvršenje (str. 528.)

◆ PREDLOG ZA IZVRŠ. - mora biti u pismenoj formi. U njemu moraju biti naznačeni: sud pred kojim se pokreće postupak, izv. poverilac i izv. dužnik, izvršna ili verod. isprava na osnovu koje se zahteva izvršenje, obaveze izv.dužnika, sredstva i predmet izvršenja, odnosno zahtev da se izvršenje sprovede na celokupnoj imovini izv. dužnika, kao i drugi podaci potrebni za sprovođenje izvrš.

→ U privrednim sporovima, kada je izv. duž. pravno lice, preduzetnik ili fiz. lice koje obavlja delatn. u cilju sticanja dobiti, moraju biti navedeni i sledeći podaci: 1. Matični broj stranaka, PIB ili za strana pravna lica odgovarajući identifikacioni broj, 2. Brojevi računa izv.poverioca i dužnika kod poslovnih banaka, sa nazivima ovih banaka.

Predlog za izvršenje na osnovu verod. isprave mora da sadrži i zahtev da sud obaveže dužnika da namiri potraživanje zajedno sa odmerenim troškovima.

Uz predlog za izvršenje, izv. poverilac mora priložiti izvršnu ili verod. ispravu u originalu ili overenoj kopiji, kao i sve ostale isprave propisane zakonom.

→ Strana verod. isprava na kojoj se zasniva predlog za izvršenje mora se priložiti sa prevodom na jezik koji je u službenoj upotrebi.

→ Izvršna isprava mora biti snabdevena klauzulom pravnosnažnosti, osim ako je u pitanju odluka koja se može izvršiti pre nastupanja pravnosn.

Uz predlogu za izvršenje poverilac mora odrediti i način sprovođenja izvršenja – da li će izvršenje sprovoditi sud ili izvršitelj.

Izvršni poverilac ima pravo izbora između predlaganja izvršenja na određenim sredstvima i predmetima izvršenja ili da zahteva da se izvršenje sprovede na celokupnoj imovini izvršnog dužnika.

→ Sredstva izvršenja su određene grupacije izvršnih radnji kojima se ostvaruje određeno potraživanje. U pitanju su radnje koje se neposredno preduzimaju protiv izv. dužnika i drugih učesnika u postupku.

o Sredstva za izvršenje novčanog potraživanja su: prodaja pokretnih stvari, prodaja nepokretnos-ti, prenos novčanog potraživanja, prenos potraživanja za predaju pokretnih stvari ili nepokretnosti, unovčenje drugih imovinskih prava, prodaja akcija i udela u privrednim subjektima, prenos sredstava koja se vode na računu banke.

o Kada je u pitanju izvršenje nenovčanog potraživanja ZIO govori o sledećim sredstvima izvršenja: predaja pokretnih stvari, ispražnjenje i predaja nepokretnosti, izvršenje obaveza činjenjem, nečinjenjem ili trpljenjem, izvršenje odluka iz porodičnih odnosa, izvršenje radi vraćanja zaposlenog na rad, izvršenje odluke o deobi stvari, upis u javne knjige i izdejstvovanje izjave volje. U ovim slučajevima određenoj vrsti nenovčanog potraživanja odgovara određena vrsta izvršenja.

→ Predmeti izvršenja su stvari i prava na kojima se po zakonu prinudno ostvaruje potraživanje određeno ver. ili izv. ispravom. Predmet izvršenja ne mogu biti stvari izvan prometa kao i druge stvari određene zakonom.

Kada je u pitanju izvršenje na imovini strane države i međunarodnih organizacija koje se nalaze na teritoriji RS, izvršenje se ne može odrediti bez prethodne pismene saglasnosti nadležnog organa, osim ako ne postoji izričit pristanak navedenih subjekata.

Ako predlog nije sačinjen po propisima dolazi do odbacivanja.

127. Pretpostavke koje se tiču izvršne, odnosno verodostojne ISPRAVE (str. 532.)

Izvršenje se može odrediti i sprovesti samo pod uslovom da je uz predlog za izvršenje predložena odgovarajuća izvršna ili verodostojna isprava u originalu ili overena kopija.

10

♣ IZVRŠNA ISPRAVA:Potraživanje izvršnog poverioca dokazuje se izvršnom ispravom. U njoj je na nesumnjiv i autoritativan način utvrđeno postojanje određenog potraživanja, njegova dospelost i aktivna legitimacija izv. poverioca i pasivna legitimacija izv. dužnika.

→ Svojstvo izvršne isprave imaju:

1. Pravnosnažna odluka suda i sudsko poravnanje, 2. Pravnosnažna odn. konačna odluka doneta u upravnom ili prekršajnom postupku i poravnanje u upravnom

postupku, ako glase na ispunjenje određene novčane obaveze, 3. Izvod iz registra založnih prava na pokretnim stvarima i izvod iz registra finansijskog lizinga,4. Ugovor o hipoteci,5. Usvojen plan reorganizacije u stečajnom postupku čije je usvajanje potvrđeno odlukom suda, 6. Izvršna odluka koja je potvrđena kao Evropska izvršna isprava. 7. Druge isprave određene kao izvršne isprave.

~ Sudskom odlukom se smatraju presuda, rešenje, kao i neka druga odluka doneta u sudskom, arbitražnom postupku ili u postupku pred Sudom časti Privredne komore. Sudskim poravnanjem se smatra poravnanje zaključeno u navedenim postupcima.

Postoji mogućnost da se svojstvo izvršne isprave prizna i drugim odlukama.

Izvršenje na osnovu izvršne odluke koja je potvrđena kao Evropska izvršna isprava, primenjuje se od dana sticanja članstva RS u EU.

Izvršenje se dopušta pod uslovom da je sudska odluka kojom je naloženo ispunjenje potraživanja postala pravnosnažna i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje (paricijski rok), odn. ako je nastupio uslov određen tom odlukom.

Paricijski rok teče od dana dostavljanja odluke izv. duž., a završava se protekom poslednjeg dana roka određenog sudkom odlukom.

Sudska odluka kojom je naloženo trpljenje ili nečinjenje postaje izvršna nastupanjem pravnosnažnosti.

Ako je odluka samo u delu postala izvršna izvršenje se može odrediti samo u odnosu na taj deo.

Izuzetno, izvršenje se može odrediti na osnovu sudske odluke koja nije postala pravnosnažna na osnovu usvojenog plana reorganizacije u stečajnom postupku ili na osnovu odluke u upravnom postupku koja nije postala konačna, ako je propisano da u konkretnom slučaju žalba ne odlaže izvršenje. Po zahtevu stranke sud ili organ uprave stavlja službenu belešku na izv. ispravi ili izdaje posebnu pisanu potvrdu da su nastupili uslovi za izvršenje (klauzula izvršnosti).

Sudsko poravnanje i poravnanje u upravnom postupku postaje izvršno dospelošću potraživanja iz poravnanja. Ako u izvršnoj odluci nije određen rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze, taj rok iznosi 3 dana od dana dostavljanja izv. dužniku.

~ U izv. ispravi moraju biti naznačeni: izv. pov. i izv. duž., predmet, vrsta i obim ispunjenja obaveze.

♣ VERODOSTOJNA ISPRAVA:Izvršenje radi ostvarivanja novčanog potraživanja određuje se i na osnovu verod. isprave. Reč je o izvršnom postupku koji se pokreće radi izvršenja novčanog potraživanja, koje se dokazuje određenim kvalifikovanim dokaznim sredstvima – verod. ispravama.

U ovom slučaju ne postoji sudska odluka ili odluka doneta u upravnom postupku, kojom je prethodno na nesumnjiv način utvrđeno postojanje potraživanja. Do donošenja rešenja o izvršenju izv. duž. nije imao priliku da se izjasni o postojanju i visini novčanog potraživanja koje se dokazuje ver. ispravom. Navedena okolnost je uticala na tok postupka i sadržaj propisanih aktivnosti rezultujući određenim odstupanjima u odnosu na rešenja koja se primenjuju na izvršenje na osnovu izv. isprave.

→ Prema ZIO svojstvo verodostojnih isprava imaju:

1. Menica i ček domaćeg ili stranog lica, sa protestom i povratnim računom, 2. Obveznica ili druga HOV izdata u seriji koja imaocu daje pravo na isplatu nominalne vrednosti,

11

3. Faktura (račun) domaćeg ili strang lica,4. Izvodi iz poslovnih knjiga za izvršene komunalne i sl. usluge, 5. Javna isprava koja konstituiše izvršivu novčanu obavezu, 6. Bankarska garancija, 7. Akreditiv, 8. Obračun o naknadi i nagradi advokata...

→ Ver. isprava je podobna za izvršenje ako su u njoj naznačeni: izv.pov. i dužnik, predmet, vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveze.

128. Pretpostavke koje se tiču POTRAŽIVANJA (str. 536.) ♠ Osnov ove pretpostavke izražen je u zahtevu da moraju biti ispunjene i one materijalnopravne pretpostavke

od kojih zavisi dopuštenost i sprovođenje izvršenja određenih potraživanja.

U parničnom postupku postoji mogućnost da presuda postane pravnosnažna i izvršna i pre nastupanja dospelosti obaveze koja je njome utvrđena. (Izuzeci: kada se odlučuje o: zahtevu za izdržavanje, zahtevu za naknadu štete u vidu rente zbog izgubljene zarade, zahtevu za predaju ili preuzimanje stvari date u zakup)

Izvršenje se može odrediti samo pod uslovom da su navedena potraživanja DOSPELA u momentu pokretanja izvršnog post.

• Kada se iz verod. isprave ne vidi dospelost određenog potraživanja, izvršenje se određuje ako izv. poverilac podnese pismeni dokaz da je izv. dužnika pozvao da ispuni dospelu obavezu u naknadnom roku.

Izvršenje se određuje u korist izv. poverioca, protiv lica koje je dužnik potraživanja. Navedeno svojstvo izv. pov. dokazuje izvršnom ili verodostojnom ispravom.

→ Kada je izvršenje potraž. uslovljeno prethodnim ispunjenjem obaveze od strane izv. pov. ili ostvarenjem nekog drugog uslova, ono se dopušta samo ako ta stranka dokaže ispunjenje obaveze ili nastupanje zahtevanog uslova, javnom ili po zakonu overenom ispravom.

→ Kada je izv. dužnik dužan da ispuni obavezu uz uslov da izvršni poverilac istovremeno ispuni obavezu prema njemu, izvršenje se dopušta samo ako izvršni pov. podnese dokaz da je obezbedio ispunjenje svoje obaveze.

→ Kada je predmet dužnikove obaveze određen alternativno, a pravo izbora po izv. ispravi pripada dužniku, izvršni poverilac mora u predlogu za izvrš. odrediti predmet kojim obaveza treba biti ispunjena. Izv. dužnik zadržava pravo izbora sve dok izv. pov. ne primi u celini ili delom predmet koji je određen u predlogu za izvršenje.

→ Ako je izvršnom ispravom određeno da se dužnik može osloboditi određene nenovčane obaveze plaćanjem određenog novčanog iznosa ili ispunjenjem neke druge činidbe (procesna facultas alternativa), po izvršnosti isprave kojom je to utvrđeno, izv. dužnik može ispuniti svoju obavezu plaćanjem navedenog iznosa ili ispunjenjem druge činidbe samo uz saglasnost izvršnog poverioca.

129. Tok izvršnog postupka (str. 537.)Postupak ima dva stadijuma:.U prvom se odlučuje o određivanju (dozvoli) izvršenja. U drugom se izvršenje sprovodi.

• Sprovođenje izvršenja: uslovljeno je ishodom prvog stadijuma postupka i sleduje samo pod uslovom da je usvojen predlog poverioca i da je doneto rešenje o izvršenju.

Ako je odluka negativna i sud donese rešenje kojim se odbacuje ili odbija predlog za izvršenje, sprovođenju izv. se ne pristupa. U ovom slučaju stadijumu dozvole izvrš. može sledovati post. po prigovoru, a od njegovog ishoda zavisi da li će doći do sprovođenja izvršenja.

─ Razdvajanje procesnih celina nije tako jasno izraženo kao u parničnom postupku. Granice između postupanja po predlogu za izvršenje i postupka po prigovoru relativizirane su činjenicom da po predlogu

12

i podnesenom pravnom leku postupa isti sud, ali u različitom sastavu. O prigovoru može odlučivati isti sudija koji je doneo pobijano rešenje, a u slučaju negativnog, pravni lek se dostavlja veću na odlučivanje. Na određen način može se govoriti i o dvostrukoj remonstrativnosti pravnog leka.

─ Postoji mogućnost uporednog sprovođenja izvršenja i postupka po prigovoru, jer prigovor protiv rešenja o izvršenju po pravilu ne odlaže izvršenje.

─ Sprovođenju izvršenja pristupa se po donošenju rešenja o izvršenju, ako se izvršni poverilac odluči za sudsko izvršenje svog potraživanja. Ako je zahtevao izvršenje od strane izvršitelja, tada do sprovođenja dolazi na osnovu odgovarajućeg predloga izv. poverioca.

─ Odluke se donose u formi rešenja i zaključka. Zaključkom se izdaje nalog sudskom izvršiocu, drugom zaposlenom u sudu ili drugom licu za sprovođenje pojedinih procesnih radnji i odlučuje se o pitanjima upravljanja postupkom.

• Određivanje izvršenja i rešenje o izvrš.:U prvom stadijumu postupka sud odlučuje o tome da li će odrediti izvršenje potraživanja utvrđenog u izvršnoj ili verod. ispravi. Ovaj stadijum je vremenski ograničen. O predlogu za izvršenje mora se odlučiti u roku od 5 radnih dana od njegovog podnošenja.

Post. je pismen. O određivanju izvršenja sud odlučuje na osnovu podataka sadržanih u predlogu za izvrš. i priloženih isprava - izv. dužniku se ne pruža mogućnost izjašnjavanja, a o pokretanju postupka se ne obaveštava ako sud odbaci predlog za izvrš. kao nedopušten, ili ga odbije kao neosnovan.

→ **O predlogu se odlučuje rešenjem koje se naziva rešenje o izvršenju. U njemu moraju biti navedeni sledeći podaci: sud koji donosi rešenje, izv. pov. i izv. dužnik, izvršna (odn. verod.) isprava o potraživanju, potraživanje izv. pov., sredstvo i predmet izvršenja i drugi podaci.

U rešenju o izvršenju na osnovu verod. isprave sud obavezuje izv. dužnika da u roku od 8 dana, a u meničnim i čekovnim sporovima u roku od 3 dana po dostavljanju rešenja, namiri potraživanje zajedno sa odmerenim troškovima i određuje izvršenje radi ostvarivanja tih potraživanja. Ovo rešenje ima dvojan karakter: 1) odluka o predmetu spora

2) odluka kojom se određuje izvršenje novčanog potraživanja

Rešenje o izvršenju se dostavlja strankama. Rešenjem kojim se odbija predlog za izvršenje dostavlja se samo izv. pov.

Kada je u pitanju izvršenje na novčanom potraživanju rešenje o izvršenju dostavlja se i dužniku izv. duž. Rešenje o izvršenju nad sredstvima na računu izvršnog dužnika dostavlja se organizaciji za prinudnu naplatu. Rešenje o izvršenju nad pokretnim stvarima dostavlja se izvršnom dužniku naposredno pre preduzimanja prve izvršne radnje.

130. Davanje izjave o imovini (str. 540.)Izv. poverilac koji je pokrenuo postupak izvršenja odn. obezb. NOVČANOG potraž. može zahtevati da se dužnik obaveže na davanje izjave o imovini.

→ zahtev – može podneti uz predlog za izvrš. ili tokom postupka, sve do njegovog okončanja.

→ davanje izjave može odrediti i sud po služb. dužnosti, kada je to potrebno radi sprovođenja rešenja o na-plati novčane kazne.

O zahtevu odlučuje sud nadležan za sprovođenje izvršenja.

**Cilj uvođenja: sprečavanje izv. dužnika da prikrivanjem svoje imovine osujeti izvršenje odr. potraživanja.

Izv. dužniku se rešenjem nalaže davanje izjave o imovini. Poziva se u sud radi njenog usmenog davanja na zapisnik ili da to učini u podnesku koji mora dostaviti u roku od 5 radnih dana. Protiv ovog reš. nije dopušten poseban prigovor.

→ ako izv. dužnik ne postupi po nalogu suda, sud donosi rešenje o njegovom novčanom kažnjavanju

**Sadržaj izjave: određen zakonom:

1. podaci o stvarima i pravima izv. duž. koje mogu biti predmet izvršenja2. podaci o potraživanjima 3. lica na teret izv. duž., koja su dospela ili dospevaju u narednih

13

godinu dana3. podaci o postupcima prinudnog izvršenja koji se vode protiv izv. duž.4. podaci o svim pravnim radnjama koje je izv. duž. preduzeo na teret svoje imovine nakon što

je zasnovana obaveza na osnovu koje se zahteva prinudno izvrš.5. svojeručni potpis izv. duž. overen od strane suda, ako se izjava ne daje usmeno na sudski

zapisnik.

+ pored ovih podataka, izjava mora obuhvatati i podatke koji su potrebni da bi se odr. stvar mogla identi-fikovati (navođenje adrese na kojoj se nalaze pokretne stvari, podaci o stvarima i pravima koja se upisuju u odg. registar…)

→ Ako dužnik ne poseduje imovinu na kojoj se može sprovesti izvršenje, dužan je da to navede u izjavi.

-- Primerak ili kopija izjave dostavljaju se izv. pov. koji u roku od 5 dana može tražiti njenu dopunu.

-- Po zahtevu izv. pov., sud rešenjem nalaže izv. duž. da u roku od 5 dana preda isprave o stvarima i pravima koje su navedene u izjavi.

→ Ako dužn. ne postupi po nalogu, sud mu izriče novčanu kaznu; ukoliko 3x ne postupi po nalogu, sud mu izriče kaznu zatvora u trajanju od 30 dana.

Po dobijanju izjave o imovini, izv. pov. mora odrediti sredstva i predmet izvrš. u roku od 5 dana ako se odlučio za sudsko sprovođenje izvršenja. Ako to ne učini, izvršenje se obustavlja.

→ Ako je izvršenje povereno izvršitelju, sredstva i predmet izvrš. se određjuju njegovim zaključkom.

131. Sprovođenje izvršenja; obustava izvršenja (546. str.)Sprovođenje izvršenja - poseban stadijum prvostepenog postupka.

Kada ga sprovodi sud - osnovno pravilo je da ovaj stadijum postupka sleduje po okončanju stadijuma određivanja izvršenja i donošenja rešenja o izvršenju. Prelazak iz jednog u drugi stadijum ostvaruje se po službenoj dužnosti i pre nastupanja pravnosnažnosti rešenja o izvršenju, pre svega u ciju sprečavanja izv. dužnika da osujeti sprovođenje izvršenja.

Ako je izvršenje povereno izvršitelju - postupak sprovođenja se pokreće odg. predlogom izv. poverioca. Uz predlog se mora priložiti rešenje o izvršenju. Ovde se za preduzimanje izvršnih radnji ne zahteva da pover-ilac za pojedine od tih radnji podnosi posebne predloge kao u slučaju sudskog izvršenja.

*** Izvršenje se sprovodi radnim danima od 7 - 22h. Može se sprovesti i izvan navedenog vremenskog okvira po zaključku suda ako postoji izbegavanje obaveze ili opasnost od odlaganja.

Prilikom sprovođenja izvršenja, sudski izvršitelj se mora sa dužnim obzirom ponašati prema ličnosti izv. dužnika i članova njegovog domaćinstva. Sudski izvršitelj se ne sme ometati u radu. Ovlašćen je da udalji lice koje ometa sprovođenje izvrš. i da u cilju nesmetanog vođenja postupka dobije odgovarajuću pomoć nadležnog organa un-utrašnjih poslova.

Sa druge strane, stranke i učesnici u postupku mogu od suda zahtevati uklanjanje nepravilnosti koje su učinjene u sprov. izvršenja, a sud rešenjem može ukinuti nezakonite i nepravilne radnje (sudskog ili privatnog) izvršitelja.

ZIO više ne reguliše ustanovu odlaganja postupka izvršenja, ali ne isključuje mogućnost da do prekida ili odlaganja postupka dođe na osnovu odredaba nekog drugog propisa.

→ Kada je u pitanju izvrš. radi naplate potraživanja iz radnog odnosa, ZIO sasvim isključuje mogućnost preki-da ili odlaganja izvršenja.

Obustava izvršenja - redovan vid okončanja ovog stadijuma postupka, a i izvršnog postupka u celini. Nastaje ispunjenjem njegovog cilja - namirenjem izvršnog poverioca. ZIO ovaj način okončanja postupka naziva zaključen-je izv. post. Do okončanja dolazi i usled drugih razloga.

─ U OPŠTEM značenju, do obustave dolazi u onim slučajevima kada tokom postupka prestanu da postoje ili se pokaže da nisu ni postojale pretpostavke na osnovu kojih je doneto rešenje o izvršenju. Do obustave dolazi po službenoj dužnosti.

14

***Izvršenje se obustavlja : 1. Ako je izvršna isprava pravnosnažno, odnosno konačno ukinuta, preinačena, poništena ili stavljena van snage, 2. Usled smrti stranke koja nema naslednika, 3. Usled prestanka stranke koja je pravno lice, a nema pravnog sledbenika, 4. Ako je potraživanje prestalo, 5. Usled propasti predmeta izvršenja, 6. Ako nema imovine koja može biti predmet izvršenja, 7. Iz drugih razloga propisanih zakonom.

Do obustave izvršenja dolazi i u slučaju ako dužnik, najkasnije do prvog nadmetanja za prodaju predmeta izvršenja ili pre dosuđenja stvari izv. poveriocu, ispuni svoju obavezu ili ako se stranke pismeno, ugovorom overenim u sudu, sporazumeju o isplati duga na rate.

Do obustave postupka koji vodi izvršitelj dolazi u slučaju ako se poverilac odluči za promenu načina sprovođenja i izvršenje umesto izvršitelju poveri sudu. Do obustave izvršenja može doći i u dr. slučajevima.

O obustavi izvršenja sud odlučuje rešenjem kojim ukida i sve sprovedene izv. radnje, ali se time ne može dirati u stečena prava 3.lica.

132. Pravni lekovi u izvršnom postupku; prigovor protiv rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave (str. 549.)

Za razliku od parničnog, u izvrš. postupku broj pravnih lekova je maksimalno redukovan.

Nedopušteni su revizija i predlog za ponavljanje postupka. Zahtev za preispitavanje pravnosnažne odluke izričito se ne zabranjuje, ali je njegova upotreba krajnje prolematična jer se zahtevom pobijaju drugostepene odluke. Od redovnih pravnih lekova dopušten je samo prigovor.

Strankama i učesnicima stoji na raspolaganju upotreba posebnog pravnog sredstva - zahtev za otklanjanje nepravilnosti, koje sudski/ privatni izvršitelj učini u sprovođenju izvršenja. Ako sudski Ili privatni izvršitelj u roku od 5 dana ne postupi po zahtevu, navedeni subjekti se mogu obratiti sudu zahtevajući otklanjanje tih nepravilnosti . Zahtev ne odlaže izvršenje.

Ako utvrdi da je zahtev osnovan, sud rešenjem utvrđuje, a ako je moguće, otklanja, odnosno nalaže otklanjanje nepravilnosti nastalih radnjama sudskog (ili privatnog) izvršitelja.

Osim navedenih pravnih lekova moguće je upotrebiti određen broj procesnih sredstava. Ova sredstva pripadaju drugim vidovima pravne zaštite ali se mogu neposredno odraziti i na izvršni postupak čineći ga nedopuštenim. Navedena obeležja ima izlučna tužba, tužba kojom lice upućeno na parnicu osporava određeno potraživanje.. Predlogom za protivizvršenje ostvaruje se otklanjanje posledica nezakonito sprovedenog izv. postupka.

● PRIGOVOR PROTIV REŠENJA O IZVRŠENJU NA OSNOVU IZVRŠNE ISPRAVE:− Mogu ga podneti obe stranke.

∼ Rešenjem o izvršenju usvaja se zahtev izv. poverioca, tako da je ova stranka ograničena u mogućnosti pobijanja navedenog rešenja. Može ga pobijati samo u delu koji se odnosi na troškove izvršenja.

∼ Protiv rešenja o odbacivanju ili odbijanju predloga za izvrš., pravni lek može podneti samo izv. poverilac, jer izv. dužniku nedostaje pravni interes. Iz navedenog razloga rešenje o odbacivanju (odbijanju) predloga za izvršenje ne dostavlja se izvršnom dužniku.

Prigovor protiv rešenja o izvršenju može izjaviti izvršni dužnik u roku od 5 radnih dana od dana prijema rešenja. Izvršni poverilac ovo rešenje može pobijati samo u delu koji se odnosi na troškove.

Pravni lek je: - remonstrativan. O prigovoru odlučuje veće sastavljeno od troje sudija istog suda koji je odlučivao o predlogu za izvršenje. Postoji mogućnost da o prigovoru odlučuje isti sudija koji je doneo rešenje o izvršenju. U navedenom značenju može se govoriti o dvostrukoj remonstrativnosti.

− nesuspenzivan - ne odlaže izvršenje rešenja.

− ograničen - može se izjaviti zbog razloga koji sprečavaju izvršenje:1. Ako je obaveza iz rešenja o izvršenju ispunjena, 2. Ako je odluka na osnovu koje je određeno izvršenje ukinuta, poništena, preinačena, stavljena van snage, ništava ili je bez pravnog dejstva, 3. Ako je poravnanje na osnovu kog je određeno izvršenje poništeno, 4.

15

Ako je protekao rok u kome se po zakonu može predložiti izvršenje, 5. Ako nije protekao rok za ispunjenje obaveze, 6. Ako su koji je doneo rešenje nije nadležan, 7. Ako je izvršenje određeno na stvarima i pravima izuzetim od izvršenja.

Sve razloge zbog kojih pobija rešenje o izvrš., izvršni dužnik mora priložiti uz pravni lek. Po proteku roka za prigovor zabranjeno je isticanje novih činjenica i dokaza.

− jednostran - ne dostavlja se suprotnoj stranci na odgovor.

Nedopušten, nepotpun i neblagovremen prigovor odbacuje sudija koji je doneo rešenje o izvršenju.

Sudija koji je doneo rešenje o izvršenju može usvojiti prigovor ako ga smatra osnovanim. Rešenjem usvaja prigovor, ukida rešenje o izvršenju, obustavlja izvršenje u celini ili delu, ukida sprovedene izvršne radnje. Protiv ovog rešenja poverilac može podneti prigovor. O prigovoru odlučuje veće. Ako postupajući sudija prigovor izvršnog dužnika smatra neosnovanim, o njemu ne odlučuje, nego ga dostavlja nadležnom tročlanom veću istog suda, nastavljajući sa sprovođenjem izvršenja.

● Odlučujući po prigovoru na rešenje o izvršenju (izjavljuje ga izv. dužnik!) veće može: 1. Odbaciti pravni lek kao neblagovremen, nepotpun ili nedozvoljen, 2. Odbiti kao neosnovan i potvrditi radnje prvostepenog suda, 3. Usvojiti prigovor u celini ili delu.

● Ako je izv. poverilac podneo prigovor na rešenje o izvršenju u delu koji se odnosi na troškove postupka, veće može: 1. Odbaciti pravni lek, 2. Odbiti pravni lek kao neosnovan, 3. Usvojiti prigovor i odlučiti o troškovima.

● Povodom prigovora na rešenje kojim se predlog za izvršenje odbacuje ili odbija, veće može: 1. Odbaciti pravni lek kao neblagovremen, nepotpun ili nedozvoljen, 2. Odbiti pravni lek kao neosnovan, 3. Usvojiti prigovor i doneti rešenje o izvršenju.

133. Prigovor protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave (str. 553.)

− Pravni lek može izjaviti izvršni dužnik.

Bitno obeležje postupka prema ranije važećem zakonu, bilo je u tome da je izv. dužnik bio ograničen u pogledu razloga zbog kojih je mogao podneti prigovor. Ograničenje je važilo i u pogledu dokaza kojima se dokazivalo postojanje tih razloga.

Navedena pravila u ZIO dobijaju opšte značenje tako da prigovor na rešenje o izvršenju na osnovu ver. isp. postaje pravni lek koji je sadržinski ograničen u oba navedena vida – i u pogledu razloga zbog kojih se može izjaviti i u pogledu dokaznih sredstava kojima se potvrđuje postojanje tih razloga.

Prigovorom se može pobijati rešenje o izvršenju u celini ili u delu u kojem je određeno izvršenje. Ako se rešenje o izvršenju pobija samo u delu u kojem je određeno izvršenje, postupak se nastavlja prema pravilima kojima je regulisan postupak po prigovoru na rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave . Odluka o potraživanju postala je pravnosnažna jer nije ni bila predmet pobijanja.

Prigovor protiv rešenja o izvršenju može se izjaviti u roku od 5 radnih dana od dana prijema rešenja.

Pravni lek je: - remonstrativan i jednostran, jer se ne dostavlja drugoj stranci na odgovor.

- suspenzivan - odlaže izvršenje rešenja. (Nesuspenzivan je ako je rešenje o izvršenju doneto na osnovu menice.

- ograničen i može se izjavljivati samo zbog sledećih razloga: 1. Ako potraživanje iz verod. isp. nije ni nastalo, 2. Ako je u verod. isp. unet neistinit sadržaj, 3. Ako potraživanje nije dospelo, 4. Ako je obaveza izvršena ili na neki drugi način prestala, 5. Ako je potraživanje zastarelo.

Izv. dužnik je dužan da u prigovoru iznese sve razloge pobijanja i uz prigovor priloži sve dokaze na kojima se prigovor zasniva, a ako to ne učini, gubi pravo da naknadno iznosi činjenice i predlaže dokaze.

Navodi sadržani u prigovoru mogu se dokazivati samo određenim kvalifikovaniim dokaznim sredstvima – ispravama: 1. Pravnosnažnom sudskom odlukom kojom je utvrđena neistinitost verod. isp. , 2. Nalogom za plaćanje u pisanoj ili elektronskoj formi na osnovu kojeg je izvršen prenos sredstava, ako se tvrdi da je obaveza ispunjena,

16

3. Drugim pisanim ispravama kojima se potvrđuju navodi iz prigovora.

O prigovoru odlučuje sudija koji je doneo rešenje o izvršenju.

Ako podnosilac prigovora ne priloži dokaze ili na osnovu tih dokaza ne učini verovatnim osnovanost svojih navoda, prigovor se odbija rešenjem protiv koga je dopušten prigovor na način propisan za pobijanje rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave. O ovom prigovoru odlučije tročlano veće istog suda.

Ako izv. dužnik učini verovatnim navode iz prigovora, rešenje o izvršenju se stavlja van snage, a postupak se nastavlja kao povodom prigovora protiv platnog naloga.

134. Prigovor trećeg lica (555. str.) — Ovim pravnim lekom 3. lice zahteva da sud proglasi nedopuštenim izvršenje na predmetu određenom rešenjem o izvršenju, tvrdeći da na tom predmetu ima pravo koje sprečava izvršenje.

Pravni lek štiti interese 3. lica jer izvršenjem mogu biti obuhvaćeni predmeti koji nisu u svojini izv. dužnika.

Prigovor se može izjaviti sve do okončanja izvršnog postupka.

Pravni lek je: − remonstrativan i nesuspenzivan.

− ograničen je na specifičan način, jer se njime ne pobija rešenje o izvršenju u celini nego samo u delu koji se odnosi na predmet izvršenja.

− dvostran - dostavlja se strankama koje se pozivaju da se u roku od 5 radnih dana od prijema izjasne o prigovoru. Ako je sprovođenje povereno izvršitelju, dostavljanje se vrši i njemu.

● 3. lice mora učiniti verovatnim da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje. Ako to ne učini, prigovor se odbacuije rešenjem. Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

→ Ako se izv. poverilac pozitivno izjasni o prigovoru, dolazi do ograničenja izvršenja. Predmet izvršenja se izuzima (zlučuje) od izvršenja. Nekada se ovaj prigovor nazivao izlučnim. → Ako se izv. poverilac ne izjasni o prigovoru ili ga ne ospori, sud može tokom celog postupka podnosioca prigovora ,čije se pravo ocenjuje kao verovatno, uputiti da u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja pokrene parnični postupak radi proglašenja nedopuštenim izvršenje na tom predmetu. Tužena strana u tom postupku jeste izv. poverilac, a ako se izvršni dužnik protivio izuzimanju ili se nije izjasnio o prigovoru, mora biti obuhvaćen tužbom u svojstvu suparničara. Protiv rešenja o upućivanju na parnicu ne može se izjaviti pravni lek.

Sve do okončanja izvršnog postupka 3. lice može, po sopstvenoj inicijativi pokrenuti parnični postupak sa zahtevom da se izvršenje proglasi nedopuštenim. I u ovoj parnici izv. dužnik može biti u svojstvu pasivnog suparničara.

135. Novčane kazne i sudski penali (str. 558.)● NOVČANE KAZNE: - posebno sredstvo pritiska na izvršnog dužnika, ali i na 3. lica koja u određenoj formi participiraju u izvrš. postupku,

− Kazna se može izreći i izvršiti prema: izvršnom dužniku, dužniku izvršnog dužnika, banci i drugom fizičkom i pravnom licu ako ne postupe po nalogu ili zabrani izrečenoj u izvršnom postupku .

Mogućnost izricanja novčane kazne mora biti izričito propisana povodom preduzimanja određenih izvršnih radnji u postupku. Visina novčanih kazni određena je i ograničena zakonom:

→ fizičkom licu - u rasponu od 10 000 do 200 000 dinara, → pravnom licu - 100 000 do 2.000.000 dinara.

Prilikom određivanja visine kazne sud se rukovodi značajem radnje koja je trebalo da se obavi.

Ako lice kojem je izrečena kazna ne postupi po ponovljenom nalogu suda ili i dalje postupa protivno izrečenoj zabrani, kazna se može ponovo izreći u povećanom iznosu uz donošenje rešenja o sprovođenju izvršenja prethodne kazne. Rok za plaćanje izrečene kazne iznosi 5 radnih dana i računa se od dana prijema rešenja o kažnjavanju. Na lice koje je dalo povoda za izricanje kazne pada i obaveza troškova nastalih izricanjem, odnosno izvršenjem kazne.

17

Prigovor na rešenje o kažnjavanju - u roku od 5 r.d. Nema suspenzivno dejstvo.

Novčanu kaznu sud naplaćuje po službenoj dužnosti ako je lice osuđeno na plaćanje kazne ne isplati dobrovoljno. . Uporedo sa prinudnom naplatom kazne naplaćuju se i troškovi njenog prinudnog izvršenja.

● SUDSKI PENALI: - predstavljaju dodatni pritisak na izvršnog dužnika da izvrši nenovčanu obavezu. Određuje ih sud po zahtevu izv. poverioca ako je pravilima obligacionog prava predviđeno njihovo plaćanje zbog neispunjenja nenovčane obaveze (potraživanja).

Zahtev se može postaviti pod uslovom da je postojanje te obaveze utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom.

Podnosi se sudu koji je nadležan za izvršenje odluke kojom je utvrđena nenovčana obaveza. Postupak je hitan. Odlučuje se rešenjem .

− Rešenjem o plaćanju sudskih penala sud obavezuje izv. dužnika da u roku od 5 radnih dana izvrši svoju nenovčanu obavezu i istovremeno mu nalaže da ako ne izvrši obavezu o roku plati sudske penale za period od isteka naknadno ostavljenog roka do podnošenja predloga za prinudno izvršenje.

Penali se određuju u određenom novčanom iznosu za svaki dan, nedelju, mesec ili drugi vremenski interval.

Od dispozicije izv. poverioca zavisi da li će zahtevati sudske penale ili pokrenuti izvršni postupak. Već u momentu postavljanja zahteva za plaćanje penala ova stranka može pokrenuti izvrš. postupak i zahtevati izvršenje potraživanja, Zahtev za određivanje sudskih penala ne može biti kumuliran s predlogom za izvršenje potraživanja.

Rešenje o određivanju sudskih penala ima značaj rešenja o izvršenju i sprovodi se prema pravilima za izvršenje novčanog potraživanja. Protiv rešenja o usvajanju zahteva za određivanje sudskih penala nije dopušten prigovor.

136. Protivizvršenje (str. 560.)Ideja efikasnosti koja prati izvrš. post. realno stvara opasnost da izvršenje bude sprovedeno i izv. poverilac namiren, a da se to kasnije pokaže neosnovanim ili nepotrebnim. Sprovedenim izvršenjem stranka je sticala bez osnova. Izv. dužnik ima mogućnost da putem protivizvršenja ostvari povraćaj datog.

~ Postupak se pokreće predlogom za protivizvršenje koji se zasniva na taksativno određenim razlozima:

1. Ako je izv. isprava pravnosnažno ukinuta, preinačena, poništena ili stavljena van snage, 2. Ako je izv. dužnik u toku izvršnog post. dobrovoljno izmirio poveriočevo potraživanje, 3. Ako je rešenje o izvršenju ili rešenje o sprovođenju izvršenja pravnosnažno ukinuto ili preinačeno, 4. Ako je pravnosnažnom odlukom utvrđena nedopustivost izvršenja.

Zajedničko za sve navedene razloge jeste to da je reč o prelasku imovine izvršnog dužnika na izvršnog poverioca bez pravno valjanog osnova. Izv. dužnik može birati između pokretanja postupka protivizvršenja ili pokretanja odg. parničnog post. Ne može koristiti oba vida pravne zaštite.

Mogućnost podnošenja predloga ograničena je rokom. Ako se protivizvršenje zahteva zbog 1,3 i 4 rok je 15 dana od dana dostavljanja navedenih odluka izvršnom dužniku, a ako se zahteva zbog 2, rok je 15 dana od dana okončanja izvršnog postupka.

Dok traju rokovi u kojima se može zahtevati protivizvršenje ne može se pokrenuti parnični postupak kojim bi se zahtevalo povraćaj onoga što je stečeno bez pravnog osnova.

Ako su na predmetu čiji se povraćaj zahteva nastupile takve stvarne ili pravne promene da povraćaj više nije moguć, predlog za protivizv. se odbija. U ovom slučaju odgovarajući parnični postupak je moguće pokrenuti i pre isteka roka za pokretanje postupka za protivizvršenje.

Predlog se dostavlja izv. poveriocu, kome se nalaže da u roku od 5 radnih dana od prijema izjasni o predlogu.

Ako izvršni poverilac ne osporava predlog ili sud zaključi da je predlog osnovan, donosi rešenje kojim usvaja predlog za protivizvršenje i određuje obavezu izv. poverioca da dužniku, u roku od 5 dana vrati ono što je izvršenjem primio. Istovremeno se određuje izvršenje radi naplate potraživanja obuhvaćenog rešenjem o protivizvršenju. Ako je izvršenje sprovedeno radi naplate novčanog potraživanja, po predlogu izv. dužnika određuje se i naplata zatezne kamate.

Prigovor predstavlja nesuspenzivan lek. Odlaganje izvršenja moguće je samo pod uslovom ako izv. poverilac uz prigovor položi jemstvo koje ne može biti niže od potraživanja obvuhvaćenog protivizvršenjem.

18

137. Izvršenje na pokretnim stvarima radi namirenja novčanog potraživanja (str. 563.)

Izvršenje na pokretnim stvarima sprovodi se nizom sukcesivno povezanih izvršnih radnji: 1. Popisom i procenom stvari, 2. Prodajom stvari i 3. Namirenjem izvršnog poverioca.

● Izuzimanje odr. stvari od izvršenja: 1. Odeća, obuća i drugi predmeti lične upotrebe, 2. Hrana i ogrev za potrebe izv. dužnika za tri meseca, 3. Gotov novac dužnika koji ima stalna mesečna primanja, do mesečnog iznosa koji je izuzet od izvršenja, 4. Ordenje, medalje, 5. Pomagala koja su invalidu ili drugom licu sa telesnim nedostacima neophodna za obavljanje životnih funkcija, 6. Kućni ljubimac.

POKRETANJE POSTUPKA, NADLEŽNOST:Postupak se može pokrenuti predlogom izvršnog poverioca ali i po sl. dužnosti.~ stvarnu nadležnost - osnovni, odn. privredni sudovi ~ mesna nadležnost - određuje se prema mestu nalaženja pokretnih stvari. U ovom slučaju isti mesno nadležan sud odlučuje o predlogu za izvršenje i sprovodi izvršenje.

→Ako u predlogu nije naznačeno mesto nalaženja stvari, za odlučivanje o predlogu nadležan je sud na čijem području se nalazi prebivalište ili boravište, odnosno sedište izvršnog dužnika. Sud sprovođenja izvršenja u momentu donošenja rešenja o izvršenja još nije poznat.

Rešenje se dostavlja izv. poveriocu koji, po saznanju za mesto nalaženja pokretnih stvari, podnosi predlog za sprovođenje rešenja o izvršenju sudu na čijem se području nalaze stvari.

IZVRŠNE RADNJE:Izvršenje na pokretnim stvarima sprovodi se nizom sukcesivno povezanih izvršnih radnji: 1. Popisom i procenom stvari, 2. Prodajom stvari, 3. Namirenjem izv. pov.

I. Popis i procena pokretnih stvari:Prva izvršna radnja. Sprovodi ih sudski ili privatni izvršitelj koji prethodno uručuje izv. duž. rešenje o izvršenju/ zaključak o sprovođenju rešenja. Istovremeno, dužnik se poziva da plati iznos za koji je određeno izvršenje sa kamatama i troškovima postupka.

Popis obuhvata stvari koje se nalaze u državini izvršnog dužnika, uključujući stvari izvršnog dužnika, koje se nalaze u dražavini izvršnog poverioca ili 3. lica. Pretpostavlja se da je izv. duž. vlasnih tih stvari, a 3. lica koja tvrde suprotno, moraju o tome obavestiti sud i dokazati svoja prava na tim stvarima.

Popis obuhvata samo onoliko stvari koliko je potrebno za namirenje potraživanja. Izvršni poverilac može u roku od 5 radnih dana od dana izvršenog popisa zahtevati promenu popisa.

Na popisanim stvarima stavlja se oznaka da su uzete za popis i svako neovlašćeno uklanjanje navedenih oznaka sankcioniše se izricanjem novčanih kazni.

Popis stvari je neuspešan kada nisu nadjene stvari koje mogu biti predmet izvršenja o čemu se obaveštava izvršni poverilac, ako nije prisustvovao popisu. Izv. poverilac može tražiti da se dužnik obaveže na davanje izjave o mestu nalaženja stvari. Ako poverilac učini verovatnim da izvršni dužnik zna mesto nalaženja stvari, sud/izvršitelj, poziva dužnika da u roku od 5 radnih dana saopšti mesto.

U roku od 45 dana od dana prijema obaveštenja o bezuspešnom pokušaju popisa, izv. poverilac može predložiti ponovno sprovođenje popisa. Izvršenje se obustvlja ako predlog za ponovni popis ne bude postavljen u navedenom roku ili ako opet ne budu nađene stvari koje mogu biti predmet popisa.

Na osnovu zapisnika o popisu, potpisom izvršitelja, na popisanim stvarima izv. poverilac stiče pravo upisa u Registar zaloge. Kada je popis izvršen u korist više poverilaca, red prvenstva u sticanju založnog prava određuje se prema danu kada je izvršen upis u registar. Ako se izvršni postupak pokreće po načelu dispozicije, upis založnog prava u odgovarajući registar vrši se po inicijativi izv. pov.

Upis založnog prava od izuzetnog je značaja, jer od navedenog momenta izv. poverilac stiče založno pravo na popisanim stvarima, a prema ovom trenutku određuje se i redosled namirenja izv. poverilaca.

→ Najčešće je u pitanju bezdržavinska zaloga. Osnovno je pravilo da se ove stvari ostavljaju na čuvanje izv.duž. Troškove čuvanja stvari snosi dužnik. Stvar se može predati na čuvanje i izv. poveriocu ili licu koje on odredi. Gotov novac, HOV i dragocenosti predaju se u sudski depozit ili kod izvršitelja.

19

● Već po definiciji popis i procena stvari predstavljaju simultane procesne radnje, Popis je uslovljen prethodnom ocenom suda o vrednosti stvari koje su predmet popisa.Procenu vrši sudski ili privatni izvršitelj. ZIO isključuje mogućnost veštačenja. Procena se vrši prema tržišnoj vrednosti stvari u mestu popisa. Stranke se mogu sporazumeti o vrednosti stvari koje su predmet popisa.

O popisu i proceni sastavlja se zapisnik. Ako sud ili izvršitelj odredi da se procena vrši nakon popisa, o proceni se sačinjava poseban zapisnik. Zapisnik o svom trošku može objaviti izv. poverilac u sredstvima javnog informisanja.

II. Prodaja stvari:Pristupa joj se po pravnosnažnosti rešenja o izvršenju. Ovo pravilo nema apsolutni značaj. Prodaji stvari se pristupa i pre nastupanja pravnosnažnosti rešenja o izvršenju u slučaju ako su popisane stvari podložne brzom kvarenju ili ako postoji opasnost znatnog smanjenja njihove cene.

→Između popisa i procene treba da protekne najmanje 15, a najviše 30 dana. →Prodaja se može ostvariti i pre isteka navedenog roka ako : 1. Dužnik pristane na raniju prodaju, 2. Ako su stvari podložne brzom kvarenju, 3. Ako postoji mogućnost znatnog smanjenja vrednosti,4. Ako izvršni poverilac položi jemstvo za štetu koju bi bio dužan da nadoknadi dužniku u slučaju da rešenje o izvršenju bude ukinuto.

Prodaja popisanih stvari može se vršiti usmenim nadmetanjem ili neposrednom pogodbom što se zaključkom određuje.

Prodaja stvari putem javnog nadmetanja objavljuje se na oglasnoj tabli ili internet stranici nadležnog suda najkasnije 8 dana pre početka nadmetanja. Na prvom nadmetanju cena se određuje u iznosu od 60 % procenjene vrednosti.

Ako prvo nadmetanje bude neuspešno i nije došlo do prodaje stvari, odmah se zakazuje novo koje se mora održati u roku od najmanje 15 najviše 30 dana od dana neuspešnog nadmetanja. Na drugom nadmetanju početna cena ne može biti niža od 30 % procenjene vrednosti.Postupak prodaje usmenim nadmetanjem okončava se tako što se ponuđač koji je ponudio najvišu cenu poziva da plati odmah cenu za stvar koja je predmet prodaje. Ako to ne učini drugi se ponuđač proglašava kupcem uz obavezu da plati cenu koji je sam ponudio i tako redom do isplate odgovarajuće cene.

Ako na ponovljenom nadmetanju nije došlo do prodaje, sud/ izvršitelj konstatuje da prodaja nije uspela i poziva poverioca da se odmah, a najkasnije u roku od 5 dana izjasni da li predlaže prodaju neposrednom pogodbom ili pristaje na namirenje dosuđenjem stvari.

Ako se izv. pov. saglasi da se prodaja izvrši neposrednom pogodbom, cena stvari određuje se između stranaka kupoprodajnog ugovora i ne zavisi od eventualne saglasnosti izv. duž. Kada je u pitanju prodaja neposrednom pogodbom, ugovor se zaključuje između kupca i sudskog/ privatnog izvršitelja ili lica koje obavlja komisione poslove.

Stvar koja je predmet prodaje, predaje se kupcu po isplati cene

III. Namirenje izv. poverioca:Poslednja izvršna radnja u ovom postupku i razlikuje se prema tome da li se iz ostvarene prodajne cene namiruje jedan ili više poverilaca.

→ Kada se iz ostvarene prodajne cene namiruje jedan izvršni poverilac, sud/ izvršitelj određuje da se iz tog iznosa namiruju: troškovi izvršnog postupka, troškovi određeni izv. ispravom, kamata do unovčenja stvari I glavno potraživanje. Eventualni višak prodajne cene koji preostane predaje se izv. dužniku.

→ Namirenje više izvršnih poverilaca i lica čija prava prestaju prodajom stvari ostvaruje se onim redosledom kojim su ta lica stekla založno pravo ili pravo koje prestaje prodajom. U slučaju da se poverioci istog reda iz ostvarene prodajne cene ne mogu potpuno namiriti, namiruju se srazmerno iznosu svojih potraživanja.

Prilikom donošenja rešenja o namirenju u obzir se uzimaju samo ona potraživanja za koja je rešenje o izvršenju postalo pravnosnažno. Višak prodajne cene koji preostane po namirenju predaje se izvršnom dužniku ako za to nema smetnje.

20

138. Izvršenje na nepokretnosti radi namirenja novčanog po-traživanja (str. 573.)

Predmet izvršenja su nepokretne stvari, a izvršenje se sprovodi nizom sukcesivno povezanih radnji: 1. Za-beležbom rešenja o izvršenju/ zaključka izvršitelja o sprovođenju rešenja u javnu knjigu,2. Utvrđivanjem vrednosti nepokretnosti, 3. Prodajom nepokretnosti, 4. Namirenjem izvršnih poverilaca iz iznosa ostvarenog prodajom.

● Izuzimanje od izvršenja pojedinih nepokretnosti: Predmet izvršenja u ovom postupka ne može biti poljoprivredno zemljište zemljoradnika u površini do 10 ari. Međutim, ovo ograničenje se ne primenjuje na izvrš. radi ostvarivanja novč. potraživanja obezbeđenih ugovornim založnim pravom na nepokr.

POKRETANJE POSTUPKA, NADLEŽNOST − Postupak se pokreće predlogom izvršnog poverioca, ali i po sl. dužnosti.

Osim ispunjenja opštih pretpostavki koje se odnose na predlog za izvršenje, poverilac mora da priloži I izvod iz javne knjige kojim dokazuje da je nepokretnost upisana kao svojina izv. dužnika.

• Ako je nepokretnost upisana na drugo lice, izv. poverilac mora da podnese ispravu koja predstavlja iustus titulus za upis prava svojine izv. dužnika u javnu knjigu. Upis po sl. dužnosti vrši sud kome je predlog podnesen.

• Ako nepokretnost nije upisana u javne knjige poverilac mora uz predlog za izvršenje podneti isprave na osnovu kojih se može izvršiti upis nepokretnosti.

− Po prijemu predloga i priloženih dokaza, sud/ izvršitelj bez odlaganja dostavlja isprave sudu, organu ili organizaciji koja vodi odgovarajuću javnu knjigu, zastaje sa postupkom dok upis ne bude okončan.

Ako se izvršenje predlaže na zgradi ili delu zgrade koji nisu upisani u javnu knjigu, a izv. pov. u predlogu navede da se nepokretnost ne može upisati u javnu knjigu, sud rešenjem dozvoljava izvršenje na nepokretnosti ako izv. poverilac kao dokaz dostavi građevinski dozvolu koja glasi na ime izv. dužnika, ili, ako je to nemoguće, dostavi isprave kojima se dokazuje vanknjižna svojina izv. dužnika. Ako se dozvoli izvrš. na nepok. koja se ne može uknjižiti, sud u uslovima za javnu prodaju posebno naglašava da se radi o vanknjižnoj (vangruntovnoj) svojini, a umesto zabeležbe vrši se odg. popis.

Zakon posebno uređuje izvršenje na nepokr. na područjima gde ne postoje javne knjige. U ovom slučaju izv. poverilac uz predlog za izvršenje mora da priloži ispravu koja služi kao dokaz prava svojine (tapija).

~ stvarnu nadležnost imaju osnovni sudovi odnosno privredni sudovi, dok se ~ mesna nadležnost se određuje prema mestu nalaženja nepokretnosti.

● Predmet izvršenja: nepokretnost u svojini izv. dužnika. Ako je izvršni dužnik suvlasnik, izvršenje se određuje na idealnom suvlasničkom delu nepokretnosti. Uz saglasnost ostalih suvl., sud određuje prodaju cele suvlasničke nepokretnosti 3. licu ili nekom od suvlasnika. Iz cene ostvarene prodajom, namiruju se ostali suvlasnici, pre namirenja poverioca i pre naknade troškova. Suvlasnici zadržavaju pravo preče kupovine nepok.

I. Upis rešenja o izvrš. u javnu knjigu i zabeležba prodaje:Na osnovu rešenja o izvršenju, odn. zaključka izvršitelja o sprovođenju izvršenja, izv. poverilac može zahtevati upis založnog prava na nepokretnosti koja je predmet izvršenja.

Dejstva upisa, odn. zabeležbe : 1. Izv. poverilac stiče pravo da svoje potraživanje namiri iz nepokretnosti na koju se upis odnosi i u slučaju ako 3. lica na istoj naknadno steknu pravo svojine, 2. Aktom upisa izv. poverilac stiče pravo prvenstva u namirenju iz nepok. u odnosu na lica koja su na toj nepokr. kasnije stekla založno pravo ili pravo na namirenje, 3. Pod određenim pretpostavkama izv. pov. stiče pravo preče kupovine nepok.

Procesni značaj upisa jeste u tome što se za namirenje nekog drugog potraživanja istog ili drugog izv. poverioca ne može sprovesti poseban postupak izvršenja na istoj nepok. Poverilac za čije je potraž. kasnije određeno izvrš. stupa u već pokrenuti izvrš. postupak.

II. Utvrđivanje vrednosti nepokretnosti:Utvrđivanju vrednosti se pristupa po donošenju rešenja o izvršenju. Vrednost nepokr. se utvrđuje u visini tržišne cene na dan procene i to zaključkom.

Određivanje vrednosti nepokretnosti može bitno uticati na tok izvršenja, jer svako lice koje se po pravu prvenstva nalazi ispred izv. pov. koji je predložio izvršenje može predložiti obustavu istog ako utvrđena vrednost ne pokriva iznos njegovog potraživanja. Predlog za obustavu izvršenja (zbog nedostatka pokrića) može se podneti u roku od 8 dana od dostavljanja zaključka o prodaji.

21

III. Prodaja nepokretnosti:Po utvrđivanju vrednosti nepokretnosti sud/ izvršitelj donosi zaključak kojim se određuje njena prodaja. Njime se određuju način i uslovi prodaje, vreme i mesto prodaje, kao i period u toku dana u kome se omogućava razgledanje (ako se prodaja vrši javnim nadmetanjem).

Zaključak o prodaji se dostavlja: strankama, založnim poveriocima, učesnicima u postupku, licima koja imaju zakonsko pravo preče kupovine i nadležnom organu poreske uprave. Objavljuje se i na web stranici nadležnog suda, kao i na oglasnoj tabli suda.

→ Od trenutka objavljivanja zaključka na ogl. tabli do dana prodaje nepokretnosti ne može proći manje od 15 niti više od 30 dana. Sud ima obavezu da licima zainteresovanim za kupovinu nepok. dozvoli da, do dana prodaje, razgledaju tu nepok.

− Pretpostavljeni način prodaje je usmeno nadmetanje. Stranke se mogu sporazumeti i da se prodaja izvrši neposrednom pogodbom. Ako je prodaja bila neuspešna, sud može poveriocu, na njegov zahtev, dosuditi tu nepokretnost. ZIO propisuje shodnu primenu odredaba kojima je regulisan postupak prodaje pokretnih stvari.

→ Javno nadmetanje se održava u sudskoj zgradi/ kancelariji izvršitelja, ali može biti određeno i neko dr. mesto.

• dopušteno je učestvovanje samo onih lica koja su prethodno položila jemstvo u visini 1/10 utvrđene vrednosti nepok.

• ne mogu učestvovati: izv. dužnik, sudija, sudski izvršitelj, zamenik izvršitelja, kao ni lica koja su učestvovala u proceni vrednosti nepokretnosti.

Položeno jemstvo se gubi ako lica koja su dala najpovoljniju ponudu na polože ponuđenu cenu u roku. Jemstvo se polaže i u slučaju prodaje nepokretnosti neposrednom pogodbom.

Nadmetanje se održava i kada mu prisustvuje samo 1 ponuđač.

Početna cena na prvom javnom nadmetanju je 60% vrednosti nepokretnosti. Na drugom 30%. Lice za zakonskim pravom preče kupovine nepokretnosti može odmah po zaključenju javnog nadmetanja dati izjavu o tome da nepokretnost kupuje pod uslovima kao u najpovoljnijoj ponudi.

Zaključkom o prodaji nepok. određuje se rok u kojem kupac mora da položi cenu za nepokretnost prodatu putem javnog nadmetanja ( neposrednom pogodbom). Ako ne položi iznos prodajne cene, sud/ izvršitelj proglašava prodaju prema tom ponuđaču bez dejstva i poziva drugog ponuđača da kupi nepok. Ako ni jedan od ponuđača ne položi cenu, dalji tok postupka zavisi od toga da li je u pitanju prvo ili drugo javno nadmetanje. Ako je prvo nadmetanje, zakazuje se drugo. Ako je drugo nadmetanje bilo neuspešno poverilac mora sa se izjasni da li želi prodaju nepokretnosti neposrednom pogodbom. Ako nepokretnost ne bude prodata ni neposrednom pogodbom, izv. pov. se poziva na davanje izjave o tome da li želi namirenje dosuđivanjem nepokretnosti.

● Dejstva prodaje: Posle polaganja cene, sud/ izvršitelj donosi zaključak o predaji nepokretnosti kupcu i upisu prava svojine ovog lica u odg. javnu knjigu. Protiv ovog zaključka može se podneti zahtev za otklanjanje nepravilnosti u sprovođenju izvršenja. Zahtev je nesuspenzivan, a o njemu sud odlučuje rešenjem. Usvajanje zahteva ne utiče na izvršenu prodaju, ali može predstavljati osnov za naknadu štete.

→ prodajom izv. dužnik gubi pravo na državinu nepokretnosti koja je bila predmet izvršenja i mora je predati kupcu odmah po dostavljanju zaključka o njenoj predaji. Nakon što donese zaključak o predaji sud/izvršitelj nalaže dužniku ispražnjenje i predaju nepok. kupcu.

→ založno pravo upisano na nepokretnosti gasi se danom predaje nepok. kupcu.

→ ne gase se: stvarne službenosti, kao ni lične službenosti i stvarni tereti koji su u javnu knjigu upisani pre prava založnih poverilaca i prava na namirenje izv. poverilaca na čiji je predlog određeno izvršenje. Lične službenosti mogu se ugasiti i na zahtev izv. poverioca uz odg. naknadu. Ne prestaje zakup, ako su navedene nepokretnosti pre donošenja rešenja o izvršenju bile predate u državinu zakupcu. Ne prestaje ni zakup stana na određeno vreme stečen pre sticanja založnog prava.

● Obustavljanje izvršenja: − u slučaju nedostatka pokrića, po predlogu lica koje se po redu prvenstva nalazi ispred izvršnog poverioca. − u slučaju kada se nepokretnost nije mogla prodati ni na drugom javnom nadmetanju ili putem neposredne pogod-be, a izv. poverilac ne iskoristi pravo da u tom slučaju sam postane kupac nepok. njenim dosuđenjem.

● Zaključak o namirenju i brisanje prava i tereta: zaključak se donosi na osnovu stanja u spisima i odg. knjiga.

22

● Osporavanje potraživanja i upućivanje na parnicu: izv. poverilac ili dr. lice koje se namiruje iz prodajne cene nepokretnosti, može, u roku od 15 dana od donošenja zaključka o nam. osporavati postojanje odr. potraživanja, njegovu visinu ired namirenja.. → ako lice koje osporava tuđe potraživanje to dokazuje pravnosnažnom presudom, javnom ili po zakonu overenom ispravom, o osporavanju potraživanja se odlučuje u izvršnom postupku. Ako navedenih dokaza nema, upućuje se da u roku od 15 dana pokrene parnicu ukoliko odluka zavisi od spornih činjenica. Presuda koja je doneta u p.p. deluje prema izv. dužniku i svim izv. poveriocima.

IV. Namirenje izvršnih poverilaca:Pristupa mu se odmah po izvršenoj prodaji i predaji kupoprodajne cene sudu/ izvršitelju, kada se donosi zaključak o namirenju. Iz ostvarene prodajne cene namiruju se: izv. poverilac, založni poverioci i kada nisu prijavili svoja potraživanja, kao i lica koja imaju pravo za naknadu za lične službenosti. Višak prodajne cene vraća se izvršnom dužniku ako za to nema smetnji.

Red namirenja privilegovanih potraživanja je sledeći: 1. Troškovi izvršnog postupka, 2. Potraživanja na osnovu zakonskog izdržavanja. Po namirenju navedenih potraživanja namiruju se: 1. Potraživanja obezbeđena založnim pravom, 2. Potraživanja za lične službenosti i stvarne terete koji se gase prodajom, a nastali su pre pokretanja ivrš. post., 3. Potraživanja izv. poverilaca po čijem predlogu je određeno izvršenje.

Založni poverioci se namiruju po redosledu sticanja založnog prava, a poverioci naknade za lične službenosti I stvarne terete po redu upisa u javnu knjigu.

139. Izvršenje na potraživanju izvršnog dužnika (str. 586.)Predmet izvršenja u ovom postupku jeste određeno potraživanje koje izv. dužnik ima prema 3. licu. Izvršne radnje su : 1. Zaplena potraživanja, 2. Prenos potraživanja izv. dužnika na poverioca.

Predmet izvršenja čine novčana i nenovčana potraživanja.

Predlogom za izvršenje poverilac može zahtevati da se samo odredi plenidba potraživanja. Prenos potraživanja se može zahtevati i kasnije u roku od 30 dana od trenutka donošenja rešenja o zapleni dužnikovog potraživanja, odnosno od dana kada je poveriocu dostavljeno obaveštenje o izjašnjenju dužnika izvršnog dužnika. Ako izvršni poverilac u navedenom roku ne zahteva prenos potraživanja, dolazi do obustave izvršenja.

● Izuzimanje od izvršenja i ograničenje izvršenja:~ Izuzimanje: 1. Primanja po osnovu zakonskog izdržavanja, naknade štete nastale usled oštećenja zdravlja ili umanjenja, odnosno gubitka radne sposobnosti, 2. Primanja po osnovu naknade zbog telesnog oštećenja po propisima o invalidskom osiguranju, 3. Primanja po osnovu socijalne pomoći, 4. Primanja po osnovu privremene nezaposlenosti, 5. Primanja po osnovu dodatka za decu, 6. Primanja po osnovu stipendije učenicima i studentima, 7. Druga potraživanja čiji je prenos zabranjem zakonom.

~ Ograničenje: Izvršenje na zaradi, penziji i naknadi zarade može se sprovesti do iznosa od 2/3 primanja izvršnog dužnika, po navedenom osnovu. Ako se izvršenje sprovodi na minimalnoj zaradi, predmet izvršenja može biti samo iznos do ½ zarade.

POKRETANJE POSTUPKAPostupak se može pokrenuti predlogom izv. poverioca, ali i po sl. dužnosti.

~ Stvarnu nadležnost imaju osnovni odn. privredni sudovi.~ Mesno su nadležni sudovi na čijem području izv. dužnik ima prebivalište, odnosno sedište. Ako izv. dužnik nema prebivalište u RS, mesno je nadležan sud njegovog boravišta. Ako nema ni boravište, mesno je nadležan sud prebivališta dužnikovog dužnika. Ako ni ovo lice nema prebivalište, mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi boravište dužnikovog dužnika. Ista pravila kada je u pitanju pravno lice koje nema sedište u RS.

I. Plenidba potraživanja:Prva izvršna radnja u ovom postupku. Određuje se rešenjem suda ili zaključkom izvršitelja o zapleni potraživanja (ako je izvršenje povereno izvršitelju).

Zaplena ima dvojako dejstvo. Prvo, njome se zabranjuje dužniku izvršnog dužnika da potraživanje izmiri izv. dužniku (zabrana ispunjenja). Drugo, izv. dužniku se zabranjuje da naplati potraživanje i da njome raspolaže u korist 3. lica ili svog dužnika (zabrana raspolaganja).

23

Dostavljanjem rešenja, odnosno zaključka o zapleni potraživanja izv. dužniku, poverilac stiče založno pravo na potraživanju. Založno pravo obuhvata i kamatu koju daje zaplenjeno potraživanje. Ako je zaplenjeno potraživanje bilo obezbeđeno zalogom ili hipotekom, izv. poverilac zaplenom stupa na mesto izv. dužnika.

U slučaju da više izv. poverilaca traži izvršenje na istom dužnikovom potraživanju, red prvenstva založnih prava određuje se prema danu donošenja odluke o zapleni. Poverioci istog reda prvenstva namiruju se srazmerno ako se iz zaplenjenog potraživanja ne mogu namiriti u celini.

II. Prenos potraživanja:Po predlogu izv. poverioca, sud/ izvršitelj donosi zaključak o prenosu potraživanja. Zaplenjeno potraživanje se, prema predlogu izv. poverioca, prenosi radi naplate ili umesto naplate.

Prenos novčanog potraživanja koje je po definiciji deljivo određuje se i sprovodi samo u iznosu koji je potreban za namirenje potraživanja poverioca. Kada više izv. poverilaca istovremeno traži izvršenje na istom deljivom potraživanju, prenos se određuje odgovarajućim iznosima u korist svakog izv. poverioca.

Prenos je sproveden dostavljanjem odg. zaključka dužniku izvršnog dužnika. Dužnik izvršnog dužnika može položiti ceo iznos potraživanja ili samo dospeli iznos kod suda, ako na prenesenom potraživanju, osim izv. poverioca i druga lica ističu neko pravo na tom potraživanju.

a. PRENOS POTRAŽIVANJA RADI NAPLATE

Prenosom radi naplate izvršni poverilac stiče pravo da od dužnika izvršnog dužnika traži isplatu dospelog iznosa određenog u zaključku o presnosu potraživanja.

Poverilac nije ovlašćen da sa dužnikom izv. dužnika zaključi poravnanje, da mu oprosti dug ili na dr. način raspo-laže prenesenim potraživanjem.

Prema izv. poveriocu dužnik izv. dužnika može isticati sve one prigovore koje bi mogao istaći protiv izv. dužnika. Kada je potraživanje koje je predmet izvršenja upisano u javnu knjigu, prenos radi naplate se upisuje po službenoj dužnosti.

Ovde se izv. pov. namiruje u visini u kojoj je potraž. naplatio. Ako jenaplatio veći iznos nego što iznosi njegovo po-traž., ima obavezu da taj višak položi sudu koji ga predaje drugim založnim poveriocima i izv. dužniku, pod uslovom da na to imaju pravo. Po polaganju viška naplaćenog iznosa, vraća mu se jemstvo koje je dao u postupku prenosa potraživanja, u korist izv. dužnika ili dr. lica.

b. PRENOS POTRAŽIVANJA UMESTO NAPLATE

Ovom izvršnom radnjom zaplenjeno potraživanje prelazi na izv. poverioca do prenesenog iznosa, sa dejstvom ustupanja potraživanja uz naknadu. Reč je o jednoj vrsti cesije potraživanja sa izv. dužnika na izv. poverioca.

Izv. pover. umesto isplate, smatra se namirenim i samim prenosom u visini prenetog potraživanja. Izv. dužnik odgovara za istinitost i naplativost prenesenog potraživanja i dužan je da pruži eventualnu naknadu štete izv. poveriocu na kojeg je preneto potraživanje.

140. Izvršenje na hartijama od vrednosti i udelima u privred-nom društvu (str. 600.)

Predmet izvršenja: HOV i udeli u privrednom društvu.

Izvršne radnje u ovom postupku su: upis i sticanje založnog prava, plenidba, procena, prodaja i namirenje izv.poverioca.

a. Izvršenje na akcijama:Izvršenje u ovom postupku sprovodi se sledećim izvršnim radnjama: 1. Zaplenom, 2. Procenom, 3. Prodajom i 4. Namirenjem izv. poverioca.

Rešenje o izvršenju/ zaključak o sprovođenju izvršenja dostavlja se Centralnom registru hartija od vrednosti, izv.dužniku i izv. poveriocu. Po dostavljanju navedenog rešenja, CR vrši odgovarajući upis čiji je sadržaj određen zakonom.Upsom rešenja o izvršenju/ zaključka o sprovođenju izvršenja, izv. poverilac stiče založno pravo na akcijama koje su

24

predmet izvršenja. Istovremeno se vrši i plenidba akcija koje su predmet izvršenja. Posle ovog momenta izv. dužnik ne može raspolagati zaplenjenim akcijama.

Vrednost akcija utvrđuje sud/ izvršitelj.

Unovčavanje akcija koje su predmet berzanske trgovine ostvaruje se na bezi. Ako se ne kotiraju na berzi ili se vrednost ne može utvrditi, sud/ izvršitelj može da angažuje stručno lice radi procene vrednosti. Ako su u pitanju akcije koje se kotiraju na berzi, one se prodaju preko ovlašćenog učesnika tržišta HOV, kojeg određuje izv. poverilac ili izvršitelj.

Na procenu i prodaju akcija kao i na namirenje izv. poverioca iz ostvarene cene, primenjuju se pravila o namirenju prodajom pokretnih stvari.

b. Izvršenje na drugim HOV:Izvršenje se vrši sledećim izvršnim radnjama: 1. Zaplenom potraživanja, 2. Prenosom potraživanja.

− Plenidba potraživanja zasnovana na HOV koja se prenosi indosamentom, ili za čije je potraživanje inače potrebno posedovanje te hartije, sprovodi se oduzimanjem te hartije od izv. dužnika i njenom predajom sudu/ izvršitelju.

− Prenos potraživanja je sproveden kada sud na HOV koja se prenosi indosamentom, ili na hartiji koja mora da bude podnesena da bi se ostvarila, stavi izjavu o prenosu i preda je izv. poveriocu. Prenosi se u punom iznosu, a ako taj iznos premašuje poveriočevo potraž., prenos se uslovljava prethodnim polaganjem jemstva od strane izv. poverioca da će višak predati sudu/ izvršitelju.

U konkurenciji više potraživanja, potraživanje se prenosi na onog izv. poverioca koji je prvi podneo predlog, a ako je više poverilaca podnelo predlog za izvršenje istog dana, potraživanje se prenosi na onog čije je potraživanje najveće.

Prenos potraživanja može biti izvršen radi naplate ili umesto isplate prema opštim pravilima o izvršenju na novčanim potraživanjima izvršnog dužnika.

c. Izvršenje na udelima u privrednom društvu:Predmet izvršenja su udeli koje izv. dužnik ima u DOO, OD i KD. Sprovođenju izvršenja pristupa se po dostavljanju rešenja o izvršenju/ zaključka o sprovođenju izvršenja Agenciji za privredne registre, radi upisa u registar založnog prava napokretnim stvarima. Rešenje/ zaključak se dostavlja i strankama.

Upisom rešenja/ zaključka, izv. poverilac stiče založno pravo na udelu koji je predmet izvršenja, a vrši se i plenidba udela. Agencija za privredne registre istovremeno vrši zabeležbu pokretanja postupka izvršenja prinudnom prodajom na udelu. Od momenta upisa izv. dužnik ne može raspolagati udelom.

Procena i prodaja udela vrši se prema odredbama kojima se regulišu procena i prodaja pokretnih stvari. Ostali članovi priv. društva imaju pravo preče kupovineudela koji su predmet izvršenja, a to pravo se ostvaruje prema odredbama kojima se reguliše izvršenje na nepokretnostima.

141. Posebna pravila za namirenje pojedinih potraživanja (str. 603.)

Odnose se na izvršenje novčanih potraživanja. Osnovno pravilo namirenja izv. poverilaca je da se oni namiruju prema redosledu upisa založnih prava u odgovarajuću javnu knjigu.

Posebna pravila odnose se na namirenje: 1. Nedospelih potraživanja, 2. Potraživanja pod uslovom, 3. Potraživanja obezbeđenih predbeležbom založnog prava, 4. Potraživanja u pogledu kojih je upisana zabeležba pokretanja spora.

1. Založni poverilac koji je založno pravo stekao i upisao pre založnog prava izv. poverioca ima prednost prilikom namirenja dospelog potraž. iz cene ostvarene prodajom založene stvari ili prava.

U pogledu nedospelih potraživanja koja su na opisani način obezbeđena založnim pravom, iznos tih potraživanja se izdvaja i deponuje u sudu i isplaćuje prema rokovima dospeća tog potraživanja. Založni poverilac može tražiti da mu se potraž. isplati pre dospeća. → Ako se namiruje nedospelo potraživanje za koje je ugovorena kamata, potraživanje se isplaćuje sa iznosom te kamate. Ako se namiruje nedospelo potraživanje za koje nije ugovorena kamata, ono se isplaćuje po odbijanju iznosa koji odgovara zakonskoj zateznoj kamati od dana donošenja zaključka o namirenju do dana dospelosti tog potraživanja.

25

2. Potraživanje pod uslovom koje je obezbeđeno založnim pravom izdvaja se i polaže u sudski depozit i isplaćuje se kad nastupi odložni uslov ili kad postane izvesno da raskidni uslov neće nastupiti. Ako odložni uslov ne nastupi ili raskidni nastupi, iznos izdvojen u sudski depozit služi za namirenje izv. poverilaca čija potraživanja nisu potpuno ili uopšte namirena.

3. Ako je u javnu knjigu upisana predbeležba založnog prava, a lice u čiju je korist predbeležba upisana dokaže da je u toku postupak za opravdanje predbeležbe ili da nije protekao rok za pokretanje tog postupka, potraživanje na koje se predbeležba odnosi namirije se na način na koji se namiruju potraživanja pod odložnim uslovom.

4. Potraživanje za koje je u javnoj knjizi izvršen upis o pokretanju spora radi brisanja založnog prava, ili zabeležba postojanja spora, namiruje se na način kako se namiruju potraživanja pod raskidnim uslovom.

142. Poseban postupak za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga (str. 605.)

U pitanju je postupak koji se principijelno razlikuje od ostalih postupaka u vezi sa izvršenjem novčanih potraživanja.

− Postoje tri osnovne razlike: 1) O predlogu za izvršenje odlučuje izvršitelj, a ne sud. 2) Reč je o postupku izvršenja na osnovu verodostojne isprave. 3) U pitanju je izvršni postupak koji se vodi povodom ostvarivanja samo onih novčanih potraživanja koja nastanu po osnovu izvršenih komunalnih i sličnih usluga.Predlog za izvršenje se podnosi izvršitelju na čijem se području nalazi sedište izv. poverioca. Izv. poverilac uz predlog mora priložiti i pismeni dokaz da je pre pokretanja izvršnog postupka opomenuo izv. dužnika da ispuni odr. obavezu.

O predlogu izvršitelj odlučuje zaključkom, koji se mora doneti u roku od 8 dana od dana prijema predloga za izvršenje. Nedopušten i neuredan predlog za izvršenje izvršitelj odbacuje, a neosnovan odbija.

→ Ako je predlog dopušten i priložena verod. isprava, izvršitelj zaključkom o izvršenju nalaže izv. dužniku da u roku od 8 dana od prijema zaključka izmiri potraživanje zajedno sa odmerenim troškovima, a istovremeno određuje izvršenje radi ostvarivanja tih potraživanja.

Protiv zaključka kojim se usvaja predlog za izvršenje, izvršni dužnik može uložiti prigovor.

��� Prigovor izvršnog dužnika može biti izjavljen samo iz određenih razloga: 1. Ako se verod. isprava ne odnosi na izv. dužnika, 2. Ako obaveza iz verod. isprave nije dospela, ili uslov nije ispunjen, 3. Ako je obaveza izvršena ili na drugi način prestala, u celini ili delimično, 4. Ako je potraživanje zastarelo.

+ uz prigovor izv. dužnik mora dostaviti isprave kojima dokazuje navode iz prig. Prigovor je nesuspenzivan.

Tek ako je izjavljen prigovor postupak dobija značenje sudskog postupka. O prigovoru odlučuje tročlano veće suda na čijem području se nalazi sedište izv. poverioca. Povodom izjavljenog prigovora izvršitelj dostavlja spise sudu uz nacrt odluke o prigovoru. Rok za dostavljanje prigovora sudu iznosi 5 radnih dana od dana podnošenja prigovora.

Ako smatra da nacrt odluke o prigovoru koji je sačinio izvršitelj potpuno odgovara rešenju koje bi sam doneo, sud na nacrt odluke stavlja otisak štambilja kojim se predložena odluka usvaja. Takav nacrt ima snagu rešenja o izvršenju.

143. Izvršenje radi ostvarenja nenovčanog potraživanja da se predaju pokretne stvari (str. 607.)Predmet izvršenja u ovom postupku jesu pokretne, indivindualno određene ili zamenjljive stvari u državini izv.dužnika ili nekog 3. lica.

Postupak se pokreće predlogom. Za odlučivanje o predlogu i sprovođenje izvršenja mesno je nadležan sud na čijem se području nalaze stvari koje su predmet izvršenja.

26

Izvršenje radi predaje stvari razlikuje se u zavisnosti od vrste stvari koja je predmet izvršenja:● U predlogu za izvršenje zahteva za predaju INDIVIDUALNO odr. stvari, mora biti precizno određena stvar ili stvari koje su predmet izvršenja. Izvršenje se sprovodi tako što (sudski ili privatni) izvršitelj oduzima navedene stvari od izv. dužnika i uz potvrdu ih predaje izv. poveriocu. Na opisan način izvršenje se sprovodi i ako se stvari nalaze kod 3. lica koje je voljno da ih preda.

→ Ako 3. lice nije voljno da ih preda, poverilac može predložiti sudu/ izvršitelju, da se na njega prenese potraživanje izv. dužnika prema 3. licu za predaju stvari.

→ Kad stvari koje su predmet izvršenja nisu nađene kod izv. dužnika ili 3. lica, izv. poverilac može predložiti da se isplati suma u vrednosti te stvari. Navedeni predlog poverilac mora postaviti u roku od 8 dana od prijema obaveštenja da stvari koje su predmet izvršenja nisu nadjene ni kod izv. duž. ni kod 3. lica. Ukoliko predlog ne bude postavljen u propisanom roku, izvršenje se obustavlja. Ako je podnesen, sud/ izvršitelj procenjuje vrednost stvari Ii nalaže izv. duž. da u određenom roku isplati sumu u vrednosti stvari.

● Postupak izvršenja kada izv. isprava glasi na isporuku određene količine ZAMENLJIVIH stvari koje se nalaze kod izv. duž. ili 3. lica sprovodi se prema pravilima propisanim za predaju indivindualno određene stvari.

→ Kada stvari nisu nađene ni kod izv. dužnika ni kod 3. lica, izv. poverilac može predložiti da se izvršenje sprovede tako što bi ga sud ovlastio da u određenom roku o trošku izv. duž. te stvari pribavi na drugoj strani. Predlog se mora postaviti u roku od 8 dana od dana kada je sud obavešten da stvari nisu nađene.

Po predlogu izv. pov., sud/ izvršitelj zaključkom nalaže izv. duž. da u odeđenom roku položi iznos potrebn za nabavku tih stvari i određuje izvršenje radi naplate tog iznosa sa zateznom kamatom.

Izvršenje se obustavlja ako izv. pov. nije u roku podneo predlog za nabavku zamenljivih stvari na drugoj strani. Izvršenje se ne obustavlja ako je poverilac blagovremeno stavio predlog da mu izv. duž. isplati vrednost stvari koje je dužan predati.

144. Ispražnjenje i predaja nepokretnosti (str. 609.)

POKRETANJE POSTUPKA, NADLEŽNOSTPostupak se pokreće u cilju izvršenja zahteva za predaju određene nepokretnosti, a po predlogu izv. pov.

Mesno nadl. sud za odlučivanje o predlogu i za sprovođenje izvršenja je sud na čijem se području nalazi nepokretnost. Ako se ona nalazi na području više sudova, svaki od tih sudova može biti nadležan, a postupaće onaj kojem se povrilac obrati. Izvršenje se može poveriti i izvršitelju.

SPROVOĐENJE IZVRŠENJA:Izvršenje se sprovodi tako što (sudski ili privatni) izvršitelj po udaljenju lica i uklanjanja stvari iz nepokretnosti predaje nepokretnost u posed izv. poveriocu.

Ispražnjenju i predaji nepok. pristupa se po isteku roka od 8 dana od dana dostavljanja rešenja o izvršenju izv. duž. O izvršenju se obaveštava i organ starateljstva ako su iseljenjem obuhvaćena i maloletna lica. Najkasnije 8 dana pre sprovođenja izvšenja sudski izvršitelj mora obavestiti poverioca da je dužan da obezbedi potrebnu radnu snagu i sredstva radi sprovođenja izvrš. Na zahtev suda/ izvršitelja, može biti uključen i organ unutr. poslova, koji je dužan da pruži svu potrebnu pomoć prilikom udaljenja lica i uklanjanja stvari iz nepok.

Ukoliko nepokretnost treba osloboditi pokretnih stvari koje pripadaju izv. duž. ili 3. licima, te stvari se predaju izv. duž., ako on nije prisutan, predaju se odraslom članu njegovog domaćinsta ili punomoćniku. Ako navedena lica ne prisustvuju ili ne žele da prime stvari, one se predaju na čuvanje drugom licu ili izv. poveriocu o trošku izv. duž. O predaji stvari na čuvanje izvršitelj sačinjava zapisnik.

O svemu se obaveštava izv. duž. kome se ostavlja rok u kom može zahtevati predaju stvari. Istovremeno se upozorava da će po isteku roka stvari biti prodate i da će iz ostvarene cene biti namireni troškovi čuvanja i prodaje stvari. Prodaja se obavlja po pravilima kojima se reguliše izvršenje novčanog potraživanja na pokretnim stvarima.

U predlogu za izvrš. radi ispražnjenja i predaje nepok., izv. pov. može kumulirati zahtev da se istovremeno odredi izvršenje nad dužnikovim pokretnim stvarima koje treba ukloniti iz nepok., radi naplate troškova izvrš. postupka.

27

145. Izvršenje obaveze na činjenje, nečinjenje ili trpljenje (str. 611.)

U ovom postupku pristupa se prinudnom izvršenju obaveze izv. dužnika na preduzimanje, uzdržavanje ili trpljenje radnje određene u izv. ispravi. Vođenje navedenih postupaka ne oduzima pravo izv. poveriocu da u parničnom postupku zahteva nadoknadu štete prouzrokovane postupcima izv. dužnika, koji su protivni obavezi utvrđenoj u izv. ispravi.

POKRETANJE POSTUPKA, NADLEŽNOSTPostupak se pokreće predlogom, a mesno nadležan sud za odlučivanje o predlogu i za sprovođenje izvršenja je sud na čijem području izv. dužnik, prema izv. ispravi, treba da izvrši obavezu.

a. Činjenje:Izvršenje se razlikuje prema prirodi radnje koju je dužnik u obavezi da preduzme i u tom smislu postoje pravila koja se tiču izvršenja zamenljivih/ nezamenljivih radnji.

● Ako je u pitanju radnja koju može obaviti i drugo lice, a ne samo izv. duž., izvršenje se sprovodi na taj način što sud/ izvršitelj ovlašćuje izv. dužnika da obavljanje te radnje poveri nekom drugom licu ili da je sam preduzme. U predlogu izv. pov. može predložiti sudu da rešenjem naloži izv. duž. da položi određeni novčani iznos potreban za podmirenje troškova koji će nastati obavljanjem te radnje od strane drugog lica ili izv. pov. Ukoliko dužnik položi odgovarajući iznos, izv. pov. mora u roku koji mu odredi sud izvršiti radnju, u suprotnom dolazi do obustave postupka.

Ako se pokaže da je na osnovu prvobitno utvrđenih troškova za preduzimanje radnje od dužnika pribavljeno više sredstava nego što je bilo potrebno za pokriće troškova obavljanja radnje i troškova postupka, sud po predlogu izv. duž. vraća razliku ili nalaže izv. pov. da ih vrati u određenom roku.

● Kada je u pitanju radnja koju može obaviti samo izvršni dužnik, sud rešenjem o izvršenju određuje rok u kom dužnik treba da preduzme navedenu radnju. Ako dužnik ne ispuni obavezu, sud po sl. dužnosti sprovodi rešenje o izrečenoj novčanoj kazni. Istovremeno određuje novi rok za ispunjenje obaveze i izriče novu novčanu kaznu, u većem iznosu od prethodne u slučaju dada izv. duž. ponovo ne ispuni obavezu. Postupak se ponavlja sve dok obaveza ne bude ispunjena.

Ako radnja koju treba da obavi izv. duž. ne zavisi isključivo od njegove volje (stvaranje određenog umetničkog dela i sl.), ne može se zahtevati opisano izvršenje, već samo naknada štete.

b. Nečinjenje i trpljenje:Prema pravilima za izvršenje nezamenljivih radnji, izvršenje se sprovodi kada se izv. duž. ponaša protivno određenoj obavezi nečinjenja ili trpljenja.

Sud na predlog izv. pov. rešenjem nalaže izv. duž. da položi jemstvo za štetu ako bi se ta stranka i dalje ponašala protivno svojoj obavezi. Uslov za donošenje rešenja je da izv. pov. učini verovatnim nastupanje štete.

Izvršenje radi uspostavljanja pređašnjeg stanja: Izvršenju se pristupa u slučaju ako je zbog ponašan-ja izv. dužnika protivno obavezi iz izv. isprave nastala promena koja nije u skladu sa pravom izv. pov. Dužnik je preduzimao radnje koje nije smeo. Sud u ovom slučaju može ovlastiti izv. pov. da sam, a po potrebi uz pomoć izvršitelja uspostavi pređašnje stanje na rizik i trošak izv. dužnika.

Izvršenje povodom ponovnog smetanja državine: Kada je na osnovu izv. isprave, donesene u pos-tupku po tužbi zbog smetanja državine, izvršenje sprovedeno ili dužnik dobrovoljno ispunio svoju obavezu, a posle ponovi smetanje koje se ne razlikuje od ranijeg, sud/ izvršitelj po predlogu izv. pov. i na osnovu iste izv. isprave doneće rešenje o izvršenju kojim se određuje vraćanje stvari u posed, odnosno kojim se izriču kazne za neizvršen-je određene nezamenljive radnje. Predlog se može staviti u roku od 30 dana od saznanja za ponovno smetanje, a najkasnije u roku od 1 god. po izvršenju smetanja.

146. Izvršenje odluka u vezi sa porodičnim odnosima (str. 615.)1. PREDAJA I ODUZIMANJE DETETA:

U ovom postupku ostvaruje se odluka suda kojom se naređuje predaja deteta roditelju ili drugom licu, odnosno organizaciji kojoj je dete povereno na čuvanje i vaspitanje.

28

POKRETANJE POSTUPKAPostupak se pokreće predlogom. ~ Za odlučivanje o predlogu za izvršenje - mesno je nadležan sud koji je opštemesno nadležan za stranku koja zahteva izvršenje, kao i sud na čijem se području nalazi dete. ~ Za sprovođenje izvršenja - mesno je nadležan sud na čijem području se dete nalazi u vreme izvršenja. U ovom postupku izvršenje se ne može poveriti izvršitelju.

Predlog za izvršenje može podneti roditelj, ili drugo lice, kao i ustanova kojoj je dete povereno na čuvanje i vaspitanje. U predlogu ne mora biti određeno sredstvo izvršenja.

Ovaj vid izvršenja određuje se na osnovu izv. isprave ali se može odrediti i na osnovu odluke o vršenju roditeljskog prava, bez obzira da li je tom odlukom naložena predaja deteta.

Rešenjem o izvršenju predaja deteta se može naložiti najširem krugu lica – licu na koje se odnosi izv. isprava, licu od čije volje zavisi predaja deteta, licu kod kojeg se dete nalazi u trenutku donošenja rešenja...

Ako u odluci suda izv. dužniku nije naložena predaja deteta, rešenjem o izvršenju sud izdaje nalog za predaju u određenom roku ili da se predaja deteta izvrši odmah.

TOK POSTUPKAPrilikom sprovođenja izvršenja utvrđena je obaveza suda da posebno vodi računa o potrebi da se u najvećoj mogućoj meri zaštiti interes deteta. Po potrebi sud poziva i školskog psihologa.

Rešenje o izvršenju dostavlja se najkasnije 10 dana pre sprovođenja izvršenja. Pozvani psiholog dužan je da odmah po prijemu poziva izvrši planirane aktivnosti u vezi sa izvršenjem. Dužan je da obavesti sud o preduzetim aktivnostima, kao i da dostavi mišljenje o najpogodnijem sredstvu izvršenja. Tokom celog postupka dužan je da se stara o zaštiti interesa deteta.Samo sprovođenje izvrš. zavisi od procene suda, koji prema okolnostima slučaja određuje način izvršenja.

Ako lice kod kojeg se dete nalazi ili lice od čije volje zavisi predaja deteta, ne postupi po nalogu suda ili otežava ili onemogućava sprovođenje izvršenja, sud izriče odgovarajuću novčanu kaznu ili kaznu zatvora u najdužem trajanju od 60 dana.Oduzimanje deteta sprovodi sudija u saradnji sa psihologom, a po potrebi i uz pomoć policije. Odsustvo lica od kojeg se dete oduzima nije smetnja za sprovođenje izvršenja.

2. IZVRŠENJE RADI ODRŽAVANJA LIČNIH ODNOSA SA DETETOM:U postupku radi izvršenja odluka u kojima je utvrđeno pravo određenog lica na održavanje ličnih odnosa sa detetom, izvršenje se sprovodi shodnom primenom odredaba o predaji i oduzimanju deteta.

3. IZVRŠENJE RADI ZAŠTITE OD NASILJA U PORODICI, ZAŠTITE PRAVA DETETA I DRUGIH ODLUKA U VEZI SA PORODIČNIM ODNOSIMA:

U ovoj vrsti izvršnih postupaka izvršenje se određuje shodnom primenom odredaba ZIO koje odgovaraju obavezi izv. duž. određenom izv. ispravom.

147. Izvršenje radi vraćanja zaposlenog na rad (str. 618.) U postupku se ostvaruje izvršenje na osnovu izv. isprave kojom je poslodavac dužan da vrati zaposlenog na rad ili da ga rasporedi na odg. radno mesto.

POKRETANJE POSTUPKA, NADLEŽNOSTPostupak se pokreće predlogom koji se podnosi u roku od 60 dana od dana kada je poverilac stekao pravo na njegovo podnošenje.

Za odlučivanje o predlogu i sprovođenje izvršenja, mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi sedište poslodavca. U ovom postupku izvršenje ne može biti povereno izvršitelju.

TOK POSTUPKA, SPROVOĐENJE IZVRŠENJAIzvršenje se sprovodi tako što se poslodavcu i odgovornom licu izriču novčane kazne i postupak se ponavlja dok dužnik ne ispuni svoju obavezu.

29

Izv. poverilac može predložiti da sud donese rešenje kojiim se određuje obaveza izv. dužnika da isplati mesečne iznose zarade zaposlenog, koji su dospeli od pravnosnažnosti presude do vraćanja poverioca na rad. Rešenje kojim se usvaja predlog poverioca ima dejstva rešenja o izvršenju.

Ako je izvršni sud samo delimično usvojio isplatu naknade zarade, u delu u kojem je odbijen, izv. pov. može pokrenuti parnični postupak.

Po predlogu izv. dužnika, rešenje o određivanju naknade za zaradu može biti stavljeno van snage. To se čini ako izv. duž. dokaže da su se po njegovom donošenju izmenile okolnosti na kojima je rešenje zasnovano.

148. Postupak deobe stvari, upisivanja u javne knjige i izdejst-vovanje izjave volje (str. 619.)

1. DEOBA:U ovom postupku sud sprovodi fizičku ili pravnu deobu stvari određenu u izv. ispravi.

POKRETANJE POSTUPKAPostupak se pokreće predlogom. Za odlučivanje o predlogu za izvršenje i sprovođenje izvršenja mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi suvlasnička stvar.

TOK POSTUPKA, SPROVODJENJE IZVRŠENJANačin deobe je određen izv. ispravom. Fiziču deobu suvlasničke stvari određuje sud ako je ona određena izv. ispravom. Sud/ izvršitelj poziva učesnike u postupku da prisustvuju sprovođenju deobe, a po potrebi određuje i veštačenje.

→ Pravna deoba se ostvaruje prodajom stvari. Prodaja se ostvaruje prema pravilima koja važe za izvršenje novčanog potraživanja na pokretnoj, odnosno nepokretnoj stvari.

Troškove sprovođenja izvršenja snose svi suvlasnici, srazmerno vrednosti svojih delova u stvari koja je predmet deobe.

2. UPISIVANJE U JAVNE KNJIGE:U postupku se vrši upis određenih prava na nepokretnosti u javne knjige, nakon izvršene prodaje.

POKRETANJE POSTUPKA, NADLEŽNOSTPostupak se pokreće predlogom, Za odlučivanje o predlogu za izvršenje mesno je nadležan sud koji vodi javnu knjigu u koju se vrši upis, odnosno sud određen zakonom na čijem se području nalazi sud ili drugi organ koji vodi javnu knjigu. Za sprovođenje izvršenja kojim je utvrđena obaveza upisa u javnu knjigu nadležan je sud ili organ koji vodi javnu knjigu za tu nepokretnost.

TOK POSTUPKA, SPROVODJENJE IZVRŠENJAAko je izv. duž. upisan u javnu knjigu kao vlasnik nepokretnosti, rešenjem o izvršenju određuje se upis onog prava na koje je prema izv. ispravi ovlašćen izv. poverilac. Upis određen rešenjem o izvršenju koji je doneo sud sprovodi se po sl. dužnosti.→ Ako izv. duž. nije upisan kao vlasnik te nepokretnosti, upis prava izv. pov. se može izvršiti samo ako poverilac uz predlog za izvršenje, podnese odg. ispravu koja je podobna za upis prava svojine izv. duž. na toj nepokretnosti.

Ako izv. pov. zahteva upis drugog prava na određenoj nepokretnosti (zaloga, plodouživanje), a izv. duž. nije upisan kao vlasnik nepokretnosti, uz predlog za izvršenje mora podneti dokaze o tome da je dužnik stekao pravo svojine na datoj nepokretnosti, zahtevajući da se pravo svojine upiše na izv. duž., a zatim izvrši upis njegovog prava.

3. IZDEJSTVOVANJE IZJAVE VOLJE:U pitanju je procesna situacija u kojoj zapravo nema ni potrebe za pokretanjem i vođenjem izvršnog postupka. Nastupanjem pravnosnažnosti sudske odluke kojom je tuženi obavezan na davanje određene izjave volje smatra se da je izjava navedene sadržine data. U ovim okvirima, dejstva korespondiraju onima koje proizvodi pravosnažna preobražajna presuda, mada je reč o zahtevu kondemnatornog značaja.

Kada je u pitanju obaveza davanja izjave volje koja je određena sudskim poravnanjem ili poravnanjem zaključenim u

30

upravnom postupku, smatra se da je izjava data danom nastupanja dospelosti obaveze po zaključenom poravnanju.

Ako je ispunjenje potraživanja na davanje izjave volje uslovljeno ispunjenjem neke obaveze ili uslova od strane duge stranke, smatraće se da je tuženi dao izjavu volje kada je druga stranka ispunila svoju obavezu ili uslov, što se dokazuje javnom ili po zakonu overenom ispravom.

149. Postupak obezbeđenja – zajednička pravila (str. 622.)Ovim postupkom izv. poverilac obezbeđuje izvršenje svog potraživanja.

Funkcija postupka je preventivna i usmerena na buduće ostvarivanje odr. potraživanja. Može biti dvojako izražena: 1) postupak obezbeđenja ima značaj sticanja dodatne garancije za poverioca odr. potraživanja da će potaživanje u vreme dospelosti biti naplaćeno i 2) postupak predstavlja sredstvo kojim se reaguje na postojanje realne opasnosti da će aktima dužnika biti osujećeno ostvarivanje potraživanja u vremenu njegovog prinudnog izvršenja.

Sredstva obezbeđenja taksativno su određena i obuhvataju: 1. Založno pravo na nepokretnim i pokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka,2. Založno pravo na osnovu izv. isprave,3. Prethodne mere, 4. Privremene mere.

NADLEŽNOST I SASTAV SUDAStvarna nadležnost sudova u ovom postupku određuje se prema nadležnosti suda koji je pozvan da odlučuje o osnovanosti potraživanja povodom kojeg se pokreće postupak obezbeđenja. → ako se postupak pokreće pre pokretanja parničnog ili dr. postupka u kome se odlučuje o osnovanosti potraživanja, nadležan je onaj sud koji bi o potraživanju odlučivao kao sud prvog stepena. → ako je postupak obezbeđenja pokrenut istovremeno ili po pokretanju parn. postupka i odlučuje onaj sud, odn. organ koji odlučuje o potraživanju. U navedenom slučaju postupak obezbeđenja vodi se kao adhenzioni u okvirima postupka, parničnog ili nekog drugog. → ako je predlog za obezbeđenje podnet u toku postupka izvršenja, o njemu odlučuje sud pred kojim se vodi izvršni postupak. → Kada su u pitanju stvari i prava o kojima se vode javne knjige ili drugi registri, isključivo je nadležan sud na čijem području se nalazi sedište organa ili organizacije koja vodi javnu knjigu ili registar.

Bez obzira na to u kom sastavu odlučuje o osnovanosti potraživanja (inokosnom ili kolegijalnom), u postupku obezbeđenja postupa i odlučuje sudija pojedinac.

Izvršenje rešenja o obezbeđenju može biti povereno sudu ili izvršitelju uz ograničenja koja važe u postupku izvršenja.

Osnovna obeležja postupka: Postupak se pokreće predlogom ovlašćenog lica, a može i po sl. dužnosti ako je to zakonom izričito određeno.

U predlogu se navode: potraživanje čije se obezbeđenje zahteva, zakonski razlozi za obezbeđenje, činjenice i dokazi iz kojih sud utvrđuje da je verovatno postojanje zakonskih razloga za obezbedjenje. Navodi se i vrsta sredstava obezbeđenja pod uslovom da sud usvoji predlog i izrekne obezbeđenje.

Sud je vezan raspravnom maksimom i može razmatrati samo one činjenice i izvesti samo one dokaze koje su predložile stranke.

Sud može doneti rešenje o obezbeđenju pre dostavljanja predloga protivnoj stranci i pre nego što joj omogući izjašnjavanje o predlogu: 1. Ako bi predlagač zbog odlaganja mogao pretrpeti nenadoknadivu ili teško nadoknadivu štetu,

2. Zbog otklanjanja neposredne opasnosti protivpravnog oštećenja stvari ili gubitka, odn. ugrožavanja prava 3. Zbog sprečavanja nasilja.

U postupku obezbeđenja potraživanja iz bračnih i porodičnih odnosa po samom zakonu je isključena javnost.

Rešenjem se odlučuje o predloženom sredstvu obezbeđenja i obrazlaže postojanje zakonskih razloga za usvajanje predloga. Rešenjem se može odbaciti ili odbiti predlog za obezbeđenje.

31

PRAVNI LEKOVI:U postupku je izričito isključena mogućnost upotrebe vanrednih pravnih lekova – revizije i predloga za ponavljanje postupka, a zahtev za preispitivanje pravnosnažne odluke je neprimenljiv imajući u vidu obeležja ovog pravnog leka i prirodu postupka obezbeđenja.

Protiv rešenja o usvajanju, odbacivanju ili odbijanju predloga za obezbeđenje dopušten je prigovor. Za odlučivanje o prigovoru nadležno je tročlano veće suda koji je doneo rešenje o obezbeđenju. Pravni lek nema suspenzivno dejstvo. Prigovor zadržava izvršenje rešenja samo kada je to izričito određeno.

Rok za izjavljivanje pravnog leka iznosi 5 radnih dana i računa se od dana dostavljanja rešenja. Po prijemu prigovora pravni lek se bez odlaganja dostavlja sudu nadležnom da odlučuje po prigovoru, koji odlučuje u roku od 5 radnih dana od prijema spisa.

150. Založno pravo na nepokretnim i pokretnim stvarima na os-novu sporazuma stranaka (str. 625.)

Ova vrsta obezbeđenja odnosi se na novčano potraživanje. Njime poverilac stiče dodatnu garanciju da će potraživanje o dospelosti biti naplaćeno. Postupak nije posledica postojanja realne opasnosti da će aktima dužnika biti osujećeno ostvarivanje potraživanja u vremenu njegovog prinudnog izvršenja.

POKRETANJE POSTUPKA, NADLEŽNOSTPostupak se pokreće zajedničkim predlogom stranaka. Cilj predloga je da se tako omogući nastanak izv. isprave, sudskog poravnanja o postojanju i dospelosti potraživanja poverioca, kao i da se novčano potraživanje poverioca utvrđeno poravnanjem obezbedi založnim pravom.

~ Za odlučivanje o predlogu mesno je nadležan sud koji vodi javnu knjigu u kojoj treba izvršiti upis, odn. sud na čijem se području nalazi organ koji vodi javnu knjigu u koju treba izvršiti upis založnog prava (hipoteku) na nepokretnosti koja je predmet izvršenja. ~ Za sprovođenje obezbeđenja (ups založnog prava) nadležan je sud, odn. organ koji vodi javnu knjigu za datu nepokretnost.

Kada se potraživanje obezbeđuje založnim pravom na pokretnim stvarima, za određivanje i sprovođenje obezbeđenja nadležan je sud mesta nalaženja tih stvari.

TOK POSTUPKAPovodom predloga za obezbeđenje, a po predlogu stranaka, sud zakazuje ročište na kojem stranke zaključuju sporazum o postojanju novčanog potraživanja i vremenu njegovog dospeća. Sporazum se unosi u sudski zapisnik i ima snagu sudskog poravnanja. Istovremeno sa zaključenim poravnanjem, dužnik daje saglasnost da se izvrši upis založnog prava u korist izv. poverioca. Sud neće dopustiti zaključenje poravnanja ukoliko bi to značilo raspolaganje u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala.

Založno pravo na stvarima koje su predmet izvršenja stiče se upisom u odg. registar.

PRODAJA PREDMETA OBEZBEĐENJAProdaji pokretnih i nepokretnih stvari koje su predmet obezbeđenja pristupa se po predlogu poverioca i pošto sud utvrdi da je sudsko poravnanje kojim je utvrđeno postojanje i dospelost novčanog potraživanja izv. pov., postalo izvršno. Sud donosi rešenje koje ima značaj rešenja o izvršenju.Ako je predmet obezbeđenja nepokretna stvar, izvršenje se sprovodi prema odredbama ZIO o izvršenju na nepokretnosti radi namirenja novčanog potraživanja.Ako je predmet izvršenja pokretna stvar izv. dužnika, izvršenje se sprovodi prema pravilima koja regulišu izvršenje na pokretnim stvarima izv. duž. radi namirenja novčanog potraživanja.

151. Založno pravo na nepokretnosti na osnovu izvršne isprave (str. 628.)

U ovom postupku vrši se obezbeđenje novčanog potraživanja izv. pov. utvrđenog u izv. ispravi zasnivanjem

32

založnog prava.

1. Založno pravo na stvarima i pravima o kojima se VODE javne knjige:Postupak se pokreće predlogom za obezbeđenje. Za odlučivanje o predlogu i sprovođenje obezbeđenja mesno je nadležan sud na čijem se području se nalazi nepokretnost na kojoj treba upisati založno pravo.

Određivanje obezbeđenja uslovljeno je postojanjem izv. isprave koja glasi na novčano potraživanje u korist poverioca koji zahteva obezbeđenje. Založno pravo se zasniva upisom u javnu knjigu. Prilikom upisa založnog prava u javnu knjigu upisuje se i izvršnost potraživanja.Upis založnog prava i izvršnosti potraživanja na nepokretnosti koja je predmet obezbeđenja deluje i na 3. lica koja su nepokretnost stekla po izvršenom upisu, tako da se i prema njima može sprovesti izvršenje.

2. Založno pravo na stvarima i pravima o kojima se NE VODE javne knjige:Ako je u pitanju potraživanje koje se ne može obezbediti predbeležbom u javnu knjigu ili drugi javni registar, novčano potraživanje utvrđeno izv. ispravom može se obezbediti ustanovljenjem privremenog založnog prava pod uslovom da predlagač učini verovatnim postojanje opasnosti da bi se, bez navedenog obezbeđenja, izvršenje moglo osujetiti ili znatno otežati. U ovom slučaju založno pravo se stiče popisom stvari koja je predmet obezbeđenja.

152. Prethodne mere (str. 629.)Prethodne mere predstavljaju sredstvo obezbeđenja novčanog potraživanja i određuju se na osnovu odluke suda, koja glasi na novčano potraživanje, a nije postala pravnosnažna. Može se odrediti i povodom poravnanja zaključenog u sudskom ili upravnom postupku po kom potraživanje još nije dospelo, kao i na osnovu platnog naloga koji je izdat na osnovu menice i čeka.

POKRETANJE POSTUPKA, NADLEŽNOST, PRETPOSTAVKEPostupak se pokreće po predlogu poverioca. Za odlučivanje o predlogu za obezbeđenje i sprovođenje prethodnih mera mesno je nadležan sud koji je nadlažan za izvršenje na predmetu na kojem je obezbeđenje predloženo. Sprovođenje prethodnih mera može biti povereno sudu ili izvršitelju.

Predlagač mora učiniti verovatnim opasnost da bi izvršenje potraživanja utvrđenog u odluci suda, poravnanju ili platnom nalogu moglo biti osujećeno ili znatno otežano ukoliko ne bi bilo obezbeđeno predloženom merom.

Postojanje opasnosti se pretpostavlja ako je predlog za obezbeđenje zasnovan na sledećim odlukama: 1. Na platnom nalogu izdatom na osnovu menice ili čeka protiv koga je blagovremeno podnesen prigovor, 2. Na presudi donesenoj u krivičnoj stvari, kojom je usvojen imovinskopravni zahtev, a protiv koje je dozvoljeno ponavljanje postupka, 3. Na odluci po kojoj bi se izvršenje trebalo sprovesti u inostranstvu,4. Na presudi na osnovu priznanja protiv koje je izjavljena žalba, 5. Na sudskom poravnanju zaključenom u upravnom postupku koji se pobija na način propisan zakonom.

Pretpostavlja se postojanje opasnosti da će izvršenje navedenih potraživanja biti otežano ako se protiv izv. dužnika već vodio postupak radi naplate dospelih obroka ili je takvo izvršenje predloženo.

U slučaju kada se predlog za određ. preth. mere podnosi u cilju obezbeđenja potraž. određenog u presudi na osnovu priznanja ili u poravnanju, izv. dužnik određivanje mere može usloviti polaganjem jemstva od strane izv. poverioca.

● VRSTE preth. mera: 1. Popis pokretnih stvari,2. Zabrana dužniku izv. dužnika da isplati izv. dužniku potraživanje ili da mu preda stvar, kao i zabrana izv. duž. da naplati potraživanje, da primi stvari i njima raspolaže,3. Zabrana banci da izv. duž. ili 3. licu, po nalogu izv. duž., isplati sa njegovog računa novčani iznos za koji je određena prethodna mera,4. Predbeležba založnog prava na nepokretnosti izv. duž. ili na pravu upisanom na nepokretnosti.

U predlogu se može kumulirati više prethodnih mera i sud može odrediti dve ili više prethodnih mera ako smatra da je to potrebno.

Prethodne mere se određuju rešenjem, u kojem mora biti naznačen: iznos potraživanja koje se obezbeđuje, sa kamatom i troškovima, mera obezbeđenja, i vreme za koje se mera određuje.

33

vreme trajanja prethodne mere određuje se tako da najduže može trajati do isteka roka od 8 dana po nastupanju uslova za prinudno izvršenje. Trajanje može biti produženo.

PRODAJA POPISANIH STVARI I PRENOS POTRAŽIVANJA: Prodaja se vrši po odredbama o izvršenju na pokretnim stvarima. Određuje se ako su u pitanju stvari podložne brzom kvarenju ili ako postoji opasnost od znatnog pada cene tih stvari.

Ako je prethodna mera određena zabranom isplate potraživanja, sud/ izvršitelj može, po predlogu svake od stranaka, odrediti da se na izv. poverioca prenese to potraživanje radi naplate. Do prenosa potraživanja dolazi i ako postoji opasnost da se kasnije potraživanje neće moći naplatiti ili se neće moći regresirati prema 3. licu. Navedeni predlog izv. poverilac može podneti u roku od 30 dana od dana izvršnosti potraživanja.

OBUSTAVA POSTUPKA: Do obustave postupka i ukidanja sprovedenih radnji dolazi po predlogu dužnika: 1. Ako dužnik položi sudu/ izvršitelju iznos obezbeđenog potrživanja sa kamatom i troškovima, 2. Ako učini verovatnim da je potraživanje u vreme donošenja rešenja već bilo naplaćeno ili dovoljno obezbeđeno3. Ako je pravnosnažno utvrđeno da potraživanje nije ni nastalo ili je prestalo, 4. Ako u roku od 15 dana od dana isteka vremena za koje je određena prethodna mera ne budu ispunjeni uslovi za prinudno izvršenje.

153. Privremene mere (str. 632.)Privremene mere predstavljaju sredstvo obezbeđenja novčanih i nenovčanih potraživanja izv. poverioca.

Mogu se odrediti pre, u toku, ali i po okončanju sudskog/ upravnog post., sve dok izvršenje ne bude sprovedeno.

U odnosu na druga sredstva obezbeđenja one imaju supsidijaran značaj. Ne mogu se odrediti ako se obezbeđenje može ostvariti drugim sredstvima kojima se postiže ista svrha.

Privremena mera može biti zamenjena polaganjem određenog iznosa (jemstva) od strane izv. dužnika. Predlog za polaganje jemstva možgu dati i pzv. poverilac i izv. dužnik. Prihvatanje predloga i polaganje jemstva rezultira obustavom postupka i ukidanjem sprovedenih radnji.

Polaganje jemstva može imati i drugu funkciju - njime se otklanja nedostatak uslova za određivanje privremene mere. (Ovde poverilac polaže jemstvo kada ne učini verovatnim postojanje potraživanja koje želi da obezbedi, niti je učinio verovatnim da će izvršenje potraž. biti otežano ili osujećeno.)

● VRSTE priv. mera:Prema prirodi potraživanja radi čijeg obezbeđenja pov. zahteva određivanje obezbeđenja, privremene mere dele se na: 1. One radi obezbeđenja novčanog potraživanja, 2. One radi obezbeđenje nenovčanog potraživanja.

Po predlogu izv. pov., može biti određeno više priv. mera.

Zajedničke odredbe: - U određivanju prvremenih mera sud odlučuje rešenjem, koje je izjednačeno sa pravnosnažnim rešenjem o izvršenju. Izvršenje može biti povereno sudu ili izvršitelju.

U rešenju se određuje na koja se potraživanja odnose privremene mere, vrsta i vreme trajanja. Određuje se i rok u kojem poverilac mora pokrenuti odg. postupak radi opravdanja te mere. Ako pov. u određenom roku nije pokrenuo odg. postupak radi opravdanja privremene mere, sud po predlogu dužnika donosi rešenje kojim obustavlja postupak i ukida sprovedene radnje. Do obustave dolazi i ako dužnik dokaže da su se promenile okolnosti zbog kojih je privremena mera određena, tako da nije potreban ovaj vid obezbeđenja, kao i ako dužnik položi jemstvo umesto predložene privremene mere.

a) Privremene mere za obezb. novčanih potraživanja:Ova grupacija priv. mera može se odrediti samo ako poverilac učini verovatnim postojanje potraživanja za koje se predlaže obezbeđenje i postojanje opasnosti da će dužnik otežati naplatu potraživanja otuđenjem, prikrivanjem ili drugim vidovima raspolaganja imovinom.

U ZIO su navedene sledeće mere: 1. Zabrana dužniku da raspolaže pokretnim stvarima i oduzimanje tih stvari2. Zabrana dužiku da otuđi ili optereti svoje nepokretnosti ili stvarna prava na nepokretnostima3. Zabrana dužnikovom dužniku da mu isplati potraživanje ili preda stvari

34

Nepoštovanje navedenih pr mera od strane izv. dužnika ili 3. lica, kao i postupanje protivno zabranama i nalozima određenim rešenjem suda, sankcioniše se novčanim kaznama, U tom slučaju poverilac ima pravo na naknadu štete.

Ovim merama se ne stiče založno pravo na stvarima i potraživanjima. Sud ipak može odrediti da se na njima stiče privremeno založno pravo, naročito kada su obaveze izv. duž. veće od njegovih primanja.

b) Privremene mere za obezb. nenovčanog potraživanja:Može se odrediti ako poverilac učini verovatnim postojanje nenovčanog potraživanja i ako postoji opasnost da će ostvarivanje tog potraživanja biti otežano ako se ne usvoji predlog za određivanje privremene mere. opasnost se pretpostavlja ako se mera predlaže na potraživanju koje treba ostvariti u inostranstvu. U ZIO su posebno navedene sledeće mere:1. Zabrana otuđenja i opterećenja pokretnih stvari na koje je upravljeno potraživanje, 2. Zabrana otuđenja i opterećenja nepokretnosti3. Zabrana dužniku na preduzimanje radnjii koje mogu naneti štetu izv. pov....

Navedene privremene mere (naredbe i nalozi) postaju izvršne kada rešenje o njihovom određivanju bude dostavljeno licu na koje se odnosi. Poverilac u čiju je korist određena privremena mera ima pravo na naknadu štete koju je pretrpeo zbog njenog nepoštovanja od lica koje je imalo obavezu da poštuje zabranu ili nalog.

REGISTAR SUDSKIH ZABRANA:ZIO-m je propisano formiranje registra sudskih zabrana kao javnog registra u koji se unose podaci o donetim privremenim merama kojima se zabranjuje otuđenje i opterećenje pokretnih stvari, nepokretnosti ili stvarnih prava na nepokretnostima.Registar vodi Agencija za privredne registre preko registratora. Zainteresovana lica imaju pravo da traže izvod iz ovog registra. Upis ima deklaratorni karakter, a od trenutka upisa smatra se da su 3. lica upoznata sa postojanjem odg. zabrana i ne mogu se pozivati na neznanje o njihovom postojanju.