ЈАБУКА 1

ЈАБУКАШЉИВАМАЛИНАОД САДЊЕ ДО БЕРБЕ

ЈАБУКА 3ЈАБУКА2

Садржај

5 ПРЕДГОВОР

7 ЈАБУКА 7 Услови у којима успева јабука

8 Како припремити земљиште за садњу?

9 Како одредити растојање између садница?

9 За коју сорту јабуке се определити?

11 Нега јабуке

11 Ђубрење јабуке

12 Обрада земљишта у јабучњаку

13 Гајење међукултура у јабучњаку

14 Наводњавање јабуке

14 Резидба јабуке у роду

16 Како заштитити јабуку од болести и штеточина?

17 Берба јабуке

19 ШЉИВА 19 На којем земљишту успешно гајити шљиву?

20 Који природни услови одговарају шљиви?

20 Припрема земљишта за садњу

20 Избор сорте и садница

21 Начин садње

22 На којем растојању посадити шљиву?

23 Нега шљиве

23 Ђубрење шљиве

23 Резидба шљиве

25 Одржавање земљишта

25 Наводњавање шљиве

26 Како правилно заштитити шљиву?

27 Берба шљиве

ЈАБУКА 5ЈАБУКА4

ПРЕДГОВОРОва публикација представља збирку корис-них савета и најпотребнијих знања о гајењу јабуке, шљиве и малине. Намењена је како за почетнике тако и за воћаре који имају ис-куство у воћарској производњи. Циљ нам је био да вам што јасније прикажемо правилне методе у воћарској производњи jер, уз приме-ну знања и добру произвођачку праксу, избе-гавамо грешке и насумице одабрана решења. Питате се зашто смо се определили за ове три воћне врсте? Зато што у воћарству Зла-тиборског округа доминирају управо јабука, малина и шљива. Програм развоја приватног сектора у југозападној Србији, финансиран од стране Владе Швајцарске преко Швајцарске агенције за развој и сарадњу (СДЦ), који спро-води Регионална развојна агенција „Златибор“, је допринео изаради овог приручника у циљу унапређења знања и произвођачке праксе у узгоју јабуке, малине и шљиве.

29 МАЛИНА 29 Које подручје изабрати за подизање засада малине?

30 Како извршити правилан избор земљишта?

30 За коју сорту малине се определити?

31 Припрема земљишта за садњу

32 Како обавити садњу?

33 За који начин гајења се определити?

33 Како неговати малину после сађења?

34 Обрада земљишта у малињаку

34 Ђубрење малине

35 Како заштитити малину од болести штеточина?

36 Наводњавање малине

36 Резидба и везивање малине

37 Берба малине

39 ПРИЛОЗИ39 ПРИЛОГ 1 - Како правилно узети узорак земљишта?

41 ПРИЛОГ 2 - Оријентациони размак садње јабуке

42 ПРИЛОГ 3 - Предлог програма прскања јабуке

44 ПРИЛОГ 4 - Растојања између садница и број садница по хектару у зависности од бујности подлоге и система гајења шљиве

44 ПРИЛОГ 5 - Формирање побољшане пирамидалне круне

45 ПРИЛОГ 6 - Предлог програма прскања шљиве

46 ПРИЛОГ 7 - Предлог програма заштите малине

48 ПРИЛОГ 8 - Начини одржавања земљишта у воћњаку

ЈАБУКА 7ЈАБУКА6

ЈАБУКАЈабука се на подручју Златиборског округа гаји вековима. Она је, после шљиве, на овим просторима најважнија воћка. Дужи низ година ова производња је у стагнацији због више разлога. То су пре свега постојећи сортимент у коме доминантно место заузимају аутохтоне домаће и одомаћене сорте. Старост постојећих засада је такође довела до стагнације ове производње (слика 1). Недостатак је и лоша технологија производње, не-организованост у откупу и пласману и изузетно низак ниво прераде плодова.

Слика 1. Запуштени засади јабуке у Златиборском округу

Последњих година на подручју Златиборског округа, тренд производње ове воћне врсте је у сталном порасту. Због тога је веома важно уважити препоруке стручњака и производњу јабуке ускладити са принципима добре произвођачке праксе.

Услови у којима успева јабукаЈабука је широко распрострањена воћна врста јер се веома добро прилагођава природ-ним условима подручја гајења. Има је и високо у планинама и у речним долинама. Успеш-но се гаји на температурама од -25 до +35 степени. Ипак, боље подноси умерено хладна подручја од оних у којима владају велике врућине. Њена осетљивост на изузетно високе или ниске температуре зависи од фазе развоја у којој се налази. У фази зимског мировања може да издржи температуре и од -40 степени, док у фази формирања пупољака долази до оштећења на свега -4 степена. Цветови и тек формирани плодови су најосетљивији на изложеност ниским температурама и измрзавају на свега -1 степен.

ЈАБУКА 9ЈАБУКА8

Како одредити растојање између садница?У зависности од облика крошње зависи и растојање између садница. На растојање између садница утиче и бујност сорте и подлоге, клима, земљиште, планиране агротехничке мере, односно расположива механизација. Код јабуке постоје три начина формирања круне: природни, вештачки и полувештачки. Природни облици се формирају без утицаја човека и у пракси се називају „у слободном порасту”. Полувештачки начин формирања круне су карактеристика полуинтензивне воћарске производње. Учешће човека код њиховог обликовања је значајно, уз уважавање природних тенденција које испољава врста, односно одређена сорта. У ову групу узгојних облика се убрајају обична пирами-да, етажна пирамида, побољшана етажна пирамида, вретенаста пирамида, комбинована пирамида и сличне.

Вештачки узгојни облици се образују уз знатно учешће човека и у великој мери одступају од природних склоности врсте, односно сорте. У ову групу спадају: правилна и неправил-на палмета косих грана, вретенасти жбун, витко вретено и његове модификације и други. У новијим засадима код нас и у свету, вештачки облик круне се најчешће примењује. При-лог 2 - Оријентациони размак садње јабуке.

У Прилогу 4 детаљно је описано формирање побољшане пирамидалне крошње, која се сматра најбољим узгојним обликом за полуинтензивне системе гајења јабуке.

За коју сорту јабуке се определити?Данас у свету има преко 10 000 сорти јабука, па је предуслов за успешну производњу пра-вилан избор сорте. Код избора сорте треба водити рачуна о агроеколошким условима у којима ће се гајити јабука. Постоје сорте које успевају у свим срединама али не дају свуда добар квалитет плодова. Сорте јабуке које се препоручују за гајење у нашим воћарским регионима подељене су по времену зрења на:

Летње сорте: старкова најранија (Stark earliest), виста бела (Vista Bella), мантет (Mantet), црвени џемс грив нојман (Erich Neumann Roter James Grieve), прима (Prima).

Јесење сорте: самеред (Summerred), акане (Akane=Primrouge), елстар (Elstar), клонови гале.

Зимске сорте: џонаголд (Jonagold) и његови црвени мутанти (јонагоред, декоста, вил-мута, ред јонапринс), ричаред (Richared Delicious), златни делишес (Golden Delicious), односно његови клонови (клон Б и раиндерс), мелрозе (Melrose), ајдаред (Idared), црвени делишес (Red Delicious) и његови клонови (хапке, ред чиф-кампспур), чадел (Чачански делишес), Фуџи (Fuji) и његови клонови, грени смит (Granny Smith).

Као и код шљиве и других воћних врста, најважнији предуслов за успешно гајење јабуке представља квалитетно земљиште. Пошто корен јабуке продире дубоко у земљу, битно је да земљиште буде дубоко и пропустљиво. Најпогоднија су слабо кисела земљишта (pH 5,5 до 6,5). Од постојећих типова земљишта на подручју Златиборског округа ове особине углавном имају смеђа, слабо кисела, алувијална и делувијална земљишта на благим наги-бима у којима преовлађују ситније фракције и која располажу са одговарајућим садржајем глине. Уз одговарајућу припрему земљишта, за производњу јабуке одговарају и смонице.

За ову намену не одговарају забарена, тешка и псеудоглејна земљишта.

Како припремити земљиште за садњу?Припрема земљишта за подизање јабучњака подразумева крчење, чишћење и равнање терена. Са земљишта је потребно повадити пањеве (слика 2), уклонити камење и корове и тек онда прећи на равнање и растурање ђубрива. За ову сврху се користе и органска и минерална ђубрива. Препорука је користити говеђи стајњак у количини од 20 тона по хек-тару. Од минералних хранива користе се фосфорна и калијумова ђубрива, која се додају на дубини од 40 цм и то 60 килограма по хектару фосфорних и 120 килограма по хектару калијумових. Након растурања ђубрива ради се дубоко орање на дубини коју одређује тип земљишта и конфигурација терена (пожељно је орање обавити на дубини од 40-60 цм).

Слика 2. Почетна фаза у припреми воћњака за садњу – вађење пањева

Неопходно да знате! Најбоље је вршити орање у септембру или октобру, када је земљиште умерено влажно и лако за обраду.

Корисно! Код полувештачких система гајења гране су слободно развијене у просто-ру. Основне гране крошње се развијају под углом од 45 до 60 степени. Доње гране се развијају под мањим углом. Основне гране су веома сличне једна другој и гранају се наизменично на сваких 50-80 цм.

Веома важан савет! Пре подизања засада јабуке, са одабране парцеле обавезно узети узорке земљишта за анализу његове производне способности. Узорци морају бити са две дубине: први од 0-30 цм и други од 30-60 цм (Прилог 1 - Како правилно узети узорак земљишта). За анализе земљишта је задужена Пољопривредна струч-на служба Ужице (некадашња Пољопривредна станица „Моравица”), која ће вам на основу добијених резултата дати препоруке за одабир одговарајуће парцеле, најповољнијег земљишта, као и препоруке за припрему земљишта за подизање засада јабуке (додавање креча, ђубрење, орање, фрезирање...). Пошто јабука након сађења на истом месту остаје дужи низ година, коначну одлуку о подизању засада ове воћне врсте треба препустити стручњацима.

ЈАБУКА 11ЈАБУКА10

Нега јабукеНепосредно после сађења треба скинути етикете са садница и орезати их. Орезивање треба радити у пролеће, без обзира када је јабука посађена. Резидба подразумева скраћивање једногодишње саднице до висине која је предвиђена за висину дебла. У току зиме препоручује се једно зимско прскање од болести и штеточина.

Цртеж 1. и 2. Правилно посађена садница (лево) и прекраћивање саднице (десно) уз правилан рез изнад пупољка (горе)

Земљиште у младом јабучњаку треба одржавати редовно. У току вегетације препоручује се плитко орање (тањирачама или другим култиваторима). Ово радити у више навра-та, што зависи од количине падавина и временских прилика. Препоручује се обрада земљишта после сваке обилније кише како не би дошло до формирања покорице. Дубље орање се обавља у јесен са којим се врши и заоравање ђубрива.

Напомена: Млади засад обавезно заштитити од глодара, првенствено од зечева и ми-шева. Најбоље, али и најскупље, јесте ограђивање плетеном жицом. Саднице се могу заштитити сламом или таласастим картоном које у рано пролеће обавезно треба укло-нити. Заштита од глодара се ефикасно врши и постављањем специјалних или импро-визованих мрежица око сваког стабла (мрежице које се користе у грађевинарству).

Ђубрење јабукеЂубрење у младом јабучњаку има посебан значај. Њиме се обезбеђује правилна исхрана биљака а тиме и њен добар раст и формирање органа за размножавање. У исхрани мла-дих воћки најбитнији хранљиви елемент је азот. Правилно и редовно додавање азотних ђубрива доводи до редовног и обилног плодоношења.

У првој години после пријема садница (у мају) обавља се прихрањивање KAN-ом у коли-чини од 80 до 100 г по стаблу. Ђубриво се растура равномерно око јабуке на површини од око 0,8 м2 и затим затрпа прекопавањем.

У другој години се растура по 70-100 г око сваког стабла NPK ђубрива (10:12:16). Почетком

Слика 3. Џонаголд

Слика 5. Фуџи

Слика 7. Бребурн

Слика 4. Ајдаред

Слика 6. Златни делишес

Слика 8. Грени смит

Неопходно да знате! Превелика количина азотних ђубрива ће проузроковати велике штете код јабуке. Најчешће долази до продужетка вегетације, прирасти не успевају да сазру у јесен и може доћи до њиховог измрзавања.

ЈАБУКА 13ЈАБУКА12

Обрада земљишта током вегетације је веома значајна у циљу спречавања настајања по-корице и како би се уништили корови. Ову операцију треба обављати плиће, на дубини од 5-7 цм. Најчешће се за те радове користе тањираче или култиватори. Број обрада за-виси од врсте земљишта, од временских услова и од тога да ли постоји могућност за формирање корова.

Напомена: Код терена са већим нагибом не препоручује се само чиста обрада. На таквим теренима земљиште се обрађује комбинацијом јаловог угара и ледине. Одржавање земљишта само у облику ледине неповољно утиче на развој воћака због недостатка влаге у земљишту, због чега се препоручује ова комбинација. То се постиже тако што се између биљака у реду ради чиста обрада, а између редова биљака се оставља узани травнати покривач. После две до три године ледина се разорава, а простор између биљака у реду се затрављује и тако наизменично.

Слика 9. и 10. Ефикасна заштита од глодара (лево) и савременији начин одржавања земљишта у воћним засадима (десно)

Уколико у јабучњацима и поред редовне обраде дође до формирања корова, неопходна је примена хемијских средстава (хербицида). За сузбијање једногодишњих корова пре ницања може се користити Goal (3-4 л/ха у засадима старости до 4 године, а у старијим од 4 године од 5-6 л/ха). Ово прскање треба извршити током марта.

За сузбијање корова у току вегетације могу се користити: Galop или Agram (2-3 литра по хектару), Glifol (4-5 литара по хектару) или Bonacu за сузбијање понопца и дивље купине у дози од 1 литар по хектару прскане површине. Приликом прскања не третирати цело-купну површину већ прскање вршити само у пантљикама широким око 2 м.

Гајење међукултура у јабучњакуУ младим воћњацима гајење култура у међуредном простору је веома корисна мера. Тиме се побољшава топлотни режим земљишта, обезбеђују се веће количине влаге у земљишту, спречава се појава корова. Препоручују се махунарке (пасуљ, грашак), поврће (бели и црни лук, лубеница, салата, спанаћ, купус, краставац, парадајз), а од индустријских биљака се препоручује уљана репица.

марта стабла се прихрањују са 80-100 г KAN-а.

У трећој години за основно ђубрење користити 100-120 г по стаблу NPK (10:12:26) и 100 г KAN-а за прихрањивање.

У четвртој години за основно ђубрење се користи 120-150 г комплексног NPK ђубрива и 110 г KAN-а.

За стабла јабуке у роду количина ђубрива би требало да се одређује у складу са пројектованим приносима и на основу анализе садржаја азота, фосфора и калијума у ли-сту. Може се рећи, оријентационо, да јабуке у роду просечно, годишње, из земљишта износе следеће количине макроелемената:

• 40-60 кг азота (N)• 20-50 кг фосфора (P

2O

5) и

• 100-150-200 кг калијума (K2O)

По правилу основно ђубрење се мора обављати сваке године и то после бербе (октобар – новембар, док је лишће још активно) да би се створила довољна резерва хране потреб-на за цветање и заметање плодова. За прихрањивање које се обавља у марту и делом у мају, користити 200-300 кг KAN-а/ха. За основно ђубрење користити 700 кг/ха NPK.

Треба имати на уму да јабуке врло повољно реагују на ђубрење калијумом и азотом као и на фолијарну прихрану.

Фосфор веома повољно утиче на формирање цветних пупољака, а тиме и на правилно заметање и сазревање плодова. За кисела земљишта, која су у највећој мери заступљена у нашим воћарским регионима, неопходно је додавање фосфорних ђубрива.

Велике потребе јабука има за калијумом, посебно у првим годинама развоја јер он повољно утиче на раст и развој биљке. Фосфорна и калијумова ђубрива треба додавати у јесен и то што дубље и ближе кореновом систему. То се најбоље постиже јесењим заоравањем.

Обрада земљишта у јабучњакуЗемљиште у младом јабучњаку треба одржавати редовно у растреситом стању и без ко-рова. У пракси се најчешће земљиште одржава у облику јаловог угара (чисто орање): једно дубоко зимско или јесење орање и више обрада у току вегетације. Дубина јесењег или пролећног дубоког орања не треба да буде дубља од 12 цм.

Обратите пажњу! Да би дубоко орање било што успешније потребно је сваке годи-не мењати правац орања: једном уздуж, друге године попреко; такође, треба мењати дубину орања: прве године плиће, у другој на већој дубини. На овакав начин се спре-чава збијање земљишта. Пожељно је из године у годину мењати и начин орања на слог и на раздор.

Неопходно да знате! У току узгојног периода јабуке, правилно је ђубрива растурати за сваку појединачну биљку. Када је засад у пуној родности, ђубрива се растурају по целој површини воћњака. У периоду пуне родности за принос од 40 тона по хектару потребне су следеће количине ђубрива:

• азотно ђубриво: 21% нитромоникал 600-700 кг/ха• фосфорно ђубриво: 18% суперфосфат 200-250 кг/ха• калијумово ђубриво: 48% калијум сулфата 300-350 кг/ха

Неопходно да знате! Не препоручује се гајење биљака које имају дубок коренов систем и велику потрошњу воде. Ту спадају кукуруз, луцерка, соја, шећерна репа.

ЈАБУКА 15ЈАБУКА14

Препорука: Гајење усева за зеленишно ђубрење

Гајење усева који ће се заоравати је веома користан метод одржавања земљишта у воћњаку. Тиме се повећава садржај хранљивих материја у земљишту. Биљке посејане у јесен се заоравају почетком маја, а оне посејане у пролеће крајем августа. Заоравање треба да буде плитко, на дубини од 10 цм. Обично се ради ротофрезама или дискос-ним плуговима. У воћњацима у којима се ради наводњавање усеви се могу сејати два пута годишње и оба пута заорати. Тиме се постиже велико повећање садржаја органске материје у земљишту.

Наводњавање јабукеНаводњавањем се позитивно утиче на редовно и обилно рађање, као и на квалитет пло-дова. Код наводњаваних воћака плодови су обично крупнији, уједначенији, јаче обојени. Наводњавање треба обавити пре него што се јави мањак влаге у земљишту. То се најлакше одређује на основу слабијег раста лишћа, жућкасте боје и његовог увијања.

Напомена: Приликом наводњавања веома је важно водити рачуна о количини воде која се додаје. Сувишно наводњавање може да погорша особине земљишта, али и смањи квалитет плодова јабуке. Неблаговремено и недовољно наводњавање може да остави трајне штете у засадима.

Наводњавање у великој мери зависи од количина падавина и њиховог распореда у току године. У нашим климатским условима оријентационо је потребно око 500 кубика воде по хектару. Периоди када је наводњавање потребно су следећи:

• десетак дана после прецветавања• почетак образовања цветних пупољака и интензивног раста плодова (почетак јула)• двадесетак дана пред бербу

Резидба јабуке у родуСваке године резидбом треба обновити 20-30% родног дрвета, како би воћка редовно и обилно рађала. Младе воћке по правилу треба слабије орезивати. У периоду формирања облика крошње резидбу свести на најмању меру. Родну грану са родним гранчицама сва-ке четврте до шесте године обновити. Препорука је да се сваке године са родног дрвета обнови 1/4 до 1/6 родних гранчица.

Резидба се изводи зими у периоду зимског мировања (од новембра до априла) када нема појаве јаких мразева. Резидба може да се обавља и лети и то је такозвана резидба на зе-лено. Зимска резидба се обавља када је дрво голо, без лишћа, па је самим тим распоред грана у крошњи након резидбе далеко прегледнији. Код јабуке се разликују неколико врста родних гранчица:

• кратке (круте) родне гранчице, представљају кратке прирасте без видљивих боч-них пупољака и са родним пупољком на врху. Формирају се у току једне или више вегетација стварањем лисних розета.

• танке (копљасте) родне гранчице су прирасти дужине до 15 цм са јасно израженим интернодијама, са развијеним бочним пупољцима и родним пупољком на врху. Бочни пупољци су обично вегетативни, а могу бити и мешовити. Формирају се у току једне или више вегетација.

• вите родне гранчице су дуге 15-50 цм и најчешће само на врху имају родни пупољак. Код неких сорти (златни делишес), често се у вршном делу ове родне гранчице јављају бочни родни пупољци који дају кратке обрастајуће прирасте.

• дуге родне гранчице су јачи прирасти (преко 50 цм), који на себи носе углавном боч-не мешовите пупољке. Ове родне гране код неких сорти (џонаголд, глостер) често представљају основу плодоношења.

Ништа мање значајно је познавати разлику у старости родних гранчица, односно препо-знати једногодишње, двогодишње, трогодишње и вишегодишње родно дрво. Ова подела је битна због одређивања начина резидбе која се управо због тога не сме изводити шаблонски.

Корисни савети приликом резидбе: • Резидбу радити касно током периода мировања како би се избегла оштећења

од хладноће• Прекраћивање треба обављати до самог пупољака • Уклањање треба обављати до саме основе гране која се уклања• Не обављати комплетну резидбу са циљем да се доста засењено дрво преобрати у

родно током само једне године. Овакву резидбу треба вршити неколико година• Приликом резидбе користити оштар алат који треба прилагодити дебљини гране. Ручне

маказе употребљавати за мале гранчице, маказе за резидбу за гране средње величине и тестеру за велике гране

• Уколико је резидбом дошло до јачих рана, потребно их је дезинфиковати 5% раствором плавог камена и премазати калем воском или битуменом.

Слика 11. Алат за резидбу

Важно да знате! Вода која се користи за заливање треба да има температуру око 20 степени. Мора бити чиста и здравствено исправна. Код засада јабуке могу се примењивати различити системи наводњавања (браздама, вештачком кишом...) али је најисплативији и најбољи систем кап по кап. Код наводњавања браздама копају се заливне бразде у које се улива вода. Недостатак је неравномерна расподела воде дуж воћњака. Код наводњавања вештачком кишом се помоћу распршивача вода избацује у ваздух у виду капљица. Код модернијих засада се за наводњавање примењују и под-земне цеви. Код нас је овај начин веома редак због веома високих трошкова улагања.

Обратите пажњу! Препорука је да се у воћњацима наводњавање врши систе-мом кап по кап. Наводњавањем се на овај начин постиже уштеда воде и обезбеђује квалитетнији и обилнији род. Захваљујући томе висока финансијска улагања у изградњу овог система се веома брзо отплате.

Неопходно да знате! Неродне гранчице, такозване водопије, које се формирају из спавајућих пупољака, обавезно треба уклањати до основе. Исто тако све кржљаве, поломљене, осушене гране или гранчице, треба уклањати до основе.

ЈАБУКА 17ЈАБУКА16

Како заштити јабуку од болести и штеточина?Најштетније болести које нападају јабуку су чађава краставост, пепелница, а од штеточина смотавац, јабукин цветојед, зелена лисна ваш... Због тога је веома важна правилна и редов-на употреба хемијских препарата за заштиту јабуке од проузроковача болести и штеточина.

Берба јабукеЗрелост јабуке при берби директно утиче на способност њеног чувања, због чега је од кључне важности бербу обавити квалитетно, брзо и у право време. Обично важи прави-ло да ако се берба обави пре пуне зрелости то је боље њено чување. Међутим, уколи-ко је до бербе прерано дошло, јабуке ће имати непријатан и кисео укус. Јабуке које се оберу након пуне зрелости могу имати бољи укус али ће њихово чување бити теже и краткотрајније. Због тога је за одређивање оптималног момента бербе јабуке потребно искуство или помоћ стручњака на терену.

Напомена: Бербу јабука обавити када је напољу суво време и водити рачуна да не траје дуже од десет дана. Не препоручује се берба рано ујутру, јер плодови могу бити влажни од росе. Уколико су изузетно високе температуре у току дана, бербу треба прекинути у периоду од 13-15 часова.

За бербу су најповољније такозване кенгур торбе, које имају отвор на дну кроз који се убране јабуке празне у палете или другу амбалажу. Било да се берба обавља у кенгур торбе, гајбе-јабучаре или другу амбалажу, плодове треба лагано спуштати један на други, а кенгур торбе празнити веома пажљиво.

Слика 18. Правилно паковање јабуке

Приликом складиштења јабука потребно је да се уради класирање, односно одвајање по квалитету. Неопходно је уклонити плодове који су почели да труле или су их напале штеточине. Просторија у којој је температура од 2 до 8 степени и у којој је ваздух влажан представља најбољи простор за складиштење воћа. Јабуке које могу да се складиште треба у једном реду поређати у плитке гајбице. Препорука је да се поређане јабуке не додирују између себе. Јабуке и друго воће складиштити одвојено од кромпира и другог поврћа. Приликом складиштења водити рачуна да гајбице буду сложене правилно, да не упадају једна у другу и да не долази до гњечења плодова.

Слика 12. Чађава краставост

Слика 14. Бактеријска пламењача

Слика 16. Јабукин смотавац

Слика 13. Пепелница

Слика 15. Јабукин цветојед

Слика 17. Штете од смотавца

Обратите пажњу! Препорука је да сваке године програм заштите јабуке дају стручњаци обиласком терена. Битно је напоменути да је Прилог 3 оријентациони програм заштите јабуке, а главну реч треба препустити стручњацима.

Обратите пажњу!Потребно је водити рачуна о томе да јабуке које се беру немају оштећења. Брати зреле плодове без флека и оштећења. Убране плодове никако не гомилати један на други у више редо-ва, већ у корпу ређати само неколико јабука једну на другу. Да би се спречи-ло преношење штеточина и гљивица које изазивају труљење, посебно брати воће које има флеке или је „начето”. Так-ве плодове треба употребити што пре, заједно с опалим воћем.

Неопходно да знате! Приликом бербе посебну пажњу треба посветити хигијени руку берача и чистоћи амбалаже. Није препоручљиво да је обављају особе које имају кашаљ. У супротном, њихов рад је могућ само уз коришћење заштитне ма-ске. Исти случај је и са особама које имају кожне болести на рукама. Њима је рад дозвољен само уз коришћење рукавица. Ова правила се не односе само на бербу јабука већ и на друго воће.

ШЉИВА 19ЈАБУКА18

ШЉИВАШљива је најзаступљенија воћна врста у Србији, која по броју стабала и производњи пло-дова спада у групу водећих земаља света. На територији Златиборског округа шљива се гаји вековима и представља значајан извор прихода. Највећи део произведене шљиве се кори-сти за производњу ракије, а далеко мање количине иду на сушење и производњу џемова, пекмеза, компота... Купци за наше шљиве постоје, такође и могућност за већи извоз, али да би се то десило мора се радити на производњи шљиве изузетног квалитета. То се постиже, пре свега, правилним избором сорте, правилном негом, бербом и брзим транспортом.

Слика 19. Веома присутан изглед засада шљиве у Србији

На којем земљишту успешно гајити шљиву?Савремена и рентабилна производња шљиве може успешно да се оствари само ако се воћњаци подижу на структурним, дубоким и плодним земљиштима, на благо заталасаним побрђима са повољним светлосним и топлотним режимом и у реонима где нема јаких ветрова. Давно је напуштена теорија да тамо где ништа друго не успева треба подизати засаде шљиве.

Шљиви погодују дубока, плодна, растресита, добро пропустљива, средње тешка, благо кисела земљишта, са садржајем хумуса од 4-5%, која садрже 0,20% N, 8-10 мг P

2O

5 и 18-20

мг К2О на 100 г ваздушно суве земље.

За ову намену у Златиборском округу не одговарају забарена, тешка и псеудоглејна земљишта.

ШЉИВА 21ШЉИВА20

Који природни услови одговарају шљиви?За гајење шљиве највише одговарају терени од 200 до 750 м надморске висине. Најпогодније су северне, североисточне и источне експозиције на којима дувају благи ве-трови. Шљива успева на подручјима где се температуре у току године крећу од -25 до +35 степени. Пошто цвета у првој половини априла, веома је осетљива на касне пролећне мра-зеве, па засаде никако не треба подизати у долинама река и затвореним вртачама у којима је већа вероватноћа појаве мразева. За успешно гајење шљиве веома су важне и падавине и њихов распоред током године. На почетку вегетације када је најинтензивнији пораст ор-гана потребне су велике количине воде. Уколико дође до сушних летњих месеци, плодови ће бити ситни, слабог квалитета и може доћи до масовног опадања пред бербу.

Припрема земљишта за садњуПо правилу садња шљиве се обавља у јесен и то што раније. Пре садње шљиве земљиште треба очистити од пањева, жила, камења, које треба однети ван парцеле како не би до-шло до ометања рада механизације.

Након чишћења терена по целој површини растурити 40 до 50 тона по хектару стајског ђубрива, па урадити дубоко орање на дубини од 40-50 цм. Дубоко орање се обично ради током септембра или почетком октобра. Непосредно пред садњу по парцели растури-ти 500-600 кг по хектару NPK ђубрива 10:12:26 +3 Mg или 8:4:24. Садња шљиве на доста стрмим теренима се обавља у рупе, пречника 80 цм и 50-60 цм дубине.

Избор сорте и садницаЗа коју сорту шљиве ћемо се определити зависи пре свега од намене плодова и подручја у којем ће се подизати засад. У нашим климатским условима предност се даје следећим сортама: чачанска лепотица, стенлеј и чачанска родна.

За заснивање засада треба користити једногодишње саднице препоручених сор-ти окалемљених на сејанцу џанарике. Саднице морају имати прописану етикету која гарантује испитаност сорте и подлоге и здравствено стање (да су без присуства шарке шљиве). Саднице треба искључиво набавити у реномираним расадницима који гарантују добар квалитет. Саднице никад не треба набављати на локалном тржишту, од непро-верених расадничара. Саднице морају бити добро развијене (најмање 130 цм висине и 0,6 цм дебљине на 1 м висине) са 3-5 здравих и добро развијених коренова дужине 20 цм, без видљивих механичких оштећења и добро сраслим спојним местом (слика 23 и 24). Пожељно је обезбедити саднице са превременим разграњењима чиме се утиче на повећање родности и давање рода већ у првој години након садње.

Начин садњеНепосредно пре сађења са садница треба уклонити све оштећене и поломљене жиле. Све остале жиле мало скратити оштрим маказама, да пресеци не буду коси, већ што мањи како би дошло до бржег зарастања. Танке жиле не треба дирати, а оне које се укрштају обавезно уклонити. Пре спуштaња у земљу саднице потопити у смешу свежег говеђег стајњака, ситне земље и воде (1 килограм стајњака, 2 килограма ситне земље и 1 литар воде). Тиме се постиже брже зарастање рана и боље везивање за земљу.

Веома важан савет! Пре подизања засада шљиве са одабране парцеле обавезно узети узорке земљишта за анализу његове плодности. Узорци морају бити са две дубине: први од 0-30 цм и други од 30-60 цм (Прилог 1 - Како правилно узети узо-рак земљишта). Пошто је шљива вишегодишња биљка, коначан избор о подизању шљивика треба препустити стручњацима.

Неопходно да знате! Ни најбоља агротехника неће моћи да надокнади недостатке лошег одабира земљишта за гајење шљиве.

Неопходно да знате! Нови засад шљиве никако не подизати на парцели са које је свеже искрчена шљива или нека друга воћка. Потребно је одмарати земљиште не-колико година. Уколико то није могуће, онда за затрпавање садница користити нову, баштенску земљу.

Обратите пажњу! Уколико је земљиште јако закоровљено са вишегодишњим коро-вима (купина, шипурак, папрат, трњине...) најкасније 5-6 месеци пред садњу обавезно применити тоталне хербициде за уништавање корова (Glifosav, Glifomark).

Обратите пажњу! Садни материјал је пресудан за примање биљке, висину и квалитет приноса.

Веома важно да знате! Чачанска лепотица је погодна за свежу потрошњу, стенлеј за свежу потрошњу и сушење, док је чачанска родна најквалитетнија универзална сорта.

Слика 20.Чачанска лепотица Слика 21. Стенлеј Слика 22. Чачанска родна

Слика 23. Добро однегована садница шљиве

Слика 24. Правилно срасло спојно место

ШЉИВА 23ШЉИВА22

На којем растојању посадити шљиву?Шљива се може гајити у једној вертикалној равни и у слободном простору. Који систем гајења ће се применити зависи пре свега од планираних агро и помотехничких мера и природних услова подручја у којем се узгаја.

У Прилогу 4 приказана су растојања између садница и број садница по хектару у завис-ности од бујности подлоге и система гајења шљиве. Доминантан узгојни облик ново-подигнутих засада шљиве у Златиборском округу треба да буду комбинована пирамида (слика 25) и у извесном проценту котласта крошња (ваза, слика 26), са растојањем 5 x 4 м, што условљава више чинилаца: релативно скромни услови за наводњавање, поседовање значајних земљишних површина, устаљене навике произвођача и друго. За овај узгојни облик потребно је 500 садница по 1 ха.

Мањи број произвођача, углавном оних који располажу са повољним условима (до-бро земљиште, могућност за наводњавање и друго) треба определити за неки од интензивнијих узгојних облика, а најчешће једну од варијанти вретенастих узгојних фор-ми (слика 27), са растојањем 4 x 2,5 м, односно 1.000 садница по 1ха. Правци редова треба да буду север-југ, док код стрмијих терена правац реда треба да буде под углом од 90 степени у односу на пад терена.

Нега шљивеАгро и помотехничке мере се примењују да би шљива редовно рађала и давала квали-тетне плодове. Најважније су: резидба, ђубрење, одржавање земљишта, наводњавање и заштита од болести и штеточина.

Ђубрење шљивеЂубрењем се поправљају особине земљишта и стварају повољни услови за развој воћака. Ђубрење треба обављати органским и минералним ђубривима. Органска ђубрива (стајњак) треба користити сваке треће или четврте године. Количина од 30.000 kg по 1 ha се растура по целој површини и затим плитко закултивира. Од минералних ђубрива се користе комплексна (NPK) ђубрива за основно ђубрење и азотна за прихрањивање. Основно ђубрење се обавља после бербе, од октобра до децембра, тако што се пропи-сана количина растури око воћака и уздуж редова у младим засадима, односно по целој површини у родним шљивицима. Прихрањивање азотним ђубривима се обавља на исти начин почетком марта и евентуално половином маја.

У првој години после пријема садница (у мају) обавља се прихрањивање KAN-ом у коли-чини од 80 до 100 г по стаблу. Ђубриво се растура равномерно око шљиве на површини од око 0,8 м2 и затим затрпа прекопавањем.

У другој години се растура по 70-100 г око сваког стабла NPK ђубрива (10:12:16). Почетком марта стабла се прихрањују са 80-100 г KAN-а.

У трећој години за основно ђубрење користити 100-120 г по стаблу NPK (10:12:26) и 100 г KAN-а за прихрањивање.

У четвртој години за основно ђубрење се користи 120-150 г комплексног NPK ђубрива и 110 г KAN-а.

За стабла шљиве у роду количина ђубрива би требало да се одређује у складу са пројектованим приносима и на основу анализе садржаја азота, фосфора и калијума у ли-сту. Може се рећи, оријентационо, да шљиве у роду просечно, годишње из земљишта износе следеће количине макроелемената:

• 40-60 кг азота (N)• 20-50 кг фосфора (P

2O

5) и

• 100-150-200 кг калијума (K2O)

По правилу основно ђубрење се мора обављати сваке године и то после бербе (октобар – новембар, док је лишће још активно) да би се створила довољна резерва хране потреб-на за цветање и заметање плодова. За прихрањивање које се обавља у марту и делом у мају, користити 200-300 кг KAN-а/ха. За основно ђубрење користити 700 кг/ха NPK. Треба имати на уму да шљиве врло повољно реагују на ђубрење калијумом и азотом као и на фолијарну прихрану.

Резидба шљивеШљива рађа на једногодишњим родним гранчицама, па их због тога треба редов-но обнављати. На основу родних грачица на којима доносе род, све сорте шљиве су подељене у три групе:

• У прву групу спадају сорте које углавном доносе род на јаким, дугим мешовитим род-ним гранама. Ове гране поред цветних имају и дрвне пупољке. Из дрвних пупољака се образују кратке родне гране за наредну годину. Ту спадају све америчке и кинеске сорте шљиве (кинеска шљива, шљива кајсија, америчка баштенска, чикашка шљива, мунсонијска, пацифичка шљива...).

Веома важно да знате! Приликом постављања садница у јаму, водити рачуна да су жиле правилно распоређене на све стране. После тога, коренов систем нагрнути слојем ситне земље, благо и пажљиво нагазити и ставити око 10 кг добро згорелог стајњака. Обратити пажњу да не дође до контакта жилица са стајњаком због могућег негативног ефекта. Преко стајњака се поново ставља слој земље, добро се нагази и изравна са површином терена. Препорука је да се након тога на сваку садницу стави једна до две шаке NPK ђубрива које се прекрије танким слојем земље.

Обратите пажњу! Садња је правилно обављена ако се спојно место налази изнад површине терена, а садница се не може ишчупати благим повлачењем руком. Уколи-ко је садња обављена по сувом времену и нема наговештаја кише, потребно је сваку садницу залити са 5-10 литара воде.

Слика 25. Комбинована пирамида

Слика 26. Ваза

Слика 27. Трограни вретенасти жбун

ШЉИВА 25ШЉИВА24

• У другу групу спадају сорте које доносе род на кратким једногодишњим родним гран-чицама којe се налазе на двогодишњим (пожегача, империјал, аженка, ана шпет...) или старијим гранама (стенлеј). Овде спадају све европске сорте шљиве и наша пожегача. Сорте из ове групе касније ступају у род и склоне су нередовном рађању. Због тога је потребно чешће подмлађивање и замена родних гранчица.

Код ових сорти шљиве гране обично расту усправно и густо. Да не би дошло до одумирања гранчица унутар круне и огољавања нижих делова, резидбом круну треба стално проређивати. Уклањају се гране које загушују крошњу, као и оне које се укрштају или расту усправно. Поломљене или осушене гране се уклањају до основе.

• У трећу групу спадају сорте које доносе род на мешовитим и кратким родним гранчи-цама и на мајским букетићима (мирабела, црвена ранка и сви типови џанарике). Рано доносе род и обилно рађају (због тога што доносе род на свим родним гранчицама). Кратке родне гранчице и мајске китице живе 2-6 година, а најбољи квалитет рода дају у другој и трећој години.

Цртеж 3. Фазе у формирању побољшане (комбиноване) пирамиде

Најчешћи облик круне који се среће код нас јесте побољшана пирамидална круна (цртеж 3), којој треба дати предност у односу на остале (ваза и остале). У Прилогу 5 детаљно је објашњена техника формирања ове врсте крошње.

Одржавање земљиштаОдржавање земљишта служи за поправку особина земљишта, како би се обезбедила обилна родност и висок квалитет плодова шљиве. Под тим се подразумева одржавање земљишта у растреситом стању и без корова. Посебно је важно да се земљиште одржава у периоду до бербе. За ту сврху се користе ротофрезе и тањираче или култиватори на дубини од 4-10 цм, више пута у току пролећа и лета.

Наводњавање шљивеНаводњавање је веома корисна мера код шљиве јер утиче на нормалан раст биљке, род-ност и квалитет плодова. Годишња количина падавина у нашим срединама је углавном довољна да подмири потребе шљиве за водом, али је распоред падавина у току године неодговарајући. Стога је наводњавање неопходно. Заливање треба обавити пре него што се појави недостатак влаге у земљишту, односно пре него што лишће почне да се суши и увија. Засаде са сортама које касније рађају (чачанска родна, стенлеј, ваљевка, поже-гача) заливати од средине јула па до краја августа. Оријентационо је потребно око 500 кубика воде по хектару. Ову количину воде додати у 3-5 заливања. Препорука је да се прво заливање обави крајем јуна, а свако следеће обавити на 15 дана. У изузетно сушним годинама заливање је потребно обавити и у фази цветања.

Неопходно да знате! Да би се обезбедио квалитетан и обилан род, ове сорте треба интензивно орезивати сваке године.

Неопходно да знате! За ове сорте није неопходна интензивна резидба као за сорте прве групе. Ако се благовременом резидбом не врши обнова родних гранчица, шљива почиње да рађа сваке друге године. Приликом резидбе треба оставити довољан број једногодишњих прираста како би се на њима следеће године образовале кратке родне гранчице.

Веома важно да знате! Уколико у шљивицима дође до форимирања корова, не препоручује се њихово уништавање ручним окопавањем или кошењем. Неопходна је примена хемијских средстава (хербицида). У засадима у којима су најзаступљенији једногодишњи корови користити Goal (у засадима старим од 1-4 године 3-4 литра на 1 хектар прскане површине, а у засадима старијим од 4 године од 5-6 литара на 1 хектар). Ово третирање извршити током марта. У току вегетације користити Galop или Agram (3 литра по хектару третиране површине). У случајевима велике закоровљености применити Glifosav или Glifomark у дози од 4-6 литара по хекта-ру. Третирање извршити у време најинтензивнијег пораста корова. Приликом коришћења хербицида бити изузетно опрезан како не би дошло до њиховог кон-такта са листовима шљиве.

Веома важан савет! Резидба зависи и од намене плодова. Сорте за свежу потрошњу треба јаче орезивати и проредити плодове, како би имали боље услове исхране и били крупнији и бољег квалитета. Сорте чији су плодови намењени за индустријску производњу не морају се тако интензивно орезивати.

Неопходно да знате! С обзиром да редовно и обилно рађају потребно је повремено подмлађивање родног дрвета. Код ових сорти резидба се може изводити сваке године, сем у случају када су претходне године прородиле и стабла почињу да слабе.

Веома важан савет! Резидбу шљиве радити у пролеће када прође опасност од појаве мразева. Изданци који су избили из подлоге се уклањају до основе. Уколико је резидбом дошло до јачих рана, потребно их је дезинфиковати 5% раствором плавог камена и премазати калем-воском или битуменом.

Корисно! Савремени начин у воћарству представља затравњивање међуредног простора. Тиме се постиже одржавање оптималне влажности земљишта, боље коришћење хранива из земљишта и леп изглед воћњака.

Обратите пажњу! Вода која се користи за заливање треба да има температуру око 20 степени. Мора бити чиста и здравствено исправна. Код шљивика се могу примењивати различити системи наводњавања (браздама, вештачком кишом...) али је најисплативији и најбољи систем кап по кап.

ШЉИВА 27ШЉИВА26

Како правилно заштити шљиву?Шљива је веома осетљива на изазиваче различитих болести и штеточине, па је веома важ-но применити правилну заштиту како не би дошло до смањења приноса и лошијег квалите-та плодова. Заштита мора бити редовна и правовремена и да не загађује животну средину.

Берба шљивеБерба шљиве је веома важна операција коју је потребно обавити квалитетно и брзо. Бер-бу треба обавити у року од неколико дана. Просечно, један радник дневно може набрати око 300 килограма плодова. Берба се може обављати ручно или трешењем. Време бербе треба да одреде стручњаци на терену. Такође време и начин бербе зависи и од наме-не плодова. Ручно се беру плодови намењени употреби у свежем стању. Ручна берба је најквалитетнији и најскупљи вид бербе. Трешењем се беру плодови за прераду и сушење. Трешење се може обавити ручно или специјалним машинама тресачима.

У току бербе плодове треба одвајати по квалитету. Плодове II квалитетне категорије тре-ба користити за различите видове прераде. Обрани плодови се стављају у дрвене или пластичне гајбице. Посебну пажњу треба посветити хигијени руку и чистоћи амбалаже.

Слика 28. Пламењача шљиве

Слика 31. Шарка шљиве

Слика 33. Штете од шљивине осе

Слика 29. Рогач шљиве

Слика 32. Шљивине осе

Слика 34. Напад лисних ваши

Слика 30. Монилинија

Обратите пажњу! Препорука је да сваке године програм заштите шљиве дају стручњаци обиласком терена. Битно је напоменути да је Прилог 6 оријентациони програм заштите шљиве, а главну реч треба препустити стручњацима.

Неопходно да знате! Већина сорти шљива је веома осетљива на вирус шарке. Против вируса шарке и других вирусних болести не постоје мере које ће их у потпуности спречити. Најбитније је спречити ширење ових вируса избором здравог садног материјала и сорти које су отпорније на ове вирусе. Такође, важно је засаде постављати на већој удаљености од могућих извора заразе.

Користан савет код заштите шљиве од зечева и мишева: Често се дешава да млада стабла шљиве буду нападнута и оштећена због напада глодара, пре свега ми-шева и зечева. Најпрактичнија је заштита таласастим картоном који се поставља пред зиму и уклања рано у пролеће. Такође, одлична заштита се остварује стављањем мрежице. Против мишева се препоручују разне мишоловке које се постављају у рупе у близини стабла. Користан савет код заштите шљиве од мразева: За заштиту младих стабала шљиве од мразева препоручује се завијање стабла таласастим картоном. Тиме се прави термоизолација стабла, коју је у пролеће потребно уклонити. Један од начи-на заштите стабла јесте кречење, које, поред заштите, даје лепши изглед шљивику. Заштита од позних пролећних мразева је знатно тежа. Најчешће се примењује задимљавање. У ту сврху се користи дим гума, влажна трава, мокра струготина...

Користан савет! Убрани плодови се пре транспорта преносе до привременог смештаја. У пракси се као веома добар привремени смештај показао и хлад ораха, с тим да се гајбице морају прекрити у случају кише. Транспорт убраних плодова до хладњаче обавити пажљиво водећи рачуна о слагању гајбица на тракторе или ка-мионе. Неопходно је правилно сложити гајбице, да не упадају једна у другу и да не долази до гњечења плодова.

Неопходно да знате! Не препоручује се најпримитивнији метод бербе шљиве млаћењем моткама, јер се на тај начин оштећују плодови, пупољци, родне гранчице. Плодове не треба брати по влажном и кишовитом времену, нити рано ујутру јер су влажни од росе. Уколико су изузетно високе температуре у току дана, бербу треба прекинути од 13-15 часова.

МАЛИНА 29МАЛИНА28

МАЛИНАМалина је двогодишња биљка са вишегодишњим жбуном. Представља комерцијално најисплативију воћну врсту узгајану у Златиборском округу, који је уједно и највећи произвођач малине у Србији, са укупно 30% републичке производње. Поред тога што је Србија највећи произвођач и извозник смрзнуте малине, постоје велики потенцијали за интензивнију производњу, пре свега кроз унапређење произвођачке праксе и увођење савремених технолошких поступака и нових сорти. Циљ је продужетак сезоне бербе и пласман свеже малине.

Слика 35. Најквалитетнија малина у свету бере се у Србији

Које подручје изабрати за подизање засада малине?У нашим климатским условима малина најбоље успева на подручјима од 400 до 800 м надморске висине. Такође постоје примери успешног гајења малине и на надморским висинама испод 200 м и изнад 1100 м. Не погодују јој речне долине и увале где може доћи до измрзавања и других оштећења услед задржавања хладног ваздуха, или до гушења корена услед задржавања воде настале наглим топљењем обилних снегова.

Најбоље резултате малина показује на сунчанијим, добро проветреним подручјима са блажим нагибом терена (од 5 до 10% пада), и на североисточним и северозападним стра-нама брдско-планинских подручја.

МАЛИНА 31МАЛИНА30

Србија има потенцијале за производњу малине у периоду од 6-7 месеци, од почетка маја па до средине новембра. То се постиже уз комбинацију једнородних и двородних сор-ти (рађају у јесен исте године), различитих надморских висина и уз најсавременије тех-нолошке поступке. С обзиром на чињеницу да је забележен константан раст тражње за свежим плодовима, постоји и све веће интересовање за двородним - јесење рађајућим сортама. Као најинтересантније су се показале Полка (Polka), Полана (Polana), Химбо Топ (Himbo top), док је Херитиџ (Heritаgе), због каснијег времена бербе, мање интересантан за подручје Златиборског округа.

Слика 40. и 41. Плодови сорте Тјуламин (лево) и Полка (десно)

Припрема земљишта за садњуПрипрему земљишта за сађење малине, уколико је могуће, треба почети две године раније. Под припремом земљишта се подразумева уништавање корова, вађење пањева и жила, уклањање камења... Уништавање мање закоровљених земљишта може се одра-дити дубоком обрадом. У случајевима веће закоровљености вишегодишњим коровима обавезна је примена неселективних (тоталних) хербицида. Након 25-30 дана од примене хербицида се може приступити обради земљишта. Најкасније 20 дана од третирања се може очекивати угинуће корова, након чега се може кренути са дубоким орањем. Препо-рука је да се дубоко орање обавља месец дана пред садњу и то на дубини од 30–40 цм.

Након уређења и чишћења земљишта следи поправка производне способности земљи- шта. Ђубрење земљишта зависи од његових природних особина, што ће показати анали-за. Ђубрењем ће земљиште бити обогаћено органским материјама и довешће се у стање добре искоришћености минералних елемената.

Слика 36. и 37. Лоше (лево) и добро одабрана парцела за гајење малине (десно)

Како извршити правилан избор земљишта?Најбоља земљишта за подизање малињака су дубока, средње тешка, умерено хладна, добро пропусна, благо кисела земљишта (рH 5-6). Треба избегавати екстремно кисела, глиновита, забарена, збијена и тешка земљишта.

Напомена! Пре подизања засада малине са одабраних парцела, обавезно треба узети узорке земљишта (Прилог 1 - Како правилно узети узорак земљишта), да би се одрадиле хемијске анализе: контрола киселости (рH), садржаја фосфора, калијума, азота, калцијума и хумуса. Пошто малина има плитак коренов систем, није потребно узимати узорке са дубине веће од 30 цм.

За коју сорту малине се определити?Најзаступљенија сорта малине, како у Златиборском округу тако и у Србији, је Виламет (Willamette), док су у мањој мери, са свега 10 %, заступљене сорте Микер (Meeker), Тјуламин (Tulameen) и друге. Избор сорте зависи и од намене малине, јер је Виламет најпогоднија сорта за смрзавање, Тјуламин је погодан за гајење у заштићеном простору (пластеници-ма) и првенствено је намењен потрошњи у свежем стању. И Микер и Тјуламин сазревају око седам дана после Виламета. Имају крупне плодове, слатког и ароматичног укуса. Према досадашњим резултатима, обе сорте су показале задовољавајуће резултате код нас.

Слика 38. и 39. Плодови сорте Виламет (лево) и Микер (десно)

Неопходно да знате! Малињаке никако не треба подизати на свеже искрченим воћњацима, виноградима, шумама, посебно не на земљиштима на којима је непосредно пре тога постојао засад јагоде, кромпира, паприке, парадајза. Таква земљишта су најчешће заражена различитим проузроковачима гљивичних и бактеријских обољења.

Неопходно да знате! Предуслов за добар принос представља добро развијен, здрав садни материјал. Стога је неопходно садни материјал набавити из поузданог расадника који је контролисан од стране надлежне фитосанитарне инспекције земље порекла. Посебну пажњу треба обратити на сертификате у којима треба да буде наведено на које су болести и штеточине вршене контроле приликом производње садница.

Обратите пажњу! Најлошија комбинација у засадима малине је NPK ђубриво од-носа 15:15:15. Пошто малина воли калијум, препоручују се минерална ђубрива са већим садржајем калијума.

МАЛИНА 33МАЛИНА32

Слика 42. и 43. Потапање садница пред садњу (лево) и правилно постављање садница у реду (десно)

За који начин гајења се определити?Које растојање између редова и у реду одабрати зависи од система гајења, бујности сор- те, начина одржавања земљишта у међуредом простору и расположиве механизације. Потребно је обезбедити довољно простора између редова за неометано кошење, прскање и бербу.

Начини садње код најчешћих система гајења:• Систем пантљике: растојање између редова се креће 2,5-3 м , а у реду 0,30-0,50 м.• Систем живе ограде-шпалира: размак сађења је 2-2,8 м између редова и 0,25-0,5 м у реду

Како неговати малину после сађења?Негом и заштитом у првој години потребно је засад припремити да већ у наредној го-дини донесе најмање 70% од рода у годинама пуне родности. У том циљу у току прве вегетације предузимају се следеће мере:

• одржавање земљишта у растреситом стању и стању оптималне влажности,• прихрањивање засада азотним минералним ђубривима и • заштита засада од болести, штеточина и корова.

У пракси је најбоље резултате показало комбиновано уношење у земљиште органских и минералних ђубрива, у количинама које су у зависности од производне способности земљишта и планиране висине приноса.

Од органских ђубрива у ову сврху се употребљавају:

• добро згорео стајњак (говеђи и овчији) у количини од 20-30 т/ха, уколико се ђубрење врши у тракама ширине 1 м, односно 40-60 т/ха уколико се растура по целој површини;

• глистењак; • зеленишно ђубриво и компост.

Упоредо са стајњаком и другим органским ђубривима у земљиште се уносе и NPK мине-рална ђубрива са повећаним садржајем калијума (NPK 8:12:26 + 3% MgO, 8:16:24, 8:15:20 и слична) у количини 200-300 кг/ха. Уколико не може да се обезбеди стајњак потребно је повећати количину NPK ђубрива на 400-600 кг/ха, што зависи од производне способ-ности земљишта.

Ђубрива се растурају у траке (ширине 1 м), и то 2/3 пре дубоког орања а једна трећина пред површинску припрему земљишта.

Без доброг стајњака нема рекордних приноса у производњи малине.Ако су земљишта јако кисела (pH 4,0-5,0) потребно је извршити калцификацију, са циљем да се смањи киселост и побољша структура. Код благо киселих земљишта (pH 5,0-6,0) ову меру не треба вршити, већ у току неколико година уносити у земљиште фи-зиолошки алкална ђубрива. За калцификацију се најчешће користе млевени кречњак на лакшим, а живи (негашени) креч на тешким земљиштима у количинама које за-висе од величине киселости. Оријентације ради, да би се pH вредност повећала за 0,7, потребно је унети 4,0 т млевеног кречњака у облику CaCO

3 на лакшим, или око

2,16 т креча (негашеног) на тежим земљиштима. Планиране количине материјала за калцификацију уносе се у земљиште у два до три наврата, и то пре дубоког орања 2/3 предвиђене количине, а 1/3 непосредно пред плитко орање. Неопходно је да се при уношењу средстава за калцификацију уносе и одговарајуће количине орган-ских ђубрива (стајњак, глистењак, зеленишно ђубрење) како би микробиолошком активношћу карбонати могли бити разложени деловањем угљене киселине (H+ + HCO

3-).

Непосредно пред садњу обавља се плитко орање тањирањем или фрезирањем.

Како обавити садњу?Малина се може садити у току јесени и пролећа, али је јесења садња боља и прихватљивија. Јесењом садњом малина се адаптира на услове средине током зиме и у вегетацију улази сасвим спремна. У случају пролећне садње, поступак је потребно обавити најкасније до краја марта.

Садња малине треба да се обави у беспрекорно припремљену парцелу. Пре сађења на изданцима се одстрањују све оштећене и поломљене жиле, а коренов систем се потапа у кашасту масу направљену искључиво од свеже говеђе балеге, иловаче и воде (2кг илова-че, 1кг балеге и 1кг воде). Ова мера је нарочито потребна за пролећну садњу (слика 40).

Садња малине се обавља ручно. При садњи жилице се правилно распоређују дуж реда, пажљиво се затрпају ситном земљом, која се лагано утаба и према потреби залије са 2-3 литра воде. Земљиште око засађене саднице се не сме превише утабати, да се не би ство-рила покорица која отежава избијање изданака на површину. Након завршене садње око сваке саднице треба растурити око 20-30 грама минералног ђубрива. Посађене изданке прекратити највише на 20-25 цм на око 2-3 пупољка. То прекраћивање обавити у пролеће пре кретања вегетације без обзира када је садња обављена.

Веома важан савет! При садњи треба обратити пажњу да минерална ђубрива не дођу у контакт са кореном младе биљке јер у супротном може доћи до сушења жи-лица и пропадања садница.

Неопходно да знате! Код малине се као најпогоднији показао систем шпалира, који се састоји од стубова и жице. Стубови могу бити од армираног бетона, дрвета или гвожђа и постављају се на растојању од 8-10 м (дрвени на 6 м). Стубови се постављају у земљу и то дрвени на дубину од 50 цм, а бетонски на 70 цм. Висина стубова из-над земље креће се од 1,8–2,0 м. На стубовима се најчешће постављају два реда по-цинковане жице. Прва на 80-90 цм изнад земље, а друга на 150-160 цм изнад земље. Постављање стубова и жица треба урадити у првој години након сађења малине.

Обратите пажњу! За сорту Виламет највише се примењује растојање 2,5 м х 0,25 м, што по 1 хектару износи 16000 садница. За сорте Микер и Тјуламин препоручује се растојање 3,0 х 0,25 м, што износи 13300 садница по 1 хектару.

МАЛИНА 35МАЛИНА34

глистењак. Ова ђубрива се растурају у траке (0,5 м са једне и 0,5 м са друге стране реда шпалира) у рано пролеће, одмах након везивања изданака.

Прихрањивање азотним ђубривима је неопходна мера и ради се у два до три наврата у пролеће, од кретања вегетације до краја маја. За ту сврху у нашима крајевима због кисе-лости земљишта најбоље је користити KAN у количини од 400–450 кг.

Напомена: Растурање ђубрива не врши се на целој површини малињака, већ дуж ре-дова малине, након чега је обавезна обрада земљишта (окопавање или дубока обрада).

У случају појаве оштећења на надземним деловима биљке треба вршити прскање пре-ко листа (фолијарна прихрана). Поред најважнијих елемената, ова врста ђубрива садржи и биљне хормоне за убрзавање раста. Прихрана преко листа се ради истовремено са прскањем против болести и штеточина.

Како заштити малину од болести штеточина?Малину напада велики број паразита и штеточина, што може довести до пропадања заса-да уколико се нередовно и неправилно примењују мере заштите. Заштиту малине треба извести тако да она одговара захтевима купаца, да се добијају здрави плодови и да се не уништава животна средина.

Обрада земљишта у малињакуОбрада земљишта у малињаку се ради да би земљиште имало довољно влаге, ваздуха, да би се уништили корови, да не би дошло до формирања покорице и да би се извршило ђубрење у зони кореновог система. Обраду земљишта у малињаку треба урадити након ђубрења, јер ће тако хранљиве материје доспети брже у зону кореновог система. У на-шим условима препоручује се да се малињак обради око пет пута (може и више у завис-ности од закоровљености земљишта).

Нешто дубља обрада се обавља у рано пролеће (март) и у јесен (најраније крај октобра) на дубини од 7-10 цм.

Остале обраде се изводе плитко до 5 цм дубине и то:

• средином априла, • почетком маја (пре почетка цветања), • почетком јуна (пре почетка бербе) и • у другој половини јула или почетком августа (после завршетка бербе).

Између редова обрада се обавља тањирачама или ротофрезама, а у реду ручно, плевљењем и окопавањем.

Слика 44. Одржавање земљишта у младом засаду малине

Ђубрење малинеУ производњи малине ђубрење представља веома важну меру, без које се не могу оства-рити квалитетни и високи приноси. Малину је потребно ђубрити органским и минерал-ним ђубривима, а обавезна је прихрана и азотним ђубривима.

Од органских ђубрива најбољи је добро згорео стајњак (говеђи и овчији) у количинама 10-15 т/ха, ако се ђубри сваке, односно 20-30 т/ха, ако се ђубри сваке друге године и

Веома важно да знате! Посебно треба нагласити да, од кретања вегетације па до бербе, земљиште у малињаку треба одржавати без корова, јер од тога највише зависи квалитет и висина приноса. Корове у првој години уништавати механичким путем.

Неопходно да знате! Ђубрење малине азотним ђубрива је потребно изводити веома опрезно јер уношењем већих количина азотних ђубрива од препоручених наносе се велике штете малини у виду труљења плода, ломљења изданака, чешће појаве болести и штеточина...

Важно: Ако се фолијарно прихрањивање врши истовремено са прскањем, раствор се припрема по следећем редоследу: вода + фолијарно ђубриво + инсектицид + фунгицид = раствор за третирање.

Обратите пажњу! За малињаке старије од 2 године за сузбијање корова може се применити неки од предложених хербицида (Прилог 7).

Обратите пажњу! Ако се не користи стајњак, онда се додаје од 900–1000 кг/хектару NPK ђубрива састава 8:12:26 + 3% Mg, 8:16:24, 8:15:20 и друга.

Обратите пажњу! Препорука је да сваке године програм заштите дају стручњаци обиласком терена. У Прилогу 7 приказан је оријентациони програм заштите малине.

Слика. 45. и 46. Увенуће пупољака – (дидимела) са карактери-стичним симптомима на листу и изданку

Слика 47. Сушење изданака изазвано Leptosphaeri-ом

и малинином мувом

МАЛИНА 37МАЛИНА36

Слика 50. и 51. Правилно (лево) и неправилно (десно) одабирање и везивање изданака у пролеће

Код двородних (јесење рађајућих) сорти нема потребе за постављањем наслона, а након бербе врши се кошење целокупног надземног дела биљке.

Користан савет код везивања изданака: Везивање изданака вршити помоћу дебљег или ПВЦ канапа, тако да се један крај канапа везује за стуб на почетку реда, а затим се клупко протура у омчу око жице и око изданака, затеже се дуж жице и везује следећи изданак. Везивање не треба прекидати до краја реда, већ се крај ка-напа везује за крајњи стуб у реду. Након бербе, упоредо са орезивањем изданка који су донели род до земље, канап одвезати са стуба на крају реда и обрнутим редоследом кренути у одмотавање. На овај начин се исти канап може користити више пута за ову намену.

Берба малинеВреме бербе малине се утврђује на основу зрелости и особина плода, али и од намене плодова. Најсигурнији показатељ да је плод малине сазрео за бербу јесте његово лако одвајање од цветне ложе и да се при том не гњечи. Плодови се беру без цветне ложе и петељке. Малину треба брати сваки други дан у току сезоне, а ако је време врло суво и топло онда се препоручује свакодневна берба. Плодови се пажљиво беру како би се избегло оштећење а затим се лагано спуштају у амбалажу. Берба се изводи са три прста (кажипрст, палац и средњи прст) са дланом окренутим на горе.

Најбоље време за бербу малине у току дана је рано изјутра и касно поподне. Сезона бербе у нашим условима траје од средине јуна до средине јула, што би се знатно про-дужило увођењем двородних сорти. Оријентационо је за 1 хектар површине потребно ангажовати од 13 до 15 радника.

Наводњавање малинеКако се малина код нас углавном гаји у брдско-планинским подручјима где има доста пада-вина, а и температуре нису високе, до цветања нема посебних потреба за наводњавањем. Наводњавање се врши од почетка до краја бербе у 3–4 наврата.

Резидба и везивање малинеУ пролеће пре кретања вегетације, без обзира када је садња малине обављена, посађене изданке прекратити највише на 20-25 цм (на око 2-3 пупољка). Након тога изданак малине треба оставити да се несметано развија. У марту друге године, када прође опасност од мразева врши се орезивање. Уклањају се сви слаби изданци, тако да у жбуну остане 5-7 најснажнијих, добро распоређених изданака. Изданци који су остављени за род скраћују се на висину од 120-170 цм (око два пупољка изнад жице), толико да би могли да остану усправно под теретом рода.

Изданке са превременим бочним гранчицама треба уклонити, а за везивање изабрати изданке без бочних гранчица, уједначене дебљине и без присутних знакова обољења. Приликом везивања изданака водити рачуна да они имају вертикалан положај и да не долази до њиховог укрштања.

После бербе, у другој половини јула, двогодишњи изданци (они који су донели род) се орежу до земље, да би се обезбедило довољно простора за пораст нових изданака и да би се смањила појава болести и штеточина у малињаку.

Веома важно да знате! Неутрошену чорбу не остављати за следећи дан већ је просути, а прскалицу после сваког коришћења добро опрати.

Важно да знате! Оријентационо време првог заливања јесте почетком бербе, друго средином бербе, треће пред крај бербе и четврто крајем јула, почетком августа. Прва три заливања су намењена порасту плода и повећању приноса, а последње је намењено порасту изданака за наредну годину. Наравно да од конкретних услова у току године зависи број и време заливања и количина воде. Оријентационо, за једно заливање се користи око 30 литара воде по метру квадратном површине, а залива се само дуж реда са малинама. Најквалитетније заливање остварује се системом кап по кап.

Слика 48. Малинина буба Слика 49. Малинин цветојед

Обратите пажњу! У највећем делу Србије се примењује тзв. „ариљски метод” гајења малине. Основу овог метода чини уклањање првих серија младих изданака од по-четка вегетације па до јуна месеца. Уклањање изданака се врши ручно, закидањем до саме земље. Пошто у пролеће изданци интензивно ничу, закидање треба обавити у 4-5 наврата. Ако се изданци пусте да израсту изнад 15 цм, одрвенеће и биће тешко њихово успешно уклањање.

Неопходно да знате! Посебну пажњу треба посветити хигијени руку и чистоћи амбалаже јер се плодови малине пре употребе не перу. Уколико се ради о мали-ни намењеној свежој потрошњи, онда се за брање користе медицинске рукавице и једним додиром се врши брање плода и ређање у амбалажу.

ПРИЛОГ 39МАЛИНА38

Слика 52. и 53. Затрављивање међуредног простора (лево) и берба и класирање малине у пољу за свежу потрошњу (десно)

Обратите пажњу! Убрани плодови се пре транспорта преносе до привременог смештаја. За ту сврху могу да се изграде надстрешнице како би се плодови заштити-ли од прекомерног загревања или кише. У пракси се као веома добар привремени смештај показао и хлад ораха или другог високог растиња, с тим да се гајбице морају прекрити у случају кише.

ПРИЛОГ 1 Како правилно узети узорак земљишта?

Шта се добија анализом земљишта?Анализом земљишта пољопривредни произвођачи добијају препоруку о правилној ис-храни воћних засада. Препорука се односи на врсту и количину ђубрива, као и на време његове примене. Ова мера доводи до рационалније употребе ђубрива у односу на, код нас најзаступљеније, шаблонско ђубрење без претходних анализа земљишта.

Анализа земљишта се вишеструко исплати јер се правилном применом ђубрива могу постићи уштеде у новцу, повећање приноса и већа зарада.

Зашто је важно правилно узети узорак земљишта?Од правилног узимања узорака земљишта зависе и резултати анализе, према томе и ис-правност мера које се предлажу.

Шта је просечан узорак земљишта?Просечан узорак се састоји од 20-25 појединачних узорака земљишта (за 1 хектар повр-шине парцеле) који се мешају и прави се просечан узорак.

Напомена: Што је већи број појединачних узорака – просечан узорак боље представља парцелу!

Уколико је површина парцеле већа од 1 ха, парцела се дели на више делова са којих се узима просечан узорак земљишта.

Када узети узорак?Време узорковања земљишта је након скидања усева (лето – уколико је озими предусев или јесен – после јарих усева).

Време узорковања за воћњак и виноград је након или пре почетка вегетације, најпожељније пре основне обраде земљишта.

Како се кретати по парцели приликом узимања узорака?Кретање по парцели може да буде по шаховском распореду или по дијагонали.

Шема 1. Кретање по шаховском распореду Шема 2. Кретање по дијагонали

ПРИЛОГ 41ПРИЛОГ40

1. Име и презиме

2. Адреса (улица и број, место, поштански број) и телефон корисника

3. Катастарска општина

4. Катастарски број

5. Величина парцеле

6. Дубина са које је узет узорак

7. Планиране биљне врсте за гајење у наредне четири године

8. Код воћарско-виноградарске производње нагласити да ли је воћњак/виноград подигнут или не

Где доставити узорак земљишта?Пољопривредна стручна служба „Ужице” д.о.о.

Адреса: Димитрија Туцовића 125, 31000 Ужице

Телефон: 031/513-491

Фаx: 031/513-754

E-mail: pssuzice@sbb.rs

ПРИЛОГ 2 Оријентациони размак садње јабуке

Највећи утицај на размак садње имају облик круне, бујност сорте и подлоге. У табели ис-под приказан је оријентациони размак између садница и потребан број садница јабуке по хектару.

Како узети узорак?Потребан прибор: ашов и 1 кофа (за воћњак и виноград 2 обележене кофе), ПВЦ кеса, оловка и папир.

Појединачни узорци се узимају ашовом на дубини од 0-30 цм на парцелама које су у ратарској и повртарској производњи. На парцелама које су у воћарској и виноградарској производњи узимају се по два узорка: први на дубини од 0-30 и други на дубини од 30-60 цм. Треба водити рачуна да се узорци са прве дубине стављају у једну кофу, а са дубине од 30-60 цм у другу.

Слика 54. Правилан поступак узимања узорка земљишта за анализу

Након узимања последњег појединачног узорка, земља у кофи се добро измеша, уситне се веће грудве и одстрани се камење и биљни делови.

Након поновног мешања земље у кофи, узме се око 0,5-1 кг земље и стави у полиетилен-ску врећицу, а вишак земље се баци.

Потребни подаци о узоркуЗатворену полиетиленску врећицу ставити у већу кесу у коју је убачен папир са следећим подацима:

Неопходно да знате! Код јабуке и шљиве препоручује се узимање узорака са две дубине: први од 0-30 цм и други од 30-60 цм. Код малине, која има доста плитак ко-ренов систем, потребно је узимати узорке са дубине од 0-30 цм.

Облик круне ПодлогаРазмакизмеђу

редова (м)

Размаку реду

(м)

Висинастабла

(м)

Број садница

по хектару

Пирамида

Ваза

Коса палмета

Вретенасти жбун

Вретенасти жбун

Вретенасти жбун

Витко вретено

Пилар

сејанац

сејанац

сејанац

MМ 106

M26

M9

M9

M9

8

6

5

4

4

4

3.8

3.5

6

5

4

2.5

1.8

1.5

1.5

1.2

5-8

4-6

3-4

3-3.5

2.8-3.2

2.8

2.5

2.5

208

333

500

1000

1388

1666

1754

2380

ПРИЛОГ 43ПРИЛОГ42

Напомена: • Забрањена је употреба инсектицида у фази цветања.• Обавезно примењивати препарате у складу са упутством.

Сузбијање корова:• Galop: 2-3 литра по хектару, корови пораста 15-20 цм (усколисни и широколисни)• Glifol: 4-5 литара по хектару, корови пораста 15-20 цм (усколисни и широколисни)• Starane 250 или Bonaca: 1 литар по хектару (понопац и дивља купина)

ПРИЛОГ 3 Предлог програма прскања јабуке Фаза развоја ЗаштитаБолести и штеточине

Чађава краставост плода, пепелница

јабукин смотавацминери, ваши

Чађава краставост плода, пепелница

ваши

Чађава краставост плода, пепелница

јабукин смотавацминери

Складишне болести јабукин смотавац,

минери

Складишне болестичађава пегавост и краставост плдовајабукин смотавац,

минери, ваши

Чађава краставост плода, пепелница

јабукин смотавацминери, ваши

Треће после прецветавања

Четвртво после прецветавања

Пето после прецветавања

Седмо после прецветавања

Шесто после прецветавања

Друго после прецветавања

Dakoflo 720 (0,2%)+

Akord WG (0,03%)+

Radar 300 EC (0,25%)

Metod 480 SC (0,3%)+

Sekvenca (0,02%)+

Tonus (0,025%)

Dakoflo 720 (0,2%)+

Akord WG (0,03%)+

Konzul (0,15%)

Galofungin 500SC (0,06-0,1%)+

Rebus (0,1%)

Galofungin 500SC (0,06-0,1%)+

Metod 480 SC (0,3%)+

Rebus (0,1%)+

Warant (0,014%)

Metod 480 SC (0,3%)+

Sekvenca (0,02%)+

Konzul (0,15%)+

Harpun (0,1%)или

Rebus (0,1%)

Фаза развоја ЗаштитаБолести и штеточине

Бактериозна пламењача, чађава пегавост и

краставост плодова, штитасте ваши,

јаја лисних вашију и гриња

Чађава пегавост и краставост плодова

цветојед

Чађава пегавост и краставост плодова

пепелница

Чађава пегавост и краставост плодова,

пепелницаваши, смотавци,

покожице плодова

Црвена воћна гриња, обичан паучинар

Чађава краставост плода, пепелница

Чађава краставост плодапепелница

Чађава краставост плодапепелница,

јабукин смотавац

Чађава краставост плодапепелница, ваши, минери

Бубрење пупољака

Мишје уши

Зелени букетићи

Розе пупољак

Између ових фаза

Почетак цветања

Цветање

Прво после прецветавања

Прецветавање

Бакарни оксихлорид 50 (0,5%) или Cuprozin 35 WP

(0,35%) + Galmin (2%) или Плаво уље (2-3%)

Mankogal 80 (0,3%)+

Fobos EC (0,05%)

Pehar (0,1%)+

Mankogal 80 (0,3%)+

Препарат на бази сумпора

Pehar (0,1%)+

Mankogal 80 (0,3%)+

Препарат на бази сумпора+

Fenitrotion 50 EC (0,1-0,15%)

Abastate (0,1%)+

Nu film (0,15%)

Akord WG (0,03%)+

Metod 480 SC (0,3%)

Pehar (0,1%)+

Mankogal 80 (0,3%)

Akord plus (0,2-0,3%)+

Harpun (0,1%)

Metod 480 SC (0,3%)+

Sekvenca (0,02%)+

Tonus (0,25%)

ПРИЛОГ 45ПРИЛОГ44

ПРИЛОГ 6 Предлог програма прскања шљиве

Фаза развоја Заштита НапоменаБолести и штеточине

Штитасте и лисневаши, мразовци,шљивин мољац,

савијачи пупољака, смотавац, губар, кукавичја суза,

гриње, монилија, рогач

Шљивине осе, листоједи, смотавци

пупољака, лисне и штитасте ваши, шљивин мољац,

рогач шљиве, пламењача,

шупљикавост листа, монилија

Монилија цвета

Бубрење-пуцање пупољака

Прецветавање (преко 80%

опалих круничних листића)

Почетак цветања

Бакарни оксихлорид (0,5%)или

Cuprozin 35 WP (0,35%)или

Funguran (0,40%)или

Cuprablau Z ultra (0,30%)

+Cuproхat (0,35%)

+Galmin (2%)

+Црвено или плаво

уље (2-3%)

Antaсol 70 WР (0,2%)+

Nurell-D или Konzul (0,1%) или

Mankogal 80 (0,25%)+

Dimetogal (0,15%)

Kubik (0,2%)или

Kubik plus (0,2%)или

Sumileх (0,15%)или

Signum WG(0,075%)

Црвено уље и плаво уље

се примењују самостално

Примењује се у потпуном

прецветавању. Веома важно третирање

По потреби поновити

прскање током цветања, након

7 дана

Лисне и штитасте ваши, листоједи,

шљивин смотавац, гриње,

шупљикавост листа, рогач шљиве

Плодови у порасту (12-

15 дана после претходног)

Captan WР 50 или

Metod (0,3%)+

Talstar ECили

Fobos EC (0,06%)

Инсектицид Fobos или Talstar имају споредно деловање и на

гриње

ПРИЛОГ 4 Растојања између садница и број садница по хектару у зависности од бујности подлоге и система гајења шљиве

ПРИЛОГ 5 Формирање побољшане пирамидалне круне

Побољшана пирамидална круна је такав облик крошње код које се на централној вођици нала-зи 4-6 основних грана, распоређених на растојању од 30-40 цм. Сматра се најбољим обликом круне за полуинтензивне узгојне облике код јабуке и једним од најбољих облика за шљиву.

Овај облик круне формира се тако што се у рано пролеће, пре кретања вегетације, садни-це скрате на 60-70 цм изнад земље. У току вегетације из остављених пупољака ће кренути младари које треба оставити да слободно расту до краја јуна. Тада изабрати пет младара који ће служити за формирање рамених грана, а остале младаре савити али не и орезати. Вршни младар ће служити као вођица.

Следеће године у пролеће пре кретања вегетације вођицу скратити на 1-1,30 м изнад последње гране. Ако је мање бујна онда вођицу треба скратити јаче. Такође не треба ди-рати гранчице које су остављене претходне године. Оне које нису савијене или повијамо или усправљамо, у зависности од бујности. Не дирати ни оне које су савијене у првој го-дини. На вођици ће у другој години избити нови младари. Изабрати 1-2 које ће служити за нове гране и треба их оставити да слободно расту. Остале савијамо. У међупростору доњих скелетних грана у току друге године ће се формирати младари. Њих не треба дира-ти до јуна, а тада одабрати најбоље младаре који ће служити за формирање нових грана другог реда.

Рано у пролеће треће године врши се скраћивање вођице на 1м изнад првих следећих грана које се налазе испод. Бујније бочне гране се усмеравају тако да са вођицом граде угао од 45-50 степени. Остале бочне гране, мање бујне, се усправљају да би ојачале.

Нове рамене гране које се остављају на вођици изнад основних рамених грана првог спрата, треба да расту тако да не долази до засењивања и укрштања. Обично се остављају три до четири такве гране. Бочне гране трба да се развијају бочно, у поље и то тако да прва бочна грана буде на 20-30 см од основне рамене гране. Осталне бочне гране траба да буду на растојању од 40-60 цм.

У петој години се уклања вођица и преводи на слабије развијену бочну грану. Тиме се по-стиже отварање и осветљење круне. На крају формирања побољшана пирамидална круна треба да има 5-7 грана првог реда, а бочне гране треба да буду под углом од 45 степени.

Облик круне Растојање Број садница по хектару

Пирамида

Ваза

Вретенасти жбун

5x5

5x4

4x2.5

400

500

1000

ПРИЛОГ 47ПРИЛОГ46

Напомена:

• Забрањена је употреба инсектицида у фази цветања.

• Обавезно примењивати препарате у складу са упутством.

Напомена:• У периоду цветања је забрањена употреба инсектицида.• Третирање против монилиније се обавља у зависности од временских услова са

једним до два прскања.• Уз свако прскање када постоји формирана лисна маса може се применити и

фолијарно ђубрење.• За сузбијање корова могу се користити:

Galop или Agram, у дози од 3 литра по хектару када су корови раста 15-20 цм Glifosav или Glifomark, у дози од 4-6 литара по хектару када су корови раста 15-20 цм

ПРИЛОГ 7 Предлог програма заштите малине

Фаза развоја Заштита НапоменаБолести и штеточине

Трулеж плода,шљивинсмотавац

Монилија, шупљикавост

листа

Плод мења боју

Време опадања листа

Signum WG(0,075%)+

Karate zeon (0,02%)или

Swich 62,5 WР (0,075%)+

Cipkord (0,05%)

Cuprozin 35 WP (0,35%)или

Cuproхаt DF (0,50%)или

Cuprablau Z (0,30%)или

Funguran (0,40%)

Примењује се најкасније 15

дана пре бербе

Важно за дезинфекцију

шљиве

Фаза развоја Заштита НапоменаБолести и штеточине

Презимљујуће форме лисних вашију, гриње,

болести изданака

Сузбијање корова Једногодишњи и

вишегодишњиусколисни

„Хемијско кошење“

Након везивања изданака

Током вегетације

Бакарни оксид 50 (0,50%)

илиCuprablau Z (0,35%)

+ Galmin (1,0-2,0%)

Galop или Agram (2,5 до 5 л/ха)

Starane 250 (1 л/ха)За травне короvе:Focus ultra (1-3 л/ха)

Fusilade forte (1,3 л/ха)

Изводи се на температури

изнад 7 степени. Окупати изданке

Третирати изникле корове висине 15-20 цм.

Пре примене Старанеа 250

уклонити младе изданке малине.

Фаза развоја Заштита НапоменаБолести и штеточине

Трулеж цветова и плодова и болест

изданака

Сушење изданака, гриње, малинина

мушица

Болести изданака,лисне ваши,

малинин цветојед, мушица

У току цветања и формирања

плодова

Листање до појаве цветних

пупољака

Пред цветање

Quadris (0,075%)+ Pyrus 400SC (0,25%)

или Teldor 500SC (0,15%)или Switch 62,5

WG (0,08%)

Captan WP (0,25%) +Envidor (0,06%)+Afinex

(0,025%) или Acord (0,075%)+Demitan 200 SC (0,06%) +Dimetogal

(0,15%)

Signum (0,15%)+

Nurelle-D (0,10%)

У случају велике количине падавина поновити

третирање са средствима

против трулежи у складу са каренцом

(Teldor 500SC, Switch 62,5 WG)

Третирање у овом периоду је

обавезно

Дидимела,сушење изданака,

мува галица,малинина мушица,

гриње

Љубичаста пегавост,сушење изданака,

штетни инсекти

Одмах по завршеној берби

Током септембра месеца

Acord (0,075%) + Abastate (0,1%) + Nu film 17 (0,1%)+ Fobos

(0,06%) или

Quadris (0,075%)+ Sanmite 20 WP (0,06%) + Karate zeon (0,02%)

Funguran (0,40%) или Cuprablau Z

(0,50 %) + Cipkord EC (0,05%)

За сузбијање гриња у овом

периоду се препоручује још

и Demitan или Envidor.

Посебно важно третирање

ПРИЛОГ 49ПРИЛОГ48

бе. Ова мера се најчешће комбинује са употребом хербицида у реду. Покошену траву не треба износити из воћњака. Треба напоменути да покошену траву не треба стављати уз стабла дрвенастих врста воћа због појаве трулежница и могућег штетног деловања гло-дара који се насељавају испод.

ТАРУПИРАЊЕКао и претходни начин и тарупирање подразумева ситњење и остављање биљних оста-така у међуреду засада. Ова радња се изводи тарупима, који имају све већу примену у ин-тензивном воћарству. Њихова примена је у ситњењу, како травног покривача тако и оста-така од резидбе. Изводи се у више наврата током године. Повољно утиче на задржавање влаге у земљишту, стварање хумусног слоја и кретање механизације по воћњаку.

ЗАТРАВЉИВАЊЕЗатрављивање се примењује у високоинтензивним воћњацима, где су све мере при заснивању воћњака испуњене. Врши се са посебним врстама нискорастућих трава повећаног склопа (енглески љуљ). Овај начин се комбинује са применом хербицида у реду, као и са кошењем и тарупирањем у међуреду. Затрављивањем се постиже добро чување влаге у земљишту и лакше кретање механизације по воћњаку.

ЗАСТИРАЊЕ - МУЛЧИРАЊЕМулчирање или застирање подразумева примену различитих материјала - пвц фолија, сламе, пиљевине и друго. Овај начин је значајан код засада јагода, рибизле, боровнице. Сламом се могу застирати јагоде, рибизле, док пиљевина има најчешћу примену код бо-ровнице, и у ту сврху се препоручује пиљевина од четинара. Застирање је добар начин одржавања земљишта у засадима, али пошто искључује обраду земљишта може се при-менити код култура кратког века.

ПРИМЕНА ХЕРБИЦИДАУпотреба хербицида представља неопходну меру у савременом воћарству, с тим да ова мера има позитивне резултате једино ако се примењује зналачки, правовремено и у одговарајућој мери. Најбоља је употреба хербицида у комбинацији са горе помену-тим начинима одржавања земљишта. Њихова примена може бити по целој површини земљишта или у тракама. Такође, могу се примењивати појединачно или у комбинацији, у зависности од гајене културе и врсте корова. При примени хербицида се мора води-ти рачуна о утицају хербицида на гајену воћку, посебно у случају њихове вишегодишње примене. Хербициди имају велики значај у пољопривредној производњи и морају се ко-ристити по строгим упутствима пољопривредних служби.

Правилним одржавањем земљишта у воћњаку, односно комбинацијом горе наведених начина, створиће се услови за најповољнији развој гајених воћних врста и постизање врхунских резултата.

ПРИЛОГ 8 Начини одржавања земљишта у воћњаку

У зависности о којој воћној врсти се ради и начини одржавања површине у воћњаку су различити. Такође, расположива механизација, тип воћњака и низ других услова, опредељују начин одржавања земљишта у воћњаку.

ЈАЛОВИ УГАРЈалови угар подразумева орање воћњака плугом у јесен са циљем побољшања водно-ваздушних особина земљишта. Раније, када су доминирали засади на бујним подлогама са већим растојањем између воћака, јалови угар се далеко више користио и то углавном код јабуке, крушке и шљиве. Данас, у интензивном воћарству, се врло ретко примењује.

ПОДРИВАЊЕПоследњих година подривање бележи све већу примену, како у екстензивним, тако и у врло интензивним засадима. Овај начин се изводи специјалним подривачима и трактори-ма велике вучне снаге. Подривање се примењује на површинама које су биле заледињене или затрављене, па је неопходно извршити побољшање водно-ваздушног режима у зони кореновог система, одводњавање, мелиоративно ђубрење, калцификацију и друго. Дуби-на на којој се подривање изводи креће се и до 50 цм, чизел подривачима.

Подривање се врши и са опружним подривачима где се постижу врло добри резулта-ти. Изводи се тракторима мање снаге; површина остаје равнија; дубина подривања је до 25цм. Подривање је добар начин за депоновање ђубрива и влаге што ближе зони коре-новог система. Овај начин треба комбиновати са дрљањем ради спречавања губитка влаге. Пожељно га је радити сваке или сваке друге године.

ФРЕЗИРАЊЕФрезирање се примењује у густој садњи јабучастог воћа, шљивицима, засадима под ма-лином, рибизлом и друго. Изводи се тракторским и култиваторским фрезама. Добар је на-чин за уништавање корова у међуреду воћњака, разбијање покорице и затварање капи-ларних отвора у површинском слоју земљишта. Недостатак оваквог начина одржавања земљишта се огледа у нарушавању његове структуре, пошто од мрвичасте прави праш-касту структуру. Поред тога, честом употребом фрезера у сушном периоду, долази до повећаног губитка влаге. Нешто већа дубина фрезирања код малине може довести до подсецања и оштећења корена. Зато је ову радњу у малињацима пожељно обављати кул-тиваторима и на довољном одстојању од редног простора.

ТАЊИРАЊЕТањирање је сличан начин одржавања земљишта као и фрезирање. Повољно ути-че на структуру земљишта и боље чува влагу у земљишту. Након тањирања површина земљишта остаје мање равна, па је потребно радити више прохода.

КОШЕЊЕКошење представља добар начин одржавања земљишта у воћњаку, уколико се обавља организовано и смишљено у комбинацији са мулчирањем и затрављивањем. Примењује се само у међуреду и то углавном код старијих јабучастих и коштичавих воћних врста. Никако се не сме дозволити да трава прерасте и да се косидба обавља из преке потре-

ЈАБУКА 51ЈАБУКА50

Аутор: Тодора СимовићСарадник: Андрија РадуловићРецезент: мр Александар ЛепосавићИздавач: Пољопривредна стручна служба Ужице, Димитрија Туцовића 125, 31000 Ужице, Република СрбијаТелефон: +381 31 513 491Факс: +381 31 513 754pssuzice@sbb.rsЗа издавача: Јован МиросављевићДизајн и припрема: Агенција Пулсар, УжицеШтамапа: Графичар, УжицеТираж: 5500

ЈАБУКА52

Ова публикација је урађена уз подршку Програма развоја приватног сектора у југозападној Србији, који финансира Влада Швајцарске преко Швајцарске агенције за развој и сарадњу-СДЦ, а спроводи Регионална развојна агенција Златибор.Ставови и мишљења изнети у овој Публикацији не рефлектују ставове Швајцарске агенције за развој и сарадњу.