IZVRSNI POSTUPAK 323

1100.. IIZZVVRRŠŠEENNJJEE II OOBBEEZZBBEEĐĐEENNJJEE

I ZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE

- 2 -

SADRŽINA ZAKONA

(Član 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

11..

Kad je presudom samo utvrđeno pravo vlasništva na određenim nepokretnostima, ne može se na osnovu takve presude zahtevati predaja nepokretnosti.

(Viši privredni sud, Pž. 3772/95)

22.. U izvršnom postupku mogu se izvršiti kondemnatorne presude koje se odnose na činidbu, dava-

nje ili trpljenje. (Okružni sud u Kraljevu, Gž. 1421/90)

33.. Ako se presuda pobija žalbom samo u jednom delu, poverilac može tražiti i sud će dozvoliti iz-

vršenje presude u delu u kome se ne pobija žalbom. (Viši privredni sud, Pž. 476/79)

POKRETANJE I SPROVOĐENJE POSTUPKA


44.. Ocena pravilnosti i zakonitosti izvršne isprave vrši se u postupku u kom je doneta, a po redov-

nim i vanrednim pravnim lekovima, dok je sud u izvršnom postupku ovlašćen samo da ceni ispunje-nost uslova za prinudno izvršenje obaveza iz izvršne isprave koje propisuje ZIP-u.

(Okružni sud u Kraljevu, Gž. 1492/08)

55.. Izjava stranaka da povlači tužbu uz odricanje od tužbenog zahteva, data po nastanku izvršnog

naslova, smatra se odricanjem od prava da potraživanje iz izvršnog naslova naplati izvršnim putem. (Vrhovni privredni sud, Si. 1430/70)

66.. U izvršnom postupku sud po službenoj dužnosti pazi na aktivnu legitimaciju tražioca izvršenja.

(Vrhovni sud Vojvodine, Gzz. 1/60)


- 3 -

NADLEŽNOST SUDA


77.. Za postupak prinudne naplate naknade za odvodnjavanje nadležan je sud, a ne organ

uprave.

Iz obrazloženja: Izvršni poverilacje podneo predlog za prinudno izvršenje na osnovu izvršne isprave - izvršnog

rešenja izvršnog poverioca, kojim je izvršnom dužniku utvrđena naknada za odvodnjavanje. Postupajući po podnetom predlogu, prvostepeni sud je najpre doneo rešenje o izvršenju, ali je –

potom - imajući u vidu izjavljenu žalbu izvršnog dužnika doneo pobijano rešenje kojim je usvojio žalbu izvršnog dužnika, ukinuo doneto rešenje o izvršenju i sprovedene radnje, odbacio predlog i oglasio se nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari, shodno članu 16. stav 1. Zakona o par-ničnom postupku, navodeći da postupak prinudne naplate naknade za odvodnjavanje po takvim reše-njima sprovodi nadležni organ uprave koji je i doneo rešenje, shodno odredbama o prinudnoj naplati poreza, propisanim u čl. 77. do 113. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Ako se navedene odredbe imaju u vidu, proizilazi da naknada za odvodnjavanje, koja je predmet prinudne naplate u ovoj pravnoj stvari, predstavlja prihod izvršnog poverioca koji ne ulazi u katego-riju javnih prihoda, u smislu člana 7. Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima, niti predstavlja naknadu za korišćenje dobara od opšteg interesa iz člana 9. tačka 1. odn. ostale javne prihode iz čla-na 9. tačka 4. istog Zakona.

(Iz Rešenja Višeg suda u Beogradu, Gž. 13230/2010 od 03.11.2010. godine)

88.. U postupku izvršenja primenjuje se član 3. Zakona o izvršnom postupku, koji predstavlja odred-

bu o opštoj mesnoj nadležnosti izvršnog suda prema prebivalištu, odnosno sedištu izvršnog dužnika, ako zakonom nije predviđeno nešto drugo. Ostalim odredbama, po pojedinim sredstvima izvršenja, predviđena je posebna mesna nadležnost. Kada je sredstvo izvršenja izvršenje na novčanim sredstvi-ma sa računa izvršnog dužnika i prenosom na račun izvršnog poverioca, članom 196. navedenog za-kona je predviđeno da se nadležnost uspostavlja prema sedištu banke kod koje se vodi račun izvr-šnog dužnika, odnosno prema sedištu organizacionog dela banke ili druge finansijske organizacije kod koje se račun dužnika vodi. Zato je pravilno prvostepeni sud odlučio pobijanim rešenjem da se spisi ustupe Trgovinskom sudu u B, sada Privrednom sudu u B. imajući u vidu da je izvršni poveri-lac u predlogu za izvršenje označio da se računi dužnika vode kod Komercijalne banke AD B, kod E. EFG B. i kod M. b. AD N. S.

Bez uticaja su žalbeni navodi izvršnog poverioca da je među strankama ugovorena mesna nadle-žnost. Mesna nadležnost se može ugovarati samo ukoliko nije predviđena isključiva nadležnost ne-kog suda. Odredbe o mesnoj nadležnosti u postupku izvršenja su odredbe o isključivoj mesnoj nadle-žnosti, pa stranke ne mogu ugovarati koji će izvršni sud biti mesno nadležan da postupa. Sporazum stranaka o mesnoj nadležnosti u ovakvoj situaciji bio bi relevantan samo za slučaj da je protiv done-


- 4 -

tog rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave od strane isključivo mesno nadležnog suda po članu 196. Zakona, izvršni dužnik izjavio prigovor koji je blagovremen, dozvoljen i obrazložen, u kom slučaju se postupak nastavlja prema odredbama parničnog postupka pred sudom ugovorene nadležnosti.

(Rešenje Privrednog apelacionog suda, Iž. 383/2010 od 12.02.2010. godine)

99.. Promena okolnosti bitnih za zasnivanje nadležnosti privrednog suda kao izvršnog, nije od uticaja

u fazi sprovođenja pravnosnažnog rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u kome je kao stranka, izvršni dužnik označeno fizičko lice, vlasnik radnje. Okolnost da je on posle pravnosnažno-sti rešenja postao bivši vlasnik je nebitna i može samo prouzrokovati potrebu dopune podataka po-trebnih za sprovođenje izvršenja na njegovim novčanim sredstvima utvrđivanjem kod kojih poslov-nih banaka je otvorio tekući račun ili više računa nezavisno od privredne delatnosti za koju je ranije bio registrovan.

Ako je u vreme podnošenja predloga i donošenja rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne is-prave, odnosno u vreme kada je nastupila pravnosnažnost ovog rešenja, izvršni dužnik bio preduzet-nik i bio upisan u registar privrednih subjekata, dalja promena okolnosti je bez uticaja na stvarnu nadležnost privrednog suda kao izvršnog suda. Ovo zato što se u postupku izvršenja shodno prime-njuju odredbe Zakona o parničnom postupku, pa i odredbe o stvarnoj nadležnosti prema kojima se sud može oglasiti stvarno nenadležnim samo do okončanja prvostepenog postupka. U ovom slučaju postupak odlučivanja je okončan pravnosnažnošću rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne ispra-ve, pa ukoliko se okolnosti promene u toku sprovođenja takvog pravnosnažnog rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave koji se posle pravnosnažnosti ne može menjati, iste ne bi bile od uti-caja za promenu nadležnosti privrednog suda, koji dalje može sprovesti rešenje u odnosu na fizičko lice, označeno kao izvršni dužnik u pravnosnažnom rešenju o izvršenju, a koje samo sada nema svoj-stvo preduzetnika. Ako je tekući račun otvoren kod poslovne banke u svojstvu preduzetnika ugašen, to će biti od uticaja na mogućnost sprovođenja izvršenja i obavezu suda da od izvršnog poverioca za-traži da se otklone nepravilnosti u pogledu označenog sredstva, odnosno predmeta izvršenja.


1100.. Za određivanje izvršenja i sprovođenje izvršenja između privrednih subjekata na osnovu verodo-

stojne isprave, prema važećem Zakonu o uređenju sudova, nadležan je privredni sud, čak i u slučaju kada je kao sredstvo izvršenja, određena prodaja nepokretnosti u vlasništvu izvršnog dužnika.

(Viši sud u Kraljevu, 3Gž. 310/10)

1111.. Kada su izvršni poverilac i izvršni dužnik fizička lica, za izvršenje je stvarno nadležan opštnski

sud, bez obzira što je sredstvo izvršenja udeo u društvu sa ograničenom odgovornošću. (Rešenje Vrhovnog suda, R. 266/07 od 14.02.2008. godine)

1122.. Kada je izvršni poverilac pravno lice, a izvršni dužnik fizičko lice, za sproovođenje izvršenja na

osnovu verodostojne isprave stvarnio je nadležan opštinski sud. (Vrhovni sud Srbije, R. 10/08 od 24.01.2008. godine)


- 5 -

1133.. Za sprovođenje izvršenja novčanog potraživanja po osnovu izvršenih advokatskih usluga, kada

je izvršni poverilac advokat, a dužnik pravno lice, stvarno je nadležan opštinski a ne trgovinski sud. (Vrhovni sud Srbije, R. 1/08)

1144.. Opštinski sud je nadležan za sprovođenje izvršenja na nepokretnostima i rešavanje sporova koji

nastanu u toku ili povodom izvršenja. (Vrhovni sud Srbije, R. 13/08)

1155.. Kada je izvršni poverilac fizičko lice za postupak izvršenja stvarno je nadležan opštiniski (sada

osnovni) sud i na to ne utiče okolnost što je trgovinski sud doneo rešenje o izvršenju. (Rešenje Višeg trgovinskog suda, Iž. 522/06 od 20.03.2006. godine)

1166.. Za određivanje izvršenja po predlogu za izvršenje na osnovu izvršne isprave donete od strane tr-

govinskog suda, gde je izvršni poverilac fizičko lice, a izvršni dužnik pravno lice u stečaju, stvarno je nadležan opštinski sud.

(Rešenje Višeg trgovinskog suda, Iž. 1156/od 8.06.2006. godine)

1177.. Za izvršenje je mesno nadležan sud gde se nalazi sedište izvršnog dužnika.

(Rešenje Višeg trgovinskog suda, Iž. 1210/06 od 7.06.2006. godine)

1188.. Kada je u predlogu za izvršenje navedeno da se traži naplata novčanog potraživanja tužioca po-

pisom i prodajom pokretnih stvari tuženika izvršnog dužnika, koji se nalazi u G.M., za sprovođenje izvršenja mesno je nadležan opštinski sud. Bez uticaja je okolnost što je utvrđeno izlaskom izvršnog radnika na lice mesta, da je prebivalište dužnika sada u Beogradu.

(Okružni sud u Čačku, Gž. 196/06 od 8.10.2006. godine)

1199.. Za donošenje rešenja o dozvoli izvršenja gde je poverilac preduzeće, a dužnik vlasnik radnje

kao fizičko lice nadležan je privredni sud, jer su obaveze dužnika proistekle iz njegove privredne delatnosti.


2200.. Kad dužnik blagovremeno istakne prigovor mesne nenadležnosti suda koji je doneo rešenje o iz-

vršenju, pa taj sud usvoji prigovor pre ustupanja predmeta nadležnom sudu, sud nije dužan da stavi van snage svoje rešenje o izvršenju i ukine sprovedene radnje.

(Savezni sud, Grs. 180/85)


- 6 -

NAČELO HITNOSTI


2211.. Postupak izvršenja je hitan, pa se zastoj istog može odrediti samo izuzetno i krajnje restriktivno.

(Viši trgovinski sud, Iž. 2053/08)

2222.. Pod izuzetno opravdanim vrstama potraživanja podrazumevaju se potraživanja od osobitog zna-

čaja za egzistenciju građana, naročito maloletnih lica, za isplatu zaštićenih ličnih dohodaka, za vra-ćanje radnika na rad, za osiguranje mirnog poseda, sprovođenje prethodnih, odnosno privremenih mera slične prirode i dr.

Pod izuzetno opravdanim podrazumevaju se one okolnosti koje su od značaja za očuvanje pred-meta izvršenja, umanjenja njegove vrednosti, relevantno povećanje troškova postupka i slično.

Kada poverilac ne ukazuje na okolnosti koje opravdavaju primenu navedenih izuzetaka, sud će postupiti kao u navedenim stavovima po službenoj dužnosti ukoliko podaci iz predloga (spisa) uka-zuju na potrebu primene pravila o izuzetku.

Kod donošenja rešenja o izvršenju, sudovi postupaju strogo po redosledu prijema, osim u slučaju kada odstupanje dopušteno izričitom odrdbom poslovnika.

(Zaključak savetovanja u Saveznom sudu, od 10.06.1981. godine)

ROKOVI ZA POSTUPANJE (Član 7. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

2233.. U konkretnom slučaju, spor između stranaka je bio smetanje državine i u takvim slučajevima potre-

ba je da se stanje koje je bilo pre smetanja državine što pre uspostavi. Zbog toga je odredbom čl. 451. Zakona o parničnom postupku propisano da tužilac gubi pravo da u izvršnom postupku zahteva izvrše-nje rešenja kojim se tuženom po tužbi zbog smetanja poseda nalaže izvršenje određene radnje, ako nije zahtevao izvršenje u roku od 30 dana po proteku roka koji je rešenjem određen za izvršenje te radnje. Navedenu odredbu, prvostepeni sud je morao imati u vidu prilikom odlučivanja po predlogu za izvrše-nje. Prema izloženom, osnovano se u žalbi izvršnog dužnika prvog reda ističe da prvostepeni sud je pri-likom donošenja pobijanog rešenja, pogrešno primenio odredbu čl. 7. Zakona o izvršnom postupku i čl. 451. Zakona o parničnom postupku, čime je učinio bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. 361. st. 1. Zakona o parničnom postupku koje su od uticaja na pravilnost i zakonitost pobijanog rešenja, zbog čega se isto mora ukinuti. U ponovnom postupku prvostepeni sud će imajući u vidu primedbe koje su iznete od strane drugostepenog suda, otkloniti navedene bitne povrede postupka, te će najpre na osno-vu uvida u parnične spise utvrditi da li je izvršni poverilac, predlog za izvršenje podneo u roku koji je propisan odredbom čl. 451. Zakona o parničnom postupku. Ukoliko je predlog za izvršenje podnet bla-govremeno, u tom slučaju će se odrediti izvršenje u skladu i u granicama kako glasi izvršna isprava.

(Rešenje Višeg trgovinskog suda, Iž. 1294/2008 od 21.05.2008. godine.)


- 7 -

NAČELO FORMALNOG LEGALITETA (Član 8. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

2244.. Prema stanju u spisima, izvršni poverilac je podneo predlog za izvršenje na osnovu verodostojne

isprave, radi naplate iznosa od 547.038,59 dinara, te je kao izvršnog dužnika označio Opštinu L, L. Uz predlog je dostavio račun u orginalu broj 1 od 4.05. 2009. godine, koji glasi na ukupni iznos od 1.090.946,60 dinara i gde je kao dužnik označena Opština L, L.

Kod takvog stanja stvari, prvostepeni sud je nepravilno primenio čl. 36. st. 2. tač. 4. Zakona o iz-vršnom postupku čl. 7. i čl. 52. istog Zakona, kada je odbio da odredi izvršenje po podnetom predlo-gu, sa obrazloženjem da priložena isprava - račun, ne predstavlja verodostojnu ispravu. Naime, pre-ma čl. 36. st. 4. Zakona o izvršnom postupku, verodostojne isprava je podobna za izvršenje ako su u njoj označeni izvršni poverilac i izvršni dužnik, predmet, vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveze. U konkretnom slučaju, priloženi račun broj 01 od 4.05.2009. godine, sadrži sve elemente predviđene citiranim članom, koji su na identičan način uneti i u predlog za izvršenje. Pored toga, račun predsta-vlja računovodstvenu ispravu koja predstavlja pisani dokaz o nastaloj poslovnoj promeni kod izdava-oca i shodno čl. 8. i čl. 10. Zakona o računovodstvu i reviziji ("Sl. glasnik RS" br. 55/04) mora biti potpisan od strane odgovornog lica koje svojim potpisom garantuje da je ona istinita i da verno pri-kazuje poslovnu promenu. Uvidom u priloženi račun zaključuje se da isti sadrži sve elemente propi-sane Zakonom o računovodstvu i reviziji. Shodno članu 7. Zakona o izvršnom postupku, sud je du-žan da donese rešenje o izvršenju, kad su ispunjeni formalni uslovi i nije ovlašćen da ceni postojanje pravnog osnova za izdavanje verodostojne isprave, u ovom slučaju računa, kao i osnovanost potraži-vanja koje je fakturisano verodostojnom ispravom, podnetom uz predlog.

U ponovnom postupku, imajući u vidu navedeno, prvostepeni sud će ponovno ceniti da li su se stekli uslovi za određivanje izvršenja, u smislu čl. 7, čl. 36. i čl. 52. Zakona o izvršnom postupku, pri tome, primenjujući načelo formalnog legaliteta, isključivo ceneći da li postoji identitet između ozna-čenog poverioca i dužnika, kao i ostalih propisanih elemenata u predlogu za izvršenje i priloženoj verodostojnoj ispravi, a ne i osnovanost fakturisanog potraživanja, imajući u vidu da to može biti predmet ispitivanja samo u parničnom postupku.


PRIMENA ODREDABA ZAKONA O PARNIČNOM POSTUPKU (Član 10. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

2255.. Iako je predlog za izvršenje koji je, u ime maloletnog deteta kao izvršnog poverioca podne-

la i potpisala majka kao zakonski zastupnik, snabdeven pečatom advokata ali bez priloženog punomoćja - mora se smatrati da je takav predlog podneo zakonski zastupnik maloletnog dete-ta a ne punomoćnik.


- 8 -

Iz obrazloženja: U žalbi se pravilno navodi da je predlog za izvršenje podnet od strane zakonskog zastupnika -

majke maloletnog izvršnog poverioca - a koja se ima smatrati neukom strankom, jer ista nije advo-kat. Zbog činjenice da je predlog za izvršenje snabdeven pečatom advokata, u situaciji kada je pred-log potpisala zakonski zastupnik (majka maloletnog izvršnog poverioca) a kada u spisima predmeta ne postoji punomoćje kojim je advokat ovlašćen za zastupanje u konkretnoj pravnoj stvari, ne može se smatrati da je podnesak u ime stranke podneo advokat.


2266.. Stečajna masa nema svojstvo pravnog lica i ne može biti stranka u postupku, osim ako

joj je odlukom suda to svojstvo priznato. Zbog toga, ukoliko takve odluke nema, sud ne mo-že odrediti izvršenje protiv stečajne mase kao izvršnog dužnika.

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je odredio izvršenje protiv izvršnog dužnika - stečajne mase, pri čemu nije do-

neo odluku da stečajnoj masi priznaje stranačku sposobnost. Stečajna masa nema svojstvo pravnog lica, niti može biti stranka u postupku, sem ukoliko joj ne-

kom posebnom odlukom suda nije priznato pravo stranke u postupku. Kako takve odluke u konkret-nom slučaju nema, to je donošenjem ovakvog rešenja prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku, na koju ovaj sud pa-zi po službenoj dužnosti.

Iz tih razloga je odluka prvostepenog suda morala biti ukinuta. (Iz Rešenja Višeg suda u Beogradu, Gž1. 1598/2010 od 31.08.2011. godine)

2277.. Iz navedenih razloga žalba izvršnih poverilaca se uvažava, a prvostepeno rešenje ukida na osno-

vu odredbe člana 387. stav 1. tačka 3) ZPP, i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

(Rešenje Višeg suda u Čačku, Gž. 412/2010 od 31.03.2010. godine)

2288.. U prvostepenom postupku nisu počinjene bitne povrede postupka i to kako one na koje drugoste-

peni sud pazi po službenoj dužnosti tako ni one na koje je ukazano žalbom. U prvostepenom postup-ku nije počinjena bitna povreda odredaba postupka iz člana 361. stav 2. tačka 7) Zakona o parnič-nom postupku (dalje: ZPP) u vezi sa članom 27. Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP) jer se u iz-vršnom postupku, u fazi odlučivanja o predlogu za izvršenje, ne primenjuje princip kontradiktornosti koji bi nametao obavezu sudu da o podnetom predlogu i radnjama preduzetim pre odlučivanja o istom kao inicijalnom aktu obaveštava suprotnu stranu. U toj fazi postupka ne postoji ni obaveza dr-žanja ročišta. Ovo jasno proizlazi iz osnovnih odredbi ZIP, naročito odredbi čl. 5. i 7. ZIP, koji uspo-stavlja princip formalnog legaliteta ne poznavajući kontradiktornost u postupku, već je sud jedino dužan da ceni da li su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i sprovođenje izvršenja u


- 9 -

skladu sa odredbama ZIP koje propisuju sadržinu rešenja o izvršenju. Princip kontradiktornosti se uspostavlja po odlučivanju o podnetom predlogu i, po donošenju rešenja o izvršenju, sud je dužan da isto dostavi suprotnoj strani zajedno sa inicijalnim aktom - predlogom o kome je odlu-čivano i svim prilozima. Ovo istovremeno znači da, odlučujući o predlogu, sud ne uzima u obzir izjašnjenja koja je izvršni dužnik eventualno dao pre odlučivanja po predlogu za izvršenje jer je takvo postupanje suprotno navedenim odredbama ZIP. Kako je prvostepeni sud postupao sagla-sno navedenim odredbama, te kako je izvršnom dužniku izvršena dostava u svemu saglasno od-redbama ZIP, te mu omogućeno da podnese žalbu i na taj način raspravlja o zakonitosti donete odluke, to je prvostepeni sud u svemu postupio saglasno zakonu i nema povrede postupka na ko-ju žalilac ukazuje.

(Rešenje Višeg trgovinskog suda, Iž. 2274/2008 (1) od 4.09.2008. godine)

2299.. Pravilno prvostepeni sud nalazi da se u konkretnom slučaju, primenom odredaba člana 194. Za-

kona o parničnom postupku (dalje: ZPP), u vezi člana 27. Zakona o izvršnom postupku, predlog iz-vršnih poverilaca od 20.10.2008. godine, kojim je na osnovu iste izvršne isprave i na istom sredstvu izvršenja predloženo izvršenje radi naplate potraživanja na ime neisplaćenog izdržavanja (pored već određenog izvršenja radi namirenja troškova postupka) smatra preinačenjem predloga za izvršenje, isticanjem drugog zahteva, uz već postojeći. Međutim, ne može se prihvatiti stav prvostepenog suda da se zaključenje rasprave u parničnom postupku može poistovetiti sa donošenjem rešenja o izvrše-nju u izvršnom postupku. Naime, zaključenjem rasprave prestaje raspravljanje pred parničnim prvo-stepenim sudom, ne mogu se predlagati nove činjenice, novi dokazi, niti novi zahtevi za presudu; međutim, rešenje o izvršenju je nesumnjivo meritorna odluka kojom se odlučuje o osnovanosti pred-loga za izvršenje i donošenjem istog tek se otvara mogućnost za sprovođenje izvršenja i definitivno namirenje potraživanja izvršnog poverioca prinudnim putem. Iz navedenih razloga ne može se pri-hvatiti stav prvostepenog suda da je predlog izvršnih poverilaca neblagovremen iz razloga što je podnet nakon donošenja rešenja o izvršenju od 29.09.2008. godine. U vezi sa tim osnovano se u žal-bi izvršnih poverilaca postavlja pitanje u odnosu na koji rok je predlog neblagovremen, imajući u vi-du da je podnesak vezan za rok blagovremen ako je predat sudu pre isteka roka, a rokovi se, prema članu 106. stav 1. ZPP, računaju na dane, mesece i godine.

3300.. Izvršni sud će zastati sa postupkom kad u toku postupka oceni da je to celishodno.

(Okružni sud u Valjevu, Gž. 1067/08)

OSNOVE ZA ODREĐIVANJE IZVRŠENJA (Član 12. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

3311.. Sudsko poravnanje ima jednaku pravnu snagu kao i pravnosnažna sudska presuda.

(Vrhovni sud Srbije, Gzz. 334/69)


- 10 -

IZVRŠNE ISPRAVE


3322.. Pošto izvršna vansudska hipoteka predstavlja izvršnu ispravu, poverilac može birati da

li će se namiriti u sudskom izvršnom postupku ili prema pravilima vansudskog namirenja.

Iz obrazloženja:

Zaključak prvostepenog suda (da se postupak namirenja, čije je potraživanje obezbeđeno izvr-šnom vansudskom hipotekom, ne može namiriti u sudskom postupku) - pogrešan je.

Izvršna vansudska hipoteka iz člana 15. Zakona o hipoteci je i izvršna isprava iz člana 30. stav 1. tačka 3. Zakona o izvršnom postupku. Poverilac, čije potraživanje je obezbeđeno izvršnom vansud-skom hipotekom, ima pravo da bira pravni put namirenja svog potraživanja.

U konkretnom slučaju isti se opredelio za sudski postupak, pa nije bilo mesta donošenju pobija-nog rešenja, zbog čega je isto moralo biti ukinuto.


3333.. Neistinit je žalbeni navod da u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi za donošenje pobi-

janog rešenja, odnosno za oduzimanje vozila u odnosu na koje je određeno predloženo izvršenje. Za-kon o finansijskom lizingu (dalje: Zakon) u članu 30. uređuje poseban postupak za sticanje državine na predmetu lizinga. Navedena norma predviđa da snagu sudskog poravnanja ima zapisnik sačinjen pred sudom u kome je sadržan sporazum ugovornih strana iz ugovora o finansijskom lizingu o tome da u slučaju neplaćanja lizinga o dospelosti od strane primaoca lizinga, davalac lizinga ima pravo da predmet lizinga preuzme u državinu. Istim članom predviđen je i postupak, odnosno radnje koje da-valac lizinga treba da preduzme radi donošenja rešenja o oduzimanju predmeta lizinga od primaoca lizinga ili lica u čijoj se državini predmet lizinga nalazi. Iz sadržine st. 3., 4. i 5. člana 30. Zakona sledi da je za donošenje rešenja o oduzimanju predmeta lizinga dovoljno da je izvršni poverilac uz predlog za izvršenje podneo potpisani zapisnik iz stava 1. navedenog člana, te da uz predlog nije du-žan da dostavlja bilo kakve druge dokaze o nastupanju uslova za traženo izvršenje. Naprotiv, iz stava 7. istog člana jasno sledi da je na izvršnom dužniku teret dokazivanja da nisu bili ispunjeni uslovi za donošenje pomenutog rešenja i to dostavljanjem pismenih dokaza o tome da je uredno izvršio obave-zu isplate lizing naknade.

U smislu člana 30. stav 1. tačka 1) Zakona izvršno sudsko poravnanje je izvršna isprava, a nje-gova dospelost se, u smislu člana 33. stav 2. istog zakona, dokazuje zapisnikom o poravnanju. U konkretnom slučaju podneti predlog za izvršenje sadržao je sve potrebne elemente propisane u članu 49. stav 1. Zakona o izvršnom postupku, a uz isti bila je priložena isprava iz stava 2. navedenog čla-na - potpisani zapisnik o sporazumu ugovornih strana iz stava 1. člana 30. Zakona.



- 11 -

3344.. Račun koji je sačinio izvršni poverilac u kome je obračunao zakonsku zateznu kamatu za kašnje-

nje u isplati dela duga se ne može smatrati podobnom izvršnom ispravom, pa se na osnovu ovog ra-čuna nije moglo odrediti izvršenje.

(Viši sud u Kraljevu, Gž. 556/10)

3355.. Primenom načela formalnog legaliteta u izvršnom postupku, odluka suda o naknadi troškova ve-

štačenja jeste izvršna isprava, ali rešenje kao oblik sudske odluke mora da sadrži obrazloženje da bi bilo podobno za izvršenje.

(Viši trgovinski sud, Pž. 2221/07)

3366.. Presuda Vrhovnog suda Srbije kojom je poništeno rešenje Ministarstva finansija o oduzimanju

PIB broja ne poseduje svojstvo izvršne isprave, jer se ne mogu izvršiti samo kondemnatorne odluke koje se odnose na činidbu, davanje ili trpljenje.


3377.. Vansudsko poravnanje predstavlja ugovor, ali ne i izvršn ispravu iz čl 31. ZIP, pa se na osnovu

istog ne može doneti rešenje o izvršenju. (Okružni sud u Kraljevu, Gž. 289/06)

3388.. Rješenje istražnog sudije, kojim se povjeriocu naknada određuje za izvršeno vještačenje, pred-

stavlja punovažnu izvršnu ispravu u smislu odredbom čl. 16. i 17. stav 1. ZIP-a. Prema odredbama čl.16. i l.17. stav 1. Zakona o izvršnom postupku, punovažnu izvršnu ispravu

predstavlja i rješ enje suda, bez obzira da li je ono doneseno u parničnom ili krivi nom postupku, ako ispunjava uslove iz čl.18. i čl.20. ZIP-a. Rješenja na osnovu kojih je doneseno pobijano rješenje, predstavljaju izvršne isprave, jer su u njima, nasuprot navodima zahtjeva za zaštitu zakonitosti, na-značeni povjerilac i dužnik (Osnovni sud) i obim njegove obaveze. Bez značaja su navodi u zahtjevu za zaštitu zakonitostu, da se sredstva na ime troškova krivičnog postupka izdvajaju iz budžeta dužni-ka na posebnom računu. Stoga je Osnovni sud pravilno odlučio kada je odbio prigovor du žnika izja-vljen na rje enje o dozvoli izvršenja na osnovu pomenutih rješenja, kao neosnovan, pa je valjalo i za-htjev za za titu zakonitosti odbiti kao neosnovan.

(Presuda Vrhovnog suda RCG, Gzz. br. 22/01 od 19.09.2001. godine)

3399.. Presuda kojom je utvrđeno da tuženik nema pravo službenosti prolaza preko parcele vlasništvo

tužioca, a koja ne sadrži zabranu prestanka korišćenja službenosti prolaza ne predstavlja izvršnu is-pravu.

(Okružni sud u Požarevcu, Gž. 1584/94 od 21.12.1994. godine)


- 12 -

ODLUKA I PORAVNANJE


4400.. Nedostatak potpisa na zapisniku o poravnanju postupajućeg sudije ne utiče na pravnu važnost nave-

denog poravnanja ni zbog činjenice što se parnica zaključenjem poravnanja ne okončava meritornom odlukom suda. To je samo stranačka radnja kojom se otklanja spor, a naziva se sudskim zato što je sklo-pljeno pred sudom i zasvedočeno sudskim zapisnikom. S tim u vezi, neosnovano se u reviziji tužioca ukazuje da sporno poravnanje nije pravno valjano zbog toga što ga nije potpisao postupajući sudija.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 49/06 od 22.03.2006. godine)

4411.. Sporazum izvršnog poverioca i izvršnog dužnika postignut pred izvršnim sudom, po kome se

dužnikova obaveza iz izvršne isprave na osnovu koje je dozvoljeno izvršenje zamenjuje obavezom koja ima drukčiji predmet, ne predstavlja samo način okončanja izvršnog postupka, već predstavlja i novaciju izvršne tražbine (čl. 348. ZOO) utvrđene sudskim poravnanjem na osnovu koga se može odrediti novo izvršenje radi ispunjenja nove obaveze dužnika.


4422.. Ne može se prigovorom u izvršnom postupku napadati arbitražna odluka kao izvršna isprava ko-

ja nije podobna za izvršenje. (Viši Privredni sud Srbije, Pž. 2878/79)

4433.. Sudsko poravnanje ima jednaku pravnu snagu kao i pravnosnažna sudska presuda. Ono pored mate-

rijalnopravnog dejstva jednog stranačkog ugovora, ima dejstvo sudske odluke. Prilikom zahteva za izvr-šenje jednog sudskog poravnanja izvršni sud ne može da ispituje podobnost poravnanja za izvršenje, jer je poravnanje u pitanju već podvrgnuto kontroli suda, pred kojim je sklopljeno. Sud pred kojim je porav-nanje sklopljeno već po samom Zakonu je obavezan da primajući poravnanje u zapisnik pazi da ne po-mogne strankama da ostvaruju ciljeve koji idu preko granice što ih javni poredak ili javni moral ostavio njihovoj dispoziciji. Sud po službenoj dužnosti odlučuje da li je poravnanje dopušteno, istina on to ne iz-riče, jer mu zakon to ne nalaže, ali ako sud smatra da je poravnanje protivno zakonu ili javnom moralu po službenoj dužnosti odlučuje da se poravnanje ne dopušta.


IZVRŠNOST ODLUKE (Član 15. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

4444.. O stvari o kojoj je pravnosnažno odlučeno ne može se u redovnom postupku ponovo meritorno

raspravljati i odlučivati. Utvrđenu sadržinu prava ili pravnih odnosa u sudskoj odluci treba smatrati


- 13 -

istinitom. U predmetu o kome je pravnosnažno odlučeno ne može se više ni u parnici u kojoj je do-neta odluka, ni u kom drugom postupku, suditi. Presuda vezuje istinitošću sadržaja i vezuje pravne subjekte na koje se odnosi, pa im se ne može priznati pravni interes da traže novu odluku drugačijeg sadržaja o istom pitanju, jer u pravnoj stvari o kojoj je doneta odluka ne može se drugačije suditi.

Prvostepeni sud je pravilno odlučio kada je tužbu odbacio na osnovu člana 346. stav 2. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP), kojim je propisano da sud tokom celog postupka po službenoj du-žnosti pazi da li je stvar pravnosnažno presuđena, i ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je već pravnosnažno odlučeno, sud će tužbu odbaciti.

Prema stanju u spisima, predmet tužbenog zahteva je isplata iznosa od 185.850,00 dinara po osnovu povraćaja uplaćenog avansa. Prvostepeni sud je utvrdio da je dana 25. 01. 2009. godine do-neta Presuda zbog propuštanja Trgovinskog suda u Beogradu XVI P 6717/08, kojom je, po tužbi ov-de tužioca protiv ovde tuženog, sud usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog da tužiocu izradi i preda dopunu Glavnog projekta popravke drumskog mosta međunarodnog puta na glavnom objektu HEPS "Đ. 2" N., u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa odluke. Presuda je postala pravno-snažna i izvršna dana 24.03.2009. godine.

O stvari o kojoj je pravnosnažno odlučeno ne može se u redovnom postupku ponovo meritorno raspravljati i odlučivati. Utvrđenu sadržinu prava ili pravnih odnosa u sudskoj odluci treba smatrati istinitom. U predmetu o kome je pravnosnažno odlučeno ne može se više ni u parnici u kojoj je do-neta odluka, ni u kom drugom postupku suditi. Presuda vezuje istinitošću sadržaja i vezuje pravne subjekte na koje se odnosi, pa im se ne može priznati pravni interes da traže novu odluku drugačijeg sadržaja o istom pitanju, jer u pravnoj stvari o kojoj je doneta odluka ne može se drugačije suditi.

U konkretnom slučaju, tužilac suprotno napred navedenom, iz istog činjeničnog i pravnog osno-va zahteva drugačiju posledicu od one koju je ostvario pravnosnažnom odlukom, odnosno tužilac tu-žbom traži da se, nakon pravnosnažnosti donete presude P 6171/08 od 25.01.2009. godine, isti odnos drugačije reši. Pravnosnažnom presudom P 6171/08 od 25.01.2009. godine, ovde tuženi je obavezan da ispuni svoje obaveze iz Aneksa Ugovora (zav. br. 04/6/710, od 2.10.2006. godine "HE Đ." DOO i zav. br. 08/7 od 22.01.2007. "Sam projekt biro"), odnosno da tužiocu izradi i preda dopunu Glavnog projekta popravke drumskog mosta međunarodnog puta na glavnom objektu HEPS "Đ. 2" N., dok po tužbi u ovom postupku tužilac traži povraćaj avansa zbog neispunjenja.

Pravilan je zaključak prvostepenog suda da u smislu navedenog tužba nije dozvoljena. Tužilac je svoj odnos sa tuženim već pravnosnažno rešio presudom P 6171/08 od 25. 01. 2009. godine. Ako tu-ženi ne postupi po istoj u paricionom roku tužilac može da u postupku prinudnog izvršenja ishoduje dosuđenu posledicu, bilo od strane samog tuženog, kao izvršnog dužnika, bilo da je ostvari preko trećeg lica. Iz navedenih razloga, pravilna je odluka prvostepenog suda da tužbu treba odbaciti, jer se radi o pravnosnažno presuđenoj stvari, te je prvostepeno rešenje doneto uz pravilnu primenu člana 346. stav 2. ZPP.

(Rešenje Privrednog apelacionog suda, Pž. 2618/2010 od 28.07.2010. godine)

4455.. Broj šasije je identifikaciona oznaka vozila, kojim se svako proizvedeno vozilo obeležava tokom

proizvodnje, s ciljem izbegavanja mogućnosti da se pojave dva ili više vozila sa istom proizvodnom oznakom. Stoga, činjenica da se broj šasije unet u saobraćajnu dozvolu razlikuje od broja u izvršnoj ispravi nije odlučujući razlog za obustavu postupka izvršenja, jer je prilikom popisa potrebno utvrditi broj šasije koji je utisnut na samom vozilu, radi tačne identifikacije vozila, a imajući potom u vidu i sve druge karakteristike vozila koje su unete u izvršnu ispravu.


- 14 -

U toku sprovođenja izvršenja izvršen je popis predmetnog vozila, s tim što je u zapisniku o popi-su i proceni, dana 23.12.2009. godine, uneto da u saobraćajnoj dozvoli, između brojeva 2 i 1, stoji slovo A. Prvostepeni sud je pobijanim rešenjem obustavio izvršenje, nalazeći da ne postoji identitet između broja šasije u izvršnoj ispravi na osnovu koje je određeno izvršenje i broja šasije u saobraćaj-noj dozvoli popisanog vozila, imajući u vidu da je u saobraćajnoj dozvoli između broja 2 i 1 uneto slovo A.

Ovakav činjenično-pravni zaključak prvostepenog suda za sada se ne može prihvatiti, obzirom da ne sadrži razloge o svim odlučnim činjenicama, a na šta se osnovano ukazuje u žalbi izvršnog po-verioca. Broj šasije je zapravo identifikaciona oznaka vozila, kojim se svako proizvedeno vozilo obeležava tokom proizvodnje, s ciljem izbegavanja mogućnosti da se pojave dva ili više vozila sa istom proizvodnom oznakom. Prema međunarodnom standardu, prvi deo broja šasije označava pro-izvođača vozila, drugi deo opisuje opšte karakteristike vozila i treći deo služi da označi svako poje-dino proizvedeno vozilo. Broj šasije se uobičajeno postavlja na desnoj strani vozila i ostavlja se tako da se ne može lako izbrisati ili zameniti. Obično se postavlja direktno na neodvojivi deo vozila, kao što je šasija vozila, te zapravo broj na šasiji predstavlja identifikacionu oznaku vozila. U praksi se dešava da se usled tehničke, odnosno štamparske greške, broj šasije unet u saobraćajnu dozvolu u jednom znaku, odnosno slovu ili broju, razlikuje od broja šasije koja je utisnuta na vozilu. Stoga, či-njenica da se broj šasije unet u saobraćajnu dozvolu razlikuje od broja u izvršnoj ispravi nije odluču-jući razlog za obustavu postupka izvršenja, jer nije utvrđen identitet vozila. Prilikom popisa potrebno je utvrditi broj šasije koji je utisnut na samom vozilu, radi tačne identifikacije vozila, a imajući po-tom u vidu i sve druge karakteristike vozila koje su unete u izvršnu ispravu.


4466.. Žalba je osnovana, jer je pobijana odluka zahvaćena bitnom povredom odredaba postupka iz čla-

na 379. stav 2. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP), u vezi sa članom 27. Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP), s obzirom na to da je prvostepeni sud odlučivao o nečem drugom, a ne o ono-me što je inicijalnim aktom traženo, a na koju je povredu posredno ukazano žalbenim navodom da je sud ukinuo klauzulu pravnosnažnosti, te da je izvršni dužnik tražio ukidanje klauzule izvršnosti.

Sudska odluka stiče pravnosnažnost u situaciji kada se ista više ne može pobijati redovnim prav-nim lekom, a kako propisuje odredba člana 346. stav 1. ZPP, u vezi sa članom 27. ZIP. Pravna posle-dica nastupanja pravnosnažnosti je da se predmetna odluka više ne može napadati redovnim pravnim lekom.

Sudska odluka postaje izvršna u situaciji kada je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze iz iste od strane obavezanog lica, a kako propisuje odredba člana 34. ZIP. Pravna posledica nastupa-nja izvršnosti je da se stiču uslovi za prinudno izvršenje. Dakle, pravnosnažnost i izvršnost su razli-čiti pravni instituti i ne mogu se izjednačavati čak ni u situaciji kada sudska odluka postaje pravno-snažna i izvršna u istom trenutku. Nastupanje pravnosnažnosti i nastupanje izvršnosti prouzrokuju različite pravne posledice.

Svojim predlogom od 15.07.2009. godine izvršni dužnik, čiji je punomoćnik advokat, izričito je tražio ukidanje klauzule izvršnosti, a ne i klauzule pravnosnažnosti.

Prvostepeni sud je odlučio o valjanosti klauzule pravnosnažnosti, iako to nije traženo podnetim predlogom. U tom smislu odlučeno je o zahtevu koji nije postavljen, pa je stoga jasno da je počinje-na navedena bitna povreda."



- 15 -

4477.. U postupku izvršenja po odluci koja sadrži klauzulu pravnosnažnosti i izvršnosti, ne može se

osporavati da je izvršna isprava - presuda dostavljena izvršnom dužniku. Pravilno nalazeći da su is-punjeni svi zakonski uslovi za donošenje rešenja o prinudnom izvršenju, jer je priložena izvršna is-prava snabdevena klauzulom pravnosnažnosti i izvršnosti, prvostepeni sud je doneo pobijano rešenje u smislu člana 7. Zakona o izvršnom postupku. Nisu osnovani žalbeni navodi da presuda nije bila podobna za prinudno izvršenje, odnosno da se na osnovu istog predloga nije moglo doneti rešenje o prinudnom izvršenju iz razloga što izvršnom dužniku nije dostavljena presuda, odnosno izvršna is-prava po osnovu kojeg se traži prinudno izvršenje, jer je prema stanju u spisima uz predlog dosta-vljen primerak izvršne isprave koja je snabdevena klauzulom pravnosnažnosti i izvršnosti, što podra-zumeva da je i strankama iz navedene izvršne isprave, izvršena uredna dostava iste. Žalbeni navodi izvršnog dužnika da on nije primio navedenu presudu nisu od uticaja, sve dok izvršna isprava-presu-da sadrži klauzulu pravnosnažnosti i izvršnosti i ista je podobna za prinudno izvršenje. Ukoliko stranka smatra da joj presuda nije uredno dostavljena, ona može pokrenuti postupak ukidanja klauzu-le pravnosnažnosti, pa zavisno od ishoda istog, to može uticati i na postupak izvršenja.


4488.. Prvostepeni sud prilikom odlučivanja da li su opravdani razlozi za ukidanje pravnosnažnosti i iz-

vršnosti presude, navodi da je punomoćnik tužioca primio presudu, a da je dostavnica popisana od strane V.V. što nije jasno kako može da bude uredna dostava, ako je lice V.V. primilo presudu koja nije zaposlena kod punomoćnika tužioca, već je je samo vlasnik poslovne prostorije. Sud je saslušao kao svedoka i K.K. poštonošu, koji nije potvrdio da je lično uručio presudu punomoćniku tužioca, a ni svedok V.V. nije potvrdila. Sud takođe konstatuje da je presudu primila V.V. dana 6.07.2004. go-dine, mada na dostavnici ne stoji njeno ime i prezime, već piše ime D.D. mada nečitko, pa se ne mo-že jasno zaključiti ko je potpisao dostavnicu, u tom pravcu je trebao da se izjasni dostavljač-poštono-ša. Kako prvostepeni sud nije na decidan način utvrdio da li je tužilac odnosno njegov punomoćnik uredno primio presudu, valjalo je prvostepeno rešenje ukinuti.

(Viši sud u Bijelom Polju, Gž. 1669/06 od 18.11.2008. godine)

4499.. Odredbom člana 37. stav 2. tada važećeg Zakona o izvršnom postupku propisano je da potvrdu izvr-

šnosti daje sud, odnosno organ koji je odlučivao o potraživanju u prvom stepenu, a stavom 3. istog čla-na, određeno je da će neosnovanu potvrdu o izvršnosti ukinuti rešenjem isti sud, odnosno organ, na predlog ili po službenoj dužnosti. U ovom predmetu potvrda izvršnosti stavljena je na presudu Višeg privrednog suda kojom je preinačena presuda privrednog suda tako što je odlučeno da se tužbeni zahtev u celosti odbija i tužilac obavezuje da tuženom naknadi troškove parničnog postupka. Kako je presudom Vrhovnog suda Srbije preinačena presuda Višeg privrednog suda tako što je odbijena žalba tuženog i potvrđena presuda privrednog suda, to je pravilno prevostepni sud pobijanim rešeenjem po službenoj dužnosti, a na osnovu člana 37. st. 2. i 3. tada važećeg Zakona o izvršnom postupku, ukinuo potvrdu pravnosnažnosti i izvršnosti stavljenu na presudu Višeg trgovinskog suda i stavio potvrdu pravnosna-žnosti i izvršenosti na presudu privrednog suda. Prema tome, donošenjem presude Vrhovnog suda Srbi-je, potvrda pravnosnažnosti i izvršnosti stavljena na presudu Višeg privrednog suda, postala je neosno-vana, pa je morala biti ukinuta, shodno članu 37. stav 3. tada važećeg Zakona o izvršnom postupku.

(Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. 519/03 od 26. novembra 2003. godine)


- 16 -

5500.. U postupku povodom ukidanja potvrde izvršnosti čija je sadržina određena čl. 306. ZIP-a, par-

nični sud se ne upušta u ocenu pravnog odnosa ili subjektivnog prava koje je sadržano u izvršnoj is-pravi, već samo ceni valjanost potvrde izvršnosti, odnosno ispunjenje procesnih uslova, u pogledu izvršnosti odluke koja je predmet spora.

(Vrhovni sud Srbije, Prev. 425/97)

5511.. Za odlučivanje o žalbi na rešenje o izvršenju kojim je odbijen prigovor dužnika podnet protiv re-

šenja o izvršenju, nije relevantan žalbeni navod da nije primio presudu, na osnovu koje je traženo iz-vršenje. Ovaj navod može samo da predstavlja razlog za ukidanje neosnovane potvrde o izvršnosti, o kome odlučuje parnični sud, a nije razlog koji sprečava izvršenje.

(Viši privredni sud, Pž. br. 1008/95)

5522.. Prema pravnim pravilima izvršnog postupka može se tražiti i dozvoliti izvršenje i na osnovu

sudske odluke koja je samo delimično pravosnažna, ali mora biti nesumnjivo i tačno utvrđeno u kom je delu ta odluka postala pravnosnažna, jer se ne može dozvoliti izvršenje na osnovu onog dela odlu-ke, za koji se ne može pouzdano utvrditi da li je pravnosnažan.

(Vrhovni privredni sud, Sl. 1667/67)

5533.. Sud može dozvoliti izvršenje ako je u času odlučivanja protekao paricioni rok bez obzira što je

predlog podnet pre isteka paricionog roka. (Vrhovni privredni sud, Sl. 251/55)

IZVRŠNOST PORAVNANJA


5544.. Da bi sporazum stranaka o postojanju potraživanja i vremenu njegovog dospeća i saglasnosti

stranaka da se uknjižbom založnog prava na nepokretnosti dužnika obezbeđuje novčano potraživa-nje, u sm. čl. 251. t. 2. ZIP, imao snagu sudskog poravnanja, pa time i izvršnu isprave u sm. čl. 16. st. 2. tač. 1. istog zakona, mora biti potpisan od strane založnog dužnika kao vlasnika nepokretnosti koja je predmet uknjižbe založnog prava.

(Okružni sud u Zrenjaninu, Gž. 93/00 od 31.01.2000. godine)


- 17 -

PODOBNOST IZVRŠNE ISPRAVE ZA

IZVRŠENJE (Član 17. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

5555.. Izvršna isprava je podobna za izvršenje ako su predmet, vrsta i obim obaveze prema okolnostima

slučaja predvidivi. (Okružni sud u Valjevu, Gž. 1032/08 od 24.07.2008. godine)

5566.. Presuda je podobna za izvršenje iako je je predmet obaveze izvršnog dužnika novčani iznos izra-

žen u nemačkim markama. (Okružni sud u Novom Sadu, Gž. 6950/08)

5577.. Ako je obaveza izdržavanja utvrđena u određenom procentu najniže zarade, ista se može upodo-

biti kategoriji minimalne zarade, ali izražene u procentu, a ne u fiksnom iznosu. (Okružni sud u Kraljevu, Gž. 799/07)

5588.. Ako izvršnom ispravom nije određena obaveza isplate zatezne kamate na iznos glavnog duga, ta-

kva naplata se ne može odrediti u izvršnom postupku. (Okružni sud u Novom Sadu, Gž. 5631/07)

5599.. Presuda postaje pravnosnažna kada se više ne može pobijati žalbom, a ne kada rešenje o odbaci-

vanju žalbe kao neblagovremene postane pravnosnažno. (Okružni sud u Novom Sadu, Gž. 4036/07)

6600.. U predlogu kojim se traži izvršenje obaveze na nečinjenje, odnosno trpljenje mora biti navedeno

u čemu se sastoji ponašanje izvršnog dužnika koje je protivno obavezi da ne učini određenu radnju, odnosno da trpi preduzimanje određene radnje. - Predlogom za izvršenje traži se izvršenje obaveze izvršnog dužnika na nečinjenje odnosno trpljenje koje se sprovodi prema odredbama člana 218. u vezi člana 45. ZIP-a. Poverilac traži izvršenje zato što dužnik svojim ponašanjem odbija da trpi i do-zvoli da poverilac nesmetano koristi svoje pravo sezonske službenosti. Žalba osnovano ukazuje da je u predlogu za izvršenje morala biti navedena radnja dužnika koja je protivna izvršnoj ispravi, odno-sno obavezi dužnika iz izvršne isprave. Zato će prvostepeni sud u ponovnom postupku ispitati osno-vanost predloga za izvršenje, tako što će utvrditi kako se dužnik kritičnom prilikom ponašao protiv-no obavezi iz izvršne isprave, odnosno kako je kritičnom prilikom bilo ponašanje dužnika koje je


- 18 -

sprečilo poverioca da se služi svojim pravom službenosti, tj. koju obavezu iz izvršnog naslova izvr-šni dužnik nije izvršio u posmatrano vreme, odnosno na koji način je dužnik ometao poverioca u pravcu prolaska. Takođe, prvostepeni sud će u ponovnom postupku ispitati da li je tom prilikom po-verilac želeo da se koristi pravom koje mu je ustanovljeno izvršnom ispravom ili je želeo da se kori-sti prolazom za koji nema pravo po izvršnoj ispravi.

(Rešenje Okružnog suda u Valjevu Gž. 1380/06 od 12.09.2006. godine)

6611.. Novčana obaveza je potpuno određena i kad i izreci presude nije određena u apsolutnom iznosu,

ako su dati bitni elementi na osnovu kojih se novčani iznos obaveze može pouzdano izračunati u mo-mentu izvršenja presude.

(Presuda Vrhovnog suda F. B. i h, Rev. 208/02 od 20.05.2004. godine)

6622.. Rešenje o izvršenju mora biti identično izvršnoj ispravi pa se, shodno tome, ovim rešenjem se

može odrediti da dužnik svoju obavezu izvrši samo prema poveriocu označenom u toj ispravi, a ne prema poveriočevom punomoćniku.

(Vrhovni sud Republike Srpske, Gvl. 16/02 od 3.01.2003. godine)

6633.. Kad je obaveza tuženog utvrđena presudom na isplatu u stranoj valuti (DEM) koja više nije u

pravnom prometu, to ne znači da je takva presuda neizvršiva, jer je ovako utvrđena obaveza odredi-va obzirom da se zna valuta euro i DEM.

(Okruži sud u Novom Sadu, Gž. 2937/03)

6644.. Nije podobna za sudsko izvršenje odluka suda kojom se nameće dužniku da poveriocu "dode-

li drugi odgovarajući trosoban stan na raspolaganje", zato što predmet dužnikove obaveze nije određen ili bar odrediv u skladu sa ovlašćenjima koja po ZPP-u, ima sud koji odlučuje o predlogu ua izvršenje.

(Vrhovni sud Republike Srpske, Gvl. 107/02 od 23.08.2002. godine)

6655.. Postoji istovetnost između izvršne isprave i rešenja o izvršenju u situaciji kada izvršna isprava -

presuda glasi na potraživanje u devizama (povraćaj deviznog štednog uloga - čl. 1035-1046. ZOO), a rešenje o izvršenju glasi na dinarsku protivvrednost (čl. 394. i čl. 395. ZOO).


6666.. U postupku povodom predloga za ukidanje klauzule izvršnosti, čija je sadržina određena čl. 36.

ZIP, parnični sud se ne upušta u ocenu pravnog odnosa ili subjektivnog prava koje je sadržano u iz-vršnoj ispravi, već samo ceni valjanost potvrde izvršnosti, odnosno ispunjenje procesnih uslova u pogledu izvršnosti odluke koja je predmet spora.



- 19 -

6677.. U konkretnom slučaju iz izvršne isprave se ne vidi niti je na drugi način moguće odrediti kuda

prolazi put službenosti koja se ukida kao i u kom delu se zabranjuje dužnicima da prolaze navede-nom parcelom, niti je navden tačan položaj, pravac prostiranja a nije određen put ni u merama i gra-nicama, tako da je izvršna isprava nepodobna za izvršenje.

(Okružni sud u Kraljevu, Gž. 1707/96 od 27.03.1997. godine)

6688.. Naknadnom odlukom jedne parnične stranke po okončanju parničnog postupka ne može se odre-

đivati konkretna sadržina izvršne isprave u šta spada i pravnosnažna presuda. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2786/96 od 16.10.1996. godine)

6699.. Ako se obaveza na predaju putničkog automobila domaće proizvodnje po inostranoj licenci nije

mogla ni prinudno izvršiti zbog prestanka proizvodnje. Sud će dužnika obavezati da poveriocu ispla-ti procenjenu vrednost predmeta obaveze koju će utvrditi prema cenama sličnih automobila inostrane proizvodnje s tim što u tako utvrđenu vrednost ne ulaze carinske dažbine.

(Vrhovni sud Srbije, Pzz. 5/95 od 10.05.1995. godine)

7700.. Ukoliko izvršna isprava kojom je konstituisana stvarna službenost ne sadrži obavezu dužnika na

predaju u državinu zemljišta koje služi kao nužni prolaz izvršenje se ne sprovodi predajom tog dela zemljišta u državinu poveriocu, već ostavljanjem primerenog roka za omogućavanje prolaza i izrica-njem novčanih kazni.


7711.. Kada je presudom samo utvrđeno pravo vlasništva na određenim nepokretnotima, ne može se na

osnovu takve presude zahtevati predaja nepokretnosti. (Viši privredni sud, Pž. 3722/95)

7722.. Odluka Ustavnog suda nije izvršna isprava, i na osnovu takve odluke ne može se odrediti izvršenje.

(Okružni sud u Beogradu, Gž. 8256/93)

7733.. Obaveza iz presude da tuženi otkloni nedostatke na krovnoj konstrukciji zgrade bez konkretnog

navođenja vrste i obima radova čini presudu nerazumljivom i neizvršivom. (Vrhovni sud Srbije, Prev. 11/88)

7744.. Okolnost da u uzreci izvršne isprave na osnovu koje je određeno izvršenje, nisu navedene mere i

granice zemljišta čija se predaja traži, ne čini izvršnu ispravu nepodobnom za izvršenje ako je pred-


- 20 -

met izvršenja odrediv prema obrazloženju izvršne isprave, pa nema mesta obustavi izvršenja u sm. čl. 53. st. 4. ZIP.

U takvom slučaju sud će u smislu čl. 109. ZPP u vezi člana 14. ZPP naložiti poveriocu da pred-log uza izvršenje dopuni prema obrazloženju izvršne isprave.


7755.. Nije podobna za izvršenje isprava koja kod otklanjanja nedostataka u građevinskim radovima

nema opisa, količine, vrste radova, kao i roka za njihovo ispunjenje. U takvom slučaju ne može se obavezati dužnik da deponuje određeni iznos za otklanjanje nedostataka, pošto ovakva isprava nije podobna za izvršenje.


7766.. Za određivanje izvršenja nije dovoljno da isprava na osnovu koje se traži izvršenje ima svojstvo

izvršne isprave, već da je isprava podobna za izvršenje. Stoga, ako je u izvršnoj ispravi određeno da je dužnik obavezan da zaključi deobni bilans o visini prava i obaveza, ovakva odluka nije podobna za izvršenje.


7777.. Sporazum poverioca i dužnika postignut pred izvršnim sudom, po kome se dužnikova obaveza iz

izvršne isprave na osnovu koje dozvoljeno izvršenje, zamenjuje obavezom koja ima drukčiji pred-met, ne predstavlja samo način okončavanja izvršnog postupka, već predstavlja i novaciju izvršne tražbine (čl. 384. ZOO) utvrđene sudskim poravnanjem na osnovu koga se se može odrediti novo iz-vršenje radi ispunjenja nove obaveze dužnika.


VERODOSTOJNA ISPRAVA (Član 18. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

7788.. Na osnovu otpremnice potpisane od strane kupca kao dokaza da je roba isporučena,

prodavac uvek može izdati račun kao jednostranu verodostojnu ispravu i u izvršnom po-stupku zahtevati naplatu svog potraživanja, shodno članu 18. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Iz obrazloženja: Tužilac je dana 27.11.2011. godine podneo tužbu sa zahtevom da sud obaveže tuženog da mu na

ime duga plati navedeni iznos a od dokaza o postojanju duga uz tužbu je dostavio naznačenu otprem-nicu i predračun.


- 21 -

Prvostepeni sud je pravilno primenio odredbu člana 453. stav 5. Zakona o parničnom postupku kada je zaključio da tužilac nije učinio verovatnim postojanje pravnog interesa za vođenje parničnog postupka.

U konkretnom slučaju, shodno članu 18. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, postoje uslovi da se traži izvršenje na osnovu verodostojne isprave, jer je članom 18. stav 2. ovog Zakona propisano da je verodostojna isprava račun domaćeg ili stranog lica sa otpremnicom ili drugim pismenim dokazom da je izvršni dužnik obavešten o nastaloj obavezi.

Dakle, tužilac je uz tužbu priložio predračun i otpremnicu kao dokaz da je roba čiju naplatu tu-žbom traži primljena od strane tuženog, nakon izdatog predračuna o ceni popravke - odnosno zame-ne dela koji je bio predmet poslovnog odnosa parničnih stranaka.

Žalbeni navodi, u kojima se ističe da je tužilac uz tužbu priložio predračun a ne račun, i da zato nema uslova za pokretanje izvršnog postupka na osnovu verodostojne isprave, bez uticaja su na dru-gačiju odluku. Naime, na osnovu predračuna i otpremnice koju je tužilac priložio, koja je potpisana od strane tužioca i tuženog, tužilac može izdati račun kao jednostranu ispravu koju će priložiti uz ot-premnicu i, na osnovu toga, tražiti izvršenje radi ostvarivanja novčanog potraživanja na osnovu ve-rodostojne isprave.

(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 2578/2012 od 08.11.2012. godine)

7799.. Potraživanja po osnovu naknada za izvršenu komunalnu delatnost, pruženu komunalnu uslugu,

nisu po svojoj pravnoj prirodi povremena dospela novčana potraživanja iz člana 279. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima, već potraživanja koje se periodično, odnosno mesečno obračunavaju i za takve periodične mesečne obračune ispostavljaju se posebni računi. Zatezna kamata za period docnje plaćanja te vrste novčanih obaveza, plaća se počev od dospelosti svakog pojedinog iznosa računa od isplate do isplate. Iz tog razloga, kada tužiočev zahtev za isplatu duga obuhvata iznos po osnovu za-kupnine i po osnovu ostalih troškova za kojima su fakturisane pružene komunalne usluge, prilikom odlučivanja o zahtevu za isplatu zatezne kamate, potrebno je različito ceniti osnovanost zahteva za kamatu, u zavisnosti od prirode potraživanja pojedinih stavki.

Prvostepeni sud je zaključio da se tuženi neosnovano poziva na odredbu člana 279. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) i na nepostojanje obaveze plaćanja zatezne kamate pri isticanju zahteva za njenu isplatu u ovom postupku.

Odredbom člana 279. stav 3. ZOO propisano je da na povremena dospela novčana potraživanja teče zatezna kamata od dana podnošenja zahteva sudu za njenu isplatu. Prvostepeni sud je zaključio da se u konkretnom slučaju ne radi o povremenom dospelom novčanom potraživanju iz člana 279. stav 3. ZOO, već o potraživanju koje se periodično, odnosno mesečno obračunavaju i za takve perio-dične mesečne obračune ispostavljaju se posebni računi. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da je tuženi dužan tužiocu na osnovu člana 277. stav 1. ZOO, pored glavne novčane obaveze po osnovu naknade za izvršene usluge iznošenja smeća, platiti i zateznu kamatu za period docnje u plaćanju novčane obaveze, počev od dospelosti svakog pojedinog iznosa do isplate.

(Presuda Privrednog apelacionog suda, Pž. 4017/2010(1) od 24.02.2010. godine)

8800.. Verodostojna isprava je podobna za izvršenje samo ukoliko su lica označena u njoj kao poveri-

lac i dužnik identična licima označenim u predlogu za izvršenje kao izvršni poverilac i izvršni du-žnik, a ako je posle izdavanja verodostojne isprave, pre pokretanja izvršnog postupka, između dužni-


- 22 -

ka po ispravi i trećeg lica zaključen ugovor o preuzimanju duga sa kojim se poverilac po ispravi sa-glasio (promena dužnika), poverilac može tužbom pokrenuti parnični postupak protiv novog dužni-ka, ali ne i postupak na osnovu verodostojne isprave, jer iste na njega "ne glase".

Pravilno je prvostepeni sud zaključio da na osnovu činjenice da je zaključen ugovor o preuzi-manju duga između dužnika po verodostojnim ispravama i novog dužnika, sa čime se poverilac saglasio, poverilac ne može pokrenuti postupak izvršenja na osnovu verodostojne isprave, te da je verodostojna isprava podobna za izvršenje samo ukoliko su lica označena u istima kao poveri-lac i dužnik identična licima koja su označena u predlogu za izvršenje kao izvršni poverilac i iz-vršni dužnik.

Nezavisno od toga što je između starog i novog dužnika zaključen ugovor o preuzimanju duga, izvršni poverilac ne može protiv novog dužnika pokrenuti postupak izvršenja na osnovu verodostoj-nih isprava u odnosu na koga iste nisu izdate, već u navedenoj situaciji može tužbom tražiti isplatu od lica koje je obveznik plaćanja, odnosno dužnik na osnovu ugovora o preuzimanju duga.


8811.. Privredno društvo osnovano kroz promenu pravne forme preuzetnika po odredbama Zakona o

privrednim društvima, predstavlja poseban pravni subjekat u odnosu na fizičko lice, preduzetnika. Nakon te promene i fizičko lice, bivši preduzetnik i novoosnovano privredno društvo imaju pravnu sposobnost i mogu biti stranka u postupku. Zato se ne može odrediti izvršenje prema privrednom društvu na osnovu verodostojnih isprava koje glase na fizičko lice, preduzetnika.

Pravilno prvostepeni sud zaključuje da se nisu stekli uslovi da se odredi predloženo izvršenje, jer ne postoji identitet stranaka po predlogu za izvršenje i po priloženim verodostojnim isprava-ma na osnovu kojih se izvršenje predlaže. Nezavisno od toga što je do promene pravne forme iz radnje u privredno društvo došlo primenom odredbi Zakona o privrednim društvima, to ne utiče na činjenicu da je privredno društvo koje je nastalo kao promena pravne forme, predstavlja pose-ban pravni subjekt u odnosu na fizičko lice, preduzetnika. Preduzetnik koji se kao privredni su-bjekat registruje kod Agencije za privredne subjekte za svoju obavezu odgovara celokupnom svo-jom imovinom prema odredbama Zakona o privatnim preduzetnicima, a u sudskim postupcima učestvuje kao stranka kao fizičko lice sa označenjem svojstva preduzetnika što je od uticaja na stvarnu nadležnost, ali ne i na njegovu stranačku sposobnost. Zato i brisanje ovog svojstva, neza-visno iz kog razloga, da li zbog brisanja radnje ili zbog promene pravne forme radnje, ne utiče na pravnu sposobnost fizičkog lica, bivšeg preduzetnika, kao i na njegovu stranačku sposobnost i mogućnost da u postupku učestvuje kao stranka saglasno članu 73. Zakona o parničnom postup-ku. Stoga je pravilno prvostepeni sud zaključio da uslovi za određivanje izvršenja nisu ispunjeni, kao i da nema mesta primeni člana 37. Zakona o izvršnom postupku, jer se ova odredba odnosi na izvršenje na osnovu izvršne isprave, a ne verodostojne, kakav je ovde slučaj. O svemu tome prvostepeni sud je dao dovoljne i jasne razloge.


8822.. Okončana građevinska situacija, kao i privremena građevinska situacija, sadrže sve elemente

fakture, pa stoga predstavljaju verodostojne isprave na osnovu kojih se može pokrenuti postupak iz-vršenja na osnovu člana 21. Zakona o izvršnom postupku.


- 23 -

Prema stanju u spisima, izvršni poverilac je podneo predlog za donošenje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, a radi naplate svog potraživanja po privremenim situacijama i okonča-noj situaciji za izvedene građevinske radove, koji su, kao verodostojne isprave, dostavljene u prilogu predloga.

Članom 36. stav 2. Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP) predviđeno je da verodostojnu ispravu predstavlja, između ostalog, i faktura, a kako okončana situacija, kao i privremena situa-cija, sadrži sve elemente koje ima i sam račun, i to kako u pogledu poverioca i dužnika, tako i u pogledu novčanog potraživanja koja se istim opredeljeno fakturiše, i osnova po kome se fakturi-še, to privremene situacije, kao i okončana situacija, imaju sve elemente fakture, pa stoga pred-stavljaju verodostojnu ispravu u smislu člana 36. ZIP, na osnovu koje se može, shodno članu 21. ZIP, doneti rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. Iz navedenih razloga nisu osno-vani žalbeni navodi da privremene situacije, odnosno okončana situacija po kojoj traži naplatu iz-vršni poverilac, ne predstavljaju verodostojne isprave na osnovu kojih se može tražiti donošenje rešenja o izvršenju po osnovu verodostojne isprave, jer, shodno iznetom, sadrže sve elemente fakture, pa stoga imaju i svojstvo verodostojne isprave na osnovu koje se može pokrenuti nave-deni izvršni postupak.

Kako u toku postupka nisu, shodno iznetom, načinjene povrede postupka i kako je pravilno pri-menjeno pravo kada je ocenjeno da su se stekli uslovi za donošenje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, to je pravilno i dalje postupanje suda, koji je u smislu člana 21. ZIP, po prigo-voru tuženog isto rešenje stavio van snage i ukinuo sve sprovedene radnje, a postupak nastavio kao po prigovoru protiv platnog naloga.


8833.. Kartica otvorene stavke izvršnog overioca PFPIO poljoprivrednika je interni dokument izvršnog

poverioca u pogledu potraživanja prema izvršnom dužniku, kao svom korisniku, pa nema svojstvo verodostoje isprave.


8844.. Za određivanje i sprovođenje izvršenja na osnovu verodostojne isprave u skraćenom izvršnom

postupku, po osnovu predloga za izvršenje izvršnog poverioca koji je fizičko lice, stvarno je nadle-žan opštinski sud kao sud opšte nadležnosti, iako je predloženo da se izvršenje sprovede na akcijama izvršnog dužnika.

Trgovinski sud se rešenjem oglasio stvarno nenadležnim za određivanje i sprovođenje izvršenja na osnovu verodostojne isprave u skraćenom izvršnom postupku po predlogu za izvršenje poverioca koji je fizičko lice, nalazeći da je stvarno nadaležan opštinski sud, kao sud opšte nadležnosti, bez ob-zira što je predloženo da se izvršenje sprovede na akciojama izvršnog dužnika. Neosnovani su žalbe-ni navodi izvršnog poverioca da je trgovinski sud, saglasno članu 245. Zakona o parničnom postup-ku, nadležan za određivanje i sprovođenje skraćenog izvršnog postupka na osnovu verodostojne is-prave po predlogu izvršnog poverioca fizičkog lica na akcijama izvršnog dužnika. Naime, odredba člana 245. Zakona o izvršnom postupku ne može menjati stvarnu nadležnost suda propisanu u Zako-


- 24 -

nu o sudovima. Ovo stoga, što je u smislu odredbe člana 15. stav 2. tačka v) Zakona o sudovima, tr-govinski sud stvarno nadležan da određuje i sprovodi izvršenje i obezbeđenje na osnovu verodostoj-ne isprave, koja se odnosi na lica iz stava 1. tač. a), b) i v) člana 15. a u smislu odredaba člana 12. stav 1. tačka 4b) Zakona o sudovima, stvarno nadležan za postupanje po predlogu za izvršenje pod-netom od strane izvršnog poverioca, koji je fizičko lice – je opštinski sud, koji će prilikom postupa-nja izvršenje odrediti i sprovesti primenom posebnih pravila izvršenja u trgovinskim i sa trgovinskim povezanim stvarima, ukoliko se kao izvršni dužnik pojavljuje neko od lica pobrojanih u stavu 1. čla-na 242. Zakona o parničnom postupku ili kad izvršni poverilac predlaže skraćeni izvršni postupak na osnovu verodostojne isprave iz člana 253. istog zakona ili izvršenje na akcijama.

(Iz rešenja Višeg trgovinskog suda u Beogradu, Iž. br. 209/06 od 24. 05.2006. godine)

8855.. Promet u partiji i izvod o stanju duga na tekućem računu ne predstavlja verodostojnu ispravu.

(Okružni sud u Novom Sadu, Gž. 3152/05 od 30.06.2005. godine)

8866.. Profaktura je poziv na zaključenje ugovora pod uslovima iz profakture i u ograničenom vremen-

skom važenju i ona ne predstavlja verodostojnu ispravu na osnovu koje se može predlagati izvršenje iz-vršenje.


8877.. Kada su ispunjeni uslovi za podnošenje predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave ni-

je dozvoljeno podneti redovnu tužbu, a ako je podneta ista će biti odbačena zbog nedostatka pravnog interesa.


8888.. Nalog magacinu koji sadrži naturalno zaduženje i kartica finansijskog zaduženja sačinjena na

osnovu tog naloga, kao ni izvod iz "analitičke kartice" ne predstavljaju verodostojnu ispravu, na osnovu koje se određuje izvršenje radi ostvarenja novčanog potraživanja.


8899.. Ako je kao tuženi označena firma radnje, a ne i ime njenog vlasnika, sud ne može doneti rešenje

o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, jer samostalna trgovinska radnja nema svojstvo pravnog lica, pa stranka može biti samo njen vlasnik, jer on odgovara za obaveze radnje.

(Viši privredni sud, Pž. 4980/99 od 24.12.1999. godine)

9900.. Poverilac nema pravo na podnošenje redovne tužbe ako su ispunjeni uslovi za podnošenje pred-

loga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. (Viši privredni sud, Pž. 7404/99)


- 25 -

SREDSTVA I PREDMETI IZVRŠENJA


9911.. Za promenu sredstava izvršenja bitno je da izvršenje prethodnim sredstvom nije otpočelo, a nije

bitno ko je vlasnik stvari koje se nalaze na adresi sedišta pravnog lica, izvršnog dužnika, označenog u rešenju. Ova pitanja su relevantna za sprovođenje izvršenja, a naročito za preduzimanje prve izvr-šne radnje novoodređenog sredstva, radnje popisa i procene pokretnih stvari.

Pribavljajući izveštaj od Odseka za prinudnu naplatu, prema čijoj sadržini proizlazi da se rešenje o izvršenju nalazi u redosledu blokade na računu dužnika i da nije sprovedeno, jer nema dovoljno novčanih sredstava na računima izvršnog dužnika, pravilno je prvostepeni sud dozvolio promenu sredstva izvršenja na osnovu čl. 42. i 8. Zakona o izvršnom postupku. Članom 42. navedenog zakona predviđeno je da se novčano potraživanje može ostvariti pobrojanim sredstvima izvršenja, na između ostalog i izvršenjem na pokretnim stvarima izvršnog dužnika. Članom 8. istog zakona predviđeno je da se pa predlog izvršnog poverioca određeno sredstvo izvršenja može promeniti i odrediti novo, ukoliko sprovođenje po prethodno određenom nije otpočelo. S obzirom da su navedeni zakonski uslovi bili ispunjeni, pravilno je prvostepeni sud odlučio kao u izreci pobijanog rešenja.

Bez uticaja su žalbeni navodi izvršnog dužnika da se na adresi sedišta izvršnog dužnika ustvari nalazi stan u vlasništvu osnivača izvršnog dužnika u kome se nalaze stvari ovih fizičkih lica. Ovo su pitanja koja mogu biti sporna tek u postupku sprovođenja izvršenja. Naime, nisu postojale nikakve smetnje da sud promeni sredstvo izvršenja i da odredi da se radi ostvarenja novčanog potraživanja izvršnog poverioca izvrši popis, procena i prodaja pokretnih stvari izvršnog dužnika, a novčana sred-stva ostvarena prodajom prenesu na račun izvršnog poverioca, nezavisno od toga da li će se na licu mesta, na adresi sedišta izvršnog dužnika pronaći pokretne stvari u državini izvršnog dužnika za koje postoji pretpostavka da su i u njegovoj svojini, te nezavisno od toga koliko ove stvari vrede prema proceni ovlašćenog lica i nezavisno od toga da li će procenjene stvari u postupku prinudne prodaje biti prodate ili ne.


OBIM IZVRŠENJA I OBEZBEĐENJA


9922.. Težak ekonomski položaj dužnika i očekivanja njegovog poboljšanja nisu od uticaja na promenu

sredstava izvršenja po predlogu poverioca. Prema stanju u spisima izvršni poverilac je podneo predlog za određivanje izvršenja radi naplate

novčanog potraživanja na osnovu verodostojne isprave. U skladu sa predlogom poverioca doneto je navedeno rešenje, čije izvršenje, po ispunjenju zakonskih uslova, nije bilo moguće predloženim i od-ređenim sredstvom izvršenja, odnosno prenosom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca, a što je utvrđeno iz obaveštenja Narodne banke Srbije. U daljem toku po-


- 26 -

stupka izvršni poverilac je predložio da se promeni određeno sredstvo izvršenja i da se umesto pre-nosa novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca odredi izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Zakonom o izvršnom postupku (dalje: ZIP) predviđeno je (u delu u kome se reguliše obim izvršenja i obezbeđenja), članom 8. stav 4., da sud može na predlog izvršnog poverioca odnosno izvršnog dužnika u skladu sa istim zakonom odrediti drugo sredstvo izvršenja, odnosno obezbeđenja umesto onoga koje je određeno. Uslovi za navedeno postupanje regulisani su stavom 6. istog člana, tako što je predviđeno da je navedena za-mena sredstva izvršenja dozvoljena samo ukoliko o prvobitno predloženim i određenim sredstvima izvršenja nije već otpočelo sprovođenje izvršenja. Kako prema stanju u spisima prvobitno predlože-nim sredstvom izvršenja - prenosom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika na račun izvr-šnog poverioca sprovođenje izvršenja nije otpočelo, jer se prema izveštaju NBS isto nije moglo spro-vesti, to je pravilno prvostepeni sud, ceneći da su ispunjeni zakonski razlozi iz citiranog člana 8. ZIP, doneo pobijano rešenje.

Bez uticaja su žalbeni navodi da bi promenom sredstva izvršenja, odnosno izvršenja popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari, kojima izvršni dužnik obavlja delatnost, on bio doveden u te-šku situaciju, kao i da ima očekivanja da će u narednom periodu poboljšati svoju finansijsku situaci-ju, što će mu omogućiti da izmiri dugovanja, jer ista ne utiču na pravilnost pobijanog rešenja, s obzi-rom da je zakonom definisano koji su predmeti izuzeti od izvršenja, o čemu sud vodi računa i pri sprovođenju izvršenja.


9933.. Naime, na predlog izvršnog poverioca prvostepeni sud je rešenjem I. br. ... od 6.8.2009. godine

odredio izvršenje u skladu sa predlogom izvršnog poverioca plenidbom novčanih sredstava izvršnog dužnika i to 2/3 mesečnih iznosa penzije koju izvršni dužnik ostvaruje preko RF PIO, ali je izvršni dužnik podneo predlog za izmenu sredstava izvršenja dana 31.8.2009. godine, koji je osporio izvršni poverilac, pa je prvostepeni sud pravilno postupio kada je odlučio kao u izreci osporenog rešenja, dajući za to pravilne i potpune razloge koje prihvata i ovaj sud. Naime, imajući u vidu da je plenidba penzije znatno efikasnije sredstvo izvršenja nego popis, procena i prodaja pokretnih stvari, kao i či-njenicu da izvršni dužnik nije predložio konkretne pokretne stvari koje predlaže da se prodaju radi namirenja potraživanja poverioca, to je pravilno prvostepeni sud postupio kada je odlučio kao u izre-ci osporenog rešenja.

Žalbenim navodima se pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje od strane prvostepenog su-da, na koje je pravilno primenjeno i materijalno pravo ne dovode u sumnju, a isticanje u žalbi izvr-šnog dužnika da je prvostepeni sud prekoračio svoja ovlašćenja time što je sam odlučivao o zakoni-tosti svoje odluke, je potpuno neosnovano, jer prvostepeni sud nije odlučivao o zakonitosti svoje od-luke, nego o predlogu izvršnog dužnika za promenu sredstva izvršenja ne dirajući u zakonitost i pu-novažnost svoje prethodne odluke.


9944.. Sud određuje izvršenje samo na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, pa ako izvršna isprava

na osnovu koje je predlog za izvršenje podnet ne sadrži odredbe o kamati, sud će odbiti predlog za izvršenje u delu u kome je traženo da se odredi izvršenje prema izvršnom dužniku radi naplate za-konske zatezne kamate.


- 27 -

Iz obrazloženja: Osporenim rešenjem u stavu jedan na osnovu poravnanja Opštinskog suda u Čačku na predlog izvršnog poverioca protiv izvršnog dužnika određeno je izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja izvršnog poverioca u iznosu od 60.000,00 din. i namirenja potraživanja po osnovu troškova izvršnog postupka u iznosu od 3.700.00 din. popisom, procenom i prodajom pokret-nih stvari izvršnog dužnika i namirenjem izvršnog poverioca do iznosa dobijenog prodajom.

Stavom dva osporenog rešenja odbijen je predlog za izvršenje u delu u kome je traženo da se od-redi izvršenje prema izvršnom dužniku radi naplate zakonske zatezne kamate na iznos od 60.000,00 din. počev od 10.6.2006. g. pa do isplate kao neosnovan.

Protiv ovog rešenja, u stavu jedan izvršni dužnik, a protiv rešenja u stavu dva izvršni poverilac, blagovremeno su izjavili žalbe.

Prvostepeni sud je na osnovu izvedenih dokaza, koje je cenio u smislu člana 8. ZPP i potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje koje je od odlučnog značaja u ovoj pravnoj stvari i na isto pravilno primenio materijalno pravo. Naime, na osnovu pravnosnažne i izvršne sudske odluke - podobne izvr-šne isprave, prvostepeni sud je odredio izvršenje na način opredeljen u izreci osporenog rešenja stav jedan, a žalbenim navodima se pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, na koje je prvostepeni sud pravilno primenio i materijalno pravo i ne dovode u sumnju, već izvršni dužnik samo ukazuje na svoju materijalnu situaciju i predlaže da se izvršenje odloži, što je u nadležnosti prvostepenog suda.

Neosnovano se u žalbi izvršnog dužnika ukazuje da je prvostepeni sud pogrešio kada je odlučio kao u izreci osporenog rešenja stav dva a ovo sa razloga što izvršna isprava - poravnanje Opštinskog suda u Čačku ne sadrži odredbu o kamati, pa kako ova obaveza nije predviđena izvršnom ispravom, na osnovu koje je predlog za izvršenje podnet, to je pravilno prvostepeni sud postupio kada je odlu-čio kao u izreci osporenog rešenja stav dva.

Naime, odredbom člana 29. ZIP izričito je predviđeno da sud određuje izvršenje samo na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, a izvršna isprava, koja je poslužila kao osnov za donošenje rešenja o izvršenju, ne sadrži odredbe o kamati, pa su stoga navodi žalbe izvršnog poverioca u ovom delu neo-snovani i bez značaja za odluku u ovoj pravnoj stvari.


9955.. Prvostepeni sud je iz izveštaja NBS Odseka za prinudnu naplatu od 27.4.2010. godine, zatraženog

na osnovu predloga izvršnog poverioca za promenu sredstva izvršenja, utvrdio da je po ovom rešenju bi-lo isplata, o čemu je dostavio dokaze o uplatama vršenim 22.8.2008. godine u iznosu od 50.000,00 dina-ra, 4.9.2008. godine u istom iznosu i dana 15.12.2008. godine u iznosu od 57.483,39 dinara.

Zato je pravilno prvostepeni sud zaključio da ne postoje uslovi za promenu sredstva izvršenja u ovoj fazi postupka, kada je izvršenje sredstvom izvršenja koje je određeno otpočelo navedenim upla-tama, kako to proizlazi iz člana 8. Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP).

Neosnovani su žalbeni navodi izvršnog poverioca da je onemogućen u realizaciji svog potraživa-nja. Izvršni poverilac podnošenjem predloga za izvršenje bira da li će predložiti izvršenje jednim ili putem više sredstava izvršenja radi naplate novčanog potraživanja. U konkretnom slučaju izvršni po-verilac je u predlogu za izvršenje tražio da se izvršenje odredi na novčanim sredstvima izvršnog du-žnika, koja se vode na računima kod banaka. Kako je izvršenje određeno, tako je postalo i pravosna-žno i po njemu je otpočelo izvršenje. U ovoj fazi postupka promena sredstva saglasno navedenoj za-konskoj odredbi nije moguća, ali to ne sprečava izvršnog poverioca da sada na osnovu izvršne ispra-ve podnese novi predlog za izvršenje i da u novom postupku realizuje - ostvari potraživanje nekim od sredstava izvršenja, koja su predviđena članom 42. ZIP.



- 28 -

9966.. U izvršnom postupku nije dozvoljen predlog za dopunu sredstava izvršenja. Nema odredbe koja

izvršnom poveriocu omogućava podnošenje zahteva za dopunu sredstava izvršenja u situaciji kada je izvršenje već pravnosnažno određeno na tačno određenim stvarima.


9977.. Jedan od instituta parničnog postupka koji se ne može primeniti u postupku izvršenja je i institut

spajanja parnica, a nemogućnost njegove primene proizlazi iz suštinske razlike ova dva postupka (u parničnom postupku se spor rešava, raspravlja i odlučuje o tužbenom zahtevu, a izvršni postupak se vodi kada je spor pravosnažno rešen, pa se potraživanje dosuđeno izvršnom ispravom prinudno ostvaruje). Ona proizlazi i iz nemogućnosti ispunjenja samih uslova predviđenih Zakonom o parnič-nom postupku za spajanje parnica. Odredbom člana 314. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP) je predviđeno da se spajaju parnice, a ne spajaju se parnični postupci. Parnični postupak se pokreće tužbom, a prema članu 197. ZPP parnica počinje da teče dostavljanjem tužbe tuženom. Iz toga sledi da parnični postupci moraju biti u određenoj fazi (u fazi kada su parnice počele teći dostavljanjem tužbi tuženome ili tuženima) da bi se moglo doneti rešenje o spajanju. Drugi preduslov za spajanje parnica odnosi se na svojstvo stranaka u parnicama koje se spajaju. Potrebno je da se radi o parnica-ma između istih lica, ili u kojima je isto lice protivnik raznih tužilaca ili raznih tuženih. Parnice se spajaju radi zajedničkog raspravljanja, a zajedničko raspravljanje ima za cilj ili ubrzanje raspravlja-nja ili smanjenje troškova, iz čega sledi da je načelo procesne ekonomije ono koje opravdava odluku o spajanju. Za spojene parnice, sud može (ali ne mora) doneti i zajedničku presudu, iz čega proizlazi da se parnice mogu spojiti samo radi zajedničkog raspravljanja ili radi zajedničkog raspravljanja i odlučivanja. Navedeni uslovi za spajanje parnica u izvršnom postupku ne mogu biti ispunjeni. Izvr-šni postupak se pokreće na predlog izvršnog poverioca, predlogom za izvršenje o kome sud odlučuje u roku od tri dana od dana podnošenja predloga, bez dostavljanja protivnoj stranci, izvršnom dužni-ku na izjašnjenje. O ispunjenosti uslova za izvršenje sud odlučuje na osnovu isprava podnetih uz predlog za izvršenje i u toj fazi postupka, pre nego što sud donese odluku, izvršni dužnik nema mo-gućnost da o predlogu poverioca raspravlja. Stoga, u izvršnom postupku, dostavljanje predloga za iz-vršenje izvršnom dužniku nema značaj i posledice koje ima dostavljanje tužbe tuženome u parnič-nom postupku, nema parnica koje bi se mogle spojiti, niti ima raspravljanja koje prethodi sudskom odlučivanju, da bi se ono moglo spajanjem ubrzati ili sprovesti sa manje troškova. Svaki od izvršnih postupaka sprovodi se na osnovu odluke koja se u tom izvršnom postupku donosi u roku od tri dana od dana podnošenja predloga, odnosno na osnovu posebno donetih rešenja o izvršenju. Nakon toga, a u zavisnosti da li se primenjuje opšti princip da žalba ne odlaže izvršenje ili zakonom predviđen iz-uzetak o suspenzivnom dejstvu žalbe, izvršenje se sprovodi nezavisno od ishoda žalbenog postupka ili nakon pravosnažnosti rešenja o izvršenju. Suprotno navedenom, prvostepeni sud u postupku koji se vodi pod brojem Iv. 871/06, u fazi sprovođenja izvršenja, u kojoj je među strankama sporno da li je potraživanje izmireno samo delimično ili u potpunosti, ovom postupku spaja izvršni predmet koji se doduše vodi između istih stranaka, ali na osnovu druge izvršne isprave i na osnovu drugog rešenja o izvršenju koje je već doneto, a koje je eventualno postalo i pravosnažno. Samim tim nema, niti mo-že biti, niti zajedničkog raspravljanja, niti zajedničkog raspravljanja i odlučivanja. Na prednji način ne može se ubrzati raspravljanje koga nema, niti se mogu smanjiti troškovi. To proizlazi i iz činjeni-ce da je, odmah nakon podnošenja predloga za spajanje postupaka, izvršni poverilac podneo podne-sak kojim povlači predlog za izvršenje po rešenju Iv. br. 871/06 od 31.10.2006. godine, jer je potra-


- 29 -

živanje namireno u celosti. Iz tog razloga je prvostepeni sud rešenjem od 17.01.2008. godine i obu-stavio izvršenje po ovom rešenju, ukinuo sprovedene radnje, čime je u stvari ovaj postupak i pravo-snažno okončan, jer protiv ovog rešenja nijedna od stranaka nije izjavila žalbu.

(Rešenje Višeg trgovinskog suda, Iž. 1969/2008(2) od 2.09.2008. godine)

9988.. Kada prvostepeni sud rešenjem dozvoli izvršenje po predlogu izvršnog poverioca radi naplate

novčanog potraživanja, i to na nepokretnosti izvršnog dužnika popisom i prodajom hale i nepokret-nosti, tada se u obrazloženju rešenja moraju dati razlozi zašto nije primenjena odredba čl 8 (sada 20) ZIP, a koja podrazumeva obavezu suda da vodi računa o srauzmernosti prodaje sredstava izvršenja u odnosu na potraživanje.

(Rešenje Okružnog suda u Čačku, Gž. 1468/06 od 25.10.2006. godine)

9999.. Opšte poznata je činjenica vozilo "Jugo koral 45" ima dve cene, i to fabričku i maloprodajnu

na šta ukazuje i prvostepeni sud. Takođe je opštepoznata činjenica da je fabrička cena vozila ma-nja od maloprodajne, a ovo sa razloga što maloprodajnu cenu čini fabrička cena vozila uvećana za porez na promet. S obzirom da se poverilac u podnetom predlogu za izvršenje opredelio da traži isplatu fabričke cene vozila, to znači koja je povoljnija za dužnika, to je po shvatanju Okru-žnog suda predlog za izvršenje osnovan, a samim timi otklonjen nedostatak u izvršnoj ispravi u po-gledu obima izvršenja.

(Rešenje Okružnog suda u Kragujevcu, Gž. 293/95 od 8.03.2005. godine)

110000.. Nije dopušteno izvršenje na stvari na kojoj je treće lice steklo vlasništvo ugovorom zaključenim

pre donošenja rešenja o izvršenju. (Viši privredni sud u Beogradu, Pž. 9108/98 od 29.03.1999. godine)

110011.. Izvršni sud nije ovlašćen da odlučuje o pitanjima o kojima nije odlučeno u izvršnoj ispravi, a po-

sebno nije u mogućnosti da menja stopu ugovorene kamate na poveriočeva potraživanja koja je utvr-đena u izvršnoj ispravi.

(Rešenje Saveznog suda, Gzs.br. 44/98 od 19.11.1998. godine.

110022.. Nedopušteno je izvršenje na stvari na kojoj je treće lice steklo vlasništvo ugovorom o zaključe-

nim pre rešenja o izvršenju. (Vrhovni sud Srbije, Prev.702/98)

110033.. Poverilac je u načelu slobodan u izboru sredstava i predmeta izvršenja kada podnosi predlog za

izvršenje i opredeljuje zahtev. U tome se ogleda princip dispozicije kao jedno od načela izvršnog po-stupka. Širok krug predmeta izvršenja, predodređuje vrstu potraživanja koja se namiruje - pravo na određenu novčanu svotu.



- 30 -

IZVRŠENJE STRANE IZVRŠNE ISPRAVE


110044.. O priznanju strane sudske odluke sud odlučuje u dvostranačkom vanparničnom postupku, pa do-

nošenje rešenja o priznanju pre dostavljanja predloga za priznanje na izjašnjenje protivniku predla-gača predstavlja bitnu povredu postupka iz člana 361. stav 2. tačka 7. ZPP.

Prema članu 1 Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima dru-gih zemalja (Sl. SFRJ br. 43/82, 72/82 i 46/96) - u daljem tekstu: ZRSZ, taj zakon sadrži između ostalog pravila postupka i pravila za priznanje i izvršenje stranih sudskih i arbitražnih odluka. Uslovi za priznavanje ili nepri-znavanje stranih sudskih odluka su propisani članovima 87-95. istog zakona, a postupak priznanja i izvršenja stranih sudskih i arbitražnih odluka je regulisan samo članom 101. istog zakona, koji ne sa-drži nijednu odredbu o tome u kojoj vrsti postupka će se odlučivati o priznanju strane sudske odluke, a takvu odredbu ne sadrže ni drugi procesni zakoni kojima je uređen način vođenja sudskih postupa-ka u kojima se odlučuje o građansko-pravnim odnosima.

Obzirom na navedeno, kao i da po samoj svojoj prirodi predmet postupka priznavanja nije gra-đanskopravni spor iz građanskopravnog odnosa, o kome sud odlučuje po Zakonu o parničnom po-stupku, prema članu 1 tog zakona, te da se, prema čl. 1. Zakona o vanparničnom postupku tim zako-nom određuju pravila po kojima redovni sudovi postupaju i odlučuju o ličnim, porodičnim, imovin-skim i drugim pravnim stvarima koje se po ovom ili drugom zakonu rešavaju u vanparničnom po-stupku, kao i u drugim pravnim stvarima iz nadležnosti redovnih sudova za koje zakonom nije izriči-to određeno da se rešavaju u vanparničnom postupku, ako se ne odnose na zaštitu povređenog ili ugroženog prava niti se zbog učesnika u postupku mogu primeniti odredbe Zakona o parničnom po-stupku, iz svega toga proizilazi da o priznanju stranih sudskih odluka sud odlučuje u vanparničnom postupku, po pravilima Zakona o vanparničnom postupku, u kome se, prema članu 30 stav 2 shodno primenjuju i odredbe Zakona o parničnom postupku.

Prema članu 5. ZPP, sud mora svakoj stranci pružiti mogućnost da se izjasni o zahtevima, predlozi-ma i navodima protivne strane, a samo kad je to tim zakonom određeno, ovlašćen je da odluči o zahtevu o kome protivnoj stranci nije bila pružena mogućnost da se izjasni, a članom 88. ZRSZ propisano da će sud SRJ odbiti priznanje strane sudske odluke ako povodom prigovora lica protiv koga je ta odluka do-nesena, utvrdi da to lice nije moglo učestvovati u postupku zbog nepravilnosti u postupku, što takođe podrazumeva obavezu suda da protivniku predlagača odnosno licu protiv koga je ta odluka donesena, dostavljanjem predloga za priznanje odluke, zajedno sa odlukom, pruži mogućnost da uloži takav prigo-vor, što sve znači da u postupku za priznanje strane sudske odluke, o predlogu za priznanje sud ne može odlučiti pre nego što predlog sa odlukom čije se priznanje traži dostavi protivniku predlagača i pruži mu mogućnost da se izjasni o predlogu, a propuštanjem ovog dostavljanja protivniku predlagača se onemo-gućava raspravljanje o predlogu, što predstavlja apsolutno bitnu povredu odredaba postupka iz člana 361. stav 2. tačka 7. ZPP, na koju drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti.

Zbog toga je potrebno da u ponovljenom postupku prvostepeni sud predlog sa odlukom čije se pri-znanje traži dostavi protivniku predlagača, te nakon proteka ostavljenog primerenog roka za izjašnjenje o predlogu u smislu člana 5. i 105. ZPP, i 88. ZRSZ, donese novu odluku o predlogu, u kojoj će navesti određene i logične razloge o postojanju uslova za priznanje, odnosno odsustvu uslova za nepriznavanje odluke.

(Rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu posl. br. Gž. 9491/10 od 01.09.2010. godine)


- 31 -

110055.. U postupku priznanja strane sudske odluke sud je dužan da utvrdi postojanje faktičke uzajamnosti. Odredba člana 92. stav 1. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja propi-

suje da se strana sudska odluka neće priznati ako ne postoji uzajamnost, dok stav 3. istog člana pro-pisuje da se postojanje uzajamnosti u pogledu priznanja strane sudske odluke pretpostavlja dok se suprotno ne dokaže, a u slučaju sumnje u postojanje te uzajamnosti, objašnjenje daje savezni organ nadležan za poslove pravde.

Citiranom zakonskom odredbom postojanje uzajamnosti pri priznanju stranih sudskih odluka predviđeno je kao imperativni uslov.

Protivnik predlagača je podneskom od 22.02.2010. godine i podneskom od 15.03.2010. godine istakao pitanje postojanja uzajamnosti u konkretnom slučaju. Sa obzirom na navedeno, prvostepeni sud dužan je da po službenoj dužnosti pribavlja i izvodi dokaze da bi proverio postojanje uzajamno-sti ili da upotrebi svoje znanje o pravu i sudskoj praksi konkretne strane države.

Za priznanje i izvršenje stranih sudskih odluka zahteva se, sadržinski posmatrano, postojanje materijalne uzajamnosti. U konkretnom slučaju to znači da će se sa odlukom suda u Republici Hrvat-skoj postupati na način na koji se u navedenoj zemlji porekla odluke postupa sa sudskim odlukama iz Republike Srbije.

Kako Ugovor između Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima potpisan 15.09.1997. godine (potvrđen Zakonom o potvrđivanju ugovora između Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske o pravnoj pomoći u građan-skim i krivičnim stvarima (Službeni list SRJ- Međunarodni ugovori br. 1/98)) ne reguliše pitanje pri-znanja i izvršenja stranih sudskih odluka, sud je dužan utvrditi postojanje faktičke uzajamnosti. Nai-me, činjenica da li postoji ili ne postoji relevantan međunarodni ugovor nije odlučujuća, jer pored di-plomatske i zakonske uzajamnosti, postoji i faktička uzajamnost, kao jedan od načinja ostvarivanja reciprociteta. Faktička uzajamnost podrazumeva stvarni, životni način ponašanja sudova Republike Hrvatske u takvim situacijama. Zbog izloženog, ovaj sud je žalbu protivnika predlagača usvojio i, primenom odredbe člana 387. stav 1. tačka 3) ZPP-a u vezi člana 30. ZVP- a, prvostepeno rešenje ukinuo i vratio predmet prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će, pre svega, zatražiti obaveštenje o postojanju faktičke uzajamnosti koje daje Ministarstvo pravde, te pouzdano utvrditi činjenicu o postojanju faktičke uza-jamnosti i nakon toga doneti zakonitu i pravilnu odluku.

(Rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu, Gž. 8646/10 od 16.06.2010. godine)

110066.. U čl. 66. Zakona o arbitraži ("Sl. glasnik RS", br. 46/96) propisani su uslovi za odbijanje prizna-

nja i izvršenja stranih arbitražnih odluka, što znači da je izvršena negativna numeracija uslova za pri-znanje i izvršenje stranih arbitražnih odluka. Prema st. 1. ovog člana, priznanje i izvršenje strane ar-bitražne odluke može se odbiti, na zahtev stranke protiv koje se ono traži, samo, ako ta stranka pod-nese dokaz: da sporazum o arbitraži nije punovažan po pravu koje su stranke sporazumom odredile ili po pravu koje su stranke sporazumom odredile ili po pravu države u kojoj je ta odluka doneta; da stranka protiv koje je arbitražna odluka doneta nije bila uredno obaveštena o imenovanju arbitra ili arbitražnom postupku ili iz drugog razloga nije mogla da iznese svoja sredstva; da se odluka odnosi na spor koji nije bio obuhvaćen sporazumom o arbitraži ili su odlukom prekoračene granice sporazu-ma o arbitraži može odvojiti od ostalog dela odluke, moguće je delimično odbijanje priznanja i izvr-šenja te odluke, da arbitražni sud ili arbitražni postupak nisu bili u skladu sa sporazumom o arbitraži


- 32 -

ili ako takvog sporazuma nema, u skladu sa pravom države u kojoj je mesto arbitraže; da odluka još nije postala obavezujuća za stranke ili je tu odluku poništio ili obustavio od izvršenja sud države u kojoj ili na osnovu čijeg prava je odluka doneta. Prema istom članu, teret dokazivanja da nisu ispu-njeni uslovi za priznanje arbitražne odluke je na strani protivnika predlagača.

Kako navedeni Zakon o arbitraži, kao razlog za odbijanje priznanja strane sudske odluke ne predviđa odsustvo reciprociteta, to je pravilno stanovište prvostepenog suda da prema odredbama čl. 64-68. Zakona o arbitraži, kojima se reguliše postupak priznanja stranih arbitražnih odluka, odsustvo reciprciteta nije navedeno kao jedna od smetnji za priznanje strane arbitražne odluke. Stoga recipro-citet više nije zakonski uslov za priznanje niti je odsustvo reciprociteta zakonski razlog za odbijanje priznanja strane arbitražne odluke.

(Viši trgovinski sud, Pž. 951/08 od 20.03.2009. godine)

110077.. Kada je protivnik predlagača čije je sedište u Republici Srbiji u stečaju tada postoji isključiva

nadležnost domaćeg suda zbog čega nema mesta priznanju strane sudske odluke koja se odnosi na njega kao dužnika.

(Viši trgovinski sd, Pž. 805/06)

110088.. Prinudno izvršenje odluke stranog suda može se odrediti i sprovesti ako odluka ispunjava zako-

nom propisane uslove za priznanje o čemu, kao prethodnom pitanju, u postupku za njeno prinudno izvršenje odlučuje izvršni, a ne okružni sud. Kad se stranka u sporu nije koristila pravom da raspra-vlja pred inostranim sudom, već se u tom postupku držala pasivno i nije iskoristila sva raspoloživa pravna sredstva radi otklanjanja nepravilnosti u postupku pred državom odluke, ne može zbog toga zahtevati odbijanje priznanja strane sudske odluke s pozivom na javni poredak zemlje priznanja.

(Vrhovni sud Srbije, Gž. 9/04 od 18.03.2004. godine)

110099.. Kada se traži izvršenje strane sudske odluke kod našeg suda, sud će prethodno, sa pravnim dej-

stvom za taj postupak odlučiti o priznanju strane odluke. (Okružni sud u Kragujevcu, Gž. 470/90)

111100.. Izvod iz matične knjige inostranog organa, koji sadrži konstataciju o razvodu braka, ne predsta-

vlja stranu sudsku odluku za priznanje od strane načeg suda. (Vrhovni sud Srbije, Gž. 285/85)

111111.. Uzajamnost kao uslov za priznavanje strane sudske odluke u sm. čl. 92. st. 1. i 3. Zakona o reše-

vanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u određenim odnosima, pretpostavlja se dok se ne dokaže suprotno. Znači za priznanje strane sudske odluke po odnosnom propisu traži se faktička uzajamnost koja se zasniva neposredno putem sudske prakse i za koju je dovoljno da jedna država priznaje odluke druge države i da sudovi te države nisu odbijali priznanje odluke njenih sudova.

(Savezni sud, Gzs. 14/85)


- 33 -

111122.. Ako nije doneto rešenje iz čl. 101. st. 3. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih

zemalja u određenim odnosima o priznanju strane sudske odluke odnosno arbitražne odluke, može kao prethodnom pitanju rešavati sud i u postupku njenog prinudnog izvršenja. Protiv rešenja o izvr-šenju donetog u tom postupku, dužnik može izjaviti jedino prigovor. Pri tome se kao razlog koji sprečava izvršenje smatra i nepostojanje pretpostavki za priznanje strane sudske odluke.

(Zaključak sa savetovanja Saveznog suda sa Vrhovnim sudovima, od 13.06.1984. godine)

PRENOS I PRELAZ POTRAŽIVANJA ILI

OBAVEZE (Član 23. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

111133.. Ako odgovarajućom ispravom dokaže da je potraživanje na njega preneto ili na drugi na-

čin prešlo, izvršenje se može odrediti i na predlog i u korist lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao izvršni poverilac.

Iz obrazloženja: Izuzetak od pravila da se izvršenje određuje na predlog i u korist lica koje je u izvršnoj ispravi

označeno kao izvršni poverilac napravljen je odredbom člana 37. Zakona o izvršnom postupku. Tako se izvršenje može odrediti i na predlog i u korist lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao izvr-šni poverilac, ako ono odgovarajućom ispravom dokaže da je potraživanje na njega preneto ili na drugi način prešlo.

U konkretnom postupku, izvršni poverilac je navedenim ugovorom o prenosu potraživanja, ove-renom od strane opštinskog suda, dokazao da je potraživanje iz izvršne isprave na njega preneto, pa je ožalbenim rešenjem pravilno određeno izvršenje na njegov predlog i u njegovu korist.

U prisustvu ove odredbe, odredba člana 438. Zakona o obligacionim odnosima (o obavezi ustu-paoca potraživanja da obavesti dužnika o izvršenom ustupanju) ne primenjuje se u ovom postupku - u kome se prinudno izvršavaju obaveze iz izvršne isprave.

Zbog toga se neosnovano navodima u žalbi pobija pravilnost ožalbenog rešenja. (Iz Rešenja Višeg suda u Beogradu, Gž. 11485/2010 od 18.05.2011. godine)

111144.. Izvršenje je dozvoljeno isključivo u korist izvršnog poverioca (član 37. Zakona o izvršnom

postupku), pa sud ne može dozvoliti izvršenje u korist trećeg lica - poveriočevog punomoćnika. Punomoćnik se može ovlastiti da izvrši naplatu potraživanju u sudskom izvršnom postupku, ali ne u svoju korist.


- 34 -

Iz obrazloženja: Izvršni poverilac je predložio izvršenje na osnovu izvršne isprave, istovremeno predlažući da se

iznos zaplenjen sa računa izvršnog dužnika prenese na račun punomoćnika izvršnog poverioca. Uz predlog za izvršenje priloženo je punomoćje, kojim je punomoćnik izvršnog poverioca ovlašćen da izvrši naplatu na predložen način.

U takvoj situaciji valjalo je ovakav predlog odbiti, jer je podnetim predlogom izvršni poverilac predložio izvršenje u korist trećeg lica tj. svog punomoćnika. Pri tome nije dostavljena javna ili po zakonu overena isprava o prenosu ili prelazu potraživanja odn. odgovarajuća odluka sudskog ili upravnog organa.

Punomoćje na koje se izvršni poverilac poziva, bez obzira na to što je overeno od strane javnog be-ležnika strane države u kojoj se nalazi izvršni poverilac, nema snagu dokumenta koji se zahteva u smislu člana 37. Zakona o izvršnom postupku. Navedenom odredbom zahteva se isprava sa specifičnim karak-teristikama koje su jasno određene, a na osnovu kojih se pouzdano može utvrditi prelaz ili prenos potra-živanja izvršnog poverioca na treće lice. Davanje ovlašćenja da se naplata u konkretnoj pravnoj stvari iz-vrši na način kako je to izvršni poverilac tražio nema uticaja, jer se na taj način ne vrši prelaz ili prenos potraživanja. Nema dokaza da je između izvršnog poverioca i njegovog punomoćnika zaključen ugovor kojim je preneto predmetno potraživanje, niti je takav overen po zakonu. Pošto je izvršenje moguće is-ključivo u korist izvršnog poverioca, sem izuzetka iz člana 37. Zakona o izvršnom postupku a kako nisu ispunjeni uslovi iz navedene odredbe, pobijana odluka je zahvaćena bitnom povredom odredaba parnič-nog postupka iz člana 361. stav 1. Zakona o parničnom postupku - u konkretnom slučaju prvostepeni sud je dozvolio izvršenje, iako nisu bili ispunjeni zakonski uslovi.

Punomoćjem se može ovlastiti punomoćnik da izvrši naplatu potraživanja, ali ne u svoju korist u sudskom izvršnom postupku, imajući u vidu navedena ograničenja.


111155.. U smislu člana 37. Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP), izvršenje se može odrediti na pred-

log i u korist lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao izvršni poverilac, ako ono javnom ili po zakonu overenom ispravom dokaže da je potraživanje na njega preneto ili je na njega na drugi način prešlo, a ako to nije moguće prenos ili prelaz potraživanja dokazuje se pravosnažnom, odnosno ko-načnom odlukom donesenom u parničnom, odnosno upravnom ili prekršajnom postupku. Stav 2. istog člana shodno se primenjuje i u slučaju izvršenja protiv lica koje u izvršnoj ispravi nije označe-no kao izvršni dužnik. Navedeno je, međutim, prema izričito citiranoj odredbi, moguće samo u slu-čaju izvršenja po osnovu izvršne isprave, a što u konkretnoj situaciji nije slučaj, jer je predloženo iz-vršenje na osnovu verodostojne isprave, u kom postupku nije predviđena primena člana 37. ZIP.

(Rešenje Privrednog apelacionog suda, Iž. 818/2010(2) od 4.03.2010. godine)

111166.. Rešenjem pod brojem kao u izreci odbijen je prigovor izvršnog dužnika protiv rešenja o izvrše-

nju istog suda III-Iv-77/09 od 6.5.2009. godine. U obrazloženju je navedeno da je predlogom za iz-vršenje traženo sprovođenje skraćenog izvršnog postupka, te da je izvršni poverilac podneo overenu fotokopiju menice kao verodostojne isprave, a koja menica sadrži sve elemente iz kojih nesumnjivo proizlazi postojanje i iznos poveriočevog potraživanja. Stoga je prvostepeni sud našao da nema raz-loga iz kojih bi se prigovor izvršnog dužnika protiv rešenja o izvršenju usvojio, odnosno nema nedo-stataka koji bi ukazivali na osnovanost istog.


- 35 -

Blagovremenom žalbom izvršni dužnik je osporio donetu odluku. Viši trgovinski sud je ispitao pobijanu odluku u granicama žalbenih navoda i razloga i izvršio uvid u spis.

Žalba je osnovana. U prvostepenom postupku, povodom prigovora izvršnog dužnika, prvostepeni sud je doneo ne-

pravilnu odluku koja se zasniva na nepravilnoj primeni člana 253. Zakona o izvršnom postupku (da-lje: ZIP). Naime, prvostepeni sud je, odlučujući o prigovoru izvršnog dužnika protiv rešenja o izvr-šenju, pogrešno našao da je isto rešenje doneto na osnovu uredne verodostojne isprave i u tom smi-slu je prigovor odbijen, pri čemu je istaknuto da overena kopija menice ima svojstvo verodostojne is-prave.

Prema članu 256. ZIP menica je verodostojna isprava na osnovu koje se može tražiti izvršenje u skraćenom postupku. Prema članu 49. ZIP verodostojna isprava se ima podneti uz predlog za izvrše-nje u originalu ili overenoj kopiji. Pod overenom kopijom se podrazumeva isprava koja je overena od strane suda ili drugog organa koji je ovlašćen za overu. Pod overenom kopijom se ne može podra-zumevati overa izvršena od strane izvršnog poverioca.

U konkretnom slučaju izvršni poverilac je dostavio ispravu - menicu i nalog za naplatu koji nisu overeni od suda ili drugog ovlašćenog državnog organa. Ove isprave nemaju svojstvo verodostojne isprave kako to nalažu navedene zakonske odredbe, i u tom smislu je istaknuta žalba osnovana, od-nosno odluka prvostepenog suda u vezi prigovora izvršnog dužnika nije pravilna i na zakonu zasno-vana.


111177.. Ovlašćenje advokata na osnovu opšteg punomoćja u smislu člana 89. Zakona o parničnom po-

stupku ne podrazumeva mogućnost da advokat u ime stranke traži izvršenje dosuđenih troškova po-stupka prenosom sredstava sa računa izvršnog dužnika na račun punomoćnika.

Ovlašćenje koje advokat ima na osnovu opšteg punomoćja u smislu odredaba člana 89. Zakona o parničnom postupku (koji se shodno članu 27. Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP) primenjuje u postupku izvršenja) da može da podnese predlog za izvršenje ili za obezbeđenje ili da preduzima potrebne radnje u postupku povodom takvog zahteva, ne podrazumeva i njegovo ovlašćenje da u ime stranke predlaže izvršenje prenosom sredstava sa računa izvršnog dužnika na svoj lični račun. Ni specijalno punomoćje koje je primljeno ne ovlašćuje advokata na takvo postupanje.

Pravilno ocenjuje prvostepeni sud, takođe, da nisu dostavljeni dokazi u smislu člana 37. ZIP, ko-ji bi dokazivali da je došlo do promene poverioca u periodu posle donošenja izvršne isprave. Napro-tiv, u samom predlogu je i dalje kao izvršni poverilac označen tuženi iz izvršne isprave koji je pove-rilac iznosa po osnovu troškova postupka po istoj, a samo je traženo određivanje izvršenja prenosom sredstava sa računa izvršnog dužnika na račun punomoćnika izvršnog poverioca.

Iz navedenih razloga, to pravilno nalazi prvostepeni sud da se nisu stekli uslovi za određivanje predloženog izvršenja kojim je traženo da se sredstva sa računa izvršnog dužnika prenesu na lični ra-čun punomoćnika izvršnog poverioca, a ne na sam račun izvršnog poverioca u smislu člana 198. ZIP.

(Rešenje Višeg trgovinskog suda, Iž. 2100/2009 (1) od 13 08.2009. godine)

111188.. Izvršenje se određuje na predlog i u korist lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao izvršni

poverilac, ako ono javnom ili po Zakonu overenom ispravom dokaže da je potraživanje na njega pre-neseno ili da je na njega na drugi način prešlo, a ako to nije moguće prenos ili prelaz potraživanja


- 36 -

dokazuje se pravnosnažnom, odnosno konačnom odlukom donesenom u parničnom, odnosno uprav-nom i prekršajnom postupku, što se primenjuje i u slučaju izvršenja protiv lica koje u izvršnoj ispra-vi nije označeno kao dužnik.

(Rešenje Okružnog suda u Nišu, Gž. 308/09 od 27.01.2009. godine)

111199.. Ako se preneto potraživanje izvršnog dužnika prema njegovim dužnicima ne zasniva na izvršnoj

ispravi, onda izvršni poverilac ne može tražiti prinudnu naplatu prenetog potraživanja, već može pod-neti tužbu, dokazujući svoju aktivnu legitimaciju pravnosnažnim rešenjem o prenesu potraživanja.


112200.. Neosnovano je isticanje u žalbi, da obaveza iz izvršne isprave koja je glasila na pok. M. M. iz S,

nije prešla na izvršnog dužnika, iz razloga što se uvidom u spise predmeta istog suda P. br. 217/05 pouzdano zaključuje da je P. R. preko svog punomoćnika, u toku postupka, u tom predmetu obave-stila sud da je u toku parnice tuženi umro i da je ona jedini naslednik iza tuženika, pok. M., pa kako je u toku parnice postupak preuzela, nesumnjivo je da se na nju odnosi obaveza iz izvršne isprave, iako izvršna isprava glasi na njenog pravnog prethodnika, tako da nisu osnovani navodi iz žalbe da nisu ispunjeni uslovi za prelaz obaveze iz čl. 37. ZIP-u. Stoga nema sumnje da je izvršni dužnik P. R. kao jedini naslednik pok. M. M. u obavezi da izvrši činidbu iz označene izvršne isprave.

(Rešenje Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1559/06 od 2.11.2006. godine)

112211.. Kada je putem preuzimanja duga obaveza iz izvršne isprave prešla sa dužnika na treće lice, na

šta je pristao poverilac, tada je izvršenje prema dužniku postalo nedopušteno. (Viši privredni sud, Pž. 6516/00)

112222.. Kada je prema istoj izvršnoj ispravi jedan dužnik u obavezi da preda drugom dužniku određeni

stan na korišćenje, a ovaj potom preda isti stan na korišćenje poveriocu i izda mu odgovarajuću is-pravu radi zaključenja ugovora o korišćenju stana, izdavanjem ovakve isprave poveriocu ovaj dužnik istovremeno prenosi svoje potraživanje za predaju stana na korišćenje prema drugom dužniku iz iz-vršne isprave, te je poverilac ovlašćen da traži predaju stana od drugog dužnika.

(Okružni sud u Kraljevu, Gž.30/92 od 10.02.1992. godine)

112233.. Izvršenje se može sprovesti i protiv dužnika koji nije naveden u izvršnoj ispravi ako je poverilac uz

predlog za izvršenje priložio i dokaz o pravnom sledbeništvu iz registarskog uloška privrednog suda. (Viši privredni sud, Pž. 2176)

112244.. Izvršenje se može dozvoliti i protiv drugog lica, a ne protiv onoga na koje glasi izvršni naslov u

slučaju ako se izvodom iz registra dokaže pravni kontinuitet izvršenika. (Vrhovni privredni sud u Beogradu, Sl. 830/71)


- 37 -

112255.. Izvršenje se može dozvoliti i protiv onog lica koje u izvršnom naslovu (izvršnoj ispravi) nije

označeno kao obveznik samo ako tražilac izvršenja (poverilac) dokaže da je u izvršnom naslovu utvrđena obaveza prešla na ono lice koje je u izvršnom predlogu označeno kao izvršenik (dužnik).

(Viši privredni sud u Novom Sadu, Sl. 567/64)

USLOVNA I UZAJAMNA OBAVEZA


112266.. Sudsko poravnanje je izvršno i ima svojstvo izvršne isprave ako je potraživanje po poravnanju

dospelo, a ako je dospelost potraživanja uslovljena, dokazivanje da je uslov nastupio se vrši na način propisan članom 38. Zakona o izvršnom postupku: javnom ili po zakonu overenom ispravom. Ukoli-ko poverilac nije u mogućnosti da na ovaj način dokaže nastupanje uslova, dužan je dostaviti pravo-snažnu odluku donetu u parničnom postupku (ili konačnu odluku donetu u upravnom postupku, od-nosno pravosnažnu odluku donetu u prekršajnom postupku).

Prema povratnici u spisima proizlazi da je izvršni dužnik rešenje primio 6.8.2009. godine, a da nema dokaza da je saglasno članu 53. Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP) uz rešenje primio predlog za izvršenje sa svim prilozima, uključujući i izvršnu ispravu na osnovu koje je određeno iz-vršenje. Na taj način izvršni dužnik je onemogućen da se izjasni u ovoj pravnoj stvari, a posebno da se izjasni u pogledu uslova za predloženo izvršenje, imajući u vidu da je izvršna isprava na osnovu koje se određuje izvršenje sudsko poravnanje koje je saglasno članu 33. ZIP izvršno ako je potraži-vanje dospelo, odnosno koje je prema sadržini samog poravnanja uslovljeno zakašnjenjem u isplati pojedinih rata po međusobno zaključenom ugovoru poverioca i dužnika, a saglasno članu 38. ZIP predviđeno je na koji način se nastupanje uslova dokazuje.


112277.. Odredbom člana 38. st. 1. ZIP, propisano je da izvršenje koje zavisi od prethodnog ispunjenja

neke obaveze izvršnog poverioca ili od nastupanja nekog uslova, određuje se ako izvršni poveri-lac javnom ili po zakonu overenom ispravom dokaže da je obavezu ispunio, odnosno da je uslov nastupio.

Prema izvršnoj ispravi pravo je izvršnog poverioca i istovremeno obaveza da postavi betonske stubove, a pravo je i istovremeno obaveza izvršnog dužnika da postavi žičanu ogradu. Prema predlo-gu izvršnog poverioca ista je onemogućena u postavljanju betonskih stubova od strane izvršnog du-žnika. Kako je prema izvršnoj ispravi, izvršni dužnik dužan da trpi preduzimanje određene radnje od strane izvršnog poverioca, odnosno odnosno postavljanje betonskih stubova po poravnanju koje za-ključeno između njih, to se u slučaju ponašanja izvršnog dužnika protivno izvršnoj ispravi, ukoliko onemogućava izvršnog poverioca u postavljanju betonskih stubova u odnosu na tu radnju, izvršenje se sprovodi u sm. čl. 218. u vezi čl. 217. i čl. 45. ZIP. Radnja koju izvršni dužnik treba da izvrši pre-


- 38 -

ma poravnanju koje predstavlja izvršnu ispravu, je radnja koju može izvršiti i drugo lice, tj. drugo lice može postaviti žičanu ogradu. Odredbom iz stava 2., da u predlogu za izvršenje, izvršni poverilac može predložiti da sud rešenjem naloži izvršnom dužniku da unapred položi kod suda određeni iznos potreban za podmirenje troškova koji će nastati obavljanjem radnje od strane drugog lica ili izvršnog poverioca.

U sm. citirane odredbe čl. 216. st. 1. ZIP, u predlogu za izvršenje, izvršni poverilac može tražiti da sud obaveže izvršnog dužnika da obavi određeni posao (radnje) koji je utvrđen obavezom iz izvr-šne isprave, a ukoliko izvršni dužnik to ne učini izvršni poverilac će u tom predlogu predložiti da ga sud ovlasti da na trošak izvršnog dužnika obavi poslove preko drugog lica ili da ih obavi sam. U predlogu za izvršenje, izvršni poverilac može predložiti da sud istim rešenjem naloži izvršnom du-žniku da unapred položi iznos koji je potreban za podmirenje troškova koji će nastati izvršenjem rad-nje od strane drugog lica ili izvršnog poverioca.

U predlogu za izvršenje, a samim tim i u rešenju o izvršenju nije navedeno da li će se izvršenje radnje koju treba da učini izvršni dužnik postavljanjem žičane ograde, a koju može izvršiti i drugo li-ce, sprovesti na način propisan odredbom čl. 216. st. 1. ZIP.

(Okružni sud u Požarevcu, Gž. br. 1685/08, od 12.11.2008. godine)

112288.. Kada je dozvoljeno izvršenje po predlogu izvršnog poverioca radi naplate novčanog potraživanja

popisom i prodajom pokretnih stvari dužnika, tada su neosnovani navodi u žalbi izvršnog dužnika da on ima mnogo veće potraživanje prema poveriocu i da je u toku izvršni postupak, pa ne postoje uslovi za sprečavanje izvršenja, s obzirom da izvršenje po predlogu izvršnog poverioca prema izvršnom dužniku nije uslovljeno prethodnim ispunjenjem obaveze izvršnog poverioca prema izvršnom dužnika.


112299.. Prvostepeni sud je pogrešno svoju odluku o odbijanju prigovora dužnika obrazložio time da po-

traživanja dužnika i poverioca nisu istovrsna, te da se nisu stekli uslovi za prebijanje potraživanja iz čl. 336. ZOO. Međutim, kad se radi o izvršenju uzajamnih istovrsnih obaveza stvar je trebalo raspra-viti primenom čl. 23. st. 3. ZIP-a. Kod tzv. uzajamnih obaveza dužnik može uskratiti izvršenje svoje obaveze dok poverilac prema njemu ne ispuni obavezu.

(Okružni sud u Subotici, Gž. 284/91)

113300.. Ako ispunjenje obaveza tuženika zavisi od prethodnog ispunjenja obaveza tužioca, onda se deli-

mičnom presudom ne može odlučiti samo o obavezi tuženika, a da se istovremeno ne odluči o oba-vezi tužoca koja je u sm. čl. 23. ZIP-a, uslov za ispunjenje obaveze tuženika.

Kod tzv. uzajamne obaveze dužnik može uskratiti uspunjenje obaveze, a u slučaju kad je već od-ređeno izvršenje, sve dok poverilac prema njemu ne ispuni obavezu ili podnese dokaz da je obezbe-dio ispunjenje svoje obaveze.


113311.. Po pravnim pravilima izvršnog postupka ne može se dozvoliti izvršenje radi realizacije zahteva

tražioca izvršenja ako on nije ispunio prethodnu činidbu na koju je obavezan. Međutim, kad je oba-


- 39 -

vezan na istovremenu činidbu - protivčinidbu, izvršenje se može dozvoliti, ali se ne može sprovesti dok tražilac izvršenja ne ispuni svoju protivčinidbu.

(Vrhovni privredni sud u Beogradu, sl. 723/68)

113322.. Kad je po izvršnom naslovu izvršenik dužan da izvrši činidbu u istom roku kad i tražilac izvrše-

nja svoju protivčinidbu, izvršenje se može dozvoliti, ali ne sme sprovesti pre nego što tražilac izvrše-nja dokaže da je izvršio protivčinidbu, odnosno pre nego što se obezbedi njeno izvršenje. Sud koji dozvoljava izvršenje, dužan je da u dozvoli izvršenja uslovi sprovođenje izvršenja ispunjenjem, od-nosno obezbeđenjem ispunjenja protivčinidbe, a naročito u slučaju kad on ne provodi izvršenje.

(Vrhovni privredni sud u Beogradu, Sl. 648/67)

ALTERNATIVNA OBAVEZA PO IZBORU

IZVRŠNOG DUŽNIKA (Član 25. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

113333.. Kod alternativnog ovlašćenja pravo izbora da izvrši obavezu iz zahteva ili iz alternativnog ovla-

šćenja ima samo tuženi i samo u fazi dobrovoljnog izvršenja. Nisu osnovani takođe žalbeni navodi da prvostepeni sud nije mogao obavezati tuženog na isplatu

opredeljenog iznosa na ime vrednosti stvari i da je sud morao imati u vidu da je navedeni iznos pre-visoko opredeljen, jer se ne radi o delu tužbenog zahteva po kome sud odlučuje i tuženog obavezuje, već se radi o alternativnom ovlašćenju tuženog u smislu člana 332. Zakona o parničnom postupku, u kom slučaju se tuženom samo u formi alternativnog ovlašćenja omogućava da se oslobodi svoje oba-veze nenovčanog karaktera isplatom opredeljenog novčanog iznosa, a isto ne predstavlja i obavezu, već samo njegovo pravo i mogućnost. Upravo iz navedenih razloga i visinu opredeljenog iznosa iz alternativnog ovlašćenja sud ne kontroliše i ne može uticati na istu. Stoga samom tuženom u kon-kretnoj situaciji postojanja alternativnog ovlašćenja preostaje mogućnost da ispuni obavezu iz tužbe-nog zahteva i preda navedene pokretne stvari koje su vlasništvo tužioca, tužiocu kao vlasniku, ili da se opredeli za korišćenje alternativnog ovlašćenja i da umesto toga isplati opredeljeni iznos alterna-tivnog ovlašćenja. Tu vrstu izbora u slučaju postojanja alternativnog ovlašćenja može izvršiti samo tuženi u fazi dobrovoljnog izvršenja sudske odluke. U slučaju pokretanja postupka prinudnog izvrše-nja isto će biti sprovedeno samo u pogledu odluke o tužbenom zahtevu u odnosu na obavezu tuženog usmerenu na vraćanje pokretnih stvari, a ne i u delu koji predstavlja alternativno ovlašćenje, odnosno mogućnost tuženog na oslobađanje obaveze predaje isplatom opredeljenog iznosa. Iz navedenih raz-loga žalbeni navodi tuženog u pogledu alternativnog ovlašćenja nisu osnovani.

(Presuda Privrednog apelacionog suda, Pž. 4310/2010 od 16. 06. 2010. godine)

113344.. Sud samo unosi u izreku presude alternativno ovlašćenje dato tuženom u smislu odredaba člana 190.

stav 2. Zakona o parničnom postupku, ne ispitujući u postupku opravdanost opredeljene visine istog.


- 40 -

Nisu osnovani žalbeni navodi da je, pri donošenju pobijane odluke u stavu II, sud pogrešno pri-menio pravo, jer je u II stavu pobijane presude samo uneto alternativno ovlašćenje koje je tužilac dao tuženom i prema kome se on svoje obaveze isporuke označene količine pokretnih stvari, odno-sno merkantilnog kukuruza i merkantilne pšenice, može osloboditi isplatom iznosa od 27.274.954,36 dinara, sa kamatom po stopi prema Zakonu o visini stope zatezne kamate obračunate od dana dono-šenja presude do isplate. Navedeno alternativno ovlašćenje tužilac je dao tuženom u smislu člana 190. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP), i stoga je na tuženom izbor da li će izvršiti svoju obavezu koja je utvrđena stavom I presude, ili će se opredeliti za plaćanje iznosa navedenog u alter-nativnom ovlašćenju. Kako se radi o alternativnom ovlašćenju koje je dato tuženom i čijom isplatom se može osloboditi obaveze predviđene stavom I izreke, a ne o delu tužbenog zahteva, to je pravilno prvostepeni sud samo uneo u presudu navedeno alternativno ovlašćenje u smislu odredaba člana 190. stav 2. ZPP, ne ispitujući opravdanost opredeljene visine istog. Naime, sud nije dužan da utvrđuje da li opredeljeni iznos iz alternativnog ovlašćenja odgovara vrednosti pokretnih stvari na čiju predaju je tuženi obavezan odlukom suda o osnovanosti tužbenog zahteva.

(Presuda Višeg trgovinskog suda, Pž. 6555/2009(2) od 17.09.2009. godine)

113355.. Pravo izbora kod alternativnih obaveza pripada dužniku u toku paricionog roka.

(Okružni sud u Nišu, Gž. 615/08)

113366.. Tužilac ima pravni interes da redovnom tužbom traži ispunjenje postavljenog nenovčanog zahte-

va uz alternativno ovlašćenje, kojim se tuženom daje mogućnost da se oslobodi od obaveza davanja stvari ako plati iznos koji je tužilac označio, bez obzira što je uz tužbu kao priloge dostavio račun, koji predstavlja verodostojnu ispravu, kao dokaz o načinu formiranja visine alternativnog ovlašćenja.

(Rešenje Višeg trgovinskog suda, Pž. 4306/07 od 31.05.2007. godine)

113377.. Postavljanje alternativnog zahteva je moguća samo u slučajevima kada postoji alternativna oba-

veza tuženog po pravilima materijalnog prava. Kada je tužilja tražila predaju suposeda stvari nije istovremeno mogla tražiti isplatu polovine njene vrednosti, jer to u suštini predstavlja zahtev za na-knadu štete koji se ne može alternativno postaviti. Takav zahtev se ne može postaviti ni u slučaju ne-mogućnosti predaje stvari, jer se u takvom slučaju vrši procena stvari i isplata protivvrednosti u sm. čl. 214. ZIP.

(Vrhovni sud Vojvodine, Rev. 314/80)

113388.. Pravom na izbor činidbe izvršenik se može koristiti pošto je izvršenje otpočelo sve dok poveri-

lac, tražilac izvršenja, delimično ili potpuno primi činidbu koju je izabrao u svom predlogu. (Vrhovni privredni sud u Beogradu, Sl. 3136/70)

113399.. Kad je izvršnim naslovom izvršenik obavezan na dve činidbe alternativno pripada mu pravo

izbora koju će od alternativno određenih činidbi izvršiti. Ovo pravo pripada izvršeniku do isteka


- 41 -

paricionog roka, kad zbog njegove docnje pravo izbora prelazi na tražioca izvršenja. Međutim, izvršenikse može poslužiti pravom izbora i izjaviti da želi da izvrši drugu od alternativno određe-nih činidbi sve dok tražilac izvršenja potpuno ili delimično ne primi činidbu koju je izabrao u svom predlogu za dozvolu izvršenja. Za korišćenje ovim pravom potrebno je da izvršenik odmah i izvrši činidbu koju je naknadno izabrao, a nije dovoljno da se samo izjasni o svom izboru.

(Vrhovni privredni sud u Beogradu, Sl. 1389/68)

FAKULTATIVNA OVLAŠĆENJA IZVRŠNOG

DUŽNIKA (Član 26. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

114400.. Alternativna obligacija se ispunjava izvršenjem jedne od više dugovanih radnji, odnosno preda-

jom jedne od više dugovanih stvari. Kojim će se predmetom ispuniti alternativna obligacija zavisi od prethodno izvršenog izbora, koji ako ništa drugo nije predviđeno pripada dužniku. Sve dok se ne iz-vrši izbor odgovarajućom izjavom volje, strana koja ima pravo izbora može da menja svoju odluku o izboru, tj. da odustane od prvobitno nameravanog izvršenja i da izabere drugi predmet ispunjenja, ali od momenta kada izvrši izbor odgovarajućom izjavom volje, ta izjava se kao neopoziva više ne mo-že manjati. Alternativna obaveza mora da je ugovorena između parničnih stranaka, jer ako nije za-snovana ugovorom, sud ne može dosuditi tužiocu kupcu robe, njenu protivvrednost, već samo ispo-ruku koja je bila predmet kupoprodaje.

(Rešenje Višeg trgovinskog suda, Pž.1184/06 od 03. 11. 2006. godine)

114411.. Dužnik se može u izvršnom postupku koristiti fakultativnim ovlašćenjem dosuđenim u izvršnoj

ispravi samo do podnošenja predloga za izvršenje. Podnošenjem predloga za izvršenje poverilac mo-že da zahteva samo predaju stvari navedene u izvršnoj ispravi, ali ne i novčani iznos određen fakul-tativnim ovlašćenjem.


PODNESCI (Član 28. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

114422.. Odluku o zahtevu za određivanje privremene mere sud može doneti i bez održavanja ročišta.



- 42 -

114433.. Prema pravnim pravilima izvršnog postupka po predlogu za izdavanje privremene naredbe sud

nije dužan da u svakom slučaju održava ročište radi saslušanja protivnika predlagača, već samo kada je potrebno da se razjasne činjenice od kojih zavisi osnovanost privremene naredbe.


DOSTAVLJANJE IZVRŠNOM DUŽNIKU (Član 29. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

114444.. Zakonito je dostavljanje parničnoj stranci, preduzetniku, vlasniku radnje registrovane za obavlja-

nje privredne delatnosti, preko poslovođe radnje koji je upisan kod Agencije za privredne registre sa ovlašćenjima da zastupa radnju na osnovu Zakona o privatnim preduzetnicima.

U postupku donošenja pobijane presude nije bilo bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. Zakona o parničnom postupku, na koje ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, a ne-ma ni bitne povrede na koju se žalbom tužene ukazuje, a odnosi se na član 361. stav 2. tačka 7) na-vedenog zakona. Iz dokaza u spisima proizlazi da je tuženoj, kao preduzetniku koji je registrovan za obavljanje privredne delatnosti, dostava poziva izvršena preko poslovođe koji je upisan kod Agenci-je za privredne registre sa ovlašćenjima predviđenim Zakonom o privatnim preduzetnicima (dalje: Zakon). Iz toga proizlazi da je poziv za ročište za glavnu raspravu dostavljen na zakonit način, jer ovlašćenje poslovođe radnje upisanog u registar da zastupa radnju (pa i da primi pismeno) proizlazi iz člana 25. stav 2. Zakona.

(Rešenje Privrednog apelacionog suda, Pž. 1018/2010 od 24.02.2010. godine)

114455.. Sud će odbaciti prigovor dužnika na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave ukoliko

je podnet po proteku roka od 8 dana od izvršene dostave. Dostava pravnom licu - preduzeću se smatra urednom ako je rešenje uručeno zaposlenom radni-

ku u prostorijama dužnika. (Viši privredni sud, Pž. 9586/98)

VRAĆANJE U PREĐAŠNJE STANJE I

VEŠTAČENJE (Član 30. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

114466.. Izrekom pobijanog rešenja predlog za vraćanje u pređašnje stanje odbačen je kao neuredan, a u

obrazloženju navedenog rešenja se navodi zbog čega prvostepeni sud ocenjuje priložene pisane do-


- 43 -

kaze kao nepotpune, što bi ukazivalo da nalazi da predlog nije osnovan. To ovo rešenje čini protiv-rečnim i nejasnim.

Prema članu 115. stav 2. Zakona o parničnom postupku predlog za vraćanje u pređašnje stanje koji nije zasnovan na opšte poznatim činjenicama, a uz koji stranka nije podnela i nije predložila od-govarajuće dokaze, sud odbacuje kao neuredan. Iz navedene odredbe proizlazi da je neuredan onaj predlog za vraćanje u pređašnje stanje uz koji nije niti priložen, niti je u predlogu predložen bilo koji dokaz, a ne zasniva se na opšte poznatim činjenicama. Razumljivo da u navedenoj situaciji dokazi ne mogu biti cenjeni, jer niti su priloženi, niti su predloženi. Predlog uz koji su podneti dokazi nije neu-redan. Ako dokazi prema oceni suda nisu verodostojni i nisu potpuni, odnosno ne dokazuju činjenicu od koje zavisi ocena opravdanosti razloga za propuštanje parnične radnje, to je razlog za odbijanje predloga za vraćanje u pređašnje stanje, a ne za njegovo odbacivanje.

U konkretnom slučaju tužilac je uz predlog za vraćanje u pređašnje stanje priložio dva pisana dokaza, predložio je i saslušanje svedoka, pa je pogrešan zaključak prvostepenog suda da je ovaj predlog neuredan, jer u njemu nisu ni predloženi dokazi, odnosno jer uz njega nisu priloženi dokazi. Drugo je pitanje da li navedeni dokazi dokazuju činjenice o kojima je punomoćnik tužioca izneo tvrdnje, a tiču se opravdanosti razloga za propuštanje ročišta za glavnu raspravu.

(Rešenje Privrednog apelacionog suda, Pž. 3033/2010 od 13. 05. 2010. godine)

114477.. Rešenje o vraćanju u pređašnje stanje ima procesni karakter i njime se pravnosnažno ne završava

postupak. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 930/08)

114488.. Pri oceni blagovremenosti podnetog predloga za vraćanje u pređašnje stanje sud utvrđuje kada

su prestali razlozi izostanka navedeni u predlogu i da je protekao rok od 8 dana od njihovog prestan-ka do podnošenja predloga.


114499.. U postupku izvršenja dozvoljen je povraćaj u pređašnje stanje samo zbog propuštanja roka za

prigovor, a ne i za druge parnične radnje predviđene parničnim postupkom. (Viši privredni sud, Pž. 10749/97)

TROŠKOVI POSTUPKA


115500.. Pravilno je, takođe, prema nalaženju ovoga suda, prvostepeni sud, pri odmeravanju troškova i

odluci o istima, imao u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja u kojem je dug plaćen na dan podnoše-nja predloga, pa je pravilnom primenom odredaba čl. 149. i 150. Zakona o parničnom postupku do-


- 44 -

sudio samo nužne troškove koje je tužilac imao, pravilno ceneći da nije nužno da u istom danu po dve odvojene verodostojne isprave tužilac podnese dva odvojena predloga za izvršenje i time značaj-no, nepotrebno i neopravdano poveća troškove samog postupka, pa je, stoga, uz obrazloženje koje u potpunosti prihvata i ovaj sud, odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove.

(Presuda Privrednog apelacionog suda, Pž. 2496/2010(2) od 3.06.2010. godine)

115511.. Kada je izvršnom ispravom, na osnovu koje je podnet predlog za izvršenje, dosuđeno novčano

potraživanje, koje ima prirodu deljive obaveze, u korist više poverilaca prema čl. 412. st. 3. ZOO, potraživanje se među poveriocima deli na jednake delove, ako nije što drugo određeno i svaki pove-rilac može zahtevati samo svoj deo potraživanja. Kako priloženom izvršnom ispravom nije drugačije određeno, dakle, nije određena solidarnost na strani poverilaca u pogledu označenog novčanog po-traživanja, proizilazi da svako od označenih poverilaca ima pravo na jednaki deo dosuđenih parnič-nih troškova, te se stoga nisu stekli uslovi za određivanje izvršenja na način kako je označeno u sa-mom predlogu za izvršenje, obzirom da u predlogu nije izvršena podela označenog novčanog potra-živanja na jednake delove prema poveriocima.


115522.. Kad su u izvršnom postupku sporne činjenice od kojih zavisi odluka o troškovima postupka sud

će te činjenice utvrditi na osnovu raspravljanja. (Okružni sud u Valjevu, Gž. 979/06 od 6.06.2006. godine)

115533.. Odredbom čl. 43. st. 5. (sada čl. 34. st. 5) određeno je da je izvršni poverilac dužan da izvr-

šnom dužniku na njegov zahtev naknadi troškove izvršnog postupka koje mu je neosnovano pro-uzrokovao.

Prema stanju u spisima prvostepeni sud je usvojio žalbu izvršnog dužnika protiv rešenja o izvr-šenju, isto rešenje ukinuo, a izvršni postupak obustavio u celosti. Rešenje je potvrđeno od drugoste-penog suda. Izvršni dužnik je podneskom tražio naknadu troškova izvršnog postupka koje mu je iz-vršni poverilac neosnovano prouzrokovao i uz zahtev opredeljeno naveo troškove za koje traži na-knadu. Sud je usvojio zahtev za jedan deo, a u stavu I izreke, dok je u drugom stavu odbio zahtev za razliku između traženih i dosuđenih iznosa ukupnih troškova.

(Viši trgovinski sud u Beogradu, Iž. 2516/06 od 4.10.2005. godine)

115544.. Ako poverilac ne predujmi troškove izvršenja u roku koji mu odredi sud uz upozorenje da se iz-

vršenje neće sprovesti, postupak izvršenja treba obustaviti. (Okružni sud u Kragujevcu, Gž. 238/95 od 22.02.1995. godine)

115555.. Prema čl. 20. Zakona o advokaturi, advokat je dužan da na svaku ispravu ili podnesak koji je

sam sastavio, stavi svoj potpis i pečat. Zato nedostatak potpisa advokata ukazuje da advokat određe-


- 45 -

ni podnesak nije ni sastavio, pa izvršni poverilac nema pravo na troškove za sastav predloga za izvr-šenje na kome je otisnut pečat advokata, bez njegovog potpisa.

(Rešenje Višeg trgovinskog suda, Iž. 2078)

SADRŽINA I POVLAČENJE PREDLOGA ZA IZVRŠENJE (Član 35. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

115566.. Primenom načela formalnog legaliteta, izvršni sud je ovlašćen da ocenjuje usklađenost iz-

vršne isprave sa predlogom za izvršenje pa se rešenje o izvršenju ne može doneti ukoliko izvr-šni poverilac, naveden u predlogu za izvršenje, nije i poverilac po izvršnoj ispravi.

Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju, izvršni poverilac naveden u predlogu za izvršenje nije poverilac po izvr-

šnoj ispravi. Zbog toga, rešenje o izvršenju, koje je doneto na osnovu tog predloga za izvršenje, nije u skladu sa izvršnom ispravom - rešenjem, a kojim je, kao poverilac potraživanja, označeno drugo li-ce u odnosu na predlog za izvršenje.

Članom 49. Zakona o izvršnom postupku određena je sadržina predloga za izvršenje. U postupku izvršenja je, primenom načela formalnog legaliteta, sud ovlašćen da ocenjuje uskla-

đenost izvršne isprave sa predlogom za izvršenje, pa je, pazeći po službenoj dužnosti na bitne povre-de odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tač. 1., 2., 5., 7. i 9. Zakona o parničnom po-stupku, i na pravilnu primenu materijalnog prava - sud ocenio da je učinjena bitna povreda iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku i člana 49. Zakona o izvršnom postupku.

Iz tih razloga ožalbeno rešenje moralo je biti ukinuto i vraćeno prvostepenom sudu na ponovni postupak.


115577.. Prema stanju u spisima, izvršni poverilac je podneo predlog za izvršenje radi naplate svog nov-

čanog potraživanja, a po pravnosnažnoj i izvršnoj sudskoj odluci, predloženim sredstvom izvršenja - oduzimanjem i predajom stvari koje su bile predmet obaveze. Kako je predlog bio podnet Opštin-skom sudu u V., to se rešenjem od 17.12.2009. godine isti sud oglasio stvarno i mesno nenadležnim za postupanje po predlogu i spise predmeta dostavio Trgovinskom sudu u L. U daljem toku postup-ka, Privredni sud u L., zaključkom od 1.3.2010. godine, nalaže podnosiocu predloga da otkloni ne-dostatke u istom, tako što će predlog za izvršenje uskladiti sa presudom - pravosnažnom izvršnom is-pravom na osnovu koje se traži izvršenje, kako bi se po istom moglo postupati. Podneskom izvršnog poverioca od 9. marta 2010. godine on postupa po zahtevu suda, odnosno po zaključku od 1.3.2010. godine. Nalazeći da ni na navedeni način nisu otklonjeni svi propusti, odnosno da i po dostavljanju navedenog podneska predlog za izvršenje izvršnog poverioca Z. N. nije uredan, sud pobijanim reše-njem odbacuje isti. Prema stanovištu ovoga suda postupanje suda na navedeni način suprotno je od-


- 46 -

redbama Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP). Sud je morao odlučiti po predlogu za izvršenje koji mu je dostavljen na nadležnost, a nije mogao niti je imao ovlašćenja da odbacuje podneske izvr-šnog poverioca kao neuredne.

Podnesci kojima je postupljeno po zaključku suda moraju se ceniti tako što će se utvrditi da li se sa istima postupilo po zaključku u pogledu sadržine i da li su se otklonile sve nepravilnosti ko-je postoje, a potom koji je uticaj toga na sam inicijalni akt, jer sud mora odlučiti o predlogu za iz-vršenje, a ne o podnesku izvršnog poverioca. Iz navedenih razloga ukinuto je rešenje od 10.3.2010. godine, jer se u žalbi osnovano navodi da su pri donošenju istog učinjene apsolutno bitne povrede iz člana 361. stav 2. tačka 12) Zakona o parničnom postupku, a koji se na osnovu člana 27. ZIP shodno promenjuje i u postupku izvršenja, pa se spisi predmeta vraćaju prvostepe-nom sudu na ponovni postupak.


115588.. Izuzetak od pravila da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku

priloži punomoćje odnosi se samo na postupak izvršenja na osnovu izvršne isprave i samo na puno-moćnika izvršnog poverioca koji je stranku zastupao u postupku iz kojeg izvršna isprava potiče.

Pravilno je prvostepeni sud primenom člana 92. u vezi člana 365. Zakona o parničnom postupku odbacio prigovor izjavljen od neovlašćenog lica, odnosno od advokata koji uz prvu preduzetu radnju u postupku nije dostavio punomoćje, suprotno članu 92. stav 1. ovog zakona. Za svoju odluku je dao razloge koje ovaj sud prihvata.

Neosnovani su žalbeni navodi izvršnog dužnika kojima se ukazuje na drugačije stanovište Vr-hovnog suda Srbije. Navedeno stanovište odnosi se na postupak izvršenja na osnovu izvršne isprave, a ne verodostojne isprave, odnosno stranka u čije ime i za čiji račun je punomoćnik preduzeo radnju u postupku bez punomoćja ovu radnju može naknadno odobriti najdalje do donošenja odluke povo-dom radnje preduzete od lica koje svoje ovlašćenje za njeno preduzimanje nije dokazalo. U konkret-nom slučaju punomoćje za zastupanje izvršnog dužnika dostavljeno je tek uz žalbu koja je podneta prvostepenom sudu 19.10.2009. godine, nakon što je već doneta pobijana odluka kojom je konstato-vana posledica izjavljivanja prigovora od strane neovlašćenog lica.


115599.. Ako izvršni poverilac nije dostavio tačnu adresu izvršnog dužnika, nema uslova za primenu čla-

na 68. stav 2. Zakona o izvršnom postupku. Iz spisa proizilazi da je prvostepeni sud doneo rešenje kojim je usvojen predlog za izvršenje na

osnovu verodostojne isprave. U postupku izvršenja izvršni dužnik nije pronađen na adresi iz spisa, pa, s obzirom da je pismeno vraćeno sa naznakom da je isti nepoznat i odseljen, doneto je rešenje na predlog izvršnog poverioca, pa je postupak izvršenja odložen. Dalje iz spisa proizilazi da je od dana usvajanja rešenja o izvršenju proteklo više od godinu dana, a da poverilac nije dostavio tačnu adresu izvršnog dužnika i da je po tom osnovu već odlagano izvršenje. Prvostepeni sud je obustavio postu-pak pozivajući se na odredbu člana 68. stav 2. Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP). Takav za-ključak prvostepenog suda se ne može prihvatiti, s obzirom da je citiranom odredbom određeno da će sud na predlog poverioca odložiti izvršenje ako sprovođenje izvršenja nije otpočelo, a takođe je predviđeno da će se izvršenje obustaviti kada je izvršna isprava ukinuta, preinačena, poništena ili stavljena van snage, kao i kada je potvrda o izvršnosti pravnosnažne ukinuta. Iz navedenih odredaba


- 47 -

ZIP, čl. 51., 63. i 68. ne proizilazi da se izvršenje može obustaviti iz razloga koji su navedeni u ospo-renom rešenju, zbog čega su navodi žalbe izvršnog poverioca osnovani.

Na predlog izvršnog poverioca za odlaganje izvršenja do 25.07.2010 godine, sud je doneo reše-nje kojim je isti odbio kao neosnovan, nalazeći da je od dana usvajanja rešenja o izvršenju proteklo više od godinu dana, a da poverilac nije dostavio tačnu adresu izvršnog dužnika i da je po istom osnovu već odlagano izvršenje rešenja ovog suda. Obzirom da nije moguće sprovesti postupak izvr-šenja, prvostepeni sud je isti obustavio, pozivajući se na odredbu člana 68. stav 2. ZIP. Ovakav za-ključak prvostepenog suda za sada se ne može prihvatiti. Odredbom člana 63. ZIP određeno je da će sud, na predlog poverioca, odložiti izvršenje ako sprovođenje izvršenja nije otpočelo, a članom 66. ZIP predviđeno je da će se izvršenje odložiti za vreme koje je izvršni poverilac odredio.

Iz navedenih odredbi ne proizilazi da se izvršenje može obustaviti iz razloga koji su navedeni u osporenom rešenju, zbog čega su navodi žalbe izvršnog poverioca osnovani.


116600.. Uz predlog za izvršenje po izvršnoj odluci izvršni poverilac mora dostaviti i izvršnu ispravu sa

potvrdom izvršnosti, osim ako je istu doneo sud kome se predlog za izvršenje podnosi. Predlogom za dozvolu izvršenja izvršni poverilac je tražio da se donese rešenje o izvršenju na

osnovu navedenog platnog naloga kao pravnosnažne i izvršne isprave. U prilogu je dostavio rešenje kojim se izdaje navedeni platni nalog bez potvrde njegove izvršnosti. Prema odredbama člana 29. Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP), sud određuje izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, a u konkretnom slučaju radi se o zahtevu za određenje izvršenja po izvršnoj ispravi. Sudska odluka kojom je naloženo ispunjenje potraživanja izvršna je ako je postala pravnosnažna i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje, shodno članu 32. ZIP. Prema čl. 49. i 50. ZIP, uz predlog za izvršenje, izvršni poverilac mora dostaviti izvršnu ispravu sa klauzulom izvršnosti, osim ako se pred-log za izvršenje podnosi istom sudu koji je doneo izvršnu ispravu, odnosno koji je o spornom potra-živanju odlučivao u prvom stepenu.

Kako na primerku rešenja o izdavanju platnog naloga Privrednog suda u Beogradu, koji je dosta-vljen uz predlog za izvršenje, nije stavljena potvrda izvršnosti, a isto rešenje je doneo Privredni sud u Beogradu kome je podnet predlog za dozvolu izvršenja na osnovu navedenog platnog naloga, to je pre donošenja rešenja o izvršenju bilo neophodno da sud proverom u spisima navedenog predmeta iz koga izvršna isprava potiče proveri pravnosnažnost i izvršnost iste, a tek potom odluči po predlogu za dozvolu izvršenja po navedenoj izvršnoj ispravi - platnom nalogu. Kako je prvostepeni sud propustio da proveri pravosnažnost i izvršnost izvršne isprave - platnog naloga, po kojoj je traženo i određeno izvršenje pobi-janim rešenjem, ili je, ukoliko je proverio, propustio da o tome sačini službenu belešku, a od navedenog zavisi i pravilnost ožalbenog rešenja, to je u okviru izviđajnih radnji neophodno da izvrši uvid u spise predmeta Privrednog suda u Beogradu i utvrdi da li je platni nalog istog suda od 25.1.2010. godine, od-nosno rešenje kojim se isti izdaje, postalo pravnosnažno i izvršno, posebno imajući u vidu da izvršni du-žnik osporava da je navedeno rešenje ikada primio, i o utvrđenom sačini službenu belešku.


116611.. Advokat koji je u parničnom postupku bio punomoćnik tužioca, ovlašćen je da podnese pred-

log za izvršenje - po presudi donetoj u toj parnici i nema obavezu dostave novog punomoćja uz isti predlog.


- 48 -

Prema stanju u spisima predlog za izvršenje po platnom nalogu kao izvršnoj ispravi podneo je za izvršnog poverioca advokat M. D. iz K. Prvostepeni sud je cenio da je predlog neuredan jer uz isti navedeni advokat nije dostavio uredno punomoćje, a prema tužbi sa predlogom za izdavanje platnog naloga koja je kao inicijalni akt dostavljena u prilogu predloga za izvršenje, navedeni punomoćnik nije zastupao tužioca-ovde izvršnog poverioca. Kako je međutim navedeni punomoćnik zastupao iz-vršnog poverioca u postupku koji se pred Trgovinskim sudom u B. vodio pod brojem Pl. br. 378/09 odnosno u postupku po žalbi Pž. 7201/09, to se osnovano žalbom ukazuje da je punomoćnik koji je podneo predlog za izvršenje na osnovu navedene izvršne isprave, lice kome nije potrebno posebno punomoćje za zastupanje izvršnog poverioca, odnosno za podnošenje predloga za izvršenje za nave-denog poverioca jer je isti bio punomoćnik u postupku iz koga je potekla izvršna isprava. Iz navede-nih razloga, osnovan je žalbeni navod punomoćnika izvršnog poverioca da je on ovlašćen kao puno-moćnik da podnese i predlog za izvršenje po izvršnoj ispravi kao i da nije dužan da uz sam predlog za izvršenje podnese novo punomoćje. Činjenica da u tužbi sa predlogom za izdavanje platnog nalo-ga nije naznačen navedeni punomoćnik, nije od uticaja jer se radi o inicijalnom aktu a za ocenu da li je podnosilac predloga za izvršenje, odnosno advokat M. D. punomoćnik izvršnog poverioca od zna-čaja je da li je on to bio pri okončanju navedenog postupka iz koga je potekla izvršna isprava a ne da li je od samog podnošenja inicijalnog akta bio punomoćnik u istom.


116622.. Kako je u odnosu na glavno potraživanje tužilje doneta pravnosnažna presuda i kako tužilja mo-

že zahtevati prinudno izvršenje u izvršnom postupku, i to upravo na nepokretnostima u odnosu na koje traži određivanje privremene mere, a u izjavljenoj žalbi nije učinjena verovatnom opasnost da će tužilja biti osujećena u naplati svoga potraživanja, to se nisu stekli uslovi za određivanje predlože-ne privremene mere.

Iz spisa predmeta proizilazi da je tužilja dana 30.11.2009. godine podnela tužbu prvostepenom sudu, tražeći da se obaveže tuženi da joj isplati dug. Uz tužbeni zahtev predložila je da se odredi pri-vremena mera, kojom bi se tuženom zabranilo da otuđi i optereti katastarsku parcelu ... KO Š. i objekt-mlekar na istoj, navodeći da je to jedina imovina koju tuženi ima, te da bi u slučaju otuđenja ili opterećenja iste bila onemogućena u naplati dugovanog iznosa. Kako tuženi u ostavljenom roku nije dostavio pismeni odgovor na tužbu, prvostepeni sud je, shodno članu 388. Zakona o parničnom postupku, doneo presudu zbog propuštanja dana 29.01.2010. godine, kojom je usvojio tužbeni zah-tev tužilje, koja presuda je pravnosnažna. Pošto je prvostepeni sud propustio da odluči o privremenoj meri, tužilja je dana 4. 02. 2010. godine zahtevala od prvostepenog suda da odluči o istoj, što je i učinjeno pobijanim rešenjem.

Pravilno polazeći od toga da iz činjeničnih navoda tužbe i predloženih dokaza uz tužbu ne proiz-ilazi da tuženi konkretnim radnjama, odnosno propustima, nastoji da otuđi ili optereti svoje nepo-kretnosti, te da ne proizilazi da postoji opasnost da će bez određivanja predložene privremene mere naplata tužiljinog potraživanja biti osujećena ili znatno otežana, prvostepeni sud pravilno odbija predlog tužilje za određivanje privremene mere, a sve u skladu sa članom 299. Zakona o izvršnom postupku.

U izjavljenoj žalbi se ističe da prvostepeni sud nije pravilno utvrdio činjenično stanje, da je tuženi prezadužen, da svakako, bez određivanja privremene mere, postoji opasnost da će tužilja biti osujećena u naplati svoga potraživanja. Međutim, kako se ni u žalbi ne ukazuje na objektivne


- 49 -

okolnosti koje bi opravdavale usvajanje predložene privremene mere, to su prednji navodi ostali bez uticaja na zakonitost prvostepene odluke. Pri tome, Viši sud je posebno imao u vidu da je u odnosu na glavno potraživanje tužilje doneta pravnosnažna presuda i da tužilja može zahtevati prinudno izvršenje u izvršnom postupku, i to upravo na nepokretnostima u odnosu na koje traži određivanje privremene mere.

(Rešenje Višeg suda u Užicu, Gž. 621/2010 od 13.04.2010. godine)

116633.. Ne može se smatrati neurednim predlog za dozvolu izvršenja čija je dopuna izvršena pre nego

što je prvostepeni sud doneo odluku o samom predlogu, ako je u trenutku odlučivanja predlog bio uredan.

Prema stanju u spisima, izvršni poverilac je 30. juna 2010. godine preko punomoćnika advokata podneo predlog za dozvolu izvršenja na osnovu verodostojne isprave. U predlogu, prilikom označa-vanja izvršnog dužnika, obzirom da se radi o radnji za opravku vozila i čišćenje objekata T. PR, nije navedeno ime preduzetnika. Izvršni poverilac je potom, podneskom od 2. jula 2010. godine, preko svog punomoćnika podneo podnesak kojim je izvršio ispravku - dopunu predloga za izvršenje, tako što je prilikom označavanja izvršnog dužnika naveo i ime preduzetnika - vlasnika radnje, obraćajući se sudu sa molbom da prihvati ispravku predloga za izvršenje navodeći da se radi o kompjuterskoj grešci, kojom prilikom je ispušteno ime vlasnika radnje - preduzetnika.

Odlučujući o podnetom predlogu za dozvolu izvršenja na osnovu verodostojne isprave, prvoste-peni sud je našao da isti, u smislu čl. 49. i 243. Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP), ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati, pa je primenom člana 103. stav 6. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP), u vezi sa članom 27. ZIP, isti odbacio kao neuredan.

Privredni apelacioni sud nalazi da je zaključak prvostepenog suda pogrešan. Ovo stoga što se iz spisa predmeta utvrđuje da je izvršni poverilac ispravku predloga za dozvolu

izvršenja podneo nakon dva dana od dana podnošenja predloga za izvršenje, a pre nego što je prvo-stepeni sud doneo svoju odluku. Iz navedenog sledi da je u momentu donošenja prvostepenog reše-nja predlog za dozvolu izvršenja bio uredan i da je sadržao sve elemente propisane u čl. 49. i 243. ZIP, te da nije bilo uslova za primenu člana 103. stav 6. ZPP, u vezi sa članom 27. ZIP.


116644.. Rešenjem o izvršenju pod brojem kao u izreci određeno je izvršenje u ovoj pravnoj stvari radi

ostvarenja nenovčanog potraživanja - iseljenja i predaje nepokretnosti, a na osnovu izvršne isprave - pravnosnažne i izvršne presude Trgovinskog suda u S.M.

Blagovremenom žalbom izvršni dužnik je osporio donetu odluku navodeći je rešenje o izvršenju doneto na osnovu predloga koji ne odgovora izreci iz izvršne isprave, odnosno da se ne radi o iden-tičnom tekstu.

Odredbe Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP) propisuju postojanje identiteta obaveze iz iz-vršne isprave i obaveze čije se prinudno izvršenje određuje rešenjem o izvršenju. Međutim, identitet ne znači "apsolutnu identičnost", kako to izvršni dužnik tumači. Identitet znači suštinsko (sadržin-sko) podudaranje obaveze iz izvršne isprave i obaveze čije se prinudno izvršenje određuje.

Stoga činjenica da je izvršni poverilac u predlogu za izvršenje tražio ispražnjenje predmetnog poslovnog prostora od "svih" lica i stvari nema uticaja, jer je u izvršnoj ispravi takođe naloženo is-


- 50 -

pražnjenje bez posebnog označavanja da se neko ili nešto izuzima, tako da nije došlo do suštinske nesaglasnosti između obaveze iz izvršne isprave i obaveze za koju je određeno izvršenje, odnosno radi se o istoj obavezi. Nema uticaja što je u predlogu navedeno sedište izvršnog dužnika, koga u iz-reci izvršne isprave nema, jer se radi o istom sedištu, niti ima uticaja činjenica da je organizacioni oblik izvršnog poverioca naveden na skraćeni način. Izvršni poverilac je tražio prinudno izvršenje dosuđenog potraživanja u obimu u kome je isto dosuđeno i prema licu prema kome je isto upravlje-no, a na osnovu izvršne isprave koja je podobna za izvršenje. U tom smislu nije bilo nijedne smetnje da se izvršenje odredi.

Iz navedenih razloga doneta odluka je zasnovana na pravilnoj primeni čl. 49. i 243. ZIP. (Rešenje Višeg trgovinskog suda, Iž. 2016/2009 od 11.08.2009. godine)

116655.. Rešenjem pod brojem kao u izreci odbijen je prigovor izvršnog dužnika protiv rešenja o izvrše-

nju istog suda III-Iv-77/09 od 6.05.2009. godine. U obrazloženju je navedeno da je predlogom za iz-vršenje traženo sprovođenje skraćenog izvršnog postupka, te da je izvršni poverilac podneo overenu fotokopiju menice kao verodostojne isprave, a koja menica sadrži sve elemente iz kojih nesumnjivo proizlazi postojanje i iznos poveriočevog potraživanja. Stoga je prvostepeni sud našao da nema raz-loga iz kojih bi se prigovor izvršnog dužnika protiv rešenja o izvršenju usvojio, odnosno nema nedo-stataka koji bi ukazivali na osnovanost istog.

Blagovremenom žalbom izvršni dužnik je osporio donetu odluku. Viši trgovinski sud je ispitao pobijanu odluku u granicama žalbenih navoda i razloga i izvršio uvid u spis.

U prvostepenom postupku, povodom prigovora izvršnog dužnika, prvostepeni sud je doneo ne-pravilnu odluku koja se zasniva na nepravilnoj primeni člana 253. Zakona o izvršnom postupku (da-lje: ZIP). Naime, prvostepeni sud je, odlučujući o prigovoru izvršnog dužnika protiv rešenja o izvr-šenju, pogrešno našao da je isto rešenje doneto na osnovu uredne verodostojne isprave i u tom smi-slu je prigovor odbijen, pri čemu je istaknuto da overena kopija menice ima svojstvo verodostojne is-prave.

Prema članu 256. ZIP menica je verodostojna isprava na osnovu koje se može tražiti izvršenje u skraćenom postupku. Prema članu 49. ZIP verodostojna isprava se ima podneti uz predlog za izvrše-nje u originalu ili overenoj kopiji. Pod overenom kopijom se podrazumeva isprava koja je overena od strane suda ili drugog organa koji je ovlašćen za overu. Pod overenom kopijom se ne može podra-zumevati overa izvršena od strane izvršnog poverioca.

U konkretnom slučaju izvršni poverilac je dostavio ispravu - menicu i nalog za naplatu koji ni-su overeni od suda ili drugog ovlašćenog državnog organa. Ove isprave nemaju svojstvo verodo-stojne isprave kako to nalažu navedene zakonske odredbe, i u tom smislu je istaknuta žalba osno-vana, odnosno odluka prvostepenog suda u vezi prigovora izvršnog dužnika nije pravilna i na za-konu zasnovana."


116666.. Predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave uredan je iako ne sadrži nalog za dobrovolj-

no ispunjenje obaveze u roku od osam dana, jer je zakonska obaveza suda da u rešenju koje donosi na osnovu podnetog predloga, izvršnom dužniku naloži da u roku od osam dana, po prijemu rešenja, namiri potraživanje zajedno sa odmerenim troškovima.


- 51 -

Prema stanju u spisima, izvršni poverilac podneo je dana 15.04.2009. godine predlog za izvrše-nje na osnovu verodostojne isprave, radi naplate iznosa od 148.729,36 dinara, pri tome propuštajući da u obavezujućem delu označi rok od osam dana za dobrovoljno plaćanje označenog iznosa. Kako nije postupio po nalozima prvostepenog suda od 6.5.2009. godine, za uređenje podnetog predloga, unošenjem roka za dobrovoljno ispunjenje obaveze, prvostepeni sud je doneo pobijano rešenje, s po-zivom na član 52. stav 2. Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP) u vezi sa članom 103. stav 4. Za-kona o parničnom postupku (dalje: ZPP).

Imajući u vidu napred izneto stanje, stekli su se uslovi za ukidanje prvostepenog rešenja, zbog nepravilne primene prava. Pogrešno je pozivanje prvostepenog suda na član 52. stav 2. ZIP, imajući u vidu da ovaj član reguliše sadržinu rešenja koje donosi prvostepeni sud na osnovu predloga izvr-šnog poverioca i u kome je označeno da je obaveza suda da izvršnom dužniku naloži da u roku od osam dana, po dostavi rešenja, namiri potraživanje zajedno sa odmerenim troškovima. Nasuprot to-me, član 49. istog zakona, koji reguliše na imperativan način sadržinu predloga za izvršenje i priloga uz predlog, ne propisuje obavezu stranke da unese zakonski rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze. Iz navedenog proizlazi da je podneti predlog na osnovu verodostojne isprave imao sve podatke pro-pisane članom 100. ZPP i članom 49. ZIP da bi se po njemu moglo postupiti, te se stoga nisu stekli uslovi za primenu člana 103. stav 4. ZPP, obzirom da se navedeni član primenjuje samo u situaciji ukoliko podnesak ne sadrži sve što je potrebno da bi se moglo po njemu postupiti, shodno članu 103. stav 1. istog zakona. Samo u toj situaciji sud ima ovlašćenje da vrati podnesak stranci radi ispravke.


116677.. Ako je stranka dala advokatu punomoćje za vođenje parnice, a nije bliže odredila ovlašćenje u

punomoćju, advokat je na osnovu ovog punomoćja ovlašćen da podnosi predlog za izvršenje. (Viši trgovinski sud, Iž. 1964/09 od 2.12.2009. godine)

116688.. Nisu osnovani žalbeni navodi da je do propusta došlo greškom radnika na prijemu pošte u pisar-

nici Trgovinskog suda u N.S, jer je tužilac odnosno njegov punomoćnik taj koji je lično na pisarnici predao tužbu za prilozima, pa je bio u mogućnosti da odmah proveri da li je uz tužbu predao uredno punomoćje. Navedeno posebno u situaciji kada na samim primercima nije u trenutku predaje sudu bilo naglašeno koji je predviđen za sud, a koji za stranke. Pored navedenog, kako je tužba predata sudu 22.05.2008. godine, a pobijano rešenje doneto 27.05.2008. godine, i u navedenom periodu sve do donošenja rešenja punomoćnik tužioca mogao je dostaviti punomoćje i time otkloniti propust, a što on nije učinio, jer je punomoćje dostavljeno tek uz žalbu. Iz navedenih razloga pravilno ceneći da je dužnost advokata koji u ime stranke podnosi tužbu u smislu člana 92. Zakona o parničnom po-stupku da već pri prvoj radnji u postupku, a to znači pri podnošenju tužbe, podnese punomoćje, a ka-ko to punomoćnik tužioca nije učinio, prvostepeni sud je pravilno tužbu odbacio kao nedozvoljenu jer je podneta od lica koje nije dostavilo uredno punomoćje za podnošenje iste.

(Rešenje Višeg trgovinskog suda, Pž. 5216/2008 od 30.06.2008. godine)

116699.. Pravilno je odlučio prvostepeni sud kada je predlog za izvršenje odbacio. Prema članu 49. stav 2.

Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP) uz predlog za izvršenje izvršni poverilac dužan je da prilo-


- 52 -

ži izvršnu ispravu u originalu ili overenoj kopiji. Prema članu 34. ZIP, izvršna isprava je podobna za izvršenje ukoliko su u njoj naznačeni izvršni poverilac i izvršni dužnik, kao i predmet, vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveze. Priloženo rešenje prvostepenog suda St. br. 71/06 od 9.04.2008. godine, ne predstavlja podobnu izvršnu ispravu, na osnovu koje se može tražiti prinudno izvršenje, obzirom da ne ispunjava uslove iz člana 34. ZIP, dakle, u njoj nisu naznačeni izvršni poverioci na način kako su označeni u podnetom predlogu za izvršenje, niti je naznačena određena novčana obaveza, u obi-mu kako je naznačena u predlogu za izvršenje. Stoga je pravilno prvostepeni sud predlog za izvrše-nje odbacio, obzirom da ne sadrži sve bitne elemente, propisane članom 49. stav 2. ZIP, u vezi sa članom 34. ZIP, imajući u vidu da priložena isprava nema kvalitet izvršne isprave, na osnovu koje bi se odredilo predloženo izvršenje.


117700.. Advokat kao punomoćnik koji je zastupao izvršnog poverioca u parničnom postupku iz koga po-

tiče izvršna isprava i u tom svojstvu označen u izvršnoj ispravi, nije dužan da uz predlog za izvršenje podnese posebno, novo punomoćje za zastupanje izvršnog poverioca u postupku izvršenja.

Odredbom člana 89. stav 1. tačka 2) Zakona o parničnom postupku propisano je da, ako je stran-ka izdala advokatu punomoćje za vođenje parnice, a nije bliže odredila ovlašćenja u punomoćju, advokat je na osnovu ovakvog punomoćja ovlašćen da podnosi predlog za izvršenje ili za obezbeđe-nje i da preduzima potrebne radnje u postupku povodom takvog zahteva.

U primeni ove zakonske odredbe u postupku prinudnog izvršenja, postupanje nekih sudova, za-snovano je na pravnom mišljenju da izvršni postupak nije deo parničnog postupka i ne sprovodi se obavezno. Advokat koji podnosi predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave dužan je da uz pred-log za izvršenje podnese i punomoćje, bez obzira što je imao punomoćje u parničnom postupku iz koga potiče izvršna isprava. Izvršni postupak ima potpunu samostalnost u odnosu na parnični postu-pak, a podnošenje predloga u izvršnom postupku je prva radnja prilikom čijeg preduzimanja puno-moćnik ima obavezu da podnese punomoćje. Ova obaveza proizilazi iz člana 92. stav 1. Zakona o parničnom postupku, koji se primenjuje na osnovu člana 27. Zakona o izvršnom postupku. Sa ovih razloga, obaveza punomoćnika izvršnog poverioca da podnese punomoćje nije isključena odredbom člana 89. stav 1. tačka 2) Zakona o parničnom postupku. Po drugom mišljenju, izvršni postupak je nastavak parničnog postupka i sprovodi se u slučaju da dužnik nije dobrovoljno ispunio obavezu na koju je obavezan izvršnom ispravom, usled čega advokat kao punomoćnik stranke, koji u je u tom svojstvu označen u izvršnoj ispravi, ne bi bio dužan da uz predlog za izvršenje podnese i posebno punomoćje za zastupanje izvršnog poverioca u smislu člana 92. stav 1. Zakona o parničnom postup-ku, jer to ovlašćenje advokata proizilazi iz člana 89. stav 1. tačka 2) istog zakona. Različito tumače-nje odredbe člana 89. stav 1. tačka 2) Zakona o parničnom postupku, a time i različito postupanje su-dova u primeni ove zakonske odredbe u izvršnom postupku, u situacijama kada su predlog za pri-nudno izvršenje podneli advokati, bez posebno priloženog punomoćja, a koji su u svojstvu puno-moćnika zastupali izvršnog poverioca u postupku iz kojeg potiče izvršna isprava, predstavlja dovo-ljan razlog za zauzimanje pravnog stava radi pravilne primene ove zakonske odredbe i ujednačava-nja sudske prakse. Pitanje, da li je izvršni postupak potpuno samostalan i nezavisan u odnosu na par-nični postupak, ima samo teorijski, a ne i praktičan značaj. Kada je u pitanju odnos između parnič-nog i izvršnog postupka i pravna nauka je nepodeljena u stavu da su ova dva postupka funkcionalno povezani, zato što se u parničnom postupku utvrđuje poveriočevo potraživanje i izriče obaveza du-


- 53 -

žniku na određeno ponašanje (činjenje ili pak nečinjenje). Meritorna pravnosnažna presuda samo utvrđuje ono što u pogledu subjektivnog prava ili celog pravnog odnosa ubuduće među strankama važi. Za razliku od parničnog, izvršni postupak nema za cilj meritorno rešenje spora. On se redovno vodi pošto je spor na autoritativan i konačan način već rešen i pošto je dužnik već obavezan na odre-đeno ponašanje. Cilj izvršnog postupka je da ravnoteža poremećena povrednom prava izvršnog po-verioca bude uspostavljena prinudnim sprovođenjem odluke koju izvršni dužnik nije sam izvršio. Stoga ciljno (teleološko) posmatranje odnosa između parničnog i izvršnog postupka, upućuje na za-ključak da ove dve procedure čine jednu celinu, jer im je krajnji cilj isti – zaštita poretka subjektiv-nih prava.Zakon o parničnom postupku, strankama koje su parnično sposobne, u postupku priznaje i postupacionu sposobnost. Međutim, stranka često parnicu vodi preko punomoćnika koji ima stručnu pravnu spremu. Takvo zastupanje pruža joj veću garanciju da zbog nepoznavanja propisa, neostvari zaštitu određenog subjektivnog prava za koje je zainteresovana. U ovim situacijama posebno mesto i ulogu imaju advokati.

Advokati po članu 1. Zakona o advokaturi ("Službeni list SRJ", br. 24/98 i 72/02) obavljaju ne-zavisnu i samostalnu profesionalnu delatnost pružanjem pravne pomoći u ostvarivanju i zaštiti Usta-vom utvrđenih sloboda i prava i drugih zakonom utvrđenh prava i interesa domaćih i stranih fizičkih i pravnih lica. Jasno je da poslove pravne pomoći advokati obavljaju u ime i za račun zastupanih li-ca. Posebna uloga advokata u parničnom postupku naglašena je i kod postavljanja privremenog za-stupnika, prava na besplatnog zastupnika, te oduzimanjem strankama postulacione sposobnosti u po-stupku po reviziji (direktnoj reviziji) i zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Punomoćnik može biti uredno ovlašćen da zastupa stranku u jednom određenom sporu, što je re-dovan slučaj, međutim, može biti ovlašćen za vođenje sporova uopšte. Sudski poslovnik ("Službeni glasnik RS", br. 65/03, 115/05, 4/06 i 50/06) omogućuje da se kod određenog suda preko sudske uprave deponuje generalno procesno punomoćje za sve sporove koji se kod njega pokrenu u toj situ-aciji, saglasno članu 135. Poslovnika, pisarnica suda je dužna da pre dostavljanja predmeta sudiji, proveri da li je predmetu priložen prepis punomoćja kao i da li takvo punomoćje postoji i da li nije opozvano, što će konstatovati u predmetu uz navođenje poslovnog broja pismena uz koje je priložen izvornik punomoćja, odnosno redni broj upisnika sudske uprave pod kojim je deponovano generalno punomoćje. Stranka može punomoćnika ovlastiti na vođenje parnice (tzv. parnično punomoćje), ili samo na neke određene radnje (član 88. stav 2. Zakona o parničnom postupku). Ovlašćenje za zastu-panje zasniva se jednostranom izjavom stranke. Zakon propisuje da se ova izjava daje u pismenom obliku (član 91. stav 1. Zakona o parničnom postupku). Iskustvena saznanja kroz praksu sudova, vo-de zaključku da stranka daje ovlašćenje advokatu za zastupanje potpisivanjem unapred sačinjenog pismena sa sadržinom ovlašćenja punomoćniku na vođenje parnice, što je dominantno kod angažo-vanja advokata kao punomoćnika.

U toku postupka sud je dužan da pazi da li je lice koje se pojavljuje kao punomoćnik ovlašćeno za zastupanje, da li je pismeno punomoćje istinito (što se u suštini svodi na autentičnost odnosno istinitost potpisa vlastodavca na punomoćju) i da li postoji ovlašćenje za konkretne pravne radnje preduzete od strane punomoćnika (čl. 91. i 92. Zakona o parničnom postupku) uz preduzimanje za-konom propisanih mera da se nedostaci otklone.

Parnica se okončava donošenjem sudske odluke. Presudom sud odlučuje o zahtevu koji se tiče glaavne stvari i sporednih traženja (član 330. stav 1. Zakona o parničnom postupku). U članu 342. Zakona o parničnom postupku propisano je da pismeno urađena presuda mora imati uvod, izreku i


- 54 -

obrazloženje, kao i šta svaki od ovih delova presude mora sadržati. U stavu 2. ovog člana zakona, propisano je da uvod presude između ostalog mora da sadrži pored označavanja stranaka, označenje i njihovih punomoćnika, a time i advokata kao punomoćnika stranaka. Formalnom pravnosnažnošću presude, kao vrstom sudske odluke, obuhvaćeni su svi njeni sastavni delovi, pa i označenje da je stranku zastupao advokat kao ovlašćeni punomoćnik. Pošto je presuda konkretan pravni akt, ista ima i svojstvo pravnog važenja i obavezujuću snagu. Zakon o izvršnom postupku u članu 7. propisao je jedno od osnovnih načela izvršnog postupka – načelo formalnog legaliteta, po kojem je izvršni sud vezan pravnim aktom koji predstavlja izvršnu ispravu. Uz predlog za izvršenje, izvršni poverilac je uvek dužan da priloži izvršnu ispravu u originalu ili overenoj kopiji i druge isprave kada je to ovim zakonom predviđeno (član 49. stav 2. i član 50. stav 1. Zakona o izvršnom postupku). U ovakvoj situaciji izvršni sud je u mogućnosti da utvrdi da li podneti predlog za izvršenje odgovara u svemu sadr-žini izvršne isprave, da li je advokat koji je podneo predlog za izvršenje zastupao izvršnog poverioca u parničnom postupku iz koga potiče izvršna isprava i u slučaju da utvrdi da se radi o istom advokatu, da prihvati da je predlog za izvršenje podnet od strane ovlašćenog punomoćnika, iako uz predlog za izvrše-nje nije priloženo posebno punomoćje za zastupanje izvršnog poverioca u postupku izvršenja. Treba na-glasiti, da bi odbacivanje predloga za izvršenje zbog nedostatka procesne pretpostavke ili pak ponovno vraćanje postupka izvršenja u fazi ispitivanja predloga i zastupanja izvršnog poverioca u izvršnom po-stupku bilo u suprotnosti sa načelom hitnosti postupanja u postupku izvršenja (član 5. Zakona o izvr-šnom postupku) a i sa članom 6. Evropske Konvencije o ljudskim pravima (pravo na pravično suđenje u razumnom roku), jer Evropski sud za ljudska prava u svojoj praksi ima utvrđeno načelo u primeni člana 6. Konvencije, po kojem pravo na pravično suđenje uključuje i vreme na sporvođenju pravnosnažne, obavezujuće presude. Utvrđena sudska praksa u primeni člana 6. Konvencije, između ostalog štiti pri-menu pravnosnažnih, obavezujućih sudskih odluka. Shodno tome, izvršenje sudske odluke se ne može sprečiti, poništiti ili neopravdano odlagati.

Imajući u vidu iznete razloge, zauzet je izraženi pravni stav, da advokat koji je zastupao izvršnog poverioca u parničnom postupku iz koga potiče izvršna isprava i u tom svojstvu označen u izvršnoj ispravi, nije dužan da uz predlog za izvršenje podnese posebno, novo punomoćje za zastupanje izvr-šnog poverioca u postupku izvršenja. Ovlašćenje advokata iz člana 89. stav 1. tačka 2) Zakona o par-ničnom postupku, odnosi se samo na zastupanje izvršnog poverioca u postupku izvršenja. Za zastu-panje izvršnog dužnika, advokatu je uvek potrebno posebno punomoćje, pa i u situaciji kada je izvr-šnog dužnika zastupao u postupku iz kojeg potiče izvršna isprava.

(Pravni zaključak građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije, usvojen i verifikovan na sednici od 30.10.2007. godine)

117711.. U trgovinskim stvarima predlog za izvršenje pored ostalog mora da sadri i imena banaka i broje-

ve računa izvršnog dužnika kod poslovnih banaka. (Rešenje Višeg trgovinskog suda, Iž. 515/06 od 22.02.2006. godine)

117722.. Neuredan je predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave u kome je kao izvršni dužnik ozna-

čena samostalna radnja, jer stranka u tom postupku može biti samo njen vlasnik. (Viši trgovinski sud u Beogradu, Iž. 127/06 od 27. 01. 2006. godine)


- 55 -

117733.. Nakon što je sud po predlogu izvršnog poverioca dozvolio izvršenje protiv izvršnog dužnika na

osnovu verodostojne isprave radi naplate novčanog potraživanja prodajom dužnikovih pokretnih stvari, nr može se odbaciti predlog za izvršenje kao neuredan zato što na adresi iz predloga za izvrše-nje dužnik nije pronađen niti je sud naknadno mogao da utvrdi mesto boravka dužnika.


117744.. Ako uz predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, koji je sačinio advokat kao puno-

moćnik izvršnog poverioca, nisu priložene verodostojne isprave u oruginalu ili ovrenoj kopiji, sud će predlog za izvršenje odbaciti kao neuredan.


117755.. Naknadno dostavljanje punomoćja uz žalbu ne može otkloniti njegov nedostatak koji je razlog

da se predlog za izvršenje odbaci. (Viši trgovinski sud, Pž. 7297/05)

117766.. Kako izvršnog poverioca ne zastupa advokat već diplomirani pravnik, sud će primeniti odredbe

čl. 103. st. 1. i 2. ZPP, pa će predlog za izvršenje vratiti izvršnom poveriocu radi ispravke ili dopune i odrediti mu rok za ponovno podnošenje predloga.


117777.. Predlog za izvršenje koji se podnosi sudu koji nije odlučivao o potraživanju u prvo stepenu nije

uredan ukoliko uz isti nije priložena izvršna isprava u originalu, odnosno overenom prepisu na koji je stavljena potvrda izvršnosti.


117788.. Ako je predlog za izvršenje podnet pre isteka paricionog roka, bez obzira što je taj rok istekao

donošenjem rešenja o izvršenju, sud će na predlog dužnika obustaviti izvršenje, jer se merodavnost roka za podnošenje predloga za izvršenje ceni prema vremenu podnošenja.

(Okružni sud u Požarevcu, Gž. 450/97)

117799.. Sud može odbiti predlog poverioca za sprovođenje predloženog izvršenja zbog toga što je nastu-

pila zastarelost potraživanja, ako se dužnik na zastarelost nije pozvao u sm. čl. 360. ZOO. (Okružni sud u Zrenjaninu, Gž. 1165/97)

118800.. Ugovor o ustupanju potraživanja dosuđenog pravnosnažnom sudskom odlukom nije izvršna is-

prava na osnovu koje bi sud u izvršnom postupku izvršio promenu poverioca radi naplate potraživa-nja koje je u izvršnoj sudskoj odluci dosuđeno drugom licu.



- 56 -

118811.. Sud može na prerdlog poverioca, ako za to postoje opravdani razlozi, produžiti poveriocu rok za

uređenje predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, koji sadrži netačnu adresu dužnika ali samo ako je poverilac takav predlog podneo u roku koji mu je rešenjem odredio sud.


118822.. Ako poverilac u predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave kao dužnika označi samo-

stalnu zanatsku trgovinsku radnju uz oznaku firme, ali ne i njenog vlasnika, dužnik nije pravilno označen pa je predlog poverioca neuredan. Ukoliko po pozivu suda ova neurednost ne bude uklonje-na u datom roku sud će predlog za izvršenje odbaciti kao neuredan.


118833.. Ukoliko poverilac u izvršnom postupku ne dostavi sudu izvršnu ispravu - presudu, sud će odba-

citi predlog za izvršenje kao neuredan. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 3182/96)

118844.. Okolnost da je rešenje o izvršenju dostavljeno SDK na izvršenje, ako to izvršenje nije sprovede-

no, nije smetnja za povlačenje predloga za izvršenje. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 710/80)

REŠENJE I ZAKLJUČAK (Član 36. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

118855.. Nakon donošenja rešenja o izvršenju, ne može se po službenoj dužnosti odbacivati predlog za iz-

vršenje, ako ne postoje uslovi za ukidanje rešenja o izvršenju. (Okružni sud u Novom Sadu, Gž. 1023/08)

118866.. Kad je izvršni sud doneo rešenje umesto zaključka kojim se upravlja postupkom, ova omaška ne

daje dužniku pravo na ulaganje žalbe protiv istog, jer se protiv zaključka kojim se upravlja postup-kom ne može uložiti žalba.



- 57 -

SADRŽINA REŠENJA


118877.. U toku postupka sprovođenja izvršenja ne može doći do promene izvršnog poverioca ili izvršnog

dužnika u odnosu na one koji su označeni u rešenju o izvršenju. Pravilno prvostepeni sud, imajući u vidu da je označeni izvršni poverilac prestao da postoji,

pobijanim rešenjem odbija da nastavi sprovođenje postupka izvršenja prema predlagaču "N." DOO B, koji je prema sporazumu preuzeo deo prava i obaveza izvršnog poverioca. Nisu osnova-ni žalbeni navodi da je u konkretnoj situaciji isključena primena člana 37. Zakona o izvršnom po-stupku, jer je konkretni postupak pokrenut po osnovu verodostojne isprave, jer pravosnažnošću rešenja koje je doneto po predlogu izvršnog poverioca na osnovu verodostojne isprave isto u oba-vezujućem delu postaje izvršna isprava u odnosu na izvršnog poverioca označenog u navedenoj ispravi, odnosno "MB b." A.D. u likvidaciji. Stoga se, u postupku sprovođenja izvršenja, ne mo-že, bez obzira na zaključene sporazume o preuzimanju određenih potraživanja ili prenosu potraži-vanja koja su predmet izvršnog postupka na treća lica, zameniti izvršni poverilac, pa samim tim ni predlog "N." DOO za nastavak postupka sprovođenja izvršenja po navedenom rešenju nije osnovan. Naprotiv, pravilno ukazuje prvostepeni sud da se samo u novom postupku izvršenja, koje bi pokrenulo navedeno pravno lice, dostavljajući pravnosnažno rešenje o izvršenju prema iz-vršnom poveriocu "MB b." A.D. u likvidaciji, kao i sporazum po kome je navedeno potraživanje na njega preneto posle donošenja rešenja o izvršenju, koje predstavlja u toj situaciji izvršnu is-pravu, može pokrenuti novi postupak u kome će se u odnosu na njega kao izvršnog poverioca od-rediti i sprovesti izvršenje.


118888.. Prvostepeni sud kao izvršni ovlašćen je da rešenje o izvršenju donese u svemu onako kako glasi

izvršna isprava. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 8477/95 od 19.09.1995. godine)

118899.. Rešenje o izvršenju je pravilno doneto ukoliko je saglasno izvršnoj ispravi i u njenim granicama,

kako u pogledu činidbe, na koju je obavezan dužnik, tj. njegove glavne i sporedne obaveze. (Okružni sud u Beograu, Gž. 3671/95 od 26. 05. 1995. godine)

119900.. Za dozvolu izvršenja relevantno je da li je izvršni naslov pravomoćan u času kad se donosi odluka

suda o predlogu za dozvolu izvršenja, a ne da li je bio pravomoćan u času kad je podnesen taj predlog. (Viši privredni sud u Novom Sadu, Sl. 1207/72)


- 58 -

119911.. Izvršenje se ne može dozvoliti ako nije protekao paricioni rok. Blagovremenost predloga za

dozvolu izvršenja ceni se prema vremenu donošenja rešenja o dozvoli izvršenja, pa sud ne može odbiti predlog kao preuranjen, ako paricioni rok za izvršenika protekne pre nego što je rešenje doneto.

(Viši privredni sud u Beogradu, Sl. 941/72 - I. 133/72)

DOSTAVLJANJE REŠENJA O

IZVRŠENJU (Član 38. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

119922.. Odlukama donetim po odredbama Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona o upravnim

sporovima, kojima je poništen upis promene adrese pravnog lica u registru Agencije, poništavaju se pravne posledice koje je upis proizveo, ali se ne može promeniti faktičko stanje da je u vreme dosta-vljanja rešenja o izvršenju određena adresa bila upisana u registar i da dostavljanje nije izvršeno na upisanu adresu kako je Zakonom o izvršnom postupku propisano.

Neosnovani su žalbeni navodi izvršnog poverioca da su naknadnim odlukama nadležnog dru-gostepenog organa u upravnom postupku i Vrhovnog suda Srbije u upravnom sporu o odlukama donetim od strane registratora, a radi se o poništaju tih odluka, anulirane sve posledice koje su te odluke proizvele. Odredbe Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona o upravnim sporovima regulišu pravne posledice ukoliko rešenje bude poništeno ili oglašeno ništavim. Međutim, takvim odlukama se retroaktivno ne može izmeniti faktičko stanje koje je u konkretnom slučaju postoja-lo u vreme dostavljanja rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, a faktičko stanje je bilo da je u registru bila upisana kao adresa sedišta izvršnog dužnika ulica K. Z. br. ... , a ne S. B. br. ... , pa je prvostepeni sud u tom momentu i bio dužan da izvrši dostavu na adresu sedišta izvr-šnog dužnika upisanu u registar, nezavisno od toga kakve će se odluke o upisu docnije doneti. Imajući u vidu da stavljanje potvrde pravosnažnosti zavisi od činjenice da li je izvršni dužnik iz-javio prigovor protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, ili je to propustio, a da propuštanje zavisi od toga da li je uručenje rešenja protiv koga je dozvoljen pravni lek bilo zako-nito, a u konkretnom slučaju nije, to proizlazi pravilan zaključak prvostepenog suda da je potvrda pravosnažnosti neosnovano data, što predstavlja razlog da se, u smislu člana 50. Zakona o izvr-šnom postupku, ista ukine.


119933.. Nezakonito je dostavljanje izvršeno pravnom licu na adresu koja u momentu dostavljanja nije bi-

la upisana u registar nadležnog organa. Pečat pravnog lica na dostavnici po kojoj je dostavljanje vr-


- 59 -

šeno na ranije upisanoj adresi, pre dostavljanja, nije dokaz o zakonitom uručenju pismena, kada je nesporno da se o ništavosti prenosa udela u pravnom licu, pa i o primopredaji pečata između određe-nih lica, vodi spor.

Prvostepenim rešenjem pod gore navedenim brojem od 23.11.2009. godine, stavom I izreke uki-nuta je potvrda pravosnažnosti rešenja o izvršenju istog suda Iv. br. 7940/07 od 06.06.2007. godine, stavljena dana 19.06.2007. godine. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da dostavljanje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, u vreme dostavljanja, nije bilo zakonito. Prema članu 128. stav 3. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP), dostavljanje pravnim licima se vrši predajom pi-smena u prostorijama pravnog lica, licu ovlašćenom za primanje pismena, a prema članu 244. Zako-na o izvršnom postupku (dalje: ZIP) dostavljanje pravnim licima se vrši na adresu sedišta pravnog li-ca upisanog u registar pravnih lica, a ako je ovakvo dostavljanje neuspešno, na adresu lica ovlašće-nog za zastupanje, koja adresa je upisana u registru. Na osnovu pravilno utvrđenih činjenica proiza-šao je pravilan zaključak da dostavljanje nije izvršeno u skladu sa članom 244. ZIP i da nije izvršeno na onu adresu koja je kao adresa sedišta izvršnog dužnika bila upisana u registar Agencije za pri-vredne subjekte u momentu kada je dostavljanje bilo vršeno. Tačno je da dostavnica, u smislu člana 144. ZPP, predstavlja javnu ispravu za koju postoji pretpostavka da su tačne činjenice koje su u nju unete, u smislu člana 230. istog zakona. Ova zakonska pretpostavka, međutim, je obori-va. U konkretnom slučaju tačnost ove pretpostavke izvršni dužnik je oborio dostavljajući dokaze, izvode izdate od nadležnog organa za registraciju privrednih subjekata, da u vreme kada je vrše-no dostavljanje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave sedište izvršnog dužnika nije bilo u ul. S. B. br. ... , gde je dostava vršena, već u ul. K. Z. br. ... , gde dostava nije vršena, niti pokušana. Na to je bez uticaja i činjenica da se na dostavnici nalazi i pečat izvršnog dužnika koji inače ne predstavlja obavezni element dostavnice, već predstavlja element na osnovu koga se može na relativno pouzdan način utvrditi da li je lice koje koristi pečat ovlašćeno za prijem pi-smena. Kako se u konkretnom slučaju, a to proizlazi iz stanja u spisima, između ovde stranaka, odnosno njihovih ovlašćenih lica, zapravo vodi spor o njihovim ovlašćenjima u izvršnom dužni-ku kao pravnom licu, što se reflektovalo i na primopredaju pečata, tim pre, stavljanje pečata na dostavnicu nije relevantan podatak kakav bi bio po redovnom toku stvari da takvog spora između stranaka nema, a o čemu oni inače vode parnični postupak radi utvrđivanja ništavosti ugovora o prenosu osnivačkih prava i drugih zahteva.


119944.. Prema stanju u spisima predlog za izvršenje podnet je na osnovu izvršne isprave, sudskog porav-

nanja zaključenog pred Trgovinskim sudom u B. R. br. 1616/08 od 19.11.2008. godine. Prvostepeni sud je doneo rešenje o izvršenju I. br. 442/2009 od 14.7.2009. godine, a ovo rešenje dostavljeno je izvršnom dužniku. Prema povratnici u spisima proizlazi da je izvršni dužnik rešenje primio 6.8.2009. godine, a da nema dokaza da je saglasno članu 53. Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP) uz reše-nje primio predlog za izvršenje sa svim prilozima, uključujući i izvršnu ispravu na osnovu koje je određeno izvršenje. Na taj način izvršni dužnik je onemogućen da se izjasni u ovoj pravnoj stvari, a posebno da se izjasni u pogledu uslova za predloženo izvršenje, imajući u vidu da je izvršna isprava na osnovu koje se određuje izvršenje sudsko poravnanje koje je saglasno članu 33. ZIP izvršno ako je potraživanje dospelo, odnosno koje je prema sadržini samog poravnanja uslovljeno zakašnjenjem u isplati pojedinih rata po međusobno zaključenom ugovoru poverioca i dužnika, a saglasno članu 38. ZIP predviđeno je na koji način se nastupanje uslova dokazuje.



- 60 -

119955.. Dostava rešenja o izvršenju izvršeno supruzi vlasnika samostalne radnje je uredna, ako je pret-

hodno bezuspešno pokušana lična dostava vlasniku radnje uz najavu, tj. zakazivanje narednog poku-šaja dostave, a vlasnik radnje ponovo nije zatečen u stanu.

(Viši trgovinski sud, Iž. 93/08 od 15.04.2008. godine)

119966.. Kada tokom postupka izvršenja izvršni dužnik dva puta bude pronađen na adresi iz predloga i

tek nakon toga, u toku istog postupka, bude izveštajem pošte konstatovano da je odseljen, tada nema mesta obustavi postupka zbog neurednosti.

Prema podacima u spisima dužnik nije obavestio sud o promeni adrese. U ovom slučaju ne radi se o neurednom podnesku, te odredbe koje regulišu neuredne podneske ne mogu biti osnov za obu-stavu postupka, jer tako nešto u njima nije predviđeno.

Pošto je dužnik promenio adresu u toku postupka, a nije obavestio sud, morale su biti primenje-ne odredbe čl. 139. ZPP po kojima se u takvoj situaciji dalja dostava vrši preko oglasne table suda.

(Okružni sud u Nišu. Gž. 1156/96 od 17.04.2006. godine)

119977.. Dostavljanje je uredno izvršeno, kada je rešenje o izvršenju dostavljeno sekretarici dužnika -

pravnog lica, koja je ovlašćena za prijem sudskih i drugih pismena. (Okružni sud u Zrenjaninu, Gž. 240/97 od 24.12.1997. godine)

119988.. Dostavljanje rešenja donetog u izvršnom postupku, mora biti izvršeno saglasno propisima ZPP o

dostavljanju, pa propuštanje u dostavljanju predstavlja bitnu povredu postupka. (Vrhovni sud Srbije, Pzz. 20/94)

PRAVNI LEK


119999.. Pogrešno označenje naziva pravnog leka od strane izvršnog dužnika nije od uticaja na rešavanje

o izjavljenom pravnom leku od funkcionalno nadležnog suda u skladu sa pravilima ZIP-u. (Okružni sud u Novom Sadu, Gž. 2998/05 od 30. 06. 2005. godine)

220000.. Rešenje o izvršenju od 31. 03. 2005. godine, dostavljeno je izvršnom dužniku dana 6. 04. 2005.

godine, prema dostavnici u spisima, a izvršni dužnik je preporučeno na rec. br. 37562 dabna 13. 04. 2005. godine podneo žalbu protiv navedenog rešenja. Kako se žalba na rešenje o izvršenju može iz-


- 61 -

javiti u roku od tri dana, od dana dostavljanja rešenja shodno čl. 12. ZIP-u, a kako je iz navedenog očigledno da žalba podneta po proteku zakonskog roka za njeno podnošenje, te Okružni sud na osno-vu ovlašćenja iz čl. 373. i 374, a u vezi odredbi čl. 3888. ZPP odbacio kao neblagovremenu žalbu iz-vršnog dužnika i odlučio kao u izreci, zaključujući pri tome, da se ne radi ni o žalbi po isteku roka predviđenog čl. 17. a u vezi čl. 15. tač. 8. ZIP-u.

(Okružni sud u Beogradu, Gž. 7444/05 od 24. 06. 2005. godine)

220011.. Prigovor na rešenje o izvršenju, ovaj sud je tretirao kao žalbu, jer prema čl. 13. ZIP-u, rešenje o

izvršenju dužnik može da pobija samo žalbom, osim rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne is-prave i rešenje o izvršenju donetog u skraćenom postupku, koji se može pobijati prigovorom.


220022.. Rešenje o izvršenju doneseno na osnovu strane sudske odluke dužnik može pobijati samo prigo-

vorom. (Vrhovni sud Hrvatske, Gž. 58/85)

220033.. Protiv rešenja donetih u izvršnom postupku nije dozvoljena revizija.

(Vrhovni sud Kosova, Rev. 44//79)

PRIGOVOR NA REŠENJE O IZVRŠENJU NA OSNOVU

IZVRŠNE ISPRAVE (Član 40. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

220044.. Protiv rešenja o usvajanju privremene mere pre pokretanja parnice, može se izjaviti prigovor.

(Okužni sud u Kragujevcu, Gž. 1576/92)

220055.. Protiv rešenja o izvršenju može se podneti prigovor kao isključivi pravni lek, te se svaki podne-

sak upućen protiv rešenja o izvršenju ima tretirati kao prigovor, a o prigovoru odlučuje sud koji je dozvolio izvršenja.

(Vrhovni sud Kosova, Pž. 59/80)


- 62 -

NADLEŽNOST ZA ODLUČIVANJE O

PRIGOVORU (Član 41. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

220066.. Prvostepeni sud - kao izvršni sud, dužan je da donese odluku povodom izjavljenog prigovora

stranke. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 11792/95 od 29. 01. 1996. godine)

220077.. Kad dužnik blagovremeno istakne prigovor mesne nenadležnosti suda koji je doneo rešenje o iz-

vršenju, pa taj sud usvoji odnosni prigovor pre ustupanja predmeta nadležnom sudu, taj sud je dužan da stavi van snage svoje rešenje o izvršenju i ukine sprovedene radnje.


RAZLOZI ZA PRIGOVOR


220088.. Ne može se primeniti pravilo uračunavanja ispunjenja iz člana 312. Zakona o obligacionim

odnosima ako je izvršni dužnik, prilikom isplate duga koji se namiruje u anuitetima, ujedno odredio i koju mesečnu ratu izmiruje tom isplatom.

Iz obrazloženja: Žalbeni navodi (da je izvršni dužnik uplatama uvećanih iznosa od dosuđenih u periodu mart 2007.

godine - jun 2009. godine isplatio deo duga čija naplata se traži u ovom postupku) - nisu osnovani. Naime, čitanjem potvrda o isplati (naloga blagajni banke) ovaj sud je utvrdio da je njima izvršni

dužnik ujedno i odredio koju mesečnu ratu njime plaća, zbog čega se ne može, u konkretnoj situaciji, primeniti pravilo uračunavanja ispunjenja iz člana 312. Zakona o obligacionim odnosima.

Ovo posebno što je u vreme isplata uvećanih rata bio u toku parnični postupak za izmenu vi-sine doprinosa za izdržavanje njihovim povećanjem, kako to proizilazi iz presude priložene uz odgovor na žalbu izvršnog poverioca, koje navode izvršni dužnik nije osporio.


220099.. Po nalogu Višeg trgovinskog suda, prvostepeni sud je sproveo izviđajne radnje i održao ročište u

smislu člana 19. Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP), radi provere tačnosti navoda iz žalbe da je dug po izvršnoj ispravi izmiren.


- 63 -

Prema dokazima koje je izvršni dužnik dostavio, i navodima izvršnog poverioca sa ročišta koje je održano u smislu člana 19. ZIP, radi provere navoda dužnika iznetih u žalbi, a na koje izvršni dužnik nije pristupio iako je bio uredno pozvan, žalbeni navodi nisu osnovani, odnosno izvršni dužnik nije dostavio dokaze za iste, a što je shodno članu 163. ZIP bio dužan da učini uz žalbu. Iz dostavljenih do-kaza o uplatama, iako se u nekima od njih poziva na fiksni broj telefona po kome su navedeni računi, ne može se utvrditi da se uplate odnose na dug za sporni period, odnosno na dug po izvršnoj ispravi, jer se u dokazima koji se dostavljaju kao dokazi za izvršeno plaćanje nigde ne pominje navedena pre-suda, a posebno imajući u vidu da je plaćanje prema dostavljenim dokazima izvršeno po računu za pe-riod 1. 12. 2008. - 31. 12. 2008. godine, a da je presuda doneta 12. 11. 2008. godine, što sve očigledno ukazuje da se plaćanja ne odnose na izmirenje iznosa po istoj. Iz navedenih razloga žalbeni navodi tu-ženog nisu osnovani, pa se stoga žalba odbija i prvostepena odluka kao pravilna potvrđuje.

Shodno tome, posebno imajući u vidu i navode sa održanog ročišta, prema kojima su svi navede-ni računi već uzeti u obzir prilikom veštačenja od strane veštaka finansijske struke, kojim je konsta-tovana visina duga koja je bila predmet navedene parnice, odnosno i ukazivanje da je delimično iz-mirenja plaćanja ugovorenih rata uračunato, određeno je izvršenje samo u odnosu na neizmireni deo obaveze.

(Rešenje Privrednog apelacionog suda, Iž. 871/2010 od 11. 03. 2010. godine)

221100.. Ako izvršni dužnik u žalbi tvrdi da je izmirio obavezu, dužan je da uz žalbu dostavi i dokaze o

izvršenju iste. - Pobijanim rešenjem određeno je izvršenje na osnovu izvršne isprave, po predlogu iz-vršnog poverioca i u svemu u skladu sa priloženom izvršnom ispravom koja ima potvrdu pravnosna-žnosti i izvršnosti. Shodno čl. 12. i 13. Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP), a u skladu i sa pou-kom o pravnom leku datom na navedenom rešenju protiv rešenja o izvršenju koje je doneto na osno-vu izvršne isprave, može se podneti žalba u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja. Iz navede-nih razloga, iako je izvršni dužnik na podnesku od 1. 04. 2010. godine naznačio da se radi o prigovo-ru na rešenje o izvršenju, ovaj sud je isti smatrao žalbom i o istom odlučivao.

Prema odredbama člana 15. ZIP, žalba protiv rešenja o izvršenju može se izjaviti iz razloga koji sprečavaju izvršenje, a naročito iz razloga koji su navedeni u označenom članu. Kako navodima u žalbi izvršni dužnik samo ističe da je uvidom u svoju poslovnu dokumentaciju utvrdio da je prema poveriocu u celosti izmirio svoje dugovanje, a radi se o dugovanju koje je utvrđeno pravnosnažnom i izvršnom sudskom odlukom, to izvršni dužnik u žalbi zapravo iznosi razloge koji ukazuju da je obaveza utvrđena izvršnom ispravom prestala, odnosno da je posle donošenja isprave dužnik istu u celosti izmirio.

Prema odredbama člana 16. ZIP, izvršni dužnik je dužan da sve razloge pobijanja iznese u žalbi i sve dokaze na kojima se žalba zasniva priloži uz žalbu, a u slučaju da to ne učini gubi pravo na na-knadnu dostavu dokaza u žalbenom postupku. Kako shodno iznetom, i pored navoda da je izmirio dug iz izvršne isprave, izvršni dužnik uz žalbu nije dostavio i dokaze za svoje navode o izvršenju obaveze, to žalba izvršnog dužnika primenom pravila o teretu dokazivanja nije osnovana, pa se ista odbija na osnovu člana 387. stav 1. tačka 2) Zakona o parničnom postupku i člana 27. ZIP, a pobija-no rešenje kao pravilno potvrđuje.


221111.. Izvršni dužnik mora uz žalbu dostaviti dokaze da je izvršio obavezu iz izvršne isprave ili da je

ista prestala usled činjenica koje su nastupile posle donošenja iste.


- 64 -

Imajući u vidu da predlog izvršnog poverioca u svemu ispunjava uslove iz člana 7. Zakona o izvr-šnom postupku (dalje: ZIP), te da je time ispunjeno načelo formalnog legaliteta, kao i da je navedenim predlogom izvršni poverilac tražio prinudnu naplatu na iznos glavnog duga, a za period od 16. 3. 2006. do 4. 6. 2009. godine, koji nije obuhvaćen ranijim predlozima za izvršenje i donetim rešenjima o izvrše-nju, to je pravilno našao prvostepeni sud da su ispunjeni zakonski uslovi, pa je doneo pobijano rešenje.

Kako su članom 15. ZIP izričito propisani razlozi zbog kojih se može, od strane izvršnog dužnika, žalbom osporiti doneto rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave, i kako je izvršni dužnik isticao da je prestalo - izmireno potraživanje koje je predmet predloga za izvršenje i rešenja o izvršenju, a što citi-ranim odredbama člana 15. st. 1. i 8. ZIP može biti razlog za žalbu, to je izvršni dužnik bio u obavezi da uz žalbu dostavi i dokaze za iznete navode da je navedeno dugovanje prestalo na jedan od zakonom pro-pisanih načina, ili da je potraživanje prestalo na osnovu činjenica koje su nastupile posle izvršnosti odlu-ke, ili pre toga, ali u vreme kad izvršni dužnik to nije mogao da istakne u postupku iz koga potiče izvr-šna isprava, odnosno ako je potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastupila posle zaključe-nog poravnanja. Kako, međutim, izvršni dužnik nije dostavio navedene dokaze, već je samo isticao u žalbi da ima saznanja da je dugovanje prestalo izvršenjem obaveze prema izvršnom poveriocu, to takvi žalbeni navodi ne mogu biti osnov za drugačiju odluku povodom predloga za prinudno izvršenje, odno-sno za ukidanje ožalbenog rešenja kojim je određeno izvršenje.


221122.. Ukazivanje izvršnog dužnika na nezakonitost u dostavljanju presude na osnovu koje je izvršenje

određeno nije razlog koji sprečava izvršenje ako je presuda snabdevena potvrdama pravnosnažnosti i izvršnosti.

Prema stanju u spisima, predlog za izvršenje podnet je na osnovu pravnosnažne i izvršne isprave Privrednog suda u Beoradu, P. br.... od 29. 03. 2010. godine. Uz predlog za izvršenje priložena je na-vedena presuda u originalu, snabdevena potvrdom pravnosnažnosti i izvršnosti, na dan 5. 5. 2010. godine. Poverilac i dužnik po navedenoj izvršnoj ispravi su lica označena kao izvršni poverilac i iz-vršni dužnik u predlogu za izvršenje. Predlogom se traži prinudno ostvarenje potraživanja u svemu kako ono u presudi glasi, kako u odnosu na glavni dug, tako i kamatu i troškove izvršnog i parničnog postupka, a zahtev za određivanje izvršenja kamate na iznos troškova od dana donošenja isprave do isplate zasnovan je na članu 35. stav 2. Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP). Proizlazi da je pra-vilno prvostepeni sud odredio predloženo izvršenje u smislu člana 7. ZIP, jer postoje svi zakonom predviđeni uslovi da se izvršenje odredi.

Bez uticaja su žalbeni navodi izvršnog dužnika da mu presuda na osnovu koje je određeno izvr-šenje nije dostavljena i da u postupku iz kojeg presuda potiče nije imao mogućnost da u parnici uče-stvuje. Za izvršni sud je bitno da je presuda dostavljena u originalu, da je snabdevena potvrdama pravnosnažnosti i izvršnosti, pa proizlazi da su razlozi koje izvršni dužnik ističe razlozi koje je mo-gao isticati u postupku iz kojeg izvršna isprava potiče, a ne predstavljaju razloge iz člana 15. stav 1. tačka 8) ZIP, koji bi sprečavali izvršenje.


221133.. Neosnovani su navodi žalbe da je izreka pobijanog rešenja nerazumljiva pošto je rok za usposta-

vljanje ranijeg stanja određen rečju "odmah". Odredbom čl. 443. st. 1. ZPP. predviđeno je da će sud rok za ispunjenje dužnosti koje su naložene strankama odrediti prema okolnostima pojedinog sluča-


- 65 -

ja. To znači da sud može odrediti da tuženi uspostavi pređašnje stanje tj. napajanje navedenog pre-dajnika električnom energijom. Pri tom je značenje reči "odmah" potpuno jasno. Da je prvostepeni sud odredio drugi rok ispunjenja (određen broj časova, dana i sl.), onda bi morao da označi od kada taj rok počinje da teče, da li od prijema ili pravnosnažnosti rešenja.

(Rešenje Višeg trgovinskog suda, Pž. 2410/3/2005. godine)

221144.. Dužnik izvršnu tražbinu čiji je prijem odbio poverilac mora deponovati u sudski depozit i na taj

način se osloboditi svoje obaveze. (Okružni sud u Požarevcu, Gž. 1141/98 od 14. 09. 1998. godine)

221155.. Rok zastarelosti potraživanja počinje prvog dana posle dana kada je poverilac stekao pravo da

zahteva ispunjenje dužnikove obaveze. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 33189/98 od 1. 09. 1998. godine)

221166.. Sud nije prihvatio navode iz prigovora dužnika da se uplatom dugovanog iznosa preko pošte

oslobodio svoje obaveze po izvršenoj ispravi i rešenju o izvršenju. Ovo iz razloga što je među stran-kama nesporno da navedeni iznos poverilac nije nikada primio, a takođe je nesporno da navedeni vraćen dužniku, koji je takođe odbio prijem istog. Nesporno je da dug po izvršnoj ispravi dužnik nije uplatio u sudski depozit, pa je ovaj sud stanovišta da se isti nije oslobodio svoje obaveze prema po-veriocu na predmetan način.


221177.. Izvršenje činidbe iz rešenja donetog o smetanju poseda, kad rešenje nije postalo pravnosnažno,

može se izvršiti samo do donošenja drugostepene odluke po žalbi. Ako viši sud ukine ili preinači re-šenje o smetanju poseda, a činidba ne bude izvršena, postupak izvršenja ima se obustaviti po službe-noj dužnosti.

(Okružni sud u Šapcu, Gž. 881/80)

IZNOŠENJE ČINJENICA I PREDLAGANJE

DOKAZA U PRIGOVORU (Član 43. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

221188.. Navodi žalbe da u konkretnom slučaju postoje razlozi propisani odredbom čl. 15. ZIP-u, koji

sprečavaju izvršenje su bez uticaja. Ovo stoga što je u sm. čl. 16. ZIP-u, izvršni dužnik dužan da sve


- 66 -

razloge pobijanja iznese u žalbi i sve dokaze na kojima se žalba zasniva priloži uz žalbu. Kako je u konkretnom slučaju izvršni dužnik to propustio da učini, sledi da su svi ovi navodi neosnovani i ni-čim dokazani.

(Okružni sud u Beogradu, Gž. br. 897/06)

221199.. Prilikom donošenja ožalbenog rešenja prvostepeni sud je pravilno postupio kada je na predlog

izvršnog poverioca, na osnovu izvršne sudske odluke - presude kao izvršne isprave podobne za izvr-šenje radi naplate novčanog potraživanja odredio izvršenje na sredstvima na računu izvršnog dužni-ka. Zbog toga su neosnovani navodi žalbe da nije bilo mesta donošenju rešenja o izvršenju jer u kon-kretnom slučaju postoje razlozi predviđeni čl. 15. ZIP-u, da je izvršni dužnik dužan da sve razloge pobijanja iznese u žalbi i sve dokaze na kojima se žalba zasniva priloži uz žalbu, a što nije učinio.


ODLUČIVANJE O PRIGOVORU U

PRVOM STEPENU (Član 44. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

222200.. Prvostepeni izvršni sud je ovlašćen da odluči kao drugostepeni, usvajanjem žalbe izvršnog dužnika,

ukidanjem rešenja o izvršenju koje je doneo u prvom stepenu, obustavom izvršenja i ukidanjem sprove-denih radnji, ali ne i da takvu žalbu odbije i svoje rešenje o izvršenju potvrdi ili "ostavi na snazi".

Međutim, prvostepeni sud nakon održanog ročišta po nalogu drugostepenog suda, donosi rešenje da se rešenje o izvršenju ostavlja na snazi iako za to zaista ne postoji zakonski osnov. Navedenom odredbom je predviđeno da prvostepeni sud, ukoliko nađe da je žalba izvršnog dužnika protiv reše-nja o izvršenju osnovana, može istu usvojiti, ukinuti rešenje o izvršenju, obustaviti izvršenje i ukinu-ti sprovedene izvršne radnje, a u suprotnom, da će dostaviti spise drugostepenom sudu na odlučiva-nje o žalbi. Iz navedenog sledi da prvostepeni sud nije ovlašćen da žalbu koja po njegovom stanovi-štu nije osnovana, odbije i rešenje o izvršenju potvrdi, odnosno kao u ovom slučaju "ostavi na sna-zi", jer takva ovlašćenja iz navedene zakonske odredbe za prvostepeni sud ne proizlaze. Iz tog razlo-ga je ovo rešenje moralo biti ukinuto kao u izreci ovog rešenja pod 1.


222211.. Odredbom čl. 19. ZIP-u, propisano je da prvostepeni sud može, ako oceni da je osnovana žalba

izvršnog dužnika izjavljena protiv rešenja o izvršenju u roku, usvojiti, ukinuti rešenje o izvršenju, obustaviti izvršenje u celini ili delimično i ukinuti sprovedene radnje. Prvostepeni sud je u konkret-nom slučaju pravilno našao da je žalba osnovana a istu usvojio i ukinuo rešenje o izvršenju. Među-tim, prvostepeni sud je propustio da obustavi izvršenje u celini i ukine sprovedene radnje, te je u na-stavku postupka dužan da ispravi navedeno, smatrajući ovakav propust greškom u pisanju.

(Viši trgovinski sud u Beogradu, Pž. 7569/05)


- 67 -

222222.. Ne može se ukinuti rešenje o izvršenju i predlog izvršnog dužnika odbaciti zbog toga što nije na-

veden tačan broj žiro računa dužnika. (Viši privredni sud, Pž. 318/98)

222233..

Ako poverilac u određenom roku koji odredi sud ne dostavi tačnu adresu dužnika, sud će staviti van snage rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave i ukinuti sve sprovedene izvršne radnje.


222244.. Kod činjenice da rešenje upravnog organa, koje je izvršna isprava ne sadrži odluku o kamati, pr-

vostepeni sud je opravdano delimično usvojio dužnikov prigovor i odbio poveriočev predlog za izvr-šenje u pogledu tog sporednog traženja.

(Okružni sud u Splitu, Gž. 1468/89)

RAZLOZI ZA ODBACIVANJE PRIGOVORA I ZA USTUPANJE PREDMETA NADLEŽNOM SUDU


222255.. Uvidom u povratnicu u spisima utvrđeno je da je izvršni dužnik pobijeno rešenje primio da-

na 31. 05. 2005. godine. Prema čl. 12. st. 4. ZIP-u, žalba se i prigovor na rešenje o izvršenju mo-gu se izjaviti u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja. Dakle, poslednji dan za izjavljiva-nje prigovora je bio 3. 06. 2005. godine, - petak dan kada sud inače radi. Uvidom u koverat koji je združen uz podneti prigovor na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave utvrđuje se da je izvršni dužnik prigovor na rešenje o izvršenju dostavio preporučenom pošiljkom kod pošte, sa preporukom od 7. 06. 2005. godine, kako pravilno konstatuje prvostepeni sud. Kako je prigo-vor dostavljen po proteku zakonskog roka od tri dana, te je isti, kako je rečeno, pravilno odbačen kao neblagovremen.

(Viši trgovinski sud, Pž. 7496/05 0d 10. 08. 2005. godine)

222266.. Punomoć data advokatu u parničnom postupku za zastupanje tuženog ne sadrži ovlašćenje advo-

katu da zastupa tuženog kao dužnika u izvršnom postupku, pa je stoga žalba koju je advokat izjavio u izvršnom postupku bez dostavljene uredne punomoći dužnika podneta od neovlašćenog lica pa je treba odbaciti kao nedozvoljenu.

(Okružni sud u Zrenjaninu, Gž. 805/97 od 12. 03. 1998. godine)


- 68 -

PRIGOVOR NA REŠENJE O IZVRŠENJU DONETO NA OSNOVU

VERODOSTOJNE ISPRAVE (Član 46. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

222277.. Kada izvršni dužnik u prigovoru ospori postojanje potraživanja iz verodostojne isprave, navode-

ći da je platio navedeni iznos, smatra se da je prigovor obrazložen, bez obzira što izvršni dužnik uz prigovor nije dostavio i dokaze o plaćanju, imajući u vidu da član 20. stav 4. Zakona o izvršnom po-stupku, ne propisuje obavezu izvršnog dužnika da u prilog iznetih tvrdnji u prigovoru kojima ospora-va potraživanje iz podnete verodostojne isprave, dostavi i adekvatne dokaze.

Neosnovani su žalbeni navodi izvršnog dužnika da je pobijano rešenje zahvaćeno bitnom po-vredom odredaba parničnog postupka iz čl. 361. st. 1. Zakona o parničnom postupku, u vezi sa nepravilnom primenom čl. 21. st. 4. Zakona o izvršnom postupku, kao i čl. 10. st. 2. Zakona o parničnom postupku. Nasuprot žalbenim navodima, izvršni dužnik je u prigovoru osporio posto-janje potraživanja iz verodostojne isprave, istakavši da je platio navedeni iznos, te je stoga pra-vilno prvostepeni sud ocenio da je podneti prigovor obrazložen. Činjenica da izvršni poverilac uz prigovor nije dostavio i dokaze o plaćanju, ne utiče na pravilnost donetog rešenja, imajući u vidu da navedeni član 20. st. 4. Zakona o izvršnom postupku, ne propisuje obavezu izvršnog dužnika da u prilog iznetih tvrdnji u prigovoru kojima osporava potraživanje iz podnete verodostojne is-prave, dostavi i adekvatne dokaze. U toj situaciji ocena osnovanosti kao i dokazanosti iznetih tvr-di u prigovoru, ceni se u parničnom postupku i izvršni sudija nema ovlašćenje da o iznetom u pri-govoru odlučuje u izvršnom postupku.


222288.. Nepravilan je stav prvostepenog suda da odluka kojom je ukinut platni nalog predstavlja istovre-

meno odluku suda o tužbenom zahtevu, jer je isti neosnovan zbog osnovanosti materijalno-pravnog prigovora da tužba nije podneta u zakonskom roku, pa zbog toga odluka kojom je ukinut platni nalog ne mora da sadrži i odluku o glavnoj stvari.

Po utvrđenju da su izjavljeni prigovori na izdati platni nalog i po pravnosnažnosti tog rešenja ot-počeće raspravljanje o glavnoj stvari ili će u zavisnosti od drugih razloga oceniti da nema mesta ras-pravljanju, ali u svakom slučaju se mora doneti odluka o glavnoj stvari, odnosno odluka o osnovano-sti ili neosnovansti tužbenog zahteva.

Ukidanje platnog naloga bez odluke o glavnoj stvari nije pravnosnažno presuđena stvar. (Viši sud u Kraljevu, 1Gž. 631/10)

222299.. U situaciji kao što je konkretna kada povodom prigovora protiv rešenja o izvršenju na osnovu

verodostojne isprave sud stavi van snage rešenje o izvršenju u delu kojim je određeno izvršenje i ukine sprovedene radnje; postupak u sm. čl. 21. ZIP nastavlja se kao povodom prigovora protiv plat-nog naloga. To dalje znači da se primenjuju pravila parničnog postupka, pa se u ovom sporu radi is-plate dugovanog novčanog iznosa koji je obligaciono-pravne prirode, Opštinski sud u Ž., nije se mo-gao oglasiti mesno nenadležnim bez takvog prigovora tužene, u sm. čl. 20. st. 1. ZPP. Niti se pak,


- 69 -

mogao oglasiti mesno nenadležnim po službenoj dužnosti u sm. odredbe čl. 20. st. 2. ZPP, jer je ta-kva mogućnost predviđena samo za isključivu mesnu nadležnost koja ne može postojati u ovakvom obligaciono-pravnom sporu za koji su rezervisana pravila o opštoj mesnoj nadležnosti.

(Vrhovni sud Srbije, R. 410/07)

223300.. Sud koji je doneo rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, nakon izjavljivanja prigo-

vora izvršnog dužnika, predmet dostavlja mesno nadležnom parničnom sudu, ne donoseći rešenje kojim se oglašava mesno nenadležnim.

Imajući u vidu navedeno, pravilno je u predmetnom slučaju postupio Trgovinski sud N., kada je saglasno navedenoj zakonskoj odredbi, nakon izjavljivanja prigovora izvršnog dužnika, stavio van snage svoje rešenje o izvršenju u delu u kome je izvršenje određeno i spise predmeta dostavio Trgo-vinskom sudu u B. kao mesno nadležnom za rešavanje spra u toku stečajnog postupka koji se vodi pred tim sudom.

(Rešenje višeg trgovinskog suda, Iž. 263/06 od 21. 05. 2006. godine)

223311.. Kada izvršenje na osnovu verodostojne isprave zbog prigovora dužnika pređe u parnicu, sud nije

dužan da se oglašava mesno nenadležnim već će ukinuti osporeni deo rešenja o izvršenju i predmet ustupiti mesno nadležnom sudu na dalji parnični postupak.


POSTUPAK PO PRIGOVORU


223322.. Neosnovani su žalbeni navodi tuženog da je prvostepeni sud propustio da odredi paricioni

rok za ispunjenje obaveze. U ovoj pravnoj stvari postupak je pokrenut predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, pa je prvostepeni sud doneo rešenje o izvršenju na osnovu verodo-stojne isprave. To rešenje sadrži obavezujući deo, u kome je određen rok u kome je dužniku nalo-ženo ispunjenje potraživanja. Nakon izjavljenog prigovora predmet je dostavljen parničnom sudu i parnični sud, odlučujući o tužbenom zahtevu, odlučuje i o rešenju o izvršenju u obavezujućem delu tako što ga održava na snazi, ukoliko usvaja tužbeni zahtev, ili ga ukida, ukoliko tužbeni zahtev odbija. Održavanjem na snazi rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u delu u kome je usvojen tužbeni zahtev prvostepeni sud je održao na snazi navedeno rešenje i u odnosu na rok za ispunjenje obaveze.


223333.. Prvostepeni sud, umesto da oceni blagovremenost, dozvoljenost i potpunost navedenog prigovo-

ra, pa u zavisnosti od toga da rešenje o izvršenju u delu kojim je određeno izvršenje stavi van snage i ukine sprovedene radnje, a predmet dostavi parničnom odeljenju nadležnog suda, ili isti eventualno


- 70 -

odbaci (ako nije blagovremen, dozvoljen ili potpun), prigovor dostavlja poveriocu, koji podneskom delimično povlači predlog, na osnovu čega prvostepeni sud očigledno donosi pobijano rešenje.

Ovakvo postupanje prvostepenog suda nije pravilno. Naime, rešenje o izvršenju na osnovu vero-dostojne isprave može se prinudno sprovoditi tek nakon njegove pravnosnažnosti, a izjavljivanje bla-govremenog, dozvoljenog i potpunog prigovora sprečava pravnosnažnost ovog rešenja. Osim toga, nakon izjavljivanja blagovremenog, dozvoljenog i potpunog prigovora, za povlačenje predloga za iz-vršenje, odnosno tužbe, potrebna je saglasnost izvršnog dužnika, jer se izjavljivanje prigovora ima smatrati upuštanjem u raspravljanje, zbog čega je, saglasno članu 196. Zakona o parničnom postup-ku, za povlačenje potrebna saglasnost protivne strane, a sve imajući u vidu da se, nakon izjavljivanja prigovora, postupak nastavlja po odredbama istog zakona.


223344.. Prema stanju u spisima, na predlog izvršnog poverioca radi donošenja rešenja o izvršenju na

osnovu verodostojne isprave, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog poverioca od izvršnog du-žnika, i to prenosom sredstava koja se vode na računu izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca, alternativno - popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, doneto je rešenje kojim se određuje predloženo izvršenje.

Kako je u skladu sa zakonskim ovlašćenjima izvršni dužnik podneo blagovremeni prigovor u ko-me je izneo da osporava navedeno potraživanje, ukazujući da i naziv izvršnog dužnika nije tačno označen, to je pravilno prvostepeni sud, postupajući u skladu sa ovlašćenjima iz člana 21. Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP) rešenje o izvršenju, po prigovoru, stavio van snage, kao i postupak u delu u kome je određeno izvršenje, i predvideo da se postupak dalje nastavlja u parničnom odeljenju, odnosno kao povodom prigovora protiv platnog naloga.

Nisu osnovani žalbeni navodi izvršnog poverioca da prigovor koji je dostavio izvršni dužnik nije obrazložen, jer je, prema stanju u spisima, dužnik naveo razloge svog osporavanja tužiočevog potra-živanja, odnosno rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, pa stoga i navedeni prigovor ispunjava sve zakonske uslove da se po njemu postupa, odnosno da se postupi u smislu člana 21. ZIP, kako je to pravilno uradio i prvostepeni sud.

Ocena osnovanosti navoda iz prigovora, međutim, ne može se vršiti u postupku povodom prigo-vora, jer to ne predviđaju odredbe člana 21. ZIP, već je prvostepeni sud dužan da, odmah po prijemu blagovremenog i obrazloženog prigovora u smislu citiranog člana, rešenje o izvršenju stavi van sna-ge u delu u kome je određeno izvršenje, i spise uputi parničnom sudu na dalji postupak, u kome će biti ocenjena i osnovanost navoda iz prigovora.


223355.. Uvidom u spis predmeta utvrđuje se da je rešenjem o izvršenju na osnovu verodostojne isprave

Iv. III-3857/07 od 25.4.2007. godine, određeno izvršenje radi naplate novčanog potraživanja izvr-šnog poverioca, popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika i isplatom iznosa ostvarenom prodajom izvršnom poveriocu do konačne naplate potraživanja. Protiv ovog rešenja iz-vršni dužnik je blagovremeno izjavio prigovor, koji je prvostepeni sud pobijanim rešenjem odbacio kao nedozvoljen, jer je našao da u prigovoru nisu navedeni razlozi zbog kojih se osporava navedeno rešenje.


- 71 -

Ovakvo pravno shvatanje prvostepenog suda se ne može prihvatiti. Po članu 27. ZIP, u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno.

Članom 103. ZPP, se propisuje da, ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati, sud će stranci koja nema punomoćnika advokata vratiti podnesak radi ispravke, ako zakonom nije drugačije određeno.

U stavu 4. istog člana navodi se da će se smatrati da je podnesak povučen, ako ne bude vraćen sudu u određenom roku, ako bude vraćen bez ispravke , odnosno dopune odbaciće se.

Prvostepeni sud nije primenio citirane odredbe zakona i prigovor koji je smatrao neurednim jer isti ne sadrži razloge pobijanja rešenja, nije vratio izvršnom dužniku radi otklanjanja nedostataka iako izvršni dužnik nema punomoćnika advokata.

(Rešenje Višeg suda u Nišu, Gž. 2830/2010 od 10. 9. 2010. godine)

223366.. Osnovani su žalbeni navodi tužioca da je pogrešno pozivanje prvostepenog suda da je rešenje o

odbačaju tužbe doneto u fazi prethodnog ispitivanja tužbe. Prema članu 274. stav 2. Zakona o par-ničnom postupku (dalje: ZPP), pripreme za glavnu raspravu obuhvataju prethodno ispitivanje tužbe, dostavljanje tužbe tuženom na odgovor, održavanje pripremnog ročišta i zakazivanje glavne raspra-ve. U sporovima koji su pokrenuti predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, faza pret-hodnog ispitivanja tužbe u suštini se sprovodi u izvršnom postupku, prethodnim ispitivanjem predlo-ga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. Kada taj predlog sadrži sve ono što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati, izvršni sud donosi rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, a u slučaju izjavljenog prigovora, predmet se ustupa parničnom odeljenju mesno nadležnog suda. Parnični sud primenjuje odredbe koje se odnose na postupak izdavanja platnog naloga, a one obu-hvataju i odredbu člana 458. stav 2. ZPP po kojoj sud odmah zakazuje ročište za glavnu raspravu.

(Rešenje Višeg trgovinskog suda, Pž. 8865/2009(1) od 29. 10. 2009. godine)

PRIGOVOR TREĆEG LICA (Član 50. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

223377.. U situaciji kada je treće lice istaklo prigovor da u pogledu predloga izvršenja ima pravo

koje ga sprečava, sud ne može odbiti predlog za izvršenje kao neosnovan već mora oceniti da li je to pravo verovatno, pa - ukoliko nađe da jeste - to lice uputiti na parnicu, a izvršni postupak dalje nastaviti.

Iz obrazloženja: Ukoliko je treće lice istaklo prigovor navodeći da, u pogledu predmeta izvršenja, ima pravo koje

sprečava izvršenje, sud nije mogao da donese pobijano rešenje kojim bi predlog za izvršenje odbio kao neosnovan, već je - shodno ovlašćenju iz člana 23. stav 4. Zakona o izvršnom postupku - mogao


- 72 -

da oceni da li je to pravo trećeg lica verovatno i, ukoliko nađe da jeste, onda treće lice uputi da po-krene parnični postupak protiv izvršnih poverilaca, radi proglašenja da je izvršenje na tom predmetu nedopušteno i nastavi dalje sa postupkom.

Naime, u smislu člana 23. stav 6. Zakona o izvršnom postupku, podneti prigovor od strane tre-ćeg lica ne sprečava dalje sprovođenje izvršenja. Osim toga, u konkretnom slučaju, uz predlog za iz-vršenje priložena je izvršna isprava koja nije stavljena van snage i, kao takva, proizvodi određena pravna dejstva u postupku, tako da postojanje pravnosnažnog rešenja osnovnog suda, kojim je odre-đena privremena mera i na koju se poziva treće lice, ostaje bez uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari.

Ista ne predstavlja razlog koji sprečava izvršenje. (Iz Rešenja Višeg suda u Beogradu, Gž. 6753/2011 od 11.05.2011. godine)

223388.. Pobijanom presudom pod stavom I je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je

nedopustivo izvršenje određeno rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Boru I 339/08 od 22.04.2008. godine sa ispravkom od 15.09.2008. godine, a pod stavom II tužilja je obavezana da tu-ženoj plati parnične troškove u iznosu od 26.550,00 dinara. Protiv ove presude tužilja je blagovreme-no izjavila žalbu iz svih razloga propisanih u čl. 360 stav 1 ZPP sa predlogom da drugostepeni sud ukine pobijanu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Drugostepeni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu čl. 372 ZPP i našao da je žalba neosnova-na. U prvostepenom postupku nije učinjena ni jedna od bitnih povreda odredaba parničnog postupka na koje drugostepeni sud po čl. 372 stav 2 ZPP pazi po službenoj dužnosti. O odlučnim činjenicama su navedeni dovoljni i jasni razlozi koji su saglasni sa sadržinom isprava i zapisnika u spisima, pa žalba neosnovano ukazuje na bitnu povredu iz čl. 361 stav 2 tačka 12 ZPP. Izvršnom presudom Op-štinskog suda u Boru P 503/01 od 12.03.2002. godine tužilja je solidarno sa drugim licima obaveza-na da tuženoj na ime duga svog pravnog prethodnika pok. PP plati 8.000 DM sa domicilnom kama-tom od 01.12.1996. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu po-slovnih banaka na dan isplate. Rešenjem Opštinskog suda u Boru I 339/08 od 22.04.2008. godine je radi naplate ovog potraživanja određeno izvršenje na zaradi tužilje. Tužilja smatra da se potraživanje tužene po izvršnoj presudi Opštinskog suda u Boru P 503/01 ne može naplatiti iz imovine tužene u smislu čl. 222 Zakona o nasleđivanju i da je zbog toga izvršenje određeno navedenim rešenjem na njenoj zaradi nedopustivo. Prvostepeni sud pravilno nalazi da dužnik nema ovlašćenje da zahteva da se u parničnom postupku izvršenje na određenom predmetu (u konkretnom slučaju na zaradi dužni-ka) proglasi nedopustivim. Ovo zbog toga što je dužniku zaštita obezbeđena kroz izvršni postupak po čl. 13 stav 1, 15, 16 i 17 Zakona o izvršnom postupku. Ovim propisima dužniku u izvršnom po-stupku je omogućeno da protiv rešenja o izvršenju izjavi žalbu i da u žalbi iznese svaki razlog koji sprečava izvršenje. Stoga je žalba protiv rešenja o izvršenju pravno sredstvo kojim je omogućeno da se u izvršnom postupku raspravi da li tužena ima pravo da traži namirenje potraživanja iz presude P 503/01 iz tužiljine lične imovine, ili je odredbama čl. 222 do 224 ZON namirenje ograničeno na predmete zaostavštine koju je tužilja nasledila od pok. PP. Analognoj primeni čl. 24 Zakona o izvr-šnom postupku, na koju ukazuje žalba nema mesta. Ovim propisom je predviđeno da lice koje tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje može do okončanja izvršnog po-stupka da protiv poverioca a pod određenim uslovima i protiv dužnika pokrene parnični postupak ra-di nedopustivosti izvršenja. Ovaj propis se odnosi na lica koja nemaju status stranke u izvršnom po-stupku i kojima u okviru izvršnog postupka nije obezbeđena zaštita. Tužilji je kao dužniku u izvr-


- 73 -

šnom postupku obezbeđena zaštita po pravilima tog postupka i s toga se na nju navedeni propis ne može primeniti. Stoga tužilja kao dužnik u izvršnom postupku nema legitimaciju da zahteva da se u parničnom postupku izvršenje na određenom predmetu proglasi nedopustivim niti da vođenjem ta-kve parnice utiče na tok i ishod izvršnog postupka jer joj je zaštita obezbeđena u okviru izvršnog po-stupka i drugačiji navodi žalbe su neosnovani. Iz navedenih razloga na osnovu čl.375 ZPP je odluče-no kao u izreci presude.

(Apelacioni sud u Beogradu, Gž. 2302/10 od 29. 04. 2010. godine)

223399.. Kad treće lice traži izuzimanje od izvršenja pokretnih stvari, pravilno je određivanje jemstva u

visini procenjene vrednosti tih stvari. (Okružni sud u Novom Sadu, Gž. 3674/09)

224400.. Prvostepeni sud je dokazima utvrdio da je prvo, izvršena zabeležba rešenja o utvrđivanju vred-

nosti i prodaje nepokretnosti...., da je rešenjem istoga suda treće lice upućeno na parnicu radi progla-šenja da je izvršenje na predmetnoj nepokretnosti nedopustivo. Na osnovu pravnosnažne parnične presude toga suda p. br.., utvrđeno je da je treće lice vlasnik kuće .., koja je predmet izvršnog po-stupka, pa se proglašava nedopuštenim izvršenje u predmetu I. br... Pri takvom stanju stvari pravilno je prvostepeni sud doneo rešenje o obustavi prethodnog izvršenja, da se ukidaju sprovedene radnje i briše se teret upisan u javnoj knjizi zabeležbom rešenja o izvršenju.

(Okružni sud u Čačku, Gž. 1591/09)

224411.. Kod ocene da li tužilac kao treće lice ima određena pravo na predmetu izvršenja nije relevantno

samo stanje vlasništva u javnim knjigama već i druge činjenice koje su od uticaja na postojanje i sa-držinu navedenog prava, zbog čega zemljišnoknjižni vlasnik nepokretnosti koja je predmet izvršenja ne mora biti i titular prava koje sprečava izvršenje.

(Okružni sud u Novom Sadu, Gž. 5326/08)

224422.. Kada na rešenje o izvršenju treće lice izjavi prigovor navodeći da su oduzete stvari njegovo vla-

sništvo sud je dužan da prigovor dostavi poveriocu koji treba u ostavljenom roku da se izjasni o pri-govoru.

Ukoliko se poverilac usprotivi prigovoru, tada je sud dužan da podnosioca prigovora uputi da protiv poverioca u određenom roku pokrene parnicu radi proglašenja da je izvršenje na tom predme-tu nedopušteno, a ne da rešenjem odbije kao neosnovan prigovor.

(Okružni sud u Kraljevu, Gž. 1338/98 od 20. 10. 1998. godine)

224433.. Osnovanost zahteva trećeg lica u izlučnoj tužbi ne zavisi od toga da li je dug u izvršnom postup-

ku izmiren, već isključivo od toga da li je izvršni sud odredio izvršenje na predmetu u pogledu koga treće lice ima neko pravo.



- 74 -

224444.. Treće lice može uložiti prigovor u pogledu predmeta izvršenja ili kakvog svog prava, a naročito

ako se izvršavanjem onemogućava pravo tog trećeg lica. (Okružni sud u Kraljevu, Gž. 981/89)

224455.. Kada po Zakonu o izvršenju treće lice procesno urednim podneskom, podnese prigovor protiv

izvršenja kojim traži da se izvršenje na predmetu izvršenja proglasi nedopuštenim, a poverilac se tom prigovoru usprotivi, ili se o njemu ne izjasni, izvršni sud nije ovlašćen da u meritumu ceni osno-vanost prigovora, već je dužan da podnosioca prigovora uputi da protiv poverioca u određenom roku pokrene parnicu radi proglašenja izvršenja nedopuštenim.

(Viši sud u Novom Sadu, Gž. 2593/87)

224466.. U slučaju kada se poverilac u propisanom roku ne izjasni o prigovoru trećeg lica izjavljenom

protiv rešenja o izvršenju ili se usprotivi prigovoru, sud će podnosioca prigovora uputiti da protiv poverioca u određenom roku pokrene parnicu radi proglašenja da je izvršenje na određenoj stvari ne-dopušteno.


224477.. Izlična tužba postoji pre svega radi zaštite prava svojine, ali se njome štite i stvarna prava koja

nisu upisana u zemljišne knjige, kao i prava zakonske državine. Izlučna tužba je svojevrsna tužba koja se zasniva na tvrdnji da je zaplenjena stvar neplenjiva.

(Vrhovni sud Jugoslavije, Rev. 1096/63)

NOVČANE KAZNE (Član 51. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

224488.. Ukoliko pravno lice, u kome je zaposlen izvršni dužnik, ne postupi po nalogu suda, ispunje-

ni su uslovi da mu sud izrekne novčanu kaznu zbog ometanja postupka izvršenja.

Iz obrazloženja: Dopisom prvostepenog suda zatraženo je od poslodavca izvršnog dužnika da rešenje o izvršenju

dostavi izvršnom dužniku, a dostavnicu potpisanu od strane izvršnog dužnika vrati sudu, kao dokaz da je dostava uredno izvršena.


- 75 -

Nakon toga, prvostepeni sud je svojim zaključkom naložio poslodavcu izvršnog dužnika da, u ro-ku od tri dana, vrati sudu dostavnicu potpisanu od strane izvršnog dužnika, kao dokaz o uručenju reše-nja o izvršenju dužniku, uz upozorenje o novčanom kažnjavanju ako po tom nalogu ne postupi. Nave-deni zaključak poslodavac izvršnog dužnika je primio dana 08.12.2010. godine. Kako u ostavljenom roku nije postupio po nalogu prvostepenog suda, pobijanim rešenjem - u smislu člana 45. Zakona o iz-vršnom postupku i čl. 181. i 184. Zakona o parničnom postupku - prvostepeni sud je odlučio kao u iz-reci pobijane odluke, dajući za istu dovoljne i na zakonu zasnovane razloge, koje prihvata i ovaj sud.

Žalbeni navodi poslodavca izvršnog dužnika (da nije bilo mesta donošenju rešenja o novčanom kažnjavanju, s obzirom da je isti u celosti postupio po nalogu suda u pogledu dostave izvršnom du-žniku, o čemu je, uz žalbu, kao dokaz svojih navoda, dostavio izveštaj Kadrovske službe i fotokopiju stranice iz dostavne knjige) - neosnovani su.


224499.. Izrečena visina novčane kazne izvršnom dužniku zbog nepoštovanja usvojene privremene mere

po predlogu izvršnog poverioca, shodno čl. 45. (sada 51) zakona, mora da odgovara materijalnim prilikama (ekonomskoj snazi) izvršnog dužnika i značaju radnje koju mora preduzeti.

(Okružni sud u Čačku, Gž. 1910/07 od 28. 11. 2007. godine)

225500.. Kada izvršni dužnik ne izvrši svoju obavezu da za izvršne poverioce uplati pripadajuće doprino-

se za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zapo-slenih izvršenje treba sprovoditi izricanjem novčanih kazni, a ne prodajom nekretnina izvršnog du-žnika i namirenjem izvršnih poverilaca.

Samo u slučaju da se izvršenje ne sprovede ni uz pomoć izricanja novčanih kazni, izuzetno se može odrediti izvršenje prodajom nekretnina izvršnog dužnika, uz prethodno veštačenje putem ve-štaka koga bi odredio sud.

(Rešenje Okružnog suda u Novom Sadu, Gž. 1185/07 od 16. 05. 2007. godine)

POSTUPAK DONOŠENJA ODLUKE (Član 52. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

225511.. Stoga, kada se zahtev za izricanje sudskih penala zasniva na sudskoj odluci, rešenju koje je do-

neto u parnici zbog smetanja državine, pored ostalih uslova, relevantna činjenica za odlučivanje o sudskim penalima je i da li poverilac ima pravo da pokrene postupak prinudnog izvršenja ili je to pravo izgubio protekom zakonskog roka. Zato su u konkretnom slučaju bitne za odlučivanje o sud-skim penalima, pored činjenice da poverilac nije pokrenuo postupak izvršenja podnošenjem predlo-ga, i činjenice da li je poverilac imao pravo da postupak pokrene u vreme, u periodu za koji traži iz-ricanje penala, odnosno da li je u to vreme rok za prinudno izvršenje već bio istekao, što zavisi od toga kada je zakonom propisani rok od 30 dana počeo teći.

(Rešenje Višeg trgovinskog suda, Iž. 714/2008 (3) od 20. 03. 2008. godine)


- 76 -

225522.. Iz navedenih zakonskih odredbi sledi da je za izricanje sudskih penala potrebno ispunjenje slede-

ćih uslova: 1) da je obaveza nenovčana; 2) da je nenovčana obaveza utvrđena pravnosnažnom odlu-kom; 3) da dužnik obavezu nije ispunio o roku; 4) da je dužnik nije izvršio ni u naknadnom primere-nom roku ostavljenom od strane poverioca; 5) da nije pokrenut postupak prinudnog izvršenja obave-ze po pravnosnažnoj odluci kao izvršnoj ispravi. Ovi uslovi su usklađeni sa ciljem i svrhom zbog ko-je se sudski penali izriču, a to je uticanje na dužnika da nenovčanu obavezu sam izvrši, a time da se iz-begne pokretanje postupka prinudnog izvršenja. Zahtev za izricanje sudskih penala kao zahtev imovin-ske, novčane prirode predstavlja finansijsko opterećenje za dužnika, pa se svakim danom odlaganja iz-vršenja povećava dužnikova novčana obaveza nezavisno od "osnovne" nenovčane obaveze po pravno-snažnoj odluci, te postoji pretpostavka da će to podsticajno delovati na dužnika da nenovčanu obavezu izvrši i time sebe oslobodi novčanog izdatka za plaćanje penala. Pod određenim uslovima, dužnik koji dobrovoljno izvrši nenovčanu obavezu, može zahtevati smanjenje dosuđenih penala.


225533.. Rešenje o određivanju privremene mere kojom je dužniku naloženo ispunjenje neke nenovčane

obaveze, ne može biti osnov za izricanje sudskih penala. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 66/97 od 11.06.1997. godine)

225544.. Poverilac nema pravo na sudske penale zbog neizvršenja nenovčane obaveze utvrđene sudskom

odlukom, od podnošenja predloga sudu za izvršenje, već se plaćanje sudskih penala može zahtevati samo po proteku paricionog roka za dobrovoljno izvršenje obaveze, pa sve dok nije predloženo izvr-šenje pravnosnažne sudske odluke.

(Viši privredni sud Srbije, Pž. 7277/95)

225555.. O zahtevu poverioca za plaćanje sudskih penala odlučuje sud u izvršnom postupku na osnovu

pravnosnažne presude kojom je izrečena nenovčana obaveza dužniku. (Viši sud u Subotici, Gž. 337/85)

POKRETANJE POSTUPKA


225566.. Nije dozvoljena žalba protiv rešenja donetog u produženom postupku izvršenja, a kojim se izvr-

šnom dužniku nalaže davanje izjave o imovini. Da bi se, dakle, uopšte pristupilo izvršenju na pokretnim stvarima, potrebno je doneti rešenje ko-

jim se takvo izvršenje određuje, a potrebno je i da su označene konkretne stvari ili pak mesto gde se


- 77 -

očekuje da se mogu pronaći pokretne stvari izvršnog dužnika na kojima je moguće izvršiti popis. Stoga, po svojoj pravnoj prirodi, odluke suda donete na osnovu člana 93. Zakona o izvršnom postup-ku (dalje: ZIP) ne predstavljaju odluke o pojedinačnim pravima i obavezama izvršnog dužnika protiv kojih bi izvršni dužnik imao pravo na izjavljivanje pravnog leka. Naime, u opisanom postupku tzv. produženog postupka izvršenja, kao pravni lek propisan je isključivo prigovor, i to samo protiv reše-nja o upisu u knjigu izvršnih dužnika, a kako je to određeno u članu 97. ZIP. Shodno svemu iznetom, a posebno imajući u vidu da je postupak izvršenja po svojoj prirodi hitan u smislu člana 5. stav 1. ZIP, to sledi da žalba protiv rešenja kojim se izvršnom dužniku nalaže davanje izjave o imovini nije dozvoljena.


NEPRAVILNOSTI PRI SPROVOĐENJU IZVRŠENJA


225577.. Podneskom nazvanim "Prigovor – žalba za nalog za ovrhu" kojim ovršenik osporava postupak

sudskog ovršitelja, ne treba tumačiti žalbom na zaključak, odnosno drugim riječima odbacivati ga iz formalno pravnih razloga, već ga treba tumačiti sa aspekta njegovog sadržaja, odnosno u smislu od-redbe čl. 45. st. 2. Ovršnog zakona, kojom odredbom je propisano da sud može zaključkom ukinuti nezakonite i nepravilne radnje sudskog ovršitelja.

"Zaključkom od 10.04.2003. godine (dalje: zaključak) stranke su obaviještene o tome koje po-kretnine je sudski ovršitelj popisao i procijenio dana 17.03.2003. godine. "Prigovorom – žalba za na-log za ovrhu" od 29.04.2003. godine ovršenik ističe da je sudski ovršitelj ušao u njegovu kuću (gara-žu) bez ičijeg prisustva, bez najave i bez poruke te je popisao stvari kojih on nije vlasnik nabrojivši te stvari zbog čega je predložio da sud "taj nalog za ovrhu poništi". Obzirom na sadržaj podneska na-zvanog "prigovor-žalba za nalog za ovrhu od 20.04.2003. godine" ovaj sud je stajališta da isti treba smatrati prijedlogom podnijetim u smislu odredbe čl. 45. Ovršnog zakona (dalje: OZ) za otklanjanje nepravilnosti u radu sudskog ovršitelja, kod provonenja ovrhe. Naime, odredbom čl. 45. st. 1. OZ-a propisano je da stranka ili sudionik mogu podneskom tražiti od suda da otkloni nepravilnost koju je sudski ovršitelj učinio u provedbi ovrhe. Pri tom je odredbom čl. 45. st. 2. OZ-a propisano da sud može zaključkom ukinuti nezakonite i nepravilne radnje sudskog ovršitelja. S obzirom na sadržaj za-pisnika o pljenidbenom popisu i procjeni od 17.03.2003. godine kojim je opisano pod kojim uvjeti-ma i na koji način je izvršen pljenidbeni popis i procjena, te sadržaj podneska ovršenika, ovaj sud smatra da treba imati u vidu i čl. 43. OZ-a kojim je propisan rad sudskog ovršitelja. Tako je konkret-no st. 2. ove odredbe određeno da ovršnim radnjama u ovršenikovom stanu kojima nije nazočan ovr-šenik, njegov zakonski zastupnik, opunomoćenik ili odrasli član njegova domaćinstva, moraju biti nazočna dva punoljetna svjedoka ili javni bilježnik. Zbog toga prije navedeni podnesak ovršenika, suprotno stajalištu prvostupanjskog suda upravo s obzirom na njegov sadržaj kojim prije svega ospo-rava postupak sudskog ovršitelja, ne treba tumačiti žalbom na zaključak, odnosno drugim riječima odbacivati ga iz formalno pravnih razloga, već ga treba tumačiti sa aspekta njegovog sadržaja, a s kojeg aspekta je iz istaknutih razloga, isti imalo osnova, po prvostupanjskom sudu razmotriti." (Žu-panijski sud u Varaždinu, Gž. 733/03-2).


- 78 -

Bezuspešan pokušaj popisa pokretnih stvari u izvršnom postupku radi naplate novčanog potraži-vanja postoji ako stvari koje mogu biti predmet izvršenja nisu pronađene u stanu koji se kreči, pa krečenjem nije izvršeno ometanje sudskog izvršitelja u radu.

(Rešenje Višeg trgovinskog suda, Pž. 2496/08)

OBUSTAVA IZVRŠENJA (Član 76. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

225588.. To što je radnjama izvršnog dužnika promenjena površina poslovnog prostora koji pred-

stavlja predmet izvršenja ne znači da ne postoji mogućnost izvršenja iseljenjem izvršnog du-žnika iz predmetnog prostora.

Iz obrazloženja: U žalbi izvršni poverilac osnovano ističe da predmet izvršenja nije propao ni nestao, već da

isti postoji na istoj adresi. Činjenica da je radnjama izvršnog dužnika promenjena površina pred-metnog poslovnog prostora ne utiče na nemogućnost izvršenja iseljenjem izvršnog dužnika iz predmetnog prostora, tim pre što je izvršni dužnik postupao neovlašćeno, menjajući njegovu strukturu i površinu.

Kako u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za obustavu izvršenja, u smislu člana 68. stav 2. Zakona o izvršnom postupku - razlog je da se predmetno rešenje ukine.


225599.. Pravilno je prvostepeni sud obustavio izvršenje u ovoj pravnoj stvari, primenom člana 68. Zako-

na o izvršnom postupku (dalje: ZIP). Članom 68. ZIP, pored drugih slučajeva propisanih zakonom, predviđeno je da će sud po službe-

noj dužnosti obustaviti izvršenje ako se u toku izvršnog postupka utvrdi da je potraživanje prestalo usled prestanka stranke koja nema pravnog sledbenika.

U konkretnom slučaju, u suštini se i ne radi o prestanku pravnog lica u toku izvršnog postupka. Iz izvoda Agencije za privredne registre proizlazi da je lice označeno kao izvršni dužnik prestalo da postoji još 6. marta 2006. godine. Sledi da je ovo lice prestalo da postoji i brisano je iz registra, ne samo pre pokretanja ovog izvršnog postupka, već i pre zaključenja glavne rasprave u parnici u kojoj je izvršna isprava doneta. Iz obrazloženja navedene presude proizlazi da je tužba podneta 23. 03. 2005. godine, a da je glavna rasprava zaključena 6. 02. 2008. godine. To znači da je lice koje je u na-vedenoj parnici bilo označeno kao tuženi prestalo da postoji u toku trajanja parničnog postupka. To je bio razlog za prekid navedenog postupka, a u svakom slučaju nedostatak stranke je onemogućavao da se po podnetoj tužbi tužioca, ovde izvršnog poverioca, postupa. Zaista je parnični sud bio dužan da po službenoj dužnosti pazi da li lice koje je označeno može biti stranka u postupku, ali je pre sve-


- 79 -

ga interes tužioca bio da ove činjenice utvrdi i u skladu sa njima vrši svoja prava. U svakom slučaju, to je rezultiralo donošenjem pravnosnažne i izvršne presude prema licu koje nije postojalo ni u vre-me zaključenja glavne rasprave, pa ni u vreme njene pravnosnažnosti i izvršnosti presude.


226600.. Prvostepeni sud je, primenom člana 68. Zakona o izvršnom postupku, u delu u kome je potraživanje

izvršnog poverioca prestalo ispunjenjem, obustavio izvršenje i ukinuo sprovedene izvršne radnje. Obustava izvršenja u delu u kome je potraživanje prestalo predstavlja okončanje sprovođenja iz-

vršenja u tom delu. To je odluka suda koja za izvršnog dužnika predstavlja uspeh u tom postupku. Zato izvršni dužnik ne može imati pravni interes da pobija rešenje kojim se obustavlja izvršenje za iznos od 1.000,00 dinara glavnog duga i u tom delu ukidaju se sprovedene izvršne radnje. Na to je bez uticaja činjenica da izvršni dužnik u svojoj žalbi ističe da su i dalje vršene određene uplate, jer ukoliko su ovi navodi tačni i potkrepljeni odgovarajućim dokazima, te eventualno budu učinjeni ne-spornim i od strane poverioca ili utvrđeni na pogodan način, to će rezultirati okončanjem postupka obustavom izvršenja i za ona potraživanja koja su dalje, u toku izvršnog postupka, prestala ispunje-njem. Međutim, navedeno je bez uticaja na ocenu dozvoljenosti žalbe izvršnog dužnika kojom se po-bija rešenje kojim se delimično obustavlja postupak jer, kao što je napred navedeno, u tom delu izvr-šni dužnik je u postupku uspeo.


226611.. Izvršni dužnik nema pravni interes da pobija rešenje o obustavi izvršenja, jer se obustavom izvr-

šenja postupak okončava, što znači da se dalje ne sprovodi prema izvršnom dužniku, odnosno na njegovoj imovini. Zato za dužnika takvo okončanje predstavlja uspeh u postupku.

Imajući u vidu da se izvršenje sprovodi prema izvršnom dužniku, odnosno da se sprovodi na nje-govoj imovini, te da okončanje postupka obustavom izvršenja znači da se ono prema izvršnom du-žniku neće sprovoditi niti će se sprovoditi na njegovoj imovini, a pri tom ono što je obustavljeno ne može se nastaviti i da je nebitna i činjenica da li je do obustave došlo nakon pravnosnažnosti rešenja o izvršenju, proizlazi da izvršni dužnik ne može imati pravni interes da pobija odluku na osnovu koje se prema njemu i prema njegovoj imovini izvršenje neće sprovoditi ili neće dalje sprovoditi, odno-sno u odnosu na odluku o obustavi izvršenja.

Pravni interes izvršnog dužnika za pobijanje navedene odluke nije manifestovan ni u ispitivanju za-konitosti razloga za ovu obustavu. Kao što tuženi nema pravni interes da pobija parničnu presudu kojom je odbijen tužbeni zahtev zbog zastarelosti, sa žalbenim navodima da ga je trebalo odbiti jer tuženi nije pasivno legitimisan, tako ni izvršni dužnik prema kome je izvršenje obustavljeno ne može imati pravni interes da se ukine rešenje kojim je obustava izvršenja zasnovana na članu 68. Zakona o izvršnom po-stupku sa predlogom da se ono ponovo obustavi, ali iz drugih razloga, odnosno na osnovu usvojene žal-be i primenom člana 19. istog zakona. Ni zahtev izvršnog dužnika za naknadu troškova tako obustavlje-nog postupka ne opravdava pravni interes za izjavljivanje žalbe protiv odluke o obustavi izvršenja. Pre-ma članu 43. Zakona o izvršnom postupku stranka može postaviti zahtev za naknadu troškova u roku od 30 dana od dana okončanja postupka. Rešenje o obustavi postupka je rešenje kojim se postupak okonča-va i u konkretnom slučaju je očigledno izvršni dužnik u žalbi koja je prema stanovištu ovog suda nedo-zvoljena, istakao ovakav zahtev o kome će odlučiti prvostepeni sud.



- 80 -

226622.. Izrečena novčana kazna se ne može izvršiti kada proteknu dve godine od osude na ovu kaznu.


226633.. Traženo je izvršenje na pokretnim stvarima izvršnog dužnika koji je pravno lice, radi naplate

novčanog potraživanja, a kako je nad njim otvoren postupak stečaja, to je pravilno doneto rešenje o prekidu izvršnog postupka shodno čl. 73. Zakona o stečaju. Neosnovani su navodi žalbe izvršnog dužnika, tako da je za dalji postupak naplate potraživanja izvršnog poverioca nadležan trgovinski sud, a ne ovde prvostepeni sud.

(Rešenje Okružnog suda u Čačku, Gž. 139/08 od 6. 02. 2008. godine)

226644.. Nije osnovan predlog izvršnog dužnika za obustavu izvršenja iz razloga podnošenja predloga za

ukidanje klauzule izvršnosti, a taj postupak je još u toku. (Okružni sud u Čačku, Gž. 1905/07 od 28. 11. 2007. godine)

226655.. Kad izvršni poverilac u toku delimično sprovedenog prinudnog izvršenja novčanog potraživanja

povuče svoj predlog za izvršenje zbog vansudskog, dobrovoljnog namirenja celokupne tražbine, te time ishodi donošenje rešenja o obustavi prinudnog izvršenja i ukidanju svih sprovedenih izvršnih radnji, neosnovano se bogati na teret imovine izvršnog dužnika za iznos tražbine naplaćen prinudnim putem, ukazujući na svoju nesavesnost od momenta sticanja prinudno naplaćenog iznosa tražbine.

Kod ovakvog stanja stvari, bez obzira što je punomoćnik advokat ovlašćen da u ovom izvršnom postupku u ime izvršnog poverioca naplati njegovo potraživanje, a isto zadrži za svoj račun, isti de-luje kao punomoćnik, a ne kao komisionar, niti kao cesionar ustupljenog potraživanja, pa se nije mo-gao neosnovano obogatiti na teret imovine izvršnog dužnika.


226666.. Otvaranjem postupka likvidacije nad privrednim subjektom prekida se postupak izvršenja, jer se

namirenje likvidacionih poverilaca vrši isključivo u postupku likvidacije. (Viši privredni sud, Pž. 1436/97 od 17. 03. 1997. godine)

226677.. Odredbama zakona je predviđeno da će se izvršenje obustaviti po službenoj dužnosti, ako je iz-

vršna isprava pravno ukinuta. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 12201/96 od 22. 01. 1997. godine)

226688.. Činjenica da sin dužnika stanuje u stanu koji je dužnik prema izvršnoj ispravi - pravnosnažnoj

presudi dužan predati poveriocu i to ispražnjenjem od stvari lica, nije razlog za obustavu izvršenja. (Okružni sud u Čačku, Gž. 375/95 od 10. 05. 1995. godine)


- 81 -

ZAKLJUČENJE


226699.. Nema mesta obustavi izvršenja u slučaju kada je isto okončano. Zakon o izvršnom postupku (dalje: ZIP) u odredbi člana 68. poznaje institut obustave izvršenja i

propisuje uslove pod kojima se isti institut može koristiti. U konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz navedene odredbe, pa čak ni uslovi iz člana 15.

stav 1. tačka 8) ZIP, koja odredba u sebi suštinski pretpostavlja činjenicu dobrovoljnog izmirenja obaveze.

ZIP ne poznaje mogućnost obustave izvršenja u slučaju naplate izvršene prinudnim putem u istom izvršenju. Takva naplata je cilj tog postupka izvršenja i ona predstavlja njegov sastavni deo. Po završetku tog plaćanja, izvršenje se smatra provedenim i ne može se više obustaviti jer je okončano.

Kako je prvostepeni sud obustavio izvršenje, mimo uslova propisanih članom 68. ZIP, pa čak i bez inicijalnog akta kojim bi se isto predložilo (nema podneska od 26. 05. 2009. godine, već samo dostavljen izvod sa računa, to je prvostepenu odluku trebalo ukinuti.

(Rešenje Višeg trgovinskog suda, Iž. 2081/2009 od 20. 08. 2009. godine)

227700.. Dužnik izvršnu tražbinu, čiji je prijem odbio poverilac, mora deponovati u sudski depozit i na taj

način se osloboditi svoje obaveze. (Okružni sud u Požarevcu, Gž. 1141/98 od 14. 09. 1998. godine)

227711.. Dužnik nije izvršio svoju obavezu po izvršnoj ispravi tako što je dugovan iznos putem pošte po-

slao poveriocu, ali ga ovaj zbog odsutnosti nije primio. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 11970/94 od 24. 03. 1995. godine)

RAZLOZI ZA PROTIVIZVRŠENJE (Član 78. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

227722.. Predlog za protivizvršenje može se podneti ukoliko je izvršna isprava pravnosnažno ukinuta,

preinačena, poništena ili na drugi način stavljena van snage, ako je dužnik u toku postupka dobro-voljno izmirio poveriočevo potraživanje; ako je rešenje o izvršenju pravnosnažno ukinuto ili preina-čeno i ako je pravnosnažnom sudskom odlukom utvrđena nedopustivost izvršenja.

(Viši trgovinski sud, Iž. 2064/07 od 17. 10. 2007. godine)


- 82 -

227733.. Protivizvršenje se može dozvoliti samo kada je izvršenje sprovedeno a ne i kada dužnik dobro-

voljno izvrši obavezu iz izvršne isprave u paricionom roku ili van istog. (Okružni sud Karaljevu, Gž. 520/91)

POSTUPAK PO PREDLOGU ZA PROTIVIZVRŠENJE (Član 79. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

227744.. U postupku protivizvršenja, sud koji je sproveo izvršenje, utvrđuje pravo izvršnog dužnika na

protivizvršenje i rešenjem odlučuje o obavezi izvršng poverioca da vrati ono što je sa izvršenjem pri-mio, koje rešenje ima svojstvo kondemnatorne odluke i izvršne isprave, a po pravnosnažnosti i po proteku roka za dobrovoljno ispunjenje obaveze, to rešenje predstavlja izvršnu ispravu na osnovu koje se određuje protivizvršenje naspram izvršnog poverioca i sprovodi se postupak restitucije.

Razlog za obustavu izvršenja (protivizvršenja) po službenoj dužnosti predstavlja donošenje nove odluke u ponovnom parničnom postupku nakon ukidanja revizionog rešenja, koja odluka snabdeve-na klauzulom pravnosnažnosti i izvršnosti "faktički" stavlja van snage izvršnu ispravu na osnovu ko-je je određeno protivizvršenje, čak i u slučaju kada to nije izričito navedeno, zbog toga što odluka kojom je okončana parnica reguliše isto potraživanje između stranaka i predstavlja validan pravni osnov za postupak izvršenja, dok protivizvršenje postaje bespredmetno.

(Viši sud u Kraljevu; 1Gž. 614/10)

227755.. Pravilna je odluka suda kojom je usvojio predlog za protivizvršenje i naložio izvršnim dužnici-

ma da isplate (vrate) izvršnom poveriocu naplaćeni iznos u izvršnom postupku, a nije odlučio i o sprovođenju izvršenja plenidbom, popisom, procenom i prodajom imovine dužnika.


227766.. Protivizvršenje, kao institut izvršnog postupka, obezbeđuje dužniku povraćaj plaćenog, u slučaju

kada je izvršna isprava pravnosnažno ukinuta, ali samo onog iznosa koji je poverilac izvršenjem do-bio, dakle, ne i kamate za period u kome je poverilac koristio sredstva dužnika.

(Rešenje Višeg privrednog suda, Pž. 4788/00)

227777.. U postupku protivizvršenja poveriocem se smatra ono lice (fizičko ili pravno) kod koga se ku-

muliraju dva svojstva: svojstvo stranke u procesnom smislu - rešenjem o izvršenju označeno kao po-verilac, i svojstvo stranke u materijalnom smislu (u postupku izvršenja dobilo onu svar čiji se povra-ćaj ostvaruje protivizvršenjem.



- 83 -

227788.. Protivizvršenje se može dozvoliti sa ciljem povraćaja onoga što je tražilac izvršenja u toku po-

stupka izvršenja naplatio na osnovu izvršnog naslova, a koji je izvršenik već bio namirio. (Viši privredni sud, Pž. 3896/74)

MESNA NADLEŽNOST (Član 81. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

227799.. Sud koji je doneo rešenje o izvršenju, ujedno je i zasnovao svoju mesnu nadležnost za postupa-

nje, zbog čega ne prestaje da bude nadležan za preduzimanje procesnih radnji u vezi s postupkom iz-vršenja. Stoga je kao sud odlučivanja o izvršenju, dužan da uputi zamolnim putem, doneto rešenje o izvršenju nadležnom sudu za sprovođenje izvršenja, imajući u vidu mesto nalaženja pokretnih stvari.


228800.. Za odlučivanje o predlogu za izvršenje na pokretnim stvarima i za sprovođenje tog izvršenja,

mesno je nadležan sud na čijem području se nalaze te stvari. Ovaj sud ostaje mesno nadležan i u slučaju kada izvršenje nije moglo biti sprovedeno zbog ne-

dostatka navedenih stvari, pa se izvršenje sprovodi u skladu sa odredbom čl. 214. ZIP (procena i is-plata protivvrednosti dosuđene stvari).

(Vrhovni privredni sud, Pž. 2810/94)

IZUZIMANJE OD IZVRŠENJA


228811.. U izvršenju na pokretnim stvarima sud je zaplenio zamrzivač u stanu dužnika jer je u stanu na-

šao dva zamrzivača, te sprovođenje izvršenja na ovoj stvari nije u suprotnosti sa odredbom čl. 71. ZIP. Sud je stao na stanovište da se stvari ne nabrajaju po količini, već samo po vrsti.

(IV Opštinski sud u Beogradu, I. II 779/84)

228822.. Kasnije izmene (pogoršanje) imovinske situacije dužnika mogu biti od značaja za izmenu popisa

odnosno druge odgovarajuće izvršne radnje smo ako su nastale iz razloga koji se ne mogu upisati u krivicu dužnika.

Pravo na zahtev za ograničenje ili izuzimanje od izvršenja dužnik može ostvarivati tokom čita-vog postupka prigovorom.

(Zaključak sa savetovanja u Saveznom sudu od 10. i 11. 06. 1981. godine)


- 84 -

OBAVEŠTENJE O POPISU


228833.. Službeno lice suda - sudski izvršitelj je ovlašćen da vrši dostavu rešenja o izvršenju dužniku pri-

likom preduzimanja izvršnih radnji popisa i procene dužnikovih stvari. (Okružni sud u Zrenjaninu, Gž. 609/00 od 8. 09. 1999. godine)

DEJSTVO POPISA


228844.. Samim pečaćenjem magacina izvršenika od strane izvršnog organa, tražilac izvršenja ne stiče za-

ložno pravo, pošto se ono stiče tek popisom i plenidbom stvari, saglasno pravnim pravilima o izvr-šnom postupku.


UPIS I JAVNOST SUDSKOG ZALOŽNOG

PRAVA (Član 88. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

228855.. Činjenica da na stvarima koje su predmet izvršenja postoji založno pravo u korist više poverila-

ca, ne predstavlja razlog koji sprečava izvršenje. (Okružni sud u Nišu, Gž. 1504/08)

228866.. Založno pravo koje je poverilac stekao na stvarima svoga dužnika, a koje su predmet izvršenja

za račun trećeg lica, ne daje pravo založnom poveriocu da traži izlučenje ovih stvari od izvršenja, odnosno da se dozvoljeno izvršenje za račun trećeg lica kao nedopustivo obustavi.



- 85 -

ČUVANJE POPISANIH STVARI


228877.. Prema pravnim pravilima izvršnog postupka zaplenjene pokretne stvari ostaju do predaje kod iz-

vršenika, ako sud na predlog tražioca izvršenja ne naredi da se popisane stvari predaju određenom čuvaru ili uz pristanak izvršenika samom tražiocu izvršenja. Takav predlog da bi bio usvojen mora da bude jasan, određen i opravdan.


BEZUSPEŠAN POPIS


228888.. Ne može se izvršni postupak radi naplate novčanog potraživanja popisom prodajom pokretnih

stvari obustaviti primenom čl. 79. st. 4. ZIP-a, ako rešenje o izvršenju nije uručeno izvršnom dužni-ku niti je pokušan popis pokretnih stvari.


228899.. Ako u postupku izvršenja na pokretnim stvarima dužnika ostane bezuspešan pokušaj popisa

stvari, jer kod dužnika nisu nađene stvari koje mogu biti predmet izvršenja, poverilac može u roku od 3 meseca (sada 45 dana) od prijema obaveštenja o neuspešnom popisu predložiti da se ponovo sprovede popis.

Ako poverilac u označenom roku ne predloži ponovni popis stvari, ili ako se ne nađu stvari po-dobne za izvršenje kod dužnika sud će obustaviti izvršenje.


229900.. Ne može se obustaviti izvršenje pre nego što poverilac bude obavešten da dužnik nema imovine

koja može biti predmet izvršenja. (OS u Svetozarevu, Gž. 741/80)

NAMIRENJE KADA JE JEDAN IZVRŠNI

POVERILAC (Član 100. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)


- 86 -

229911.. Ako se izvršenje vodi samo u korist jednog poverioca, a založno pravo na zaplenjenim stvarima

pripada samo njemu, ili njemu na prvom mestu, onda se postignuta cena za prodate pokretnosti pre-daje tražiocu izvršenja, bez daljeg postupka i ne donosi se nikakvo rasporedno rešenje.


IZVRŠNE RADNJE


229922.. Zabeležba rešenja o izvršenju u javnoj knjizi po odredbama ZIP-u, ne predstavlja sredstvo obez-

beđenja potraživanja, bez obzira što se ovom izvršnom radnjom u određenoj meri obezbeđuje napla-ta potraživanja izvršnog poverioca.


229933.. Potraživanje utvrđeno izvršnom ispravom ne prestaje zbog otuđenja sporne stvari.


DOKAZ O SVOJINI IZVRŠNOG DUŽNIKA (Član 105. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

229944.. Kada izvršni poverilac traži izvršenje na nepokretnosti dužnika prodajom iste, a uz izvršni pred-

log su priložena rešenja službe za katastar nepokretnosti, to je prvostepeni sud odbacio predlog izvr-šnog poverioca kao neuredan, jer po zakonu pomenuta rešenja nisu izvršne isprave.

(Rešenje Okružnog suda u Čačku, Gž. 497/08 od 26. 03. 2008. godine)

229955.. Izvršenje na nepokretnosti koja u momentu podnošenja predloga za izvršenje nije više u vlasni-

štvu izvršnog dužnika može tražiti samo izvršni poverilac koji je pre toga stekao pravo da namiri svoje potraživanje i u slučaju kasnije promene vlasnika na toj nepokretnosti.


229966.. Uz predlog za izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja izvršnog poverioca utvrđivanjem

vrednosti i prodajom navedenog objekta izvršnog dužnika, mora se dostaviti izvod iz javne knjige iz kojeg bi se utvrdilo stanje vlasništva na objektu u momentu podnošenja predloga za izvršenje.



- 87 -

229977.. Izvršni sud će, kao neuredan odbaciti predlog izvršnog poverioca za izvršenje zastupanog od

strane punomoćnika koji je advokat, kada uz predlog za dozvolu izvršenja nije dostavljen izvod iz zemljišne (javne) knjige, kao dokaz o tome da je nepokretnost upisana kao svojina izvršnog dužnika.

Pobijanim rešenjem, prvostepeni sud je predlog izvršnog poverioca za izvršenje na osnovu izvr-šne isprave odbacio kao neuredan. Odredbom člana 49. stav 1. Zakona o izvršnom postupku ("Slu-žbeni glasnik RS", broj 125/04), propisano je da u predlogu za izvršenje moraju biti naznačeni izvr-šni poverilac i izvršni dužnik, izvršna ili verodostojna isprava, obaveze izvršnog dužnika, sredstva i predmeti izvršenja, kao i drugi podaci koji su potrebni za sprovođenje izvršenja. Stavom 2. istog čla-na, propisano je da je izvršni poverilac dužan da, uz predlog za dozvolu izvršenja, priloži izvršnu ili verodostojnu ispravu u originalu ili overenoj kopiji i druge isprave kada je to tim zakonom određeno. Odredbom člana 100. stav 1. istog zakona, propisano je da je uz predlog za izvršenje na nepokretno-sti, potrebno da izvršni poverilac podnese izvod iz javne knjige, kao dokaz o tome da je nepokretnost upisana kao svojina izvršnog dužnika. Imajući u vidu da izvršni poverilac u konkretnom slučaju, su-protno odredbama člana 49. stav 2. i člana 100. stav 1. Zakona o izvršnom postupku, uz predlog za izvršenje nije dostavio izvod iz javne (zemljišne) knjige, kao dokaz o tome da je nepokretnost upisa-na kao svojina izvršnog dužnika, a čak ni u zaključkom ostavljenom roku od tri dana, odredbe člana 103. stav 6. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), prema kojoj će sud odbaciti podnesak, koji je u ime stranke podneo advokat, ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati, predlog za izvršenje izvrnog poverioca odba-cio kao neuredan, te su suprotni navodi žalbe izvršnog poverioca ocenjeni kao neosnovani.

(Iz rešenja Okružnog suda u Novom Sadu, Gž. br. 5323/07 od 26.09. 2007. godine)

229988.. Uz predlog za izvršenje radi naplate novčanog potraživanja prodajom nepokretnosti, izvršni po-

verilac mora da podnese dokaz o tome da je nepokretnost u javnim knjigama upisana kao svojina iz-vršnog dužnika. Takav dokaz ne može da zameni privremena mera zabrane dužniku da otuđi tu istu nepokretnost koja je određena u postupku u kome je doneta izvršna isprava.


229999.. Prodaja nepokretnosti ne može se vršiti ukoliko dužnik nije vlasnik nepokretnosti prema zemlji-

šnim knjigama. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 2230/86)

NEPOKRETNOST U SUSVOJINI IZVRŠNOG DUŽNIKA


330000.. Saglasnost drugih suvlasnika potrebna je samo u slučaju izvršenja na celoj nepokretnosti u su-

svojini izvršnog dužnika. Saglasnost drugih suvlasnika nije potrebna kada se izvršenje traži samo na suvlasničkom delu nepokretnosti koji pripada izvršnom dužniku.



- 88 -

330011.. Kad poverilac traži izvršenje u odnosu na nepokretnu imovinu koja se po zemljišnoj knjizi vodi

kao suvlasništvo dužnika i njegovog brata, onda se izvršenje na određenoj parceli ne može sprovesti dok se dužnik ne upiše kao vlasnik parcele pri čemu nema značaja izjava dužnikovog brata da je ova parcela prilikom deobe pripala dužniku.

(Okružni sud u Kragujevcu, Gž. 1423/79)

UPIS REŠENJA O IZVRŠENJU I ZABELEŽBA

JAVNE PRODAJE (Član 107. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

330022.. Osnovan je predlog izvršnog poverioca radi naplate novčanog duga za sprovođenje izvršenja za-

beležbom usvojenog rešenja o dozvoli izvršenja u javnim knjigama, procenom, i prodajom nepokret-nosti izvršnog dužnika i stana u...

Navodi u žalbi da izvršni dužnik živi sa suprugom i decom, da nema drugi stambeni prostor, te da se isti stan nalazi pod hipotekom, nemaju uticaja na zakonitost osporenog rešenja, jer odredbama zakona stan nije izuzet kao mogući predmet izvršenja, a ukoliko se stan već nalazi pod hipotekom, u sprovođenju osporenog rešenja primeniće se odgovarajuće odredbe zakona u pogledu redosleda, na-čina i obima namirenja izvršnog poverioca.


330033.. Ostvarenje založnog prava i namienje poverioca iz založene nepokretnoisti može se izvršiti samo

u izvršnom postupku, pa je ništv ugovor o kupoprodaji između poverioca u čiju je korist zasnovano založno pravo i vlasnika založene nepokretnosti koji oni van postupka izvršenja zaključe neposred-nom pogodbom.


PRESTANAK ZALOŽNOG PRAVA


330044.. U izvršnom postupku prinudnog izvršenja novčanog potraživanja prodajom založene nepokret-

nosti, hipoteka se gasi, i ako založni poverioci nisu u potpunosti namireni, i to danom pravnosnažno-sti rešenja o predaji nepokretnosti kupcu, a briše se po pravnosnažnosi rešenja o namirenju.



- 89 -

SLUŽBENOSTI I STVARNI TERETI


330055.. Teret uknjižen na kupljenim nekretninama u korist trećeg lica (pravo doživotnog uživanja) ne

predstavlja smetnju u ostvarivanju prava poverioca, jer stečena prava na istim nepokretnostima u ko-rist trećeg lica, kao što le pravo doživotnog uživanja ne može biti dovedeno u pitanje predajom ne-pokretnosti kupcu.

(Okružni sud u Sremskoj Mitrovici, Gž. 92/00 od 28.01.2000. godine)

IZUZIMANJE OD IZVRŠENJA POJEDINIH

NEPOKRETNOSTI (Član 115. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

330066.. Odredba člana 152. (sada 115. st. 2.) ZIP nije smetnja da predmet izvršenja bude nepokretna

imovina na koju je stavljena hipoteka pravnim poslom zemljoradnika i davaoca kredita. (Zaključak sa savetovanja u saveznom sudu od 10.06.1981. godine)

PRAVO PREČE KUPOVINE


330077.. Suvlasnik ima pravo da, bez prethodnog polaganja jemstva, učestvuje u javnom nadmetanju radi

prodaje suvlasničke stvari ako vrednost njegovog suvlasničkog dela dostiže iznos određenog jemstva. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 31/96 od 15. 05. 1996. godine)

JAVNO NADMETANJE I DODELJIVANJE NEPOKRETNOSTI


330088.. Parnični sud ne može privremenom merom da zabrani postupanje izvršnom sudu u postupku

prodaje nepokretnosti. (Okružni sud u Kraljevu, Gž. 2365/08)


- 90 -

LICA KOJA SE NAMIRUJU I SRAZMERA

NAMIRENJA (Član 136. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

330099.. Sud može doneti rešenje o izvršenju samo do novčanog iznosa koji je obezbeđen hipotekom, ali

ne i preko toga. Hipotekom može da bude obuhvaćena i kamata ali se mora brojčano izraziti koji je to iznos kako bi se tačno znalo do kog iznosa odgovara hipotekarno dobro.


MESNA NADLEŽNOST


331100.. Za određivanje izvršenja prema dužniku izvršnog dužnika nije potrebna dužnikova saglasnost,

jer odredbama čl. 154-165. ZIP-a, davanje saglasnosti nije propisano kao uslov za ovu promenu. (Okružni sud u Nišu, Gž. 3765/07)

331111.. Za odlučivanje po predlogu a izvršenje na osnovu zvršne isprave (platni nalog) nadležan je sud

na čijem području se nalazi SDK kod koje se vodi račun dužnika. (Viši privredni sud Srbije, R. 2371/91)

IZUZIMANJE OD IZVRŠENJA


331122.. Troškovi krivičnog postupka ne predstavljaju štetu prouzrokovanu krivičnim delom, pa se s toga

ne mogu prinudno naplatiti iz naknade za rad osuđenog lica koju ostvaruje na izdržavanju kazne. (Vrhovni sud Vojvodine, Gzz. 18/81)

331133.. U pogledu izuzimanja od izvršenja ili ograničenja izvršenja u sm. čl. 4, 5, 6, 71, 92, 93, i 152

ZIP, merodavne su imovinske prilike i stanje stvari u trenutku popisa, odnosno druge odgovarajuće izvršne radnje.


- 91 -

Kasnije izmene (pogoršanje) imovinske situacije dužnika mogu biti od značaja za izmenu popi-sa, odnosno druge odgovarajuće izvršne radnje samo ako su nastale iz razloga koji se ne mogu pripi-sati u krivicu dužnika.

Pravo na zahtev za ograničenje ili izuzimanje od izvršenja dužnik može ostvariti tokom čitavog postupka prigovorom u sm. čl. 50. ZIP, a u vezi sa čl. 51. ZIP.

(Zaključak sa Savetovanja u Saveznom sudu, od 10-11.06.1981. godine)

331144.. Kad se izvršenje provodi - na novčanom potraživanju dužnika koji se nalazi na izdržavanju u ka-

znenoj ustanovi, ne izuzima se od izvršenja naknada za rad osuđenog u kaznenoj ustanovi, niti se mogu izuzeti primanja po osnovu penzije od jedne polovine, ako je šteta čija se naknada traži nastala narušenjem zdravlja poverioca, ili umanjenjem njegove radne sposobnosti.

(Okružni sud u Leskovcu, Gž. 1208/79)

OGRANIČENJE IZVRŠENJA


331155.. Ograničenje izvršenja na ličnom dohotku od 1/3 odnosno u slučajevima kada se lični dohodak

isplaćuje putem žiro-računa važi samo za lični dohodak primljen na tekući i naredne mesece. (Zaključak proširene sednice Parničnog odeljenja Vrhovnog suda Vojvodine, od 1.10.1980. godine)

331166.. Prvostepeni sud je pravilno postupio kada je izuzeo od izvršenja primanja dužnika koja čine

invalidnina i invalidski dodatak s obzirom na odredbu čl. 93. tač. 4. ZIP koja predviđa da se izvr-šenje na primanjima ratnih i mirnodopskih vojnih invalida po osnovi invalidnine, ortopedskog dodatka i invalidskog dodatka može sprovesti samo za potraživanje po osnovu zakonskog izdrža-vanja, gubitka radne sposobnosti i naknade štete za izgubljeno izdržavanje usled smrti davaoca izdržavanja, i to do iznosa od 1/2 tog primanja, potraživanja verovnika potiče od neplaćene za-kupnine - podstanarine.


331177.. Ne može se vršiti prinudna naplata iz sredstava koje stranka prima po osnovu socijalne pomoći,

na ime dužnog poreza. (Vrhovni sud Srbije, U. 7096/72)

IZVRŠNE RADNJE (Član 150. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)


- 92 -

331188.. U izvršnom postupku u delu koji reguliše izvršenje na potraživanju izvršnog dužnika, posebno

čl. 158 (sada 150) ZIP-u, nije izričito predviđeno da potraživanje dužnikovog dužnika mora biti utvr-đeno verodostojnom ispravom.


331199.. U slučaju da se verovnik u predlogu za izvršenje, odnosno roku iz čl. 94. st. 2. ZIP, ne odluči

za vrstu prenosa (radi naplate - umesto isplate), sud će primenom čl. 109. ZPP u vezi sa čl. 14. ZIP pozvati verovnika da podnesak dopuni tako da se odluči za vrstu prenosa zabranjenog potra-živanja. Ako verovnik u ostavljenom roku ne postupi po zaključku suda, sud će rešenjem obusta-viti postupak.

(Zaključak Savetovanja predstavnika građanskih odeljenja saveznog suda i vrhovnih sudova od 10. i 11. 06.1981. godine)

332200.. Dužnikov dužnik nema pravo žalbe protiv rešenja o zabrani dužnikovog potraživanja. Ali, ako

sud svojim rešenjem odredi da se zabranjeno potraživanje prenese na žiro-račun poverioca, dužniko-vom dužniku treba priznati pravo prigovora na takvo rešenje.


332211.. Rešenje o dozvoli izvršenja plenidbom izvršenikovih potraživanja proizvodi pravno dejstvo do-

stavljanjem rešenja o izvršenikovom dužniku, pa stoga za tu plenidbu nije potrebna saglasnost izvr-šenika.

(Viši privredni sud, Sl. 1191/70)

332222.. Prema pravnim pravilima izvršnog postupka tražilac izvršenja samom zabranom potraživanja iz-

vršenika prema trećem licu ne stiče pravo da to potraživanje ostvaruje tužbom protiv tog trećeg lica nego tek onda kad potraživanje na tražioca izvršenja bude preneto, tj. kada se izvrši cesija.


332233.. U sprovođenju izvršenja protiv određenog izvršenika ne mogu se pleniti sredstva njegovog soli-

darnog dužnika ako protiv ovoga nije doneto rešenje o izvršenju. (Vrhovni privredni sud, Sl. 1791/67)


- 93 -

ZABRANA ISPUNJENJA I RASPOLAGANJA


332244.. Nema smetnji da se novčana potraživanja izvršnog poverioca naplate iz sredstava izvršnog

dužnika koja se nalaze legalno na depozitu suda ali ako su u pitanju sredstva izvršnog dužnika čl 139 st. 2. ZIP (višak prodajne cene), ona ne bi trebalo da da se bez posebnih razloga zadržavaju na depozitu.


ZAKLJUČAK O PRENOSU


332255.. Kada poverilac i dužnik nemaju tekući račun kod iste SDK, smatra se da je izvršenje sprovedeno

tek kada jedinici SDK, kod koje poverilac ima tekući račun stigne nalog jedinice SDK, kod koje du-žnik ima tekući račun, da odobri tekućem računu poverioca iznos na koji nalog glasi.

(Vrhovni sud Kosova, P. 245/80)

332266.. Prema pravnim pravilima izvršnog postupka tražilac izvršenja ako ne može da naplati potraživa-

nje od svog dužnika, ovlašćen je podneti predlog da se zaplene izvršenikova potraživanja. Dostavom rešenja o izvršenikovom dužniku kojim se pleni izvršenikovo potraživanje prema nje-

mu i prenosi na tražioca izvršenja radi naplate, nastaje neposredni pravni odnos između tražioca iz-vršenja i izvršenikovog dužnika.


332277.. Na potraživanjima izvršenika prema trećem licu, prenosom zaplenjenog potraživanja na tražioca

izvršenja, ovaj prema trećem licu -izvršenikovom dužniku - stiče samo onoliko prava koliko ih je imao izvršenik.

(Vrhovni privredni sud, S. 1884/68)

332288.. Prenosom potraživanja izvršenika prema trećem licu na tražioca izvršenja, tražilac stiče samo

pravo da od tog trećeg lica traži samo naplatu prenetog potraživanja pod istim uslovima kao izvrše-nik, dakle, samo utoliko ukoliko isto potraživanje postoji i ukolio treće lice - izvršenikov dužnik ne-ma kakvih prigovora tom potraživanju.



- 94 -

332299.. Tražilac izvršenja ne može samo na osnovu stečene zaloge da traži od izvršenikovog dužnika na-

platu tražbine, niti da se ona položi u sudski depozit, ako prethodno nije izvršen njen prenos. (Viši privredni sud u Novom Sadu, Sl. 90/65)

SPROVOĐENJE PRENOSA


333300.. Tražitelj izvršenja ne može u izvršnom postupku cesijom prenositi izvršnu tražbinu.

(Viši privredni sud u Beogradu, I. 1290/72)

NAMIRENJE IZVRŠNOG

POVERIOCA (Član 171. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

333311.. Dug je izmiren kada banci kod koje se vodi račun poverioca stigne novčana doznaka u korist poveri-

oca ili nalog (virman) tuženikove banke, a ne kad su doznačena sredstva legla na žiro račun poverioca. (Viši privredni sud, Pž. 9073/96)

PRENOS UMESTO ISPLATE


333322.. Momentom dostave rešenja izvršnog suda izvršenikovom dužniku o prenosu potraživanja izvrše-

nika na tražioca izvršenja, ima se smatrati da je nastupila zakonska cesija potraživanja izvršenika na tražioca izvršenja.


PRIMENA ODREDABA



- 95 -

333333.. Administrativna zabrana na lični dohodak radnika ne izjednačuje se u dejstvu sa sudskim reše-

njem o izvršenju, pa ukoliko organizacija nije vršila obustave, sud ne može dozvoliti neposredno iz-vršenje protiv te organizacije, jer to može činiti samo ako nije vršena obustava po sudskom rešenju o izvršenju, a ne po administrativnoj zabrani.


333344.. U sm. čl. 118. u vezi s čl. 96. st. 2. ZIP rešenje se dostavlja odmah, s tim što tako dostavljeno re-

šenje ima delovanje iz čl. 96. ZIP. Radna organizacija je dužna da od trenutka kad primi rešenje o zabrani ne isplaćuje radniku deo ličnog dohotka koji je pod zabranm, s tim što će verovniku obusta-vljene iznose isplatiti pošto od suda dobije obaveštenje da je rešenje postalo pravnosnažno.

(Zaključak proširene sednice parničnog odeljenja, Vrhovnog suda Vojvodine, od 1.10.1980. godine)

REŠENJE O PLENIDBI ZARADE


333355.. Izvršenje na zaradi izvršnog dužnika se može odrediti u okviru zakonom propisanog maksimu-

ma od dve trećine zarade, nezavisno od toga da li je dužnik prethodno, zaključenjem ugovora o kre-ditnom zaduženju, istu opteretio.

Iz navedenog proizlazi da su se stekli svi uslovi da se odredi predloženo izvršenje i da je prvo-stepeni sud pravilno primenio član 7. Zakona o izvršnom postupku. Isprava na osnovu koje se pred-laže izvršenje ima svojstvo izvršne isprave, sudske odluke, presude koja je postala pravosnažna i iz-vršna. Lica koja su u presudi označena kao dužnik i poverilac su identična licima koja su u predlogu za izvršenje označena kao izvršni poverilac i izvršni dužnik. Predlogom je traženo izvršenje one oba-veze koja je dosuđena navedenom presudom i to novčanog potraživanja u iznosu koji je dosuđen istom kako na ime glavnog duga, tako na ime kamate i troškova. Članom 42. Zakona o izvršnom po-stupku, predviđeno je da se radi naplate novčanog potraživanja može odrediti različita sredstva izvr-šenja, pa između ostalog i na novčanom potraživanju izvršnog dužnika, a članom 156. stav 1. Zako-na o izvršnom postupku predviđeno je da se izvršenje na zaradi može sprovesti do iznosa od 2/3 za-rade. Sledi da je prvostepeni sud pravilno primenio navedenu zakonsku odredbu.

Iz tog razloga su bez uticaja žalbeni navodi izvršnog dužnika da je svojevoljno već zaključio ugovore po kojima se zadužio, čiji odbitak od zarade uz prinudno izvršenje dovodi u pitanje egzi-stenciju dužnika, odnosno njegove porodice.


333366.. Pravilno je prvostepeni sud doneo rešenje kojim se menja ranije rešenje u delu sprovođenja izvr-

šenja popisom i plenidbom pokretnih stvari, sada zaplenom 2/3 penzije koju izvršni dužnik ostvaruje kod Fonda PIO.


- 96 -

Pravilno je postupio prvostepeni sud kada je izmenio osporeno rešenje u pogledu načina provo-đenja izvršenja s obzirom da ranije odobreno izvršenje nije izvršeno u pogledu naplate trošova po-stupka i pripadajuće zakonske kamate, s obzirom da je utvrđeno u postupku da nema pokretnih stvari radi namirenja navedenih potraživanja. Ovako je prvostepeni sud mogao postupiti pored citiranih propisa, a shodno odluci Evropskog suda u Strazburu od 15.01.2008. u predmetu "Kačapor protiv Srbije" odnosno prvostepeni sud je ovlašćen da po službenoj dužnosti menja sredstva izvrenja do nji-hovog konačnog namirenja.

Navodi žalbe izvršnog dužnika da je njegova penzija opterećena kreditima i drugim obavezama nije razlog koji je je predviđen zakonom o izvršnom postupku kao osnov za oslobađanje od ovog vi-da i načina izvršenja jer su optećenja na penziji stvar samog dužnika koje se ne mogu ticati izvršnih poverilaca, a tim pre imajući u vidu da je izvršni dužnik znao u vreme zaduženja za svoje obaveze prema izvršnom naslovu.


333377.. Zabrana stavljena na lični dohodak korisnika kredita po njegovom pristanku (administrativna za-

brana) ima pravno dejstvo rešenja o izvršenju na ličnom dohotku, samo u vezi s redosledom naplate (čl. 119. ZIP), ali se ne može smatrati sudskim rešenjem na osnovu koga se može neposredno doneti rešenje o izvršenju protiv društveno-pravnog lica koje je propustilo da svome radniku izvrši obusta-ve dospelih rata kredita po administrativnoj zavbrani.


333388.. Obaveza je u potpunosti izvršena time što mu je na osnovu administrativne zabrane organizacija

kod koje radi izvršila obustavu ličnog dohotka do visine duga bez obzira što blagajna nije poverioc-cu dostavila sve obustavljene iznose, ili što je neke iznose pogrešno dostavila drugom licu umesto poveriocu.

(Vrhovni sud Srbije, Rev. 468/73)

PROMENA POSLODAVCA (Član 179. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

333399.. Samim propustom pravnog lica da obavesti davaoca kredita da je korisnik kredita napustio

pravno lice koje je vršilo obustavu na ličnom dohotku radnika, još ne stvara obavezu naknade štete u vidu neisplaćenih dospelih rata. Ako je pri tome davalac kredita istovremeno podneo tu-žbu kod opštinskog suda za naplatu dospelih rata od samog korisnika kredita, obaveza naplate dospelih rata kredita od pravnog lica postojala bi tek onda kada se u postupku pred opštinskim sudom poverilac ne bi mogao naplatiti od glavnog dužnika. U protivnom, došlo bi do dvostruke naplate istog potraživanja.

(Viši provredni sud, Pž. 4709/85)


- 97 -

334400.. Samo neobaveštavanje poverioca da je radniku prestao radni odnos u pravnom licu i da više nije

u mogućnosti vršiti obustave po administrativnoj zabrani koja pri odlasku iz pravnog lica nije uruče-na neposredno radniku, ne stvara još obavezu naknade štete u vidu naknade svih neisplaćenih dospe-lih obroka, ako je pravno lice - poverilac ove obroke mogao naplatiti neposredno od dužnika - radni-ka, koji je delom sam otplaćivao obroke ali je prestao vršiti uplate pre isplate celokupnog dugovanja.


334411.. Samim neobaveštavanjem verovnika da je dužniku - radniku prestao radni odnos i da pravno lice

nije u mogućnosti da obustavi dospele rate po administrativnoj zabrani, ne stvara još obavezu nakna-de štete - namirenje svih dospelih rata od pravnog lica kod koga je dužnik bio zaposlen. Ovakva oba-veza postoji samo onda ako postoji uzročna veza između propusta obaveštavanja poverioca i nastan-ka štete, tj. ako je propustom pravnog lica kod kojeg je radnik bio zaposlen, verovnik bio onemogu-ćen da dospele rate naplati putem obustave od druge društvenopravne osobe kod koje se dužnik ka-snije zaposlio.


ODGOVORNOST ZA PROPUŠTENU OBUSTAVU I ISPLATU DOSPELIH OBROKA


334422.. Ima mesta izricanju novčane kazne predutzeću u kojem je je izvršni dužnik zaposlen zbog nepo-

stupanja po zaključku suda za sprovođenje izvršenja plenidbe 2/3 zarade izvršnog dužnika. (Viši sud u Čačku, Gž. 229/10)

334433.. Sud koji je donio rešenje o izvršenju na ličnom dohotku dužnika, a kojim je započet odnosno iz-

vršni postupka, ostaje nadležan da rešava i po predlogu poverioca stavljenog smislu čl.124. ZIP, te da odnosno izvršni postupak okonča.

(Rešenje Saveznog Grs. 26/98 od 17. 12. 1998. godine)

334444.. Kad je kod poslodavca stavljena administrativna zabrana na lični dohodak dužnika po njegovom

pristanku, isto kao i kada je rešenjem o izvršenju izvršnog suda dozvoljeno izvršenje na ličnom do-hotku dužnika, poverilac može predložiti da izvršni sud rešenjem obaveže poslodavca da izmiri sve obroke, koje je propustio da obustavi i naplati.



- 98 -

334455.. Administrativna zabrana radnika na lični dohodak ne izjednačuje se u dejstvu sa sudskim reše-

njem o izvršenju, te ukoliko pravno lice nije vršilo obustavu po istoj, sud ne može u izvršnom po-stupku rešenjem obavezati to pravno lice da izmiri poveriocu sve obroke koje je propustila da obu-stavi, već to može učiniti samo ako nije vršena obustava po sudskom rešenju o izvršenju, a ne i po administrativnoj zabrani.


334466.. Sud koji je doneo rešenje o izvršenju na ličnom dohotku i time započeo izvršni postupak, ostaje

nadležan da rešava i po predlogu poverioca stavljenom u sm. čl. 124. ZIP, da se društveno pravno li-ce, koje je propustilo da obustavi i isplati od ličnog dohotka dužnika iznose određene rešenjem o iz-vršenju, obaveže da izmiri poveriocu odnosne obroke. Tako se, s obzirom na kontinuitet izvršnog postupka, obezbeđuje da sud koji je započeo i okonča određeni izvršni postupak.


334477.. Administrativna zabrana nije rešenje o izvršenju te stoga sud ne može samo na osnovu iste do-

zvoliti izvršenje. Administrativna zabrana ima pravno dejstvo rešenja o izvršenju, samo u vezi sa re-dosledom naplate, ali sud ne može u izvršnom postupku na osnovu administrativne zabrane, na pred-log izvršnog poverioca rešenjem obavezati društveno-pravno lice da izmiri sve obaveze koje je pro-pustio obustaviti po administrativnoj zabrani.


334488.. Ako pravno lice nije uredno vršilo obustave ličnog dohotka po administrativnoj zabrani radniku

dok je bio u radnom odnosu kod nje onda je ona dužna da te iznose naknadi davaocu kredita. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 1222/79)

334499.. Pravno lice koje nije uredno vršilo obustave ličnog dohotka po rešenju o administrativnoj zabra-

ni, za radnika koji je bio kod nje u radnom odnosu, ona je na taj način oštetila davaoca kredita, pa je dužno ove iznose da mu naknadi, jer administrativna zabrana ima pravno dejstvo rešenja o izvršenju.


ZABRANA PO PRISTANKU IZVRŠNOG DUŽNIKA


335500.. Zabrana po pristanku dužnika (administrativna zabrana) nije sudsko rešenje o izvršenju, te se na

osnovu nje ne može podneti predlog za izvršenje. (Viši privredni sud, Pž. 3030/84)


- 99 -

335511.. Obaveza dužnika je u potpunosti izvršena time što mu je na osnovu administrativne zabrane or-

ganizacija kod koje radi izvršila obustavu ličnog doghotka do visine duga bez obzira što blagajna ni-je poveriocu dostavila sve obustavljene iznose, ili što je neke iznose pogrešno dostavila drugom licu umesto poveriocu.


PRIMANJA NA OSNOVU SOCIJALNOG

OSIGURANJA (Član 182. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

335522.. Sprovođenjem izvršenja na invalidskoj penziji izvršnog dužnika se može realizovati do iznosa

od 2/3 shodno Zakonu o izvršnom postupku. (Okružni sud u Čačku, Gž. 1785/09 od 4. 11. 2009. godine)

335533.. Radnici koji se nalaze u radnom odnosu kod drugih lica (poslodavac) zaključuju sa njima pisme-

ni ugovor o radu koji mora biti u skladu sa zakonom i sadržavati pored ostalog, odredbe o ličnom dohotku i naknadama koje pripadaju radniku umesto ličnog dohotka.

Zakon određuje da se odredbe ovog odeljka imaju shodno primenjivati i na izvršenje na tim pri-manjima, kao i primanjima po osnovu socijalnog osiguranja (starosna, invalidska i porodična penzi-ja, naknada za slučaj telesnog oštećenja i dr.), ugovorena doživotna renta, naknada po osnovu gra-đansko-pravnog odnosa i dr.

Administrativna zabrana na ličnom dohotku radnika nije verodostojna isprava na osnovu koje bi sud mogao dozvoliti izvršenje neposredno protiv pravnog lica, koja nije blagovremeno vršilo obusta-ve po istoj.


OBIM IZVRŠENJA PREMA PRAVNOM LICU, PREDUZETNIKU I FIZIČKOM LICU KOJE OBAVLJA DELATNOST I KORISNIKU BUDŽETSKIH SREDSTAVA


335544.. Za odlučivanje o predlogu za izvršenje i sprovođenje izvršenja na sredstvima na računu dužnika is-

ključivo je mesno nadležan sud na čijem području se nalazi ekspozitura Narodne banke Srbije, u kojoj postoji odsek za prinudnu naplatu koji sprovodi prinudnu naplatu za opštinu u kojoj je sedište dužnika.

(Viši trgovinski sud, R. 75/05 od 28. 04. 2005. godine)


- 100 -

335555.. Predlog za izvršenje ne mora da sadrži izričit nalog NBS-odseku za prinudnu naplatu da izvrši

prenos sredstava, jer je sud taj koji rešenjem o izvršenju nalaže NBS, odnosno odseku za prinudnu naplatu da izvrši prenos sredstava sa računa dužnika na račun izvršnog poverioca.


335566.. Poverilac može, u sm. čl. 98. ZIP, po svom izboru, predložiti izvršenje zabranom potraživanja

dužnika na štednom ulogu, bez prethodnog oduzimanja štednje knjižice. U tom slučaju izvršni sud provodi radnje označene u ovom zakonskom propisu.

Prilikom traženja podataka u sm. čl. 98. st. 2. ZIP, sud zahteva obaveštenje o organizaciji kod koje se vodi dužnikov ulog na štednji samo o tome da li dužnikv ulog u celini ili delimično pokriva iznos naveden u izvršnoj ispravi (uključujući i troškove izvršenja), a ne i obaveštenje o konkretnom stanju štednog uloga. Obaveštenjem o takvom sadržaju, uz strogo poštovanje obaveze da dužnika o tome ne sme da obavesti organizaciju kod koje se vodi dužnikov štedni ulog udovoljava obavezi iz čl. 98. st. 3. ZIP. U slučaju kad štedni ulog samo delimično pokriva iznos određen u izvršnoj ispravi, organizacija u obaveštenju suda naznačuje visinu tog iznosa.

Organizacija kod koje se vodi štedni ulog dužnika obaveštava izvršni sud da je zabrana sprove-dena nakon što prema svom odgovarajućem opštem aktu obezbedi sprovođenje rešenja o zabrani du-žnika da raspolaže određenim iznosom sa svog štednog uloga. Kad primi obaveštenje dužnikovog dužnika da je zabrana sprovedena, izvršni sud određuje da se rešenje o zabrani potraživanja na šted-nom ulogu dostavi dužniku pozivajući ga da u ostavljenom roku preda sudu štednu knjižicu i upozo-ravajući ga na posledice ako postoje protivno zabrani. Ukoliko dužnik preda štednu knjižicu, izvršni sud će je dostaviti organizaciji kod koje se vodi dužnikov štedni ulog.

Pošto rešenje o zabrani postane pravnosnažno, izvršni sud donosi rešenje o prenosu radi naplate, kojim se poverilac ovlašćuje da od dužnikovog dužnika (organizacije kod koje se vodi dužnikov štedni ulog na štednju) traži isplatu iznosa naznačenog u rešenju.

Rešenje o prenosu donosi se i u slučaju kad se dužnik nije odazvao pozivu da štednu knjižicu preda sudu, a poverilac u tom slučaju ima ovlašćenje da od dužnikovog dužnika traži isplatu iznosa označenog u rešenju o prenosu.

Potraživanje po štednom ulogu, oročeno zbog pogodnosti u visini kamatne stope na uloženi no-vac, smatra se dospelim donošenjem rešenja o prenosu radi naplate.

(Zaključak sa savetovanja u Saveznom sudu, od 10-11. 06. 1981. godine)

335577.. Kad sud odredi izvršenje zabranom isplate po štednoj knjižici i o tome izvesti banku - banka je

dužna po pravomoćnom rešenju postupiti, pod teretom naknade štete. Izvršenje, na štednom ulogu provodi se, po pravilu, oduzimanjem štednje knjižice. Međutim, i u slučaju kada je sud odredio izvr-šenje zabranom isplate po štednjoj knjižici i o tome izvestio banku uručenjem rešenja o zabrani, ban-ka je dužna po pravomoćnom rešenju postupiti. Ako je nasuprot ovakvom rešenju banka ipak isplati-la ulog po štednjoj knjižici, odgovara za naknadu štete tražiocu izvršenja koji se nije mogao naplatiti iz ostale imovine izvršenika.



- 101 -

DODATNA SADRŽINA PREDLOGA

ZA IZVRŠENJE (Član 184. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

335588.. Pri oceni koji je sud mesno nadležan u postupku izvršenja na novčanim sredstvima Republike

Srbije, kao izvršnog dužnika pored čl. 196. ZIP-u, shodno se primenjuju i odredbe Zakona o budžet-skom sistemu Republike Srbije.


SPROVOĐENJE IZVRŠENJA


335599.. Nesaglasnost podataka o tome gde se vodi račun izvršnog dužnika (bitan za ocenu mesne nadle-

žnosti suda), u uvodnom delu predloga i u delu kojim se predlaže sadržina sudske odluke, može se otkloniti od strane poverioca. u suprotnom, nije relevantan podatak u uvodnom delu, već u onom de-lu koji usvajanjem predloga postaje sastavni deo sudske odluke.


336600.. U izvršnom postupku, kada se predlaže prenos novčanih sredstava sa računa dužnika, propisana

je isključiva nadležnost suda na čijem se području nalazi sedište banke kod koje se vodi račun dužni-ka ili organizacionog dela iste banke, što poverilac mora izričito da navede u predlogu za izvršenje.

(Viši trgovinski sud, Iž. 704/07 od 5. 03. 2007. godine)

IZVRŠENJE RADI NAPLATE POTRAŽIVANJA NA ŠTEDNOM ULOGU


336611.. Dostavljanjem rešenja o izvršenju radi naplate novčanog potraživanja NBS Odseku za prinudnu

naplatu, bez izvršene naplate, ne smatra se da je sprovedeno izvršenje, pa poverilac može podneti predlog za promenu sredstva izvršenja u sm. čl. 8. ZIP. Može se uzeti da je rešenje o izvršenju spro-vedeno onog momenta kada se izvrši bar neka delimična minimalna naplata od strane izvršnog du-žnika, jer ako izvršni dužnik nema sredstava na računu, iako je pokušano sprovođenje izvršenja isto nije realizovano, pa se stoga ne može smatrati da je izvršenje sprovedeno.



- 102 -

336622.. Označenje sedišta banke nije obavezni deo sadržine predloga za izvršenje. Stoga se označenje,

uz naziv banke, mesta u kome nije uopšte poznato njeno sedište, ima smatrati označenjem njenog or-ganizacionog dela, posebno zato što je označena adresa filijale, a što je relevantno za zasnivanje nad-ležnosti izvršnog suda prema mestu organizacionog dela banke.


IZVRŠENJE NA AKCIJAMA (Član 194. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

336633.. Akcije privrednog društva nisu izuzete od izvršenja, a činjenica da je na njima zasnovano zalo-

žno pravo u korist trećeg lica od uticaja je samo na redosled namirenja potraživanja (član 6. Zako-na o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar).

Iz obrazloženja: Žalbeni navodi izvršnog dužnika (da je izvršenje određeno na predmetu koji je izuzet od izvršenja,

jer je na akcijama izvršnog dužnika, čiju prodaju je izvršni poverilac predložio kao sredstvo izvršenja, već konstituisano založno pravo u korist trećeg lica) - neosnovani su.

Ovo zbog toga što akcije privrednog društva nisu izuzete od izvršenja, a činjenica da je na njima zasnovano založno pravo u korist trećeg lica od uticaja je samo na redosled namirenja po-traživanja, kako je to i propisano članom 6. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upi-sanim u registar.


KAD SE STVARI NALAZE KOD IZVRŠNOG DUŽNIKA ILI TREĆEG LICA


336644.. Kad se radi o izvršenju sudske odluke u kojoj su poveriocu dosuđene određene pokretne stvari,

izvršni sud neće dozvoliti izvršenje koje nije u skladu sa izvršnom ispravom. To ne sprečava poveri-oca da novim predlozima zahteva izvršenje pokretne stvari navedene u izvršnoj ispravi, odnosno uskladi predlog za izvršenje sa sudskom odlukom na osnovu koje izvršenje traži.



- 103 -

KAD NEZAMENJIVE STVARI NISU NAĐENE KOD IZVRŠNOG

DUŽNIKA NI KOD TREĆEG LICA (Član 210. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

336655.. Kad stvari, čija je predaja naložena dužniku, nisu nađene ni kod njega, ni kod trećeg lica, sud će

na predlog poverioca proceniti vrednost stvari i rešenjem odrediti (sada zaključkom) da mu dužnik u određenom roku tu vrednost isplati. Ako se radi o stvari inostrane proizvodnje, u procenjenu vred-nost ne ulaze uvozne dažbine.

(Vrhovni sud Srbije, Pzz. 5/95)

336666.. Ako kod dužnika nisu nađene pokretne stvari, ke su predmet izvršenja po pravnosnažnoj presudi,

poverilac može zahtevati da sud u postupku izvršenja proceni vrednost stvari i naloži dužniku da novčanu protivvrednost stvari isplati poveriocu.

U pogledu utvrđenja vrednosti pravnosnažno dosuđenih stvari, ne može se voditi posebna parni-ca, već se procena stvari, na zahtev poverioca vrši u izvršnom postupku.

Ovim se ne dira u pravo poverioca da zahteva naknadu štete, koja mu je nanesena neisporukom stvari, koje su predmet izvršenja.


KAD ZAMENLJIVE STVARI NISU NAĐENE NI KOD IZVRŠNOG DUŽNIKA NI KOD TREĆEG LICA


336677.. Kada stvari (zamenljive) koje su predmet izvršenja nisu nađene kod izvršnog dužnika sud je

ovlašćen da na predlog poverioca obaveže dužnika da predujmi odgovarajući novčani iznos radi na-bavke stvari na drugoj strani.

Dužnik se može osloboditi uplate u depozit, odgovarajućeg novčanog iznosa koji mu je odredio izvršni sud, ako sam nabavi stvari koje je dužan predati poveriocu po pravnosnažnoj presudi.

(Viši privredn sud, Pž. 3849/00)

336688.. Kad zamenljive stvari (staklo) koje su predmet izvrenja nisu nađene kod dužnika sud će po pred-

logu poverioca naložiti dužniku da položi novčana sredstva u sudski depozit radi nabavljanja stvari na drugoj strani.

Nakon izvršene kupovine radi pokrića poverilac je dužan položiti sudu račun, pa će izvršni sud dozvoliti izvršenje radi namirenja poverioca kako za nabavku kupljene stvari, tako i za troškove koje su nastali u vezi sa ovom kupovinom radi pokrića.

(Viši privredni sud, Gž. 6946/95)


- 104 -

336699.. Potraživanje utvrđeno izvršnom ispravom ne prestaje zbog otuđenja stvari.


NAČIN SPROVOĐENJA IZVRŠENJA (Član 213. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

337700.. Predaja nepokretnosti u državinu poveriocu u izvršnom postupku vrši se tako što se prethodno

uklone stvari i udalje lica sa te nepokretnosti, pa se potom preda nepokretnost u državinu poveriocu. (Okružni sud u Kraljevu, Gž. 770/90)

337711.. Za prinudno ostvarenje zahteva dražbenog kupca za iseljenje ranijeg vlasnika nije potrebna po-

sebna izvršna isprava parničnog suda, već je dovoljno pravnosnažno rešenje o predaji nepokretnosti dražbenom kupcu.


337722.. Prilikom sprovođenja izvršnih radnji u postupku prinudnog iseljenja iz kupljenih prostorija, sve

pokretne i druge stvari koje se imaju ukloniti iz prostorija imaju se predati izvršeniku, odnosno odra-slom članu njegovog domaćinstva ili njegovom punomoćniku. Ukoliko to nije moguće, sve stvari imaju se predati na čuvanje drugom licu, na trošak izvršenika. U protivnom svu nastalu štetu izvrše-niku naknadiće tražioci izvršenja.


337733.. Za odlučivanje o predlogu za izvršenje radi predaje i ispražnjenje nekretnine mesno je nadležan

sud na čijem se području nalazi nekretnina, a kad je u pitanju odluka privrednih sudova, onda takvo izvršenje sprovodi privredni sud na čijem području se nalazi nekretnina.


UKLANJANJE POKRETNIH STVARI


337744.. Povreda prava na dom u sm. čl. 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima mogla se isticati sa-

mo u parničnom postupku iz koga potiče izvršna isprava a kojom je obavezan izvršni dužnik na ise-ljenje iz zajedničkog prostora.

(Okružni sud u Nišu, Gž. 1067/08 od 13. 02. 2008. godine)


- 105 -

337755.. Dužniku je prouzrkovana šteta u postupku ispražnjenja i predaje nekretnine (stana), kad su pokret-

ne dužnikove stvari ostavljene na ulici. Za tu štetu odgovara društveno-politička zajednica na čijoj se teritoriji nalazi sud koji sprovodi to izvršenje, iako je dužnik bio uredno pozvan i upozoren da će stan, ukoliko bude zaključan, biti otvoren prisilnim putem, a stvari iznete na ulicu na rizik dužnika.


RADNJA KOJU MOŽE IZVRŠITI I DRUGO LICE


337766.. Izvršni dužnik ima pravo da po izvršenoj radnji od strane drugog lica ili izvršnog poverioca, predlo-

ži donošenje konačnog rešenja o visini tih troškova, i u slučaju kad navedeni iznos nije položen. (Okružni sud u Valjevu, Gž. 486/07)

337777.. Nije podobna za izvršenje isprava koja kod otklanjanja nedostataka u građevinskim radovima

nema opisa, količine, vrste radova, kao i roka za njihovo ispunjenje. U takvom slučaju ne može se ni obavezati dužnik da deponuje određeni iznos za otklanjanje ne-

dostataka, pošto ovakva isprava nije podobna za izvršenje. (Viši privredni sud, Pž. 3128/84)

RADNJA KOJU MOŽE IZVRŠITI SAMO DUŽNIK (Član 219. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

337788.. Delo nelojalne konkurencije utvrđene u izvršnoj ispravi predstavlja radnju činjenja, nečinjenja ili

trpljenja, koju može da izvrši smo dužnik. (Viši trgovinski sud, Iž. 934/09)

337799.. Kada je izvršnom ispravom izvršni dužnik obavezan da preda lokal izvršnom poveriocu, tada je

reč o radnji koju može izvršiti samo dužnik i izvršenje se sprovodi na osnovu čl. 217. ZIP. (Okružni sud u Nišu, Gž. 1591/08)

338800.. Ako je po izvršnoj ispravi dužnik dužan da učini određenu radnju koju umesto njega ne može da

učini drugo lice, sud će rešenjem o izvršenju ostaviti dužniku primeren rok za ispunjenje obaveze. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 6098/96 od 18.06.1996. godine)


- 106 -

338811.. Nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi da se rešenjem o izvršenju istovremeno izrekne novča-

na kazna dužniku ako u određenom roku ne ispini obavezu, kada - imajući u vidu prirodu izvršne is-prave i činidbu - dužnu činidbu može izvršiti druga osoba.

U pitanju je proimeren rok za ispunjenje obaveze koji sud ostavlja dužniku kada je po izvršnoj ispravi dužan da učini određenu radnju koju umesto njega ne može učiniti druga osoba. U konkret-nom slučaju u pitanju je izvršenje radnje (iznošenje i unošenje stvari, zaziđivanje otvora) koja nije isključivo vezana ličnost dužnika i koju može izvršiti druga osoba, te se stoga nisu stekli zakonom predviđeni uslovi da se rešenjem o dozvoli izvršenja istovremeno izrekne i novčana kazna dužniku ako u određenom roku ne ispuni obavezu.


NEČINJENJE I TRPLJENJE


338822.. Predlog za izvršenje mora da bude istovetan sa izvršnom ispravom u smislu označavanja strana-

ka, izvršne isprave, i obaveze izvršnog dužnika, u predlogu treba da se navedu sredstva i predmet iz-vršenja i drugi podaci koji su potrebni za sprovođenje izvršenja. Izvršenje sudskih odluka kojim je predviđeno trpljenje ili nečinjenje sprovodi se prema odredbama člana 217 ZIP-u, a u vezi čl. 45. istog Zakona. Kada izvršni dužnik ometa izvršnog poverioca u obavljanju neke radnje koju izvršni poverilac ima pravo da izvrši u smislu izvršne isprave, jer je nelogično i neracionalno da prilikom svakog pokušaja izvršenja određene radnje sud upućuje sudskog izvršitelja na lice mesta kako bi se obezbedilo sprovođenje izvršenja. Radnja koju može izvršiti samo dužnik jeste specifična radnja ko-ja podrazumeva određena lična svojstva izvršnog dužnika, a sud izriče novčanu kaznu izvršnom du-žniku uz prethodno ostavljanje roka da ispuni obavezu iz izvršne isprave. Nakon proteka roka koji je odredio izvršnom dužniku za dobrovoljno ispunjenje obaveze, sud će pribeći izricanju novčane ka-zne. Sud po službenoj dužnosti sprovodi izvršenje rešenja.

U konkretnom slučaju izvršnom ispravom je izvršni dužnik obavezan da trpi da izvršni poverilac na bivšem pomoćnom, sada stambenom objektu izvede radove bliže opisane u izvršnoj ispravi. Pre-ma tome, i rešenje o izvršenju, kao i predlog za izvršenje moraju da budu istovetni kao i izvršna is-prava, pa se ne može rešenjem o o izvršenju izreći zabrana izvršnom dužniku da odmah po pravno-snažnosti rešenja o izvršenju na bilo koji način sprečava ili ometa izvođenje ovh radova. Izvršni du-žnik je dužan da trpi izvođenje ovih radova, a ako ove radove ometa izreći će mu se novčana kazna u sm. čl. 45. ZIP-u, i to u iznosu od 3000,00 do 150.000,00 dinara.

Radovi koje reba da obavi izvršni poverilac, a na osnovu izvršne isprave, spadaju u radove za koje se ne izdaje odobrenje za izgradnju, u sm. čl. 93. Zakona o planiranju i izgradnji, koji nosi naslov izgradnja objekata i izvođenje radova za koje se ne izdaje odobrenje za izgradnju. Okol-nost prijavljivanjaovih radova pre donošenja rešenja o izvršenju ne utiču na odluku o predlogu za izvršenje. Izvršni poverilac nije dužan da sudu, uz predlog za izvršenje dostavi i prijavu za izvo-


- 107 -

đenje navedenih radova, jer odluka suda o predlogu za izvršenje ne zavisi od činjenice da li je iz-vršni poverilac ove radove prijavio ili ne. Ukoliko postoji izvršna sudska odluka upravni organ ne može da sprečava izvršenje ove odluke, jer bi to predstavljalo mešanje upravnog organa u rad suda, što je nedopušteno.

(Rešenje Okružnog suda u Požarevcu, Gž. 1343/09 od 17. 07. 2009. godine)

338833.. Poverilac traži izvršenje zato što dužnik svojim ponašanjem odbija da trpi i dozvoli da poverilac

nesmetano koristi svoje pravo sezonske službenosti. Žalba osnovano ukazuje da je u predlogu za izvršenje morala biti navedena radnja dužnika koja

je protivna izvršnoj ispravi, odnosno obavezi dužnika iz izvršne isprave. Zato će prvostepeni sud u ponovnom postupku ispitati osnovanost predloga za izvršenje, tako što

će utvrditi kako se dužnik kritičnom prilikom ponašao protivno obavezi i izvršne isprave, odnosno kakvo je kritičnom prilikom bilo ponašanje dužnika koje je sprečilo poverioca da se služi svojim pravom službenosti, tj. koju obavezu iz izvršnog naslova izvršni dužnik nije izvršio u posmatrano vreme, odnosno na koji način je dužnik ometao poverioca u pravu prolaska.

Takođe, prvostepen sud će u ponovnom postupku ispitati da li je tom prilikom poverilac želeo da se koristi pravom koje mu je ustanovljeno izvršnom ispravom ili je želeo da se koristi prolazom za koji nema pravo po izvršnoj ispravi.

(Okružni sud u Valjevu, Gž. 1380/06 od 12. 09. 2006. godine)

PONOVNO SMETANJE DRŽAVINE


338844.. Izvršenja sudskih odluka kojim je predviđeno trpljenje ili nečinjenje na osnovu čl. 218. st. 1.

ZIP, sprovodi se prema odredbama čl. 217. ZIP, a u vezi čl. 45. istog zakona. Odredbom iz stava 1. čl. 218. je propisano da na način predviđen u prethodnom čl. tj. u čl. 217. st. 1. ZIP, propisano da ako radnju utvrđenu u izvršnoj ispravi može obaviti samo izvršni dužnik, sud će rešenjem o izvrše-nju odrediti izvršnom dužniku rok za ispunjenje obaveze i istovremeno izreći novčanu kaznu iz čl. 45. ovog zakona za slučaj da ne izvrši obavezi, a po proteku roka ako izvršni dužnik nije ispunio obavezu, sud će po službenoj dužnosti sprovesti rešenje o izrečenoj novčanoj kazni. Shodno citiranoj odredbi čl. 217. st. 1. ZIP, rok za ispunjenje obaveze uz izricanje novčane kazne sadržane su u istom rešenju suda, te nakon isteka roka i provere da li je izvršni dužnik dobrovoljno postupao po izvršnoj ispravi, sud ukoliko utvrdi nije postupao po službenoj dužnosti sprovodi izvršenje o izrečenoj novča-noj kazni. Ovo podrazumeva da je izvršni poverilac dužan da u inicijalnim – predlogu za izvršenje predloži sredstvo izvršenja putem kojeg će se novčana kazna naplaćivati. Odredbom čl. 45. st. 3.ZIP, propisano je da će pre izricanja novčane kazne sud omogućiti izvršnom dužniku da se izjasni, a po potrebi održaće i ročište radi izvođenja dokaza shodno citiranoj odredbi čl. 45. st. 3. ZIP, obavezna da dostava predloga za izvršenje izvršnom dužniku, imajući u vidu zakonsku odredbu da mu se mora omogućiti izjašnjenje pre izricanja novčane kazne.


- 108 -

Shodno citiranim odredbama, rešenje o izvršenju pored toga što sadrži obavezu izvršnog dužnika na trpljenje, mora da sadrži i novčanu kaznu, tj. tim rešenjem mora da se izrekne i novčana kazna, te će sud sprovesti izvršenje o izrečenoj novčanoj kazni, ako izvršni dužnik postupa suprotno obavezi trpljenja. U rešenju mora biti navedeno kojim sredstvom će se naplatiti novčana kazna, a pre izrica-nja novčane kazne shodno čl. 45. st. 3. ZIP, prvostepeni sud mora da predlog dostavi izvršnom du-žniku kako bi se izjasnio u vezi izrečene novčane kazne ili da održi ročište u vezi toga, jer suprotno postupanje predstavlja bitnu povredu postupka iz čl. 361. st. 2. tač. 7. ZPP, u vezi čl. 27. ZIP.

(Okružni sud u Požarevcu, Gž. br. 1829/09 od 21. 10. 2009. godine)

338855.. Pravilno prvostepeni sud citira odredbu čl. 78. st. 1. ZOSPO, po kojoj sud pruža pravnu zaštitu

prema poslednjem stanju državine i nastalom smetanju, pri čemu nije od uticaja pravo na državinu, pravni osnov državine i savesnost držaoca. Međutim, prema čl. 75. istog zakona svaki držalac stvari i prava ima pravo na zaštitu od uznemiravanja ili oduzimanja državine. U konkretnom slučaju radi se o ponovljenom smetanju. Svako ponovljeno smetanje poseda i stvari ili prava predstavlja poseban akt smetanja, pa je tužilac mogao u parnici P. br. 424/03 sve do zaključenja glavne rasprave da pod-nese tužbu, odnosno da prethodno podnetu tužbu preinači isticanjem novih tužbenih zahteva za utvr-đivanje ponovljenog smetanja poseda pod uslovom da je očuvan rok iz čl. 77. ZOSPO. U spisima Opštinskog suda P. 424/03 glavna rasprava je zaključena dana 9. 12. 2004. godine, a tužbom u ovoj parnici traži se zaštita državine od radnji koje su izvršene po zaključenju glavne rasprave u prethod-noj parnici, dakle, 14. i 16. maj 2005. godine, ali pre pravnosnažnosti prethodne odluke. Ovaj sud smatra da tužilac koji je u prethodnoj parnici mogao da postupa na napred označen način odnosno da traži zaštitu zbog ponovljenog smetanja stvari, isto to pravo ima i u novoj parnici i ne može trpeti štetne posledice samo zbog toga što prethodna parnica nije pravnosnažno okončana, a smetanje drža-vine je ponovljeno.

Dakle, na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo, napred navedene odredbe ZOSPO., pa ovaj sud pri utvrđenoj činjenici da je tuži-lac još u vreme podnošenja prve tužbe bio držalac nepokretnosti, odnosno prava službenosti prolaza, da je tuženi izvršio čin oduzimanja odnosno uznemiravanja državine, da tužilac nije propustio rok za državinsku zaštitu, prvostepeno rešenje preinačio.

(Okružni sud u Požarevcu, Gž. 1933/07 od 8. 02. 2008. godine)

338866.. Pre podnošenja novog rešenja o izvršenju na osnovu iste isprave, sud treba da utvrdi da li se radi

o novoj radnji smetanja državine, odnosno, da li je izvršni dužnik posle sprovedenog izvršenja učinio novo smetanje, te da li se radnje smetanja državine u suštini ne razlikuju od ranijeg smetanja.


338877.. Prema stanju u spisima predmet tužbenog zahteva je smetanje državine koje je izvršeno 4. 04.

2003. godine, na taj način što je tuženi kome je tužilja plaćala za utrošenu električnu energiju isklju-čio tužilji dovod električne energije na sklopci koja se nalazi u baraci na oko 100 m od prostorija ko-je koristi tužilja i tako je onemogućio da mirno koristi električnu energiju.


- 109 -

Prvostepeni sud je odbacio tužbu protiv tuženog smatrajući da se radi o pravnosnažno presuđe-noj stvari jer je između tužilje i tuženog već tekao postupak koji je okončan donošenjem rešenja na osnovu priznanja 7. 10. 2002. godine kojim je utvrđeno da je tuženi smetao tužilju u mirnom kori-šćenju električne energije tako što je 12. 8. 2002. godine isključio tužilji dovod električne energije na sklopci koja se nalazi u baraci na oko 100 m. od prostorija koje koristi tužilja sa porodicom i tako onemogućio tužilju da mirno koristi električnu energiju i naložio tuženom da uspostavi pređašnje stanje i ubuduće se uzdrži od ovakvog ili sličnog smetanja pod pretnjom novčanog kažnjavanja i pri-nudnog izvršenja. Po oceni prvostepenog suda postoji identitet stranaka, identitet činjeničnog stanja i pravnog osnova kao i postavljenih tužbenih zahteva, a bez značaja je činjenica što je smetanje pose-da izvršeno drugog dana – 4. 04. 2003. godine.

Po oceni Okružnog suda ne postoji identitet tužbenih zahteva jer se radi o dva životna događaja koja su se desila na isti ili sličan način, između istih učesnika ali u različito vreme: prvo 12. 08. 2002. godine i drugi po navodima tužbe 4. 04. 2003. godine, što znači sa vremenskom distancom od oko 8 meseci i zbog različitog vremena izvršenja smetanja ne može se smatrati da postoji identitet tužbenih zateva, zbog čega se ne može prihvatiti zaključak prvostepenog suda da postoji identitet či-njeničnog stanja postavljenog tužbenog zahteva i pravnog osnova. Kako je držalac u ostvarenju drža-vinske zaštite prema čl. 77. ZOSPO, vezan za tačno određeni rok i sud shodno čl. 78 istog zakona raspravlja samo o činjenicama koje se tiču poslednjeg stanja državine, to svako ponovno smetanje, pa bilo ono učinjeno na istovetan način predstavlja poseban akt smetanja poseda i sud pruža zaštitu za svako izvršeno smetanje.

(Rešenje Okružnog suda u Beogradu, Gž. 4872/03 od 12. 05. 2003. godine)

338888.. Izvršni sud će na predlog poverioca na osnovu iste izvršne isprave donesene u postupku za

smetanje poseda po kojoj je izvršenje sprovedeno ili je dužnik dobrovoljno ispunio svoju obave-zu doneti novo rešenje o izvršenju zbog ponovnog smetanja poseda ukoliko se isto u suštini ne razlikuje od ranijeg.

(Okružni sud u Kraljevu, Gž. br. 30/95)

338899.. Izvršni sud će na predlog poverioca na osnovu iste izvršne isprave donesene u postupku za sme-

tanje poseda po kojoj je izvršenje sprovedeno ili je dužnik dobrovoljno ispunio svoju obavezu doneti novo rešenje o izvršenju zbog ponovnog smetanja poseda, ukoliko se isto u suštini ne razlikuje od ranijeg.


339900.. Kod ponovljenog smetanja poseda poverilac mora podneti predlog za izvršenje, a ne može pod-

neti predlog za novčano kažnjavanje dužnika. (Okružni sud u Šapcu, Gž. 90/80)

339911.. Kod ponovnog smetanja poseda nema mesta izricanju novčane kazne ukoliko se od dužnika zah-

teva izvršenje radnje koju može izvršiti drugo lice. (Okružni sud u Nišu, Gž. 3206/80)


- 110 -

PRAVO NA NAKNADU ŠTETE


339922.. Poverilac je u pravu da posle bezuspešno provedenog sudskog izvršenja za ispunjenje nenovčane

obaveze ostvaruje sva prava koja mu pripadaju prema dužniku (po izvršnom postupku), pa i pravo da tužbom traži naknadu nastale štete radi bezuspešnog provedenog izvršenja.


LEGITIMACIJA ZA PODNOŠENJE PREDLOGA (Član 225. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

339933.. Iako je došlo do realizacije i predaje maloletnog deteta od strane izvršnog dužnika izvršnom po-

veriocu, pa i do obustave postupka, ima mesta nastavljanju postupka izvršenja kada se ponovo malo-letno dete nađe kod izvršnog dužnika.


NAČIN IZVRŠENJA


339944.. Kada je sud u brakorazvodnoj parnici odlučio da jedan roditelj vrši roditeljsko pravo nad malo-

letnim detetom (dete povereno jednom roditelju na čuvanje i vaspitanje) a dete se nalazi kod drugog roditelja, takva sudska odluka služi kao izvršna isprava za predaju deteta.


ZAŠTITA INTERESA DETETA


339955.. Zadatak suda u izvršenju sudske odluke o predaji deteta je da pri sprovođenju izvršenja u najve-

ćoj mogućoj meri zaštiti interes deteta, ali tako da se pravnosnažna odluka mora izvršiti. (Okružni sud u Novom Sadu, Gž. 3738/08)


- 111 -

ODUZIMANJE DETETA I IZRICANJE KAZNI


339966.. Odbijanjem predaje maloletnog deteta majci po izvršnoj presudi i pored novčanog kažnjavanja u vi-

še navrata i krivične osude zbog oduzimanja maloletnog lica, tužilac je doprineo da dete zaboravi majku pa je odlukom o izmeni odluke o poveravanju deteta tužiocu, pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Osim starosti deteta, druge okolnosti se nisu izmenile, a odvajanje deteta od majke pogrešno je oce-njeno da je u interesu deteta, jer se onemogućava emotivni i identifikacioni odnos majke i ćerke u ovom uzrastu, pa je zbog toga zbog pogrešne primene materijalnog prava preinačena prvostepena presuda.


339977.. Dužnik koji je doveo maloletno dete u Centar za socijalni rad radi predaje poveriocu, a malolet-

no dete ne želi da pođe kod majke, nije odbio da izvrši svoju obavezu iz izvršne isprave već ta oba-veza nije izvršena zato što maloletnik nije hteo da pređe kod majke, pa samim tim nema mesta izri-canju novčane kazne.


SPROVOĐENJE IZVRŠENJA


339988.. Dužnik koji je doveo mal. dete u Centar za socijalni rad radi predaje poveriocu, a mal. dete ne želi

da pređe kod majke, nije odbio da izvrši svoju obavezu iz izvršne isprave, već ta obaveza nije izvršena zato što maloletnik nije hteo da pređe kod majke pa samim tim nema mesta izricanju novčane kazne.


SPROVOĐENJE IZVRŠENJA U SLUČAJU UGROŽENOSTI DETETA


339999.. Prema licu koje vrši nasilje u porodici sud može, u sm. čl. 198. Porodičnog zakona, izreći meru

zabrane stanovanja, pristupa i približavanja i daljeg uznemiravanja člana porodice, a sve u cilju pre-stanka ponašanja koje predstavlja nasilje u porodici.

(Vrhovni sud Srbije, Rev. 744709 od 1. 04. 2009. godine)


- 112 -

IZVRŠENJE RADI ODRŽAVANJA LIČNIH

ODNOSA SA DETETOM (Član 234. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

440000.. Ne postoji obaveza izvršnog suda da pre određivanja izvršenja na osnovu presude kojom je ure-

đen način održavanja ličnih odnosa između roditelja i mlt. deteta pribavlja nalaz i stručno mišljenje organa starateljstva ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima.


440011.. Pravilna je odluka kojom se konstatuje da su se stekli uslovi za izmenu prethodno određenog

modela viđanja maloletnog deteta sa roditeljem sa kojim ne živi, ako se ta odluka rukovodi činjeni-com najboljeg interesa deteta.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 154/07 od 1.02.2007. godine)

440022.. Okolnost da u izreci presude, kojom se određuje način održavanja ličnih odnosa deteta sa rodite-

ljem koji ne vrši roditeljsko pravo (nije tačno naveden datum kada će se ovo viđanje odvijati) ne čini presudu nepodobnom za izvršenje, odnosno izreku ove presude nerazumljivom i nejasnom, ako je predmet izvršenja odrediv prema obrazloženju same presude, odnosno prema opšepoznatim okolno-stima ili činjenicama, koje se mogu na lak i dostupan način saznati.


IZVRŠENJE RADI ZAŠTITE OD NASILJA U PORODICI, ZAŠTITE PRAVA DETETA I DRUGIH ODLUKA U VEZI SA PORODIČNIM ODNOSIMA


440033.. Sud je ovlašćen da izda meru zaštite od nasilja u porodici, i kada je nasilje izvršeno prema van-

bračnom partneru, jer se prema Porodičnom zakonu vanbračno dete i bivši vanbračni partneri sma-traju članovima porodice.

(Vrhovni sud Srbije, Rev. 2665/07 od 18. 10. 2007. godine)

MESNA NADLEŽNOST



- 113 -

440044.. Neizvršenje pravnosnažne presude vraćanju radnika na rad je prekršaj i krivčno delo.

(Vrhovni sud Srbije, Rev. 696/96 od 27. 02. 1996. godine)

ROK ZA PODNOŠENJE PREDLOGA ZA IZVRŠENJE


440055.. Rok za podnošenje predloga radi prinudnog izvršenja presude o vraćanju radnika na rad koji po-

činje da teče prvog dana po isteku ostavljenog roka za dobrovoljno izvršenje (paricioni rok), je pre-kluzivnog karaktera i ne može se menjati - produžavati.


NAČIN SPROVOĐENJA IZVRŠENJA


440066.. Izvršenje po izvršnoj ispravi po kojoj je preduzeće dužno da radnika vrati na posao ili da mu po-

novo poveri poslove koje je ranije obavljao sprovodi se izricanjem novčane kazne preduzeću. (Okružni sud u Beograu, Gž. 308/97 od 16.04.1997. godine)

440077.. Kada je dužnik postupio po pravnosnažnoj presudi i poverioca vratio na rad i rasporedio na po-

slove radnog mesta koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, sa svim pravi-ma po osnovu rada od dana prestanka radnog odnosa, odnosno privremenog udaljenja iz dela predu-zeća, a poverilac u izvršnom postupku traži da ga dužnik vrati na ranije radno mesto šefa radne jedi-nice, izvršni sud će u ponovnom postupku zakazati ročište za raspravljanje o progovoru, s obzirom da je među strankama sporno da li je postupljeno po izvršnom naslovu ili nije.

(Okružni sud u Kosovskoj Mitrovici, Gž. 308/95 od 28.02.1996. godine)

440088.. Ako je posle donošenja izvršne isprave, kojom je preduzeću naloženo da direktora vrati na isto

radno mesto, direktoru istekao mandat na koji je izabran, izvršenje se može sprovesti samo raspore-đivanjem direktora na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima.



- 114 -

440099.. Presuda kojom je obavezan tuženi da radnika rasporedi na određeno radno mesto, izvršava se

kad dužnik izvršnog poverioca rasporedi na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i sposobnostima stečenim radom.


441100.. Ako su nastupile okolnosti koje onemogućavaju uključivanje u proces rada, presuda o vraćanju

na rad se izvršava obezbeđivanjem onih prava iz radnog odnosa koje bi radnik u tim okolnostima ostvarivao da nije bila doneta nezakonita odluka o prestanku radnog odnosa.

(Vrhovni sud Srbije, Rev. 439/93 od 25.02.1993. godine)

441111.. Donošenje odluke u preduzeću o upućivanju radnika na plaćeno odsustvo ne predstavlja smetnju

za izvršenje pravnosnažne odluke o vraćanju određenog radnika na rad u to preduzeće, a njegov dalji status može biti rešen posebnim rešenjem po stupanju na rad.


441122.. Starešina organa u državnoj upravi može biti kažnjen u izvršnom postupku zbog neizvršenja od-

luke o vraćanju radnika na posao. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 1031/83)

NAKNADA IZGUBLJENE ZARADE U SLUČAJU VRAĆANJA

ZAPOSLENOG NA RAD (Član 239. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

441133.. Ako izvršnom ispravom po kojoj je radna organizacija u obavezi da radnika vrati na poslove i

radne zadatke njegovog ranijeg radnog mesta nije odlučeno o naknadi izgubljene zarade, radnik koji zahteva povraćaj na rad može tražiti da izvršni sud donese rešenje do okončanja izvršnog postupka kojim se obavezuje radna organizacija da mu isplati određeni iznos na ime zarade i to rešenje ima dejstvo rešenja o izvršenju.

Ovakav zahtev radnika ne utiče na njegovo pravo da svoje potraživanje naknade izgubljene zara-de ostvaruje u postupku pred nadležnim sudom, a naročito ako je izvršni sud samo delimično usvojio njegov zahtev za isplatu naknade.

(Okružni sud u Kraljevu, Gž. 1185/94 od 26.12.1994. godine)

441144.. Presuda kojom se potvrđuje postojanje radnog odnosa u preduzeću nalaže da se radniku priznaju

sva prava iz tog odnosa, podobna je za sudsko izvršenje. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 167/92)


- 115 -

441155.. Kad sud u izvršnom postupku usvoji predlog za vraćanje radnika na posao i po njegovom pred-

logu obaveže organizaciju da mu isplati na ime ličnog dohotka iznose od pravnosnažnosti presude do vraćanja na posao, to ne sprečava radnika da eventualno potraživanje ličnog dohotka po ovom osno-vu, u delu koji nije obuhvaćen rešenjem izvršnog suda, ostvaruje u redovnoj parnici.


441166.. Odluka suda kojom je naloženo donošenje rešenja o ličnom dohotku usaglašenog sa opštim ak-

tom preduzeća podobna je izvršna isprava. (Okružni sud u Požarevcu, Gž. 1111/90)

441177.. Radnik koji nije podneo izvršni predlog za vraćanje na rad (a takav predlog se ne može pod-

neti jer nije pravnosnažna presuda u delu kojim je presuđeno o njegovom vraćanju na rad), ne može postaviti zahtev za donošenje rešenja kojim se određuje preduzeću da je dužno isplatiti mu na ime ličnog dohotka mesečne iznose dospele od pravnosnažnosti presude do ponovnog vraća-nja na rad.

(Okružni sud u Varaždinu, Gž. 619/81)

MESNA NADLEŽNOST


441188.. Neuredan je predlog za izvršenje radi deobe prodajom suvlasničke stvari u kojem nisu naznačeni

suvlasnički delovi stranaka. (Okružni sud u Novom Sadu, Gž. 5969/07)

FIZIČKA DEOBA


441199.. Usmeni ugovor o deobi zajedničke nepokretnosti ima pravno dejstvo kao pismeni ugovor, jer se

deobom ne prenosi svojina, već se samo utvrđuju odnosi među zajedničarima pri razvrgnuću zajed-nice i određuje ko je vlasnik na određenim nepokretnostima. Ovde se ne prenosi vlasništvo, jer su sunaslednici postali vlasnici na svakoj nepokretnosti i delovima istih momentom smrti ostavioca.



- 116 -

442200.. Prvostepeni sud je bio dužan da preko veštaka građevinske struke utvrdi da li je glavni objekat -

kuća fizički deljiva, a ne da utvrđuje tržišnu vrednost svih objekata kako glavnog tako i pomoćnih. (Okružni sud u Kraljevu, Gž. 1711/96 od 23.04.1997. godine)

442211.. Izvršni sud u postupku fizičke deobe stambene zgrade dužan je da uputi stranku na parnicu kad

zbog upravnih propisa o izgradnji samo izvršenje postane nedopušteno. (Okružni sud u Kraljevu, Gž. 1263/95 od 16.10.1995. godine)

442222.. Izvršni sud ne može odrediti deobu zajedničke stvari između suvlasnika ako deoba nije predvi-

đena izvršnom ispravom. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 172/94)

442233.. Fizička deoba je moguća samo i isključivo ako svaki deobničar dobije deo nepokretnosti - obje-

kata koji predstavljaju posebnu građevinsku celinu, kao poseban stan. (Opštinski sud u Negotinu, I. 146/90 od 15.03.1990. godine)

442244.. Fizička deoba u izvršnom postupku moguća je uz neznatno umanjenje vrednosti stvari (predmeta

deobe) kada je to neophodno za deobu. (Rešenje Okružnog suda u Kraljevu, Gž. 1171/88 od 29.12.1988. godine)

442255.. U slučaju kada je fizička deoba suvlasničkih zgrada moguća bez smanjenja njihove vrednosti, is-

punjeni su zakonski uslovi za fizičku deobu. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 428/85)

442266.. Nije se mogao voditi izvršni postupak radi deobe, jer izvršni naslov ne sadrži takvu obavezu, pa

poverilac deobu može tražiti u vanparničnom postupku, ili izdejstvovati sudsku odluku o obavezi du-žnika da trpi deobu.

(Okružni sud u Zrenjaninu, Gž. 1051/95 od 17 10.1996. godine)

442277.. Izvršna isprava koja ne predviđa deobu zajedničke stvari nije podobna za fizičku deobu. Izvršni

sud je ovlašćen samo da odluči o načinu deobe, da li će se deoba izvršiti fizički ili prodajom ako to nije predviđeno izvršnom ispravom, iako se stranke o tome nisu sporazumele.



- 117 -

442288.. Kupac dela nekretnina pre izvršene deobe, ako nije sunaslednik nema pravo da podnese predlog

za fizičku deobu protiv ostalih naslednika. (Okružni sud u Šapcu, Gž. 133/80)

442299.. Sporazum o deobi zajedničke imovine u braku, koji su stranke zaključile u sporu za razvod bra-

ka, unet u zapisnik o glavnoj raspravi koji su stranke potpisale, predstavlja punovažan ugovor o deo-bi zajedničke imovine.


DEOBA PRODAJOM


443300.. Deoba će se izvršiti prodajom, ako se u izvršnom postupku utvrdi da fizička deoba nije moguća.

(Vrhovni sud Srbije, Rev. 2818/97 od 10.12.1997. godine)

443311.. Deoba nepokretnosti u suvlasništvu stranaka prodajom i podelom postignute cene sprovešće se

kad ona fizički nije moguća. Na donošenje takve odluke nema uticaja način korišćenja pre donošenja sudske odluke.


443322.. Javna prodaja se može izvršiti tek pošto se utvrdi da je fizička deoba nemoguća sa svih njenih

aspekata, u smislu pravnih pravila imovinskog prava, i ako sud ne odluči da stvar pripadne jednom suvlasniku uz naknadu drugim suvlasnicima protivvrednosti njegovih delova.


443333.. Ne može se dozvoliti deoba nepokretnosti javnom prodajom bez pismenih dokaza o nepokretno-

sti i pravu svojine, pošto ne bi omogućavala kupcu da stekne nepokretnost u svojinu. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 62/86)

443344.. Ne može se odbiti predlog za deobu zajedničke stvari prodajom zbog toga što poravnanjem na

osnovu koga se traži deoba nije utvrđeno da stranke imaju pravo i na deobu prodajom. U konkretnom slučaju traži se deoba zajedničke stvari na osnovu izvršne isprave - sudskog po-

ravnanja. U takvom slučaju, deoba se ima izvršiti prema pravnim pravilima vanparničnog postupka.


- 118 -

Po pravnim pravilima vanparničnog postupka deoba zajedničke stvari vrši se u slučajevima kada ne postoji izvršna isprava, a među suvlasnicima nema spora o predmetu deobe i o veličini udela.

Pošto je rešenjem utvrđeno da nema mesta fizičkoj deobi, ima mesta da se deoba izvrši proda-jom kuće u svemu po propisima ZIP-u.


443355.. Učinjena je bitna povreda odredaba izvršnog postupka kad nepokretnost koja je predmet javne

prodaje nije dosuđena najboljem ponudiocu. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 188/78)

443366.. Kad sud dozvoli da se u izvršnom postupku proda zajednička stvar tražioca izvršenja i izvršeni-

ka radi civilne deobe te stvari, onda kao ponuđači na toj licitaciji, pored ostalih lica, mogu učestvo-vati i tražilac izvršenja i izvršenik.


443377.. Razvrgnuće imovinske zajednice putem javne dražbe nema mesta, ako su suvlasnici međusobno

izvršili podelu zgrade prema fizičkim delovima i tako je koristili. (Vrhovni sud Vojvodine, Gzz. 26/57)

TROŠKOVI POSTUPKA


443388.. U postupku fizičke deobe stvari svi učesnici, u pravilu, snose troškove postupka na jednake de-

love, u obračun potrebnih troškova ulaze ne samo troškovi predlagača, već i troškovi protivnika koji su u zajedničkom interesu deobničara.


443399.. Kad se izvršenje sprovodi deobom zajedničke stvari o troškovima postupka odlučuje se rešenjem

o deobi, a ne rešenjem o izvršenju. (Okružni sud u Svetozarevu, Gž. 1631/79)

444400.. Troškove fizičke deobe nepokretnosti dužni su da snose svi učesnici srazmerno pripadajućim de-

lovima, pa činjenica da je jedan od učesnika svoj deo držao prema ranije faktičkoj deobi i da nije tra-žio deobu, nije razlog za oslobađanje od učešća u troškovima deobe.



- 119 -

NAČIN SPROVOĐENJA IZVRŠENJA


444411.. Na osnovu presude kojom je dužnik obavezan na trpljenje uknjižba prava svojine na nepokretno-

sti, može se zahtevati prinudno izvršenje i posle isteka roka od 10 godina iz čl. 379. st. 1. ZOO, zato što se tu ne radi o potraživanju iz obligaciono-pravnih odnosa, nego o stvarnom pravu poverioca ko-je, kao apsolutno pravo, ne zastareva.


444422.. Privremena mera zabrana otuđenja i opterećenja nepokretnosti određena i zabeležena u zemlji-

šnim knjigama, u sm. čl. 268. st. 1. tač. 2. ZIP, radi obezbeđenja nenovčang potraživanja nije smet-nja za dalje upise knjižnih prava u pogledu nepokretnosti, koje su predmet ove zabrane, na osnovu dobrovoljnog raspolaganja dužnika-prodavca.

(Okružni sud u Subotici, Gž. 113/90)

444433.. Da bi se dozvolio upis prava vlasništva u zemljišne i druge javne knjige na posebnom objektu po-

trebno je da se objekat vodi kao posebno zemljišno-knjižno telo kao i da je u momentu sticanja bio stambeni.


444444.. Nije dozvoljena revizija protiv pravnosnažnog rešenja donetog u postupku za upis prava na ne-

pokretnostima u zemljišne knjige na osnovu pravnosnažne presude. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2475/88)

444455.. Kada je upis prava svojine u zemljišnoj knjizi izvršen na osnovu pravnosnažne odluke suda koja

je kasnije, po izjavljenoj reviziji, ukinuta, nema mesta uspostavi ranijeg stanja u zemljišnim knjiga-ma bez brisovne izjave ili tzv. brisovne tužbe iz p. 68. bivšeg Zakona o zemljišnim knjigama.

(Viši sud u Subotici, Gž. 1335/88)

444466.. Uknjižbom se, kao vrstom upisa, definitivno stiču zemljišnoknjižna prava od trenutka podnetog

zahteva, pa je stoga nužno da se sve potrebne isprave podnesu istovremeno sa zahtevom za uknjižbu. Zbog toga se tražena uknjižba ne može izvršiti na osnovu isprave priložene tek u žalbi protiv rešenja kojim je odbijena molba za uknjižbu prava svojine.


444477.. Uknjižba prava korišćenja na nepokretnosti koje je sudskom odlukom priznato poveriocu, vrši se

po odredbama ZIP, a ne podnošenjem zahteva zemljišnoknjižnom sudu radi uknjižbe. (Viši sud u Novom Sadu, Gž. 1490/86)


- 120 -

444488.. Sam upis, prilikom obnove zemljišnih knjiga, bez valjanog osnova, nije dovoljan za sticanje pra-

va korišćenja. (Vrhovn sud Vojvodine, Pž. 29/82)

444499.. Pravo svojine na nepokretnostima stiče se upisom u zemljišnu knjigu, a ne zaključenjem kupo-

prodajnog ugovora uz overu potpisa na ugovoru. Ugovor je pravni osnov sticanja (iustus titulus) i može se tražiti njegovo izvršenje. Za sticanje svojine potrebna je i uknjižba (modus acqurendi).


445500.. Izvršenje radi nenovčanog potraživanja (uknjižba prava službenosti u zemljišnim knjigama) mo-

že se sprovesti i pre pravnosnažnosti rešenja o izvršenju. (VS. Novi Sad, Gž. 2633/80)

POKRETANJE POSTUPKA


445511.. Predlog za određivanje privremene mere obavezno sadrži označenje potraživanja čije se

obezbeđenje traži, a ono može biti novčane i nenovčane prirode. Od toga zavise i zakonski uslovi za njeno određivanje.

Iz obrazloženja: Radi raspravljanja o predlogu za određivanje privremene mere, prvostepeni sud je zakazao roči-

šte nakon koga je doneo pobijano rešenje - predlog je odbio, nalazeći da nisu ispunjeni uslovi iz čl. 293. i 296. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Iz takvog obrazloženja prvostepenog suda proizilazi da je ocenu ispunjenosti uslova za određiva-nje privremene mere raspravljao primenom odredbi o uslovima za određivanje privremene mere za obezbeđenje novčanog potraživanja, iako to predlogom tužioca u tužbi nije jasno naznačeno, suprot-no članu 257. stav 2. Istog Zakona.

Ovom odredbom je predviđeno da se u predlogu za obezbeđenje navodi potraživanje čije se obezbeđenje traži, zakonski razlozi za obezbeđenje, činjenice i dokazi iz kojih sud utvrđuje verovat-nost postojanja zakonskih razloga za obezbeđenje. Pri tome prvostepeni sud, obrazlažući da nije uči-njena verovatnim činjenica u vezi sa postojanjem uslova za određivanje privremene mere, raspravlja da li, s obzirom na oblik proizvoda tužioca i proizvoda tuženog, postoji mogućnost zabune u prome-tu. Iz toga bi proizašlo da raspravlja uslove u vezi sa zahtevima tužioca koji nisu novčane prirode.

To rešenje prvostepenog suda čini nejasnim i nerazumljivim, a na to se žalbom tužioca osnovano ukazuje.

(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 3399/2012(1) od 18.04.2012. godine)


- 121 -

445522.. U konkretnom slučaju sud nije obrazlagao niti uzeo u obzir prilikom odlučivanja, da je tužilac u

novopostavljenom predlogu za određivanje privremene mere, izneo druge razloge, koji nisu bili na-vedeni u prvobitno postavljenom predlogu za određivanje privremene mere koji je pravnosnažno od-bijen od strane suda, a to su razlozi da je tuženi svojim ponašanjem onemogućio poslovanje društva, te društvu preti da stane sa poslovanjem zbog čega bi 67 zaposlenih radnika ostalo bez posla, jer je za donošenje svih bitnih odluka društva, potrebna saglasnost oba člana društva prema članu 7. st. 1. i čl. 3. st. 6. Aneksa Ugovora o izmenama i dopunama osnivačkog akta društva. Navedeno je da tuže-ni kao manjinski vlasnik sa 20% udela u potpunosti onemogućava rad i upravljanje tužioca kao ve-ćinskog vlasnika sa 80% udela. Dakle, osnovano se u žalbi tužioca navodi da predlog za određivanje privremene mere od 12. 11. 2009. godine suštinski drugačiji od istog predloga koji je sudu podnet prilikom podnošenja tužbe, jer su u novom predlogu izneti novi razlozi koji ranijim predlogom nisu obuhvaćeni, a koje prvostepeni sud nije ni cenio, zbog čega je pogrešno primenio odredbu čl. 279. st. 1. Zakona o parničnom postupku i pogrešno postupio kada je odbacio predlog tužioca za određivanje privremene mere.


445533.. Ako poverilac predloži više predmeta obezbeđenja, sud će po službenoj dužnosti ili na predlog

dužnika ograničiti obezbeđenje samo na one predmete koji su zavisno od visine potraživanja dovolj-ni za njegovo obezbeđenje.


SREDSTVA OBEZBEĐENJA


445544.. Založno pravo na nepokretnosti dužnika kao sredstvo obezbeđenja sud ne može odrediti pod

uslovima za određivanje privremene mere, niti se privremena mera može sastojati u konstituisanju založnog prava koje je posebno sredstvo obezbeđenja u odnosu na privremene mere.

(Rešenje Okružnog suda u Novom Sadu, Gž. 7454/06 od 3.01.2007. godine)

REŠENJE O OBEZBEĐENJU


445555.. Obavezna sadržina predloga za obezbeđenje je između ostalog, navođenje potraživanja čije se

obezbeđenje traži, kako je to predviđeno odredbama ZIP-u. Označavanje potraživanja čije se obez-


- 122 -

beđenje traži omogućava sudu da oceni ispunjenost uslova za određivanje privremene mere kao sredstva obezbeđenja, a ako je predlog podnet pre pokretanja parničnog postupka, omogućava i utvr-đivanje da li je predlagač podnetom tužbom opravdao privremenu meru koja je određena.


ROČIŠTE I SPORAZUM STRANAKA (Član 267. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

445566.. Kada se izvršenje određuje na osnovu čl. 273. ZIP, odnos stranaka je regulisan njihovim spora-

zumom sa pravnom snagom sudskog poravnanja, u sm. čl. 270. ZIP-a, zbog čega su irelevantni me-nični prigovori izdavaoca blanko solo menice, u izvršnom postupku izvršnog dužnika, da je sa raču-na avaliste, u izvršnom postupku izvršnog poverioca, Narodna banka Srbije, sprovela naplatu menič-nog iznosa po isteku roka važnosti ove menice, pa se neispunjenjem obaveze od strane izdavaoca ove menice na vraćanje duga avalisti stekao uslov iz sporazuma stranaka za realizaciju hipoteke na određenim nepokretnostima založnog izvršnog dužnika, bliže određenim u predmetnom sporazumu.


445577.. Sporazum stranaka sačinjen pred izvršnim sudom radi zasnivanja založnog prava, utvrđuje postoja-

nje određenog novčanog duga, radi zasnivanja založnog prava, ali ne konstituiše obavezu plaćanja, pa stoga ovaj sporazum ne predstavlja sudsko poravnanje, kao vrstu izvršne isprave. Ovo stoga, što se spo-razumom samo utvrđuje saglasnost stranaka o postojanju određenog novčang potraživanja i vremenu njegovog dospeća, sa ograničenim pravnim dejstvom - isključivo radi upisa založnog prava na nepokret-nosti izvršnog dužnika. Stoga, kada se u postupku sprovođenja utvrdi da je vrednost nepokretnosti ma-nja od utvrđenog novčanog potraživanja, te da izvršni poverilac ne može u celini da namiri svoje utvrđe-no novčano potraživanje iz date nepokretnosti, izvršni poverilac nema zakonskih ovlašćenja da promeni sredstvo izvršenja, radi potpunog namirenja, iz čega proizilazi da sporazum stranaka, sačinjen pred izvr-šnim sudom, radi zasnivanja založnog prava, ima samo snagu sudskog poravnanja, za određeno založno pravo na određenoj nepokretnosti, radi namirenja utvrđenog novčanog potraživanja, ali ne predstavlja sudsko poravnanje kao vrstu izvršne isprave.

(Viši trgovinski sud, Pž.8325/07)

USLOVI ZASNIVANJA (Član 269. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

445588.. Uknjižbu založog prava na nepokretnosti u cilju obezbeđenja poveriočevog potraživanja po

osnovu pravnosnažne i izvršne presude sprovodi nadležni sud po čl. 247. i 248. ZIP. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 1900/85)


- 123 -

DEJSTVO UPISA


445599.. Dejstvo zabeležbe pokretanja postupka za lišenje poslovne sposobnosti vlasnika nepokretnosti

prestaje bez obzira na to što zabeležba nije brisana po pravnosnažnosti navedene odluke. (Vrhovni sud Srbije, Gž. 1207/76)

446600.. Zabeležba parnice u zemljišnim knjigama određuje se na osnovu pravnih pravila bivšeg Zakona

o zemljišnim knjigama, i to čl. 68. i 77. Prema tome, zabeležba parnice može se odrediti: a) ako se tužbom pobija neka uknjižba i traži povraćaj pređašnjeg zemljišnoknjižnog stanja i b) ako se tužbom traži utvrđivanje vlasništva po osnovu održaja. Pored toga, zabeležba se može odrediti i ako se traži udeo u vlasništvu nekretnina po osnovu zajedničke imovine.

(Vrhovni sud Srbije, Odeljenje u Novom Sadu, Gž. 1360/68)

USLOVI ZA ODREĐIVANJE PRETHODNE MERE


446611.. Prethodna mera radi osiguranja novčanog potraživanja može se odrediti i u slučaju kada je du-

žnikov žiro-račun blokiran. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 1211/80)

446622.. Prilikom izdavanja privremene naredbe radi obezbeđenja novčanog potraživanja nije dovoljno

postojanje apstraktne mogućnosti za osujećenje ili otežanje buduće naplate potraživanja, već je po-trebno da ta mogućnost bude i verovatna.

(Vrhovni sud Vojvodine, Gž. 486/64)

PRETPOSTAVLJENA OPASNOST


446633.. Donošenju rešenja o određivanju prethodne mere u korist izvršnih poverilaca prethodi kumu-

lativno ispunjenje oba uslova: postojanje domaće odluke suda koja glasi isključivo na novčano potraživanje, a koja nije postala pravnosnažna ili nije postala izvršna i da izvršni poverilac učini


- 124 -

verovatnim opasnost da bi se bez tog obezbeđenja osujetilo ili znatno otežalo ostvarenje potraži-vanja; u nedostatku jednog od nevedenih uslova prethodna mera, kao sredstvo obezbeđenja, se ne može odrediti.

U predlogu za određivanje prethodne mere izvršni poverilac mora ukazati na konkretne radnje koje izvršni dužnik preduzima prema svojoj imovini, a iz kojih radnji proizilazi da mu je cilj da iz-begne izmirenje obaveze prema poveriocu koja je utvrđena prvostepenom presudom, a kako bi uči-nio verovatnim opasnost osujećenja ili znatnog otežavanja ostvarenja potraživanja, ukoliko se radi o taksativno navedenim uslovima iz čl. 283. st. 1. tač. 1-4. ZIP.

Blokada žiro-računa izvršnog dužnika u dužem vremenskom periodu se ne može kvalifikovati kao verovatna opasnost iz prethodnog stava.

(Okružni sud u Kraljevu, Gž.1203/07)

446644.. Izvršni sud će dozvoliti prethodnu meru ako domaća odluka nije postala pravnosnažna, ako po-

verilac učini verovatnim opasnost da bi se bez tog obezbeđenja osujetilo ili otežalo ostvarenje potra-živanja. Pretpostavlja se da ova opasnost postoji ukoliko je prethodna mera doneta na osnovu rešenja o izvršenju donetog na osnovu menice.


VRSTE PRETHODNIH MERA


446655.. Sud će usvojiti privremenu meru ukoliko tužioci učine verovatnim da bi za njih nastala nenakna-

diva šteta u slučaju da tužena predmetni stan proda trećem licu. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 10841/96 od 16.02.1997. godine)

446666.. Postoji bojazan osujećenja i otežanja ostvarenja zahteva radi obezbeđenja i u slučaju kada pro-

tivnik otuđuje svoje lične stvari. (Vrhovni sud Vojvodine, Gž. 206/59)

KAD SE MOŽE ODREDITI PRIVREMENA MERA (Član 285. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

446677.. Izreka rešenja kojim se određuje privremena mera mora sadržati navod da ono ima dej-

stvo pravnosnažnog rešenja o izvršenju.


- 125 -

Iz obrazloženja: Po oceni Apelacionog suda u Beogradu, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o žalbi tuženog, iz-

javljenoj protiv prvostepene presude. Naime, tužilja je dana 23.11.2011. godine podnela prvostepenom sudu predlog za donošenje do-

punskog rešenja, jer u rešenju kojim je određena privremena mera, sadržanom u stavu drugom izreke prvostepene presude, nije navedeno i da rešenje kojim se određuje privremena mera ima dejstvo pravnosnažnog rešenja o izvršenju, a u smislu odredbe člana 285. stav 2. Zakona o izvršenju i obez-beđenju. O tom predlogu je prvostepeni sud propustio da odluči.

(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Gž. 1337/2012 od 15.03.2012. godine)

446688.. Prema članu 100. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP) podnesci moraju biti razumljivi i

sadržavati sve ono što je potrebno da bi se po njima moglo postupati. Pravilno je prvostepeni sud našao da podneti predlog za određivanje privremene mere ima nedo-

stataka koji onemogućavaju postupanje po istom. Tužilac je tražio zabranu otuđenja ili opterećenja stana u B. Ul. P. Pri tome tužilac nije označio

broj stana za koji traži određivanje privremene mere niti je na bilo koji način isti stan bliže identifi-kovao. Posebno se ukazuje da tužilac uz predlog nije podneo dokaz o vlasništvu tuženog nad pred-metnim stanom niti bilo šta što bi omogućilo sudu da na pouzdan način utvrdi za koji stan na datoj adresi je tužilac tražio određivanje privremene mere.

Pravilno je prvostepeni sud našao da se radi o predlogu po kome se ne može postupati. Određi-vanje privremene mere zabranom otuđenja ili opterećenja nepokretnosti moguće je samo u situaciji potpune nesporne identifikacije predmeta na kome se traži određivanje privremene mere. U suprot-nom, rezultat je nerazumljiva odluka koja se ne može sprovesti.

Cenjeni su žalbeni navodi, ali činjenica da je tuženi registrovan na adresi na kojoj se nepokret-nost nalazi nema uticaja jer ne doprinosi identifikaciji koja je neophodna u okviru postavljenog zah-teva. Drugostepeni sud ukazuje na odredbu člana 187. ZPP u vezi sa članom 27. Zakona o izvršnom postupku koji propisuje da tužba, a shodno tome predlog za privremenu meru, mora da sadrži odre-đeni zahtev u pogledu glavne stvari, a što podrazumeva i tačno određenje stvari na koju se postavlje-ni zahtev odnosi.

(Rešenje Višeg trgovinskog suda, Pž. 10040/2008(2) od 8.1.2009. godine)

446699.. Izvršni sud je nadležan da odlučuje po predlogu za određivanje privremene mere ako drugi po-

stupak nije pokrenut. (Okružni sud u Kraljevu, Gž. 956/08)

447700.. Kada je tužilac kao nosilac stanarskog prava preneo pravo otkupa stana na svog sina, pravnog

prethodnika tuženih koji je stan i otkupio po beneficiranim uslovima, tada se ne može prihvatiti za-ključak prvostepenog suda iznet u obrazloženju rešenja kojim je usvojena privremena mera i nalože-no tuženicima iseljenje iz spornog stana.



- 126 -

447711.. Rešenje o određivanju privremene mere je uvek rešenje o izvršenju koje se sprovodi u granicama

određenim tim rešenjem bilo da se određuje po odredbama ZIP-a, ili drugih zakona, bez obzira da li se privremena mera određuje u izvršnom, parničnom ili vanparničnom postupku. Stoga dužnik rešenje o određivanju privremene mere u parničnom i vanparničnom postupku može pobijati samo prigovorom u tom postupku. Žalba dužnika izjavljena protiv rešenja o privremenoj meri ima se smatrati prigovorom.

(Građansko odeljenje Vrhovnog suda Srbije, zaključak od 19.02.1996. godine)

447722.. Rešenjem kojim se određuje privremena mera, odlučuje se, ne samo o predlogu za određivanje

privremene mere, nego i njenom sprovođenju. (VPSS, Pž. 5653/95)

UKIDANJE PRIVREMENE MERE


447733.. Prvostepeni sud ukida privremenu meru, određenu prvostepenim rešenjem od 25. 06. 2009.

godine, sa obrazloženjem da su se stekli uslovi na osnovu člana 297. stav 2. Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP), jer su se okolnosti zbog kojih je privremena mera određena docnije prome-nile, tako da ona nije više potrebna. Ovlašćenje izvršnog dužnika da predloži ukidanje privreme-ne mere zbog promenjenih okolnosti odnosi se na okolnosti u vezi sa postojanjem zakonskih pretpostavki za određivanje privremene mere, koje su propisane u čl. 299. do 302. ZIP. Dakle, kako je neizvesno da li su se promenile okolnosti u vezi postojanja potraživanja i prisustva opa-snosti za osujećenje realizacije, pravilnost pobijanog rešenja kojim je privremena mera ukinuta ne može se sa sigurnošću ispitati.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će ponovo odlučiti o predlogu za mešanje označenog prav-nog lica kao i o predlogu za ukidanje predložene privremene mere, pri tome imajući u vidu napred nave-dene primedbe, u vezi sa primenom člana 208. Zakona o parničnom postupku i člana 297. stav 2. ZIP."

(Rešenje Privrednog apelacionog suda, Pž. 11839/2010(1) od 2.09.2010. godine)

447744.. Prema odredbi člana 291. Zakona o izvršnom postupku, privremena mera se može odrediti pre

pokretanja i u toku sudskog ili upravnog postupka, kao i po okončanju tih postupaka, sve dok izvrše-nje ne bude sprovedeno, a prema odredbi člana 296. stav 1. istog zakona u rešenju kojim se određuje privremena mera odrediće se trajanje te privremene mere, pri čemu ako je privremena mera određe-na pre podnošenja tužbe ili pre pokretanja drugog postupka odrediće se rok u kome poverilac mora podneti tužbu, odnosno predlog za pokretanje drugog postupka radi opravdanja mere. Dalje, odred-bom člana 302. stav 1. ZIP, propisano je da će se privremena mera i obezbeđenje nenovčanog potra-živanja odrediti ako je izvršni poverilac učinio verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će se ostvarenje potraživanja osujetiti ili znatno otežati.


- 127 -

Prema stanju u spisima predmeta prvostepeni sud je tokom postupka utvrdio samo da su predlagači vlasnici predmetne šume u kojoj je seča vršena od strane protivnika predlagača, pa je primenom člana 291. ZIP usvojio predloženu meru. Međutim, imajući u vidu napred citirane zakonske odredbe, prvoste-peni sud je bio dužan da utvrdi postojanje pravnog interesa predlagača za usvajanje predložene privre-mene mere kao i vreme trajanja iste, odnosno rok u kome su predlagači dužni da podnesu tužbu, odno-sno predlog za pokretanje drugog postupka radi opravdanja te mere, a shodno članu 296. ZIP.

U svakom slučaju privremena mera kao sredstvo obezbeđenja ne predstavlja samostalno pravno sredstvo koje je samo sebi cilj i svrha, već je u vezi sa sporom koji je već pokrenut ili će biti pokre-nut, radi sudske zaštite potraživanja koje se merom obezbeđuje.

(Rešenje Višeg suda u Nišu, Gž. 2759/2010 od 25.8.2010. godine)

447755.. Kada se privredni sud oglasi mesno nenadležnim za rešavanje određenog spora ukinuće i rešenje

o određivanju privremene mere, jer će o tome rešavati nadležni sud. (Viši privredni sud, Pž. 4089/99 od 17. 12. 1999. godine)

447766.. Privremena mera može se ukinuti i pre određenog vremena ako se u toku postupka promene

okolnosti nastale posle njenog izdavanja. (Viši privredni sud, Pž. 6618/96)

447777.. Sud će ukinuti privremenu meru i pre isteka vremena na koje je određena, ako tužilac nije predu-

zeo radnje koje bi opravdale donetu privremenu meru. (Viši privreni sud, Pž. 6618/96)

447788.. Sud će ukinuti privremenu meru ukoliko nije opravdana podnošenjem tužbe.


447799.. Privremena mera zabrane otuđenja i raspolaganja stanom je neizvršiva ukoliko nema zemljišnoknji-

žnih podataka na osnovu kojih se može izvršiti takva zabeležba u pogledu identifikacije spornog stana. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 5682/95)

NAKNADA ŠTETE IZVRŠNOM DUŽNIKU (Član 292. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

448800.. Primena odredbi Zakona o izvršnom postupku na osnovu kojeg je tužiocu protivtuženom dosu-

đena naknada štete zbog neopravdano određene privremene mere, ne podrazumeva i isključenje pra-


- 128 -

va na reviziju u sm. čl. 12. st. 2. ZIP-u. U parničnom postupku nema shodne primene ZIP, jer takva primena nije propisana ZPP-u, što je čl. 27. ZIP-u propisano da se u postupku izvršenja i obezbeđe-nja shodno primenjuju odredbe ZPP-u, ako izvršnim ili drugim zakonom nije drugačije određeno. Sledom rečenog revizijski sud smatra suprotno rezonima nižestepenih sudova reviziju tužioca-pro-tivtuženog koja je kao nedozvoljena odbačena, dozvoljenom.

(Vrhovni sud Srbije, Prev. 267/07 od 4.10.2007. godine)

USLOVI ZA ODREĐIVANJE PRIVREMENE MERE (Član 293. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

448811.. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem prvostepenog suda od 14. 12. 2006. godine do-

zvoljeno je izvršenje po predlogu izvršnog poverioca na osnovu verodostojne isprave i to protiv izvr-šnog dužnika A.A. i protiv B.B., kao solidarnog izvršnog dužnika, a radi namirenja novčanog potra-živanja, popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari. Prema stanju spisa predmeta namirenje po-traživanja je pokušano prema izvršnom dužniku A.A.i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari koje kod njega budu nađene, međutim kako su pokušaji popisa, a kasnije i prodaje pokretnih stvari ostali bez uspeha, izvršni poverilac je predlogom od 12. 1. 2010. godine predložio da se izvr-šenje nastavi prema izvršnom dužniku B.B., kao solidarnom dužniku i to popisom i prodajom već pomenutih motornih vozila. Podneskom od 11. 2. 2010. godine izvršni poverilac je predložio da se prema izvršnom dužniku B.B. odredi privremena mera zabrane otuđenja, opterećenja predmetnih vo-zila. Nalazeći da je izvršni poverilac učinio verovatnim postojanje novčanog potraživanja kao i opa-snost da će bez privremene mere izvršni dužnik osujetiti ili znatno otežati naplatu potraživanja, time što će svoju imovinu, odnosno svoja sredstva otuđiti, prikriti ili na drugi način njima raspolagati, pr-vostepeni sud je o pomenutom predlogu izvršnog poverioca za određivanje privremene mere, odlu-čio kao u pobijanom rešenju.

Po nalaženju Višeg suda prvostepeni sud je na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pra-vilno primenio odredbe materijalnog prava.

Prema odredbi iz člana 299. ZIP privremena mera za obezbeđenje novčanog potraživanja može se odrediti ako je izvršni poverilac učinio verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će bez ta-kve mere izvršni dužnik osujetiti ili znatno otežati naplatu potraživanja, time što će svoju imovinu, odnosno svoja sredstva otuđiti, prikriti ili na drugi način njima raspolagati. Izvršni poverilac ne mora dokazivati opasnost ako učini verovatnim da bi predloženom merom izvršni dužnik mogao pretrpeti samo neznatnu štetu. Naime u konkretnom slučaju izvršni poverilac je svoje potraživanje učinio ve-rovatnim. Namirenje istog pokušano je sprovođenjem izvršenja prema izvršnom dužniku A.A. Potra-živanje još uvek nije naplaćeno jer se otežano odvija popis i prodaja pokretnih stvari imenovanog. Zbog toga je, ali i zbog činjenica da izvršni dužnik B.B. koji je takođe kao solidarni dužnik u obave-zi da namiri potraživanje, a ne poseduje drugu imovinu osim predmetnih vozila, verovatna i opasnost od mogućeg osujećenja namirenja potraživanja izvršnog poverioca. Pravilno ceneći navedeno prvo-stepeni sud je pravilno odredio privremenu meru prema pomenutom B.B. kao solidarnom izvršnom


- 129 -

dužniku i to meru zabrane otuđenja i opterećenja spornih vozila, tako da ove pokretne stvari, ostanu u državini izvršnog dužnika i da mera traje do popisa ovih pokretnosti u izvršnom postupku, čime je smanjena i mogućnost štete za ovog izvršnog dužnika zbog određivanja privremene mere.

(Rešenje Višeg suda u Nišu, Gž. 2080/2010 od 14.09.2010. godine)

448822.. Nema uslova za odlučivanje o osnovanosti predloga za određivanje privremene mere koji je pod-

net u tužbi, ako je tužba nedozvoljena, nedopuštena, a tužbeni zahtev nemoguć sa stanovišta prinud-nog izvršenja. I kada bi se takav tužbeni zahtev usvojio prema stanovištu ovog suda, ostalo bi sporno u čemu se sastoji obaveza tuženog, šta je njena konkretna sadržina, a samim tim bi ostalo neutvrđeno šta je tuženi kao dužnik dužan da izvrši dobrovoljno, u roku koji mu je sud odredio. Ako je to neu-tvrđeno, onda se ne zna ni šta tužilac u postupku prinudnog izvršenja, kao izvršni poverilac, može tražiti, kojim se sredstvom izvršenje sprovodi tako neodređena obaveza i kada se tuženi na izvršenje tako nejasne obaveze može prinuduti.


448833.. Privremena mera koja je određena radi obezbeđenja prava na državinu nema za cilj obezbeđenje

potraživanja već obezbeđenje prava, pa kao takvo ne predstavlja meru koja se prema čl. 20ž Zakona o privatizaciji, ne može sprovesti.

Predloženom privremenom merom ne traži se obezbeđenje potraživanja (bilo novčanog ili ne-novčanog) već predloženom privremenom merom tužilac traži obezbeđenje prava na državinu, a što je predmet postavljenog tužbenog zahteva.


448844.. Kada je pravnosnažnom presudom utvrđena obaveza tuženika da tužiocima isplati zaostale zara-

de, a račun preduzeća je duže vreme u blokadi, tada ima mesta usvajanju privremene mere predlože-ne od strane tužioca kojom se tuženiku zabranjuje otuđenje osnovnih sredstava - radnih mašina.


448855.. Kada je izvršni poverilac pokrenuo parnicu protiv izvršnog dužnika radi naknade štete, nema

uslova za usvajanje predložene privremene mere izvršnog poverioca radi obezbeđenja novčanih po-traživanja, iznosa iz parnice za naknadu štete, zabranom raspolaganja izvršnog dužnika novčanim sredstvima na svom računu, jer parnica nije pravnosnažno okončana, a poverilac nije pružio dokaze da će dužnik svojim aktivnim radnjama osujetiti ili znatno otežati naplatu potraživanja.


448866.. Nema mesta donošenju privremene mere zabrane protivniku predlagača "Srbija šume" da izvrši

seču doznačenih stabala kada je protivnik doznaku izvršio prema svom planu u državnoj šumi, a predlagač je dužan da pruži dokaze da bi se usvajanjem privremene mere sprečio nastanak nenadok-nadive štete na strani poverioca.

(Okružni sud u Novom Pazaru, Gž. 689/04 od 29.12.2004. godine)


- 130 -

448877.. Ako sud odbaci tužbu kao nedozvoljenu, logično je da odbaci i predlog za određivanje privreme-

ne mere. (Rešenje Višeg trgovinskog suda, Pž. 1177/03 od 6.03.2003. godine)

448888.. Privremena mera za obezbeđenje novčanog potraživanja može se odrediti ako je poverilac učinio

vervatnim postojanje potraživanje i opasnost da će bez takve mere dužnik osujetiti ili znatno otežati naplatu potraživanja, time što će svoju imovinu, odnosno sredstva otuđiti, prikriti ili na drugi način njome raspolagati.

(Okružni sud u Beogrdu, Gž. 1026/96)

448899.. Privremenom merom ne može se utvrđivati postojanje novčanog potraživanja.

(Okružni sud u Beogradu, Gž. 8461/95 od 21.07.1995. godine)

449900.. Nisu ispunjeni uslovi za određivanje privremene mere koju je sud dozvolio samo zbog toga što

dužnik nije platio utuženi iznos do dana raspravljanja, već je potrebno da postoji subjektivna opa-snost koja potiče od samog dužnika, da će svoju imovinu otuđiti, prikriti ili na drugi način njome raspolagati a sve u cilju osujećenja ili otežavanja naplate poveriočevog potraživanja.

(Viši privredi sud, Pž. 926/94)

449911.. Da bi postojali uslovi za izdavanje privremene mere radi obezbeđenja potraživanja, poverilac

mora učiniti verovatnim opasnost da će bez predložene mere dužnik osujetiti ili znatno otežati napla-tu potraživanja. Poverilac je dužan da ukaže sudu na aktivne radnje odnosno propuste dužnika koji ugrožavaju naplatu potraživanja. Samo postojanje parnice u kojoj dužnik ističe nedostatak pasivne legitimacije ne predstavlja takvu opasnost zbog kojeg bi sud mogao samo iz tog razloga da usvoji predloženu privremenu meru.


449922.. Sud ne može izdati privremenu meru zabrane naplate po akceptnom nalogu, jer je bitna pretpo-

stavka za određivanje privremene mere za obezbeđenje novčanog potraživanja da postoji potraživa-nje koje se osporava.


449933.. Sud može usvojiti predlog za izdavanje privremene mere radi obezbeđenja novčanog potraživa-

nja samo ako utvrdi da dužnik u konkretnim radnjama, odnosno propustima, nastoji da osujeti ili znatno oteža naplatu potraživanja poverioca. Za ovakvo utvrđivanje nije dovoljna samo okolnost da je dužnik prezadužen odnosno trajnije nelikvidan ili da izvršenje zahteva više poverilaca.

(Zaključak br. 10/88 sa savetovanja građanskih građanskoprivrednih odeljenja Saveznog suda i drugih sudova od 1. i 2.06.1988. godine)


- 131 -

449944.. Da bi se po predlogu stranke mogla izdati privremena naredba radi obezbeđenja novčane tra-

žbine, neophodno je da predlagač učini verovatnim postojanje te tražbine, i postojanje aktivnih delatnosti protivnika predlagača, uperenih na osujećenje ili znatno otežavanje naplate. Pored to-ga, potrebno je da predlagač o postojanju te tražbine već vodi parnicu, ili namerava da je povede i da je tužbeni zahtev u toj parnici usmeren na isplatu novčane tražbine, čije se obezbeđenje traži.

(Savezni sud, Gzs. 13/77)

VRSTE PRIVREMENIH MERA


449955.. Kada je parničnom tužbom predloženo usvajanje privremene mere da se tuženiku zabrani otuđe-

nje taksativno navedene imovine tužba je podneta 25. 1. 2001. godine, a dokazima se utvrdi da je tu-ženik navedene nepokretnosti otuđio overenim ugovorom o kupoprodaji od 3. 08. 2000. godine, to je pravilno rešenje prvostepenog suda o odbijanju predložene privremene mere, jer je ista postala bes-predmetna u momentu podnošenja tužbe.


449966.. Kada je tužilja tužbom tražila svojinski udeo od 1/2 na imovini po osnovu bračne tekovine, tada

ima mesta usvajanju privremene mere radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja, pa se tuženiku za-branjuje otuđenje ili opterećenje predmetne imovine u delu od 1/2.


449977.. Kada postoji pravnosnažna presuda kojom je pravni prethodnik tuženog dužan tužiocu navedeni

novčani iznos, a potom je svoju nepokretnost poklonio deci - tuženicima na osnovu overenog ugovo-ra, pa tuženici nakon toga oglase prodaju svojih parcela, tužilac je kao poverilac učinio verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će potraživanje osujetiti oglašavanjem prodaje imovine od stra-ne tuženih, stoga je osnovano usvajanje privremene mere.


449988.. Postojanje zabeležbe zabrane otuđenja i opterećenja određene nepokretnosti do okončanja parni-

ce, predstavlja smetnju za uknjižbu prava svojine u korist novog vlasnika do okončanja te parnice. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2515/95)


- 132 -

USLOVI ZA ODREĐIVANJE PRIVREMENE MERE


449999.. Ako prvostepeni sud svojim rešenjem usvoji predlog tužioca za privremenu meru, tako da tuže-

niku zabranjuje ulazak u parcelu, potrebno je da se utvrdi da li postoji hitna opasnost protivpravnog oštećenja ili sprečavanja nasilja, ili otklanjanja nenadoknadive štete i da li je tužilac učinio verovat-nim postojanje potraživanja i opasnost da će se ostvarenje potraživanja osujetiti ili znatno otežati.

Osporenim rešenjem odbijen je predlog za određivanje privremene mere kojim je traženo da se zabrani tuženom da ulazi i vrši bilo kakve radnje na parceli tužioca.

Odredbom člana 449. Zakona o parničkom postupku (dalje: ZPP) izričito je predviđeno da u to-ku postupka po službenoj dužnosti sud može i bez saslušanja parnične stranke odrediti privremene mere koje se primenjuju u izvršnom postupku radi otklanjanja hitne opasnosti, protiv pravnog ošte-ćenja ili sprečavanja nasilja, ili otklanjanja nenadoknadive štete.

U konkretnom slučaju prvostepeni sud ne utvrđuje da li postoji ili ne postoji hitna opasnost, koja je uslov za primenu odredbe člana 449. ZPP odnosno za odluku o privremenoj meri u sporu za sme-tanje poseda.

Odredbom člana 302. Zakona o izvršnom postupku predviđeno je da se radi obezbeđenja nenov-čanog potraživanja mogu odrediti privremene mere ako je izvršni poverilac učinio verovatnim posto-janje tog potraživanja i opasnost da će se ostvarivanje potraživanja osujetiti ili znatno otežati.

U konkretnom slučaju prvostepeni sud ne utvrđuje koje je to potraživanje koje se privremenom merom štiti, i da li je tužilac učinio verovatnim postojanje tog potraživanja, da li postoji opasnost da će se ostvarivanje potraživanja osujetiti ili znatno otežati i na koji način.

Stavom dva istog člana predviđeno je da se privremena mera može odrediti i kad izvršni po-verilac učini verovatnim da je mera potrebna da bi se sprečila upotreba sile ili nastanak nenadok-nadive štete, a prvostepeni sud u obrazloženju osporenog rešenja u tom smislu ne daje nikakve razloge.

Kako su ovo odlučne činjenice u ovoj pravnoj stvari, a kako ih prvostepeni sud nije utvrdio niti dao razloge u svojoj odluci to se osporeno rešenje nije moglo ispitati i moralo je biti ukinuto.


550000.. Ukoliko tužilac nije učinio verovatnim postojanje svog nenovčanog potraživanja, niti je učinio

verovatnim da će tužena preduzeti radnje otuđenja i opterećenja nepokretnosti, odnosno ispoljavanje takve namere tužene koja bi ukazivala na verovatnost opasnosti da će potraživanje biti osujećeno ili znatno otežano, onda nisu ispunjeni propisani uslovi za izricanje privremene mere u parnici radi po-bijanja dužnikovih pravnih radnji.

Ožalbenim rešenjem odbijena je predložena privremena mera kojom je tužilac tražio da se tuže-noj zabrani otuđenje i opterećenje jednog dvosobnog stana preuređenog u poslovni prostor, koji se nalazi u prizemlju stambene zgrade u U., ul. T. S. S. br. ..., na kat. parceli ... KO U.

Protiv ovog rešenja žalbu je blagovremeno, preko svog punomoćnika, uložio tužilac, pobijajući isto iz svih zakonom predviđenih razloga, s predlogom da se ukine i predmet vrati na ponovno odlu-čivanje prvostepenom sudu. Ispitujući ožalbeno rešenje, navode žalbe i sve spise predmeta u smislu


- 133 -

člana 388. a u vezi člana 372. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP), Viši sud je našao da je žalba neosnovana.

Pravilno je prvostepeni sud postupio donoseći ožalbenu odluku, pri čemu je imao u vidu da nisu ispunjeni uslovi za usvajanje predložene privremene mere, a koji su propisani u članu 302. Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP), pa su za donetu odluku dati dovoljni i jasni razlozi koje u svemu pri-hvata i ovaj sud.

Suština žalbe je u tome da tužilac smatra da su bili ispunjeni svi uslovi za izdavanje privremene mere i da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 302. ZIP, jer je tužilac učinio verovat-nim svoje potraživanje i nastanak nenadoknadive štete zbog mogućnosti raspolaganja i opterećenja nepokretnosti od strane tužene.

Ovi žalbeni navodi ne mogu se prihvatiti, s obzirom da tužilac nije učinio verovatnim svoje potraživanje. Naime, on svoje potraživanje zasniva na potraživanju o kome još nije odlučeno u parnici u kojoj će se raspraviti o osnovanosti njegovog zahteva. Pored navedenog, tužilac nije učinio verovatnim ni da će tužena preduzeti radnje otuđenja i opterećenja nepokretnosti. Niti jed-nim pruženim dokazom uz tužbu i predloženu privremenu meru nije učinio verovatnim ispoljava-nje takve namere tužene koja bi ukazivala na verovatnost opasnosti da će potraživanje biti osuje-ćeno ili znatno otežano.

Cenjeni su i ostali žalbeni navodi i isti ne dovode u sumnju pravilnost donete odluke, pa je, shodno članu 387. stav 1. tačka 2) ZPP, odlučeno kao u izreci.

(Rešenje Višeg suda u Užicu, Gž. 493/2010 od 17.3.2010. godine) 5) Imajući u vidu da je, shodno iznetom, podneskom od 11.5.2009. godine izvršni poverilac -

predlagač definisao potraživanje čiju zaštitu, odnosno obezbeđenje traži predloženom privremenom merom kao novčano potraživanje na ime naknade štete, to je pravilno prvostepeni sud ispunjenost uslova za određivanje privremene mere cenio prema odredbama člana 299. Zakona o izvršnom po-stupku (dalje: ZIP).

Prema odredbama navedenog zakona privremena mera za obezbeđenje novčanog potraživanja može se odrediti ako izvršni poverilac učini verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će bez takve mere izvršni dužnik osujetiti ili znatno otežati naplatu potraživanja time što će svoju imovinu, odnosno svoja sredstva otuđiti, prikriti ili na drugi način njima raspolagati. Ukazano je da izvršni po-verilac ne mora dokazivati opasnost ako učini verovatnim da bi predloženom privremenom merom izvršni dužnik mogao pretrpeti samo neznatnu štetu. Navedenim članom definisane su i situacije u kojima se prema samom zakonu smatra da opasnost postoji.

Imajući u vidu citiranu normu, pravilno prvostepeni sud, po uvidu u ugovore koji su osnov tuže-nikovog postupanja, nalazi da tužilac nije učinio verovatnim svoje potraživanje po osnovu privreme-ne mere prouzrokovane izvršenjem obaveze iz navedenih ugovora, te da stoga nije ispunjen uslov iz člana 299. stav 1. ZIP, koji je neophodan za određivanje predložene privremene mere radi obezbeđe-nja novčanog potraživanja. Uvidom u Ugovor o preuzimanju duga od 4.9.2007. godine, Ugovor o dugoročnom kreditu br. 259/07 od 18.7.2007. godine, dopise od 6.3.2009. godine i 11.3.2009. godi-ne, kao i u Ugovor o preuzimanju duga br. 280107 od 28.1.2007. godine, i njihovom ocenom, prvo-stepeni sud je pravilno našao da u ovoj fazi postupka tužilac nije učinio verovatnim da je naplata sredstava od strane tuženog sa računa tužioca izvršena bez pravnog osnova, te da je stoga osnovano njegovo potraživanje za naknadu štete prouzrokovane takvim postupanjem tuženog.

Pored navedenog, privremena mera koja je predložena, a kojom bi se tuženom zabranila dalja naplata sa tekućeg računa tužioca i naložila momentalna deblokada računa, ne obezbeđuje novčano potraživanje tužioca na ime naknade štete, jer sama privremena mera koja je adekvatna za obezbeđe-nje novčanog potraživanja na ime naknade štete mora biti usmerena na imovinu samog dužnika, od-


- 134 -

nosno protivnika predlagača, a po svojoj prirodi mora biti takva da sprečava osujećenje ili otežava-nje izvršenja tužiočevog potraživanja na ime naknade štete njenim umanjenjem.

Konkretna predložena privremena mera zabrane daljeg naplaćivanja sa računa i nalaganje tuže-nom da deblokira račun tuženog usmerena je zapravo na sredstva samog tuženog, koja su na računu kod tužioca, a što ukazuje da se takvom predloženom privremenom merom ne obezbeđuje novčano potraživanje tužioca prema tuženom na ime naknade štete. Pored toga, pravilno utvrđuje prvostepeni sud da predlagač nije ni dokazao da je sama blokada nastupila usled neosnovane naplate sa računa tužioca koji se vodi kod tuženog, jer blokada može uslediti i iz drugih razloga, odnosno zbog prinud-ne naplate po izvršnim ispravama, naplate po menicama ili iz drugih razloga.

(Presuda Višeg trgovinskog suda, Iž. 1754/2009 od 2.7.2009. godine)

550011.. Iz spisa proizilazi da su stranke suvlasnici na navedenom objektu, u delu od po jedne polovine, s

obzirom da su zakonski naslednici pokojnog. Stoga je u pogledu tužioca prvostepeni sud pravilno zaključio da je učinio verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će se ostvarenje potraživanja osujetiti ili znatno otežati, odnosno činjenicu da se korišćenjem tog stana i izdavanjem trećim licima u zakup od strane tuženog, tužiocu čini šteta. Stoga po nalaženju drugostepenog suda, ima osnova za usvajanje privremene mere sa napred navedenom sadržinom.


550022.. U slučaju da se privremena mera traži pre pokretanja parničnog postupka, sud mora pouzdano

utvrditi koje potraživanje predlagač ima - novčano ili nenovčano (menica ili hartija od vrednosti) i isto tako da li su ispunjeni zakonski uslovi za određivanje privremene mere. Ako je predlog neure-dan, sud će predlagača pozvati da ga uredi, pruži dokaze, a po potrebi slučaja zakazati i ročište o predlogu na koji će pozvati obe strane i dati im priliku da iznesu svoje argumente, pa će na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja doneti odluku.

(Rešenje Višeg trgovinskog suda, Gž. 1108/07 od 9.04.2007. godine)

550033.. Oduzimanjem od izvršnog dužnika i poveravanjem pokretne stvari na čuvanje izvršnom poverio-

cu kao privremenom merom radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja, ne iscrpljuje se tužbeni zah-tev za predaju individualno određene stvari.


550044.. Privremena mera zabrana realizacije menice u pogledu koje je tužilac menični dužnik, a tuženi

menični poverilac, ne može se odrediti kada je u pitanju obezbeđenje novčanog potraživanja, već sa-mo radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja - zahtev za povraćaj menice, pod uslovom da menični dužnik dokaže da je menica zloupotrebljena od strane meničnog poverioca.


550055.. U parnicama sa zahtevom za utvrđenje vlasništva na određenoj nepokretnosti i njeno izlučenje iz

stečajne mase stečajnog dužnika koje pokreće izlučni poverilac koji svoje pravo nije mogao da


- 135 -

ostvari u stečaju jer mu je zahtev za predaju stvari odbijen, može se odrediti privremena mera zabra-ne otuđenja te nepokretnosti ukoliko sud oceni da su ispunjeni uslovi iz ZIP-u, za određenje mere ra-di obezbeđenja nenovčanog potraživanja.


550066.. Ima mesta usvajanju privremene mere izvršnog poverioca protiv izvršnog dužnika kojom mu se za-

branjuje izvođenje bilo kakvih radova na predmetnoj stambenoj zgradi... Tako izvršni dužnik nije dobio predlog za izvršenje, jer je izvršni poverilac učinio verovatnim postojanje svog potraživanja na osnovu ugovora doživotnom izdržavanju, a izvršni dužnik je započeo građevinske radove na stambenoj zgradi.

Bez uticaja su navodi u žalbi izvršnog dužnika da se sada vodi parnica radi poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju, s obzirom da ugovor još uvek postoji i proizvodi pravno dejstvo, dok se su-protno ne utvrdi presudom.

Rešenjem Opštinskog suda usvojena je privremena mera izvršnog poverioca pa se zabranjuje iz-vršnom dužniku da preduzima bilo kakve radnje na stambenoj zgradi koja se sastoji..

Na osnovu izvedenih dokaza koje je prvostepeni sud cenio, a pre svega overenog ugovora o do-životnom izdržavanju kao i druge spise, prvostepeni sud je pravilno zaključio da su ispunjeni uslovi iz čl. 302 (sada čl. 298) ZIP-u, jer je izvršni poverilac učinio verovatnim postojanje potraživanja, od-nosno njenog prava svojine i korišćenja predmetne nepokretnosti. Verovatnost tog prava proizilazi iz ugovora o doživotnom izdržavanju. Ponašanje izvršnog dužnika prema službenom licu ukazuje na postojanje opasnosti da će se ostvarenje potraživanja izvršnog poverioca osujetiti, odnosno znatno otežati pa stoga pravilno prvostepeni sud usvaja predloženu privremenu meru.

(Rešenje Okružnog suda u Čačku, Gž. 958/06 od 12.06.2006. godine)

550077.. Sud nije nadležan da rešava o predlogu za izdavanje privremene mere pre pokretanja postupka,

radi zaštite prava na eksploataciju podzemne mineralizovane termalne vode, stečenog u upravnom postupku, koje je ugroženo donošenjem odluke drugog upravnog organa.


550088.. Sud neće odrediti privremenu meru obezbeđenja nenovčanog potraživanja ukoliko izvršni pove-

rilac nije učinio verovatnim svoje nenovčano potraživanje, jer bi određivanje predložene privremene mere bilo prejudiciranje neke buduće odluke suda povodom eventualne tužbe izvršnog poverioca prema izvršnom dužniku vezane za raskid ugovora zbog neispunjenja ili naknade štete, jer bi usvaja-njem predloga pre dospelosti obaveze izvršnog dužnika za završetak radova, sud praktično svojom odlukom doveo do raskida ugovora i onemogućio izvršnog dužnika da ispuni svoju ugvornu obavezu

Rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu sud je odbio predlog za određivanje privremene mere obezbeđenja nenovčanog potraživanja nalogom izvršnom dužniku da se zabrani ulazak na gradilište i da se obaveže da isto isprazni od lica i stvari i da se gradilište poveri trećem licu na čuvanje do reša-vanja spornog odnosa te da se izvršnom dužniku zabrani otuženje i opterećenje nepokretosti u iz-gradnji do okončanja i rešavanja spornog odnosa. Protiv citiranog rešenja izvršni poverilac je blago-vremeno uložio žalbu napadajući doneto rešenje iz svih žalbenih razloga sa predlogom da Viši trgo-vinski sud ožalbeno rešenje preinači tako da će odrediti predloženu privremenu meru ili da napadnu-to rešenje ukine i vrati na ponovno odlučivanje.


- 136 -

Viši trgovinski sud je ispitao pobijano rešenje u granicama žalbe a na osnovu člana 372. u vezi sa članom 388. Zakona o parničnom postupku i člana 27. Zakona o izvršnom postupku, pa nalazi da žalba tuženog nije osnovana. Izvršni poverilac je podneo predlog za određivanje privremene mere obezbeđenja potraživanja poverioca koji predlog zasniva na činjenicama da je kao investitor sa izvr-šnim dužnikom zaključio ugovor o zajedničkoj izgradnji stambenog objekta prema kom ugovoru je izvršni dužnik kao izvođač radova bio u obavezi da završi kompletne radove na objektu prema pro-jektnoj dokumentaciji u roku od dve godine od dana dobijanja građevinske dozvole. Pri čemu su se ugovorom opredelili da izvršnom dužniku na ime uloženog rada i materijala pripada polovina izgra-đenog prostora, odnosno prema projektu lamela 1, dok izvršni poverilac dobija na ime svog dela la-melu 2, nakon čega je poverilac rasprodao svoj deo stanova u izgradnji u lameli 2, sa obavezom da u roku preda svojim kupcima stanove po sistemu "ključ u ruke". Međutim, u kontroli izvršenja ugo-vornih obaveza izvršnog dužnika poverilac je našao da isti ne poštuje dinamiku izvođenja radova i da je do podnošenja zahteva završio za L1 65% radova, a za L-2 38% radova što ukazuje da ugovor-nu odredbu o završetku radova izvršni dužnik neće moći ispoštovati pa predlaže da sud odredi pred-loženu privremenu meru koje navode je poverilac dokumentovao projektnom dokumentacijom, do-zvolama za gradnju, ugovorom zaključenim između stranaka, predlogom za obezbeđenje dokaza i zapisnikom o izvršenoj terenskoj kontroli. Izvršni dužnik se protivio takvom predlogu iz razloga što je predlog preuranjen jer obaveza izvršnog dužnika još nije dospela, da je poverilac kao insvestitor kasnio 18 meseci sa obezbeđenjem isporuke električne energije što je uticalo na kašnjenje u izvođe-nju radova, kao i izmene projektne dokumentacije u toku radova po zahtevu investitora zbog čega je svojim dopisom kao izvođač radova tražio od poverioca produžetak roka za završetak radova.

Kod takvog stanja stvari, prvostepeni sud je pravilno primenjujući odredbu člana 302. ZIP, na-šao da se nisu stekli zakonski uslovi za određivanje predložene privremene mere jer poverilac nije učinio verovatnim svoje nenovčano potraživanje jer iz činjenica na koje su u ovoj fazi postupka uka-zale stranke i podneta dokumentacija prvostpeni sud je izveo pravilan zaključek da nenovčano potra-živanje izvršnog poverioca za predajom svog dela izgrađenih stanova u L-2 prema zaključenom ugo-voru o zajedničkoj izgradnji između stranaka još nije dospelo imajući u vidu odredbe člana 4. st. 1. i 2. navedenog ugovora, kao i nesporne činjenice između stranaka vezane za dostavu izvođaču građe-vinske dozvole, izmene projekta tokom izvođenja radova i kašnjenje investitora u obezbeđenju elek-trične energije za gradilište, kao i da bi određivanje predložene privremene mere bilo prejudiciranje neke buduće odluke suda povodom eventualne tužbe izvršnog poverioca prema izvršnom dužniku vezane za raskid ugovora zbog neispunjenja ili naknade štete, jer bi usvajanjem predloga pre dospe-losti obaveze izvršnog dužnika za završetak radova, praktično sud svojom odlukom doveo do raskida ugovora i onemogućio izvršnog dužnika da ispuni svoju ugovornu obavezu.

Pozivanje izvršnog poverioca da je prvostpeni sud pogrešno utvrdio činjenično stanje je neosno-vano, jer se prvostepeni sud nije bavio utvrđivajem činjenica, već isključivo ocenjivao iznete dokaze u pravcu ispunjenosti uslova za određivanje predložene privremene mere, pa su irelevantni navodi žalbe o osporavanju sadržine zapisnika i pruženi dokazi u tom pravcu, kao i dokazi u pravcu dokazi-vanja stepena završenosti radova na gradilištu, jer je pravilno prvostpeni sud utvrdio da rok za zavr-šetak radova nije dospeo, kao i da je među strankama sporno kad dospeva obaveza izvršnog dužnika imajući u vidu odredbu ugovora, a vezano za nastupanje uslova za produženje roka za izvođenje ra-dova, pa imajući isto u vidu i pozivanje izvršnog poverioca na odredbu člana 302. stav 2. ZIP je ire-levantno, jer primena te odredbe pretpostavlja da je izvršni poverilac učinio verovatnim svoje nenov-čano potraživanje što u ovom predmetu nije slučaj, pa je imajući isto u vidu sud na osnovu člana 387. ZPP doneo odluku kao u dispozitivu rešenja.

(Iz rešenja Višeg trgovinskog suda u Beogradu, Pž. br. 9272/05 od 12.09.2005. godine)


- 137 -

550099.. Za izdavanje privremene mere obezbeđenja nenovčanog potraživanja dovoljno je da postoji

objektivna opasnost da će se ostvarenje potraživanja osujetiti ili znatno otežati, koja ne mora da bude povezana sa ponašanjem dužnika.


551100.. Predlagač kao davalac izdržavanja u cilju izvršenja obaveze iz ugovora o doživotnom izdržava-

nju, ne može tražiti da se izda privremena mera: obaveznog kontaktiranja sa primocem izdržavanja i obaveze da se primalac izdržavanja vrati u raniji stan - kuću.

(Okružni sud u Negotinu, Gž. 568/97 od 27.06.1997. godine)

551111.. U čl. 268. ZIP-u, predviđene su privremene mere radi obezbeđenja nenovčanih potraživanja ali

samo primerice a ne taksativno, pa je stoga privremenu meru iseljenja iz poslovnog prostora moguće odrediti. Ne može se odrediti privremena mera koja je identična sa tužbenim zahtevom. Međutim, i sm. čl. 26. st. 2. ZIP, od toga pravila izuzetno se može odustati kada se na drugi način ne može spre-čiti upotreba sile ili nastanak nenadoknadive štete.

(Savezni sud, Gzs. 57/95 od 14.03.1996. godine)

551122.. Privremena mera predstavlja sredstvo obezbeđenja a ne sredstvo realizacije potraživanja, pa se

pre pokretanja parnice ne može usvojiti privremena mera kojom se štiti sudržavina nepokretnosti omogućavanjem korišćenja zajedničke stvari.


551133.. Ne može se naložiti izvršenje privremene mere predaje stvari, ukoliko se postavljenim tužbenim

zahtevom za utvrđivanje prava svojine nije tražila i predaja stvari. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 8476/95 od 29.09.1995. godine)

551144.. Odluka o privremenoj meri radi zaštite i smeštaja dece dejstvuje samo među strankama pa se

obaveza predaje dece ne može odnositi na treća lica. (Vrhovni sud Srbije, Gž. 407/85)

551155.. Sud neće usvojiti predlog za izricanje privremene mere za obezbeđenje nenovčanog potraživa-

nja, koji je po svome dejstvu i pravnim posledicama identičan sa tužbenim zahtevom osim kada se tužbeni zahtev odnosi na zaštitu državine, stanarsko pravo ili nenovčano potraživanje.

(Pravni stav Vrhovnog suda Srbije od 22.06.1983. godine)


- 138 -

551166.. Sud nije ovlašćen da kao sredstvo obezbeđenja oduzima sporne stvari iz državine protivnika

predlagača i preda ih držaocu jer to ne bi bilo sredstvo obezbeđenja već ustvari izvršenje utuženog potraživanja, pre nego što je o tome i doneta pravnosnažna sudska odluka.

(Zaključak sa savetovanja u Saveznom sudu, 10. i 11. 06.1981. godine)

551177.. Privremene mere zabrane iz tačke 1,2 i 4. 268. ZIP-a, obezbeđuju poveriočevo nenovčano potra-

živanje ne samo u odnosu na dužnikovo dobrovoljno raspolaganje, već i u odnosu na radnje trećih li-ca - deluje prema svima, a ne samo u odnosu na dužnikovo dobrovoljno raspolaganje.

(Zaključak sa savetovanja u Saveznom sudu, 10. i 11.06.1981. godine)

551188.. U sporovima kod sudova opšte nadležnosti o imovinsko-pravnim zahtevima ne može se odrediti

privremena mera obezbeđenja oduzimanjem putne isprave. (Vrhovni sud Srbije, Gž. 80/75)

551199.. Pravnosnažno rešenje suda, kojim je dozvoljena privremena mera iz koje proizilazi ovlašćenje

na činidbu po važečim pravnim pravilima izvršnog postupka, je izvršni naslov, na osnovu koga sud dozvoljava izvršenja.

(Vrhovni sud Srbije, Gž. 76/74)

VRSTE PRIVREMENIH MERA


552200.. Kada je pravnosnažnom parničnom presudom brak stranaka razveden, a u toku trajanja bračne

zajednice tuženik je predmetni stan otkupio, to je osnovan tužiljin predlog za usvajanje privremene mere zabrane otuđenja i konstituisanja založnog prava na predmetnom stanu, jer bi time za tužilju nastala nenadoknadiva šteta.


552211.. Usvojena privremena mera upravljena na predaju motornog vozila, a pre odlučivanja o tužbe-

nom zahtevu i pravnosnažnog okončanja parnice, u suprotnosti je sa odredbama Zakona o izvršnom postupku i Zakona o parničnom postupku.


Documents

IZVRSNI POSTUPAK 323