SAD i izazivači - Japan

Istorija Japana

- Prvi pisani dokumenti o japanskoj istoriji javljaju se u 5. i 6. veku.- Nara razdoblje počinje u 8. veku i obeležava ga prva snažna japanska država, koncentrisana oko carskog dvora u gradu Hejdžokjo (sada Nara). - Godine 794. počinje Hejan razdoblje kada jeCar Kanmi (736-805) preselio svoju prestonicu iz Nare u Hejan-kjo ("Grad mira"), danas poznat kao Kjoto. - Kamakura razdoblje počinje pobedom klana Minamoto u bici kod Dan-no-Ure 1185. godine.Godine 1192. car je proglasio Minamoto noJoritoma za sei-tai šoguna. Joritomo je prvi šogun uJapanskoj istoriji. - Početak Kamakura perioda je bitan jer je1191. godine budistički redovnik Eisaj Zenji (1141-1215) iz Kine doneo znanje o zenu tj. budizmu.

- Ašikaga šogunat započinje 1338. godine kada jesrušen Kamakura šogunat . Sredinom 16. veka Japan je počeo upotrebljavati i proizvoditi zapadno oružje, koje postaje ključan faktor zaujedinjenje države u skladu sa Tokotomi Hidejoši (1536-1598).- Tokom Azuči-Momojama razdoblja 1592.godine Japan šalje svoje snage u invaziju Koreje u nadi da će konačno osvojiti Kinu. Korejski admiral Ji Sun-sin je pobedio 133 japanska broda sa 12 „brodova kornjača“ - prvim borbenim brodovima na svetu. Pomoću njih su prekinuli dostavu, što je dovelo do poraza invazijskih snaga. - 1600. godine, u bici za Sekigaharu, šogunTokugava je pobedio svoje neprijatelje. - 1603. godine je osnovao šogunat Tokugava uselu Edo, sada poznatom kao Tokio ("Istočna prestonica").

- Tokom prve polovine 17. veka Tokugavašogunat je prekinuo veze sa Evropljanima. - Izolacija je trajala 251 godinu, dok komodorMetju Peri nije prisilio Japan na otvaranje premaZapadu ugovorom Kanagava 1854. godine.Samuraji su u tome videli znak slabosti šogunovevlasti i usledio je Bošin rat od 1867. do 1868. - Meidži obnovom 1868. godine šogun je bioprisiljen odstupiti i caru je vraćena moć posleskoro 700 godina. - U vreme Meidži ere ukinut je feudalizam idolazi do ekonomskih, socijalnih i vojnih reformi, koje pretvaraju Japansko carstvo u jednu odvelikih sila u svetu. Kao rezultat Kinesko-japanskog rata i Rusko-japanskog rata, Japan jekontrolisao Tajvan i pola Sahalina, a kasnije jepripojio Koreju (1910. godine).

“ Zemlja izlazećeg sunca”- Japan (Nippon) se sastoji od 6,852 ostrva

- Četiri najveća ostrva su Hokaido, Honšu, Šikoku i Kjušu

- Broj stanovnika: 127,253,075

- Površina: 377,915 kvadratnih kilometara

- Zvanična valuta: jen

- Glavni grad: Tokio (oko 35 miliona stanovnika)

- Veći gradovi: Jokohama, Osaka, Nagoja, Kjoto, Saporo Kobe i Fukuoka

- Najviša planina: Fudži (3,776 m)

- Najniža tačka: Hađiro gata (-4 m)

- Najduža reka: Šinano (367 km)

Tokio

- Tokio je najveći grad na svetu i sa okolinom ima čak 35 miliona stanovnika. Tokio predstavlja finasijski i politički centar Japana.

Geopolitički položaj Japana

- Japan je okružen Pacifikom sa istočne strane, Japanskim morem sa zapadne strane i Istočnim kineskim morem sa južne strane.

- Oko Japana se nalaze velike sile i to Rusija na severu i Kina na zapadu.

- Veliku pretnju predstavlja i nestabilna (izolovana) Severna Koreja.

- Južna Koreja i Japan nemaju naročito dobre odnose, ali ih savezništvo sa SAD najviše spaja.

-Japanski spor oko Senkaku (na kineskom Dijaoju) ostrva je vrlo aktuelan. Kina je takođe proširila svoj vazdušni prostor u Istočnom kineskom moru.

- Japan se nalazi u “vatrenom pojasu Pacifika” u kojem se dešava 90% svetskih zemljotresa i 80% svetskih erupcija vulkana.

- Najveći problem Japan ima sa zemljotresima i cunamijem (lučki talas) koji nastaje nakon zemljotresa u dubini mora ili nakon erupcije podvodnih vulkana.

- Jedna od najvećih tragedija se dogodila kada je nakon serije zemljotresa i cunamija, nuklearna elektrana “Fukušima” doživela veliku havariju na svojim reaktorima.

Politički i ekonomski sistem Japana

- Japan je po državnom obliku ustavna parlamentarna monarhija na čijem čelu se nalazi car Akihito. - Japan je unitarna država i sastoji se od 47 prefektura.

- Japan ima dvodomni parlament (National Diet- Kokkai) čiji donji dom ima 480 poslanika i gornji dom 242 poslanika.

- Na čelu japanske vlade nalazi se premijer Šinzo Abe koji je član vladajuće LDP partije.

- Japan je treća ekonomija sveta sa BDP od 5,1 triliona (hiljada milijardi) dolara u 2013. godini.

$16,2

$9,0 $5,1 $3,6 $2,7 $2,5 $2,4

$2,2 $2,1 $2,0

- Japan doživljava ogromnu ekonomsku ekspanziju od 1960-ih godina pod premijerom Ikedom (posebno nakon Olimpijade 1964. u Tokiju) pa sve do 1980-ih.

- 1990-ih Japan doživljava finansijsku krizu (posebno 1997. godine). To za Japan predstavlja izgubljenu deceniju (The lost decade). Neki ekonomski teoretičari kažu da i 2000-te predstavljaju za Japan izgubljenu deceniju.

- Japan ima javni dug od 230% BDP-a ( drugi najveći na svetu posle Zimbabvea). Japan otprilike duguje oko 10,9 triliona (hiljada milijardi) dolara.

- Japan je drugi po broju glasova u MMF-u sa 6,56%, dok su SAD ubedljivo prve sa 17,69% glasova. Kina je na trećem mestu sa 4% glasova.

- Šinzo Abe trenutno sprovodi svoj ekonomski program poznatiji pod imenom “abenomika” koji podrazumeva povećavanje inflacije do 2%. Japan dugi niz godina ima problem sa deflacijom.

- 1980-ih Japan je vodio meki ekonomski rat sa SAD tako što je jeftina i kvalitetna japanska roba preplavila američko tržište.

- Japan je potpisao niz sporazuma sa SAD, ojačao jen i otvorio svoje tržište i za američke proizvode.

- Otprilike 3 miliona ljudi je u SAD izgubilo posao zbog japanske konkurencije.

- Japan i danas održava jen na niskom nivou zbog izvoza.

- 1 dolar = 103 jena.

Religijska slika Japana

- Japan je sekularna država od 1946. godine nakon što je šintoizam bio državna religija.

- Japan je danas sinkretička religijska zajednica.

- Šintoizam 89,3%- Budizam 71,4%- Hrišćanstvo 2%

- Šintoizam (u prevodu “božji put”) je osnovao prvi car Japana Veliki Džimu. Šintoizam je autentična japanska religija i broj čistih pripadnika ove religije se procenjuje na oko 3 miliona. Mnogi Japanci su istovremeno budisti i šintoisti. Šintoizam je od 1868. do 1946. konstruisao japanski nacionalni duh.

- Svi japanski carevi su vodili božansko poreklo, ali se car Hirohito toga odriče 1946. godine.

- Budizam u 6. veku prodire u Japan u formi mahajana budizma. U Japanu zapravo postoji zen budizam.

Šinto svetilište Jasukunji odaje počast dušama 2,5 miliona Japanaca koji su život položili na oltar otadžbine, ali među njima su i oni koji su proglašeni za ratne zločince. Svaki put kada neki državni zvaničnik poseti hram, kineski i južnokorejski zvaničnici izraze velike proteste.

Vojna moć Japana

- Prema 9. članu Ustava Japana iz 1947. godine, Japan svoju vojsku može koristiti samo u svrhu odbrane svoje države. Taj ustav je nametnut od strane SAD nakon Drugog svetskog rata i zabranjuje Japanu vođenje ofanzivnog rata.

- Japan pod oružjem trenutno ima 239,430 profesionalnih vojnika i 57,899 vojnika u rezervi.

- Vojska Japana se deli na:

1) Kopnenu vojsku (Japan Ground Self-Defence force)

2) Mornaricu (Japan Maritime Self-Defence force)

3) Vazduhoplovne snage (Japan Air Self-Defence force)

Kopnena vojska Japana

- Japan poseduje 920 tenkova među kojima su najpoznatiji “Type 74”, “Type 90” i najnoviji “Type 10”. Po broju tenkova, Japan je na 22. mestu u svetu.

- Kopnena vojska Japana broji oko 147 hiljada ljudi. Postoji ukupno 5 armija: Severna armija sa sedištem u Saporou, Severoistočna u Sendaiju, Istočna armija u Tokiju, Centralna u Itami i Zapadna u Kumamotu. Svaka armija je odgovorna za pojedini deo Japana. Npr. Severna armija brani ostrvo Hokaido i ona je ujedno i najbrojnija.

- Japan poseduje 742 borbena vozila i 908 topova.

Organizacija kopnene vojske Japana

- Jedna oklopna divizija (sedma divizija)- Osam pešadijskih divizija- Pet pešadijskih brigada- Jedna vazdušno desantna brigada- Četiri kombinovane brigade- Jedna trening brigada- Jedna artiljerijska brigada- Dve protiv-vazdušne brigade- Četiri inženjerske brigade- Jedna helikopterska brigada

Mornarica Japana

- Pomorske odbrambeno-oružane snage Japana nastale su nakon raspuštanja Japanske carske mornarice. Glavni zadatak ratne mornarice je da kontroliše sopstvene teritorijalne vode i da patrolira.

- Mornaričke snage broje oko 46 hiljada ljudi.

- Japanska ratna mornarica raspolaže sa 36 fregata (drugi u svetu), 44 raketna razarača (drugi u svetu), 16 podmornica, 29 minopolagača (koji su ređe u upotrebi) i 25 desantnih (amfibijskih) brodova.

- I pored svega navedenog, Japan nema nosač aviona. SAD imaju čak 10 nosača.

- Sedište japanske mornarice nalazi se u Jokosuki.

- Japan često obavlja pomorske i druge vojne vežbe sa SAD. U tom delu sveta prisutna je 7. američka flota koja je najjača i najbrojnija od svih. Njeno sedište je takođe u Jokosuki. Ona za cilj ima da štiti Korejsko poluostrvo i Japan. Flota broji oko 70 brodova, 300 aviona i 40 hiljada ljudi. Najveći je nosač aviona USS George Washington.

- Pored nosača aviona, prisutni su i raketni razarači i fregate. Neki od njih su npr. razarači USS Curtis Wilbur i USS John S. McCaine (razarači klase Arleigh Burke). Tu su takođe i podmornice klase Los Angeles.

Japansko ratno vazduhoplovstvo

- Japan poseduje ukupno 1252 letelice. Od toga su 258 helikopteri, a 350 su borbeni avioni.

- Japansko ratno vazduhoplovstvo ima ukupno oko 45 hiljada članova.

- Većina japanskih borbenih aviona kao što su F-15/DJ, F-4/EJ i F-2 su zapravo američki avioni koje pokreću japanski motori napravljeni od kompanije Mitsubishi.

- Premijer Šinzo Abe odobrio je vojni budžet od čak 175 milijardi evra u periodu od 2014. do 2019. godine zbog aktuelnih incidenata sa Kinom. Dobar deo ovog novca otići će na avijaciju.

Meka moć Japana

- Japan je u svetu najpoznatiji po automobilskim i elektronskim kompanijama. Pored toga, japanska kultura i japanska hrana (suši, pirinač, sašimi, vasabi) imaju dobar ugled u svetu.

- Animirani filmovi (anime) i stripovi (mange) predstavljaju današnju popularnu kulturu Japana.

- Akira Kurosava je najpoznatiji japanski reditelj (“Sedam samuraja”), dok je najpoznatiji pisac Haruki Murakami sa knjigom “1Q84”.

- Najpopularniji japanski sportovi su borilački sportovi. Džudo, karate, aikido i sumo-rvanje su svakako stvari po kojima je Japan široko poznat.

- Tokio je bio organizator letnjih Olimpijskih igara 1964. godine, a 2020. će ponovo imati tu čast. Zimske Olimpijske igre su održane 1972. u Saporou, a 1998. u Naganu.

- Vladavina prava je zastupljena na visokom nivou u Japanu i njen indeks je po Svetskoj banci na skali od -2,5 do +2,5 ocenjen sa +1,27.

- Japan prema “Fridom hausu” poseduje stepen slobode od 1,5 (maksimalni indeks je 1) i po tome predstavlja najslobodniju zemlju u regionu uz Južnu Koreju.

- Japan ulaže čak 3,8% BDP-a u obrazovanje i ukupno pet japanskih univerziteta je u 200 najboljih na svetu (Tokijski univerzitet i Univerzitet u Osaki).

- Osnovno obeležje japanske kulture je njena duga istorija i izuzetno jak uticaj tradicionalnih vrednosti koje se prenose kroz generacije. - Današnja kultura Japana može se definisati kao spoj savremenog i tradicionalnog. Sve to je za rezultat dalo jedinstvenu i vrlo prepoznatljivu estetiku, blisku i shvatljivu za gotovo sve kulture naše planete. - Univerzalni i kosmopolitski duh japanske kulture ogleda se u svim njenim pojavnim oblicima, čak i kad se radi o krajnje egzotičnim i za zapad relativno nepoznatim umetničkim izrazima.

Bušido – “put ratnika”

- Bušido je moralni kodeks ratničke klase,samuraja, nastao pod uticajem zen budizmai konfučijanizma. Prema kodeksu, samurajisu negovali:1. Hrabrost, težnja da se radi pravedno i za to vredi umreti2. Milosrđe prema slabima i potlačenima3. Učtivost, kao uljudan izraz saosećanja4. Istinoljubivost i iskrenost; laž se smatrala za kukavičluk5. Osećanje časti i dužnosti6. Odanost (lojalnost, vernost)7. Samokontrolu, koja vrhunac dostiže u ritualnom činu samoubistva, seppuku

- Po završetku Drugog svetskog rata, uticaj Japana bio je slab.Ekonomskim jačanjem, jača i njegov položaj u međunarodnim organizacijama.Članica je UN, Svetske trgovinske organizacije, MMF, Međunarodne agencije za atomsku energiju, Svetske zdravstvene organizacije itd.- NIJE stalna članica SB UN.- Član je većine međunarodnih organizacija.Sarađuje sa regionalnim međunarodnim organizacijama(EU, Organizacija Američkih Država).- Predviđa se da će u budućnosti postati jedna od najznačajnijih i najuticajnijih članica međunarodnih organizacija.

Prirodna bogatstva

Srednje Jako

Vojna moć Srednje Jako

Ekonomska moć

Od jakog ka manje jakom

Od jakog ka manje jakom

Nauka i tehnologija

Jako Jako

Nacionalna kohezija

Jako Jako

Univerzalistička kultura

Srednje Jako

Uticaj u međunarodnim organizacijama

Jako Jako

Hvala na pažnji!Marko Despotović 109/11Ognjen Popović 102/11Stefan Pantelić-Stefanović 107/11Filip Trajčevski 611/11Milan Krstinić 97/11Luka Popović 88/11