izvršni postupak

  • View
    794

  • Download
    4

Embed Size (px)

DESCRIPTION

skripta- izvrsni postupak

Transcript

114. (497 str.)Izvrno procesno pravo ini sistem normi kojima se reguliu sudski izvrni postupak , postupak prinudnog izvrenja I obezbeenja potraivanja izvrnog poverioca. On je deo gradjanskog sudskog postupka.Pravnu zatitu vre sudovi . Izvrni postupak I postupak obezbeenja jesu sudski postupci. Za razliku od ranijih reenja , Zakon o izvrenju I obezbeenju ( ZIO) propisuje mogunost da se sudski izvrni postupak , u delu koji se odnosi na sprovoenje izvrenja ( I obezbeenja) ostvaruje od strane izvritelja. Izvritelj je fiziko lice koje navedeno svojstvo stie na osnovu imenovanja od strane ministra nadlenog za poslove pravosudja pod uslovima I na nain propisan zakonom da u vidu delatnosti sprovodi izvrenje ( u granicama reenja o izvrenju) kao I da vri druge poslove u vezi sa sprovodjenjem izvrnog postupka. Ve se ustalilo da se ovo lice naziva privatni izvritelj.Re je o postupku koji se pokree, razvija I okonava radnjama svih procesnih subjekata, sve do momenta ostvarenja konanog cilja pruanja pravne zatite odgovarajueg sadraja- prinudnog ostvarenja odreenog potraivanja ili njegovog obezbeenja do momenta sticanja uslova za prinudno izvrenje.ORGANIZACIONO I FUNKCIONALNO IPPIpp obuhvata dve grupacije pravnih normi. Prvu ine one koje reguliu organizaciju, nadlenost, sastav subjekata kojima se poverava pruanje pravne zatite. Ovo je sistem normi organizacionog ipp.Funkcionalno ipp obuhvata norme koje reguliu izvrni postupak, odnosno postupak obezbeenja. Re je o normama kojima se odreuju subjekti postupka, reguliu njihove procesne aktivnosti.Bitno obeleje vaeeg ZIO jested a sadri znaajan broj odredaba organizacionoh tipa kojima se reguliu uslovi , postupak I sticanje svojstva izvritelja. ZIO ureuje I profesionalno udruivanje izvritelja I njihovih zamenika u Komori, zatim njenu organizaciju I organe.Funcionalni propisi ipp sadre norme materijalnopravnog karaktera stvarajui nova prava I obaveze na strain subjekata.115. ( 499 str.)Izvrni postupak I postupak obezbeenja predstavljaju predmet regulisanja izvrnog procesnog prava.Izvrni postupak:Ip jeste metod postupanja kojim se ostvaruje potraivanje utvreno izvrnom ili verodostojom ispravom. Postoje ,dakle , dva osnovna tipa ovog vida pravne zatite. Jedan je zasnovan na izvrnoj a drugi na verodostonoj ispravi.Ip koji se sprovodi na osnovi izvrne isprave pretpostavlja da je prethodno u drugoj vrsti postupka , na nesumnjiv I autoritativan nain, utvreno postojanje potraivanja I pravo ovlaenog subjeka da od drugog subjekta zahteva odreeno ponaanje.Izv Isp. po redovnom toku stvari predstavlja odluku ( presudu) donetu u parninom postupku ( ili nekom drugom) u kojem je procesnim subjektima data mogunost izjanjavanja o zahtevima, tvrdnjama I predlozima druge strane. Zakonitost odluke se mogla proveriti putem instancione kontrole. Tek ako su navedene mogunosti iscrpljene, odluka stie kvalitet pravosnanosti I sposobnost da poslui kao osnov za odreivanje prinudnog izvrenja potraivanja. Od svih tipova prinudnih odluka samo su kondemnatorne podobne za izvrenje. Njom se na nesumnjiv I autor. Nain utvruje postojanje odreenog potraivanja I stie pravo da se od druge strane ( izvrnog dunika) zahteva izvrenje obaveze sadrane u izreci presude.Predmet ip ini izvrni zahtev. Druga strana moe dobrovoljno da ispuni svoju obavezu I da time predupredi potrebu prinudnog izvrenja. Na ovo se I rauna tako da se ostavlja jedan rok po pravesnanosti odluke u kojem se jo ne moe postaviti zahtev za prinudno izvrenje. Ovaj rok se naziva paricioni rok. Pravi adresat navedenog pravila jeste poverilac I za njega navedeni rok ima znaenje dilatornog roka u kom ne moe pokrenuti postupak prinudnog izvrenja.Nova reenja ZIO priznaju svojstvo ii oderenim ispravama za koje se sa znaajnom rezervom moe prihvatiti da u punom znaenju imaju navedeno obeleje ( neu ti ih pisati ovde poto kod lekcije Izvrna isprava ima taksativno navedeno ako te pita).Postupak izvrenja na osnovu verodos. Isprave u na pravni sistem uveden je neto kasnije. Uvoenje ovog postupka dvojako je uslovljen. Prvo, zbog razloga procesne ekonomije, I drugo, praksa je pokazala da najee postoje novana potraivanja koja se dokazuju kvalifikovanim dokaznim sredstvima.Bitna razlika izmedju navedenih postupaka jeste u tome to u postupku izvrenja na osnovu vr.isp. nije prethodio neki drugi postupak u kome je na nesumnjiv nain utvreno postojanje potraivanja I pravo poverioca da zahteva I obaveza dfunika da ispuni utvreno potraivanje.Osnov za pokretanje izvrnog postupka I ovlaenje na postavljanje odgovarajueg zahteva predstavlja kvalifikovano dokazno sredstvo kojim izvrni poverilac dokazuje postojanje I sadraj svog novanog potraivanja. O zahtevu za izvrenje se odluuje a duniku ni u jednom vidu pravne procedure nije bila pruena mogunost izjanjavanja o zahtevu protivne stranke. Zbog navedenog razloga, izv.dunik moe osporavati iznos potraivanja.Pravila izvrenja novanih potraivanja razlikuju se od onih koja reguliu nenovana potraivanja. Kod prve vrste potraivanja postoji mogunost optiniranja izmeu razliitih sredstava izvrenja dok za izvrenje nenovanih potraivanja odreenoj vrsti potraianja odgovoara odreen metod izvrenja.Postupak izvrenja na osnovu verodostojne isprave se ograniava na novana potraivanja. U posednjoj komponenti mogu se uoiti razlika izmeu izvrenja koje se sprovodi na osnovu domae izv.isp I izvrenja strane izv.isp. Izvrenju na osnovu strane izv.isp. prethosi samostalno Ili adhenziono voenje postupka priznanja te odluke.

116. ( 503 str.)Ova vrsta postupka slui obezbeenju odredjenog potraivanja pre nego to su se stekli uslovi za njegovo prinudno izvrenje jer nedostaje osnov za odreivanje izvrenja izvrna isprava.Osnovni cilj ovog postupka jeste u tome da predupredi opasnost da se radnjama izv. Dunika ili treih lica osujeti ili otea prinudno izvrenje I namirenje poverioca.Re je o odreenim sredstvima obezbeenja kojima se ograniavca pravi izvrnog dunika da raspolae imovinom, sve u cilju da se do momenta u kom je mogue pokretanje izvrnog postupka sauva imovina koja moe sluiti kao predmet izvrenja.( dalje u ovoj lekciji neto pria gluposti ali ako ovo ne bude mu dovoljno ti moe povezati sa posupkom obezbenja na kraju knjige tako da nema frke )

117. ( 504 str.)Postoje naela koja se posebno ne naglaavaju ali u potpunosti proimaju izvrni postupak. U navedenom znaenju treba razumeti I nain na koji se reava odnos izmeu izvrnog poverioca I dunika u postupku.Osnovno pitanje koje se postavlja pred zakonodavca prilikom regulisanja izvrnog postupka jeste nalaenje odgovarajuih metoda kojima bi se uskladili suprostavljeni ineresi stranaka u ovom postupku.Ranije zakonodavstvo je izriito propisivalo naelo socijalnog postupanja ( naelo zatite izvrnog dunika) . Naelom je na odreen nain favorizovan poloaj izvrnog dunika. Smatralo se da vodjenje postupka ne sme da ugrozi egzistenciju I dovede do ekonomske propasti ove stranke. Zahtevalo se takodje da se postupak void tako da ne povreuje donstojanstvo dunika.Odreeni vidovi zatite izvrnog dunika ipak postoje, pre svega putem izuzimanja ili ogranienja izvrenja na odreenim stvarima ili potraivanjima. Ideja je prisutna I u pravilima po kojima sud , odnosno izvritelj prilikom odreivanja sredstva I predmeta izvrenja ili obezbeenja, ima obavezu da void rauna o srazmernosti izmeu visine obaveze izv du I sredstva I predmeta izvrenja.Zatita dostojanstva izvrnog dunika ostvaruje se primenom pravila kojim se izvritelj, odnosno sudski izvritelj obavezuje da priliko preduzimanja izvrnih radnji postupa sa dunim obzirom prema linosti izvrnog dunika.Vremenom navedeni pristup je menjan, tako da se, osnim zatite interesa dunika, sve naglaenije podravala pozicija izvrnog poverioca.U vaeem ZIO se ovo naelo vie ne spominje posebno ali postoje I dalje odredbe kojima se titi interes dunika.Kao nalije ideje o socijalnom postupanju u postupku se pojavljuje izvestan broj novih ustanova kojima se ostvaruje pritisak na dunika. U prvom redu to je sistem pravila o odreivanju novanih kazni u postupku, koje su, pre svega, usmerene prema izvrnom duniku. Kazne u odreene u visokim iznosima I predviene za sluaj ako izv du ne postupa po nalogu suda ili protivno zabranama. U sluaju da prvobitno izreena kazna ne dovede do rezultata izricanje I izvrenje se ponavlja uz progresivno poveanje iznosa sve do mogunosti izricanja kazne zatvora.Drugo sredstvo pritiska u odnosu na dunika ranije nepoznato naem pravu jeste ovlaenje izvrnog poverioca da se izvrenje sprovede na celokupnoj imovini izvrnog dunika be opredeljivanja konkretnog sredstva I predmeta izvrenja.U ranijem period esto se deavalo da poverilac ne moe uspeno ostvariti svoje potraivanje jer nije imao saznanja o toj imovini ili je dunik prikrivao njeno postojanje. Po vaeim reenjima poverilac moe da ve po pokretanju postupka zahteva davanje izjave o imovini.Drugo sredstvo pritiska jeste unoenje ove stranke u posebnu javnu knjigu knjigu izvrnih dunika, koju void sud. Knjiga izvrnih dunika ima znaaj javnih knjiga tako da je mogu uvid.Poloaj izv du u postupku u izvesno smislu pogorava I ogranienje razloga zbog kojih se moe izjaviti prigovor na reenje o izvrenju doneto na osnovu verodostojne isprave.

118. ( 508 str.)U odgovarajuoj meri I u ovom postupku participira naelo dispozicije ali uz postojanje odreenih oficijelnih ovlaenja.Postupak izvrenja I obezbeenja pokreu se po inicijativi ovlaenje strane izvrnog poverioca. Ne iskljuuje se mogunost pokretanja postupka po slubenoj dunosti , ali to mora biti izriito odreeno. U predolgu kojim se pokree postupak izvrenja ili obezbeenja stranka odreuje sredstva I predmete izvrenja ili obezbeenja. Sud meutim ima ovlaenje da u sluaju predlaganja vie sredstava ili predmeta izvrenja odnosno obezbeenja po sl.dunosti ili po predlogu poverioca odredi drugo sredstvo ili druge predmete izvrenja ( ili obezbeenja) umesto onih koji su prvobitno predloeni.Novi ZIO omoguuje izv.pov. da zahteva da se izvrenje sprovede na celokupnoj imovini i