Protiv pripitomljavanja

Jacques Camatte

1973.

Sadraj

Protiv pripitomljavanja 31. Pripitomljavanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32. Mitologija proletarijata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63. Pobuna gimnazijalaca, Pariz, 1973. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84. Despotizam kapitala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105. Pitanje nasilja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126. Teren borbe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137. Globalna perspektiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178. Revolucija i budunost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

Potencijalna smrt kapitala 21

Moramo napustiti ovaj svet 23

2

Protiv pripitomljavanja1. PripitomljavanjeVreme u kojem ivimo bez sumnje predstavlja najkritiniji period kroz koji je kapitalistiko drutvo

ikada prolazilo. Svi klasini simptomi krize postali su deo permanentnog stanja stvari, iako bez veihposledica po proizvodnju, osim u pojedinim zemljama i to u ogranienom obimu. Drutveni odnosii tradicionalna svest raspadaju se svuda oko nas, dok svaka drutvena institucija uspeva da se odrikroz neprestano apsorbovanje opozicionih pokreta. (Oigledan primer je i katolika crkva, koja vieni sama ne zna kroz koliko je modernizacija prola.)Moglo bi se oekivati da e nasilje i teror, koji su danas endemski, mobilisati ljude na oruani otpor.

Ali, umesto toga vidimo kako oni nastavljaju da bujaju i to u svetskim razmerama. ta vie, situacija jetakva da varvarstvo nacista u poreenju s dananjim oblicima nasilja izgleda vrlo neprofesionalno,zapravo arhaino.S jedne strane, ini se da su svi uslovi zadovoljeni: revolucija samo to nije buknula. Ali, to se ne

dogaa. ta je uzrok tom oklevanju? ta spreava ljude da sve ove krize i katastrofe, koje su posledicaposlednjih mutacija kapitala, preokrenu u katastrofu samog kapitala?Uzrok lei u pripitomljavanju ljudi, koje je poelo od trenutka kada se kapital nametnuo kao jedini

mogui oblik ljudske zajednice. Proces je zapoeo fragmentacijom i destrukcijom ljudskih bia, koja suzatim ponovo oblikovana po slici kapitala; ljudi su pretvoreni u kapitalistika bia, a krajnji rezultatje pojava kapitala u ljudskom obliju.Pripitomljavanje ljudi je tesno povezano s jo jednim procesom koji dodatno pojaava njihovu pa-

sivnost: kapital je zapravo izmakao. Ekonomski procesi danas su potpuno van kontrole, tako da aki oni koji na njih imaju uticaj priznaju da su nemoni pred tim trendom; kapital ih je potpuno izma-nevrisao. Na globalnom planu, to izmicanje kapitala najjasnije se ogleda u aktuelnoj monetarnojkrizi.1 A tu su i druge posledice: prenaseljenost, opte zagaenje i iscrpljivanje prirodnih resursa.Opte pripitomljavanje ljudi i izmicanje kapitala su koncepti koji mogu da objasne mentalno stanje

i ponaanje onih koji sebe vide kao revolucionare i koji veruju da imaju mo da ubrzaju poetakrevolucije; ali, oni samo igraju jednu od uloga koju im je dodelio stari svet. Revolucija koju najavljujustalno im izmie, pa im zato svaka druga pobuna izgleda strano; zato uvek moraju da kaskaju za njom,ne bi li makar naknadno bili priznati kao revolucionari.Tokom jednog dueg perioda ljudi su bili bukvalno pregaeni kretanjem kapitala, kojeg vie ne mo-

gu da kontroliu. To objanjava zato neki ljudi trae izlaz u prolosti, kao to je to sluaj sa pomodniminteresovanjem za misticizam, zen, jogu i tantrizam, posebno u SAD. Drugi se radije okreu starim mi-tovima, koji odbacuju totalnu i sveprisutnu tiraniju nauke i tehnologije. (Ti pokuaji bekstva esto se

1Ono to zovemo monetarnom krizom ne ukljuuje samo utvrivanje cene zlata ili redefinisanje njegove uloge: to nijesamo pitanje usvajanja novog opteg ekvivalenta (potpuno novog etalona) ili utvrivanja fiksnog pariteta izmeu nacional-nih valuta ili integrisanja ekonomija Istoka u trite novca (kapital kao totalitet; Marks). To je kriza uloge kapitala u njegovojnovanoj formi, ili, preciznije, kriza usled potiskivanja same novane forme, kao to je ranije dolo do potiskivanja robneforme.

3

kombinuju sa upotrebom droga, koje pojaavaju iluziju o mogunosti skorog dolaska sveta potpunodrugaijeg od ovog uasa u kojem ivimo.)2S druge strane, tu su oni koji misle kako samo nauka i tehnologija mogu da prue pravi odgovor

to objanjava kako je mogue da neke feministkinje vide svoje osloboenje u partenogenezi ili uproizvodnji beba u inkubatorima.3 Ima i onih koji smatraju da se protiv nasilja treba boriti sredstvimakoja blokiraju agresivnost. Svi ti ljudi zapravo govore jedno isto: da svaki problem ima svoje adek-vatno nauno-tehnoloko reenje. To je ono to ih ini sutinski pasivnim, jer na ljudsko bie gledajusamo kao na predmet pogodan za manipulaciju. Pored toga, potpuno su nesposobni za stvaranje no-vih meuljudskih odnosa (jo jedna zajednika crta sa sledbenicima kulta nauke). Oni ne vide da jesvako nauno reenje kapitalistiko reenje, zato to svako takvo reenje eliminie ljudski faktor i otvaraperspektivu jednog potpuno kontrolisanog drutva.Tako dolazimo i do onih koji oseaju da treba neto preduzeti: umesto da se suoe s injenicom

da je njihovo vienje situacije potpuno neadekvatno i nedovoljno, oni je ignoriu, to samo jo vieotkriva svu njihovu nemo. Tiha veina, koju ine svi ostali i koji pred sobom ne vide nikakvuperspektivu, potpuno su ophrvani oseanjem da je svaki napor uzaludan. Njihovo utanje nije znakprostog pristanka ve nesposobnosti da interveniu na bilo koji nain. Dokaz za to je i injenica daak i kada se mobiliu, to uvek biva protiv neega, a nikada za neto. Njihova specifina pasivnost jezato izrazito negativna.Vano je naglasiti da se o ovim dvema grupama aktivistima i tihoj veini ne moe govoriti u

okvirima levice i desnice. Stare politike podele vie nisu operativne. Terminoloka konfuzija kojase tu javlja donekle se moe prevazii ako pogledamo kakav stav pripadnici ovih tabora imaju pre-ma nauci: nekada su leviari bili ti koji su insistirali na nauci, dok je Nova levica danas osuuje (naprimer, u SAD). Podela na levicu i desnicu ipak opstaje, ali najvie u glavama starih aktivista, meutradicionalnim partijama levice i desnice, uopte, kod svih zaljubljenika u politiku prolost. Ali, svete suprotnosti danas se otkrivaju kao lane: svi oni, na ovaj ili onaj nain, jednako brane kapital. Naj-aktivnije meu njima su razliite komunistike partije, koje brane kapital tako to insistiraju na istimnaunim formama i racionalnim strukturama koje kapital koristi u cilju svog odranja.Sve partije i pokreti levice i desnice funkcionalno su isti utoliko to zajedno uestvuju u irem, optijem

procesu koji vodi ka konanom unitenju ljudske vrste. Bez obzira da li ljudi ostaju pri nekim prevazi-enim strategijama ili se oslanjaju na mehanizam tehnologije, rezultat je isti. Istorijski posmatrano,levica i desnica pojavljuju se kao dve suprotne politike opcije poetkom XIX veka, kada je kapitaltek bio na putu da ovlada celim procesom proizvodnje i preraste u stvarnu drutvenu silu. Tako su sei neki ljudi poput Karlila (Carlyle) nali u opoziciji spram apologeta kapitala,4 ali tek je Marks otiao

2Gore nego svet bez srca, o kojem govori Marks u Kritici Hegelove filozofije prava. (K. Marx, Zur Kritik der HegelschenRechtsphilosophie, 1843)

3Pretpostavka na kojoj poiva taj apsurdni zahtev je navodna bioloka inferiornost ena, to je nauna iluzija. Naukaje otkrila neki nedostatak kod ena i objavila da je na njoj da ga popravi. Ako mukarci vie nisu potrebni (zahvaljujuipartenogenezi) i ako ene vie nisu potrebne (poto se embrioni i ak i jajnici danas mogu razvijati u laboratorijskim posu-dama), onda nam ostaje da se upitamo da li jo uopte ima potrebe za ljudskom vrstom? Da li je ona postala suvina? Tiljudi izgleda veruju kako sve mogu reiti sakaenjem. Zato ne ukinuti bol uklanjanjem organa osetljivosti? Oni koji mislekako nauka i tehnologija mogu da ree drutvene i ljudske probleme, postiu samo to da oveanstvo deluje sve izlinije.Jasno je da se o feministikom pokretu u celini ne moe suditi samo na osnovu ovog aspekta. Kasnije emo se osvrnuti naveliki znaaj koji je feministiki pokret imao u borbi protiv kapitala. Njegova kritika kapitalistikog drutva i tradicionalnogrevolucionarnog pokreta predstavlja izuzetan doprinos.

4Borba ljudi protiv kapitala do sada je bila posmatrana iskljuivo u uskim okvirima pojma klase. Jedini nain da sepredstavite kao stvarni protivnik kapitala bio je da se aktivno dokaete kao proleter; inae ostajete samo romantiar, sitniburuj, itd. Sam in rezonovanja u okvirima klasne analize izraava uverenje da svaka pojedinana klasa podlee tojmetodologiji. To je posebno znaajno kada se ima u vidu da je radnikoj klasi dodeljena misija ukidanja svih klasa. Poredtoga, ostaje nejasno kako e ta klasa izvesti samoukidanje, poto nas klasni pristup spreava da izvuemo lekciju iz tragine

4

korak dalje: on je naglaavao nunost razvijanja proizvodnih snaga (pa tako i nauke i tehnologije),u isto vreme razotkrivajui negativne posledice tog razvoja po ljude i njihovu neposrednu situaciju.Ali, on je mislio da e to logino voditi ka zaotravanju osnovne kontradikcije sistema, u smislu dadalji razvoj proizvodnih snaga nije mogu bez unitenja kapitalistikog naina proizvodnje. Po njemu,tim snagama bi trebalo da upravljaju sami ljudi, to bi konano ukinulo otuenje. Ali, ova analiza jepolazila od pretpostavke da kapital nije u stanju da postane istinski autonoman, da ne moe izma-i ogranienjima koja mu namee njegova drutveno-ekonomska baza: zakonu vrednosti, razmenikapitala i radne snage i strogom optem ekvivalentu (zlatu).Apsorbujui svoju drutvenu bazu kapital je postao autonoman i tako stvorio sve uslove za svoj

beg. Strmoglavi tok njegovog razvoja, naroito u poslednje vreme, otkrio je niz ogromnih opasnostipo ljudsku vrstu i prirodu u celini. ak i najfanatiniji eksperti i najvei akademski gnjavatori nemoguvie da ignoriu opasnosti s kojima se danas suoavamo. Oni su ak primorani da se delimino pridrueonima koji o budunosti govore jezikom apokalipse. Apokalipsa je ponovo u modi, jer danas zaistaprisustvujemo kraju jednog sveta u kojem su ljudska bia, uprkos svim svojim slabostima i degradaciji,uvek bila norma, jedina referentna taka. Ali danas, nakon smrti Boga, sluamo o smrti oveka. Zatose i Bog i ovek, s nadom u spasenje, sada okreu nauci, koja je uvek bila boginja i sluavka kapitala: udananjem svetu nauka je postala istraivanje moguih mehanizama i oblika adaptacije pomou kojihbi sva ljudska bia i priroda bili integrisani u proizvodnu strukturu kapitala. Sve govori da samo onikoji su najmanje uniteni kao ljudska bia, pre svega mladi ljudi, odbijaju da se prepuste tom pokoljuprilagoavanja i pripitomljavanja; oni su naprosto primorani da odbace ovaj sistem.Proces pripitomljavanja se ponekad sprovodi nasilno, kao u vreme prvobitne akumulacije; mnogo

ee na podmukliji nain, jer ak i oni koji sebe smatraju revolucionarima nastavljaju da misle napretpostavkama ugraenim u logiku kapitala i razvoj proizvodnih snaga. Pored toga, svi oni se klanjajuistom boanstvu, nauci. Tako su pripitomljavanje i represivna svest fosilizirale na duh skoro do takesenilnosti; nae delanje je postalo kruto, a misli stereotipne. Pretvoreni smo u bezdunu, sleenu masuprikovanu u mestu, koja veruje da stalno grabi napred. Ali, maja-juna 1968. godine ivot je ponovobuknuo, a sa njim i opte kretanje ka komunizmu. Nije bila stvorena nijedna nova teorija, niti nekinovi vid akcije. Najvanija novost bila je nova namera; ta borba nije imala nita sa politikom, ideolo-gijama, naukom ili ak drutvenim naukama (posebno prezrenim). Bila je to, pre svega, konkretnai vitalna potreba uperena protiv ovog drutva i nezavisna od njega: potreba za okonanjem pasiv-sudbine onih mislilaca koji su bili u opoziciji prema kapitalu, a da im nikada nije uspelo da prepoznaju ili identifikuju svogneprijatelja (na primer Bergson). Danas, kada je ceo klasni pristup lien svake solidne osnove, moda je uputno obratitipanju na pokrete desnice i njenu misao. Desnica je pokret koji se kapitalu suprotstavlja tako to ostaje vrsto ukorenjenu prolost. U nastojanju da eliminiu klasne sukobe, ispade i manipulacije kapitalistikog individualizma, pokreti poputFrancuske akcije i Nove francuske akcije nude viziju zajednice iji garant, po njima, moe da bude samo monarhija. (Videtiposebno poglavlje o kapitalizmu u Les Dossiers de lAction Franaise.) Izgleda da svaka grupa koja se danas suprotstavljakapitalu mora da se fokusira na ljudski faktor kao univerzalnu osnovu. Ova tenja poprima razliite oblike, ali ima veomastabilnu osnovu i iznenaujue uniformni karakter u najrazliitijim populacijama. Tako su u nastojanju da obnove i nametnuvolksgemeinschaft ak i nacisti ispoljavali ovu udnju za zajednicom (tu je i njihova ideologija o Urmensh, prvobitnomoveku). Smatramo da je fenomen nacizma ostao u velikoj meri neshvaen: mnogi su u njemu videli samo demonski izraztotalitarizma. Ali, nacisti su u Nemakoj samo oiveli staru temu kojom su se ranije bavili sociolozi poput Tenisa (FerdinandTnnies) i Maksa Vebera (MaxWeber). Tako kod predstavnika Frankfurtske kole, najvie kodAdorna, nailazimo na odgovorkoji gravitira oko praznog i sterilnog koncepta demokratije. Razlog je njihova nesposobnost da ispravno shvate fenomennacizma. Ono to im je promaklo je sjajan Marksov uvid o nunosti ponovnog uspostavljanja zajednice i da ta obnova morada ukljui celo oveanstvo. Problemi s kojima se suoavamo tiu se svih; oni su ozbiljni i zahtevaju hitno reavanje. Timproblemima ljudi prilaze iz razliitih politikih uglova. Nisu ti problemi ono to odluuje da li je neto revolucionarno ilikontrarevolucionarno, ve reenja koja se nude, tj. da li su ona zaista delotvorna ili ne. Mentalitet politikih reketaa ovdedolazi do punog izraaja: svaka banda s levice i desnice udi za sopstvenim intelektualnim prostorom; svako ko zaluta uneku od tih teritorija automatski biva obeleen kao pripadnik bande koja nad tim delom teritorije ima kontrolu. Odatlepostvarenje: predmet je ono to odreuje, subjekat ostaje pasivan.

5

nosti nametnute kapitalom, za ponovnim otkriem ljudske komunikacije, za potpunim oslobaanjemkreativnosti i mate, u optem kretanju ka ljudskom ostvarenju.

2. Mitologija proletarijataPrema naim ranijim analizama, maj-jun 1968. bio je jasan dokaz pozitivnog izbijanja revolucije i

poetak novog revolucionarnog ciklusa. Ali, naa tadanja argumentacija nastavaljala se u okvirimaklasne analize: tako smo izjavili da e majski pokret podstai proletarijat da obnovi svoju klasnu bazu.ta vie, u tim dogaajima videli smo potvrdu naeg uverenja da e se revolucija odvijati du smernicakoje je postavio Marks.Ali, injenica je da su prve klase koje su pokrenule pobunu bili drutveni slojevi najblii establimen-

tu, ljudi iji su objektivni interesi bili najtenje vezani za interese drave. Potlaeni su se prikljuilikasnije; upravo oni su radikalno razreili kontradikcije koje su drugi drutveni slojevi hteli samo dareformiu. Treba imati u vidu da su na Marksovu misao u ovom pogledu najvie uticale engleska ifrancuska revolucija. Tako je u sluaju francuske revolucije plemstvo intervenisalo u najranijoj fazi,u uvenoj plemikoj pobuni koja se dogodila nekoliko godina pre 1789. i koja je podstakla i ojaalapobunu buroazije (koja je tada utirala put prosveenom despotizmu). Zatim su se prikljuili slojeviburoazije manje vezani za dravu, koji su, po reima Kauckog, inili neku vrstu inteligencije. Teknakon njih, s neuspehom reformi, unutranjim kolapsom sistema i padom monarhije, prikljuili su seseljaci i zanatlije (budui proletarijat); tek sa njima dolo je do odluujueg prekida, posle ega vie ni-je bilo povratka na staro. Bez njih, revolucija bi, u meri u kojoj je znaila promenu oblika proizvodnje,trajala mnogo due.I u Rusiji se sve odvijalo po slinom obrascu. Sve upuuje na zakljuak da najpotlaeniji, oni koji

objektivno imaju najvie razloga za pobunu i koji po nekima ine jedinu pravu revolucionarnu klasu stupaju u borbu tek kada se na bedemima drutva pojave prve pukotine i kada je drava ve znaajnooslabljena. U previranjima koja slede poinje da se otvara nova perspektiva, makar samo kroz svest davie nita nee biti kao pre i da treba traiti nova reenja. Ovaj proces daje svakoj revoluciji karakterkoji nije strogo klasni. U sluaju komunistike revolucije taj momenat e moda biti jo naglaeniji, jerto nee biti aktivnost samo jedne klase, ve celog oveanstva koje ustaje protiv kapitala.U sreditu pokreta koji smo nekada zvali univerzalna klasa, a sada prosto oveanstvo (naime, sada

smo svi robovi kapitala), nalaze se drutveni slojevi veoma bliski kapitalu (na primer, nova srednjaklasa i studenti), ali koji se bune protiv sistema. Oni sebe vide kao posebnu drutvenu klasu, do temere da tvrde kako su u stanju da izvre detonaciju i pokrenu proletarijat ali, to moe da bude samokarikatura revolucije, koja se, primereno trenutku, kiti starim znamenjima i pravi iste, stare pokrete.Klasna analiza, na kojoj smo u poetku i sami insistirali, moe samo da tumai dogaaje. Ista slabost

je obeleila i uesnike pobune iz maja 1968, tako to ih je navela da na svoju ulogu gledaju na starinain. Postajalo je sve oiglednije da su mnogi aktivni uesnici pobune bili mukarci i ene najintimni-je ukljueni u ivot i funkcionisanje kapitala, esto aktivno posveeni odbrani i odravanju njegovihpredstava,5 a koji su se zatim pobunili protiv njega. Ali, njihovu pobunu je bilo lako amortizovati,utoliko pre to se kretala izlokanim stazama klasne borbe, za koju se mislilo da e konano probuditiproletarijat i naterati ga obavi svoju misiju.Ovde zalazimo u oigledan orsokak. Uloga proletarijata je bila da uniti kapitalistiki oblik pro-

izvodnje i tako oslobodi proizvodne snage okovane njime: komunizam je mogao da pone tek nakonobavljanja tog zadatka. Ali, kapital ne samo da nije sputavao proizvodne snage, ve im je dao novi,

5Ovde mislimo na tehnokrate, intelektualce, politiare i ekonomiste, kao to su lanovi Rimskog kluba, Mansholt, Du-mont, Laborit, itd.

6

neslueni zamah, jer te snage i postoje zbog kapitala, a ne zbog ljudi. Samim tim, proletarijat je postaosuvian. Taj obrt, u kojem proizvodne snage oslobaa kapital, a ne proletarijat, bio je mogu zahvalju-jui razvoju nauke koji je tekao uporedo s pripitomljavanjem ljudi. Njihovo pripitomljavanje ispoljavase kao pristanak na razvoj kapitala kao glavnog nosioca razvoja proizvodnih snaga, to je bilo predmetMarksove analize.Tokom tog razvoja proletarijat je, kao proizvoa vika vrednosti, potisnut ak i sa te funkcije zahva-

ljujui generalizaciji najamnog rada i ukidanju svake jasne razlike izmeu proizvodnog i neproizvod-nog rada. Proletarijat, na koji se nekada gledalo s uvaavanjem, postao je glavni oslonac kapitalistikogoblika proizvodnje. ta proletarijat eli? ta zaista ele oni koji govore u njegovo ime i uzdiu ga u ne-besa? Ako su to puna zaposlenost i samoupravljanje, to e samo obezbediti kontinuitet kapitalistikogoblika proizvodnje, jer je on sada humanizovan. Cela levica veruje u proizvodnju kao olienje delotvorneracionalnosti i da je samo treba usmeriti ka ljudskim ciljevima. Ali, ta racionalnost nije nita drugo dokapital.Mitologija proletarijata je uinila da populizam iz maja 1968. poprimi proleterski karakter. Svi

su tada govorili: Moramo da idemo meu proletere, da podstaknemo njihov borbeni duh i samopor-tvovanje, da proteramo gazde i da onda samo sledimo proletere na putu revolucije.Maj 1968. je bio i period velikog samoprezira i konfuzije. Ljudi su prezirali sebe i jedni druge zato

to nisu proleteri, dok su svi zajedno bili zbunjeni pitanjem proletarijata, te klase koja je uvek bilasmatrana za potencijalno revolucionarnu. Nema drugog naina da se objasni orsokak u kojem setada naao opozicioni pokret. Taj orsokak nije odmah bio vidljiv, jer je entuzijazam koji je pratiopobunu imao sopstvenu dinamiku, to je mnoga sutinska pitanja ostavilo po strani. Ali, majski okje doneo i oivljavanje ideja starog radnikog pokreta koje su zvanine partije odavno napustile ilizaboravile: koncept radnikih saveta u svim moguim varijantama, ideje stare Komunistike radnikepartije Nemake (KAPD), ideje pojedinaca poput Lukaa i Kora, itd. Ovo pozivanje na prolost je biloznak da ljudi nisu direktno sagledali stvarnu situaciju, a da sama situacija nije mogla da stvori noveoblike borbe i teorijske pristupe. Ipak, taj intelektualni povratak na odavno preene staze takoe jebio oblik pobune, jer je izraavao odbijanje tiranije neega to se prosto dogodilo. ta vie, to jemoglo da dovede do otkria take u kojoj je poelo lutanje oveanstva, pa tako i do situacije u kojojbi oveanstvo napravilo prvi korak ka odbacivanju sudbine koja ga je isterala iz njegovog ljudskogkonteksta i osudila na pakao proizvodnje.Govorili smo o orsokaku. To moda nije dovoljno sugestivna slika, ali ipak ukazuje na sutinu

problema. To je zid koji se die pred svim grupama iz tog irokog drutvenog pokreta, zid koji jesam proletarijat i predstava o njemu.6 Militanti su ili od grupe do druge, svaki as menjajui svojeideologije, vukui za sobom uvek isti tovar iskljuivosti i sektatva. Nekima je uspelo da preu zaista

6Ljudska bia nisu stalno uronjena u prirodu; egzistencija i esencija nisu uvek jedno, kao ni bie i svest, itd. To razdva-janje stvara potrebu za predstavljanjem. Kada se vreme jednom opazi kao ireverzibilno, subjekat iz prolosti se opaa kaodrugaiji u odnosu na subjekat iz sadanjosti, to seanju daje odluujuu ulogu. U toj taki predstavljanje se namee kaoposrednik. Iz tog ugla bi trebalo preispitati celokupnu filozofiju i nauku, ime e se jednog dana neko moda i pozabaviti.Moda e neko u tome prepoznati sline ideje (koje su zapravo prilino drugaije, jer ostavljaju po strani pitanje drutve-nog predstavljanja) izraene u delima Kardana (Cardan) na temu drutvene imaginacije, situacioniste i ideju spektakla, ili, uakademskoj sferi, Fukoa i njegovu analizu predstavljanja u XVI veku. Zato hoemo da pojasnimo svoje vienje tog pitanja:pojam predstavljanja koristimo na isti nain kao i Marks (vorstellung) koji je, na primer, pokazao da vrednost mora bitipredstavljena cenom. U tekstu A propos du capital (Ivariance ser. III, no 1) ukratko smo opisali nain na koji kapital postajepredstava i stie autonomiju, i na koji nain ta predstava nastavlja da postoji i biva prepoznata od svih kao stvarna. To jerazlog zato ljudi danas moraju da predstavu kapitala upiju u svoje bie. Pitanje predstavljanja je veoma vano. Od trenutkakada priroda i ovek vie ne ine neposredno jedinstvo (iako je pitanje da li je neposredno jedinstvo ikada bilo mogue)predstavljanje postaje nunost. Predstavljanje je jedan od naina na koji ljudi prihvataju stvarnost i nae sredstvo komu-nikacije, te u tom smislu nikada ne moe biti ukinuto: ljudska bia ne mogu da postoje nerazluivo povezana sa prirodom.Stvar je u tome to ne smemo da dopustimo da predstavljanje postane autonomno, poseban oblik otuenja.

7

dugaak put: od lenjinizma do situacionizma, da bi zatim otkrili neoboljevizam i konano se skrasiliu radnikim savetima. Svi su udarili u taj zid i bili odbaeni nazad, neko vie, neko manje. Taj zidse pokazao kao efikasna prepreka protiv svih moguih teorijskih i praktinih ukrtanja (u Nemakojimate ak i antiautoritarne trockiste, trockiste-koriste, itd).Treba rei da u nekim od tih grupa, kao i u sluaju nekih pojedinaca, nije sve bilo negativno; mnogo

toga je bilo ispravno shvaeno, ali to razumevanje je bilo izoblieno svatarskim mentalitetom, to jeduhovna dopuna okupljanja u male grupe.U lanku Lutanje oveanstva7 jasno smo pokazali da nije mogue objasniti predstavu proletari-

jata ako se prethodno ne dovedu u pitanje marksistiki koncepti razvoja proizvodnih snaga, zakonvrednosti, itd. Ipak, proletarijat je postao feti, s tako monim etikim i praktinim implikacijama dapredstavlja faktor koji najvie blokira svest revolucionara. Ali, kada se taj feti jednom dovede u pi-tanje, cela teorijsko-ideoloka konstrukcija poinje da se uruava. A opet, i dalje opstaje neizreenapretpostavka da svaki pojedinac mora da bude lan neke grupe i da se identifikuje s njom da bi stekaosnagu i sigurnost potrebne za borbu s neprijateljem. Postoji strah od toga da se bude sam koji ideuporedo s nespornim saznanjem da je nuno udruiti snage da bi se unitio kapitalizam ali, postojii strah od individualnosti, nesposobnost da se na autonoman nain suoimo sa sutinskim pitanjimanaeg vremena.8 To je samo jedna od posledica pripitomljavanja ljudi, znak njihove teke patnje odbolesti zavisnosti.

3. Pobuna gimnazijalaca, Pariz, 1973.Na osnovu prethodno reenog, lake je shvatiti pravi znaaj pokreta gimnazijalaca (prolee, 1973).

Ta pobuna je stavila u jasnu perspektivu ono to je maja 1968. bilo samo naznaeno: kritiku represivnesvesti. Represivna svest se razvijala zajedno sa marksizmom sve dok je ovaj pretendovao na ulogukonkretne formule za budunost ljudske vrste: smatralo se da e proleterska revolucija izbiti imrazvoj proizvodnih snaga to omogui. Ta legalistika i represivna svest operie tako to procenjujesve popularne ustanke, proglaavajui ih za nezrele, sitnoburoaske, delo neodgovornih elemenata,itd. Ona see do samih korena postvarenja, jer ona moe da postoji samo kao organizovana svest, uobliku partija, sindikata i slinih grupacija. Svaki od tih oblika organizuje represiju protiv onih kojinisu organizovani ili koji to nisu u skladu sa odreenim naelima. Razlika izmeu tih organizacijameri se samo koliinom represije koju su spremne da upotrebe.U ovom sluaju, kritika represivne svesti nije direktno napala mit o proletarijatu i ula u raspravu

o tome ve indirektno, ignoriui ga ili mu se podsmevajui. Mladi ljudi nisu upali u zamku traenjaneke na radnitvo usmerene organizacije u cilju stvaranja jedinstvenog fronta, kao to je to bilo 1968.Ali, zato su politiari svih fela poeli da im se preporuuju ne bi li i oni bili ukljueni: komunisti,

7Videti poglavlje Razvoj proizvodnih snaga: Pripitomljavanje ljudi iz eseja Lutanje oveanstva. Taj tekst sadri detaljnijuanalizu nekih tema koje su otvorene u ovom lanku, kao to su marksistika teorija proletarijata, represivna svest, itd. (Primprev. engleskog izdanja Davida Loneregana.)

8To je jasno izrazio Norman O. Braun (Brown) u delu Eros i Tanatos. Strah od individualnosti ne moe sam po sebida objasni fenomen ukalupljivanja ljudskih bia, njihov pristanak na obavezu poistoveivanja sa odreenim tipom bia ipodreivanje sebe grupi. Ljudi se plae sebe, jer ne poznaju sebe. Odatle potreba za normom koja e spreiti sve ispadekoji mogu da ugroze drutveni poredak i miran san pojedinca. Izgleda da su svi oblici organizovanja unutar drutva suvieosetljivi da bi omoguili slobodan razvoj proizvodnih snaga. S kapitalistikim oblikom proizvodnje sve postaje mogue,sve se moe kapitalizovati; ali, mogue je samo ono to je doputeno; to znai da se pojedinac svodi na oblik bia koji jeili normalan ili nenormalan; celina postoji samo unutar diskursa kapitala, u kojem uvek ostaje izobliena i van ljudskogdometa. Strah od individualnosti jasno je izraen i u mnogim utopijama koje opisuju trijumf despotizma nad egalitarnomracionalnou.

8

socijalisti i njihovi sindikati (PCF, PS, PSU, CGT, CFDT)9 jurili su za gimnazijalcima i uveravali ihkako se svi oni ipak nalaze pod istim barjakom. Kada su uenici istupili iz zajednikih demonstracija,to se dogodilo vie puta, to je odjednom razotkrilo opscenu maskaradu politiara koji su nudili sebena prodaju: stare politike plaenike i okorele zavodnice iz komunistikih partija i sindikata, koji supet godina nakon 1968. otkrili politiki znaaj mladih i sada marirali traei odlaganje vojne slubeza sve, dok su uenici stajali sa strane i smejali se. Izgledalo je kao da su mladi ostali bez poleta iprepustili mesto svojim starateljima!Na jo vei podsmeh naili su svi oni politiari koji su za vreme tih dogaaja jo jednom naglaavali

primat proletarijata, tvrdei da je nastupio kritini revolucionarni trenutak u kojem bi trebalo orga-nizovati trajk kvalifikovanih radnika naravno, samo zato to niko od njih nije mogao da zamislirevoluciju koja ne bi bila obuena u radnike kombinezone. Kvalifikovani radnici nisu nikakva pret-nja za kapitalistiki sistem; kapitalistiki oblik proizvodnje je odavno prihvatio rast nadnica; to seradnih uslova tie, kapital raspolae svim sredstvima da ih pobolja. ak je i ukidanje pokretnih trakauveliko priznata opcija meu nekim gazdama.Pobuna gimnazijalaca je izvrgla ruglu drutvene institucije i sve njihove branioce. Oni koji su se

udostojili (iako nevoljno) da se spuste na nivo nae drne mladei ispali su smeni; ali, ta da se radi:rekuperacija ima svoju cenu. S druge strane, oni koji su neuspeno pokuali da pokret preotmu iznutra,nastavili su da o njemu govore s prezirom, to ih sigurno nije inilo manje smenim. Ipak, dolo je dopromene u ponaanju vlasti: izali su meu uenike s poznatom priom o predstavnicima i parlamentukoje treba iskoristiti za reavanje svih otvorenih pitanja. Mladi su se ponaali kao da ovi ne postoje.Kao i maja 1968, nije bilo nikakve komunikacije, ni trunke razumevanja meu sukobljenim stranama(Otvoreni smo za argumente, ali ja zaista ne razumem ta oni hoe, izjavio je ministar obrazovanjaFontan). Oni su bili ubeeni da mladi ele da razgovaraju s njima i predoe im svoje argumente. To jebila revolucija samog ivota,10 potraga za drugaijim nainom ivljenja. Dijalog bi trebalo da se vodisamo oko planova i ideja koji vode ostvarenju te udnje. Nema dijaloga izmeu drutvenog poretkai onih koji ele da ga zbace. Ako se dijalog ipak vidi kao mogunost, to je onda verovatno znak da jepokret poeo da se koleba.Iza svega toga je stajala jedna izuzetno vana injenica: sav ljudski ivot, od samog poetka svog

razvoja u granicama kapitalistikog drutva, doiveo je samo osiromaenje. ta vie, kapitalistikodrutvo je smrt organizovana pod maskom ivota. Nije re o smrti kao prestanku ivota ve o smrti-za-ivota, o smrti sa svom supstancom i snagom ivota. Ljudsko bie je mrtvo i svedeno na ritualkapitala. Mladi ljudi jo uvek imaju snage da se odupru toj smrti; oni jo uvek mogu da se bune protivpripitomljavanja. Oni hoe da ive. Ali, u oima onih komotnih, samozadovoljnih ljudi koji ive od

9PC, Komunistika partija, PS, Socijalistika partija; PSU, Ujedinjena socijalistika partija; CGT, komunistiki sindikati;CFDT, nezavisni leviarski sindikati. Pobuna gimnazijalaca je poela 22. marta (1973) kada je 30.000 uenika demonstriraloprotiv Debreovog (Debr) zakona koji je predviao obavezni vojni rok od 15 meseci (prethodno dve godine) za sve osamna-estogodinjake, bez mogunosti odlaganja za mlae od 21 godine. U prvoj polovini aprila bilo je vie velikih demonstracija(na jednima je, makar po pisanju Timesa od 10. aprila 1973, bilo 100.000 uesnika), ne samo u Parizu ve i u Strazburui drugim gradovima. U gimnazijama su bili osnovani trajkaki komiteti, a zatim i generalno vee. Komiteti su najveimdelom bili pod kontrolom politikih aktivista, uglavnom mladih trockista iz Lige revolucionarnih komunista i Marksistikealijanse. Tim aktivistima je uspelo da, uprkos znaajnoj opoziciji meu uenicima, uspostave kontakt sa sindikatima, kojisu prethodno objavili opirnu deklaraciju podrke trajku gimnazijalaca. To je dovelo do zajednikih demonstracija od 9.aprila, kada su lideri komunistikog sindikata CGT marirali na elu kolone. (Prim. prev. engleskog izdanja.)

10Godine 1964. Kardan je uvideo znaaj pobunamladih, ali je na njih gledao kao na spoljni inilac koji mora biti iskorien.To je danak koji svaka ideologija plaa staroj ideji o svesti nametnutoj spolja: Revolucionarni pokret e biti u stanju damasovne pobunemladih usmeri u pozitivnompravcu. Ako uspe da otkrije novi i autentian jezik za kojim dananja omladinatraga, moi e da pretvori njihovu pobunu u ferment drutvene promene, otkrivajui mladima druge oblike borbe protivsveta koji sada odbijaju. Socialisme ou Barbarie, No. 35, p. 35.

9

praznih snova i fantazija, taj zahtev, ta strasna potreba je samo neto iracionalno, ili, u najboljemsluaju, slika raja, koji je po definiciji nedostian.Mladi ostaju ozbiljan problem za kapital jer je re o delu drutva koji jo nije pripitomljen. Gimnazi-

jalci nisu demonstrirali samo protiv vojne slube i vojske ve, u istoj meri, i protiv kole, univerziteta iporodice. kola funkcionie kao organizacija pasivnosti duha, to vai ak i kada se primenjuju aktiv-ne i liberterske metode; osloboenje kole je mogue samo kao osloboenje od prinude. U ime istorije,nauke i filozofije svaki pojedinac se usmerava kroz koridor pasivnosti u svet okruen zidovima. Zna-nje i teorija su poput svih drugih nepremostivih prepreka koje nas spreavaju da prepoznamo jednidruge i koje dijalog ine nemoguim. Razgovor moe da se odvija samo kroz odreene kanale, i toje sve. Na kraju te linije stoji vojska, fabrika pripitomljavanja. Ona organizuje ljude u optu volju zaubijanjem drugih, struktuirajui podeljenost koja ve utisnuta kroz svetovni moral i njegov nauk omojoj naciji i drugim ljudima, koji su svi potencijalni neprijatelji. Ljudi se obuavaju i obrazujukako da opravdaju ono za ta nema opravdanja ubijanje mukaraca i ena.Svesni smo da je agitacija pokreta pre Uskrsa bila velikim delom reformistika. Taj reformistiki

aspekt je omoguio rekuperaciju pokreta, ali to nas ovde ne zanima jer ne govori nita o pravoj pri-rodi borbe nae vrste protiv kapitala. Kao i Maj 68, i ovaj pokret je bio povran (iako je samo mnogoradikalnija agitacija odozdo mogla da ga uopte izbaci na povrinu) i sigurno e otvoriti vrata una-preenom, restruktuiranom obliku despotizma kapitala, pomaui mu da bolje shvati nunost svojemodernizacije.

4. Despotizam kapitalakole i univerziteti su kao strukture suvie rigidni za globalni proces kapitala, a isto vai i za voj-

sku.11 Naglo opadanje znanja i razvoj masovnih medija unitili su stari kolski sistem. Sa stanovitakapitala, uitelji i profesori su beskorisna bia, koja e ovaj pokuati da eliminie u korist progra-miranih predavanja i maina za poduavanje. (Na potpuno isti nain kapital nastoji da eliminie ibirokratiju, zato to ona ometa protok informacija, koji je glavni oslonac mobilnosti kapitala.) Zato jeironija to to mnogi ljudi koji se zalau za nunost ivota lako prihvataju reenja koja poduavanjepreputaju mainama i tako eliminiu ljudski ivot. Uopteno bi se moglo rei da svi oni koji podr-avaju modernizaciju zapravo prizivaju sopstvenu propast kao individua sa odreenim ulogama uovom drutvu; oni trae sopstveno liavanje. Ali, ak i oni koji propovedaju o potrebi za povratkom urigidnu i autoritarnu klimu koja je vladala pre 1968. nee proi nita bolje, zato to e, ako im planoviuspeju, opet zavisti od kapitala, tako da kapital, ovako ili onako, s levicom ili s desnicom, podjednakoprofitira.

11Kada je re o vojsci, insistiramo da je argumentacija koja pokuava da napravi razliku izmeu dobrovoljake, profesi-onalne i regrutne ili nacionalne vojske obmana, apsurdna ucena. Ako ukinete vojnu obavezu, opet vam ostaju profesionalnavojska, pretorijanska garda, i mogunost povratka faizma. (Neke leviarske grupe su za vreme agitacije iz 1973. interve-nisale tako to su zahtevale demokratsku i narodnu kontrolu nacionalne vojske; pri. Prev. engleskog izdanja.) U praksi,sadanji francuski sistem je meavina: to je profesionalna vojska, koja obrazuje i obuava regrute, koji zatim odlaze u na-cionalnu vojsku. A odakle dolazi ta nacionalna vojska, koju je ores (Jaurs, lider francuskih socijalista) toliko hvalio? Izunion sacre iz 1914, iz svete klanice, koja se slavi i dan danas. Postoji knjiga pod naslovom lArmee Nouvelle (10/ 18) kojapokazuje do koje mere faizam nije morao da izmilja neku sveu teoriju u toj oblasti, poto da je socijaldemokratskaInternacionala ve razvila jednu. ores je hteo da izmiri vojsku i naciju (upravo ono to je Hitler eleo i uspeo da postigne).Izmirenje je ostvareno 1914, kada su hrabri Francuzi veselo krenuli u klanicu. Da li se to uopte razlikuje od oresovogkulta la patrie (otadbine)? Ona je ukorenjena u same temelje ljudskog ivota i ak, da tako kaemo, u ljudsku psihologiju.(lArme Nouvelle, str. 268) U Nemakoj, u priblino isto vreme, Bebel (August Bebel, jedan od osnivaa Socijaldemokratskepartije Nemake) je razmiljao na slian nain.

10

Kapital namee svoj despotizam ljudskim biima preko predmeta i stvari usaenih u nove oblikebia koji odgovaraju njegovim novim zahtevima. To podrazumeva svet stvari koje se nalaze u brzomkretanju, u stalnoj transformaciji i diferencijaciji (proces koji oigledno ima veze sa optim oseanjembesmisla). Ova dinamika neizbeno dolazi u sukob sa tradicionalnim drutvenim odnosima i ranijimnainom ivota, ukljuujui i ranije oblike miljenja. Stvari su te koje igraju ulogu pravih subjeka-ta. One nameu svoj ritam i ine sve to je potrebno da ljudi ostanu podreeni zahtevima njihovogkretanja. Poto su predmeti i stvari ukljueni u kretanje kapitala, uvek postoji mogunost da ovanarastajua tenzija izazove pobunu protiv samog kapitala. Ali, kapital je u stanju da ak i pobunuiskoristi kao osnov za stvaranje profita i jaanje svojih pozicija, kao to se to pokazalo poetkom ovogveka. Pobuna proletarijata, ograniena na krug fabrike i pitanje upravljanja proizvodnjom, zapravoje pomogla kapitalu da pree sa formalne na stvarnu dominaciju. Krajnji rezultat je bila eliminacijadrutvenih slojeva koji vie nisu bili neophodni za napredovanje kapitala, trijumf pune zaposlenosti,naputanje laissez-faire liberalizma, itd.Time ne sugeriemo da revolucija treba da izbije indirektno iz ovog konflikta, niti da e njeni pod-

strekai biti mukarci i ene koji su po pravilu vrlo konzervativni. Stvar je u sledeem: kapital morada dominira nad svim ljudskim biima; da bi u tome uspeo, on ne moe da dozvoli da njegovo napre-dovanje zavisi od podrke starih drutvenih slojeva, koji tako dolaze pod udar. Franz Borkenau je vrloprecizno opisao ovaj trend:

U drastinom kontrastu s ranijim revolucijama stoji jedna nova injenica. Sve do skorakontrarevolucija je uglavnom zavisila od podrke reakcionarnih snaga koje su tehniki iintelektualno bile inferiorne u odnosu na snage revolucije. To se promenilo s napredova-njem faizma. Danas svaka revolucija mora da rauna na napad najmodernije, najefikas-nije i najbrutalnije mainerije koja je ikada postojala. To znai da je epoha revolucija kojesu mogle da se razvijaju slobodno, u skladu sa sopstvenim zakonima, zauvek prola.12

Treba uvek da imamo u vidu da je kapital, kao stalno prevazilaenje tradicionalnih ivotnih obrazaca,i sam revolucija. To bi trebalo da nas navede da preispitamo prirodu revolucije i da shvatimo da jekapital, kao sila koja mora stalno da prevazilazi ogranienja postojeeg poretka, u stanju da preuz-me kontrolu nad snagama koje se bune protiv drutva nad kojim je on ve uspostavio dominaciju.13Ta vizija i svest nikada nisu bili od tako vitalnog znaaja: svaka delimina pobuna je podstrek za da-lje napredovanje kapitala. Ali, pripitomljavanje je liilo ljude sposobnosti da teoretski sagledaju svojpoloaj i da stvarnost vide kao rezultat istorijskog procesa. Na slian nain, teorijska misao nikadanije mogla da uhvati koren u materijalnom razvoju nae planete, niti u nama kao vrsti, zbog rascepaizmeu tela i duha, kao i zbog stare podele na fiziki i intelektualni rad (koju automatizovani sistemidanas prevazilaze u korist kapitala).Na revoluciju vie ne moemo da gledamo kao na unitenje svega to je staro i konzervativno, jer

je kapital to ve ostvario. Revolucija e pre biti povratak neemu (revolucija u matematikom zna-enju te rei), povratak zajednici, iako ne i bilo kom ranijem obliku zajednice. Revolucija e znaitiunitenje svega to je najmodernije i najprogresivnije naime, nauka je kapital. U drugim svojimmanifestacijama, revolucija e obuhvatiti sve one aspekte i svojstva ivota koji jo uvek uspevaju daafirmiu ljudski faktor. U pokuaju da sagledamo ta bi sve ovaj pokret trebalo da znai, ne moemo

12Navedeno u Noam Chomsky, American Power and the New Mandarins (Pelican, 1969), str. 247.13Azijatski oblik proizvodnje je proao kroz veliki broj veoma opsenih ustanaka, koji su ga praktino regenerisali. Prema

mnogim istoriarima, neke pobune je inicirala sama drava. Maova velika Kulturna revolucija bila je repriza takvih pobuna.Te injenice potvruju tezu koju smo izneli mnogo puta, o konvergenciji izmeu azijatskog oblika proizvodnje, u kojemklase nikada ne postaju autonomne, i onog kapitalistikog, u kojem su klase apsorbovane.

11

da se oslanjamo na stare dualizme i manihejske kategorije. (Re je o istoj tenji koja je ranije sprea-vala izdvajanje vrednosti u autonomnu sferu.) Ako trijumf komunizma treba da dovede do stvaranjaoveanstva, onda je potrebno da to stvaranje uopte bude mogue; drugim reima, onda je re oudnji koja je prisutna sve vreme, tokom svih ovih vekova. A opet, nita nee ii samo od sebe, ni-ta nije izvesno, lieno sumnji. Naprotiv: toj sumnji u pogledu toga ta je uopte ljudsko, treba datisav legitimitet, posebno nakon iskustava sa kolonijalizmom i nacizmom, a zatim i sa drugim talasomkolonijalizma (strahoviti masakri koje su poinili Britanci u Keniji, Francuzi u Aliru, Amerikanci uVijetnamu) i uz svakodnevno suoavanje s brutalnim, duboko ukorenjenim i nesputanim nasiljem ko-je hara svuda. Zaista, da li je mogue da je oveanstvo suvie izgubljeno i utopljeno u svoje lutanjekroz pakao da bi moglo da se spasi?

5. Pitanje nasiljaPokret koji se razvio meu gimnazijalcima (Pariz, prolee 1973) bio je potvrda komunistike revo-

lucije u njenoj ljudskoj dimenziji. Uenici su odgovorili na pitanje nasilja (iako moda ne u njegovompunom rasponu) kroz svoje odbacivanje vojske, sluenja vojnog roka i opteg prava na ubijanje. Zarazliku od njih, neke grupe s levice i krajnje levice, ali ne i anarhisti, propovedaju kako je nunonauiti se ubijanju, zato to misle da smrt mogu okrenuti protiv kapitala. Ali, niko od njih (a tonaroito vai za one najekstremnije elemente) nije se nikada zamislio nad injenicom da na taj nainnameu nunost ubijanja ljudskih bia, radi ostvarenja revolucije. Kako se revolucija moe slaviti kun-dakom puke? Prihvatiti vojnu organizaciju iz nekog razloga, ma kojeg, znai jaati strukture tlaenjana svim nivoima. Svako zalaganje u tom pravcu slui samo nametanju represivne svesti, po kojoj seelja za neubijanjem mora potisnuti, zato to bi ubijanje moglo biti neophodno u nekom trenutku ubudunosti (pri emu se neki tome zaista raduju unapred). Represivna svest me prisiljava da odba-cim svoju ljudskost pod izgovorom da u se jednog dana, odreenog nekom teoretskom nunou,konano preobraziti u ljudsko bie.

Oni (razne leviarske i ekstremne leviarske struje) nastoje da spree susret izmeu bur-oaske elje za ukidanjem vojne slube i liberterskog pacifizma, koji naglaava svesnoodbijanje, neto to je uvek, u manjoj ili veoj meri, prisutno meu mladima. (T. Pfitsner,Le Monde, 27. III 1973.)

U dananjem drutvu, nasilje je ivotna injenica; pitanje je kako se samo nasiljemoe unititi. Kaese kako revolucija oslobaa nasilje, ali da se ono mora kontrolisati i usmeravati; ne moe se dopustitida ono deluje naslepo i, to je jo vanije, njegovo uzdizanje i proirivanje polja delovanja. Takveizjave moda zvue razumno, ali nisu od naroite pomoi, osim ako preciznije ne razmotrimo pravuprirodu nasilja, koja je pre svega odreena svojim predmetom: tako se nasilje protiv kapitalistikogsistema velia i ohrabruje, ali ne i nasilje nad ljudima. Ali, kapitalistiki sistem predstavljaju ljudi,koji i sami poseu za nasiljem. To je taka u kojoj pitanje granice nasilja postaje vano; ako se topitanje ne postavi, to je znak da i dalje ivimo prema smernicama kapitala. Ako poemo od toga dase despotizam kapitala odrava kroz opte nasilje nad ljudima, to onda znai da se takva dominacijanad ljudima moe postii samo ako se oni prethodno okrenu jedni protiv drugih, tako to e im sedodeliti razliite uloge. Kada izbije sukob, svaka strana predstavlja onu drugu kao neljudsku (kaoto su Amerikanci gledali na Vijetnamce). Ako neka ljudska bia treba unititi, onda ih prvo trebaliiti ljudskosti. I ako u revolucionarnoj borbi ljudi izaberu takav pristup, zar tako samo ne oponaajumetode kojima se slui kapital i ne daju svoj doprinos unitavanju ljudskih bia?

12

Zato se moemo upitati u ta se to leviari uputaju kada teoretiu o unitenju vladajue klase(umesto onoga to je podrava) ili pandura (samo jemrtav pandur dobar pandur)?Moemo napravitijednainu CRS = SS,14 na nivou parole, ali to ne opravdava ubijanje umeanih ljudi i to iz dva razloga.Prvo, na taj nain se vrlo efikasno ukida mogunost podrivanja policijskih snaga. Kada policajci oseteda su svedeni na podljudski nivo, i oni stupaju u neku vrstu revolta protiv mladih ljudi, da bi potvrdililjudskost koja im je osporena, tako da pri tom ne igraju samo ulogu maina za ubijanje i represiju.Drugo, svaki policajac iz jedinica za razbijanje demonstracija, kao i svaki drugi pandur, i dalje jeosoba. Svako je osoba kojoj je dodeljena neka izriita uloga. Opasno je svu ljudskost pripisati samojednoj strani drutvene celine, a svu neljudskost drugoj. Ovde nije re o propovedanju nenasilja,15 veo tome da se precizno odredi koje je nasilje nuno i u koju svrhu.U tom smislu, sledee take bi trebalo da pojasne to stanovite: prvo, svi stereotipi i funkcije moraju

se razotkriti kao ono to zaista jesu kao uloge koje namee kapital; drugo, moramo odbaciti teorijupo kojoj sve pojedince koji brane kapital treba prosto unititi; tree, ne moemo praviti izuzetke naosnovu toga to neki ljudi nisu slobodni, da je sistem taj koji proizvodi i pandure i revolucionare.Kada bi to bilo tano, logian zakljuak bi bio ili stav nenasilja ili situacija u kojoj se ljudska biasvode na automate, to bi onda opravdalo svaki oblik nasilja nad njima. Ako se nekim ljudima ve nasamom poetku ospori svaka mogunost za sticanje ljudskosti, kako se onda od njih moe oekivatida se jednog dana pojave kao prava ljudska bia? Prema tome, s njima se treba suoiti kao s ljudskimbiima. Iako veina ljudi danas razmilja u okvirima radikalnog reenja koje nudi klasno drutvo toznai, potisni svoje protivnike revolucija e se ipak nametnuti u skladu sa svojom pravom prirodom,to jest, kao ljudska. Kada doe do sukoba, to je neminovno, ne bi trebalo nastojati da se razni pojedincikoji brane kapital svedu na zverske ili mehanike protivnike; oni se moraju staviti u kontekst svojeljudskosti, zato to su i oni svesni da su njen deo i zato potencijalno u stanju da je ponovo otkriju.U tom pogledu, sukob poprima duhovnu i etiku dimenziju. Predstave kojima neka osoba opravdavasvoju odbranu kapitala moraju se demistifikovati; ljudi koji se nalaze u takvoj situaciji moraju postatisvesni kontradikcija i poeti da sumnjaju.Iz tog ugla treba sagledati i terorizam. Nije dovoljno osuditi ga kao neto tetno. Oni koji poseu za

terorizmom kapituliraju pred vlau kapitala. Terorizam nije samo stvar unitavanja nekih ljudi: onse poziva na smrt da bi podstakao hipotetiku pobunu. Tu njegovu stranu treba primetiti, bez osudeili odobravanja, ali on se mora odbaciti kao oblik delovanja.Terorizam podrazumeva postojanje neprelaznog i neunitivog zida (izmeu ljudi). Terorizam je

ve priznao poraz, to svi noviji primeri dovoljno dobro potvruju.Moramo shvatiti da pogubna dominacija kapitala pogaa sve ljude, bez izuzetka. Neke posebne

grupe ne mogu se smatrati izabranim, poteenim i neobeleenim despotizmom kapitala. Revolu-cionarna borba je ljudska borba i ona svakoj osobi mora priznati pravo na ljudskost. Usred sukobas reketakim frakcijama, kapitalistima, policajcima, itd., svako od nas mora posegnuti za nasiljemda bi, kako u sebi, tako i izvan sebe, odbacio pripitomljavanje koje diktira kapital i sva njegova laka,umirujua objanjenja.

6. Teren borbeNita od svega ovoga nee dobiti svoj puni smisao, ako uporedo ne budu odbaeni svi prevazieni

oblici borbe. Maj 1968, ali, u jo veoj meri, i pobuna gimnazijalaca iz 1973, jasno su pokazali da14CRS, Compagnies Rpublicaines de Scurit: policijske jedinice za razbijanje demonstracija. (Prim. prev.)15Nenasilje je samo po sebi podmukli, licemerni oblik nasilja, znak nesposobnosti nekih ljudi da istupe u svoje ime, kao

ljudska bia.

13

zadravanje na starim oblicima borbe vodi u siguran poraz. Do sada smo bezbroj puta mogli da seuverimo da demonstracije, marevi i ulini spektakli ne postiu nita. Mahanje zastavama, lepljenjeplakata, deljenje letaka, napadi na policiju sve te aktivnosti su deo rituala u kojem policija uvek igraulogu nepobedivog protivnika. Zato treba analizirati metodologiju borbe, zato to u svom sadanjemobliku ona predstavlja prepreku za razvijanje novih oblika akcije. A da bi to imalo efekta, treba odbacitistari teren borbe radna mesta i ulicu. Sve dok se revolucionarna borba ne odvija na svom terenu vena terenu kapitala, nee doi do bilo kakvog znaajnog pomaka, do kvalitativnog revolucionarnogskoka. To je ono na ta treba da se usredsredimo; to je pitanje s kojim moramo da se suoimo odmah,ukoliko ne elimo da revolucija stagnira i uniti samu sebe, napravi uzmak zbog kojeg e biti potrebnegodine oporavka. Naputanje starih centara borbe zahteva istovremeno stvaranje novih oblika ivota.Kakva korist od okupiranja fabrika poput fabrike automobila, na primer ija proizvodnja ionakomora da bude obustavljena? Stari pokli je bio: Okupirajmo fabrike i sami upravljajmo njima! Takobi zatoenici sistema trebalo da preuzmu zatvore i da sami upravljaju svojim zatoenitvom. Novidrutveni oblik ne moe da se temelji na ostacima starog; vrlo su retki primeri civilizacija koje suse nadograivale jedna na drugu. Buroazija je pobedila jer je stupila u borbu na svom terenu, ugradovima. Ali, u sadanjoj situaciji, to moe da vai samo do pojave komunizma, koji nije ni novioblik drutva, niti novi oblik proizvodnje. oveanstvo danas ne moe da krene u borbu protiv kapitalani u gradovima, niti na selu,16 ve izvan njih: odatle potreba za komunistikim oblicima ivota, kojie zaista biti suprotni kapitalu i predstavljati uporita revolucije. Od izbijanja pobune 1968. kapital jestalno morao da uvaava injenicu da je revolucija uspela da se nametne kao vitalni imperativ, kaonunost. Zato je i kontrarevolucija morala da se prilagoava (ne gubimo iz vida da ona postoji samo uodnosu na revoluciju). Ali, bez obzira na sve te pokuaje, kapital nee uspeti da zaustavi napredovanjesvojih neprijatelja, jer e revolucija uspeti da se pojavi kao stvarna i samim tim iracionalna. Tairacionalnost je njena sutinska karakteristika. Sve to je sa stanovita postojeeg poretka racionalnomoe se lako apsorbovati i falsifikovati. Ako revolucija deluje na istom terenu kao i njeni protivnici, biezaustavljena. Posle toga, nema ustajanja; bie osujeena u svojoj najstrasnijoj udnji, a to je da ostvarisopstveni projekat i to na sopstvenom terenu.Cilj revolucije mora da bude ljudska zajednica. Revolucionarni pokret zato mora i sam da odraava

istu svrhu i nameru. Metode koje nam nudi klasno drutvo samo nas udaljavaju od tog cilja; te metodesu sutinski nehumane i samim tim se ne mogu koristiti. Zato je apsurdno teiti prodoru u institucijesistema, da bi se one zatim iskoristile u interesu revolucionarnog pokreta. Oni koji to tvrde, rtve sumistifikacije po kojoj istorijski projekat neminovno ide ka svojoj istini i ka svome kraju, koji je ujednoi kraj epohe kapitala. Tu mistifikaciju, koja ljudska bia vidi kao nebitna, sporedna i beskorisna, potosav znaaj pridaje institucijama, treba potpuno razotkriti. U kapitalistikom sistemu ljudi su zaistapostali suvini; ali, u meri u kojoj je oveanstvu, jo od najranijih poetaka vrste, uspelo da zadrisvoj ljudski integritet, moe se rei da ljudska bia jo uvek nisu unitena, sve dok ideja pobune iviili dok je oigledno da mladi ljudi jo nisu imobilisani pripitomljavanjem. Sve je jo uvek mogue. Usvakom sluaju, sama borba oivljava ljudsku sutinu ouvanu u svakom pojedincu; borba nas izvlaiiz klopke opaanja drugih samo u njihovoj postvarenoj spoljanjosti. ak i u sluaju pojedinaca koji

16Stara opozicija izmeu sela i grada vie ne postoji. Kapitalizam je urbanizovao planetu; priroda je mineralizovana(pretvorena u neto neorgansko). Dana smo svedoci novih sukoba izmeu urbanih centara i onih delova ruralnog sektora ukojima jo opstaje mali broj seljaka. Urbani centri trae sve vie vode, to nalae izgradnju brojnih rezervoara na udaljenostiod pedeset ili ak sto kilometara od grada. To vodi ka unitenju kvalitetnog poljoprivrednog zemljita, kao i zemlje za lov iribolov; ta ishod ima i da se seljaci liavaju vode, poto se svi izvori koriste za punjenje rezervoara i kanala. Taj sukob nekuosobu moe pogoditi iz dva ugla, ako ivi u gradu i poseduje vikendicu. Danas vidimo da taj problem see mnogo dalje odpitanja tradicionalnog seljatva; on sada obuhvata globalni odnos ljudi s prirodnim svetom, kao i preispitivanje njihovogrealnog oblika postojanja.

14

su dostigli visok stepen postvarenja i pretvorili se u organske automate kapitala, jo uvek postojimogunost da se cela konstrukcija raspadne. Moda bi bilo dobro da prihvatimo jedan Marksov savet:nije dovoljno da lanci postanu vidljivi; oni moraju da postanu sramni. Svaki pojedinac mora da proekroz krizu. U sukobima s policijom cilj ne treba da bude samo uklanjanje jedne represivne sile koja seispreila na naem putu ka komunizmu ve eliminacija sistema kojem ti pojedinci slue, tako to ese u njima podstai buenje ljudske sutine.Do toga nikada nee doi ako nastavimo da se sluimo starim metodama direktne konfrontacije;

potrebni su nam novi pristupi; na primer, izlaganje svih institucija krajnjem preziru i podsmehu,17koji e ih izolovati i ostaviti da se bave samima sobom. U stvari, apsurdno je teoretisati i izvlaitiuoptene zakljuke. Ali, jedno je sigurno: neki od tih pristupa ve su se pokazali delotvornim, to bimogli da budu opet, ali moramo da izmislimo i druge oblike akcije. Sutina je u tome da shvatimo da seteren i metode borbe moraju promeniti; ta nunost se ponekad shvatala na ogranien ili na negativannain, kao u sluaju onih ljudi koji su napustili sve i krenuli niz cestu, pokazujui tako elju da izauiz zaaranog kruga borbi koje se vode u svakodnevici ovog sveta.Leviari istrajavaju na dobro poznatoj taktici provokacija-represija-subverzija, za koju i dalje tvrde

da e dovesti do revolucije u tano odreenom trenutku. Ali, to shvatanje revolucije je apsolutnoneprihvatljivo jer podrazumeva rtvovanje nekih ljudi zato da bi se mobilisali ostali. Komunistikojrevoluciji nisu potrebni muenici, jer ona nikome ne ispostavlja svoje zahteve. Muenik je mamackoji privlai sledbenike. Kakva korist od revolucije koja kao mamac koristi smrt?18 Ali, uvek e senai neko ko e umreti u pravom trenutku, dok e neko drugi pronositi njegov le s namerom daprivue revolucionarne muve.Komunistika revolucija je trijumf ivota i zato ne moe da na bilo koji nain slavi smrt ili da poku-

ava da je iskoristi. Tako bi se samo vratila na teren klasnog drutva. Tu su i oni koji porede ili kojibi da zamene one koji su pali za revoluciju sa onima koji su umrli sluei kapitalu; ali, u oba sluajare je istom leinarskom karnevalu!Sve do sada o revoluciji se nije govorilo kao o neemu to ima raspon nune i prirodne pojave, i to je

imalo ozbiljne posledice. Izgledalo je da revolucija uvek zavisi iskljuivo od ove ili one grupe koja zraiistinskom sveu. Danas se suoavamo sa sledeim alternativama: ili stvarna revolucija, proces kojiobuhvata sve, od stvaranja revolucionara do unitenja kapitalistikog oblika proizvodnje; ili unitenjeljudske vrste, na ovaj ili onaj nain. Drugih mogunosti nema. Kada revolucija pone nee biti potrebeda se opravdava ono to se dogaa; pre e biti potrebna snaga da se izbegnu zloupotrebe i ispadi. Ali,to e biti mogue samo ako pojedinci, mukarci i ene, pre revolucionarne eksplozije, ponu da seponaaju kao autonomna ljudska bia: poto im nisu potrebne nikakve voe, bie u stanju da samivode svoju pobunu.Oigledno je da u sadanjim uslovima ljudi ne mogu da odu daleko u tom pravcu; ali jedini nain

da se ta tenja najpotpunije ostvari jeste odbacivanje tog kanibalistikog pristupa koji revoluciju svo-di na izmirivanje rauna, na fiziko istrebljenje jedne klase ili grupe ljudi od strane druge. Ako jekomunizam zaista tenja ljudi kao vrste, onda nema potrebe da se posee za takvim metodama.Uopteno govorei, veina revolucionara sumnja da e do revolucije ikada doi, ali da bi sebe ube-

dili da ipak hoe, to oekivanje moraju nekako opravdati. To ih uglavnom osuuje na ekanje, ali tosamo prikriva injenicu da im veina vremenskih znakova revolucije izmie. Da bi odagnali sumnje,pribegavaju verbalnom nasilju (opet zamena), esto u formi oajnikog i zadrtog prozelitizma. To sa-

17Tako bi trebalo gledati i na gest onih amerikih psihijatara koji su se dobrovoljno prijavili za tretman psihijatrijskihklinika, da bi pokazali kako nema tog sistema znanja koji bi mogao da definie ludilo. (Moemo dodati da je proizvodnjastvarnog ludila neophodna za postojanje kapitala.)

18Smrt je postala sutinski element u ljudskom sticanju samosvesti, ali ta samosvest se prenosi samo uz najvee tekoe.Prelaz sa spoljanjeg na unutranje je suvie mukotrpan, ali, sreom, tu su neke olakice i preice.

15

moubeivanje se odvija na sledei nain: im uspeju da mobiliu nekoliko sledbenika, to se tumaikao dokaz da je nastupio pravi trenutak, to znai da nivo agitacije treba jo vie pojaati, i tako unedogled. Prema tom obrascu, revolucija je stvar agitacije koja treba da sa strane nametne odree-nu svest. Oni nikako ne shvataju da e se revolucija ostvariti onog asa kada vie ne bude nikog kobranio stari poredak; revolucija pobeuje zato vie nema protivnika. Stvar je u tome to e nakontoga sve biti drugaije, to je taka u kojoj pitanje nasilja ponovo postaje relevantno. Potreba za ko-munizmom je potreba svih ljudi. Tokom revolucionarnog previranja to e postati oigledno, na manjeili vie konfuzan nain. To ne znai da e se ljudi preko noi otarasiti starudije prethodnog drutva, veda e oni koji e izvesti revoluciju doi i s leva i s desna. Unitenje nadgradnje kapitalistikog sistemai zaustavljanje globalnog procesa proizvodnje nee odmah ukinuti pretpostavke kapitala; to znai dase stari odnosi i oblici ponaanja mogu ponovo javiti; naime, izgleda da svaki put kada se nau prednovim mogunostima, ljudi tee da ih zaogrnu u stare oblike i prilagode okolnostima. Komunistikarevolucija se sigurno nee razvijati na isti nain kao prethodne revolucije, ali ako njen raspon buduogranien, u ma kojoj meri, on e ipak biti deo postrevolucionarnog kretanja. To kretanje e nastojatida razvije nove dimenzije ljudske zajednice, da reafirmie i ojaa ono to se pojavilo tokom revolucije.U tom periodu najveih previranja i tekoa, stare institucionalne forme mogu ponovo da se pojave,a neki elementi mogu da pokuaju da na prikriven nain povrate svoje privilegije ili da insistiraju nareenjima koja e ii samo njima u korist. Drugi mogu poeleti da opet uvedu samoupravljanje. To suoni koji jo nisu shvatili da komunizam nije oblik proizvodnje, ve novi oblik postojanja.Bie to i period u kojem e stara praksa etiketiranja, tako svojstvena svim politikim reketaima,

morati da bude ukinuta jednom za svagda. Znamo da se novo moe pojaviti i pod starim ogrtaem;bila bi velika greka kada bi se neke mogunosti odbacile samo zbog te povrne slinosti s prolou.Na postrevolucionarni proces ne treba gledati kao apoteozu trenutnog izmirenja, kada e nekim u-dom svo nasilje prolosti nestati samo od sebe. Ako poemo od toga da se novi oblik bia moe razvitisamo kroz delotvornu borbu, onda pitanje postaju modaliteti te borbe. Svaki oblik sektakog i inkvizi-torskog duha je koban po revoluciju to je samo jo jedan razlog zato klasina diktatura ne dolaziu obzir, poto bi to znailo restauraciju oblika svojstvenih klasnom drutvu. Prelazni period se moeprevazii samo kroz najrazliitije oblike izraavanja slobode raznolikih ljudskih bia. To je pritisakkoji bi komunizam trebalo da stvori. To je pritisak koji e ogromnoj veini ljudi omoguiti da uklonesve prepreke na putu stvaranja ljudske zajednice. Upravo takvu afirmaciju ivota je Marks imao naumu kada je pisao da ako pretpostavimo da ovek treba da bude ovek, a njegov odnos prema svetuljudski odnos, onda ljubav moe da se razmeni samo za ljubav, poverenje za poverenje Do nasilnihsukoba moe doi samo izuzetno.Oni koji i dalje smatraju da je diktatura neophodna, ve su u sebi priznali da se ljudsko drutvo

nikada nee pokrenuti u pravcu komunizma. Treba proi dugaak, bolan i teak put dok se ne odbacesve mistifikacije, dok se ne shvati da lutajue oveanstvo ide ka sopstvenom unitenju, najveim de-lom zbog toga to je svoju sudbinu prepustilo monstruoznom i autonomizovanom sistemu kapitala.19

19Proces opisan kao protetika u knjizi Apocalisse e Rivoluzione (Giorgio Cesarano i Gianni Collu, Edizioni Dedalo, Bari,1973). Knjiga se preporuuje kao manifest bioloke revolucije i nikakav rezime ne moe da predstavi svo bogatstvo njenihideja. (Autori se bave i pitanjem predstavljanja i simbolizma u drutvenim odnosima. Videti napomenu 6.) Slede dva odlomkakoji pruaju delimian uvid u njihove stavove: Progresivni mislioci koji su napisali izvetaj MIT (Mans Impact on the GlobalEnvironment; Uticaj oveka na globalno okruenje, 1972), kao i predlozi koje je izneoManolt (Mansholt), ukazuju da kapitalne moe preiveti ako stalno ne poveava obim robne proizvodnje (osnovu svog procesa valorizacije). Ali, njihova grekaje u tome to robu vide samo kao stvar. Nije vano da li roba ima oblik stvari ili osobe. Da bi kapital nastavio sa svojimrastom, on zahteva samo sledee: da unutar procesa cirkulacije mora postojati trenutak u kojem roba, ma koje vrste, dobijazadatak da se razmeni za A, da bi se zatim zamenilo sa A. U teoriji je to savreno mogue, s obzirom da je kapital, umestoda investira samo u projekte proizvodnje predmeta, posveen projektima stvaranja korporativnih ljudi (socijalnih usluga,personalnih usluga). (str. 82) Fikcija dostie vrhunac povezanosti kada uspe da se predstavi kao organizacija privida, koja

16

Mukarci i ene e morati da prepoznaju sebe kao odluujue inioce, koji nisu duni da se odreknusvojih moi u korist maine, da neprestano otuuju svoje bie u pogrenom uverenju da je to jediniput ka srei.Kada se jednom doe do te take, sve je gotovo; nema vie povratka na staro. Celo zdanje kapitala

sruie se kao kula od karata. Ljudi iji je duh osloboen logike i predstava kapitala konano e moida prepoznaju sebe i svoje blinje. Stvaranje ljudske zajednice vie se nee moi zaustaviti.Ideologija, nauka, umetnost i ostalo, kroz celu mreu institucija i organizacija, zajedno podupiru

uverenje da je ljudsko bie nebitno i nemono da deluje.20 I vie od toga, ceo taj sistem iri iluzijuda smo do ove take drutvene evolucije doli zato to smo prethodno prihvatili i razvili tehnologijui da prosto nije moglo biti drugaije. Tehnologiju okruuje aura fatalizma: ako je ne prihvatimo, nemoemo da napredujemo. Ako je prihvatimo, ostaje nam da samo ispravljamo neke njene nedostatke,ali ne moemo umai delovanju maine, koja je samo ovo drutvo. Zamka se zatvara, ljudi postajupasivni, a odluujui faktor postaje predstava kapitala predstava po kojoj je kapital jedini racionalni,drutveni proces, to utire put oseanju koje sistem vie ne moe da doivi kao represivan. Da bi objasniosve negativne aspekte, kapital se prosto poziva na kategorije koje se nalaze izvan samog kapitala.Stara navika duha koja je doputala da ljudska inteligencija postane domain za parazitske predsta-

ve kapitala mora se odbaciti. Mentalitet i ponaanje sluge (iji je gospodar kapital) moraju se iskoreniti.Ta potreba je danas utoliko hitnija to stara dijalektika gospodara i roba nestaje u procesu u kojemak i rob ljudsko bie postaje suvian.

7. Globalna perspektivaBorba protiv pripitomljavanja mora se shvatiti na svetskom nivou, na kojem se takoe pojavlju-

ju neke vane nove snage. Apriorna univerzalnost kapitalistikog sistema moe se demistifikovatitek kada se ozbiljno preispita nelinearna ema ljudske evolucije, kao i ideja da je kapitalistiki oblikproizvodnje bio progresivan u svim zemljama.Te zemlje, koje se prema prorocima rasta i sa stanovita ekonomskog uzleta smatraju nerazvije-

nim ili na putu razvoja, zapravo su zemlje u kojima kapitalistiki oblik proizvodnje nije uspeo da seuspostavi. U Aziji, Junoj Americi i Africi milioni ljudi jo uvek nisu u potpunosti podlegli despotizmukapitala. Njihov otpor je obino negativan, u smislu da ne uspevaju da uspostave drugaiju zajednicu.Zato je od sutinske vanosti odrati svetsku mreu ljudske debate, koju samo komunistika revolu-cija moe preobraziti u pokret za uspostavljanje nove zajednice. ta vie, u revolucionarnoj eksplozijita mrea ili okosnica imae odluujui uticaj u aktivnostima na unitenju kapitala.U takozvanim nerazvijenim zemljama, omladina se pobunila (Cejlon,Madagaskar 1972, neto slabije

u Senegalu, Tunisu Zairu, itd.) i na poseban nain izrazila istu potrebu i nunost koje se oseaju i naZapadu. Tokom vie od deset godina, pobunemladih su pokazale da je njihova sutinska crta odbijanjepripitomljavanja. Bez namere da predviamo neki izvestan ishod, vano je da u tome prepoznamoneku vrstu perspektive. Maja 1968. jo jednom smo se vratili na Bordigino predvianje obnavljanjarevolucionarnog pokreta oko 1968. i izbijanja revolucije u periodu 19751980. Toj prognozi ostajemo

je potpuno nerealna: ona konano moe da se odvoji od konkretnog, do te mere da potpuno nestaje. (Zato je fikcija sutinasvih religija.) Ljudska vrsta e moi da se konano oslobodi od protetike, kao i od fikcije i religije, tek kada jasno prepoznasebe kao subjektivitet koji deluje kao nerazluivi deo organskog kretanja prirode, u njenom globalnom procesu. Biolokarevolucija se sastoji u tome da se jednom za svagda preokrene odnos svojstven celoj praistoriji (to jest, celom periodu prekomunistike revolucije), u kojem je fiziko postojanje vrste podreeno ulozi drutvenog mehanizma; to je oslobaanjeorganskog subjektiviteta, obuzdavanje maine, jednom za svagda i u ma kojem njenom obliku. (str. 153)

20Ovde ne mislimo na ljudsko bie kao na individuu koja postoji u odreenom istorijskom periodu ve kao na nepro-menljivu konstantu.

17

privreni. Novija drutveno-politika i ekonomska zbivanja to potvruju, a do istog zakljuka su dolii drugi autori. Kapitalistiki oblik proizvodnje se naao u krizi koja ga potresa od vrha do dna. Tonije kriza kao ona iz 1929, iako se neki aspekti te krize mogu ponovo pojaviti; ipak, re je o kriziusled dubokog preobraaja. Kapital se mora restruktuirati da bi bio u stanju da uspori destruktivneposledice svog globalnog proizvodnog procesa. Cela debata oko rasta veoma jasno pokazuje da jeta zabrinutost stvarna. Eksperti misle da mogu prosto skrenuti panju na kretanje kapitala i objavitikako se ovaj mora opustiti, usporiti. Ali, kapital se, sa svoje strane, moe osloboditi ljudskog otporasamo ako svoju dominaciju nad njima usavri na jo viem nivou. To je dominacija koja obuhvata ceohorizont naeg postojanja, ali mladi ljudi ustaju protiv nje, u irokom pokretu, pri emu sve vei brojstarijih ljudi poinje da ih shvata i podrava u tome.Revolucionarni preporod se osea svuda, osim u jednoj velikoj zemlji, Sovjetskom Savezu, koji lako

moe zavriti u ulozi koniara i dovesti do velikog zastoja revolucije (u tom sluaju, naa prethod-na prognoza ostae u limbu pustih elja). Ali, zbivanja u ehoslovakoj i Poljskoj, kao i neprekidnojaanje despotizma u Sovjetskoj republici, ukazuju (iako negativno) da subverzija, od koje do nas do-piru samo slabi odjeci, tamo ipak ne izostaje. Represija u SSSR mora biti jo nasilnija da bi se spreioopti ustanak. S druge strane, proces destaljinizacije mogao bi imati istu ulogu (imajui u vidu sveznaajne istorijske razlike) kao i pobuna plemia (dekabrista) 1825, koja je utrla put pobuni inteli-gencije i kasnije dala podstrek narodnom pokretu. To nas navodi da se upitamo da li u ovom trenutkusubverzija tamo moe ii mnogo dalje od demokratske opozicije, koju je izrazio disidentski akademikSaharov. Moraju se imati u vidu i neke druge istorijske konstante: na primer, opta revolucionarna ak-cija se u svom najradikalnijem obliku pojavila u Francuskoj i Rusiji, iako je zapravo potekla u drugimzemljama. Francuska revolucija je zatim proirila buroasku revoluciju Evropom. Ruska revolucija jegeneralizovala dvostruku revoluciju proletersku i buroasku to je za ishod imalo konani trijumfkapitalistike revolucije. Studentska pobuna nije poela u Francuskoj, ali je tamo bila najotrija; bilaje u stanju da uzdrma kapitalistiko drutvo, a posledice toga se i dalje oseaju. U SSSR ne moe do-i do revolucionarnog ustanka dok se posledice 1917. talas antikolonijalnih revolucija ne istroe.Najvanija od njih je Kina; a poto je kineska revolucija sada dola do kraja svog ciklusa, u SSSR emovideti poetak novog revolucionarnog ciklusa.Znaajan istorijski pomak od Francuske do Ruske revolucije prisutan je i u usponu novog revolu-

cionarnog ciklusa. Despotizam kapitala je danas mnogo jai od onog iz doba carizma, a injenica jei da se sveta alijansa izmeu SSSR i SAD pokazala mnogo efikasnijom od anglo-ruskog saveznitvaiz XIX veka. Ishod se moe odlagati, ali ne i spreiti: moemo oekivati da e komunitarna dimen-zija revolucije u SSSR biti izraena mnogo otrije nego na Zapadu i da e grabiti napred dinovskimkoracima.

8. Revolucija i budunostU periodu opte kontrarevolucije Bordiga je bio u stanju da sagleda sve njene pogubne posledice,

tako to je pogled usmerio ka predstojeoj revoluciji, tanije, tako to se odmakao od razmatranjaaktuelnih sukoba. On nije istraivao samo prolost, koja je u tom periodu bila puki balast, niti sevezivao za sadanjost potpuno okupiranu vladajuim poretkom, ve se okrenuo budunosti.21

21Bordiga je jednom izjavio, (mi smo) jedini koji svoje delovanje zasnivaju na budunosti. Godine 1952. je pisao: Naasnaga lei u nauci o budunosti, mnogo vie nego u nauci o sadanjosti ili prolosti. (Explorateurs de lavenir, BatagliaCommunista no. 6)

18

Tako usmeren, mogao je da sagleda revolucionarni pokret kakav je zaista bio, a ne samo u skladus predstavom koju je taj pokret gajio o sebi. Od tada je industrija budunosti22 stala na noge i po-primila ogromne razmere. Kapital je zakoraio u to novo polje i poeo da ga eksploatie, to vodi kajo potpunijem prisvajanju i pripitomljavanju ljudi. Ono to kapital ini drugaijim u odnosu na svedruge oblike proizvodnje jeste njegov uticaj na budunost. Od samog poetka, odnos kapitala premaprolosti i sadanjosti bio je manje vaan od njegovog odnosa prema budunosti. Jedini dotok krvikapital ostvaruje kroz razmenu s radnom snagom. Stvoreni viak vrednosti je, u neposrednom smislu,samo potencijalno kapital; on moe da postane efektivni kapital samo kroz razmenu na osnovu budu-eg rada. Drugim reima, viak vrednosti stvoren u sadanjosti postaje stvaran samo ako ima izgledada e radna snaga biti dostupna i u budunosti (koja moe biti i hipotetina i ne nuno bliska). Akota budunost izostane, onda sadanjost (pa tako i prolost) biva ukinuta: dolazi do devalorizacije krozpotpuni gubitak supstance. Prema tome, jasno je zato kapital pre svega mora da uspostavi dominaci-ju nad budunou, kako bi osigurao nastavak svog procesa proizvodnje. (Ta dominacija se ostvarujepomou kreditnog sistema.) Tako kapital faktiki prisvaja vreme, koje, po sopstvenoj slici, oblikujekao kvantitativno vreme. Sadanji viak vrednosti je ostvaren i valorizovan kroz razmenu na osnovubudueg rada, ali, sada, s razvojem industrije budunosti i sadanji viak vrednost se otvara za kapi-talizaciju. Ta kapitalizacija zahteva da vreme bude isprogramirano; upravo ta potreba se, u pomodnomnaunom maniru, izraava kroz futurologiju. Prema tome, kapital je taj koji proizvodi vreme.23 Gdee od sada ljudi moi da smeste svoje utopije i mitove?Drutva uspostavljena u ranijim epohama dominirala su sadanjou i, u manjoj meri, prolou,

dok je revolucionarni pokret polagao pravo na budunost. Buroaske i proleterske revolucije sumoraleda garantuju progres, ali taj progres je zavisio od budunosti valorizovane kroz odnos sa sadanjoui sa prolou, koja je morala biti ukinuta. U svakom od tih sluajeva, i u stepenu koji je manje ili viezavisio od revolucije o kojoj je bila re, prolost se predstavljala obavijena tamom, dok se budunostkupala u blistavoj svetlosti. Kapital je osvojio budunost. Kapital se ne plai utopija, naprotiv, on nastojida ih proizvodi. Budunost je jo jedno polje za proizvodnju profita. Da bi stvorili budunost, da bi jeoiveli, ljudi sada moraju da budu uslovljeni kao funkcije precizno osmiljenog procesa proizvodnje:u toj taki programiranje dostie vrhunac. ovek, koga je Marks jednom opisao kao le vremena,sada je iskljuen iz njega. Taj proces, zajedno s dominacijom nad prolou, sadanjou i budunou,stvara uslove za strukturalno predstavljanje u kojem se sve svodi na kombinatoriku drutvenih odnosa,proizvodnih snaga, mitema, itd., povezanih tako da deluju kao celina. Struktura, usavravajui samusebe, eliminie istoriju. Ali, istorija je i dalje samo ono to ljudi rade.Tako dolazimo do saznanja da komunistika revolucija mora da stvori ne samo drugaije shvatanje

vremena ve i da ga spoji s novim shvatanjem prostora. Obe dimenzije nastae istovremeno, kroznovi odnos izmeu ljudskih bia i prirode: kroz izmirenje. Ve smo rekli da sve to je fragmentarnosamo hrani kontrarevoluciju. Ali, revolucija je neto vie od polaganja prava na celinu; to je reinte-

22Lindustrie du futur: futurologija, tehnoloka revolucija, marketing, planiranje resursa, istraivanje svemira, itd.(Prim. prev. engleskog izdanja.)

23Jedna od glavnih osobina kapitala nije toliko nain na koji naglaava kvantitet i ponitava kvalitet, koliko sutinskaprotivrenost izmeu ta dva aspekta, u kojoj kvantitativno nastoji da potisne sve aspekte kvalitativnog. Ali, to ne znaida potrebu za kvalitetom treba ostvariti potiskivanjem kvantiteta (na slian nain kao to se do upotrebne vrednosti nemoe doi prostim odbacivanjem razmenske vrednosti). Potreban je potpuni preobraaj pre nego to sama logika tog oblikadominacije bude odbaena. Naime, i kvalitet i kvantitet postoje u tesnoj vezi smerom, pri emu su sva tri koncepta povezanas vrednou. Mera operie i u ravni upotrebne i razmenske vrednosti. U prvom sluaju, ona je u tesnoj vezi s jednim tipomdominacije: upotrebna vrednost meri drutveni status odreene osobe, ali je u isto vreme i mera nasilja koje nosi sa sobom.Upotrebna vrednost namee sopstveni despotizam, iz kojeg se razvija despotizam razmenske vrednosti, a sada i kapitala.Marks je u svojim napomenama o delu D. S. Mila (J. S. Mill)optuio utilitarizam kao filozofiju koja oveka vidi samo krozprizmu njegove upotrebljivosti, dok razmena tei autonomizaciji u zasebnu sferu.

19

gracija svega to je bilo odvojeno, spajanje budueg bia, individualnosti i zajednice (Gemeinwesen).To budue bie ve postoji kao totalno i strasno doivljena potreba; ona najbolje izraava istinskirevolucionarni karakter pokreta iz maja 1968. i pokreta gimnazijalaca iz prolea 1973.Revolucionarna borba je borba protiv dominacije u svakoj taki, u svakom trenutku i svim aspekti-

ma ivota. U poslednjih pet godina taj izazov se pojavio u svim podrujima ivota kapitala. Revolucijasada moe da stupi na svoj pravi teren borbe, iji je centar svuda, a periferija nigde.24 U tom smislu,njen zadatak je beskonaan: ukidanje pripitomljavanja i stvaranje uslova za beskonano ispoljava-nje ljudskog bia budunosti. Na oseaj, koji ne poiva samo na optimizmu, govori nam da emo unarednih pet godina prisustvovati poetku revolucije i unitenju kapitalistikog oblika proizvodnje.25

24To je Blankijeva (Auguste Blanqui) definicija beskonanosti, koja je opet mala varijacija uvene Paskalove (Pascal)fraze: To je beskrajna sfera ije se sredite nalazi svuda, a obim nigde. (Na osnovu prim. prev. engleskog izdanja.)

25Napomena autora iz marta 1980: Danas ovo predvianje izgleda pogreno. Ali, treba imati u vidu da se predvianjanikada ne iznose sa apsolutnom sigurnou. Ukupan proces na svaki nain nastoji da odloi ono za ta tvrdimo da e sedogoditi. Pored toga, svako takvo predvianje je izraz duboke elje odreenog pojedinca. A elja je uvek u urbi, ona nezna da eka. Na budunost treba da gledamo realistino: to znai, u okviru kretanja ka revoluciji i sa stanovita da moramonapustiti ovaj svet. Ali, to nije dovoljno; sve poinje da zvui kao ponavljanje. Moramo da preispitamo svoje predvianjei ono to iz njega proistie. Ono to je ispravno je injenica da je 1978. odbijanje, o kojem smo esto govorili, bilo mnogooiglednije, mnogo prisutnije nego to je bilo prethodnih godina. To odbijanje je bilo bremenito porukama koje su od velikogznaaja za unitenje kapitala. Na sve to smo do sada rekli treba gledati u perspektivi, ali to ne moe da potpuno objasnisadanju situaciju, gde vidimo da borba protiv kapitala kao takvog izostaje. Godine 1973. mogli smo da vidimo da su pokuajida se kapital uniti bili indirektni: to nije bila borba mukaraca i ena u frontalnoj opoziciji spram kapitala. To to sistem patiod nestabilnosti ili od kriza, kako to kau ekonomisti ne znai da je kapital ugroen; pretpostavke njegove katastrofe tekpoinju da se razvijaju (iako dinamika dogaaja moe naglo da se ubrza). Bitna novost je injenica da se posle 1978. ubrzanopribliavamo kraju ciklusa kapitala. Taj proces je sada intenzivniji, ali i raspreniji, to nam samo olakava da napustimokapital. Lako je imati stav o neemu to je ve postignuto ili okonano; mnogo je tee s neim to se jo uvek nalazi uprocesu formiranja i razvoja. (La separation necessaire et limmense refus, 1979.) To je ono to sam mogao da sagledamu januaru 1979. kada sam pisao taj tekst. U novijem lanku (LEcho du Temps, februar 1980) pokuao sam da preciznijeopiem kako bi moglo doi do tog unitenja kapitala kao oblika zajednice. To je pokuaj da se razmotri ono to nazivampotencijalnom smru kapitala, na osnovu njegovog prolaska kroz proces antropomorfizacije i kapitalizacije ljudskih bia.Kada kapital otvoreno uspostavi svoju zajednicu, on ostvaruje projekat ljudskih bia i tako u isto vreme iscrpljuje svojemogunosti. Da bismo zaista bili pravi savremenici svoje epohe moramo imati jasnu ideju o potencijalnoj smrti kapitala;samo tako moi emo da se otvorimo ka novoj dinamici ivota.

20

Potencijalna smrt kapitala(Odlomak)

Ostvarivi ljudski projekat i obezbedivi svoju dominaciju, kapital je postao potpuno antropomorfi-zovan, ali, u isto vreme, i nikad blii svojoj potencijalnoj smrti. Ispraznivi od supstance sve, on u istovreme biva izloen napadima supstance koja ga ispunjava. Kapital liava supstance tako to prevazi-lazi: on prevazilazi tle i proizvodi vetaku hranu; prevazilazi enu i proizvodi bebe in vitro; odbacujeljudska bia i proizvodi himere; odbacuje materiju i proizvodi materijalnu stvarnost kombinacijommanje ili vie nestalnih elemenata. Taj proces je, oigledno, tek na poetku. Ali, taj proces je u sa-vrenom skladu sa osnovnim usmerenjem kapitala, koji tei autonomnom posredovanju i refleksijilienim svakog oslonca u stvarnosti. Kapital je proizvod ljudske aktivnosti, ali koji je sada stekao pot-punu autonomiju u odnosu na ljude; on poprima ljudsko oblije, ostvarujui tako, na krajnje svrhovitnain, sutinski atribut nae vrste: refleksiju. Odatle dananji trijumf apstrakcije, u obliku spiritualiz-ma i dematerijalizacije.26 U svom kretanju kapital mora da prevazie sve prepreke koje mu se nau naputu; svaka barijera ugroava njegovo postojanje i zato mora biti prevaziena. Ali, granica kapitala jeljudsko bie, koje moe da prevazie samo tako to e ga ukljuiti u sebe. Tako kapital integrie u sebesvoju potencijalnu smrt. Ali, njegova stvarna smrt moe nastupiti samo kroz proces odbacivanja: krozodbacivanje celog fenomena kapitala, ukljuujui sve njegove pretpostavke i sve to je uspeo da integrieu sebe.Od trenutka kada je postao autonoman i izmakao, kapital je postao predstava. Od te take on moe

da reintegrie sve to je prethodno prevaziao. Ali, s obzirom na ogromno poveanje ljudske populaci-je, to podrazumeva nivelaciju i degeneraciju ljudskih bia u razmerama koje potpuno liavaju kapitalnjegove moi regeneracije. On moe da preivi samo kroz impuls koji je stekao tokom prethodnihnekoliko vekova. Kapital je udario u svoju pravu granicu, dok se oveanstvo nalo pred sopstvenomsmru.S obzirom na proces antropomorfizacije, jasno je da je ovde re i o naoj smrti; ali, to nije smrt u

smislu apsolutnog prestanka ivota ve u smislu inicijacije u novi ivot. Sada ivimo u nekoj vrstibardoa;27 prolazimo kroz prostor-vreme pun strahovitih opasnosti, zamki, iluzija i fascinacija. Ali, odtrenutka kada shvatimo potencijalnu smrt kapitala i smrt naeg lutanja koje je trajalo milenijumima,nita nee moi da sprei na razvoj u ljudsku zajednicu. ()Sve prethodno reeno znaajno je i u odnosu na pitanje raskida oveanstva sa zajednicom i priro-

dom, to je prvo dovelo do podele na unutranje i spoljanje, a zatim na sebstvo i drugog. Ljudi sutu dva bia i odnos izmeu njih prvobitno opaali u terminima pomaganja i meusobnog proimanja.Ceo ivot se okretao oko toga: proimanja sa strancem; proimanja s drugim, u liku ene koja je lju-bav; s drugim kao neposredno doivljenim otkrivenjem nadulne stvarnosti, koja je ono sveto, sa svimnjegovim hijerofanijama; i proimanja s drugim kao onostranim, koje je smrt, esto smatrana za inici-jaciju u drugi ivot. Kasnije su ti odnosi sve vie bili vieni u terminima razmene, to je bilo osnova zapojavu vrednosti. Odnos s drugim je postao valorizacija. Kada razmenska vrednost, a zatim i kapitalpostanu autonomni sistemi, oni poinju da gue sve i da nameu drugaije odnose: tako ljudska bia

26Odatle izvesna podudarnost izmeu naune i orijentalne misli.27Bardo: Stanje izmeu fizike smrti i ulaska u novi ivot, opisano u Tibetanskoj knjizi mrtvih. (Prim. prev.)

21

i kulture postaju homogenizovani; demokratizacija se svodi na sastave bia lienih supstance; ljubavse svodi na seksualno sastavljanje; smrt gubi svaku vezu s onostranim i postaje najobiniji prestanakfunkcije nekog elementa u okviru sastava (demokratizovana smrt). Zato je kapital u sutini profanaci-ja svetog. Drugim reima, ako se neto pojavi kao izazov kapitalu, to za sebe moe da vee manje ilivie nesvodive potencijale koji bi se mogli udruiti u iskru mogueg ivota, to odmah biva napadnutoi svedeno na jedan od operativnih elemenata sastava u okviru procesa kapitalizacije. Poto su ljudskabia za kapital jedino drugo, a poto je kapital antropomorfizovan, to znai da nema vie nieg to bimogao da iskoristi kao drugo. Odatle potencijalna smrt kapitala. Da bi blokirao tu tendenciju kapitalmoe da se osloni samo na jedan resurs: nasilje. ()Tokom kasnijih faza tog irokog procesa koji smo ovde opisivali, pojavilo se ono to smo prvobitno

nazvali biolokom dimenzijom revolucije, a to bismo sada radije nazvali biolokom dimenzijom naegrazvoja u ljudsku zajednicu. Mukarci i ene lieni kvaliteta akcije, jezika, ritma i mate sigurno epoeleti da sve to ponovo osvoje. Ali, posmatrano jo ire, moglo bi se rei da je ivot, sa svim svojimaspektima, kroz delovanje ljudskog inioca dospeo u orsokak proizveden prekomernom svrhovitounae misli, koja je kapital (autonoman, apstrahujui, koji sve liava supstance). Taj proces je doveo uogromnu opasnost sav ivi svet. Ali, kapital mora da preispita taj proces; on mora da pronae druginain za ostvarenje misli, koja je funkcija nae vrste, ali ne samo za nju ve za sav ivi svet. To znai damisao moe da postoji samo ako iva bia nastave direktno, neposredno postojanje na svim nivoima;potrebno je neometano postojanje svih oblika ivota.Zato ovde nije re samo o problemu kulture ve i prirode. Autonomna kultura mora biti elimini-

sana da bi ivot mogao da se spoji sa milju (to e biti mogue tek kada ljudska vrsta okona svojelutanje). Zato uvena debata oko opozicije prirode i kulture, kao i argumenti o prednosti ove drugekao sutinskog odreenja ljudske vrste, slui samo tome da zakloni stvarnost s kojom tek treba dase suoimo. Ta debata se bavi samo siunim isekom ljudskog fenomena, gubei iz vida da je razvojnjegovih pretpostavki kao to su uspravno dranje na dve noge i manuelna sposobnost, koji su pod-stakli razvoj mozga, jezika, alata, konceptualnog miljenja, i tako stvorili oveka bio proces koji jetrajao milionima godina.

Jacques Camatte, lEcho du Temps, Invariance, Srie III, Fvrier 1980. Echoes of the Past,This World We Must Leave and Other Essays, Autonomedia 1995. ak Kamat, Protiv pripi-tomljavanja/ Lutanje oveanstva, anarhija/ blok 45, Porodina biblioteka br. 6, 2003.

22

Moramo napustiti ovaj svet(Odlomak)

Moramo napustiti ovaj svet u vlasti kapitala, koji je postao spektakl bia i stvari. Spektakl o kojemje govorio Piko de Mirandola, kada je rekao da je ovek spektakl, ali i ogledalo sveta.28 Naime, oveknema nijedan poseban dar; svi darovi raspodeljeni sumeu drugim ivim biima, a ovek, koji je doaoposlednji, ostao je bez i jednog. Sreom, Bog se saalio na njega; podario mu je neto od kvaliteta svihbia i uinio ga spektaklom sveta. Zato u njemu i njegovim postupcima sva iva bia mogu nekako daprepoznaju sebe. Ali, poprimivi ljudsko oblije, kapital je postao spektakl. On asimiluje i prodire svekvalitete ljudi, sve njihove aktivnosti, nikada ne postajui neko od njih, jer svaka supstanca inhibiranjegov ivotni proces.Prihvatajui to predstavljanje kapitala, ljudi vide spektakl koji je osakaeni odraz njih samih, u

kojem mogu da razaznaju samo deo. Oni su odavno izgubili oseaj za celinu.Moramo odbaciti sve pretpostavke kapitala, koje su se pojavile u dalekoj prolosti, da bismo se

oslobodili njegovog stiska (trenutak unitenja primitivnih zajednica). U isto vreme, mora se ii daljeod Marksovog dela, koje je konani izraz dolaska totaliteta, dovrene strukture vrednosti kao onekrajnje mutacije kroz koju se kapital nametnuo kao materijalna zajednica.Potrebno je sagledati novu dinamiku, zato to kapitalistiki oblik proizvodnje nee nestati kroz

frontalnu borbu ljudi protiv njegove dominacije ve samo kroz veliko odbacivanje, koje podrazumevaodustajanje od puta kojim se ilo milenijumima. Kapitalistiki oblik proizvodnje nee poeti da opadave mora biti odbaen.

Jacques Camatte, Ce monde quil faut quitter, Srie II, Aot 1974. This World We MustLeave and Other Essays, Autonomedia 1995. ak Kamat, Protiv pripitomljavanja/ Lutanjeoveanstva, anarhija/ blok 45, Porodina biblioteka br. 6, 2003.

28Pored toga, postoji i jasna veza izmeu spektakla i ogledala. Spektakl bi trebalo da ljudima pokae ta zaista jesu ili tabi morali biti. To je manje ili vie izoblieni odraz njihovog neposrednog bia.

23

Anarhistika bibliotekaAnti-Copyright

Jacques CamatteProtiv pripitomljavanja

1973.

Jacques Camatte, Contre la Domestication, Invariance (Anne VI, Srie II, no. 3, 1973). AgainstDomestication, This World We Must Leave and Other Essays, Autonomedia 1995.

Preveo Aleksa Golijanin, 2003. Preuzeto iz ak Kamat, Protiv pripitomljavanja/ Lutanje oveanstva,anarhija/ blok 45, Porodina biblioteka br. 6, 2003. anarhija-blok45.net1zen.com

anarhisticka-biblioteka.net

Protiv pripitomljavanja1. Pripitomljavanje2. Mitologija proletarijata3. Pobuna gimnazijalaca, Pariz, 1973.4. Despotizam kapitala5. Pitanje nasilja6. Teren borbe7. Globalna perspektiva8. Revolucija i budunost

Potencijalna smrt kapitalaMoramo napustiti ovaj svet