januar 2013. broj 9

Zivot zajednoSvim korisnicima i partnerima

srećna Nova

20 13.

Početak decembra, kada obeležavamogodišnjicu rada, za Gradski centar pred sta - vlja vreme podsećanja šta smo do sadauradili i šta su zadaci pred nama. ove go -dine GCSr beleži 21 godinu rada, a iza sebeostavlja godinu punu izazova i većinu us -pe{ no pređenih prepreka.Već na samom početku 2012. su o čili smose sa vanrednom situacijom u zem lji koja jeizazvana niskim tem pe ra tu rama i velikimkoličinama snega. Gradski centar za socijal-ni rad u beogradu, u saradnji sa gradskomvladom, komunalnim služ bama, policijom,zdravstvenim usta no vama i Crvenimkrstom učinio je sve da oni koji su najvišeugroženi - a to su deca, siromašni, stariji ibolesni - ne trpe posledice hlad noće. nikonije prepušten samom se bi, izašlo se u sus-ret svima koji su zatražili bilo kakvu vrstu

pomoći. uz celodnevna de žurstva i velikozalaganje svih za pos le nih u Gradskom cen-tru preduzete su sve ne ophodne mere iaktivnosti kako bi se za š titile najugroženijekategorije stanovništva. Za 17 dana, koliko

je trajala vanredna situacija na teritorijigrada beograda, Grad ski centar je uustanove socijalne i zdrav stv ene zaštitezbrinuo 76 osoba čiji su životi bili ugroženivremenskom nepogodom. Pored vanrednih aktivnosti, GCSr je us -peš no realizovao nekoliko značajnih proje -ka ta i obuka zaposlenih. od početka go -dine razvijana je usluga privremenog sta -no vanja za mlade bez roditeljskog staranjakoji napuštaju zaštitu. nastavljene su i ak -tiv nosti na projektu „rad sa počiniocimana silja u porodici“. Projekat se sprovodi usa radnji sa upravom za rodnu ravnopra v -nost Ministarstva za rad i socijalnu politikui uz podršku Kraljevine norveške.Tokom ove godine organizovan jeznačajan broj edukacija za stručne radnike.jedna od njih je "Sistemski, interventni

pro gram za zaustavljanje nasilja u po ro di -ci“, čiju je ralizaciju omogućio Caritas beo -grad ske nadbiskupije. Stručni radniciGCSr-a edukovani su i za primenu modelaporodične konferencije u okviru projektaPruži porodici priliku u organizaciji udru -že nja stručnjaka za podršku deci i porodici“FICE SrbIja” koji realizuje u partnerstvusa GCSr. Sprovedena je i obuka iz sis tem -ske porodične terapije.u 2012. počela je primena usluge "So ci jal -no stanovanje u zaštićenim uslovima", rea -li zovan je projekat "uspostavljanje uslugapomoći u kući za ranjive grupe izbeglica iinterno raseljenih lica u Zemunu". Cilj ovogprojekta, čiji je nosilac opština Zemun, bioje da obezbedi uslugu pomoć u kući zaizbeglice i interno raseljena lica sa posebn-im potrebama na teritoriji ove opštine.

Zivot zajednoV

2 Zivot zajednoV

3

KaKo sa nasiljem u partnerskim odnosimau Gradskom centru za socijalni rad u beogradu završena je obuka 12profesionalaca za rad sa počiniocima nasilja u partnerskim relacijama. obukuje prošlo šest stručnih radnika iz Gradskog centra za socijalni rad u beogradui po dvoje zaposlenih u centrima za socijalni rad, savetovalištima iliskloništima za žrtve porodičnog nasilja iz Sombora, Vršca i novog Sada. radi se o programu koji je akreditovan u Zavodu za socijalnu zaštitu. Sastoji seod sedam celodnevnih radionica koje se bave fenomenom partnerskog nasilja,specifičnostima rada sa počiniocima nasilja u partnerskim relacijama, pitanjimaindividualne i grupne terapije, vrednosnim sudovima profesionalaca i etičkimpitanjima. na kraju obuke organizovan je teorijski i praktični ispit za polaznike.obuku se izveli članovi tima za rad sa počiniocima nasilja u partnerskimrelacijama Gradskog centra za socijalni rad u beogradu. Edukacija je održanana osnovu sporazuma Gradskog centra za socijalni rad u beogradu i upraveza rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike, a uz podrškuKraljevine norveške.

rad GradskoG centra u 2012. Godini Zavr[ena obuka Za 12 Profesionalaca

EVIDENCIJA IORGANIZACIJA

na evidenciji Gradskog cen-tra za socijalni rad u beo gra -du u toku 2011. je bilo 85.124korisnika.

GCSr ima 570 zaposlenih,17 op štinskih odeljenja zasocijalni rad u čijoj je nad lež -nosti realizacija ne posrednezaštite korisnika, ode ljenjeza poslove planiranja i raz -voja kojim se ostvaruje fun -kcija praćenja i proučavanjasocijalnih problema i una -pre đivanja delatnosti CentraSavetovalište za brak iporodicu, odsek za oba vlja -nje opštih i finansijsko-raču -n o vod stvenih poslova.

Podrška za trojke,četvorke i duple blizanceroditeljima trojki, četvorki, petorki i duplih blizanaca Grad beograd je i ovegodine obezebedio stalnu novčanu podršku. ovu finansijsku pomoć ost-varilo je 85 porodica sa ukupno 269 dece. Već tradicionalno u decembru,na svečanosti u Skupštini grada beograda, uručena su rešenja roditeljimadece predškolskog uzrasta u visini dve prosečne zarade isplaćene ubeogradu u septembru mesecu, roditeljima osnovaca tri, srednjoškolacačetiri i studenata pet, prosečnih zarada.Za ove svrhe iz budžeta grada u 2012. izdvojeno je 11,675.234,00 dinara.ova vrsta podrške predviđena je odlukom o pravima i uslugama usocijalnoj zaštiti grada beograda (član 68.) i ostvaruje se jednom godišnje.

NAJSTARIJI CENTARNA OPSTINI PALILULAGradski centar za socijalni rad osno-van je 12. decembra 1991. odlukomSkupštine grada beograda i integraci-jom tadašnjih opštinskih centara zaSo cijalni rad u jedinstvenu ustanovuso cijalne zaštite. najstariji centar zaso cijalni rad, ne samo u beogradu, ne -go i na teritoriji cele Srbije, osnovan jena opštini Palilula davne 1956. godine.

Uspe[ni

i vanrednim aktivnostimau redovnim

Pomagali u elementarnim nepogodama, edukovali zaposlene, sprovodili inovativne projekte

ProGram Podr[ke Po

iZlasku iZ Zatvora

Zivot zajednoV

4 Zivot zajednoV

5

Prvo po lična dokumentaPrvo po lična dokumenta

Stručna javnost u oblasti socijalnezaštite u Srbiji upoznala se samodelom konferencije porodičnegrupe.Porodična konferencija - ime kojese u međuvremenu odomaćilo -prvi put je predstavljena oktobra2007. prezentacijom u velikoj saliGradskog centra za so cijalni rad ubeogradu i pobudila je velikointeresovanje zaposlenih u sistemusocijalne za{tite. Kon fe ren ciju jepredstavio rob van Pahe, holands-ki ekspert za porodicu i trener u

tada aktuelnom projektu „Podrškareformi hraniteljstva u Srbiji“.FICE SrbIja je, nakon pozitivnogodgovora srpske stručne javnosti,tokom 2010, 2011. i 2012. zajednosa Gradskim centrom za socijalnirad iz beograda realizovala višeprojekata čiji je cilj bio da promo višeinovativnu praksu za po drškuporodici u kriznim situacijama. Program obuke je prošlo 224 učes -nika, najviše iz Gradskog centra zasocijalni rad u beogradu, a tokom2012. obuku je završilo 76 struč nih

radnika. Do sada su stručni radniciGCSr inicirali i re a li zovali više od 50porodičnih konferencija. nastručnom skupu koji je organizo-vala asocijacija CSr i udru`enjeposlodavaca u socijalnoj za{titiSrbije u Vrnjačkoj banji od 29.novembra do 1. decembra 2012.godine model Porodične konferen-cije predstavili su direktorkaGradskog centra za socijalni rad ubeogradu Snežana Stošković ipredsednica FICE SrbIja Željkaburgund.

Gradski centar poma`e savetom, daje jednokratnu nov~anu pomo}, upu}uje u prihvatili{te...

RekReacija za zaposlene uGradskom centruGradski centar za socijalni rad u beograduomogućio je svojim zaposlenim besplatnokorišćenje sportsko-rekreativnih sadržajau Gradskom centru za fizičku kulturu ( stariDIF). Zaposleni su imali prilike da četirimeseca koriste neke od sportskih progra-ma koje nudi ova ustanova, kao što supilates i plivanje u zatvorenom bazenu.Sredstva je GCSr obezbedio iz sredstavaostvarenih projektnim aktivnostima.

Po odsluženju zatvorske kazne,mnogi zatvorenici nađu se uveo ma teškoj kako materijalnojtako i psihičkoj situaciji. Pro ble -mi s ko ji ma se u tim trenucimanajčešće suočavaju su neraz u -me vanje sre dine i porodice, ne -mogućnost pro nalaska za pos le -nja, stambena i materijal na neo -bez beđenost…Kako bi im se pomoglo u resoci-jalizaciji, po izlasku iz zatvora,ova lica upućuju se na institucije

koje će im po potrebi bitipodrška u daljem uključivanju uporodičnu i socijalni sredinu izkoje su izašli, kao i radi ma te -rijalne podrške i uklju či va nja uproces rada. Među prvim vrati-ma na koja zakucaju povratnici izzatvora su vrata Centra za soci-jalni rad. Zavisno od potreba izahteva zatvorenika, od n os noproblema koje povratnik izzatvora iznese u razgovoru satrijažerom, Centar reaguje u

okviru svojih mogućnosti - sa ve -todavno oko uključivanja u so ci -jal nu i po ro dič nu sredinu, ma te -rijalno u vidu jed nokrane nov ča -ne pomoći, uko liko je ova oso bastambeno nez brinuta, upućujese u Pri hva ti lište za odrasla istara lica do trajnijeg rešenjaproblema, a isto vre me no upu -ću je se na druge institucije -zdrav stvene, nacionalnu služ buza zapošljavanje i druge.Da bi ostvario prava i koristio us -

lu ge GCSr-a, neophodno je dase bivši zatvorenik po otpustu izzat vo ra javi MuP-u, a zatim sapotvrdom MuP-a i otpusnomlistom iz zatvora dođe u Centarradi reguli sa nja svog materi-jalnog statusa, kao prve nužnepomoći pri uk lju či vanju u socijal-ni sredinu iz koje je izašao priodlasku na izdržavanju kazne.Mnogi nemaju lična dokumenta ito je prvo pitanje koje moraju dareše. Trijažna služ ba Centra oba -

vlja razgovor sa zat vorenicima,uključuje ih u pri kup ljanje po tre -b ne dokumentacije radi sticanjaprava iz socijalne zaštite koja imzakonom pripadaju, zavisno da lisu sami ili imaju svoju porodicu ikoliko je po ro dica materijalnoobezbeđena, od nos no spremnada ih podrži u da ljem uklju či va -nju i u porodicu i socijalnu sre -dinu. Centar savetodavno ra di isa porodicom koja ne želi da pri-hvati povratnika iz zatvora.

U srbiji predstavljen model porodične konferencije

Zivot zajednoV

7Zivot zajednoV

6

60 sekundi sa na{im stru~njakom

Grupa stručnih radnika iz Gradskog centra za socijalnirad u beogradu završila je osnovnu obuku premaakreditovanom programu republičkog zavoda za soci-jalnu zaštitu „Programa osnovne obuke za supervizoreu CSr“.Ispred odeljenja Gradskog centra za socijalni rad ubeogradu, a u skladu sa postavljenim kriterijumima odstrane autora akreditovanog programa obuke,odabrani su stručni radnici koji su već bili angažovanina poslovima supervizora i koji su ispunjavali postav-ljene uslove.

osnovna obuka za supervizore

osamostaljivanjedece beZ

roditeljskoGstaranja

u osamostaljivanju dece bez roditeljskog sta -ra nja istaći ćemo kao vrlo važnu najprečinjenicu o potrebi za sostvenim krevetomdakle onim koji nije služio nekom prethodnikuniti će po mom odlasku, premeštaju, izlasku,valjati nekom novajliji u domu ili hraniteljskojpo ro dici. Sve mi se više čini da se potreba zaautonomijom može najbolje konkretizovatikao želja za sopstvenim krevetom i kao željaza solističkim izletom, dakle ličnomslobodom.Pored ove uvodne napomene čini mi se da prenego što napustimo zaštitu i krenemo dalje, jošne bi bilo na odmet baciti pogled na definicije nakoje nailazimo u psihološkim rečnicima a koje seodnose na pojmove koji sa promenljivomsrećom učestvuju u određivanju pojma zrele i upsihološkom smislu odrasle ličnosti, sopstveni-ka jednog kreveta i sopstvenice jedne šetnje podecembarskim vresištima negde u planinskimkrajevima. To bi mogli biti sledeći pojmovi:

autonomna ličnost, samoaktualizovanaličnost, samokontrola, samokritičnost,samoobmanjivanje, samokažnjavanje,samooptuživanje, samopotvrđivanje,samopoštovanje, samopouzdanje i -samorazvoj.a zatim bismo mogli navesti u čemu se me đu -sob no i sa zdravim razumom slažu i rezultati na -ših istraživanja o mladim ljudima koji izlaze iz sis-tema socijalne zaštite upravo u vreme kada se popravilnostima individualnog razvoja nalaze upredelima mladosti na prelazu između detinjstvai doba za ovu priliku recimo, socijalne zrelosti,ko ja se kao završetak mladosti čita preko zasni-

vanja radnog odnosa, pronalaženja partnera izasnivanja sopstvene porodice.u naša dva istraživanjima ( S. Majstorović 2008 iM.Milić 2004) nedvosmisleno je poklapanje ukrajnjim zaključcima: napuštaocima sistemasocijalne zaštite, mladićima i devojkama kalen-darske starosti iznad 18 godina kojima uskoropredstoji ili je za njih doneto rešenje o prestankuprava na smeštaj u domu ili hraniteljskoj porodici,kao prioritetne pokazale su se sledeće bazičneokolnosti potrebne za razvoj samostalnosti:rešeno pitanje daljeg smeštaja (stanovanje),mogućnost daljeg školovanja, stabilno zaposlenjei raspoloživost psihološke podrške kroz individu-

alne razgovore.Prema definiciji Majka Stejna pružanje podrškepri napuštanju zaštite je dinamičan proces, kojizapočinje onog momenta kada dete uđe uzaštitu i koji zahteva uključivanje širokog krugaaktera – hranitelja, biološke porodice, lokalnezajednice, službe za zapošljavanje, itd. ulazak uzaštitu, zavisno od uzrasta na kome je bio prvismeštaj, neki od naših ispitanika doživeli su vrloteško kao deca. I u okolnostima smeštaja u hran-iteljsku porodicu, neki od naših sagovornikaprolazili su kroz teškoće u prilagođavanju. Pre nego što napustimo zaštitu i krenemo dalje,uviđamo da je potrebno da uvažimo karak te ris -ti ke pojedinačnih iskustava budućih odraslih ina đemo njihove zajedničke ime ni te lje sa nadomda će praćenje usluga u ostvarivanju prava nasmeštaj unaprediti kvalitet u radu stručnjaka iomogućiti razvoj različitih pro grama prekozajedničkih iskustvenih imenitelja njenihkorisnika. Marija Milić, psiholog

Posao, partner,porodica

Ovde sam pet godina i još se

nisam navikao mladić, 19g. porodični smeštaj

Tada sam prvi put uopšte čula da postoji dom za decu, nisam mogla da jedem, stalno sam plakala, mislim da se nikada nisam navikla

devojka,18 godina, domski smeštaj

@elja da se ima sopstveni krevet predstavljaosnovnu potrebu za autonomijom

Po izlasku iz doma, potreban stan, dalje {kolovanje, stabilno zaposlenje

Gordana marčetić radunović, stručni radnik naposlovima unapređenja kvaliteta stručnog rada

odeljenja za poslove planiranja i razvoja

bar jedanput sedmično zajedno sa koleginicom iz kancelar-ije primam korisnike koji nam se obraćaju da bi se obavestilio svojim pravima u nadležnosti centra, ali i sa potrebom dasaopšte svoj komentar u vezi sa radom opštinskih odeljenjana njihovim slučajevima.obrada pritužbi, kada se dostave u pisanom obliku, krozanalizu, praćenje stručnog rada i kontakti sa kolegama uodeljenjima predstavljaju značajan deo mog posla. Mojnajređi zadatak je da odgovaram na mejlove koje građani ikorisnici upućuju Gradskom centru. Timski rad na razvijanju novih usluga, pripremi i izvedbiprezentovanja delatnosti centra u stručnoj javnosti, uzpovremene kontakte sa medijima i učešće u projektnimaktivnostima, čine opseg mojih zadataka interesantnim i jošuvek privlačnim.

jednokratna pomoć obez -beđuje se licu koje seiznenada ili trenutno nađe ustanju socijalne potrebe,kao i licu koje se upućuje nadomski ili porodični smeš-taj, a koje nema sredstavada obezbedi odeću, obuću itroškove prevoza neo p hod -ne za realizaciju sme štaja.jed no kratna pomoć možebiti novčana ili u naturi. utoku 2011. godine, 16.359korisnika ostvarilo je pravona ovu vrstu ma te ri jal ne po -dr ške koju obezbeđuje gradbeograd.Pravo na jednokratnunovčanu pomoć imajupojedinci i porodice koje se

nalaze u stanju trenutneizuzetno teš ke situacije kojune mogu samostalno pre -vazići, bez delimične ili pot-pune fi nansijske podrškedruštvene zajed ni ce zaodređene namene i tonaročito u slučajevima: otk-lanjanja posledica elemen-

tarnih nepogoda; postpe-nalne zaštite; prihvata poprestanku smeštaja i udrugim situacijama premapro ce ni stručnih radnikaGCSr-a. Pravo najednokratnu pomoć pojed-inac ili po ro dica mogu daostvare najviše dva puta u

kalendarskoj godini, s timšto po je di nač ni iznos ovogprava ne može biti veći odprosečne zarade po za pos -le nom u mesecu kojiprethodi mesecu u kome sevr ši isplata, a određuje sepre ma stvar nim potrebamau kon kret nom slučaju, naosnovu procene struč nihradnika GCSr-a.Licima koja se upućuju nadomski ili po ro dični smeštajili u prihvatilište se obez be -đuju sredstva za nabavkuodeće i obu će u iznosu do50% prosečne za ra de pozaposlenom u mesecu kojipre t hodi mesecu u kome sevrši isplata.

Zivot zajednoV

8

jednokratna novčana pomoć

u ovom izdanju kori{}ene su fotografije www.freedigitalphotos.net i iz dokumentacije Gradskog centra

GRADSKI CENTAR ZASOCIJALNI RADU BEOGRADU

BARAJEVOSvetosavska 87b, 011/ 8300-401

VO@DOVACadmirala Vukovi}a 14, 011/2461-644

VRA^ARMaksima Gorkog 17a, 011/2456-546, 2456-649

GROCKA bulevar oslobo|enja 51, 011/8500-655

ZVEZDARA Krfska 7, 011/2414-129,2401-750, 2410-863

ZEMUN aleksandra Dub~eka 2,011/ 2193-979, 2193-999

LAZAREVAC janka Staj~i}a 21, 011/8127-755

NOVI BEOGRADTo{in bunar 148, 011/3190-191

OBRENOVAC Kralja aleksandra I 8b, 011/8721-340, 8721-616

RAKOVICA Mi{ka Kranjca 12, 011/3051-893, 3051-895

PALILULA Cviji}eva 110, 011/2753-591

STARI GRADGospodar jevremova 17a, 011/2625-593

SAVSKI VENAC Lomina 17, 011/3614-766

SOPOT Kosmajski trg 13, 011/8251-289

MLADENOVAC Kraljice Marije 13, 011/8232-429

SUR^IN Kosovska 2, 011/8442-913

^UKARICA Mihaila Valtrovi}a 36a, 011/2506-105

DIREKTOR Sne`ana Sto{kovi} ruska 4.tel:011/2650-329 faks: 011/2650-925

OP[TA SLU@BA ruska 4. tel: 011/2650-329, 2650-093, 2650-542faks: 011/2650-925

ODELJENJE ZA ANALITI^KO-ISTRA@IVA^KI RADruska 4. tel: 011/2650-329, 2650-093, 2650-542

SAVETOVALI[TE ZA BRAK I PORODICUruska 4. tel: 011/2650-258 faks: 011/2650-936

RA^UNOVODSTVOMasarikova 5. tel: 011/3061-362

OP[TINSKA ODELJENJA