Javni dug Crne Gore

7/23/2019 Javni dug Crne Gore

1/12

5DRAVNIDUG


2/12


3/12

111Dravni dug

Prema podacima Ministarstva fnansija, dravnidug Crne Gore na kraju 2011. godine iznosio je1.483,5 miliona eura ili 45,3% procijenjenog BDP-a za 2011. godinu. U odnosu na kraj 2010. godinedravni dug je uvean za 16,7%, to je tendencijakoja unosi prilinu dozu zabrinutosti.

Tabela 5.1

Struktura javnog duga, u 000.000 eura

Ukupan dravni dug1.483,5

45,3% BDP

Unutranji dug419,8

12,8% BDP

Spoljni dug1.063,7

32,5% BDP

Izvor: Ministarstvo fnansija

Garancije Crne Gore iznose oko 380,8 milionaeura ili 11,6% BDP-a, odnosno 25,7% dravnogduga. Ukljuivanjem garancija, dravni dug CrneGore je iznosio 57% BDP-a, to je veoma blizuMastrihtskom kriteriju za dravni dug i jasno su-gerie da se tendencija daljeg rasta javnog duga

mora zaustaviti.

Dravni dug je iznosio 132,6% ukupno realizova-nih budetskih prihoda42 u 2011. godini.

Valutna struktura dravnog duga je povoljna.Cjelokupan unutranji dug je u eurima, dok je odukupnog spoljnjeg duga oko 88,5% u eurima, adio obaveza prema Pariskom klubu povjerilaca,obaveze po osnovu IDA kredita i dug prema EU-

ROFIMA u drugim valutama.

42 Bez prihoda od privatizacije, kredita i donacija.

Grafk 5.1

Dravni dug, % BDP-a

Grafk 5.2

Valutna struktura spoljnjeg duga, na dan 31.12.2011. godine

Izvor: Ministarstvo fnansija Crne Gore


4/12

112 Godinji izvjetaj glavnog ekonomiste 2011

Depoziti Ministarstva fnansija na dan 31.12.2011.godine iznosili su 67,0 miliona eura ukljuujui i38.477 unci zlata, tako da je neto iznos dravnogduga iznosio 43,3% BDP-a.

5.1. Unutranji dug

Unutranji dug je u posljednja tri kvartala 2011.godine konstantno biljeio rast, te je na kraju go-dine bio vei za 61,5 miliona eura (17,2%) u od-nosu na kraj 2010. godine. Rast unutranjeg dugauzrokovan je rastom duga lokalnih samoupravaza 37,6 miliona eura, zatim duga po osnovu ko-

mercijalnih kredita za 36,8 miliona eura (od ega20 miliona eura po osnovu preuzimanje duga,odnosno aktiviranja datih garancija) i po osno-vu dravnih zapisa za 15 miliona eura. S druge

strane, smanjene su obaveze po osnovu zaostalih penzija za 15,4 miliona eura, stare devizne tednje za 10,2miliona eura, restitucije za 1,2 miliona eura i po osnovu kredita nefnansijskih institucija za 1,1 miliona eura.

U strukturi unutranjeg duga najvee uee biljei dug po osnovu stare devizne tednje - 21,2%, zatim duglokalnih samouprava - 20,0%, obaveze po osnovu obeteenja - 18,4% i dug po osnovu dravnih zapisa -15,4% (tabela br. 5.2, grafk br. 5.4).

Tabela 5.2

Struktura unutranjeg duga, 31. decembar 2011. godine

KreditorStanje duga

milioni euraUee u

procijenjenom BDP-u

Uee uunutranjem

dugu

Uee ujavnom

dugu

Stara devizna tednja 89,0 2,7% 21,2% 6,1%

Dug lokalnih samouprava 83,8 2,6% 20,0% 5,7%

Obaveze po osnovu obeteenja 77,3 2,4% 18,4% 5,3%

Krediti kod poslovnih banaka 54,4 1,7% 13,0% 3,7%

Krediti nefnansijskih institucija 48,9 1,5% 11,6% 3,3%

Zaostale penzije* 1,8 0,1% 0,4% 0,1%

Dravni zapisi 64,6 2,0% 15,4% 4,4%

UKUPNO 419,8 12,8% 100,0% 28,8%

* Emisija obveznica steenih po osnovu Zakona o obeteenju korisnika prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja

izvrena je 15.09.2008. godine u ukupnom iznosu od 105,0 miliona eura.


Ukupna obaveza po osnovu restitucije iznosi oko 77,3 miliona eura, to je za 1,2 miliona eura manje nego na

kraju 2010. godine (redovna otplata rate).

Grafk 5.3

Bruto i neto dravni dug Crne Gore, % BDP-a



5/12

113Dravni dug

Grafk 5.4

Struktura unutranjeg duga, u 000.000 eura

Konsolidovani dug optina iznosi 109,8 milionaeura i obuhvata:

Spoljni dug po ugovorima koje je potpisalaVlada Crne Gore sa stranim kreditorima,a sa optinama potkreditne sporazume, uiznosu od 26,0 miliona eura (iznos povue-nih sredstava),

Domai dug lokalnih samouprava premabankama u iznosu od 83,8 miliona eura.

Dug po osnovu dravnih zapisa iznosi 64,6 mi-liona eura i rezultat je emisije dravnih zapisa utoku 2011. godine godine realizovanih kroz osamaukcija.

5.2. Spoljni dug

Spoljni dug je iznosio 1.063,7 miliona eura ili 32,5% BDP-a. U odnosu na kraj 2010. godine vei je za 151,3miliona eura ili 16,6%, dok je u odnosu na kraj 2009. godine vei za 52%, to je tendencija koja unosi znaajnudozu zabrinutosti.

Rast spoljneg duga u odnosu na kraj 2010. godine rezultat je:

Emisije Euroobveznica - 180 miliona eura, Kredita IBRD u ukupnom iznosu od 3,9 miliona eura, Kredita Banke za razvoj Savjeta Evrope za projekat 1000+ stanova - 10 miliona eura, Kredita EIB u ukupnom iznosu od 6,0 miliona eura za unaprijeenje inrastrukture, i ostalih kredita uzetih od EBRD, IDA, KW, Vlade panije i Exim banke u ukupnom iznosu od 13,3

miliona eura

Pored toga, na uveanje ino duga uticao je i porast vrijednosti dolara i vajcarskog ranka u odnosu na euro,to je uslovilo porast eurske vrijednosti dolarskih i k redita u vajcarskim rancima.

Tokom 2011. godine postali su aktivni i potpisani novi kreditni aranmani u ukupnom iznosu od 101,7 mi-liona eura. Potpisani su novi zajmovi od Meunarodne banke za obnovu i razvoj za projekat ,,Hot-Spot (0,9miliona USD) i ,,Prvi programski zajam za razvojnu politiku - DPL I (59,1 milion eura).

U iznos spoljnjeg duga nijesu ukljuene obaveze po osnovu nerijeenih dunikih pitanja prema Libiji, Kuvaj-tu, ekoj i Slovakoj i UBS banci po osnovu obveznica izdatih u okviru Londonskog kluba (API obveznice).Dug prema vladama ove etiri zemlje Crnoj Gori je pripao po osnovu raspodjele nealociranog duga, a rjeavase na osnovu Sporazuma o pitanjima sukcesije43. to se tie API obveznica, dana 29.08.2011. godine potpisan

43 U pitanju je raspodjela nealociranog duga (5,88% od 38% za Srbiju i Crnu Goru). Shodno Sporazumu o pitanjima sukcesije izBea 29. juna 2001. godine rjeava se usaglaenim stavovima u okviru Komiteta za podjelu fnansijske aktive i pasive bive SFRJ.


6/12


je Sporazum izmeu Vlade Crne Gore i UBS banke kojim su defnisani iznos duga, kao i modaliteti otplate,ime je rijeeno jedno od preostalih dunikih pitanja. Obaveza prema UBS banci se izmiruje u dvije traneod kojih je prva uplaena, dok e se preostali dio duga uplatiti u prvom kvartalu 2012. godine.

Tabela 5.3

Struktura spoljnjeg duga, 31.12.2011. godine

Kreditor

Stanjeduga

milionieura

SpoljnidugBDP

Uee uspoljnjem dugu

Uee udravnom

dugu

%

Meunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD) 172,4 5,3 16,2 11,6

Meunarodna fnansijska organizacija (IFC) 4,2 0,1 0,4 0,3

Zemlje lanice Pariskog kluba kreditora 109,5 3,3 10,3 7,4

Meunarodna organizacija za razvoj (IDA) 64,4 2,0 6,1 4,3Evropska investiciona banka (EIB)1 75,5 2,3 7,1 5,1

EBRD 22,9 0,7 2,2 1,5

Razvojna banka Savjeta Evrope 10,0 0,3 0,9 0,7

Evropska Zajednica 5,5 0,2 0,5 0,4

Kreditna banka za obnovu - Njemaka (KFW)2 11,2 0,3 1,1 0,8

Maarski kredit 13,1 0,4 1,2 0,9

Poljski kredit 10,4 0,3 1,0 0,7

Societe General - Education IT 0,5 0,0 0,0 0,0

Francuski kredit - Natixis3 8,5 0,3 0,8 0,6

EUROFIMA - dug ,,eljeznice 27,1 0,8 2,6 1,8eki EXIM - dug ,,eljeznice 30,0 0,9 2,8 2,0

Steiermarkische Bank und Sparkassen AG4 20,9 0,6 2,0 1,4

Erste Bank 18,8 0,6 1,8 1,3

Credit Suisse Bank 60,0 1,8 5,6 4,0

Exim Bank Maarska 3,9 0,1 0,4 0,3

panski kredit za izgradnju deponije 5,0 0,2 0,5 0,3

Austrijski kredit 10,1 0,3 1,0 0,7

EUROBOND 380,0 11,6 35,7 25,6

UKUPNO 1063,7 32,50 100,0 71,7

1 Krediti EIB-a u ukupnom iznosu od 47 miliona eura koje servisiraju javna preduzea (,,Monteput, ,,Aerodromi CG i

,,Elektroprivreda CG) ne ulaze u iznos spoljnog duga, ve se tretiraju kao garancije.2 Kredite od njemake KW banke za potrebe vodosnabdijevanja koriste optine, ali ine dio ino-duga.3 Robni kredit - EPCG4 Kredit za fnansiranje nabavke vatrogasnih vozila za Ministarstvo unutranjih poslova.



7/12

115Dravni dug

Dosadanja analiza spoljnog duga seodnosila na iznose povuenih sred-stava po pojedinim kreditnim lini-jama. Treba imati u vidu da po po-jedinim kreditnim linijama postojesredstva koja su odobrena, a nisu po-vuena. Ukupan iznos raspoloivih, anepovuenih sredstava iznosi 221,7miliona eura (tabela br. 5.4).

Tabela 5.4

Spoljnji dug i iznos nepovuenih sredstava kredita, milioni eura

Kreditor Stanje duga Nepovuena sredstva

Meunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD) 172,4 88,8

Meunarodna fnansijska organizacija (IFC) 4,2

Zemlje lanice Pariskog kluba kreditora 109,5

Meunarodna organizacija za razvoj (IDA) 64,4 4,1

Evropska investiciona banka (EIB) 75,5 45,5

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) 22,9 9,8

Razvojna banka Savjeta Evrope 10,0 15,0

Evropska Zajednica 5,5

Kreditna banka za obnovu - Njemaka (KFW) 11,2 58,5

Maarski kredit 13,1

Poljski kredit 10,4

Societe General - Education IT 0,5

Francuski kredit - Natixis 8,5EUROFIMA - dug ,,eljeznice 27,1

eki EXIM - dug ,,eljeznice 30,0

Steiermarkische Bank und Sparkassen AG 20,9

Erste Bank 18,8

Credit Suisse Bank 59,9

Exim Bank Maarska 3,9

panski kredit za izgradnju deponije 4,9

Austrijski kredit 10,1

EUROBOND 380,0

UKUPNO 1063,7 221,7


Grafk 5.5

Spoljnji dug, 2007 2011, milioni eura


8/12


5.3. Dravni dug i izdate garancije

Garancije Crne Gore na dan 31.12.2011. godine iznosile su 380,8 miliona eura ili 11,6% procijenjenog BDP-a,odnosno 25,7% dravnog duga.

Strane garancije Crne Gore iznosile su 350,7 mili-ona eura ili 10,7% BDP-a, odnosno 23,6% drav-nog duga na kraju 2011. godine. Ako ukljuimostrane garancije u iznos spoljnjeg duga, onda bispoljni dug Crne Gore iznosio 43,2% BDP-a. U pi-tanju je i dalje prihvatljiv iznos, ali zabrinjava ten-dencija njegovog rasta posljednjih nekoliko godi-na. Vano je istai da se pomenuti iznos stranih

garancija odnosi na povuena kreditna sredstva.Kada se uzme u obzir cijeli potpisani iznos, stra-ne garancije dostiu iznos od 514,3 miliona eura.

Tokom drugog kvartala 2011. godine dolo doaktiviranja garancije za ugovor zakljuen izmeu,,eljezare Niki i Credit Suisse banke iz Londo-na, u visini od 26,3 miliona eura. Aktiviranjemgarancije, Vlada Crne Gore je platita iznos od32,9 miliona eura, od ega 26,3 miliona glavni-

ce i 6,6 miliona eura prispjelih kamata i drugihobaveza.

Ukupan iznos domaih garancija na kraju 2011.godine je iznosio 30,1 miliona eura. Domai dugsa garancijama iznosi 13,7% BDP-a.

U narednom periodu treba biti vrlo restriktivanprilikom izdavanja garancija, jer one predstavlja-ju potencijalni javni dug, na ta je CBCG do sada

vie puta ukazivala u svojim izvjetajima (i prijeaktiviranja pojedinih garancija).

Grafk 5.6

Dravni dug Crne Gore sa i bez garancija, u % BDP-a

Grafk 5.7

Izdate strane garancije

Izvor: Kalkulacije CBCG



9/12

117Dravni dug

5.4. Otplata duga

Prema podacima Ministarstva fnansija, u 2011. godini otplata duga iznosila je 272,1 milion eura. Otplata ka-mata, koje spadaju u tekue izdatke (odakle se i fnansiraju), iznosila je 48,0 miliona eura ili 6,9% ostvarenihtekuih izdataka44 u 2011. godine. Preostalih 224,1 milion eura odnosi se na otplatu glavnice rezidentima,

nerezidentima (59,5 miliona eura) i obaveza iz prethodnog perioda koje se fnansiraju iz inostranih i domaihpozajmica, donacija, prihoda od privatizacije i korienjem dravnih depozita.

Tabela 5.5

Otplata duga45, u milionima eura

Otplata duga 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. procjena

Otplata dugova rezidentima 29,7 52,8 76,7 62,1 37,3

Otplata dugova nerezidentima 84,2 19,9 25,4 45,3 62,5

Otplata obaveza iz prethodnog perioda 59,0 72,9 29,1 89,4 97,3

Otplata garancija 0,1 0,1 1,8 0,0 27,0Kamate 27,9 23,8 25,5 31,4 48,0

Ukupno 201,0 169,5 158,5 228,3 272,1

Iznos otplate duga je u porastu u proteklih par godina, to je i oekivano s obzirom na esta zaduenja u bli-skoj prolosti, prije svega preko dvije emisije euroobveznica, kao i zaduivanja kod inostranih fnansijskihinstitucija. Takoe, i u narednom periodu oekuje se rastui trend otplate duga.

44 Tekui izdaci budeta, ondova i lokalni h samouprava.45 Otplata duga ukljuuje otplatu duga drave, ondova i optina.

Grafk 5.8

Izdate domae garancije, u milionima eura



10/12


5.5. Projekcija i odrivost dravnog duga

U skladu sa projektovanim kretanjem BDP-a u narednom periodu, predvien je blagi rast ukupnog dravnogduga, prije svega usljed rasta spoljnog duga.

Tabela 5.6

Projekcija visine i strukture dravnog duga Crne Gore, 2012-2014. god.

2012. 2013. 2014.

BDP u mil 3405 3595 3814

Inostrani dug u mil 1.259,12 1.324,82 1.360,49

Inostrani dug u % BDP-a 39,68 36,85 35,67

Domai dug u mil 339 306,2 276,9

Domai dug u % BDP-a 9,96 8,52 7,26

Dravni dug u mil 1.598,12 1.631,02 1.637,39

Dravni dug u % BDP-a 46,93 45,37 42,93

Izvor: Ministarstvo fnansija, Pretpristupni ekonomski program za Crnu Goru 2011-2014.

Analiza odrivosti duga ukazuje da je postojei dravni dug Crne Gore odriv, a da bi se tekoe mogle javitiu sluaju negativnog kretanja BDP-a, budetskog defcita u duem roku, kao i u sluaju nastavka tendencijedaljeg rasta javnog duga. Ipak, iako je javni dug i dalje u granicama propisanim Mastrihtskim kriterijumima,odreenu dozu zabrinutosti daje tendencija njegovog prebrzog rasta (grafk br. 5.10). Stoga se u narednomperiodu ne bi smjelo dozvoliti odstupanje od projekcija kretanja javnog duga. Pozitivna karakteristika je daje do sada javni dug uredno servisiran, dok izvjesnu dozu zabrinutosti daje sve vea vjerovatnoa aktiviranja

pojedinih garancija.

Grafk 5.9

Otplata duga u periodu 2007-2011, u milionima eura



11/12

119Dravni dug

Boks 5.1 Komparacija pokazatelja zaduenosti

U odnosu na bruto domai proizvod procijenjen za 2011. godinu javni dug Crne Gore, na kraju 2011. go-

dine, iznosi 45,3%. Ovo je znaajno nie od defnisanog fskalnog kriterijuma, maksimalno dozvoljenog

javnog duga Evropske unije, ime Crna Gora ispunjava jedan od Mastrihtskih kriterijuma (ukupan dug

ne smije prei 60% BDP-a). Ovaj indikator se smatra najvanijim indikatorom odrivosti duga.

Na osnovu metodologije Svje-tske banke46 zakljuuje se da

Crna Gora, na osnovu podata-

ka na dana 31.12.2011. godine,

spada u grupu srednje zadue-

nih zemalja (tabela br. 1):

odnos spoljnjeg duga i

BDP-a iznosi 32,5%,

odnos javnog duga i BDP-a

iznosi 57,0% (po metodolo-

giji SB u javni dug se uklju-

uju i izdate garancije), odnos javnog duga i izvoza

roba i usluga iznosi 140,8%

odnos spoljnjeg duga i

izvoza roba i usluga iznosi

80,4%.

U poreenju sa zemljama regi-

ona (grafk br. 1), Crna Gora je

imala nie uee javnog duga

u BDP-u jedino od Albanije i

Hrvatske.

46 Debt Reporting System.

Grafk 5.10

Dravni dug, 2006 2011. godina, u milionima eura

Grafk 1

Javni dug zemalja regiona*, % BDP-a

* Procjena za 2011. godinu, osim za Crnu Goru

Izvor: IMF, World Economic Outlook Database, September 2011


12/12


Tabela 1

Kriterijum zaduenosti i pozicija Crne Gore

PokazateljVisoko

zaduene

Srednje zaduene Nisko zadueneCrna Gora

2011.Javni dug*/BDP Racio>80% 48%50% 30%220% 132%275% 165%

Documents

Javni dug Crne Gore