Posebne , praktine upute za reavanje svakodnevnih problema i poboljanje ivota

kojim ivite

Uvod Dejn Roberts

Ponosna sam to ova knjiga izlazi pod mojim imenom, iako ne razumem u potpunosti nain njenog nastajanja niti prirodu linosti koju poprimam dok se ona stvara. Nisam morala ni malo svesnog rada da upotrebim prilikom pisanja. Jednostavno sam dva puta nedeljno zapadala u trans, u "medinom" stanju govorila u Setovo ime, ili kao Set, diktirala rei mome muu, Robertu Batsu, koji ih je zapisivao.

Smatram da je ovo "moja" knjiga utoliko, jer ne bi ni bila napisana bez mene i mojih posebnih sposobnosti. Ipak shvatam da je jo mnogo toga ukljueno. Na primer, morala sam da iitavam rukopis da bi saznala o emu se radi i u tom pogledu ona nije moja. Ali ta to zapravo znai? Evo ukratko moje ideje: nae uobiajene preokupacije su usredsreene na ono to uzimamo za "stvarni" svet, ali, ima toliko mnogo stvarnosti.

Pomerajui nau svest, moemo da primetimo naizmenine stvarnosti i sve su one pojave koje Stvarnost dobija u razliitim okolnostima. Ne verujem da smo uvek u stanju da jednu situaciju objasnimo reima kojima bi objasnili neku drugu.

Godinama sam zbunjena pokuavajui da definiem Seta uobiajenim svetom istinitih i lanih injenica. Tu je on prihvaen kao nezavistan duh - duhovni voa onih koji veruju u spiritizam -ili kao potisnuti deo moje linosti, kako to kau nauni krugovi. Nisam mogla da prihvatim ni jednu od ovih ideja, bar ne u njihovoj nerazblaenoj formi.

Ako bih kazala, "Pobogu ljudi, ne mislim da je Set duh, na nain na koji vi mislite da jeste," onda je to bilo objanjavano kao priznanje da je Set samo deo moje linosti. Neki su mislili da pokuavam da ga oivim ili da im ne priznam pomo nad-bia kada su najzad pomislili da su ga pronali.

8

U stvari, mislim da je naa prava priroda onakva kakvu je poznajemo u svakodnevnom ivotu, samo trodimenzionalna stvarnost drugih izvora nae prirode od koje primamo energiju i ivot.

Stvarnost te prirode ne moe se sadrati u okviru naeg bitisanja iako se konstantno prevodi kroz nau sadanju individualnost.

Odreenje "duh vodi" moe biti zgodna simbolina predstava ove ideje i ja ne kaem da duhovi vodii ne postoje, samo smatram da tu ideju treba poblie ispitati jer duh vodi moe da bude neto potpuno drugaije od onoga to mi zamiljamo. Ideja Takoe moe da bude ograniavajua ako stvari postavlja tako, da su znanja koja primamo uvek izvan nas samih i pokuava da bukvalizuje neke izvanredne fenomene koji mogu da budu izvan takvih tumaenja. Dok sam pokuavala da definiem Seta na taj nain i dok sam postavljala pitanje da li je on duh voa, bila sam u izvesnoj meri odvojena od njegove realnosti koja postoji u smislu ogromne matovite i stvaralake moi koja je vea od sveta injenica i ne moe u njemu biti sadrana.

Na primer, Setova linost je prilino primetna na naim seansama, ali izvor te linosti nije. Zbog toga, poreklo bilo kojeg karaktera je misteriozno i neoigledno u objektivnom svetu. Moj zadatak je da proirim dimenzije tog sveta i ljudsko shvatanje o njemu.

Setova knjiga bi mogla da bude proizvod neke druge dimenzije moje svesti koja nije usredsredena na ovu stvarnost, i jo neto vie to se ne moe prevesti na izraze koje poznajemo, jer je Set ogromna kreacija psihe, stvarnija od bilo koje "injenice". Njegovo postojanje moe jednostavno da lei u drugaijoj postavci dogaaja od one na koju smo navikli.

Ne kaem da ne treba u obinom svetu da primenjujemo ono to nauimo. Naravno da i ja pokuavam to da inim, i Set je ovu knjigu napisao da bi pomogao ljudima da se lake nose sa svakodnevnim problemima. Insistiram na tome da moramo biti vrlo paljivi u bukvalnim interpretacijama da ne bi ograniili vie-dimenzionalnu pojavu time to bi je sputali na trodimenzionalni sistem injenica.

esto vie razumemo intuitivno i emocionalno nego to smo u

9

stanju da shvatimo intelektom. Pokuajima da definiemo znanja koja primamo, ili Seta, na nain naih ogranienih ideja o ljudskoj linosti, je isto kao da pokuavamo da prevedemo, na primer, ruu u broj tri, ili da neki izraz objasnimo nekim drugim.

Smena stvar je, da linost koja nije u ii nae stvarnosti, moe da pomogne ljudima da u tom svetu ive punije i veselije, pokazujui im da postoje i neke druge stvarnosti. U ovoj knjizi Set govori da moete izmeniti vaa iskustva menjajui svoja ubeenja o vama samima i fizikom postojanju.

Za mene, "Materijal o Setu" nije vie rukopis fascinantnih teorija koje treba paljivo ispitati u odnosu prema realnosti. Na neki udan nain on je oiveo. Shvatanja unutar toga su iva. Ja sam ih iskusila i ona su proirila moju linu realnost. Poela sam da primeujem ire unutranje dimenzije iz kojih se pomalja na svakodnevni ivot, da se upoznajem sa drugaijim metodama opaanja koje se mogu upotrebiti ne samo da se vide drugi "svetovi", ve nam i pomau da se bolje snalazimo u ovom u kome ivimo.

Dok je Set stvarao ovu knjigu, moj sopstveni ivot je neopisivo obogaen. esta psihodelina iskustva ila su uporedo sa Setovim diktiranjem grae, a moje kreativne i psihike sposobnosti su se razvile u nekim potpuno novim pravcima.

Ba pre nego to je Set zapoeo "Prirodu Line Realnosti: Setovu Knjigu", na primer, nala sam se na novom zadatku koji zovem Sumari razvoj. Sumari se odnosi na "porodicu" svesti koje imaju zajednike karakteristike. Tu je ukljuen i jezik koji se ne moe nazvati jezikom u onom poznatom smislu rei. Mislim da funkcionie u psiholokim i psihikim okvirima koji me oslobaaju uobiajenih verbalnih veza doputajui mi da izrazim i prenesem svoja unutranja oseanja i injenice koje lee upravo ispod formalnih reeninih obrazaca.

Sumari razvoj se stalno irio dok je Set pisao ovu knjigu. Sada su ukljuena i izmenjena stanja svesti. U jednom stanju svesti sam pisala Sumari poeziju a u drugom sam prevodila ono to je napisano. U nekom drugom stanju sam pevala Sumari pesme pokazujui muziko znanje i dostignue daleko iznad svog prirodnog talenta. Pesme se Takoe mogu prevesti, ali one komuniciraju putem emocija bez obzira da li se rei razumeju ili

10

ne. Opet pri nekom drugaijem stanju svesti primljeni materijal je trebalo da predstavlja ostatke rukopisa antikog Govornika. (To je takoe kasnije prevedeno). Set Govornike definie kao uitelje i kao fizike i kao nefizike, koji stalno interpretiraju i prenose unutarnja znanja kroz vreme. Moj mu je takoe pisao Sumari, ali sam ja morala da prevodim.

Dok je Set nastavljao da diktira "Prirodu Line Realnosti", ja sam pisala kompletan tekst poezije, "Dijalozi Due" i "Smrtno Ja u Vremenu", u kojima sam razradila mnoga od mojih linih ubeenja po sugestijama koje je Set davao u svojoj knjizi. To je proizvelo jo jednu grupu pesama, "Govornici". Za mene to sve znai da postoji jedna bogata ila kreativnosti i znanja dostupna svakom prema linim sposobnostima, upravo ispod povrine uobiajene svesti. Verujem da je to deo naeg ljudskog naslea, dostupnog u izvesnom stupnju svakom oveku koji istrauje unutarnje dimenzije uma.

"Dijalozi Due" i "Smrtno Ja u Vremenu", "Govornici", i neto od Sumari poezije je kombinovano u knjigu koju e uskoro da tampa kua Prentice-Hall. Smatram da je ta kniga par ovoj. Ona pokazuje ta se deavalo u mojoj linoj stvarnosti dok je Set pisao knjigu na tu temu, i otkriva kako kreativni nagon prodire u sve sfere linosti. Set se esto obraa pesmama i iskustvima koja su ih stvorila. Mnogi od tih dogaaja su se dogodili dok sam pokuavala da shvatim vezu izmeu njegovog sveta i mog, i vezu izmeu unutranjeg i spoljanjeg iskustva.

Ali pored ovoga, dok je Set diktirao ba ovu knjigu, i ja sam se takoe obrela u pisanju romana, "Obrazovanje Nad-Due 7", koja je napisana nekako automatski. Nad-Dua 7, glavni lik, postie neku svoju realnost. U sebi bih kazala, "Pa dobro Sedam, hajde da piemo sedmo poglavlje", i ono bi se odmah pojavilo onom brzinom kojom sam mogla da zapisujem. itavi delovi knjige su se pojavljivali u stanju mog sna.

Znam da Sedmica i njegov uitelj, Sajprus, postoje na naki nain, pa ipak njihova realnost ne moe da se objasni obinim svetom injenica. Na primer, u romanu je bilo mnogo od Sumari poezije i delova Govornikovog rukopisa; i kada sam pevala Sumari, identifikovala sam se sa Sajprusom, koji je trebalo da bude

11

izmiljeni lik. Otkrila sam da sam mogla da se pretvorim i u Sedmicu pomou linog izazova.

Volim da u punom zaletu idem napred, koristei svoje sposobnosti to slobodnije mogu. Ipak me vrlo esto intelektualno zapanje isti dogaaji koji me ili sami intuitivno intrigiraju ili interpretacije u vezi njih. Nije dobro pretvarati se da je drugaije, i mislim da postoje valjani razlozi za ovu ponekad neprijatnu meavinu intuicije i razuma.

Jo uim da su oba elementa vana u mom radu kao i u Setovom. I moda me moje odbijanje da prihvatim spremne odgovore vodi tako snano u istraivanje, i donekle je odgovorno za moje "dovoenje" Seta a ne Ludog Hatera.

Sumari razvoj, zajedno sa iskustvom u vezi "Obrazovanja Nad-Due Sedam" i "Prirodom Line Realnosti", postavio je toliko mnogo pitanja da sam bila prinuena da potraim vei okvir u kojem bi bila u stanju da razumem ta se deava. Kao rezultat toga je moj rad na knjizi zvanoj "Aspekti Psihologije", za koju se nadam da e da predstavlja dovoljno obimnu teoriju linosti. Set se takoe poziva na "Aspekte", kako to zovemo u ovoj knjizi, i trebalo bi da se tampa negde 1975. godine.

U meuvremenu bih rekla samo ovo: ivimo u svetu fizikih injenica koje opet izviru iz carstva kreativnosti, i u pravom smislu, injenice jesu izmiljotine koje izviru, ive kroz nae iskustvo. Ba sve injenice. Set je onda isto toliko injenica koliko sam to ja ili vi, i na neki udan nain on opkorauje oba sveta. Nadam se da e "Aspekti" takoe obuhvatiti svet injenica i bogate unutranje stvarnosti iz kojih dolaze, jer nae iskustvo obuhvata sve to ponaosob.

Roman "Pririda Line Realnosti" ne samo da je obogatio moj stvaralaki ivot ve je potakao moje ideje i verovanja. Svim srcem se slaem sa Setovim idejama koje se ovde prezentuju iako shvatam da su one antipod mom shvatanju religijskih, drutvenih i naunih dogmi. Ova knjiga je svakako odgovor svima koji su stalno traili pomo Setovih ideja, i ja sam sigurna da e pomoi mnogim ljudima da se nose sa razliitim dogaajima i problemima svakodnevnog ivota.

Setova glavna ideja je da mi oblikujemo nau linu stvarnost

12

kroz svest o nama samima, drugima, kao i o svetu uopte. Na ovo se nadovezuje miljenje da je "stvar moi" u sadanjosti, a ne u prolosti ovog ivota ili nekog drugog. On naglaava individualnu sposobnost za svesnu radnju i daje odline vebe koje su napravljene da pokau svakome kako da primeni ove teorije u bilo kojoj situaciji u ivotu.

Poruka je jasna: Mi nismo u milosti podsvesnog ili bespomoni pred silama koje ne moemo da razumemo. Svest upravlja nesvesnim aktivnostima i ima svu mo unutranjeg Ja. Te aktivnosti se aktiviraju u skladu sa naim idejama o stvarnosti. "Mi smo bogovi formulisani kroz postojanje". Set kae, data nam je sposobnost da formiramo naa iskustva dok se nae misli i oseanja aktualizuju.

Set je prvi put pomenuo "Prirodu Line Realnosti" na 608 Seansi, 5. aprila 1972. godine, ubrzo poto smo Bob i ja zavrili itanje njegove prethodne knjige "Set Govori: Vene Vrednosti Due". Zapravo je poeo sa diktiranjem 10. aprila 1972. ali je naa lina stvarnost bila poremeena kada smo iznenada bili zahvaeni poplavom koja je uzrokovana tropskom olujom Agnes. Kao rezultat, to ete i videti u Bobovim belekama, dalji rad na knjizi je za neko vreme bio odloen.

Set esto koristi epizode iz naeg ivota kao posebne primere velikih odluka, a nae iskustvo sa poplavom, posluilo je kao poetna taka za diskusiju o linim ubeenjima i nesreama. U nekoliko drugih primera je takoe upotrebio nae ivotne situacije kao izvorni materijal - to je interesantan zaokret.

Jo od ranih dana naih seansi, koje su poele 1963. godine. Set me stalno nazivao Rabartom, Robom ili Dozefom, govorei da se ova imena odnose na veliko bie iz kojeg izvire na sadanji identitet. Ovu praksu je nastavio i u ovoj knjizi.

Kao i obino, Rob savesno belei svaku seansu svojom vrstom stenografije i onda sve prekucava. Ovo je puno lake i bre nego da se svaka seansa snima, presnimava. pa onda kuca. Povremeno Rob stavlja primedbe u vezi vremena da pokae koliko je Setu potrebno da proe odreeni pasus. Set sam diktira koje rei treba podvui ili staviti pod znake navoda ili u zagrade. esto naznaava i druge znake interpunkcije.

13

Ova knjiga bi trebalo da pomogne svakom itaocu da shvati prirodu linog doivljaja i da to znanje koristi da svakodnevni ivot uini kreativnijim i prijatnijim.

Dejn Roberts Elmira, New York 6. novembar 1973.

Sadraj Uvod napisala Dejn Roberts 7 Predgovor napisao Set: Stvaranje Line Realnosti 17 PRVI DEO: Tamo Gde Se Susreete Vi i Svet Poglavlje 1: iva Slika Sveta 25 Poglavlje 2: Realnost i Lina ubeenja 39 Poglavlje 3: Sugestija, Telepatija i Grupisanje ubeenja 59 Poglavlje 4: Vaa Mata i Vaa ubeenja. i Nekoliko Rei

o Njihovom Poreklu 78 Poglavlje 5: Stalno Stvaranje Fizikog Tela 103 Poglavlje 6: Telo Vaih Uverenja, i Struktura Moi

Verovanja 123 Poglavlje 7: Telo 139 Poglavlje 8: Zdravlje, Dobre i Loe Misli i Raanje

"Demona" 150 Poglavlje 9: Prirodna Naklonost, Okviri Kreativnosti i

Zdravlje Vaeg Tela i Uma. Raanje Savesti. 170

DRUGI DEO: Vae Telo Kao Jedinstvena iva Skulptura. Va ivot Kao Najintimnije Umetniko Delo, i Priroda Stvaralatva Kako se Prime-njuje Na Vae Lino Iskustvo 185

Poglavlje 10: Priroda Spontanih Iluminacija i Priroda Primenjenih Iluminacija. Dua u Hemijskom Odelu 187

Poglavlje 11: Svesni Um kao Nosilac ubeenja. Vaa ubeenja u Odnosu na Zdravlje i Zado- 218 voljstvo

Poglavlje 12: Naklonost, Savest i Vae Dnevno Iskustvo 250 Poglavlje 13: Dobro i Zlo, Lina i Masovna Verovanja i

Njihov Uticaj Na Vae Lino i Grupno Iskustvo 269

16

Poglavlje 14: Koji Vi? Koji Svet? Vaa Dnevna Realnost kao Izraz Posebnih Moguih Dogaaja 295

Poglavlje 15: Koji Vi? Koji Svet? Samo Vi Na To Moete da Odgovorite. Kako da Sebe Oslobodite Ograniavanja 308

Poglavlje 16: Prirodna Hipnoza: Trans je Trans je Trans 328 Poglavlje 17: Prirodna Hipnoza, Leenje i Prenos Fizikih

Simptoma Na Ostale Nivoe Aktivnosti 345 Poglavlje 18: Unutranje i Spoljanje Oluje. Kreativno

"Unitenje". Duina Dana i Prirodni Doseg Bioloki Zasnovane Svesti 367

Poglavlje 19: Koncentracija Energije, Ubeenja i Sadanji Trenutak Moi 386

Poglavlje 20: Pejsa u Snovima, Fiziki Svet, Verovatnoa i Vae Dnevno Iskustvo 406

Poglavlje 21: Potvrivanje, Ljubav, Prihvatanje i Odbijanje 419

Poglavlje 22: Potvrivanje, Praktino Poboljanje Vaeg ivota i Nova Struktura Ubeenja 445

SETOV PREDGOVOR

Stvaranje Line Realnosti Seansa 609,10. april 1972.

9:29 ponedeljak uvee

(Dejn je prva pomenula pre nekoliko nedelja da bi Set, njena linost kada je u transu, zapoeo jo jednu knjigu. Ideja joj je "upravo" pala na pamet jedno vee posle veere. Nismo to uzeli za ozbiljno, poto smo tek zavrili sa revizijom Setove prve knjige "Set Govori: Vene Vrednosti Due"; u svakom sluaju nismo bili spremni da prihvatimo injenicu da je on sasvim u stanju da lansira jo jedan projekat i to takvom brzinom, niti je Dejn imala pojma o emu se radi, ili koji je naslov za bilo koju projektovanu Setovu knjigu.)

(Meutim, prole srede na uredno zakazanoj seansi, Set je potvrdio njene pretpostavke izgovorivi mnogo toga ali ne i taan datum:)

("Dakle: Rabart - kako Set zove Dejn - je sasvim u pravu. Mi se pripremamo za jo jednu knjigu i dajemo ti vremena da se u meuvremenu odmori.)

(Tomovi automatski sjedinjuju materijal i predstavljaju ga unutar odreenih okvira discipline...Kao to sada zna, potrebno ti je mnogo vremena da pripremi beleke tako da sam malo saekao.)

("Rabart je ovo sasvim jasno osetio i kao i obino osea marce pitajui se o emu u da piem i kakva li e to knjiga da bude. Takva knjiga moe sasvim fino da se napie u miru, uporedo sa vaom rutinskom seansom, obogaujui vae znanje i definitivno pomaui drugima. Predlaem najjednostavniju emu; uvek kreni od najprostije stvari. Da li me prati?)

18

("Da", odgovarao bih, posle ega bi Set ceo ostatak veeri diskutovao o drugim stvrima.)

(Kada smo se spremili za veeranju seansu, Dejn ree: "Pa, Set je spreman a i ja sam nestrpljiva da ponemo. Moda e da otpone sa novom knjigom..." Nije se neto posebno bavila temom - ili se toga bar ja ne seam.)

(Energija koju Dejn poseduje jo uvek me impresionira, posebno kada imam na umu da nema ni 58 kila. Kada mu se da dozvola, Set vrlo snano moe da se pojavi. To pojavljivanje sada je bilo nekako osrednje. Ovim mislim, da kada govori u Setovo ime glas joj postaje dublji, nekako snaniji, i poprima Setov oprezan ali jedinstven akcenat i ritam. Dejn je skinula naoare i stavila ih na stoi izmeu nas. U sledeem momentu oi su joj potamnele, bila je u punom transu.)

Sada: Dobro vee. ("Dobro vee, Set.") Veeranju priu nazvaemo "Stvaranje Line Realnosti." Iskustvo je proizvod uma, due, svesnih i nesvesnih misli i

oseanja. Teko da ste u milosti realnosti, zato, postoji odvojena od vas ili vam je nametnuta. Toliko ste blisko povezani sa fizikim dogaajima koji su ukomponovani u vae ivotno iskustvo da esto ne moete da razluite naizgled materijalno dogaanje od misli, oekivanja i elje koje su ih stvorile.

Ako postoje vrlo negativne karakteristike prisutne u vaim najintimnijim mislima, ako one stvaraju barijeru izmeu vas i punijeg ivota, vi esto gledate preko njih a da ih i ne vidite. Sve dok se ne prepoznaju, predstavljaju smetnju. ak i za prepreke postoji razlog zato su tu. Ako su one lino vae, na vama je da ih prepoznate i otkrijete okolnosti pod kojima egzistiraju.

Vae svesne misli mogu biti vano reenje za otkrivanje takvih smetnji. Ni blizu niste dobro upoznati sa svojim mislima kao to zamiljate. Mogu da vam pobegnu kao voda koja curi izmeu prstiju, nosei sa sobom hranljive sastojke koji se ire po pejsau vae psihe - i toliko puta ta voda nosi mulj i blato koji zapuavaju kanale iskustava i kreativnosti.

Pregled vaih svesnih misli e vam mnogo rei o stanju vaeg unutarnjeg uma, o vaim namerama i oekivanjima, i esto e vas odvesti do direktnog sukoba sa izazovima i problemima. Vae misli,

19

kada se prostudiraju, dopustie vam da vidite kuda idete. One jasno ukazuju na prirodu psihikih dogaaja. Ono to postoji fiziki prvo postoji u mislima i oseajima. Ne postoji ni jedno drugo pravilo.

(9:40.) Imate svest zbog sasvim dobrog razloga. Niste u milosti nesvesnih zbivanja sve dok na to svesno ne pristanete. Vaa sadanja oseanja i oekivanja uvek mogu da se upotrebe da proverite kako napredujete. Ako vam se ne dopada vae iskustvo, onda morate izmeniti prirodu vaih svesnih misli i oekivanja. Morate da promenite vrstu poruka koje aljete kroz misli svom telu, prijateljima i poznanicima.

Svaka pojedina misao ima rezultat. Ista vrsta misli koja se redovno ponavlja, izgledae da ima vie ili manje stalni efekat. Ako vam se taj efekat dopada onda retko preispitujete misli. Ako vas meutim spopadaju fizike smetnje, poinjete da se pitate ta nije u redu.

Ponekad krivite druge, vae sopstveno poreklo ili prethodni ivot - ako prihvatate ideju o reinkarnaciji. Moete da smatrate Boga ili avola odgovornim, ili jednostavno da kaete, "Takav je ivot" i prihvatite negativno iskustvo kao obavezni deo onoga to vam pripada.

Najzad moete doi do polu-razumevanja prirode realnosti i onda cvilite, "Verujem da sam ja prouzrokovao sve ovo ali nisam u stanju da to reim."

Ako je to sluaj, onda bez obzira na sve to ste sebi do sada rekli, jo uvek ne verujete da ste sami kreator svog iskustva. im shvatite ovu injenicu odmah moete da menjate one uslove koji su doveli do zaprepaenja i nezadovoljstva.

(Minut pauze u 9:49.) Niko vas ne prisiljava da mislite na neki odreen nain. Moda ste u prolosti nauili da stvari prihvatate pesimistiki. Moda verujete da je pesimizam realniji od optimizma. ak moda i pretpostavljate, a mnogi to ine, da tuga oplemenjuje, da je to znak dubokog spiritualizma, znak odvojenosti, neophodna psiholoka slamka za spaavanje svetaca i pesnika. Nita nije tako daleko od istine kao to.

Celokupna svest u sebi ima duboku pokretaku silu da svoje sposobnosti u potpunosti iskoristi, da proiri svoje mogunosti, da veselo putuje izvan prividnih barijera sopstvenog iskustva. ista

20

svest do poslednjeg molekula vapi protiv bilo kakve vrste ogranienja. udi za novim oblicima i iskustvima. ak i atomi tada stalno trae da se udrue u neke nove organizacije struktura i znaenja. To rade "instiktivno".

ovek je nadaren i sam je sebe obdario sveu da upravlja prirodom, oblikom i formom sopstvenog stvaranja. Sve duboke elje i nesvesne motivacije, svi neizreeni nagoni proistiu iz slaganja ili neslaganja svesnog uma, koji oekuje uputstva.

Samo kada zapostavlja svoju funkciju doputa sebi da postane poljuljan "negativnim" iskustvom. Samo kada odbija odgovornost najzad pronalazi sebe i prividno spasenje u dogaajima nad kojima mu se ini da nema kontrolu.

Sada moete da se odmorite. ("Hvala.") (10.00. Dejn se lako povratila iz transa. "Imam oseaj," ree "da

je to poetak prvog poglavlja." Utisak je proiziao iz naina na koji je Set nazvao svoj veeranji materijal "esejom" - to je neto to ranije nije radio. Ispalo je da je ona bila delimino u pravu. Rezime u 10:07.)

Sada: Knjige o samo pozitivnim razmiljanjima, iako su ponekad od koristi, obino ne uzimaju u obzir uobiajenu prirodu negativnih oseanja, agresiju ili suzbijanje. esto se ova oseanja poiste i gurnu u zapeak.

Pisci vam umesto toga kau da pozitivno mislite, saoseajno, snano, s optimizmom, ispunjeni radou i entuzijazmom, a da vam ne kau ta da uradite da bi ste pobegli od neprilike u kojoj ste se nali, a nerazumevanje zaaranog kruga moe da izgleda kao klopka. Takve knjige, opet, koje ponekad imaju vrednost, ne objanjavaju kako misli i emocije uzrokuju stvarnost. One ne uzimaju u obzir viedimenzionalne aspekte bia ili injenicu da svako ponaosob sledei definisane opte zakone jo uvek mora da pronae i sledi njen ili njegov nain da ih prilagodi linim okolnostima.

Ako ste loeg zdravlja, moete se izleiti. Ako su vai lini odnosi sa drugima nezadovoljavajui, moete ih izmeniti na bolje. Ako ste siromani, moete se nai okrueni izobiljem.

Bez obzira da li to shvatate ili ne, vi ste odluno teili vaoj sadanjoj putanji, koristei mnoge izvore iz razloga koji su jednom

21

za vas imali smisla. Moete da kaete, "Loe zdravlje nema nikakvog smisla za mene" ili, "Rastureno prijateljstvo s mojim prijateljem nije ono to sam traio," ili, "Zasigurno nisam teio siromatvu posle toliko napornog rada."

Ako ste se rodili siromani, ili bolesni, onda vam svakako izgleda da su vam te okolonosti jednostavno nametnute. Pa ipak nisu, i vie ili manje mogu se izmeniti na bolje.

Ovo ne znai da se ne trai odreeni napor i odlunost. Ne znai da ste nemoni da promenite dogaaje i da svako od vas, bez obzira na poloaj, status, okolnosti ili psihiko stanje moe da kontrolie svoje sopstveno iskustvo.

Vi vidite i oseate ono to oekujete da vidite i oseate. Svet koji poznajete je slika vaih oekivanja. Svet kao to ga ljudska vrsta poznaje je materijalizacija vaih individualnih oekivanja. Poto se deca raaju iz vaeg fizikog tkiva, tako je i svet vaa skupna kreacija.

(10:26. Pauza. Onda neno uz osmeh:) Piem ovu knjigu da pomognem svakom ponaosob da rei svoje line probleme. Nadam se da u to da uradim pokazujui vam tano nain na koji stvarate vau sopstvenu realnost, objanjavajui vam naine na koje moete da je izmenite u svoju korist.

Postojanjem takozvanih negativnih misli i oseanja nee biti objanjena ni vaa sposobnost da se sa njima nosite, jer oni su inae pod vaom kontrolom. Postoje metode da se oni koriste kao odskona daska za kreativnost. Nikada vam neu rei da ih suzbijate ili ignoriete. Bie vam pokazano kako da ih prepoznate unutar vaeg iskustva, da otkrijete kojem oseanju je bilo dozvoljeno da zajedno sa vama pobegne i kako da vladate onima za koje se ini da su izvan vae kontrole.

Metode koje u da istaknem zahtevaju koncentraciju i napor. One e vas izazivati i u va e ivot doneti navalu i izmenu svesti najdragocenije vrste.

Ja nisam fiziko bie. Meutim, uglavnom niste ni vi. Vae sadanje iskustvo je fiziko. Vi ste tvorac, koji prevodi svoja oekivanja u fiziki oblik. Svet treba da slui kao preporuka. Spoljnji izgled je odgovor na unutranje elje. Moete da izmenite va lini svet. Vi ga menjate a da to i ne znate. Samo treba da

22

svesno koristite svoje sposobnosti, da ispitujete prirodu svojih misli i oseanja i da ih projektujete sa onim sa im se u osnovi slaete.

Oni srastaju u dogaaje koji su vam toliko bliski. Nadam se da u da vas nauim metodama koje e vam omoguiti da razumete prirodu vae line realnosti i da vam pokaem put koji e vam dopustiti da menjate tu realnost na bilo koji nain koji budete izabrali.

(Glasnije:) Kraj diktata. ("Dobro. Prilino si zagonetan kada poinje knjigu na takav

nain.") (Prijatno:) To je moj nain. Dau ti naslov i druge vane

informacije na kasnijim seansama, i ako eli nacrt ideja. ("Pretpostavljam da bi Dejn to volela da vidi.") Hajde da ovo pojednostavimo to je mogue vie...Saekaj samo

malo... (Jo uvek u transu, Dejn je napravila veliku pauzu oko 10:37.

Oi su joj se zatvorile, sedela je ljuljajui se napred - nazad s jednom nogom podignutom na stoi.)

Knjiga e da objasni kako se formira naa lina realnost sa naglaskom na naine menjanja nepovoljnih aspekata pojedinanih iskustava.

Nadam se da e izbei atribute koji se pojavljuju u mnogim knjigama tipa kako pomoi sam sebi, i da e izazivati itaoca da shvati karakteristike realnosti, ako nita drugo a ono da bi reili neke svoje probleme.

Dati metodi e biti izuzetno praktini, primenljivi i u okviru sposobnosti bilo koje osobe iskreno zabrinute zbog problema koji su nerazdvojivi sa prirodom ljudskog postojanja.

Bie naglaeno da su isceljenja rezultat prihvatanja jedne osnovne injenice: da je materija napravljena od onih unutranjih kvaliteta koji joj daju vitalnost, da struktura sledi oekivanja, da se materija moe u bilo kom trenutku izmeniti aktiviranjem kreativnih sposobnosti neraskidivih sa sveu.

Molim te da ono to smo veeras uradili nazove mojim predgovorom. Ono to sam ti izdiktirao je predgovor. elim ti prijatno vee.

("Hvala lepo, Set. Laku no.") (Kraj u 10:47 uvee. Dejn je kao Set govorila prilino brzo

23

imajui na umu skromnu brzinu kojom piem koristei svoju linu stenografiju. "Mislim da imam i pola naslova," rekla je im se povratila iz transa. "To je 'Priroda Line Realnosti' - crtica ili dve take - onda jo neto, ali to nisam uhvatila. "Najednom sam tako iscrpljena," dodala je, smeei se, "ali nemoj to da zapie.")

(Nekoliko primedbi kasnije zabeleenih: est meseci e da proe pre nego to ujemo ostatak naslova Setove knjige. Dok se Dejn odmarala pred veeru 25. oktobra, 1972, najednom joj se u svesti pojavio pun naslov: "Priroda Line Realnosti: Setova Knjiga." To vee smo imali 623. seansu, povezujui etvrto i peto poglav-lje.

(Nikada od Seta nismo traili samu skicu knjige. Jednom kada je ve bila na putu shvatili smo da nije ni potrebno. Ova odluka je Dejn dala maksimalnu slobodu.)

PRIRODA LINE STVARNOSTI: SETOVA KNJIGA PRVI DEO - Tamo Gde Se Susreete Vi i Svet

POGLAVLJE 1 iva Slika Sveta Seansa 610, 7. juni, 1972.

9:10 sreda uvee

Brojni dogaaji, pre svega smrt Dejnine majke posle dugogodinje bolesti, naterali su nas da ove seanse ostavimo po strani poto je Set zavrio sa predgovorom 10. aprila. Dejn je uspela da delimino kontrolie svoju ekstra senzornu percepciju i asove pisanja; takoe je radila na svom romanu, "Obrazovanje Nad-due 7", o emu je govorila u uvodu.

(Meutim, pored svega, radovali smo se naem dnevnom ueu na pisanju Setove nove knjige. Dejn dugo nije bacila pogled na knjigu "Set Govori" da bi izbegla svesno uee u tome - ali, nedavno je rekla, smeei se, da planira da proita i upotrebi ovaj rad, seansu po seansu onako kako se stvaraju. Kolika god da je njena nervoza bila velika prilikom stvaranja, sada je bila jedva primetna. Podravao sam njen novi stav prema tome.

Naznaiu Dejnina razliita stanja svesti kao i obino to inim na ovim seansama, ali te beleke mogu samo da budu opaske zainteresovanog posmatraa. Prava raznolikost razliitih realnosti i linosti koje ona postie su kvalitet jedinstven samo njoj, i esto prkose pisanoj rei.)

Dobro vee. ("Dobro vee Set.") Sada sledi diktat. Prvo poglavlje se zove: "iva Slika Sveta." iva slika sveta raste unutar uma. Svet, onakav kakav vama

izgleda je kao trodimenzionalna slika na kojoj svako ponaosob radi. Svaka boja, svaka linija koja se pojavljuje na njoj je prvo bila naslikana umom, pa se tek onda napolju materijalizovala.

U ovom sluaju, meutim, sami umetnici su deo te slike i na

26

njoj se i pojavljuju. Nema niega u spoljanjem svetu to ne izvire iz unutranjih izvora. Nema pokreta koji se prvo ne odigra u ljudskom umu.

Velika kreativnost svesti je vae naslede. Meutim ono ne pripada samo oveanstvu. Svako ivo stvorenje ga poseduje, i ivi svet se sastoji od spontane saradnje koja postoji izmeu najmanjih i najveih, najniih i najviih, izmeu atoma i molekula i svesti koja rasuuje. Sve to rade insekti, ptice i zveri, je saradnja na zajednikom poduhvatu, stvaranju prirodne sredine. To je normalno i neizbeno kao i injenica da se staklo magli kada na njega dunete topao dah. Celokupna svest stvara svet. To je prirodni proizvod onoga to jeste vaa svest. Oseanja i emocije se u realnosti pojavljuju na posebne naine. Misli se javljaju i rastu na mestu koje je ve za to pripremljeno. Godinja doba se menjaju i imaju dubok i stalni ritam. Ona su opet rezultat uroenih kreativnih aspekata koji su sastavni deo celokupnog ivota.

Ovo antiko gledite lei duboko zakopano u psihi svih ivih vrsta, i iz njih se pojedinana pravila pojavljuju kao posebne kopije za nova razgraniavanja.

(9:29 Paljivo:) Za telo zemlje se moe rei da ima svoju sopstvenu duu ili um (ta god vam se vie dopada).Po ovoj analogiji, planine i okeani, doline i reke i svi prirodni fenomeni pojavljuju se iz zemljine due, kao to se i svi dogaaji i napravljeni predmeti pojavljuju iz unutranjosti uma i due oveanstva.

Unutranji ivot svakog mukarca i ene je povezan sa unutranjim ivotom zemlje. Dua postaje telo. Deo svake pojedinane due je beskrajno povezan sa onim to nazivamo duom sveta ili duom zemlje.

Najmanji deli trave ili cveta svestan je ove povezanosti i bez razmiljanja shvata svoje mesto, svoju jedinstvenost i izvor ivota. Atomi i molekuli od kojih se sastoje svi predmeti, bilo da je to ljudsko telo, sto, kamen ili aba, znaju za velike naslage pasivne kreativnosti koja lei ispod njihovog sopstvenog iskustva po kome plovi njihova individualnost, daleka, ista i nepobitna.

Tako se i pojedinac uzdie u pobednikoj razliitosti iz prastare a ipak veito nove fontane novih dua. Bie se uzdie iz nepoznatog ka poznatom, stalno se iznenaujui. Dok itate ove redove, na primer, neko od vaih znanja je svesno znanje koje je odmah

27

dostupno. Neka znanja jesu nesvesna, ali ak i takva su znalaka u svom sopstvenom neznanju.

Uvek znate ta radite, ak i kada toga niste svesni. Vae oko zna da vidi, iako sebe ne moe da vidi sem u ogledalu. Na isti nain svet koji vidite je odraz vas samih, odraz slike ne u ogledalu, ve trodimenzionalne stvarnosti. Vi ka spolja projektujete svoje misli, oseanja i oekivanja, a onda ih prihvatate kao spoljanju realnost. Kada vam se ini da vas drugi posmatraju, vi u stvari posmatrate sami sebe sa take gledita vaih sopstvenih projekcija.

Sada moete da napravite pauzu. (Od 9:46 do 10:09 uvee.) Kreni: Vi jeste iva slika sebe samih. Vi u spoljanji svet

projektujete ono to mislite da ste. Vaa oseanja, vae svesne i nesvesne misli, sve to zajedno menja i formira vau fiziku predstavu. Ovo se vrlo lako shvata.

Meutim, nije toliko lako razumeti da vaa oseanja i misli na isti nain formiraju i vaa spoljanja iskustva, ili da ste sami, unutar vaeg mentalnog i fizikog okruenja inicirali ono to izgleda da se vama dogaa.

Vae telo nije samo tek tako mravo ili debelo, niste sluajno visoki ili niski, zdravi ili bolesni. Ovo su mentalne karakteristike koje ste od spolja nametnuli kao sliku o sebi samima. Nemam nameru da budem duhovit, ali niste se ni vi jue rodili. Vaa dua nije roena jue, ve pre vremenskih anala onakvih kako vi zamiljate vreme.

Karakteristike koje ste roenjem dobili, postale su vae s dobrim razlogom. Unutranje bie ih je izabralo. U velikoj meri unutranje Ja moe i sada da izmeni mnoge od njih. Niste se rodili bez istorije. Vaa je individualnost oduvek bila latentna unutar due, a "istorija" koja je deo vas je bila napisana unutar nesvesnog pamenja koje obitava ne samo u vaoj psihi ve je i verno deifrovano u vaim genima i hromsomima i ispunjeno krvlju koja tee vaim venama.

Svesni ste, pripravni, uestvujete u mnogo vie stvarnosti nego to znate, poto se vaa dua izraava kroz vas. Ta svest o obinim dnevnim satima, taj ego svesti, raste kao cvet iz zemlje "izunutra", to je nesvesni rasadnik vae line realnosti. Iako toga niste svesni,

28

sam ego se pojavljuje , onda se opet povlai u nesvesno iz koga se ponovo rada novi cvet.

(10:27.) Va ego nije isti kao pre pet godina, ali vi niste ni svesni promene. Drugim reima, ego izrasta iz onoga to jeste. On je deo aktivnosti vaeg bia i svesti, ali kao to oko ne moe da vidi samo sebe i svoje promene boja i izraza, i kao to nije svesno da konstantno ivi i umire kako se menja struktura atoma, tako i vi niste svesni da se va ego stalno menja, umire i ponovo rada.

Fiziki, struktura elije zadrava svoj identitet iako se ono to ini njen sastavni deo stalno menja. elija samu sebe ponovo izgrauje u skladu sa njenim sopstvenim pravilom o identitetu, a opet je stalno deo radnje, ivi i reaguje ak i u sred beskrajnih smrti.

Tako psiholoke strukture formiraju oblike koji imaju razna imena. Ona nisu vana, ali strukture iza tih imena jesu. Takve psiholoke strukture takoe zadravaju svoj identitet, svoj obrazac posebnosti, ak i kada se konstantno menjaju, umiru i ponovo raaju.

Oko izrasta iz fizike strukture. Ego raste iz strukture psihe. Sebe ne moe da vidi, kao to to ne moe ni oko. Oboje gledaju ka spolja - u jednom sluaju od fizikog tela ka spoljanjoj sredini, u drugom, od unutranje psihe ka okolini koja nas okruuje.

Kreativna svest tela stvara oko. Kreativna unutranja psiha stvara ego. Telo formira oko izvanrednom mudrou u svom nesvesnom znanju. Psiha stvara ego koje prima psiholoki, kao to oko prima fiziki. I oko i ego su tvorevine usredsreene ka primanju spoljanje realnosti.

Moete da se malo odmorite. (Od 10:36 do 10:45 uvee.) Poni: Ovo nije diktat (knjige). Rabart je bio u pravu u svojim razmiljanjima pre par minuta

(za vreme pauze). U mojoj knjizi emo ii dublje u prirodu nesvesnog i psihe, iznosei neka miljenja od velike vanosti.

Sam Rabart, nesvestan, ali u izvesnoj meri i svestan, vie je intrigiran pitanjima svesti i linosti - ulogom svesnog ega, na primer - od kada je zapoeo svoj roman "Nad-dua 7" (negde u martu 1972).

Jo se mnogo toga ne zna. Vai psiholozi nisu u stanju da

29

razmiljaju u terminima due, a vae religijske voe ne mogu ili nee psiholoki to da shvate ak ni u najmanjoj meri. Metafizika i psihologija se drugim reima nisu jo srele.

Pii sada: Ja sam, kao to esto kaem, nezavistan od Rabarta. Kao to zna medu nama postoji veza. On jo uvek ne razume pravu prirodu svoje kreativnosti. Mali broj ljudi to razume. Za sve takve pojave postoje psiholoki razlozi - za apsolutno sve pojave. U izvesnom smislu Rabartove knjige su za njega njegova deca. Njegova je psiha izuzetno kreativna. Deo koji mi se ini dok kroz njega govorim je, duboka i nesvesna pojava, kao to je to i raanje deteta. Na drugaiji nain je to i "Nad-dua 7" kako je on vidi.

Nema fizike dece koja su u milosti vremena i elemenata drugaijih od onih veitih, ili punijih znanja od svojih roditelja; bogovi koji izviru iz ljudske psihe, polu - ljudi, polu - boanstva. Na ovom stupnju roditelj je zbunjen, oduevljen dostignuima svoje dece, superiornou izdanaka, a ipak, u izvesnom smislu ljubomoran.

Ako su knjige simbolina deca, onda je u istom ovom smislu njegova predstavka moje realnosti daleko ivlja, trodimenzionalna. U razliitim fazama roditelj se pitao o izofreniji, na primer. Ne razume da na ovom stupnju i bez obzira na moju nezavisnost, on stvara linosti osloboene vremena, organizuje ih pod vodstvom svesnog uma, i daje im zadatke od velike vanosti i vrednosti, koji se zatim izvravaju.

Ovo je najua specijalnost kreativnosti i doputa mu da ispituje, ako to eli, prirodu svesti, psihu, i kreativnost na nain na koji samo nekolicina ljudi moe. Sada on sam postavlja uslove koji e uiniti da takvi rezultati budu mogui. Izvestan deo moje realnosti je deo njegove, i ovde se deava ono za ta ja smatram da je stvaranje.

Van toga je moja nezavisna realnost. Imau jo toga da kaem i dodam u ovim belekama, koje e se

onda same izgraivati. ("Vrlo su interesantne.") Ako bi Rabart posmatrao njegove probleme kao izazov, dobio

bi mnogo bolje rezultate. To je sve za sada, i elim vam prijatno laku no.

("I tebi Takoe, Set. Hvala ti.")

30

Doi ponekad na na as. ("U redu." Kraj u 11:10. Dejn dri asove ekstra senzorne

percepcije, svake nedelje utorkom uvee. Poto po prirodi volim samou, obino tada prekucavam seansu od ponedeljka ili radim na predmetima i korespondenciji.)

(Kao odgovor na mnoge radoznalosti, objasniu zato vie volim da zapisujem ove seanse nego da ih snimam. Ubrzo poto je Set poeo da govori kroz Dejn 1963., pokuali smo sa snimljenim materijalom, meutim, uvideo sam da mnogo brze kucam seansu zabeleenu u svesci nego snimljenu na traci.)

(Ovo je vrlo vano jer se veina naeg fizikog posla obavlja nou, posle celog dana pisanja, slikanja i izvravanja svih onih malih stvari koje ine da ovek ivi na jedan organizovan nain. Ipak moram da preradim raspored da bih naao vremena za pripremu ovog rukopisa: slikam ujutru a ovaj posao obavljam popodne.)

(Kada Dejn govori kao Set, njeno izlaganje je sporije nego na asovima kada dri predavanje, na primer. Ovo, zajedno sa

Setovim linim uputstvima, omoguava laku upotrebu interpunkcije. Kopija je vrlo precizna; posle malih ispravki spremna je za tampanje. ta vie, mislim da injenica da se tako visok kvalitet rada dobija na ovaj nain, saoptava vane stvari o ovim seansama.)

Seansa 613, 11. septembar. 1972. 9:10 ponedeljak uvee

(Poto je odrala seansu za ovo poglavlje, Dejn je vredno radila na pisanju "Nad-due 7" i na projektu koji je za probu nazvala "Aspekt Psihologija". Onda, ba kada je trebalo da ponovo prionemo na Setovu knjigu, dolo je do velike poplave u petak, 23. juna 1972. godine.)

(To je bila najvea poplava ikada zabeleena u ovom kraju. Uzrok je bila tropska oluja Agnes - koja, ironino, vie nije imala status uragana, sve do momenta kada je otpoela svoj ruilaki pohod od Floride du Istone Obale. Pre Agnes, danima je padala kia koja se proirila na stotine milja. Oluja se neoekivano okrenula kopnu, poto je dobila novu snagu sa Rtova Virdinije, i

31

kada je dola do New York-a i Pensilvanije, poplava je bila neizbena.)

(Dejn i ja smo odluili da ostanemo kod kue, kada smo uli noslednji poziv da se do ujutru evakuie deo Elmire gde mi ivimo. Naa je odluka, naravno, sadravala duboko simbolino znaenje koje jo uvek samo delimino razumemo. Reka emung prolazi nedaleko od mesta gde stanujemo, kroz centar grada, ali poto ivimo na drugom spratu, mislili smo da smo bezbedni. Svi susedi su otili i sve je bilo vrlo tiho.)

(Voda, gusta od mulja, koja je neizdrivo smrdela, ve u dvoritu bila oko dvadeset santimetara duboka, onda dvadeset pet, pa trideset... Dejn i ja smo se najednom nali u drastino izmenjenom svetu, iako Set jo nita nije rekao, verujem da je to bio jedan od razloga zato smo ostali. Pijuckali smo vino i koristili blagu auto - hipnozu da bi se malo opustili, ali, posmatrajui vodu kako nadire uz crvene cigle kue preko puta, naa se nova realnost pretvarala u zaista zastraujuu. Kako smo doneli pravu odluku?)

Sada je nae izbavljenje verovatno bilo nemogue. Predloio sam da se Dejn "ukljui" psihiki, da vidi ta bi mogla da sazna o situaciji u kojoj smo se nali. "Teko se ovek opusti kada je preplaen," rekla je, ali je poela da se sabira. Polako je dostigla vrlo oputeno stanje. Rekla mi je da e voda kasno popodne dostii najvii nivo; neverovatno, ali doi e do visine od deset stopa u dvoritu i do pola prozora na prvom spratu kue pored nae. Dejn je zvuala puna strahopotovanja, kada je rekla da e most na reci emung "otii." I sam sam to isto osetio, jer je stari elini most bio neto manje od jednog bloka zgrada od nas. Nismo mogli da ga vidimo zbog kua preko puta ulice.)

(im je Dejn "pokupila" ove informacije poeli smo da se oseamo malo bolje. Jeli smo, igrali karte, i povremeno proveravali nivo vode. Prolo je nekoliko sati. Voda je dostigla najvii nivo u roku od petnaest minuta od vremena koje joj je Dejn dala, i tri inaa vii nivo od onog koje je projektovala. Spavali smo te noi znajui da voda brzo opada. Sledee sam se jutro odetao do starog mosta. Bio je uniten a nekoliko lukova potpuno zbrisano.)

(Imali smo sreu, u poreenju sa drugim ljudima iz grada. Izgubili smo auto, ali smo imali gde da ivimo. Imali smo sve nae slike, rukopise, ploe, ukljuujui i pedeset tri toma Setovog

32

materijala, sve netaknuto. Poto smo mi zauzimali dva stana, da bi imali dovoljno prostora za ivot i rad, bilo je mesta da primimo mladi brani par ija je kua zbrisana u poplavi. Vreme je bilo hladno i kiovito. Dani su se pretvorili u rutinu preivljavanja, iako je Dejn zavrila "Nad-duu 7" poetkom juna i poela sa asovima. Ova knjiga je dugo leala po strani.)

(U avgustu je Dejn odrala jednu seansu o poplavi - na kojoj je Set imao vremena samo da dotakne razloge naeg ukljuivanja u to - i kasno tog meseca, kao i u septembru, imali smo nekoliko gostiju u kui u vezi psiholokog rada. Jedan od njih je bio Riard Bah, autor vrlo uspene knjige, "Galeb Donatana Livingstouna."

(Kada je osetila da treba nastaviti rad na Setovoj knjizi, Dejn je na svoje iznenaenje shvatila da je vrlo nervozna oko toga. Ipak, govorei u Setovo ime, nastavila je sa diktiranjem tako glatko kao da nije bilo tromesenog prekida...)

Dobro vee. ("Dobro vee. Set.") Sada: Daj nam samo malo vremena (neno) i nastaviemo sa

diktiranjem. ("U redu.") Vae iskustvo je svet fizike materije koja tee ka napolje iz

centra vae unutranje psihe. Onda primate ovo iskustvo. Spoljni dogaaji, okolnosti i uslovi, su zamiljeni kao vrsta ive povratne veze. Menjajui stanje psihe automatski se menjaju i fizike okolnosti.

Ne postoji drugi vredan nain menjanja fizikih dogaaja. Moe da vam pomogne ako zamislite unutranju ivu dimenziju u vama samima, u kojoj stvarate, minijaturnu psihiku formu i sve spoljanje okolnosti koje su vam poznate. Jednostavno reeno, to upravo radite. Vae misli, oseanja i mentalne slike, mogu se nazvati poetnim spoljnim dogaajima, jer na jedan ili drugi nain svaki od njih je materijalizovan u fiziku realnost.

Menjate naizgled konstantne uslove vaeg ivota razliitim stavovima prema njima. Ne postoji ni jedno spoljanje iskustvo koje nije poniklo unutar vas. Uzajamne veze sa drugima se ostvaruju, naravno, pa ipak nema ni jedne koju vi ne prihvatate ili ne uvlaite u sebe preko svojih misli, stavova ili emocija. Ovo se odnosi na svaku pojedinanu oblast vaeg ivota. Vaim reima

33

reeno,ono se primenjuje pre ivota a i posle njega. Na najudes-nain dat vam je dar stvaranja sopstvenog iskustva.

U ovom iskustvu uite kako da rukujete neiscrpnom energijom koja vam stoji na raspolaganju. Masovno stanje sveta i situacija svake individue u njemu je materijalizacija ljudskog napretka u

toku stvaranja sveta. (9:24.) Uitak stvaranja tee kroz vas, neosetno kao dah. Iz toga

se raaju najtananije oblasti vaeg spoljanjeg iskustva. Vaa oseanja imaju elektromagnetne stvarnosti koje rastu iznutra i tee ka spolja, utiui na samu atmosferu. Grupiu se po privlanosti, gradei oblasti dogaaja i okolnosti koje se na kraju ujedinjuju, da tako kaem, bilo u materiju kao objekti - bilo kao predmeti u "vremenu".

Neka oseanja i misli se prevode u strukture koje nazivate predmetima; oni postoje, u vaim uslovima u mediju koje nazivate prostor.

Prostor i vreme su osnovne pretpostavke, to jednostavno znai da ih ljudi prihvataju pretpostavljajui da se ova realnost zasniva na seriji momenata i dimenzija u prostoru. Tako se vae unutranje iskustvo prevodi na te izraze.

ak i trajanje nekog dogaaja ili predmeta u prosotru ili vremenu je odreeno intenzitetom misli ili emocija koje su ga stvorile. Trajanje u prostoru nije isto to i trajanje u vremenu, iako moe tako da izgleda. Govorim o vaim uslovima sada. Dogaaj ili predmet koji na kratko postoje u prostoru mogu da traju due u vremenu. To moe da ima daleko vei znaaj i jainu, postojanje u vaem seanju, na primer, dugo poto je to neto prestalo da postoji u prostoru. Takav dogaaj ili predmet ne postoji samo simbolino unutar vaeg uma ili u pamenju - ve je to zapravo

stvarnost koja se nastavlja kao vremenski dogaaj. Realnost se ne ponitava u prostoru sve dok postoji u vaem umu. Da uzmemo vrlo prost primer. Detetu je reeno da se ne igra

s lutkom. Nareenje nije posluano. Dete, sluajno ili namerno slomi lutku i ona se najzad baca u ubre. Lutka e i dalje iveti u

vremenu sve dotle dok se dete ili budui odrastao ovek bude nje seao.

(9:40) Ako je lutka sedela na stolu, taj sto je takoe u ivom pamenju, onda prostor na kome je sedela jo uvek sadri otisak

34

lutke, iako se tu moda nalaze sada drugi predmeti. Vi reagujete, stoga, ne samo na ono to je vidljivo vaem fizikom oku u prostoru, ve i na predmete i dogaaje ija je stvarnost jo uvek sa vama, iako su na izgled nestali.

U osnovi, vi stvarate iskustvo kroz verovanja o vama samima i o prirodi realnosti. Drugi nain da se ovo razume je da se shvati da svoja iskustva stvarate kroz oekivanja. Vai tonovi oseanja jesu stavovi koje imate o sebi i ivotu uopte, a ovi uglavnom upravljaju velikim oblastima iskustva.

(Pauza.) Oni daju opti kolorit koji karakterie ono to vam se dogaa. I taka. Vi ste ono to vam se dogaa. Vaa emocionalna stanja su esto prolazna, ali tamo ispod, postoje oseanja svojstvena samo vama, koji su kao duboki muziki akordi. Dok vaa svakodnevna oseanja mogu da rastu ili opadaju, njihovi karakteristini tonovi lee ispod. Ponekad isplivaju na povrinu, ali u dugim, velikim intervalima. To ne moete nazvati ni pozitivnim ni negativnim. To su tonovi vaeg bia. Oni predstavljaju najdublje delove vaeg iskustva. Ne znai da su od vas sakriveni ili da su tako zamiljeni. To jednostavno znai da predstavljaju jezgro iz kojega stvarate svoje iskustvo.

Ako se uplaite svojih emocija ili izraavanja oseanja, ili ako ste naueni da je unutranje Ja skladite necivilizovanih impulsa, onda moda imate obiaj da negirate ove duboke ritmove. Moda ete da pokuate da funkcioniete kao da oni ne postoje, ili ete ak probati da ih pobijate. Meutim oni su vai najdublji i najkreativniji impulsi; borba protiv njih je kao da pokuavate da plivate uzvodno borei se sa jakom strujom.

Sada moete da napravite pauzu. (Od 9:57 do 10:06 uvee.) Dakle, ova oseanja - tonovi, proimaju vae bie. Ona su oblik koji poprima vaa dua u kombinaciji sa telom. Iz

njih, iz njihovog jezgra, nastaje vae telo. Sve to doivljavate ima svest, i svaka je obdarena sopstvenim

oseanjem-tonom. Postoji velika saradnja ukljuena u stvaranju sveta kakvog vi vidite. Svaka iva individua planete se raa iz oseanja - tona u svakom atomu i molekulu.

Vae telo reaguje i odgovara na ove unutranje akorde bia, a drvee, stene, mora i planine, odgovaraju na unutranje akorde

35

ivih atoma i molekula zemlje. Zbog kreativne saradnje koja postoji udo fizike materijalizacije se odigrava tako prefinjeno i automatski da niste ni svesni vaeg uea u svemu tome.

(10:16.) Oseanje - ton je onda pokret i vlakno - grada - deo vae energije posveene fizikom doivljaju. Sada ono tee u ono to ste vi kao fiziko bie i materijalizuje se u svet godinjih doba, prostor, telo i vreme. Njegov je izvor meutim potpuno drugaiji od sveta kojeg vi poznajete.

Jednom kada nauite da osetite sopstveni unutranji zvuk, onda ste svesni njegove moi, snage i trajanja, i u izvesnoj meri moete ploviti na njemu u dublju stvarnost i doivljaj.

Neverovatno emocionalno bogatstvo, raznolikost i sjaj fizikog iskustva je opipljivi odraz ovog unutranjeg oseanja - tona. On proima dogaaje u vaem ivotu, obuhvatnost unutranjeg pravca, kvalitet opaanja. On ispunjava i osvetljava individualne aspekte vaeg ivota, i uveliko odreuje subjektivnu klimu u kojoj ivite.

To je sutina vaeg bia, ali, on ne odreuje na primer, specifine dogaaje. (Pauza.) On nanosi boje na veliki "pejsa" vaeg iskustva. To je neiscrpan oseaj samog sebe.

S druge strane predstavlja va lini izraz, u istoj energiji iz koje izrasta individualnost. Ba Vi ste nepogreivo dat indentitet koji se nikada ne duplira.

Ova energija dolazi iz jezgra BIA (velikim slovima), iz Svega to Jeste (obina poetna velika slova), i predstavlja izvor neiscrpne ivotne snage. To je Bie, Bie u Vama. Kao takvo, sva njegova energija i mo se usredseuju i reflektuju kroz vas u pravcu trodimenzionalnog postojanja.

Moete da napravite pauzu sada. (Od 10:35 do 10:47 uvee.) Dok je oseanje - ton unikatno vae, ono ipak izraava

oreeni nain koga dele sve svesti u ii fizike realnosti, tako da u tom smislu i vi izvirete iz zemlje kao i druga bia ili prirodne ivotne strukture. Vi ste, dok ste u fizikom obliku, deo prirode i s toga od nje nedeljivi.

Drvee i stene imaju svoju svest i takoe dele oblik svesti kao i ivi delovi vaeg tela. elije i organi imaju svoju svest. Tako i

ljudska vrsta ima pojedinanu i grupnu svest koje mnogi nisu ni svesni.

36

I ona poseduje identitet. Vi ste u svojoj jedinstvenosti deo tog identiteta, s punom individualnou i nezavisnou. Ogranieni ste samo u tome da ste izabrali fiziku realnost i tako smestili sebe u njen kontekst doivljavanja. Dok imate fiziki oblik, sledite fizike zakone ili pretpostavke. Oni stvaraju okvir za telesno izraavanje.

Unutar ovog okvira imate punu slobodu da kreirate svoje doivljaje, svoj lini ivot u svim njegovim aspektima, da pomaete u stvaranju sveta onakvog kakav postoji u dobu u kome ivite.

(11:00.) U ovoj knjizi emo govoriti o vaem subjektivnom svetu, i vaem udelu u stvaranju dogaaja i linih i onih koje delite sa drugima. Vano je da pre nego to nastavimo, shvatite da se svest nalazi unutar svih fizikih fenomena. Vrlo je vano da razumete svoj poloaj u prirodi. Priroda je stvorena iznutra. Lini ivot koji vodite izrasta iznutra, iz vas. Poto ste deo Postojanja, onda u izvesnoj meri dajete sebi ivot koji se kroz vas ivi.

(Pauza.) Nov paragraf: Vi sami stvarate svoju realnost. Ne postoji ni jedno drugo pravilo. Znati ovo, znai poznavati tajnu stvaranja.

Govorio sam o "vama" ali ovo ne sme da se pobrka sa "vi", to esto mislite da jeste - sam ego, jer je ego samo jedan va deo; to je onaj struni deo vas koji se direktno bavi ivotom koji onaj vei deo Ja proivljava. Ego moe da se oseti odbaenim, usamljenim ili uplaenim, meutim, samo mu svest doputa da bude time ponesen. Ego i svest nisu ista stvar. Ego je sastavljen od razliitih delova linosti - kombinovan je od osobina koje se stalno menjaju i zajedniki nastupaju - dela linosti koji se najdirektnije bavi spoljnim svetom.

(Vrlo polako oko 11:18.) Svestan um je odlian prijemnik funkcija, i pripada unutranjoj svesti ali u ovom sluaju ona je okrenuta spolja ka svetu dogaaja. Kroz svest, dua gleda napolje, a da i ne pominjem da jasnije prima.

U izvesnom smislu, ego je oko kroz koje svesni um prima, ili regulie sliku kroz koju posmatra fiziku realnost. Meutim ta se slika automatski menja u toku ivota. Ego, dok se ini neprome-njenim, u stvari se konstantno menja. Samo kada svest postane kruta, ili dopusti da ego sam preuzme neke funkcije, javljaju se tekoe. Tada ego dozvoljava svesti da funkcionie u jednom pravcu, a blokira svesnost u drugom.

37

Tako iz vaeg ireg identiteta vi stvarate stvarnost kakvu poznajete. Na vama je da to inite s radou i veseljem, proiava

jui svoj um da dublja znanja vaeg ireg identiteta mogu sa vie zadovoljstva da se izraavaju u materijalnom svetu.

(11:25.) Kraj poglavlja. Kraj diktata. Sada: Knjiga e omoguiti drugim ljudima da pomognu sebi i

okupie iru publiku i pomoi veem broju ljudi nego to bi to Rabart sam bio u stanju kroz pojedinane seanse. Oni kojima treba pomo trebalo bi da budu stavljeni na listu tako da zasigurno do nje dou.

("To je dobra ideja." Potom i telefonom, od Dejn se trai pomo, a ona ne moe sve da postigne.)

Rabart ne treba da misli da mora da odrava individualne seanse sa ljudima koji treba da kroz ovo prou sami. A sada vam elim laku no.

("Hvala Set, i laku no. I ovo je bila vrlo prijatna seansa.") Ako imate neka pitanja, postavite ih. (Zastao sam, imajui u vidu da je bilo kasno, onda sam upitao

Seta ta misli o nedavnoj poseti mladog naunika sa Zapadne obale. Dejn, i kao Set i kao ona sama, poela je sasvim dobro, timujui sebe na odreene tehnike informacije. Nekako sam oseao da e biti potrebno due vreme i veliki napor da Dejn uspe u potpunosti da koristi svoje sposobnosti na tako specifian nain.)

Rezultat posete je bio dobar, posebno to se tie Rabarta. Doi emo i do njegovih (naunih) pitanja. Za Rabartovo samopouzdanje, hteo sam da ova knjiga pristojno pone. Druge seanse se tu i tamo mogu preuzeti iz diktata, ali e glavni projekat da bude knjiga.

Materijal u vezi poplave e biti uzet kao primer ali kasnije, kada se bude diskutovalo o prirodnim nepogodama; imae taj materijal, a i drugi ga mogu koristiti.

A sada, prijatno vee. ("Jo jednom hvala Set.") (Kraj oko 11:32 uvee. Dejn se brzo povratila iz izmenjenog

stanja. "Milo mi je da Set ponovo radi na knjizi." rekla je "Znam da je glupo, ali se oseam mnogo bolje. ak sam se i pitala da li moj lini stav ne blokira celu stvar, posle svih onih prekida..." I tako.

38

kao to Set Govori, ovo su zapravo dve knjige u jednoj: Ne radi se samo o prirodi line realnosti, ve o okolnostima koje okruuju Dejnino stvaranje materijala i mnogim idejama koje je zaokuplja-ju.).

(Bio sam srean kada sam saznao da Set hoe da ubaci podatke o poplavi - ve sam se uplaio da je to pitanje gurnuo u stranu a onda, moda, i zaboravio na njega.

POGLAVLJE 2 Realnost i Lina Ubeenja Seansa 614, 13. septembar. 1972

9:36 sreda uvee

(Dejn je bila vrlo zadovoljna da je Setova knjiga na putu, posle toliko odlaganja. Njena energija je "u punoj snazi" ovih dana. Posle duge seanse u ponedeljak uvee, u utorak je imala jo i duu na asu ekstra-senzorne percepcije - plus Sumari (to je objanjeno u Dejninom uvodu). Veeras je trebalo da se odri trea seansa.)

(Nije bila umorna, kako je rekla. Njena jedina prituba je bila prevelika vlanost vazduha, s obzirom da je vrlo osetljiva na vremenske prilike. Danas je vrlo toplo, a posle veere je padala i kia. Pre seanse smo malo proetali oko kue.)

Dobro vee. ("Dobro vee Set.") Vratiemo se na diktiranje. Drugo poglavlje: "Realnost i Lina

Ubeenja." Iz linih ubeenja stvarate materijal za svoje doivljaje. Te

line ideje o vama samima i prirodi realnosti uticae na vae misli i emocije. Prihvatate ubeenja u vezi realnosti kao istinu i ne Preispitujete ih esto. Izgledaju samoobjanjiva. Pojavljuju se u

vama kao zakljuci o injenicama koje su suvie oigledne da bi se preispitivale.

Stoga se prihvataju bez estih pitanja. Nisu priznate kao uverenja o stvarnosti, ve kao karakteristike o samoj realnosti. (Pauza.) esto takve ideje izgledaju neosporne, da vam ak i ne pada na pamet da u to sumnjate. Postaju nevidljive pretpostavke,

ali bez obzira na to one daju boju vaem linom doivljaju i formiraju ga.

40

Neki ljudi, na primer, ne preispituju svoja religijska ubeenja ve ih prihvataju kao injenice. Drugi opet nalaze da je vrlo lako prepoznati takve unutarnje pretpostavke koje se pojavljuju u religijskom kontekstu, ali su na njih slepi u drugim oblastima.

(9:45.) Daleko je lake prepoznati vlastita ubeenja u vezi religije, politike ili neeg slinog, od trunice vaih najdubljih uverenja o vama samima i o onom ko ste i ta ste u stvari -posebno u vezi vaeg sopstvenog ivota.

Mnoge osobe su potpuno slepe da prihvate sliku o sebi i prirodi realnosti. Vaa roena svest e vam dati odlian putokaz. esto ete odbijati da prihvatite odreene misli koje vam padaju na pamet zato to su u suprotnosti sa opteprihvaenim idejama.

Vaa svest uvek pokuava da vam prikae jasnu sliku, ali vi esto doputate da unapred prihvaene ideje blokiraju inteligenciju. Postalo je moderno okrivljavati podsvest za line probleme i tekoe, idejom, da su raniji dogaaji smeteni tamo. U ovoj zemlji nekoliko generacija je odraslo u verovanju da je podsvest deo linosti koji je nepouzdan, ispunjen negativnom energijom i da samo sadri negativne epizode iz ivota koje smo zaboravili.

(9:45.) Odrasli su mnogi verujui da je svest relativno nemona, da je iskustvo odraslih smeteno u ranim danima detinjstva. Ovi stavovi su doveli do vetakih podela. Ljudi su nauili da ne treba da budu svesni "podsvesti".

Vrata ka unutranjem Ja su morala da budu zatvorena. Samo dugake psihoanalize su imale pravo da ih otvore. Normalan ovek je oseao da je bolje da te oblasti ostavi na miru, odsecajui tako delove samog sebe. Barijere su postavljene protiv uivanja u unutranjem spontanom Ja. Ljudi su se oseali odvojeni od sri sopstvene realnosti.

Zamisao o prvom grehu je bila vrlo jadna, ograniena i iskrivljena, ali je bar uz to ila i prilino jednostavna procedura: Preko krtenja moete da budete spaeni, ili upotrebom odreenih rei molitve ili rituala moe da se doe do spasenja.

(Vidi Jevanelje po Marku, 1:1-11, na primer.) Ideja o neistoj savesti, nije ostavila oveku da lako pronae

izlaz. Nekoliko rituala je zahtevalo godine analize, to je samo mali broj imunih mogao sebi da priuti.

Otprilike u isto vreme, ideja o neprijatnoj podsvesti je naras-

41

tala, a ideja o dui je iezavala. Milioni ljudi veruje u realnost u kojoj im je oduzeta ideja o dui, optereeni milju o vrlo nepouzdanoj, ako ne i definitivno zloj podsvesti. Sebe vide kao ranjive, usamljene take ega, kako jau nezatieni na uzburkanim talasima nehotinih procesa.

(Pauza u 10:05. Svakako da ove seanse nisu "spiritistike" u uobiajenom smislu te rei. Jo uvek u transu, Dejn je pripalila cigaretu. Popila je svoje pivo, ali poto ga je jo samo malo bilo u njenoj ai, uzela je moje.)

Otprilike u isto vreme, mnoge pametne osobe su shvatile da su organizovane religijske ideje o Bogu, raju i paklu, bile iskrivljene, neistinite, i da su mirisale na deije bajke. Za ove ljude nije bilo mesta gde bi se obratili za pomo.

Pod tim okolnostima, posmatranje izunutra izgledalo bi blesavo jer su naueni da to unutra sadri izvor njihovih problema, da ponemo s tim. Oni koji nisu mogli sebi da priute psihoterapiju pokuali su da jae inhibiraju bilo koju poruku iz sopstvenog bia, iz straha da e ih progutati divljake, nezrele emocije.

Pre svega, ne postoje granice ni podele u biu, iako zbog diskusije re kao to je "ego" moe ovde da se koristi jer vi smatrate da znate ta ona znai. Zaista moete da se oslonite na naizgled nesvesne delove svog Ja. Kao to ete kasnije da vidite, moete da postanete sve svesniji i svesniji dovodei u svest vee i vee delove vaeg Ja.

(10:12.) Diete, rastete i stalno obavljate niz delikatnih radnji, a da i niste svesni kako to sve izvodite. ivite ne znajui svesno kako odravate to udo od fizike svesnosti u svetu tela i vremena.

Naizgled nesvesni, delovi vas, izvlae atome i molekule iz vazduha i formiraju sliku. Usne vam se pokreu, a jezik izgovara vae ime. Da li ime pripada atomima i molekulama na vaim usnama i jeziku? (Pauza.) Atomi i molekuli se konstantno kreu, grupiu se u elije, tkivo, organe. Kako onda ime koje jezik izgovara moe njemu da pripada?

Oni ne itaju i ne piu, pa ipak izgovaraju komplikovane slogove koji komuniciraju sa drugim biima kao to ste vi; od obinih oseanja do najkomplikovanijih informacija. Kako to oni rade?

42

Atomi i molekuli jezika ne poznaju sintaksu jezika kojim govore. Kada ponete reenicu esto nemate ni priblino svesnu ideju kako ete je zavriti, ali ste potpuno uvereni da e rei imati smisao, i da e tei bez muke.

Sve se ovo dogaa jer se unutarnji deo vaeg bia ponaa spontano, radosno, slobodno; sve se ovo deava jer vae unutranje Ja veruje u sebe ak i kada vi sami ne verujete. Ovi nesvesni delovi vaeg bia funkcioniu zauujue dobro, esto uprkos vaem ogromnom nerazumevanju njihove prirode i funkcije, i vaem jakom meanju zbog vaih ubeenja.

Svako pojedinano iskustvo je jedinstvena realnost, drugaija od bilo koje. Ova realnost izvire napolje iz unutranjeg pejsaa misli, oseanja, oekivanja i ubeenja. Ako verujete da unutarnje Ja radi protiv vas a ne za vas, onda iskrivljujete njegovo funkcioni-sanje - ta vie, silite ga da se ponaa na odreen nain zbog vaih ubeenja.

Svest je stvorena sa namerom da donosi jasne sudove o vaem mestu u fizikoj realnosti. esto je lana uverenja spreavaju da ih donese, jer bi egoistine ideje pomraile jasnu sliku.

Predlaem pauzu. (10:31. Dejn je bila u dubokom transu. Oseala se bolje, rekla

je, jer je vreme izgubilo svoj ugnjetavaki karakter. Rekao sam joj da je veeranji materijal koji su ona i Set predstavili, najbolji do sada - i da takoe ima jednostavnost obmane. Dejn je bilo drago, rekavi da se osea prilino olakano u vezi stvaranja ove knjige.)

Jesi li spreman? ("Da." Upravo sam zavravao beleke kada je Dejn skinula

naoare i nastavila da govori u Setovo ime. 10:53 uvee.) Vaa ubeenja mogu da budu kao ograda koja vas okruuje. Prvo morate da prepoznate postojanje takvih prepreka -

morate da ih vidite ili neete ak ni biti svesni da niste slobodni, jednostavno zato to neete moi da vidite preko ograde. (Veoma pozitivno:) Ona e predstavljati granicu vaih doivljaja.

Postoji jedno verovanje, koje rui vetake barijere opaanja, a to je verovanje koje se iri i koje automatski lomi lane i zaostale ideje.

Sada odvojeno: Bie Nije Ogranieno

43

Taj izraz je izraz injenica. Postoji bez obzira na vaa ubeenja ili neubeenja. Sledei ovu pretpostavku dolazi jo jedna:

Granice Ne Postoje ili Odvojenost Bia

One koje ste vi iskusili su rezultat lanih ubeenja. Sada dolazi ideja koju sam ve pomenuo:

Vi Sami Stvarate Sopstvenu Realnost Da bi razumeli sebe i ono to ste, moete da nauite da se

doivljavate direktno odvojenim od vaih ubeenja o vama samima. Ono to bih ja voleo da svaki italac uradi je da sedi mirno. Zatvorite oi. Pokuajte da osetite unutar sebe duboke tonove oseanja koje sam ranije pomenuo (na 613. seansi u prvom poglavlju). To bar nije teko.

Znanje o njihovom postojanju pomoi e vam da prepoznate duboke ritmove u sebi. Svako e da oseti ove tonove na svoj nain, tako da ne morate da brinete ta je to to treba da osetite. Jednostavno kaite sebi da oni postoje, da su sastavljeni od ogromne energije vaeg bia stvorenog od krvi i mesa.

Onda se prepustite doivljaju. Ako su vam poznati izrazi kao to je meditacija, pokuajte da zaboravite na taj izraz u toku ovog procesa. Nemojte da koristite ni jedno ime. Oslobodite se pojmova, i doivite svoje bie i kretanje sopstvene ivotne snage. Ne pitajte se, "Da li je ovo dobro? Da li radim ono to treba? Da li oseam ono to bi trebalo da osetim?" Ovo je prva veba za vas u knjizi.

Nemojte da koristite kriterijume ostalih ljudi. Ne postoje nikakvi drugi standardi osim vaih oseanja.

Ne preporuuje se nikakvo vremensko ogranienje. Ovo treba da bude prijatan doivljaj. Prihvatite ta god da se dogodi kao jedinstveno i samo vae. Ova veba dovee vas u vezu sa vama samima. Vratie vas vama. Kada god ste nervozni ili neraspoloeni, odvojte par trenutaka da osetite ovaj oseaj - ton u sebi, i nai ete se skoncentrisani sami na sebe i sigurni.

Kada ste nekoliko puta pokuali sa ovom vebom, osetite duboke ritmove koji izlaze iz vas u svim pravcima, kao to stvarno i izlaze. Oni elektromagnetski zrae kroz vae fiziko bie; na izvestan nain koji u nadam se da objasnim kasnije, stvaraju okolinu koju znate ak iako formiraju fiziku sliku.

44

Unutranje Ja stvara predmete koje tako zasigurno i automatski prepoznajete kao da stvara va prst ili oko.

Vaa okolina je vidljiva fizika slika vaih misli, emocija i ubeenja. Poto se vae misli, emocije i ubeenja kreu kroz prostor i vreme, vi dakle utiete na fizike uslove koji su odvojeni od vas.

Posmatrajte izvanredan okvir vaeg tela sa fizike take gledita. Prihvatite ga kao vrsto telo kao i sve druge fizike stvari; ipak to se materija vie istrauje sve je oiglednije da unutar nje energija dobija specifine oblike (organa, elija, molekula, atoma, elektrona), svaki manje fiziki od prethodnog, svaki kombinujui obrazce za stvaranje materije.

(11:25.) Atomi se u telu obru. Stalno se kreu i aktivni su. Meso koje izgleda tako tvrdo najedanput se ini napravljeno od malenih delia koji se kreu velikom brzinom - delia koji esto krue jedan oko drugog. Tu se odigrava ogromna razmena energije.

Prostor izvan tela je Takoe sastavljen od istih elemenata, ali u drugaijoj srazmeri. Postoji stalna meurazmena izmeu strukture koju nazivate svojim telom i spoljnjeg prostora; hemijske interakcije, odnosno osnovne razmene bez koje kao to znate ni va ivot ne bi bio mogu.

Zadravati disanje znai umreti. Ono, predstavljajui najliniju i najneophodniju fiziku pojavu, mora da tee od onoga to ste vi, prelazei u svet koji se ini da niste vi. Fiziki, delii vas konstantno naputaju telo i meaju se sa elementima. Znate ta se dogaa kada se adrenalin oslobodi u krvi. Uznemiri vas i pripremi za akciju. Ali na neki drugi nain adrenalin ne ostaje samo u vaem telu. On se alje u vazduh i utie na atmosferu, iako transformisan.

Svaka od vaih emocija oslobaa hormone, ali vas oni takoe naputaju kao to je sluaj sa dahom; i u tom pogledu moete rei da isputate hemikalije u vazduh i utiete na njega. \

Fizike oluje su uzrokovane takvim odnosima. Jo jednom vam ponavljam da vi sami stvarate svoju realnost i to ukljuuje fiziko vreme - to je sve u svemu rezultat vaih pojedinanih reakcija.

O ovome u ire da govorim kasnije u knjizi. Vi fiziki postojite da bi ste nauili da razumete da vaa energija, prevedena na

45

oseanja, misli i emocije, uzrokuje sva doivljavanja. Ne postoje izuzeci.

Jednom kada to shvatite samo treba da nauite da ispitate prirodu svojih ubeenja, jer e ona automatski rezultirati tako da oseate i razmiljate na odreeni nain. Vae emocije prate vaa

ubeenja. A ne obrnuto. Voleo bih da moete da prepoznate sopstvena ubeenja u

nekoliko oblasti. Morate da shvatite da je bilo koja ideja koju prihvatate kao istinu, ubeenje kojeg se vi drite. Morate dakle uiniti sledei korak i rei, "To ne mora da bude istina, iako ja u to verujem." Nauiete, nadam se, da zanemarite sva ubeenja koja ukljuuju osnovna ogranienja.

Moete da napravite pauzu. (11:40. Dejn je bila iznenaena kada je ula da je prolo skoro

pedeset minuta. Njeno je izlaganje postalo izuzetno energino i napregnuto, a seansa se pretvorila u jednu od onih prilika kada su ona - i Set - potpuno u stanju da nastave do pola noi. I ja sam dobio neku infuziju energije. Iz elje da nastavim, Dejn je promenila miljenje da seansu prekine na ovom mestu. Nastavila je na isti nain u 11:56.)

Sada: Kasnije emo da prodiskutujemo neke od razloga vaih ubeenja, ali za sada samo hou da ih prepoznate.

Naveu neka od lanih ubeenja. Ako vidite da se slaete sa bilo kojim od njih, onda prihvatite ovo kao oblast na kojoj lino morate da radite.

1. ivot je dolina patnje. 2. Telo je inferiorno. Kao stanite due, ono je automatski

degradirano, obojeno. Moda oseate da je telo nasledno loe i zlo, da su njegovi

apetiti pogreni. Hriani nalaze da je telo alostan prizor, mislei da dua silazi u njega - "silazak" automatski znai promenu sa vieg ili boljeg poloaja na onaj koji je gori.

Sledbenici istonjakih religija esto oseaju kao svoju dunost da odbace telo, da se uzdignu iznad njega u stanje gde se nita ne eli. ("Praznina" u Taoizmu, na primer.) Koristei razliite rei, jo uvek veruju da zemaljski doivljaji nisu poeljni sami po sebi.

3. Bespomoan sam u okolnostima koje ne mogu da kontroli-em.

46

4. Bespomoan sam jer su moja linost i karakter oformljeni u detinjstvu, a ja sam na milosti sopstvene prolosti.

5. Bespomoan sam jer sam na milost i nemilost dogaaja iz prethodnih ivota u drugim inkarnacijama nad kojima sada nemam kontrolu. Moram da budem kanjen, ili, kanjavam sam sebe za loa dela koja sam drugima uinio u prolim ivotima. Moram da prihvatim negativne aspekte svog ivota zbog svoje karme.

6. Ljudi su u osnovi loi i hoe da me se doepaju. 7. Ja posedujem istinu i niko drugi je nema. Ili, moja grupa

poseduje istinu i ni jedna druga. 8. Postau slabiji, bolesniji i izgubiu mo kada ostarim. 9. Moja egzistencija zavisi od mog telesnog doivljaja. Kada

moje telo umre i moja svest umire sa njim. Sada: To je bila opta lista lanih uverenja. Evo sada jedne

preciznije liste intimnijih verovanja, koja moda imate o sebi. 1. Boleljiv sam, i uvek sam bio. 2. Neto nije u redu s novcem. Ljudi koji ga imaju su pohlepni,

manje su duhovni od onih koji ga nemaju. Oni su nesretniji i snobovi su.

3. Nisam kreativan, nemam matu. Zatim: Nikada ne mogu da radim ono to hou. Zatim: Ljudi me ne vole. Zatim: Debeo sam. ("To bi bilo broj 6.") Zatim 7.: Uvek sam loe sree. (12:15.) Ovo su uverenja mnogih ljudi. Oni koji ih poseduju

osetie ih kroz iskustvo. Fiziki podaci e uvek izgledati kao da pojaavaju uverenja, ali, uverenja stvaraju realnost. Pokuaemo da pobijemo takve ograniene ideje.

Pre svega, morate da shvatite da niko za vas ne moe da izmeni vaa ubeenja, niti vam ona mogu biti nametnuta od spolja. Vi moete da ih izmenite za vas, znanjem i primenjivanjem.

Osvrnite se oko sebe. Vae celokupno okruenje je materijali-zacija vaih ubeenja. Va oseaj sree, tuge, zdravlja ili bolesti -sve je to uzrokovano vaim ubeenjima. Ako verujete da vas data situacija moe uiniti nesrenim, onda i hoe, i neraspoloenje e onda pojaati stanje.

U vama je sposobnost da promenite ideje o realnosti i sebi, da

47

stvorite lino ivotno iskustvo koje e da ispuni i vas i druge. Voleo bih da napiete svoja ubeenja o sebi kada ih postanete svesni. Kasnije moete upotrebiti ovu listu na nain koji sada ne moete ni da pretpostavite.

Pauza ili kraj seanse, kako god hoete. (Ta, mislim da je bolje da zavrimo.") (Kraj u 12:25. Oboje smo se sada bolje oseali nego pre poetka seanse.)

Seansa 615, 18. septembar, 1972. 9:32 ponedeljak uvee.

(Dejn je ve imala jednu seansu danas, ali kratku. Potom su stigle dobre vesti rano popodne: proslavljali smo uz pie, a onda se pojavio Set.)

(Dok smo veerali Dejn je bila pozvana telefonom od jednog posetioca koji nas je posetio prolog avgusta. Na alost, morala je da mu kae da je imala malo vremena da radi na naunom projektu o kom su razgovarali iako je jo zainteresovana. Dok je prala sudove i razmiljala o ovome, primila je neto interesantno od Seta: Treba da prestane da brine o takvim stvarima i "prihvati stanje uzviene nonalancije.")

(Bila je sasvim spremna za redovnu seansu u 9:00, iako zbog onog poziva nismo bili sigurni da e da uspe. Do 9:30, seansa jo nije bila poela i Dejn je bila nestrpljiva. Ipak, kada je skinula naoare i poela da govori u Setovo ime, njen glas je bio miran, a oi esto zatvorene.)

Sada: Diktat. ("Dobro vee Set.") Vaa svesna ubeenja upravljaju funkcijama tela, a ne obrnuto. Unutranje Ja prihvata fiziku svest, i fiziki usredsreden um,

kao metod doputanja manipulacije svetom koji poznajete. Svest je Posebno opremljena da upravlja spoljnim aktivnostima, da rukovodi budnim stanjem i nadgleda fiziki rad.

Njeno ubeenje o prirodi realnosti se onda daje unutranjim delovima bia. Ovo se uglavnom zasniva na svesnom interpretiraju vremenske realnosti. Svest postavlja ciljeve, a unutranji deo

48

bia ih ispunjava, koristei sve to mu je na raspolaganju kao i neiscrpnu energiju.

Ogromna vrednost svesti uma lei tano u njegovoj sposobnosti da odluuje i postavlja pravce. Njegova uloga jeste dvojaka: on treba da odredi uslove i spolja i iznutra, da rukuje podacima koji pristiu iz spoljanjeg i unutranjeg sveta bia. To onda nije zatvoren sistem.

Biti ljudsko bie obuhvata i fino razlikovanje upotrebe takve svesti. Mnogi ljudi se plae sopstvenih misli. Oni ih ne ispituju. Prihvataju ubeenja drugih ljudi. Takvo ponaanje uznemirava podatke i iz spoljanjeg i iz unutranjeg sveta.

Ne postoji borba izmeu intuitivnog Ja i svesnog uma. Samo se ini da postoji kada osoba odbija da se suoi sa svim informacijama dostupnim u svesti. (Pauza.) Ponekad se ini lakim izbegnuti este korekcije u ponaanju koje zahteva samo-ispitivanje. U takvim sliajevima pojedinac sakuplja mnoga ubeenja iz druge ruke. Neka su potpuno oprena; signali dati telu ili unutranjem Ja ne teku glatko ili jasno, ve kroz razne zamagljene kontra pravce.

Ovo e odmah ukljuiti alarme svih vrsta. Telo nee funkcioni-sati kako treba, ili e celokupno emocionalno okruenje da pati. Takve reakcije su u stvari odlina mera opreza, koja je znak da su potrebne promene.

Istovremeno, unutranje Ja e slati svesti uvid i intuiciju koji treba da je proiste. Ali ako verujete da je unutranje Ja opasno i da mu ne treba verovati, ako se plaite snova ili bilo kakvog nametljivog materijala, onda odbijate pomo i okreete se od nje.

(9:50.) Ako ta vie verujete, da morate prihvatiti svoje tekoe, onda vas takvo verovanje moe odvratiti od njihovog reavanja.

Ponavljam: Vae ideje i verovanja formiraju strukturu doivljaja. Vaa ubeenja i razlozi za to se mogu nai u vaoj svesti. Ako prihvatate ideju da su razlozi vaeg ponaanja zauvek pokopani u prolosti ovoga ivota, ili nekog drugog, onda neete biti u stanju da izmenite svoja doivljavanja sve dotle dok ne promenite svoja ubeenja. Ovde govorim sada o sasvim obinim doivljajima. Kasnije emo diskutovati o nekim posebnim oblastima, kao to su to okolnosti gde odreene bolesti datiraju jo od samog roenja.

Ostvarenje vae stvarnosti bi trebalo da bude oslobaajue. Vi

49

ste odogovorni za svoje uspehe i radosti. Oblasti u kojima ste manje zadovoljni moete da izmenite, ali morate preuzeti odgovornost za sopstveno bie.

Vaa se dua ujedinila sa telom, i u telu, da bi doivela svet neizrecivog bogatstva, da pomogne stvaranju dimenzije realnosti boja i oblika. Ona se rodila u telu da obogati jedinstvenu oblast ulnih doivljaja, da oseti energiju stvorenu u telesnom obliku. Ovde ste da bi ste iskoristili, uivali i izrazili sebe kroz telo, da bi ste dali svoj deo velikoj ekspanziji svesti. Niste tu da bi ste plakali zbog bede oveanstva, ve da uslove u kome ono ivi menjate kada vidite da vam se ne dopadaju, i to kroz vae zadovoljstvo, snagu i ivost koja je u vama; tu ste da stvorite duh odan i divan kao to je vae telo.

Svest vam doputa da gledate spolja u fiziki univerzum, i vidite odsjaj duhovnih aktivnosti, da opaate i odreujete svoju linost i zajednike kreacije.

Na nain ljudskog izraavanja, svest je prozor koji gleda napolje - i gledajui opaa plodove vaeg unutranjeg bia. esto doputate da lana uverenja pokvare tu fantastinu viziju. Vaa radost, ivotna snaga i dostignua ne dolaze vam od spolja kao rezultat dogaaja koji su "vam se dogodili". Oni izviru iz unutranjih dogaaja koji su rezultat vaih ubeenja.

(10:06. Set - Dejn, duboko zamiljen, napravio je pauzu.) Mnogo toga je napisano o prirodi i vanosti sugestije. Vaa svesna uverenja su najvanije sugestije koje primate. Sve druge ideje su ili odbaene ili prihvaene prema onome da li verujete u njihovu istinitost ili ne, zajedno sa postojanim svesnim razgovorima koje vodite u mislima u toku dana - to su sugestije koje sami sebi upuujete.

Prihvatiete sugestiju koju vam drugi daje samo ako odgovara vaim idejama opte realnosti i posebno vaim stavovima o sebi.

Ako vau svest koristite kako treba, onda ispitujete ona ubeenja koja vam dolaze. Ne prihvatate ih zdravo za gotovo. Ako koristite svest kako treba, Takoe ste svesni intuitivnih ideja koje vam dolaze iznutra. Samo ste upola svesni kada ne preispitujete informacije koje vam dolaze od spolja, a ignoriete podatke koji vam dolaze iznutra.

(10:13.) Mnoga lana ubeenja se zato nasumice prihvataju jer

50

ih niste preispitali. Svom unutranjem Ja dali ste lanu sliku realnosti. Poto je funkcija svesti da ocenjuje fizike doivljaje ono, (unutranje bie), nije bilo u stanju da obavi to kako treba. Ako se pretpostavi da unutranji delovi imaju odgovornost, onda vam svest i nije potrebna.

(Naglaavajui:) Kada je unutranje Ja uznemireno, ono e odmah da pokua da popravi situaciju korektivnim merama. Povremeno, kada situacija isklizne kontroli, ono e da premosti ona zabranjena podruja svesti, i reie problem izbacujui energiju u druge slojeve aktivnosti.

Uspee da radi oko slepih mrlja zdravog razuma, na primer. esto e kroz baranu vatru lanih uverenja prosejati ona koja daju ivot i poslae ih napred u ono to tada izgleda izliv otkrove-nja. Takva otkrovenja rezultiraju novim obrascima u ponaanju.

Morate biti svesni sadraja svojih razmiljanja. Pronaite nejasnoe. Bez obzira na prirodu vaih uverenja ona su zaista od krvi i mesa i materijalizovana. udo vaeg bia ne moe da pobegne samo od sebe. Ako smatrate da je svet zao, susreete se sa dogaajima koji se ine zli. Ne postoje sluajnosti u kosmikoj terminologiji, ili u terminologiji sveta koga poznajete. Vaa uverenja rastu u vremenu i prostoru kao to raste cvee. Kada ovo shvatite moete da ih osetite kako rastu.

Moete da napravite pauzu. (Od 10:29 do 10:44.) Sada: Nastavak diktata. Svest je u osnovi radoznala, otvorena. Takoe je opremljena da

moe da ispituje sopstveni sadraj. Zbog teorija psihologije u prolom veku, mnogi ljudi Zapada su verovali da je primarni cilj svesti da inhibira "podsvesni" materijal.

Umesto toga, kao to je pomenuto (na ovoj seansi), Takoe je predviena da prima i interpretira vane podatke koji dolaze iz unutranjeg Ja. Ostavljena sama, ovo radi vrlo dobro. Prima i interpretira utiske. ta se meutim desilo jeste, da ju je ovek nauio da prihvata (samo) podatke koji dolaze iz spoljanjeg sveta i da postavlja prepreke unutranjem znanju.

Takva situacija odbacuje punu linu snagu pojedinca i svesno ga odseca, sada - od bitnih izvora njegovog bia. Ovi uslovi

51

inhibiraju posebno kreativni izraz, i odbacuju svesno Ja konstantno ulazei u bie i intuicije koje su inae dostupne.

Misli i oseanja onda izgledaju razdvojeni. Kreativnost i intelekt se ne prikazuju kao braa, to u stvari jesu, ve esto kao stranci. Svest gubi svoju finou. Ona odseca od iskustva veliki deo unutranjeg znanja koje joj je dostupno. Podele, one prividne, same se javljaju. Preputeno sebi, Ja se ponaa spontano kao celina, ali ona, koja se stalno menja. Oslukujui glasove spolja i iznutra, svest je sposobna da stvara uverenja koja su u grupi sa znanjem koje poseduje Ja, a koja su primljena iz materijalnih i nematerijalnih izvora. Onda dolazi do ispitivanja uverenja zajedno sa drugim aktivnostima - prirodno, lako i bez napora. Jednom kada svest prihvati kolekciju konfliktnih uverenja, potreban je krajni pokuaj da se sve dovede u red.

Upamtite, ak i lana ubeenja e biti zadovoljena u smislu fizikih podataka, poto je vae iskustvo u spoljnjem svetu materijalizacija tih ubeenja. S toga morate da radite na sirovinama vaih ideja, ak iako vam razum govori da su te ideje istinite. Da bi ste promenili svoj doivljaj ili jedan njegov deo, morate promeniti i ideje. Poto sami formirate sopstvenu realnost, rezultati e prirodno da slede.

(Pauza.) Morate biti ubeeni da moete da izmenite svoja ubeenja. Morate biti spremni da pokuate. Pomislite na ograniene ideje kao na tamne boje i zamislite svoj ivot kao viedimen-zionalni crte koji je umrljan. Menjate ideje kao to bi umetnik promenio paletu boja.

On se ne poistoveuje sa bojama koje koristi. Svestan je da ih on bira i nanosi etkicom. Tako i vi oslikavate vau realnost idejama. Vi niste vaa ideja, niste ak ni svoja misao. Vi ste bie koje ih doivljava. Ako slikar vidi da je umazao ruke vrlo lako e da ih opere znajui zato su prljave. Ako mislite da su ograniavajue misli deo vas, stalno vama prikaene, neete pomisliti na to da

sperete. Umesto toga ponaaete se kao poludeli umetnik koji kae "Moje boje su deo mene. Isprljale su mi ruke, i ja tu ne mogu nita da uinim."

Ne postoji protivurenost, iako moda tako izgleda, izmeu spontane svesnosti vaih misli i njihovog preispitivanja. Ne morate

52

biti slepi da bi ste bili spontani. Ali niste spontani kada bez razlike prihvatate kao vae, svaki deo informacije koja vam dolazi.

(11:10.) Mnoga ubeenja bi tako otpala sasvim bezbolno da ste zaista spontani. Umesto toga vi ih pohranjujete.

Prethodno ograniavajue ideje, koje su prihvaene, sakupljaju slian materijal, tako da va um postaje ispunjen ruevinama. Kada ste spontani, prihvatate slobodnu prirodu vaeg uma i on spontano donosi odluke prema vrednosti ili ne vrednosti podataka koje prima. Kada odbijate da mu dopustite ovu funkciju on postaje zbrkan.

Ni jedno jabukovo drvo i ne pokuava da rada ljubiice. Ono automatski zna ta je, kao i okvir sopstvenog identiteta i postojanja. (Pauza.) Imate svest, ali to je samo "najvii" deo vaeg uma. Mnogo vie od "toga" vam je na raspolaganju. Mnogo vie vaih znanja moe da bude svesno, ali lana ubeenja, ona ograniavajua, su isto toliko dvosmislena za vas kao i ideja bilo kog drveta jabuke o tome da je nekada bilo posaeno kao ljubiica.

Ono ne moe da raa ljubiice, niti bi bilo dobro drvo dok bi to pokuavalo. Pogreno verovanje je ono koje ne odgovara osnovnim uslovima vaeg unutarnjeg Ja. Tako, ako verujete da ste u milosti fizikih dogaaja, podravate lano ubeenje. Ako oseate da je vae sadanje doivljavanje postavljeno u okolnosti izvan vae kontrole, opet podravate lano uverenje.

Imali ste udela u razvijanju okoline u toku detinjstva. Vi ste izabrali okolnosti. Ovo ne znai da niste u milosti ovih okolnosti. To znai da ste postavili izazove koje je trebalo prevazii, ciljeve koje je trebalo dostii, postavili ste okvire doivljavanja kroz koje ste mogli da se razvijate i realizujete odreene sposobnosti.

(11:29.) Kreativna mo za stvaranje sopstvenog doivljaja je u vama samima, tu je od samog roenja, pa i pre toga. Moda ste izabrali posebnu temu za ovo postojanje, odreeni okvir uslova, ali unutar njih imate slobodu da eksperimentiete, stvarate i menjate uslove i dogaaje.

Svaka osoba bira za sebe pojedinane obrasce u kojima e stvarati sopstvenu realnost. Ali unutar ovih granica je neograniena raznolikost akcija i beskrajnih izvora.

Unutranje Ja je zauzeto oko uzbudljivog napora kroz koji ui kako da prevodi realnost u fizike termine. Svest je briljantno

53

usklaena sa fizikom realnou i esto zbunjena onim to prima, da je esto izazvana da misli kako su fiziki fenomeni uzrok, pre nego posledica. Dublji delovi Ja esto slue da je podsete da nije tako. Kada svest prihvati previe pogrenih ubeenja, posebno ako vidi da je unutranje Ja u opasnosti, onda se oslobaa ovih stalnih podsetnika. Kada doe do takve situacije svest osea da je spopadnuta realnou veom od same svesti, nad kojom nema kontrolu. Duboko oseanje sigurnosti u kojem bi trebalo da je usidrena, je nestalo.

Pogrena ubeenja moraju da se istrebe tako da svest opet postane svesna svojih izvora i otvori se unutranjim kanalima divote i moi koji su joj na raspolaganju.

(11:40.) Ego je izdanak svesnog uma, da tako kaem. On je kao divovska kamera kojoj ego nameta otvor blende i iu posma-tranja. Preputen sebi, razliiti delovi linosti se pojavljuju i formiraju ego, pregrupiu ga i oblikuju, sve vreme dok odravaju izvanrednu spontanost i oseaj jedinstvenosti. (Vidi obe seanse u prvom poglavlju).

Ego je ideja o vaem fizikom izgledu u odnosu prema svetu. Vaa slika o sebi nije nesvesna. Potpuno ste je svesni iako esto odreene misli o tome odbacujete na raun drugih. Lana uverenja mogu da rezultiraju krutim egom koje insistira na korienju svesti u samo jednom pravcu, i dalje e ometati percepcije ega.

esto sasvim svesno odluujete da sahranite misao ili ideju koji mogu da izazovu promenu u vaem ponaanju, jer se nekako ne uklapaju u ograniene ideje koje ve imate. Oslukujte kloparanje voza vaih ideja u toku dana. Koje vam sugestije i ideje padaju na pamet? Shvatite da e se one materijalizovati kroz vae line doivljaje.

Mnoge ograniavajue ideje e proi pod vodstvom dobrote bez preispitivanja. Moete da se oseate pravim majstorom mrnje prema zlu, ili prema onome to se vama ini zlim; ali ako se naete skoncentrisani bilo prema zlu, bilo prema mrnji, vi ih onda sami stvarate. Ako ste siromani moete da se oseate prilino pravinim po svom ubedenju u vezi vae finansijske situacije, prezirui

bogate, govorei sebi da je novac zlo i na taj nain jo vie poveavati svoju nematinu. Ako ste bolesni, videete da se

nekako nosite s jadnim zdravstvenim stanjem i da gorko zavidite

54

onima koji su zdravi, oplakujui svoju sudbinu, ovekoveujui je na taj nain u svojim mislima.

Ako se bavite ogranienjima, onda ete ih i susretati. Morate stvoriti novu sliku u svojoj svesti. Bie razliita od one koju mogu vaa fizika ula da pokau u bilo kom datom vremenu, posebno u oblastima gde se zahtevaju promene.

Mrnja prema ratu nee doneti mir. Samo ljubav prema miru moe stvoriti te uslove.

Morate da se odmorite, ili da zavrimo seansu. ("Onda emo da je nazovemo no")

(11:56 uvee. Jo pre nego to sam zavrio pisanje. Dejn se povratila iz transa. Niega se nije seala. "Dragi moj. pa skoro je pono", uzviknula je. Ona je zapravo i mogla da nastavi seansu - u poslednje je vreme bila izuzetno psihiki aktivna - ali sam se pitao koliko li e sutradan da bude umorna. Sutra ima predavanje iz ekstra-senzorne percepcije, u sredu seansu a u etvrtak predavanje o pisanju.)

Seansa 616, 20. septembar, 1972. 9:28 sreda uvee

(Kada smo seli ekajui poetak seanse, Dejn ree da je upravo "uhvatila" naslov za tree poglavlje Setove knjige: "Telepa-tija i Skupljanje Ubeenja" - ili "Skupljanje Ideja"; nije bila sigurna koji je. Videemo koliko je bila blizu. U 9:25 ree, "Spremna sam da ponem. Mogu da kaem..." Pripalila je cigaretu, pogledala levo i desno, i njena panja je ve bila okrenuta na unutra a ona spremna da se psihiki pridrui vrlo poznatoj "energiji line sutine", kako je Set nazivao sam sebe.)

Dobro vee. ("Dobro vee, Set.") Sada: Nastavljamo sa diktatom. Potpuno shvatam da su neki od mojih stavova u suprotnosti sa

ubeenjima onih od vas, koji prihvataju ideju da je svest relativno bespomona, i da odgovori na probleme lee skriveni ispod.

Oigledno da je svest pojava, a ne predmet. Ona se stalno menja. Ego moe da je skoncentrie ili okree u bilo kom pravcu.

55

Moe da posmatra spoljanju stvarnost ili da se okrene na unutra, osmatrajui sopstveni sadraj.

Postoji gradacija i fluktuacija unutar njene aktivnosti. Daleko je fleksibilnija nego to vi to priznajete. (Pauza.) Ego moe da koristi svest skoro potpuno kao nain primanja spoljnjih ili unutarnjih realnosti koje se podudaraju sa njegovim ubeenjima. Nije da odreeni odgovori nisu otvoreno dostupni, ali tako esto ste se bacili na neto u ta verujete, i ne elite da se otvorite za bilo ta drugo to moe da bude u suprotnosti sa vaim momentalnim ubeenjima.

Ako ste bolesni, na primer, za to postoji razlog. Da bi ste se potpuno oporavili, a da ne doe do novih simptoma, morate otkriti razlog. Moete da ne volite svoju bolest, ali je to pravac koji ste izabrali. Sve dok verujete da tako mora da bude, simptomi nee ieznuti.

Ovo sada moe da bude rezultat