Konstantin Mihailovi

Janiarove uspomene ili turska hronikaOpisivanje dogaaja koji se tiu turskog pitanja

odKonstantina sina Mihaila Konstantinovia,

Raanina iz Ostrovice,kojega su Turci uzeli u janiare

Janiarove uspomene ili turska hronika

Predgovor

Prva glava: O razliitim paganima i o Aliji Muhamedovom pomoniku

Druga glava: O Muhamedu i o Aliji, njegovom pomoniku[13]

III glava: O njihovoj slubi bojoj i o hramu[24] njihovom

IV glava: O drugome hramu Gemarak,toe rei zadunom (po Tefiru, tojest o njihovoj propovedi)

V glava: O drugoj propovedi ili o veri i o Muhamedu

VI glava: O njihovim poganskim zborovima[63]

VII glava: Kako Turci nazivaju anele, proroke, raj i pakao

VIII glava: O turskoj pravednosti (a i o njihovoj nevernosti i lukavstvu)

IX glava: O precima turskoga cara

H glava: O vladavini Osmanovoga sina po imenu Mustafe

XI glava: O Aladinu sinu Mustafinu

XII glava: O Muratu sinu Aladinovu

XIII glava:

O Sultanu sinu Muratovu

XIV glava: O grkome caru i o Muratu sinu Sultanovu

XV glava: O bojoj kazni zbog grehova naih,to se zbilo kod Srba iliRaana

XVI glava: O onometo se zbivalo u srpskoj kraljevini

XVII glava:ta je bilo sa Stevanom, prvim despotom rakim

XVIII glava: O dravi velikoga kana i o rimskim carevima

XIX glava: O velikom kanu i o Muratu sinu Bajazitovu

XX glava: O vladavini cara Murata i o njegovoj srei

XXI glava: Kako je kralj Vladislav krenuo na Murata s despotom

XXII glava: O caru Muratu, ta je s njim posle bilo

XXIII glava: O kralju Vladislavu,ta mu se posle s Turcima desilo[216]

XXIV glava: Kako je Janko vojvoda (posle tri godine) krenuo na Turke

XXV glava:

O vladavini cara Muhameda, sina Muratova

XXVI glava: Kako je car Muhamed prevario grkoga cara

XXVII glava: Kako je Muhamed despota prevario pomou primirja

XXVIII glava:ta se despotu desilo ili dogodilo od gubernatora Janka

XXIX glava: Kako je car Muhamed zauzimao Beograd

XXX glava: Kako je Muhamed prevario despota Dimitrija Morejskog iliAhajskog pomou primirja

XXXI glava: Kako je krenuo na trapezuntskog cara preko mora

XXXII glava: Kako je Uzunhasan pobegao Muhamedu preko

Eufrata, (koji kao da tee iz raja, kako o njemu ljudi priaju)

XXXIII glava: O vlakom vojvodi, gospodaru donje Moldavije

XXXIV glava: O primirju kralja bosanskoga

XXXV glava: Kako je posle godinu dana Muhamed ponovo doao u Bosnu

XXXVI glava: O velikom turskom blagu, kako je car naredio da seprebroji.[444]

XXXVII glava: Kako su se ova dva brata po oevoj smrti borila meusobom[463]

XXXVIII glava: O poretku koji je u turskoj zemlji

XXXIX glava: O ureenju carskoga dvora

HL glava: O boju i o turskoj pripremi

XLI glava:

Kakav bi morao biti pohod na Turke i kakvo ureenje[546]

XLII glava: O turskim brzim koljanicima[575], koje zovu akindije

XLIII glava: O sarahorima, kaoto su kod nas najamnici[590]

XLV glava: O martolosima ili o vojnicima[594]

XLVI glava: O ureenju turskoga juria

XLVI glava: O hrianima koji su pod Turcima

XLVII glava: O turskom razmnoavanju

XLVIII glava: Kako se car pokazuje svojim dvoranima na dvoru

XLIX glava: O jedinstvu kraljeva poljskih s ugarskim

Napomene

Poinje opisivanje dogaaja koji se tiu turskog pitanja od Konstantina sina MihailaKonstantinovia, Raanina iz Ostrovice, kojega su Turci uzeli u janiare.

Predgovor

Svi narodi koji se upravljaju po svetom krtenju[1] blagoslovenog gospoda naega IsusaHrista, verujemo i ispovedamo jednoga gospoda boga stvoritelja neba i zemlje u tri lica:oca, sina i svetoga duha i Trojicu jedinu i nerazdeljivu, koja vlada na vjeki vjekov. Amin.U ime oca i sina i svetoga duha. I po Hristu naem nazivamo se hrianima u slavugospoda boga naega. I zato se, potovana sveta Trojice, molimo tvojoj svetoj milosti.Pomozi svojim hrianima i odvrati[2] proklete pogane[3]. Amin.

Prva glava:O razliitim paganima i o Aliji Muhamedovom

pomonikuPogani koji su primili zakon Muhamedov razliiti su: Argini, Persijanci, Turci, Tatari,Berberi, Arabljani i neki crnci koji nemaju na licu ognjenih znakova, svi ovi Mojsijeveknjige dre, a upravljaju se prema prokletome Alkoranu, u kojem je Muhamed svoj zakonnapisao, a veruju u jednoga boga stvoritelja neba i zemlje. Oni imaju jedan veliki praznik(preetve), koji zovu Brunk bajram, a za njega svaki (ovek) posti mesec dana, svakogaceloga dana nita ne jedui niti pijui, sve do zvezde. Ali nou meso jedu, vodu piju,koliko puta ko hoe, sve do dana. A isto tako kad nastupi novi mesec, oni bogatosvetkuju, blagujui tri dana. Ali ipak vina ne piju, niti imaju ikakvog kvasa. Milostinjurazdaju. Nekim robovima skrauju godine (robovanja), a obolele[4] na slobodu putaju, ito naroito velika gospoda. Gozbe prireuju[5],kopce (ovnove), jarce i kamile kolju,meso, hleb, svee, novac boga radi udeljuju. Ko god naie, bilo hrianin, bilo poganin,svakome milostinju daju. Na grobovima obavljaju nona klanjanja[6]. Pale lojane svee.Mirisima okauju za due umrlih[7].

A kada sam pitao pogane zato lojane svee pale, zar ne bi bolje bilo da pale votanesvee na grobovima umrlih i u hramovima, odgovorili su da bogu treba da se prinosi nartvu brav a ne muice. - I rekli su mi: "Kako se tebi ini? je li to dobro ili nije?"Odgovorio sam im: "Ako je Muhamed jedno dobro uredio, onda je i drugo".

Drugi je (njihov) praznik, koji biva u jesen, onaj koji zovu Kiik bajram, kao kad bi rekaoMali praznik. Za ovaj se dobrovoljno posti. Ali i za ovaj onako svetkuju i milostinjurazdaju kao za prvi. U nedelji praznuju petak kao[8]. Jevreji subotu, ili hriani nedelju,govorei: zato to svetkujemoto je bog u petak stvoriooveka. Obrezuju se. Svinjskomeso ne jedu. U tih pet propisa se slau s Jevrejima, ali ni uemu drugom. Poobrezivanju nazivaju se Bubromani (hotei da budu bolji nego hriani) ili Jevreji.Bubromani znai izabrani ljudi u veri. I smatraju hriane za grean narod zatotopriznajemo i hvalimo svetu Trojicu, govorei: nema tri boga, vejedan. A zbog toga suBubromani hriane prozvali aurima, toe rei grenici i zabludeli[9]. A hriani opetnazivaju Bubromane poganima zbog njihovih neasnih dela, o kojima nisam hteo ovde dapiem. Jer poganin znai (da je neko) okrutan, neovean, da je kao neisti pas[10]. Oni bihteli da budu dobri, pa kako misle tako i govore. Ali neko moe rei: zato greetonemaju dobrih uitelja koji bi ih uili i koji bi njima upravljali. Oni bi mogli dobri bitikad bi hteli. Ali bi takvome uitelju svakako bilo lake i korisnije [11] da sipa neto uproderanu vreu, nego da takvim prostakim narodom[12] upravlja.

Druga glava:O Muhamedu i o Aliji, njegovom pomoniku[13]

Imao je Muhamed jednu sestru koju su nazvali Fatima. A ovu je bio dao Aliji, svomepomoniku, zaenu onda kada je svoju veruirio i na taj nain je uio i propovedao kaoda je bio namislio da osudi Hristovu veru. Jer je on stvarao svoju veru prema svetu,vodei rauna o tome da su ljudi vie skloni svetskim stvarima nego stvarima boanskim.I na taj nain koji god su njegovim putem ili i njegovoj nauci sledovali (tim je obeavaoblaenstva svetska, velika gospodstva i bogatstva), te je hvalio i za dobre ljude smatrao.A koji su mu se protivili, njih je Alija na razliite naine muio; ovoga Aliju poganismatraju za proroka, kao i Muhameda, govorei da je bio moan i silan mu. A imao je,vele, sablju, koju je nazivao Zulfikari, vanredno otru i tako tvrdu, kako oni priaju, da uta god bi Alija njome udario, bilo u gvoe ili uelik, sve je pred njom bilo kao pauina.A drugi priaju kako je njegovaena bila velikaarobnica, pa je ona svojom vetinomstvarala takvu otrinu ovoj sablji. iveo je tako[14] Muhamed u svojoj zlosti 45 godina[15]veru svoju proirujui. Zatim leei na samrtnikoj postelji, pozvaitav svoj zbor i narediim: "Da mi pogreb priredite[16] i da kraj mene[17] budete spremni dok ne uskrsnem. Dritesevrsto moje zapovesti i ne dajte se zavoditi, jer sam vas pravoj veri nauio. Buditemoji izabranici boji u Izrailju[18]. A moj pogreb priredite u Medini, Aliju moga sluajte,jeru ja u sudnji dan uskrsnuti i poveu vas tamo gdeemo se svi radovati. Budite (svi)meu sobom ljubazni, jedan prema drugome budite pravedni. Robovima opratajtegodine robovanja, jer niste bogovi da biste ih do smrti u ropstvu drali. A timeete seumnoavati[19], jer videi pravednost vau svakioveke se vas drati i vaee se naukepridravati". Posle Muhamedove smrti Alija je s velikom tugom pojahao do steneGormeni hotei iz istinskealosti da uniti svoju sablju i udari u stenu da seitava zarilau stenu. Kad vide Alija takvoudo,to ranije o svojoj sablji nije znao, ovako jojprogovori (prema njihovoj veri): "Zulfikari, prestani, da to ne bi bilo protiv boga". Apotom jeiveo posle smrti Muhamedove devet godina. Poslednje godine, leei nasamrtnikoj postelji, skupivi sav zbor poganski, opominjao je da sevrsto dre

Muhamedove zapovesti[20], jer je vera njegova iznad svih drugih vera (bolja) i "zatomuiteaure gde god moete da ne bi oni vas muili. A traite ih u njihovim domovima;to je bolje nego da ih u svojim domovima ekate". A kad je opazio da mu se samrtniaspribliavao, naredio je da uzmu njegovu sablju i da je bace u morsku dubinu. I priajupoganici: kada[21] su ovu sablju bacili, tri dana se na tome mestu more burkalo i kovitlaloualosti za Alijom. I zato poganici imaju male knjigeuvajui ih pri sebi kao svetinju,koje nazivaju hamaili, a osobito ih imaju u ratu, kao i kod nas jevanelje, i nose ih podpazuhom, a na njima je sablja Zulfikari naslikana; priaju da im je od velike pomoi uboju, a ma kome da se na te knjige zakunu, svakomeevrsto odrati re. Ali postoje idruge knjige, lane, koje se pripravljaju od komada venecijanskog sapuna; kome hoeglavu da smaknu, tima[22] se kunu[23] na knjige od onog sapuna pripravljene, koje su nalikna prave; kome tako uine, ne treba se u zdravlju vie nadati, kako se bilo desilo kraljubosanskome (kaotoe o tome biti govora dalje).

III glava:O njihovoj slubi bojoj i o hramu[24] njihovom

Turski hramovi imaju male i velike okrugle kule, a oko njih balkon; i poganski svetenikza dan i nosedam puta izlazi[25] na kulu i vie, stavivi jedan palac u jedno uvo, a drugiu drugo, iz svega glasa,to najjae moe, govorei ove rei na svome jeziku: "Laj laha ilalah",to znai: Bog bogova, Muhamed je boji poslanik, uslii me, boe bogova.

Svaki poganin," kad uje ovo pozivanje, poto ima uvek vode kraj sebe, kad opere udovesvoje unakrst, odlazi u hram da klanja. Prva molitva je u dvaasa posle ponoi, kojunazivaju Temdit namazi, druga je u svitanje, koju nazivaju Sabah namazi. Trea je utrei dnevnias, koju nazivaju Kulug namazi, etvrta je u podne, koju nazivaju Olejnamazi, (peta je posle podne, nazivaju je Ikindi namazi),esta je kad sunce zae, kojunazivaju Akam namazi, sedma je u trei nonias, koju nazivaju Jaci namazi. A ovihsedam molitava nijedan poganin nee propustiti, niti ovo umivanje, pa bio u hramu, ilikod kue, paak i na putu,im doe vreme, ide na vodu i umiva se onako kako je gorereeno; poto sae s puta, klanja onako kako je propisano koliko klanjanja treba da budeu kojoj molitvi. A ako neko hoe da naini vie klanjanja, to je u njegovoj dobroj volji. Aako bi neko, dok klanja, bio neim ukaljan, onda mu ovo umivanje ne vai[26], vesemora ponovo umiti, a posle toga obaviti klanjanje. Makar kad bi neko bio u kupatilu, opetna svaki nain[27] bez takvoga umivanja ne moe biti, jer je to umivanje kod njih kao kodnas krtenje. A ako bi se za koga uverili da u bogomolju nerado ide, uhvativi ga, veu gaza lestvice (pred hramom gde najvie poganika u hram ide; svaki k njemu prilazi i grdi gareima, a kada tako postoji na lestvicama), biva posle toga puten i mora na svaki nain,hteo ne hteo, da bude dobar. A isto tako nijednaenska glava u hram ne ide, niti vina pije(niti pak kvas kakav imaju). A (ene imaju naroito zaklonjeno mesto u hramovima, gdenikakav mukarac ne moe ui. Kvas nikakav ne piju, a) za koju bi se uverili (tj. da je toinila), ona bi bila kanjena od dobrihena.[28] Zato nijedan pravi Turin vina ne pije (aza koga bi se to otkrilo, strano bi bio kanjen). Dvorani, slubenici i gospoda neki piju(neki nita)[29]; a osobito kad u rat idu, nikada uopte niko ne pije vino, jer jeMuhamedova zapovest: ako bi ma ko vino pio, pa bi u to vreme bio ubijen, on bi na vjeki

u paklu bio. Ali pak hriani (neki) koji s Turcima putuju slobodno sa sobom voze vino ipiju ga bez ikakve smetnje, a joih poganici snabdevaju[30], kada im (ga je vie)potrebno, da uvek vina imaju. Poganici ovakav obiaj imaju: ma gde se u hram vozili (iliili) klanjanja radi, uvek na sebiisto odelo imaju, a kada bi na njima kakva mrlja bila, uhram s njom nee ui (nitie klanjati. Isto tako ni u obui koju obino nosi u hram s njomnee ui), vekad doe do hrama, ostavlja obuu na uobiajeno mesto, pa tako ue uhram, jer je tako itav podistim tepisima zastrt, i svaki stane na svoje mesto, jedanpored drugoga i klanja. A svi njihovi hramovi su beli kao papir. I nema tamo nikakvihvotanih svea, samo prema ishodu sunca dve lojane svee, a meu njima u tri redanagore dosta zapaljenih lampi. A u sredini je sto, kao katedra, i stupivi na njega mladiiitaju Muhamedov Alkoran glasno (kod njih u hramu ne pevaju, vesamo Alkoranglasnoitaju), a svi ostali, sedei na tepisima, paljivo sluaju. A posle toga stupisvetenik, kojega nazivaju Madin, i koji ima u ruci sablju, na trei stepenik, pa deliblagoslov[31] i govori: "Vera Muhamedova je iznad svih drugih; molite se za sve due i zaone koji protiv kaura ratuju. A kad ih spazite kako putuju nazad svojim (putem)[32],ukaite im poast i poklon, celivajui im ruke i noge. Biete svi uesnici toga rata iMuhameduete se umiliti. Jer nam je svemogui bog dao sablju da se branimo i da kaureunitavamo".[33] A posle toga pogleda[34] nagore k nebu i pogladivi bradu, odlazi napoljeiz hrama, poto je pohvalio boga. A nikakvog prosjaenja[35] niti rasprava[36] nema bilo uhramu bilo pred hramom (to bi se ticalo kakvih poslova). A u najviem[37] hramu imasamo tri svetenika koji imaju ugovorenu platu od onogato [38] je hram osnovao. Zatoto je kod Turaka ovaj obiaj: narod za hram nita ne daje, nego ko ga zasnuje, taj ga ipotrebama snabdeva. Car, ili neki velika, ili bogati trgovci osnivaju hramove, a usvakome su po tri svetenika: jedan sablju dri, drugi na kuli stoji (umesto zvona, kako jeranije napisano), trei hram ureuje sa svojim pomonicima. A tako to biva u njihovomnajglavnijem hramu koji se naziva Dromameit gde se sav narod skuplja, a osobito upetak posle podne. A imaju meu sobom taj obiaj[39] kaoto je parohija".

IV glava:O drugome hramu Gemarak,toe rei zadunom (po

Tefiru, to jest o njihovoj propovedi)

Postoji drugi njihov hram koji zovu Gemarak, kao kad bi rekao zaduni, u njemuubogima milostinju, jelo dele, a svakoga petka u podne propovedaju u -tome hramu danjihovome jeziku. Pa tako ni ja nisam njihove propovedi proputao da bih saznao o emupropovedaju, a prema emu se vladaju, i nisam mogao drugo razabrati, veda sami protivsebe propovedaju, ne mogui to da razumeju ili ne hotei.[41] A verovatno im gospod bogne da da razumeju. Hristovu dobrotu Muhamedu pripisuju, a svoje nevaljalstvo nahriane prebacuju. Tu propoved nazivaju tesfir, a propovednika tesfirdi, koji kada na stostupi, najpre poinje ovako da govori njihovim jezikom: "Ajdemon Alah onere ze pisidentobon stafirba. Amin, amin",to ovo znai: Boe pomozi, a zatim recite: svi se odriemosvega zloga. Amin amin. Zatim je rebila o Gospodu naem Isusu Hristu, a posle ovogaje ovako govorio njihovim jezikom[42] o Muhamedu: "Ese raha nah Mahomet rosulah",toe rei: Isus je od duha bojeg, a Muhamed je boji poslanik: a to je voljaMuhamedova, to je volja Hristova: Mojsije prorok je stariji (brat Isusov, a Isus je stariji)

brat Muhameda proroka, pred Mojsijem se more bilo rastvorilo, a Isus prorok je mrtve izgroba uskrsavao; a nad Muhamedom prorokom stene su se podigle[43] onde gde je onBogu klanjao. Jer je Muhamed poslednji prorok i ne moe ga pred Bogom nijedan prorokprevazii.[44] Poganici hriane nazivaju kaurima, a Jevreje (ivutima, kao kad bi rekaomrcina. Isus se uzneo na nebesa, zato su gaauri nazvali bogom, a)ivuti su hteli da gaubiju i da ga raspnu na krst zbog njegove velike svetosti i silnih [45]uda koja jeinio nazemlji. Bojali su se togaivuti da za njim ne pou i da se k njemu ne obrate svi onakokaoauri, nazivajui ga bogom. Hotei da ga uhvate, traili su ga da ga posle muenjaraspnu na krstu. Pred ovima je Isus uao u jednu kuu (a poznajui jevrejsku ravtinu,uzneo se iz te kue) na nebesa. A kad su Jevreji onde (tj. u kui) nali jednoga ovekakoji je bio nalik na njega, u toj kui su ga uhvatili i bacili na muke, raspeli ga na krstu, apored njega dva razbojnika. I takoauri govore da je Isus bio baen na muke i raspet nakrstu. Ali vi ne verujte tome: Isus je bio takve svetosti da ga se niko skoro nije mogaodotai, a kamoli da bi ga mogao uhvatiti i baciti na muke. A kada se Isus bio uzneo nanebesa, pristupili su k njemu aneli, pa pozdravivi ga i uzevi ga meu se, vodili su gapo najviem nebu, pokazujui mu boansku slavu. Poto se Isus nahodao po nebesima,krenuo je s anelima k nebeskim vratima, kao da je hteo da sie nazad na zemlju;namislivi neto u sebi, ree anelima: "Zaboravio sam na jednome mestu obuu[46] (ovdena nebu)". I vrativi se tako Isus (od vrata) po obuu[47], ostade u nebesima, i bie ondedo sudnjega dana. A kada doe sudnji dan-, -tadae Isus sii na zemlju i govorieaurima: "Vi ste me bogom nazvali". Aivutima:" Vi ste me hteli baciti na muke iraspeti, i zato svi idite u veni pakao i ondeete biti na vjeki". I ovo je kraj propovedi.Gospode Isuse Hriste, sine bogaivoga, tebi se (mi hriani) molimo, smiluj se na nas iizbavi nas od venih muka[48], i oprosti grehe nae da bismo mogli tvoju svetu milostvideti[49] i u hvali tvojoj veseliti se s tobom na vjeki.

V glava:O drugoj propovedi ili o veri i o Muhamedu

Druga propoved, koja je ovakva i koju svetenik na njihovom jeziku ovako govori:

uli ste u proli petak propoved kako se Isus uzneo na nebesa i tamo ostao, i zato nijehteo da ostane saurima ni sivutima; razlog tome je veranije reen. Ali Muhamed,pavi[50] na nekakav vihor[51] nije hteo zbog nas ostati na nebesima, jer nam je dao redas nama ostane na zemlji, a kako je u svojoj dobroti dao re, tako je s nama ovde i ostao. Akada doe vreme, ustae iz mrtvih s nama i povee nas sa sobom u raj. I zato pazite danjegovu zapovest izvrujete. Bubromani, pridravajte se toga paljivo, ne imajte zavistimeu sobom, kaotoauri imaju, jer je to za njih obino[52].auri jedan drugome nitadobro neele[53]: brat brata, prijatelj prijateljae pokrasti, jedan drugogae izdati,smatrajui da e mu bog pomoi; prodae za novac svoga blinjega, pije vino i jede hleb iveseo je zbog toga, prodire meso svoje i krv svoju, hvalei se[54] da mu je dobrouspelo[55]. A to je dobro poznato vama koji s njima u ratu bivate. Ali to veseljee sepretvoriti ualost i tugu. Bubromani, prorok Isus je iao ka Cimbumbareku ili kaJerusalimu. A kad je bio meu vinogradima, spopade gaei on ue u jedan vinogradtraei vode, (a onde nae jedan prekriven vrnainjen od gline pun vode; uzevi ga napi

se ove vode) koja je, iako je bilaista, bila gorka kao pelen. I ree Isus ovome vru:"Reci mi kako je to da imau sebi voduistu a gorku, ravu za pie?" Odgovori vr:"Jedna je igla ukradena i prodata za novac. A ovaj novac je dospeo meu drugi novac zakoji sam ja kupljen". I zato, gledajte[56], mili Bubromani, kako je mala kraa veliki greh.A kad se svetome proroku to javilo, kako bi imalo tada bogu da bude tajna? Zato buditemeu sobom milostivi, jedan drugome neinite nepravde ni krae, a ako bi neko netonaao, neka vrati i ne skriva. Daj neka se vie jedanput, dvaput, triput, pa ako se ne javionajija je stvar, razdelite, molim vas, ubogima a za sebe to nikako ne prisvajajte. Uaurske bate ne ulazite, jer je to okoreo narod, a ako (mu)to u bati uzme, proklinjaete bez prestanka, a nee oprostiti, pozivajui boga na osvetu. Zato podanicimaaurima neinite nepravde. A ako bi neko neto uzeo u bubromanskoj bati, makar se srdili, ipakopratajte, da bi vam od gospoda boga oproteno bilo. Ne gajite dugo gnev jedan protivdrugoga, kao kamila. Robovima i ropkinjama odreujte godine (tj. robovanja) premanjihovom veku. A ko bi hteo roba dugo da dri ne odreujui mu godine, susedi ne trebato da trpe, jer on nije bog pa da sebi potini itav vek njegov. A kada postanu slobodni,pomaite im da bi ipak imaliime da ponu svoje izdravanje, zato da bi se bubromanskaverairila. Muhamed je s nama ostao na zemlji. A kada doe sudnji dan, svie ljudipomreti, a isto tako i aneli. Najvie nebo imaetiri kruga.[57] A kada doe to vreme, tadae narediti gospod bogetvorici anela: "Dritevrsto svaki za svoj krug". (A kada sevrsto uhvate za svoj krug[58] svi), umree kao da su zaspali. Alie odmah u tome trenubiti ponovoivi i hvalie boga na vjeki. I tue aneo Mihailo zatrubiti u trubu i odmahe svi ljudi uskrsnuti. A Muhamed e ustata kao da se prenuo iza sna[59], i otree sa svojebrade prainu, i reie: "Elhem do lahi Jaratim a Damin kao kad bi rekao"[60]:zahvaljujem tebi stvoritelju svojem. Amin. A tamoe[61] dakle Muhamed poi sa svimaBubromanima pred boga i stanuvi, reie krupnim glasom: "Velika hvala, svemoguiboe, tvojoj Jedinstvenosti na vjeki vjekov. Amin". A tadae rei bog Muhamedu: "Ti simi sluio i dobro si se vladao sa svima svojima, pa zato poi s njima u veni raj i tu seradujte na vjeki vjekov". Zavrivi ovu propoved, govoriitavome narodu [62]: "Molite seza matere, za oeve svoje i za one koji ratuju protivaura, i hvalite boga. A tada svi,podigavi oi nagore i obema rukama pogladivi brade, pooe iz crkve napolje.

VI glava:O njihovim poganskim zborovima[63]

Svoj zbor zovu Baht, kao kad bi rekao rasprava. Jer taj obiaj neguju meu sobomuenjaci i redovnici, a odreuju dan rasprave pred najviim dostojanstvenikom poslecara. Zbog toga su u ono vreme[64] kada sam ja bio u Turskoj priredili raspravu predMahmut-paom, jer mora meu njima biti moan dostojanstveni, a jedan meu njimabiva najvii redovnik, kojega zovu Salih. Ovaj poinje govor ovako: "Muhamede,[65]pomozi i rasvetli razum svojim redovnicima[66] koji tebi podraavaju". Zatim ponuraspravljati, jedan protiv drugog, govorei najvie o prorocima; jedni priznaju gospodanaega Isusa Hrista za proroka, a drugi za natproroka,[67] a trei vele da je u sudnji dan onnajvii prorok pored Boga stvoritelja neba i zemlje. A gospod bog je od onog vremenakako je nastala hrianska vera izabrao osam stotina kamila, koje su kao nekakvinevidljivi duhovi; ovi hodaju svake noi i biraju rave Bubromane iz naih grobova, a

zatim biraju dobreaure i nose ih u nae grobove. [68] I takoe stati dobriauri s naimbubromanskim zborom, a ravi Bubromanie stati"[69] saurskim zborom sudnjega danapred bogom. I govori im: "Gauri dunvardur imani jakturi", (kao kad bi rekao): hrianiimaju veru, ali dela nemaju. A zatoe Bubromane Muhamed povesti u raj, a Isus enarediti hrianima da idu u pakao; Mojsijee se tuiti na Jevreje da mu nisu biliposluni.[70] A spomenuti Salih je meu ovim uenjacima kao poboanovek i ukazujumu veliku poast. Ovaj[71] je ovako govorio:

"Ilija i Enoh su obojica s telom i duom u raju (a pred sudnjim danom treba da umru). Alije Isus i telom i duom na nebu; on je jedini koji nee umreti smru, negoe na vjekivjekova biti iv. Muhamed je bivao duom i telom na nebesima ali je zato uvek ostajao snama na zemlji". A posle su se poeli raspravljati: jedan ovako, drugi onakoj a mnogo jestvari bilo meu njima. A uzviknuvi, poeli su jedan na drugoga knjigama ciljati da sampomislio dae se potui.

Ali Mahmut-paa im je naredio daute i da prestanu sa tom prepirkom, pa je premaobiaju naredio da im se donese da jedu i data im je voda da piju, jer oni vino ne piju.Potom, poto su se najeli bogu su hvalu iskazivali, molei se za dueivih i mrtvih i zaone koji (hrianima prireuju pakosti i) protiv hriana ratuju. Ali da ne bih razvlaio,ovde nisam napisao ni deseti deo od onogato se deava u toj prepirci.

VII glava:Kako Turci nazivaju anele, proroke, raj i pakao

Svetoga Duha nazivaju Ruhulah, kao kad bi rekao boji duh, duu zovu dan, aneleferiteler Mihaila - Mikael Can alidi, kao kad bi rekao: Mihailoto rui[72] due, Gavrila- Debrail, Rafaila - Rafail raj - denetipakao - isi halveti muke - skune, sudnji dan -kijamet gini, proroka - peambar, (Mojsija - Musa peambar), (Davida - Daud pehambar),Solomuna - Sulejman peambar, Gospoda naega Isusa Hrista - Ese peambar,avola zovufegitar.[73]

VIII glava:O turskoj pravednosti (a i o njihovoj nevernosti i

lukavstvu)

U svakom sluaju velika pravednost vlada meu poganicima. A pravedni su meu soboma isto tako (prema svima) svojim potinjenima, kako hrianima, tako Jevrejima i svimakoji su pod njima[74], jer car sam o tome vodi rauna, kako e se o tomeire ispriati; imaisto tako nekih njihovih potinjenih koji im danak daju ali zato vladaju u svojimzemljama kao vlaki vojvoda. Iako se prema ovima pravedno postupa, ipak to biva uveksa nezgodama, jer im se, toboe bez carskoga znanja, pomalo teta nanosi, a kadatuba[75] doe, nareuju im da trae svuda po gradovima, pa ako to nau negde, da imbude vraeno, ali (drugi), poto se natrae, jadnici odlaze oaloeni[76] kui. Tako isto ninjihov pasonikome ne pomae: jer imaju ovakav obiaj: koga hoe da pogube, dadu mu

paso, a kada se vrati[77] pa neko bude neto govorio, daju mu odgovor: "Dao sam (ti)pasostojei ali nisam sedei, (ili sam ti dao sedei), a nisam (ti) dao stojei" i tako seizgovaraju da bi u svojoj neplemenitosti ostali u pravu. Kome se pak zakunu na knjige odsapuna, kaoto je ranije opisano, to nikome (nita) ne odre, a isto tako i u drugimzakletvama, samo ako mogu od nekrivice[78] krivicu[79] naine, da bi samo svojenevaljalstvo ispunili. Darove daju ne iz milosti veradi carske slave, jer postoji ovakavobiaj meu Turcima: nijedan poganski poslanik od velikih dostojanstvenika ne moe[80]se pokazati caru bez darova sem ako bi neka tajna stvar bila; a car uvekeli da se svimasvia onoto se njemu samome svia.[81] I zato takvi darovi neine se iz ljubavi, nego zahvalu.[82] Ako pak car s kim mir ili primirje naini, to odmah posle misli da ga prekri ikada s jednim sklopi savez, tada s drugim vodi rat i svoj im potinjenimae uvek naikrivicu a u tome se Lukavi, kao u krug vrte[83], da bi uvek hriani bili unitavani[84], kaotoemo o tome ispriati dalje; a koji su s njimaorbu jeli, morali bi im (dobro) mesomplatiti[85].

IX glava:O precima turskoga cara

Turski carevi zovu se Osmanovii, jer je Osmanova vladavina bila[86] prvi poetak.Osman je bio (sin nekakvogoveka po imenuiha) kmet lakoga[87] roda[88], poganin, aliizvrstan domain, imao je trideset plugova, i orao je i sejao po njihovom obiaju, imao jemnogo radnika[89] a us to kamile, konje bivole i svakojake stoke, sem svinja. Njegovatorje bio nainjen odohe, koji zovu altan, on je leti hladan a zimi topal; pa je taj atornaredio da se razapne[90] u polju meu radnicima, pa je tu u polju imao i kuhinju, a kadaje vreme dolo da je vejelo bilo gotovo, imao je veliki crveni barjak, pa je naredio da seobesi[91]; kad bi radnici ovaj videli, ili su da jedu kako njegovi radnici, tako i drugi [82],svakome je bilo slobodno. Ovu pokrajinu su nazivali Ak jazi, kao kad bi rekao belopismo. A nedaleko od ove bila je druga pokrajina, po imenu crno (pismo), koja ima jedandvorac. U tome dvorcuivela je jedna gospoa po imenu Karavida iliarnovida,udovica. I prohtelo se Osmanu da razonode radi pojae samdrugi u onu pokrajinu darazgleda dvorac. A kad je dojahao u grad pod tvravu, ljudima je milo biloto ga vide,jer su sluali o njegovom gazdinstvu, pa glas dopre i do gospoe. I poao je Osman da seeta oko dvora zabave radi. Videi iz dvorca da okolo lutaovek u takvom grubom[93]seljakom kouhu, gospoa naredi da ga zbog toga poliju pomijama i poao je Osmanpoliven (pomijama) tuan u grad, a svima ljudima je biloao zbog nanete mu uvrede.Zahvalivi se, on pojaha kui (a stigavi kui) i naredi posluzi da pripreme sto i dvadesetkonja i kamila pa na toj stoci da noseito na prodaju u onu pokrajinu u kojoj mu je takvauvreda uinjena; naredio je isto tako da spreme pedeset hrastovih batina i da (ih) stave uvree saitom, jer je znao da nikome nije doputeno[94] da ue[95] u grad s orujem.Doavi tada do onoga mesta, legao je na livadu[96] s onom robom kao trgovac. I dopro jeglas (do)[97] gospoe Karavide kako je Osman prispeo saitom i da ga hoe da prodaje;ona je naredila da se kupi i u grad doveze.[98] A Osman koliko mu je (za to) dato, zatoliko je (na trgu) dao; naredio je pedesetorici momaka, koje je bio za to pripremio, dasvaki uzme na rame vreu i da nosi u dvorac, pa ta im je naredio [99] da toine. Osman jeiao napred, a oni za njim. A kad su vebili u gradu, gospoa Karavida, ugledavi ga,

nazva ga iz podsmeha malim Osmaniem. Ali kada su momci (za njim) sa vreamadoli, videvi da je vreme, naredi da prospuito iz vrea i da se brzo latetapova, pa dabiju na sve strane samo ako bi im se ko hteo odupreti. I poto tako Osman osvoji ovajgrad, naredi da se gospoa Karavida baci s najvie kule a prema svome imenu, kako ga jebila prozvala, dade onome gradu ime Osmani. I otada je poelo vladanje turskihcareva[100] sve do ovoga vremena.

H glava:O vladavini Osmanovoga sina po imenu Mustafe

Mustafa, sin Osmanov[101] uzeo je bio ker jednoga velikog gospodara iz Anatolije iostavio mu je zaivota itavu zemlju Anatoliju zatoto nije imao nijednoga sina[102], vesamo tuerku. A Mustafa je osvojio neto zemlje koja je bila pod drugim poganicima.[103]

XI glava:O Aladinu sinu Mustafinu

Posle Mustafe ostao je njegov sin Aladin. Ovaj je prvi izmislio (dvorske) peake, koje jezvao jeniehaje, kao kad bi rekao novi dvorani. I dao[104] im je da nose bele kape a nikodrugi nije smeo da ih nosi na glavi, kao i danas, osim dvorana. Ali im nije davao nikakvuplatu, osim pomoi. A oni nikome nita nisu plaali, samo kad im je nareivano, onda suuvek peke bili spremni kod dvora. Ovima je i gradove nastanjivao, dajui im dobrupomoda bi se mogli izdravati. Ima takvih i danas dve hiljade ali za ovih careva[105] suveoma bedni, a sve svoje (tj. stvari) nose na magarcima. Ovaj isti Aladin zadobio je nekedobre gradove i pokrajine. A imao je sina po imenu Murata, i ovaj je vladao po Aladinu,ocu svome. (I ovaj je bio trei).

XII glava:O Muratu sinu Aladinovu

Murat sin Aladinov osvojio je jedan grad koji se zove Brusa iitavu zemlju Anatoliju (iPersiju). A isto tako je druge peake izmislio, jerto je vei gospodar, to mu vie ljuditreba; ove peake nazivaju azapi, kao kod nas peaci; gradovi ih pripremaju, a car im uratu platu daje, svakome za deset dana zlatnik, (a starijem[106] za pet dana jedan zlatnik), anjihovom vojvodi svakoga dana zlatnik. A kada je potreba, nareuje se svuda pogradovima (da se obie), koliko koji treba da opremi azapa. Po Muratu ostao je njegovsin po imenu Sultan. (Ovaj je bioetvrti turski car).

XIII glava:O Sultanu sinu Muratovu

Sultan sin Muratov osvojio je od Grka neka mesta i zemlje, a osobito slavni grad Nicenu.Ovaj Sultan je izmislio da odabira hriansku decu[107] da ih vaspitava i sav dvor njima danastanjuje i sve gradove svoje. Ove vaspitanike nazivaju janiari, kao kad bi rekao novavojska. A kasnijeemo o carskome dvoru ire ispriati. Posle Sultana ostao je drugiMurat. (Ovaj je bio peti car).

XIV glava:O grkome caru i o Muratu sinu Sultanovu

Grki car, leei na samrtnikoj postelji, poverio je sina svoga, malo detece,Kantakuzenu da ga podigne na noge, a isto tako je iitavu grku zemlju poverio njegovustaranju, da se (o njoj) brine dok dete ne bi postalo dovoljno mudro. Ali kada je vemladicar dorastao (do potrebnih godina), Grci su hteli da ga podignu na vlast, Kantakuzen tustvar nije doputao, hotei da uzme sam vlast, a kad je (Kantakuzen) video da je ne moedobiti[108] pozvao je sebi u pomoturskoga cara Murata i dopustio mu da se na ovu stranuprebaci preko mora u grku zemlju protiv njegovoga gospodara, i ovaj, prevezavi sepreko mora na ovu stranu nie Galipolja bez smetnja, s pomou Kantakuzenovom osvojioje najistaknutiju[109] tvravu koju nazivaju Dardaneli: tada Galipoljci, saznavi da su seTurci prevezli na ovu stranu, odmah bejahu gotovi i krenue na njih, (sve jeivo hitalo)kako je ko mogao, ali u velikom neredu; mislili su dae Turci pred njima moratipobei.[110] Kad Turci videe taj nered, uredivi se, na stremen (tj. na bliskom odstojanju)su ih doekali[111], a kad su se sudarili, odmah su prednju liniju pobedili, a posle toga sepozadina razbeala. Tada su Turci, (jurei) za njima, prodrliak u mesto Galipolje izauzeli ga. Car Murat, zakljuivi primirje s grkim carem, krenu na bugarskoga cara.Rasrdivi se na Kantakuzena, Grci su naredili da bude kamenovan. Car Murat, pre notoje stigao do[112] bugarske zemlje, zauzeo je dva grada: jedan se zove Sogalnik, a drugiDimotika i vratio se nazad preko mora u Anatoliju, posevi one gradove (koje je osvojio).

XV glava:O bojoj kazni zbog grehova naih,to se zbilo kod

Srba ili RaanaSrpski kralj koji se zvao Milutin, od roda prvoga srpskoga kralja Uroa, dao je bio da seoslepi sin njegov po imenu Stefan. (Ovaj je pak po smrti oca svojega progledao nekako sbojim doputenjem[113] i imao je isto tako sina po imenu Stefana). Ovaj njegov sinskupivi vojsku, krenuo je u bugarsku zemlju na cara bugarskog po imenu Dimitrija iprispeo je do jedne vode (tj. reke) u bugarskoj zemlji koja se zove Iskar i ulogorio se sove strane (sa)itavom vojskom. Dospeo je isto tako bugarski car sa svom svojom silom.Obojica su bili bogobojaljivi; i poeo je bugarski car s one strane (vode) uz veliketrokove da gradi crkvu u ime Spasitelja, a kralj Stefan je (s ove) strane vode poeo nealei novce, drugi graditi Majci bojoj.[114] A zidajui ove crkve, spokojno[115] su meusobom pregovarali bez prolivanja krvi. Ove crkve i do dana dananjegitave stoje. Sinsrpskoga kralja, skupivi vojsku bez oeva znanja, prebrodivi preko one vode, udari na

bugarskog cara i pobedivi (itavu) vojsku (njegovu), njega samog uhvati i dovede ocusvome, kralju rakome.

Videi kralj (raki) tako neplemenito delo sina svoga, vrlo se rastuio, primio je caraveoma uljudno, a kada su bili za rukom, posadi ga kralj iznad svie, kaoto pripadacaru. A tu je doao kraljevski sin (pred njega), drei u ruci buzdovan[116] i rekao ocusvome: "Nije pravo da neprijatelja svoga iznad sebe[117] posaujete". A onda udari carabuzdovanom da je na mestu umro. Sneveselivi se veoma, otac dade da ga s poauodvezu do groba[118] u gradu koji se zove Trnovo i nazad se[119] vrati tuno u srpskuzemlju, ne hotei da zauzima bugarsko carstvo zbog tog nedostojnog dela koje je odnjegovog sina poteklo; posle toga su dola gospoda bugarska (traei i) molei (kralja) daih primi i da bude njihov gospodar. Kralj to uini, a sin, bojei se oca svojega, ode uarbanaku zemlju, mada mu otac nita zlo nije smiljao, kralj je tada otiao u jedan gradkoji se zove Zvean, a sin njegov (tako u zemlju kradomice - tj. doe - da niko o njemunije znao i) prokravi se do lonice, oca svojega[120] udavi. Kralj je sahranjen, kaoto je ibilo pravo, u manastiru koji se zove Deani. A posle njega (onaj) je sin njegov Stefan biokralj srpski i car bugarski, ali je njegova vladavina bila u velikom nemiru zbog njegovihneblagorodnih dela. Zato je poslao izaslanike patrijarhu, mitropolitima[121] i kaluerima uSvetu Goru reda svetoga Vasilija, (traei i) molei u ime gospoda boga da se za nj molei da mu savetuju kakvo bi pokajanje imao da primi. Oni su mu odgovorili: "Ne moemo tidrugi savet dati, vese vrati gospodu bogu i ispataj za grehe svoje ato sam sebi uini,zahvalnije (e biti) bogu i korisnije dui tvojoj nego da nareuje[122] da se zidaju crkve ilida se mnoge molitveitaju; jer gospod bog je milosrdan prema onima koji ga (iskrenoljube i) pozivaju.[123]uvi od duhovnika takve stvari, car ode u onaj manastir gde jeleao njegov otac, gorko plaui i kajui se; doavi do manastira (na trista stopa), dao jeda se namesti (ist) krst pokraj puta, a sam je (iao i) puzao na golim kolenima sve dooeva[124] groba, plaui, ridajui i govorei: "Oprosti (mi, moj) mili gospodaru oe".Videi gospoda takvualost, podigoe ga (i izvedoe napolje) i nisu mu dali vie dadolazi tamo. Za to pokajanje sagradio je trideset manastira velikih i malih i uvek jeiveou velikoj pobonosti i dajui milostinju.[125] Njegov otac je posle devet godina proglaenza sveca[126] i mnogaudaini sve do dananjeg dana; videi to, poganici ostavie ovajmanastir na miru.

Njegov sin (koji ga je udavio) potom je umro, a posle njega je ostao sin njegov StefanUro, koji je ravo upravljao carstvom: zbog greha oca njegovoga gospod bog mu jeoduzeo razum, jer napustivi verne zaslune sluge on se priklonio novim i nevernima,koji su ga pak prozvali[127] Ludi Uro. Takoe je bio dao dvojici braeitavo carstvobugarskoga cara i bio je takav obiaj u ovim zemljama da nijedanovek osim cara, kraljai kneeva nije nosio crveneizme; a car Uroje dao ovoj brai crveneizme: videi oniove stvari[128] i tradiciju[129] bugarske zemlje, usprotivie se caru; a kad im je poruio da knjemu dou, ovako mu odgovorie: "Dao si nam crvene izme iz kojih nas nee(brzo i)lako izvui"[130], a usto je i bugarska zemlja bila njima naklonjena zbog dela carskogaoca. A posle toga vremena turski car Murat je doao i opseo Jedrene.

I dole su vesti u raku zemlju caru Urou Ludome da je opsednuto Jedrene. Ovaj se svelikom silom spremao protiv Turaka da spasava Jedrene, a kad je doao u zemlju

Konstantinovu, on se utabori na polju egligovu; tu vide u snu kao da je doao aneo knjemu i uzeo sablju iz njegovih ruku i dao je Turcima; a kad on vide takvoudo, ostao jetoga dana s vojskom na tome polju, a sam ode jednome pustinjaku usred gora, priajuimu o tome vienju i ispovedavi mu se, ree: "Bojim se oinskoga greha". Odgovori mupustinjak: "Greh oca tvoga pokazae se naetvrtom kolenu", jer nije hteo da ga rastuuje.I tako je pravo od njega[131] car krenuo ka Jedrenu da ga spasava. A kad je bioetiri miljeod Jedrena, onda su ona dva brata kojima je bio poverio bugarsko carstvo protiv svogagospodara preli Turinu i njemu su se pokorili. Mada je car Uroimao veliku silu,gospod bog mu je razum oduzeo. (On nije gledao na neprijatelja, vesamo na svoju silu).Turski car kad vide u vojsci njegovoj veliki nered, odstupivi od varoi, sa svom silom jekrenuo na njega i porazivi (njegovu) strau, krenuo je (dalje) sve do vojske, i tako jezatekao Uroa podatorom, gde je bio i ubijen[132]. A sva ostala (njegova) vojskapotuena je do nogu, pa se ovo mesto i do dana dananjeg zove Rako unitenje. Posle suona dva brata, koji su bili protiv svoga gospodara, bili bogato obdareni od turskogacara[133] po njihovoj zasluzi, jer je dao da im se glave odseku.[134] I tako osvojivi Jedrene,itavu bugarsku zemlju je zauzeo (bez ikakve smetnje, ali je tamo ipak ostao jedan knez).

XVI glava:O onometo se zbivalo u srpskoj kraljevini

Srpska kraljevina posle kralja Uroa pretvorila se[135] u kneevinu, jer su sebi izabrali[136]za gospodara kneza Lazara, koji je imao sestriinu kralja Uroa po imenu Milicu. I takosu mu jedni bili naklonjeni, a drugi ne, kaoto se i danas svuda zbiva ne samo meusvetovnim ljudima nego i meu duhovnima, a gde god sloge nema, tu ni na koji nain nemoe biti dobro.[137] Kadu dar Murat da je knez Lazar naslednik svoga gospodara usrpskoj kraljevini, skupivi vojsku krenu na srpsku zemlju, na Kosovo Polje, a knezLazar, ne oklevajui skupivi takoe vojsku, doe na ono mesto i utabori se prema caruna drugoj strani na Smagovu kraj reke Laba. I tada je zapoeo u sredu (na dan) svetogaVita veomaestok boj i trajao je sve do petka.

Gospoda koja su bila naklonjena knezu Lazaru borila su se junaki i verno[138] kraj njega,ali drugi, gledajui kroz prste, posmatrali su bitku, a zbog ove nevere i nesloge (i zavistiravih i nevaljalih ljudi) bitka je izgubljena u petak u podne. (I tu je) MiloKobila (vitezkneza Lazara) ubio cara Murata. I tada je isto tako ubijen njegov sin Mustafa, ali je druginjegov sin Bajazit[139] ostao na carskome prestolu. Tu je isto tako uhvaen knez Lazarblizu jedne crkve Bogorodiine, po imenu Samodrea, i na tome mestu je postavljenvisok stub sazidan[140] kao znak hvatanja kneza Lazara. A kraj njega je bio Krajmir,vojvoda topliki, i mnogo druge gospode je na tome mestu pobijeno. A nevernici, potosu se nagledali boja, ostali su kao izdajnici,to im kasnije nije dobro bilo, jer poslekratkog vremena, birajui[141] jednog po jednog, car je sve dao poubijati, govorei: "Kadste svome gospodaru bili tako neverni u njegovoj nevolji, to isto biste i meni [142] uinili".Tu je doveden knez Lazar i vojvoda Krajmir pred Bajazita. Car Murat, otac njegov, kao ibrat Mustafaj leali su obojica na nosilima. I tada je rekao Bajazit knezu Lazaru: "Etovidikako lee na nosilima otac moj i brat moj. Kako si se smeo odvaiti da se njemuusprotivi?" Knez Lazar jeutao. (Ree) vojvoda Krajmir: "Mili knee, odgovaraj caru,

jer glava nije kao vrbovo stablo da po drugi put izraste". Tada knez Lazar ree caru:"Vee jeudo [143] kako se otac tvoj smeo odvaiti da napadne srpsku kraljevinu. Akaem ti, care Bajazite: da sam to ranije znao to sada oima vidim, morao bi i ti natreim nosilima leati. Ali je sam gospod bog tako izvoleo uiniti zbog grehova naih.Neka bude volja boja". U tome je car Bajazit naredio da poseku Lazara[144] a Krajmir,izmolivi to od cara, kleknuvi drae skut pod glavom kneza Lazara da ne bi na zemljupala. A kad ona pade na skut, priljubivi ovu glavu uz svoju glavu, ree: "Zakleo sam segospodu bogu: gde bude glava kneza Lazara, tu i moja mora leati". A onda je i onposeen i obe glave su pale zajedno na zemlju.

U to vreme donese jedan janiar glavu Miloa Kobilia i baci je pred cara (pored onihdveju glava) govorei: "Care[145] ovo su glave tvojih najstranijih neprijatelja". Onda suRaani ili Srbi koji su bili kraj cara Bajazita izmolili telo kneza Lazara i odneli u jedanmanastir koji se zove Ravanica i tamo su ga sahranili proglasili za sveca. Pobedivi, carBajazit je ostao na Kosovu Polju i na ovome bojitu naini znak onde gde je njegov otacubijen:[146] naetiri stuba nainjen je svod[147] olovom pokriven, koji i danas stoji. Astavivi u mrtvake sanduke svoga oca i brata, posla ih u Brusu, gde je bila njihovasahrana.

I tako se ovaj nesreni boj zavrio zbog nevere zlih ljudi. Car Uroi knez Lazar, dvagospodara koji su se verno borili za veru hriansku, (za kratko vreme) od poganika(ubijeni, sa ovoga sveta) odoe.[148]

XVII glava:ta je bilo sa Stevanom, prvim despotom rakim

Car Bajazit je vladao po ocu svome Muratu (i bio je sedmi car turski), poto je zauzeosrpsku kraljevinu; knez Lazar slavnoga spomena imao je jednoga sina po imenu Stevana idve keri: jedna se zvala Despina, a druga Mara. Car Bajazit je uzeo sebi zaenu sestruStevanovu Despinu i dao mu je zemlju s ove strane Morave sve do Dunava. A ovajStevan je bio prvi despot srpske ili rake kraljevine, a gospodaru Vuku je dao zemljuzvanu Sitnica; ovaj je imao drugu despotovu sestru Maru. Ovaj Vuk je imao sina poimenuura. Potom je car Bajazit, skupivi vojsku, krenuo s despotom u Ugarsku prekoSave; poto se tamo napljakao, napalio, naubijao, vratio se nazad i prevezao se naonome mestu gde je danas Beograd, jer u to vreme jonije bio osnovan.[149] A ovaj prviturski pohod bio je na Ugarsku za cara Sigismunda ili malo pre njega.

Car Bajazit se tada prevezao preko Dunava i rekao despotu,uraku svome: "Despote,ostani ovde i sagradi grad sebi na ovome mestu; neu te dirati i opominjem te da imamnogo neprijatelja na naem dvoru; pa ako te budu[150] preko poslanika pozivali, nedolazi k meni; ja te evo ovako ostavljam da bi svoju glavu sauvao". Zahvalivi, despotostade i poe zidati grad Beograd, koji i danas postoji.[151]

U to vreme stie poslanstvo[152] caru Bajazitu iz Anatolije s veu da je veliki kan poimenu Demir (ili Tamerlan), gospodar tatarski, doao s velikom silom u persisku zemlju.

uvi to, car krenu protiv ovoga i uze sa sobomura, despotova sestria, i svojuenuDespinu i krenu preko mora, preko Anatolije u Persiju pod jednu planinu koju nazivajuZvezda. A tamo je i veliki kan bio prispeo, gde su se tuklietiri dana i pobedio je velikikan cara Bajazita (do nogu, a njega glavom uhvatio.uraje umakao ranjen. Tada jedoveden pred kana car Bajazit), kome je nareeno da sedi daleko prema njemu; naredioje isto tako da se dovede i Despina, njegovaena, kojoj je kan naredio da stoji pred njim ida mu vino slui. A to je zato uinio da bi se car Bajazit jedno i da vie ne vodi sa sobomenu u rat. Nije mu hteo[153] nita uiniti,[154] vega je hteo saitavim njegovim narodomposlati u njegovu zemlju.

Car Bajazit videi kako njegovaena slui ovoga[155] u velikoj tuzi[156] sam se otrovaosvojim prstenom jer je imao kamen takoudne moi da mu je, dok ga je imao na ruci, biood velike pomoi u raznim stvarima, ali kada je koga hteo da umori bez bola, onda jepripremao onaj kamen tako da je iz sebe isputao otrov (ili je pod kamenom imao otrov uprstenu). I tako uzevi ovaj prsten u usta, poto ga je podrao jedanasak, umro je.Videi veliki kan tako zlo delo, da se sam otrovao, ree na svom jeziku: "Ja kan bat dikgjendi smaki mistur", kao kad bi rekao: "udanovek,to se sam umorio; ja sam ga hteopustiti da ideasno svome domu iao mi jeto se tako gadno zarazio".[157] A onda,otpremivi valjano sav njegov narod i Despinu, naredio je da je otprate natrag u Brusu, uzemlju. Tako se zavrio ovaj turski rat s velikim kanom.

XVIII glava:O dravi velikoga kana i o rimskim carevima

(Imao je u to doba Tamerlan peakaest stotina hiljada ljudi, a konjanikaetiri stotinehiljada). Veliki kan je gospodar tatarski i prestonica je njegova u velikom gradu koji zovu

Hajtaj iliatata; lei ka severu od istoka sunca. Gospodar je on veliki i slobodan a izstarih vremena; nekada za starih vremena (njegov predak) je bio zauzeo mnogo zemaljana zapadu[158] sunca pa i danas postoje znaci onde gde je bio: velike humke na poljima,koje je on naredio da se nasiplju. Rimski carevi su iz davnine[159] vladaliitavim svetomod ishoda do zapada sunca, dok nije doao car Konstantin Veliki. On je ustupio"[160] Rimsvetome ocu papi Silvestru, a sam se krenuo u arbanaku zemlju ka jednome mestuzvanom Dra, sagradivi ga, nije mu se svidelo tu daivi i ode[161] u Grku (jer je i sambio Grk)[162] ka mestu koje je nazivano Bizant i sazida znameniti grad; sve one krasotekoje su u Rimu bile naredio je da se naine i izneo je sa sobom svu rimsku silu,odvedavi sedam gospodara koji su u to vreme vladali Rimom. I iz njihovih domova uvekje jedan bio car i nazivali su se Paleolozi, kao da ree: staroslavni.[163] Tada kakvog suoblika bili u Rimu domovi ovih gospodara takve je naredio da im se sagrade i u Bizantu idao je ime ovome gradu Stambol, kao kad bi rekao: carska prestonica, ali ga danas zovuKonstantinopolj. (Naredio je da ga zovu novi Rim, zbog veliine i oblika Rima, ali su galjudi nazvali Konstantinopolj, to jest Konstantinov grad). Aitavu makedonsku zemljunazvao je po Rimu Romanija.

U ono vreme dolazili su[164] carevi u Rim kao gospodari moni od stotine naroda,[165] jerje josveta crkva bila jedinstvena. Potom (posle nem-h sto godina) jedinstvo se biloizmenilo posle cara Lava. (Tada su dakle) papa i Rimljani izabrali sebi cara Karlafranakog, a potom su birali sebi careve[166] od nemakih kneeva, kaoto je i danas tajobiaj; (i otad) se hriansko carstvo poelo ljuljati i uniavati [167] prema jednom pismukoje veli: "Teko tebi, sedmoglavi, jere od tebe svako zlo proizilaziti". A "sedmoglavi"znai Rim, jer je iz njega sedam domova izilo, kaoto smo ranije pisali. Muhamed,videi takvu neslogu meu hrianima, krenu na persisku zemlju, sastavljajuipoganicima veru i u tome umesto rimskog cara podie (poganina) sultana (koji je u onimkrajevima vladao i postavi ga) u jednom mestu koje nazivaju Misir, kaoto i sada vlada,a bie sve dok bog bude hteo sultan ilioldan (tj. plaenik),[168] a ipak movelikoga kanau ovim zemljama nad njima vlada (na istoku sunca).

Grci priaju o caru Konstantinu kao da je on[169] bio jedan pastir i jedno stado, kaotopie u jevanelju, jer je on bio oslobodio hriane i unitio pogansko neznabotvo.[170] Adrugi pak govore da suenoga dana treba da bude drugi pastir i jedno stado, to tako trebarazumeti da sudnjega dana treba da bude sudija sin boji (koji e suditiivima imrtvima). Alie [171] biti dva stada i dva pastira. Jedno stado u nebeskom kraljevstvu, apastir ovoga stada sin bogaivoga, a drugo stadoe biti u venom paklu, a njegov pastirjeavo. A prema zbivanjima sadanjih vremena tako izgleda dae teko biti da budejedan pastir i jedno stado, a ako gospod bog ne bi na drukije izmenio, ondae Grci ostativeu (veitom) ropstvu,[172] jer se poganici mnoe, jeresi razne nastaju, pa hrianstvumnogokode, jer nema tih koji bi (veru) branili i rasprostranjivali, osim poljskog kraljaOlbrahta, koji je (u ovo vreme) znatne gubitke pretrpeo u ljudima[173] svoje drave, i tosvakako iz razlogato se starao o svojim blinjima (roacima) (i branei hriane) protivpoganika za mir i slobodu hriansku. A sveti otac papa sedi s duhovnicima spokojno uRimu, ne mislei nita o tome, a isto tako i rimski kralj u nemakim zemljama gosti se sasvojim vitezovima, da se u Turskoj o njima nita ne zna, jer se nieg ne laaju protivpoganika.

I zato papa i kralj rimski ako budu dugo posmatrali ovo nasilje i prolivanje hrianskekrvi, svakako ni sami nee biti dovoljno bezbedni jer oni bi - kao rukovodiociitave vere,od kojihitavo hrianstvo zavisi - mogli s bojom pomou (propalu) hriansku stvarpodii i osvojiti od poganika, prestonicu rimskoga carstva, koja je bila u Carigradu.[174] Akako bi to moglo biti, ispriau neto kasnije o tome s bojom pomou.

XIX glava:O velikom kanu i o Muratu sinu Bajazitovu

Turski car Murat (trei, a osmi car turski), sin Bajazitov (posle smrti oca svoga vladao jei) morao je velikome kanu danak davati zatoto je oca njegovoga bio pobedio. Veliki kanje, nazvan njihovim jezikom dihanah, kao kad bi rekao: gospodaritavoga sveta; inaloio je bio caru Muratu da mu da svake godine sto hiljada dukata, ali mu je posle ovajdanak oprostio da bito predanije[175] ratovao protiv hriana, a umesto toga naredio muje da daje hiljaduebadi [176] konjskih prekrivaa zimskih, i hiljadu prekrivaa letnjih. I nataj nain je veliki kan bio u miru sa carem Muratom.[177]

XX glava:O vladavini cara Murata i o njegovoj srei

Car Murat je vladao posle Bajazita oca svojega, nainivi savez s despotom Stevanom, azatim je osvajao[178] despot Beograd i posle toga je dugoiveo (a despot je kaosamostalni gospodar ili knez). Sa carem Zigmuntom je dobroiveo,[179] dolazei u Budimkad god bi po njega poslao i dao mu je dom u Budimu, u kojem je domu za kralja Matijeboravio ostrogonski arhibiskup; potom je despot Stevan, leei na samrtnikoj postelji,dao svoju zemlju svome sestriuuru, a Beograd je dao caru Zigmuntu i umro je napolju koje nazivaju Glave, a odatle je odnesen u manastir koji zovu Resava, gde jesahranjen.

Posle njegove smrti postao je despot njegov sestriuraVukovii predao je Beogradcaru.

(Tako je tada Beograd) pod ugarsku krunu dobrovoljno potpao. Potom je turski car Muratuzeo despotovu ker po imenu Maru i traio je od despota da mu s njom poalje i svogasina Grgura; i posla sina svoga Muratu i u onome strahu[180] zatrai despot od cara da mudopusti da bez smetnje zida manastirto mu car dopusti i zaree se da mu nee smetati, austo mu dopusti i sebi siguran grad da zida, zariui se dae sve to verno i valjanoodrati. Pouzdavi se u carevo obeanje, despot zidae Smederevo; kada Murat u dadespot zida grad, pre noto ga je ovaj potpuno dogradio i namirnicama snabdeo[181],odmah je naredio da se despotov sin Grgur, njegovurak, baci u tamnicu i naredio je dase odvede[182] u grad Dimotiku, a sam je krenuo s vojskom da opsedne Smederevo. Kadadespotu da je car krenuo, ostavi svoga drugoga sina u Smederevu, a sam ode u Ugarskukralju Vladislavu, bratu poljskog kralja Kazimira (slavnog spomena). Doavi car jeopkolio opseo i glau osvojio grad Smederevo, a kad je sina despotova uhvatio, poslao ga

je drugome bratu u tamnicu (u onaj isti grad). I tako je osvojioitavu raku zemlju (sasvima gradovima i Smederevo mu se dobrovoljno pokorilo i predalo se radije Turcimanego Maarima, kaotoe se o tome nie ispriati).

Stigavi u Jedrene car Murat naredi da se obadva despotova sina poalju u tamnicu namore u grad koji se zove Tokat, a sestra njihova, Muratovaena nije im mogla nitapomoi, poslao je takoe glasnika, potajno da njegovaena o tome ne zna da obojiciizvade oi; a kad je ona ovo saznala, pala (mu je k nogama) molei i preklinjui da takomnogo ne hita (govorei mu): "I tako su tvoji sunji i zarobljenici; i posleemoi dauinito budehteo". Car je odmah poslao (glasnika) da se to ne izvri, ali glasnik nijemogao tako brzo da stigne, te su im oi izvaene.[183] Kada je car saznao da se tako silnopourio s (tom) stvar, poslao je po njega glasnika[185]i naredio da se i njemu oi izvade.

XXI glava:Kako je kralj Vladislav krenuo na Murata s despotom

Ugarski kralj Vladislav, od roenja bojeg hiljaduetiri stotineetrdeset prve, skupivivojsku krenuo je junaki na turskoga cara Murata, a s njim je krenuo takoe despoturaVukovii tako su jedan drugome dali reda se bez boja ne raziu. Proli su tada tako [186]krozitavu raku zemlju i kroz Bugarsku, a blizu mesta Plovdiva turski car Murat jeprispeo[187]

i zatekao ih u brdima, ne dajui im da dou do Plovdiva[188]. Ovu planinu nazivajuZlatica, a drugi je nazivajuelezna Vrata. A kada su bili zali izmeu brda u jednudolinu, tu su ih susreli carski janiari, ne dajui im da dou do Plovdiva, jer je tamoistaravnica. Kada je video kralj Vladislav da ne moe proi, naredio je da se kola nazadvuku[189], jer se nisu mogla okrenuti [190]. Vrativi se beztete, kralj Vladislav je nazadkrenuo ka mestu Sofiji, a kako je vebila jesen, a on nije mogao tu ostati preko zime,spalivi mesto, krenuo je nazad u raku zemlju.

A kada je prispeo u mesto Pirot, do kralja Vladislava su doprle vesti da je turski carprispeo u Sofiju, koja je bila spaljena. Tada je naredio despotu da ostane nazad i dalagano za njima ide sa svojom vojskom. A on je tako iao[191] oekujui bitku; a kad suprispeli do planine zvane Kunovica, a kralj Vladislav je vebio prispeo do te planine,doprle su do despota vesti da Turci s veoma velikom silom idu za njim; vrativi se tadadespot protiv Turaka, oekujui ih, obavestio je kralja: "Ovi Turci s velikom silom zanama kreu, pa zato sve peake kraj kola ostavi a sam saitavom vojskom k menipohitaj". Ali pre noto je kralj prispeo veje bila poela bitka s Turcima (koja je bilatakoestoka da su svi Turci bili do nogu potueni, a njihovi najvii zapovednici jednipobijeni, drugi pohvatani)[192]. A jedan carski prijatelj, koji je s njima bio umesto cara, tuje ubijen i sve do dananjega dana stoji znak na njegovu grobu u gradiu Tajanice. Aodatle kralj Vladislav, pobedivi poganike, bez ikakvih gubitaka veselo krenu u rakuzemlju i prispe na polje Dobrigi, hotei tu u rakoj zemlji preko zime ostati a na letoopet s bojom pomoi da krene na Turke.

I tu doe poslanstvo od turskoga cara, da mu one zarobljenike, one zapovednike koji subili zarobljeni, preda. A one pak despotu vratiti Smederevo sa svima gradovima iitavuzemlju raku, a isto tako i oba sina njegova, Grgura i Stevana. (Onde je bio zarobljen ijedan turski hetman po imenu Karambeg, pa je za ovoga car dao petnaest stotina[193]

zlatnika). Posavetovavi se s despotom i drugom gospodom, kralj Vladislav primi odnjega ovakav predlog[194] i car je poslao jednoga velikaa Baltaoglua, kao kad bi se reklosekirin sin, te je ovaj po naredbi carevoj predao Smederevo despotu i sve gradove;dovezena su[195] i oba slepa sina. A tada su isto tako svi u carsku tamnicu[196] puteni.Despotura, zauzeviitavu zemlju svoju odmarao se onde s kraljem i saitavomvojskometiri nedelje, imajui u izobilju svega i svaega; zatim je kralj s veseljem[197]otiao u Ugarsku, kao pobednik nad poganicima; nainio je s njima primirje na sedam[198]godina. I tako se zavrio ovaj srenias[199].

XXII glava:O caru Muratu,ta je s njim posle bilo

Turski car se stideoto nije bio u ovome vie opisanom boju. Ostavivi carstvo iitavuvladavinu sinu svome Muhamedu usled velike tuge, on sam ode[200] u kaluere, koji senazivaju derviler; ovi su kao ovde kod nas monasi; njihova bogomolja naziva semedresa, kao to je kod nas manastir; i oni imaju ovakav propis: idu nagi i bosi, a nemajuna sebi nita drugo osim jelenske koe, ili od kakvih drugih zveri. A poneki imaju odeeod tkanine, po njihovom obiaju pravljene. Opasuju seeleznim lancima unakrsno,gologlavi idu, rasplodne udove imaju okovane uelezo, ognjem se peku po rukama ibritvama se seku, a uemu idu u tome i spavaju, ne piju vino niti ikakvo pie, nikadnemaju nita za obed, uvek isprose, ato im od ruka ostane, ubogima za sobom razdaju,a isto toine i za veeru. I nikad nemaju nita svoje, vesamo idu po gradovima kaozanesenjaci[201], a svakoga dana o veernjoj molitvi igraju, hodajui u krug, stavivi jedandrugome ruku na rame, klimajui glavama i nogama poskakujui i viui iz sveg glasa:Lai laha ila lah, kao da rekne: bog je do boga i bog bogova, i vrlo brzo se okreu i istotako veoma viu da se daleko uju, kao kad psi laju jedan debelo, drugi tanko, a ovunjihovu igru nazivaju sama, i smatraju je kao veliku svetost i pobonost; a u toj igri tolikose zanesu, da voda (ili znoj) s njih potee a pena iz usta, kao od besnih pasa, a od velikogpremaranja padaju jedan za drugim, i poto se tako premore, svaki ide[202] u svojbrlog[203].

Car je tada bio otiao u ove kaluere, smatrajui da nije dostojan da bude car kad nijesam lino pri tome[204] bio. Muratov sin Muhamed, imajui oca u manastiru[205], sam sepotpuno zabio uumu, gonei zverinje i mislei na lov; ali na carskom dvoru je takavobiaj da se svima dvoranima plata mora izdavati na svako tromeseje bez izuzetka, a(tada) je meutim proputena plata za dva tromeseja. Kad dvorani videe ovakavnered[206] i carski nehat, pobunivi se opljakae domove najvie[207] i najbogatijegospode iz carskog saveta, da nijedan gospodin nije ostao pred njima u Jedrenu; gradumeutim nisu uinili nikakvutetu, skupivi se posle toga poli su tamo gde je mladi carbio u lovu pa su savetu njegovome, koji je bio s njim[208], opljakali sveatore, te su svipred njima morali beati kud je ko znao, osim mladoga cara, koji je k njima sam doao s

velikom tugom, ne znajui ta se to zbiva i (nije znao) ta je bio razlog tome. I ovako ihpoe[209] pitati: "Moji mili jaganjci,ta se to desilo i iz kojeg razloga"[210]. Odgovoriemu: "Sreni gospodaru, desilo nam se od tvoga saveta onoto nam se nikada nijedeavalo od naih[211] predaka, zato izvoli saznati da te za gospodara neelimo imati dokje tvoj otaciv". I obrekao im je dae odmah po svoga oca poslati i dae imitavu platuisplatiti, pa im je joplatu poveao svakome po pola novia na dan, te je ova zaetvrtgodine dola svakome po zlatnik i pola orta preko[212] plate; i tako je na taj nain onabuna bila umirena.

Zatim je poslano u manastir po cara Murata da bez odlaganja doe, jer janiari nikomenee da budu posluni dok je on u manastiru. Kad je on uo za ovaj nemir, naredijaniarima: "Ako me volite, pripremite miist hladnjak[213] i jau u njega bez ustezanjadoi". To je car zato uinio jer se bojao kakvog lukavstva, a nikome nije toliko verovaokao janiarima. Ata su to janiari - ispriaemo kasnije. Kad ue janiari poruku svogagospodara, odmah poletee uume s velikim veseljem najmljujui kola da bi zelenilo[214]navezli. I razvivi takoator pripremili su gospodaru svomeisto zelenilo[215]; i doao jecar na ono mesto koje je (pred gradom) bilo pripremljeno. Tu je doao isto tako i njegovsin Muhamed sa svom njemu potinjenom gospodom. Pozdravivi cara molili su da imovu greku oprosti, a on sinu svome i svoj drugoj gospodi ree: "Opratam vam to, ali,dragi sine, sauvaj sebi janiare, jer je to tvoje dobro iitave drave tvoje". I tako sezavri carevo monatvo i morao je ponovo car biti i ljudima upravljati.

XXIII glava:O kralju Vladislavu,ta mu se posle s Turcima

desilo[216]

Kralj Vladislav je imao prilike s turskim carem Muratom za sedam godina a kad videeduhovna gospoda (kao papa i kardinali) a isto tako i svetovna kako je kralj sreno prviput s poganicima proao, nagovorie ga da se primirje s Turcima ne odri. I tako suzvezdoznanci posmatrajui planete, i vitezovi[217] pijui vino, i Janko, Matijin otac, koji jebio namesnik (ugarske krune), uverili kralja u to dae ga srea pratiti protiv Turaka. Istoga se poe kralj Vladislav spremati na Turke leta gospodnjeg hiljaduetiri stotkeetrdeset i etvrtog i posla glasnika despotu da se sprema na poganike.

uvi ovu poruku despoturase veoma;[218] rastui i posla prijatelja svoga DimitrijaKrajkovia, znamenitog velikaa, kralju s ovim reima: "Milostivi kralju ja sam seoslonio na prvu retvoju, na kojoj si me poslednji put ostavio da bez moga saveta nitaneeprotiv poganika preduzimati. Ne znam kakav ti je tu savet dat te neena to da seosvre[18], vese tako naglo bez potrebe sprema[219] na poganike. I zato znaj da ti sadani na koji nain ne mogu biti spreman, jer dobro znada sam unitenu zemlju uzeo[220].Moram nekoje gradove ponovo zidati i namirnicama snabdeti. Zato te molim da se sadaokanitoga rata sve do onoga vremena[221]. Jer se za ono vreme pripremam uast tvoju spedeset hiljada junaka. I hou svoju staru glavu kraj tebe da poleim, a jovie,ime godbudem mogaoelim tebi da pomognem svojim blagom,to danas uiniti ne mogu. Isavetujem tvoju milost da se sada ovoga rata okania u ono vreme jau biti vo, kaoto

sam i prvi put bio, i s bojom pomoi doveu do toga da nad poganicima pobeduizvojuje".

Kada je touo kralj Vladislav, svakako je hteo da poslua njegove savete[222], ali vojvodaJanko, budui pored kralja, nasmejavi se, obrati se poslaniku reju pre od kralja i ree:"Gospodine Dimitrije, tvoj se gospodar radujeto je jevtino proao, pa zato takosavetuje". Dimitrije odgovori: "Moj gospodar verno i poteno kralja savetuje, a ni na tebeisto tako ne tee i ne kaplje, pa ako se to tvojoj milosti ne svidi, Gospodu Bogu emo topreporuiti". I tako je kralj ovu poruku preko Dimitrija poslao, govorei: "Ako u ovaj ratkrenem, prvou do vas svratiti u Smederevo, ali ne na dugo [223], a tamou se njimrazgovarati o svim stvarima".

Kad saslua despot ovu poruku, poe za kralja priprematiiste i odlineatore kaotoprilii gospodinu, ali iznad svih jednu velika skupocenu ikonu je pripremio zlatom ibiserjem izvezenu[224], isto takoiste konje i puno drugih stvari koje spadaju u darove.Posle toga dakle kralj Vladislav saitavom svojom silom stie do Beograda da bi seprevezao preko Dunava, a iz Beograda je onda stigao despotu u Smederevo, a tu je predgradom[225] boravio, imajui svega u izobilju, sve dok seitava vojska nije prebacilapreko Dunava. I bi obdaren kralj od despota gore opisanim darovima, a k tome spedeset[226] hiljada dukata. I molio je kraljaalostivno da s tim ide kui i da se okani togarata, ali Janko, koji je tu bio, odgovori mu: "Gospodine despote, ne moe drukije biti,vese mora ii na poganike[227]. Pogleda kralj despota, a despot opet njega. Videi dadrukije ne moe biti, vesamo kako je Janko rekao, oprostivi se razioe se tuno, jerje Janko imao vie vlasti nego sam kralj, a vie je sebieleo kraljevstvo nego komedrugome. I zato je despotu tako zamerioto su tako dobro bili jedan s drugim.

Krenuvi tada, kralj Vladislav je odatle iao dolinom pored Dunava ka mestu Vidinu,koje je naredio da se opljaka i popali, a odatle je krenuo veoma daleko kroz Tursku svedo polja Varne blizu Crnoga Mora. Turski car Murat je isto tako tu prispeo i sastae seobe sile: hrianska i poganska, a bitka zapoe u ponedeljak[228]. Na poetku jehrianima ilo sreno i dobro, i drugog i treeg dana. Svi su konjanici poganski bilipotueni do nogu tako da je na bojitu bio ostao samo sam car s janiarima.

Kad su videli janiari da je zlo, pronali su jedno mesto meu klancima[229] podplaninama ili meu dubokim jarugama i obraslo krupnim vresom, tako da nai nisu moglivideti ove klance. Janiari se dali u begstvo,uvajui cara meu sobom, da im ne biotiao, a kad su naili meu klance, razmestili su se po njima i pokrili se vresom (itravama); a to je bilo predvee. Kad je Janko to video, nagovorio je kralja da na njih sasvojom vojskom krene (i tu slavu stee), jer su ljudi potueni, pa daast stekne,[230] tadakralj bez odlaganja pravo na njih krete; spustivi kacige, prihvativi se kopalja, brzo su knjima u trku jurili,[231] hotei da ih brzo konjima pogaze i unite, videi da su sve peaci. Ihitajui tako, ne videi jaruge, padali su u njih[232] tako da su se svi (jarci) njima napunili;a onda priskoivi k njima janiari su ih tukli i ubijali kako su hteli. Kralj Vladislav je tuostao u tome klancu, a vojvoda Janko (ne spasavajui ga), krenuo je nazad bez ikakvesmetnje (imajui deset[233] hiljada svojih ljudi), jer su Turci bili potueni do nogu i nije

bilo nikoga ko bi ih gonio. (Turski car je zbog te pobede bio vie tuan nego veseo - igovorio je da ne bi bio rad po drugi put takvu bitku da dobije).

O kralju hriani nita nisu znali gde se deo, a poganici isto tako nisu znali da je bio uonom jarku. Mnogo je poganika[234] i njegovih slugu tu ostalo; janiari su isto tako mnogeod njih pohvatali a posle su stali pobijene izvlaiti[235] iz onoga jarka, traei novac iodelo s njih pljakajui. I jedan janiar nabasa na kralja, ne znajui da je to bio kralj; gdemu je bilo Buhrikader.[236] Ugledavi tada divno oruje, na kacigi perjanicu s divnom[237]omanjom kopom, otsee mu glavu, onako s perjem i kacigom odnese pred cara i bacivije pred njega ree: "Sreni gospodaru, ovo je glava nekakvog tvog znamenitogneprijatelja". Car odmah posla po sunje koji su bili uhvaeni da kauija bi to glavamogla biti; a bilo je nekih zarobljenika komornika kraljevih i zapitani odgovorie da je toodista kraljeva glava. (Neke sluge, gledajui kraljevu glavu)[238] s velikom sualouvikali i plakali, a car je odmah s velikom radou naredio da se svima sunjima glaveposeku, a kraljevu glavu, izvadivi je iz kacige, naredi da oderu i ovu kou mirisnimtravama s pamukom da napune, da se ne bi kvarila, a kosu je naredio da raeljaju imirisom urede tako da je bila nalik naivu, a naredio je da je stave na drvo i da je nosepo svim njegovim gradovima i da viu kako mu (mi) je gospod bog dao da pobedi svoganeprijatelja. A oni koji su ovu glavu nosili tako su bili obdarivani od velike gospode i odgraana da je svaki od njih po nekoliko stotina zlatnika dobio. Kralj Vladislav je imaojednuizmu crvenu a drugu crnu,[239] pa su zbog toga carevi dvorani ovu boju nekolikogodina nosili kao znak one pobede. Njegova kosa je bila gusta, gruba i crna. Potom je car,kad je doao u Jedrene, ovu glavu poslao sultanu a onoga janiara koji je glavu bioodsekao[240] uinio je znamenitim vojvodom i dao mu je dosta konja i novaca, tako da jeovaj bio veliki gospodin; i mnogi drugi su veoma bogato obdareni. I tako je proao ovajturski car - monah.

XXIV glava:Kako je Janko vojvoda (posle tri godine) krenuo na

Turke

A kada je veprolo onih sedam godina primirja, koje su bili nainili s carem Muratom,Janko vojvoda je leta gospodnjeg hiljaduetiri stotineetrdeset i osmog uputio porukudespotu, pozivajui ga da s njim krene na Turke. Odgovori mu despot: "Ti dobro znadasmo bili nainili primirje s turskim carem za sedam godina i car je obrekao da nam za tihsedam godina nee smetati, a ni mi njemu. A ti si nagovorio slavnoga spomena kraljaVladislava da Turcima (ne) bude odrano primirje i krenuli ste na njega bez moga savetai bez moga znanja. A ja kao onaj koji tako brzo nije mogao biti spreman, morao sam neii s kraljem, a kako ste tamo proli svima je to zemljama[241] poznato. A meni je zbogtoga veomaao[242] a naroito onih vremena. I zato, gospodine Janko, gospodinegubernatore, znaj da ti ne obeava da idem na Turke bez kralja. Pa zato najpre uinite dakralja sa sobom imamo, a ja sam spreman sa svima drugima[243] uz kralja da idem bezpogovora. A ako i pored ovog mog saveta krenete na Turke, pamtite da ete me se seationde gde moj savet nee biti od pomoi[244].uvi ovu poruku gubernator se nasmejao nanju i rekao: "Ako mi bog pomogne da pobedim poganike, naiu vas u Smederevu". Na

ove rei je despot odgovorio: "Neka ide s milim bogom, ata on nama misli, to mu, boe,daj u njegovo krilo".

Potom je poslao gubernator despotu poruku da ga slobodno propusti[245] kroz svojuzemljuak do Kosova Polja, koji je odmah poitavoj svojoj zemlji naredio da gaslobodno proputaju[246] i da mu onakvu dobru volju ukazuju kao njemu samome,to jenaredio u ime svoje milosti. Posle toga je doao gubernator sa svom svojom silom naKosovo Polje i tu videi moi veliku silu turskoga cara ovakvo mu pismo napisa:"Carevinemam ti ja tako mnogo ljudi kao ti i mada ih manje imam, znaj doista da sudobri, postojani,estiti i junani". Car je odgovorio Janku: "Janko, ja vie volim da imampun tobolac obinih strela, negoest ili sedam[247] pozlaenih". Poeo je boj uetvrtakujutru i tukli su se[248] sve do subote predvee[249]. Poganski konjanici bili su do nogupotueni, ali su se potom pribrali. Videi to gubernator se okrete na dvorane, ali je tamobio potpuno potuen tako da je sam drugi jedva utekao[250] u planine, a drugi su svi nabojitu ostali, koji su potueni do nogu. Car Murat je naredio da se sve glave na gomileslau. I tako je pobedniki otiao s Kosova Polja i tako se zavrila ova nesrena alosnabitka.

Gubernator je stigao u drugu pokrajinu po imenu Zagorje (u kojoj je bio) gospodinBelmueviStefan i Janko je izveden pred njega,[251] a on ga je doveo (despotu uSmederevo. Obdarivi ga despot ga je pustio na svoju nesreu) u Ugarsku. Kao to sekae: zlome nikada dobro neini; i imao je posle toga despot mnogo neprilika[252] odturskoga carato ga je pustio iz zemlje, jer da je bio znao o njemu da je u Smederevu,odmah bi ga opseo, i zato ga despot nije hteo dugo drati kraj sebe, da ne bi car saznao.Onda je dakle Murat umro posle dve godine,[253] a tada je njegov sin Liuhamed postaocar a to mu je lako bilo, jer nije imao nijednog drugog brata, (a drugi vele da je imao, alije naredio da se ubije).

XXV glava:O vladavini cara Muhameda, sina Muratova

Car Muhamed je posle toga sreno vladao po Muratu, ocu svom. A bio je veoma lukav ipomou primirja je prevario koga je mogao; i o veri se malo brinuo[254] a kad bi ga kozbog toga korio, namah bi skoio (od njega) kao besan. I poslao je despotuenu ocasvoga Murata svoju maehu, njegovu (despotovu) ker po imenu Maru; otpremivi jepoteno, dao joj je dve pokrajine: Toplicu i Duboicu i nainio je s despotom ovakavsavez: dokle god je on iv i njegov sin Lazar, nikad im nije hteo smetati[255] i osigurao jesebi da mu alje za njegove potrebe petnaest stotina konja i da mu svake godine dajedanak petnaest hiljada zlatnika, nata je sve despot pristao i mnogo je od toga uinio.Kada su touli Raani, bili su protivni, jer su znali da ovaj savez car nee odravati iporuili su despotu da s ovim savez neini, "jer on ili hoe tebe da prevari, ili kogadrugog (da pobedi), a kad nekoga drugog pobedi ondae odmah na nas zaratiti",to jebila istina. Ito je s despotom nainio savez da bi bio osiguran. Despot je odgovoriosvojim podanicima: "Moram to uiniti sve do vremena dok ne bude kralja u Ugarskoj",jer Janku nije verovao.[256] I iz ovoga uzroka je nastao ovaj savez.

Nainivi primirje s despotom Muhamed je posle toga nainio i s grkim carem da gaverno i poteno odrava za petnaest godina; posle ovog primirja krenuo je na jednogpoganskog kneza koji se zvao Karaman, starodrevni[257] gospodin i znameniti, a neki su(govorili) bili[258] da je bio potomak kralja Darija, pa zauzevi neke njegove tvrave i

gradove, zaposeo je i vratio se u svoju zemlju. (Zemlju ovoga kneza nazivajuKaramanija, to jest Cilicija).

XXVI glava:Kako je car Muhamed prevario grkoga cara

Car Muhamed, skupivi vojsku, pravio se kao da hoe da krene na Karamana i uzeo je sasobom majstore, drvodelje, farbare,[259] kovae, kreare, druge raznovrsne zanatlije sasvim alatom koji je kome bio potreban; krenuo je ka prolazu (pristanitu) Svetiore,kao da je hteo da se tu nad Carigradom preveze preko mora sa itavom vojskom i traioje od cara grkog da mu da lae[260] za prevoz. A prispevi, utaborio se na morskoj obalina prolazu kraj Svetogaora, pet italijanskih milja nad Carigradom, i naredio jemajstorima da razmere, jer je hteo tu grad da zida, a sam je odmah poeo da kosikamenje. (A kad videe drugi da car ne lenstvuje, svaki je kamenje nosio),[261] drva i svepotrebe za zidanje; i nije se krenuo s onoga mestaitave dve godine, sve dok grad nijebio zavren; a nijedanovek nije znao nameru njegovuta je hteo s tim gradom dapreduzme. Kad su videli to Grci, poee se spremati da mu ovaj grad ne dadu.uvi to,on posla poruku njihovom gospodaru uveravajui da to nije bilo protiv njega: "Ovaj gradzidam za vae i nae dobro, jer se trgovci mnogo ale kako se silna[262] zloinstvadeavaju od Katalana na Belom i Crnom Moru. I zato ja hou to da spreim da bi setrgovci bavili svojim poslom.[263]uvi poruku grki car i Grci nisu znalita treba darade; smatrali su da primirje treba odravati II tako su ostavili[264] cara da dovri[265] grad.Ali su Grci stalno o tee mislili:im bi se car povukao, kako bi oni odmah grad opseli izaposeli.[266] Oni su tako mislili, a turski car drukije.

I tako Grci, oslonivi se na pogansko primirje, niemu[267] se nisu nadali i tako su bilisigurni da su Turci ili u grad i iz grada, a Grci su isto tako (ili) u njihovu vojsku bezsvake smetnje, pijui, jedui, dobarivot[268] vodei a tako je to bilo sve do onogavremena kada je car zavrio[269] grad, koji i danas zovu Jenihisar, (veoma moan i sigurangrad, gde se blago turskih carevauva). U to doba joturski car na moru nije imaonikakvih ljudi[270] pri sebi; naredio je tada da se naini trideset divnih laa uumietiriitalijanske milje od morske obale, a neki koji su o tome znali smatrali su da car praviludost, govorei da se tako neto nije desilo, da bi ih mogao prevesti do mora bez tete, aosobito zatoto je brdovito bilo. Poruio je tada car despotu da mu otpremi petnaeststotina konja[271] prema ugovoru, govorei da bi hteo, poto je zavrio grad, da krene naKaramanovu zemlju. Despot otpravi jednoga vojvodu Jaku Breiia, pooima onihJakia koji su u Ugarskoj bili i posla s njim petnaest stotina konja, ne znajui carskunameru. Zavrivi grad, car, ne govorei nita nikome svome niti stranom, niti otkazujuiprimirja, pusti [272] konjanike ka Carigradu da tuku, ubijaju svakoga koga bi samo gdesreli sve do samih opkopa. (Car je potom prispeo sa svom svojom silom, Carigrad opseo).Bilo je takoe (u to doba) u gradu mnogo Turaka, koji o tome nisu znali, a ovi su tamobili pobijeni od graana. Prispevi sa svom svojom silom car je opseo Carigrad, koji zovuStambol, kao da kaecarski presto. Oni ljudi koji su bili poslati od despota (meukojima sam i ja bio),uvi da je car Carigrad opseo (hteli smo se nazad vratiti), aliopomenuti (od nekakvih ljudi da se nikako ne vraaju, govorei nam) da im je svakako

nareeno da bi ih morali unititi (po carskoj naredbi) ako bi se vratili, te su morali ii kaStambolu i pomagati Turcima u osvajanju; a svakojako po naoj pomoi nikad ne bi bioosvojen.[273]

Kad smo prispeli pred Carigrad, pustili su nas tu da se odmaramo pred Jedrenskomkapijom, a poto smo tu (nedelju dana) ostali, tada je carudno i ne alei trokovadovezao lae,emu seitav grad i vojska divili. I to na ovaj nain: nainjen je prokop uzbrdo, koji je dole gredama obloen i lojem debelo namazan a k tome su svakoj laiistajedrila[274] naroito napravljena; podstavi vazduna jedrila gore, svih trideset laa ile sujedna za drugom kao po vodi sa zastavama, bubnjima; iz topova se pucalo, a u to vremeje bitka bila zaustavljena zbog velikoguda (ovih laa): lae koje su vukli po suvu ljudipeice, bivoli, sve do mora. Videi tako opremljene lae Grci su hteli spreiti, da ne bimogle biti dovezene do mora, ali u tome nita nisu mogli uspeti. I tako je Carigrad bioosvojen i sa suva i s mora. I ima jedan morski zalivirok oko dve dui[275] meuCarigradom i meu Galatom ili Perom; preko tog zaliva naredio je turski car da se nainimost naamcima, a tako je bio ureen da su preko njega mogli konjanici jahati.

Ostali su tada Turci kraj grada osam nedelja, tukui iz velikih topova koji su tako ruilida su zid bili sruili za pola dui.[276] Stambol je veliki grad,[277] ima odline, debele ivisoke zidove i guste kule, te njega turski car ne bi osvojio da nije bilo podle izdaje. Zbogveliine grada grki car (nije) mogao imati tako mnogo ljudi da bi zidine posednute bilekako je to potrebno, pa zato su na onome mestu gde je bio zid sruen, carski janiari ujuriu ubili grkoga komandanta kojem je to (mesto) bilo povereno. A kad je glava bilaporaena, onda su se i drugi, uplaeni, morali povui[278], a tu su ih janiari, osokoliv se ijurei po zidovima, ubijali i sva je carska sila navalila u grad, tukui, sekui po ulicama, ukuama, crkvama.

Grki car je imao u gradu na trgu hiljadu peaka, ali ne mogui tako brzo da prispe naono mesto gde je bio zid probijen[279], jer su se Turci vebili pojaali, branio se s njimajunaki, odbijajui poganike tako dugo dok nisu sustali, pa je tu na mestu ubijen, (a i ovisvi kraj njega). Glavu njega poginulog odsekao je jedan janiar po imenu Sariles, doneoje i bacio pred cara govorei: "Sreni gospodaru, evo ti glave najeeg neprijateljatvoga". Zapita car jednog grkog sunja, carevog prijatelja po imenu Andreju, ija bi toglava mogla biti. Odgovori mu: "To je glava cara Dragaa, gospodara naega". A tada carobdari ovoga janiara konjima, novcem, divnim haljinama i krasnimatorima i dao mu jeagidinsko vojvodstvo i Anatoliju. Tako je osvojen Carigrad zbog podlog neverstva ilanog primirja poganikog.

S druge strane morskoga zaliva nalazi se drugi grad Galata ili Pera, grad veliki i dobar;oni su bili s turskim carem nainili primirje na ovaj nain: ako bi zauzeo Carigrad, ondabi mu svi morali biti potinjeni. I kada je tako osvojen (Carigrad) i muke glave sveposeene osim dece iena, koji su svi razdeljeni meu poganicima, Galaani (videi da jeCarigrad zauzet) donesoe kljueve caru, i tako ih je ostavio na miru, a otiao je kadrugim gradovima i mestima i osvojio ih je bez muke, jer su mu se svi alosnopokoravali. Odatle je otiao u Jedrene i pripremivi[280] se tu krenuo je u raku zemlju (nadespota), ne otkazujui mu primirje.

XXVII glava:Kako je Muhamed despota prevario pomou primirja

Turski car Muhamed, nainivi primirje s despotom da mu do smrti njegove i njegovogsina Lazara nikada ne smeta i da ga se verno i poteno dri, kako je ranije pisano, draoga se dotle dok nije zauzeo Carigrad. Jer ga je samo zato i bio nainio da bi mu bilozgodnije da se toga lati (da Carigrad zauzme). Ali im je Carigrad zauzeo, odmah jedruge godine, ne otkazavi despotu primirja, krenuo na njega u raku zemlju saitavomsvojom silom.im to Raaniue, obavestie despota: "Turski car[281] kree na nasveoma silno.ta treba da radimo? Mi smo ve(ranije) bili govorili dae nas turski pasprevariti i zato znaj da je ovo naa zamisao:[282] pre noto bi dolo do toga daene nae idecu na nae oi hvataju i razgrabljuju za poganike, radije hoemo svoje glave daizloimo i hoemo s njima da se bijemo. I zato gledaj da nam pomodovedekoga godnajvie moe; mi imamo na Sitnici jednu vojsku, a u Duboici ili na Kislini drugu, pazato u ovoj stvari ne oklevaj".

Odgovorio im je despot: "Ne mogu tako brzo imati ljude, jer u ugarskoj zemlji nemakralja Vladislava[283], koji bi mi rado u tome bio na pomoi, zato se svega toga okanite,jer ako se pokorite turskome caru, jau vas, tako mi boga, s bojom pomou osloboditi.Kada je doao car Muhamed u Konstantinovu zemlju na jedno polje koje zovu egligovo,na granici rake zemlje,uvi o ljudima koji su bili na Sitnici i o drugima u Duboici ilina Kislini, ostao je ondeetiri nedelje, ne znajuita daini, na koje ljude da se okrene,tada oni koji su bili na Sitnici udarie junaki na njegovu vojsku i potukoe i pobiemnogo Turaka kao i znamenite turske gospode[284]. Posle toga sam car, doavi saitavom svojom silom, porazi ih kraj jedne planine koju nazivaju Trepanja. Priali suTurci da otkad pamte nisu sluali o takvoj bici od tako malo ljudi, i s takvom velikomsilom[286], govorei da bi car bio do nogu potuen da su se bili svi sastali [285]. A ovako sujedni poraeni, drugi su potueni, a ostali su se razbeali, i samo je gospodin NikolaSkobaljisa svojim stricem na kolac nabijen.

Odatle[287] je car krenuo i opseo jedno mesto koje zovu Novo Brdo (to jest) Srebrna iZlatna Planina i zauzeo ga je[288], ali pomou dogovora po kojem im je obeao dae ihostaviti na njihovim imanjima i da im mladeene i mlade(nee) pljakati. A kad semesto pokorilo, car je naredio da se zatvore kapije i da se ostave otvorena samo jednavrata. Kada su Turci doli u mesto, naredili su svim domainima da svaki sa svojomsluinadi, s mukom ienskomeljadi izie kroz vrata iz mesta na rov, ostavljajui svesvoje blago u kuama. I to su ili jedan za drugim. A car, stojei pred vratima, birao jemladie na jednu stranu, aensku eljad na drugu stranu, a mukarce isto tako na rov nadrugu stranu, (a ene na drugu stranu)[289] , pa koji su meu njima[290] bili najistaknutiji,naredio je da se ti svi poseku. A ostatak je naredio da se pusti u grad i nikome nije bilozabranjeno da bude na svome imanju[291]. Mladia (koje je izabrao) bilo je po broju tristadvadeset, aenskeeljadi (lepe) sedam stotina[292] ietiri;enske glave je sve razdaomeu poganike a mladie je uzeo sebi za janiare a poslao ih je u Anatoliju, preko mora,tamo gde ihuvaju. I ja sam isto tako bio tamo u tome mestu (Novom Brdu, ja, koji samovo pisao), bio sam uzet sa dvojicom brae moje (i terali su nas veTurci kojima smo bili

povereni), (a kad su nas vodili, pazili smo na to) i gde god smo zali u velikeume ili uplanine, tu smo uvek mislili da pobijemo Turke, a sami[293] da pobegnemo, ali ipak, zatoto smo bili mladi, to nismo uinili[294] samoto sam ja sa devetnaest drugova pobegaonou iz jednoga sela zvanog Samokovo i gonili su nas poitavoj onoj pokrajini, a kad sunas pohvatali, povezali su nas i muili, vukui nas za konjima iudo je da su u nama dueostavi[295], a posle toga (kad su nas ve. doveli) zajemili su za nas drugi[296], a k tome(za mene) dva moja brata, da vie to neemo initi i tako su nas mirno vodiliak prekomora.

I oduzeo je (turski car) despotuitavu raku zemlju sve do Morave, ostavivi mu (samo)ono to je od Morave do Smedereva; i stigavi u Jedrene uzeo je sebi meu komornikeosam deaka od onih koji su (bili) dovedeni (iz rake zemlje), a ovi su se dogovorilitako[297] da ubiju cara kad budu na nonoj strai, govorei meu sobom: "Ako ovogaturskog psa ubijemo, ondae itavo hrianstvo biti osloboeno, a ako nas pohvataju,ondaemo biti[298] muenici pred gospodom bogom", A kad je vedola njihova nonastraa, svi su bili pripremljeni, i svaki je imao nopri sebi. A kad je trebalo da car ide uspavau sobu, tada je jedan od njih po imenu Dimitrije Tomai. iziao od njih kao podliizdajnik i rekao je caruta je trebalo da se desi. Car je naredio da ih odmah pohvataju i daih dovedu pred njega i videi kod svakoga nopitao ih je: "Ko vas je na to naveo da stese smeli na to odvaiti, a meni o glavi da radite?" Odgovorili su mu: "Ni zbogegadrugog, vezbog velikealosti nae[299] za naim ocevima i prijateljima naim milim".Onda je naredio car da se donesu kokoija jaja i da se u vrelome pepelu ugreju da setomogu jae prepeku i raspale, pa uzevi[300] (ih) iz pepela, naredio je da se svakome odnjih po jedno jaje privee ispod kolena da bi im seile upalile i zgrile, a onda je dao dase na kolima voze u Persiju, ne dajui im da skinu jaja sve dok se sama nisu ohladila; aposle godinu dana je opet naredio (da ih dovezu k njemu, a videi da od njih nema nita,naredio je) da ih pobiju. A neki od nas, uzevi preko noi njihova tela, sahranili smo ihkraj puste crkve koju nazivaju Ne vidi sunca.

A car je onoga (deaka) koji ga je obavestio uinio velikim gospodinom na svome dvoru,ali ga je potom (takva) teka bolest spopala, koju nazivaju suica, da se bio sasuio sve dosmrti. A pogansko ime njegovo bilo je Bajdar. A to je gospod bog bio dopustio zbognjegove neplemenitosti i neverstva, i od toga vremena Muhamed nije hteo da ima usvojoj spavaoj sobi nijednoga rakog deaka. Od onih drugih deaka dao je da se(nekima) muki znaci[301] poseku[302], od kojih je jedan umro. Turci ovakve nazivajuhadumlkar kao kad bi rekao ukopljenici i ovi careveeneuvaju (i kod njih su kaokomornici za posluivanje).

XXVIII glava:ta se despotu desilo ili dogodilo od gubernatora Janka

A posle toga je bio pomor u Smederevu, pa je zato despot odatle otiao na planinu blizuBeograda i tamo je stanovao razapeviatore[303], dok bi prola zaraza, a malo je ljudiimao sa sobom. Ipak je imao pri sebi sina Lazara; poslao je ovoga Janku ugarskomgubernatoru a isto tako Mihailu Silaiju, koji je vladao u Beogradu i traio je od njih da

tu moe slobodno otpoinuti; oni su mu laljivo i neverno obrekli sveano ga uveravajuida je mogao stanovati bezbedno i danju i nou dok mu se bude svidelo, "i uemu god binas potrebovao, miemo ti rado uiniti"[304]. Oslonivi se na njihova obeanja, despot jeotpustio od sebe svoje dvorane i odmarao se tu bezbedno ne starajui se ni o kome. Aposle dve nedelje Mihailo Silai je iziao iz Beograda s nekoliko stotina konja i udario nadespota nou i odsekao mu dva prsta na desnoj ruci i uhvatio ga, a njegov sin Lazar jeotiao. Odneli su tada despota u Beograd a tamo su izraunali[305] da im da sto hiljadazlatnika i morao im je ostaviti kao jemstvo svojuenu po imenu Jerinu, a sam je otiao uSmederevo da bi tu sumu pripremio. A obeao je dae taj novac dati nekom vitezu kojise zvao Galvan. I tako Galvan, imajui nekoliko stotina konja u odredu, prispeo je uskorou Smederevo po novac, koji mu je odmah izdat. A Raani,alei svoga gospodara skupilisu se bili bez znanja despotovoga i njegovoga sina Lazara i krenuli su protiv Galvana isreli su najpre njegov odred, potukli ga do nogu a posle toga su i Galvana ubili. Uzevinovac, otili su, a niko nije znao kuda su se deli.uvi Vladislav za tako neplemenitpostupak ugarskog gubernatora Janka i njegovoguraka Mihaila Silaija, bilo mu jeaotoga, a isto tako i celjskome knezu, koji je imao despotovu ker. I tako je kralj Vladislavnaredio da despotovaena bude putena bez ikakvog napadanja, i putena je. Onda suRaani molili despota da im (ovu krivicu) oprostito su uzeli onaj novac bez njegovognareenja[306] , koji je u ovoj stvari bio strog. I tada su kralj Vladislav i celjski knezdoprineli da im bude oproeno i oni su doneliitavu sumu u celosti i vratili je despotu,koji ju je hteo poslati kralju Vladislavu, ali je ovaj nije hteo uzeti, govorei: "Ja nemamnikakva prava na taj novac". Ali zbog toga mu je despot ipak poslao na dar pedesethiljada (zlatnika), a za to mu je kralj bio dao neki dvor u Ugarskoj.

I tada se zbog takvih dela gubernatorovih desilo mnogo svakoga zla, jer je knez celjskiubijen od Jankovog sina zatoto ga se Janko bojao zbog despota[307]. A grad Smederevozajedno s drugim gradovima posle smrti despotove i njegovoga sina Lazara dooe uruke kralju bosanskome Tomaeviu, koji je bio oenjen kerju Lazarevom. Ali je zaodbranu bio veoma slab, bojei se turskoga cara. A Raani su, zbog gubernatorovognepotenja, radijeeleli da Smederevo padne Turcima u ruke nego Ugrima, a kada bi sesve s dobrom voljom radilo, nikada ne bi Smederevo palo u poganske ruke[308]. Jer svakigospodar vie sebi stekne plemenitom dobrotom, nego ravtinom[309], pretnjom.

A uzmite za primer kralja Matiju kako je mnogo za sobom ostavio zbog svojeestokeborbe i silnog troka. Da je bio polovinu onih trokova koje je protiv hrianaupotrebio[310] protiv poganika okrenuo, oterao bi bio sve Turke nazad preko mora i stekaobi veliko i slavno ime od ishoda do zahoda sunca, i od gospoda boga veliku nagradu iastod ljudi, jer bi ga hriani na vjeki spominjali, a poganici bi pred njegovim imenom[311]drhtali. Zato upamtite, kad hriani meu sobom vode borbu, sve se meri pred gospodombogom i pred svima svecima i pred ljudima. A znajte da su[312] ovi poganici smeli ijunani ne sami po sebi, vezbog nesloge nae i mi im naom mrnjom (i zajednikimneprijateljstvom) dajemo pobede.

XXIX glava:Kako je car Muhamed zauzimao Beograd

Car Muhamed,uvi o onome postupkuto je uinjen prema despotu od strane ugarskogagubernatora Janka, video je kakva je nesloga meu hrianima, skupivi vojsku, krenuoje ka Beogradu i namislio je da prevede peake preko Save na drugu stranu i da ih utaboripokraj Dunava i tamo da se snano ukopa[313] i topove da postavi[314] da ne dadu Ugrimada pritre gradu, ali su ga odgovorili neki ljudi govorei: "Sreni gospodaru, neini to,jer ti nije potrebno". A potom su pak[315] Ugri prispeli i utaborili se kraj Dunava i otuda ihje dolazilo u grad koliko je bilo potrebno. I to je bila jedna carevaalost,to su ga odtoga odvratili, a druga, i to vrlo velika bila jeto je njegov najvii[316] gospodin po imenuKarada-paa bio ovako ubijen: stajao je u zaklonu pored velikih topova i posmatrao je, atobdija je udario iz velikog topa u zid, pa je jedan kamen, odskoivi od zida nazad,udario Karada-pau, najveeg gospodina posle cara, u glavu, i ovaj je posle nekolikodana umro. Treaalost jeto je car hteo jodve nedelje da tue zidove, ali ga jeSmailaga odvratio da to nije vie potrebno, i to verujui janiarima, jer je on bio od carapostavljen za najvieg[317] (komandanta) nad njima. Posluavi car njegove savete,naredio mu je da juria, (i tako su juriali), tako da su ve[318] bili u gradu, i tu je janiara(ranjenih) popisanoetiri stotine i nekoliko; bilo je isto tako i neto ubijenih. Posle togasmo videli janiare kako bee[319] iz grada, a Ugri su ih tukli, ubijali