Jean Baudrillard Ogledalo Proizvodnje

8/12/2019 Jean Baudrillard Ogledalo Proizvodnje

1/75

Jean Baudrillard

Ogledalo proizvodnje

ili Kritika iluzija istorijskog materijalizma

1973.


2/75

2

Sadraj

Uvodna re . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4

Predgovor autora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Glava I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7Koncept rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7Kritika upotrebne vrednosti i radne snage . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7Konkretni aspekt rada: dijalektika kvaliteta i kvantiteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9ovekovo dvostruko generiko lice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10Etika rada: estetika igre . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12Marks i hijeroglif vrednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16Epistemologija I: U senci marksistikih koncepata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18Kritika politike ekonomije je u osnovi dovrena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

Glava II . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

Marksistika antropologija i dominacija nad prirodom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21Moralna filozofija prosvetiteljstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22Likurg i kastracija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

Judeohriansko osporavanje prirode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25Epistemologija II: Strukturalna ogranienja marksistike kritike . . . . . . . . . . . . . . . 26

Glava III . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28Istorijski materijalizam i primitivna drutva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28Strukturalna uzronost i primitivna drutva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28Viak i antiproizvodnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30Magija i rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

Epistemologija III: Materijalizam i etnocentrizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34Glava IV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38Arhaini i feudalni oblik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38

Rob . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38Zanatlija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

Epistemologija IV: Marksizam i zabluda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

Glava V . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45Marksizam i sistem politike ekonomije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

Euklidovska geometrija istorije? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45Trea faza politike ekonomije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

Kontradikcija i subverzija: izmetanje politikog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53Politika revolucija i kulturna revolucija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57Ekonomija kao ideologija i simulacioni model . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60Marksistika teorija i radniki pokret: koncept klase . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62Revolucija kao svrha: istorija u iekivanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65Radikalnost utopije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

Bibliografska napomena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69

an Bodrijar u ogledalu proizvodnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70


3/75

3

1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 702. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72


4/75

4

Uvodna re

Ovo izdanje Porodine bibliotekeprevashodno je namenjeno borbi protiv svih onihkoji na ma koji nain, s ma kojih pozicija, podravaju i reprodukuju teror opsesivnog

produkcionizma i politike ekonomije (ekonomske ucene). Ima ivota, i to dobrog, i bezsvega toga. To ne znai povratak u peine ili optu evakuaciju u neki alternativni krpe:u odravanjeistograsporeda,samo nekim drugim sredstvima. To samo znaioslobaanjeod jedne opsesije i njenih apsurdnih ciljeva.

Za kraj, kraj, kraj svega toga

A. G.


5/75

5

Predgovor autora

Jedan bauk proganja revolucionarnu imaginaciju: fantazam o proizvodnji.On svuda sasobom nosi neobuzdani romantizam produktivnosti. Kritika teorija oblikaproizvodnje

nigde ne dotieprincipproizvodnje. Svi koncepti koje ta kritika artikulie opisuju samodijalektiku i istorijsku genealogijusadrajaproizvodnje, ostavljajui proizvodnju, kaofor-mu, netaknutom. Ta forma ponovo izranja, idealizovana, iza kritike kapitalistikog oblikaproizvodnje. Kao neka udna zaraza, taj oblik proizvodnje samo osnauje revolucionar-nidiskurs kaojezik produktivnosti.Od osloboenja proizvodnih snaga u neogranienojtekstualnoj produktivnosti asopisaTel Qel, do Delezove (Deleuze) fabrike-maine pro-duktivnosti nesvesnog (ukljuujui i rad nesvesnog), nijedna revolucija se vie ne moeutemeljitipod nekim drugim znamenjem.Optaformulaje ona proizvodnog erosa.Dru-tveno bogatstvo ili jezik, znaenje ili vrednost, znak ili fantazam sve je proizvedeno, naosnovu rada.Ako je to istina kapitala i politike ekonomije, onda je ona u celini ugraenau shvatanje revolucije i to samo u korist kapitala. Kapitalistiki sistem proizvodnje trebalo

bizbacitiuime autentinei radikalne produktivnosti.Kapitalistikizakonvrednosti treba-lo biukinutiuimerazotuene hiperproduktivnosti,proizvodnog hiperprostora.Kapitalrazvija proizvodne snage, ali ih i ograniava: zato se one moraju osloboditi. Razmena ozna-enog uvekje prikrivalaradoznaitelja:prematome,oslobodimo oznaiteljai tekstualnuproizvodnju znaenja! Nesvesno je opkoljeno drutvenim, lingvistikim i edipovskim struk-turama: prema tome, povratimo njegovu sirovu energiju, obnovimo ga kao proizvodnumainu! Produkcionistiki diskurs vlada svuda. Bez obzira da li ta produktivnost ima objek-tivne ciljeveiliserazvija zbog sebe same,smtajdiskurs se namee kao oblikvrednosti. To

jelajtmotivkako sistema, takoinjegoveradikalne opozicijesamo totakavkonsenzusmora biti sumnjiv.Ako je diskurs proizvodnje samo revolucionarna metafora obilaznipovratak koncepta koji sutinski izvire iz politike ekonomije i pokorava se njenom prin-cipu realnosti onda je ta metafora opasna, sve dok pretenduje da oznaava radikalnu

alternativu. Ili,ako alternativa nijeradikalnaiako njena zaraenostprodukcionistikimdiskursom oznaava neto vie od metaforike infekcije, onda je i ona odreena vladajuimobrascem.1

Ali, zar i taj vladajui obrazac, koji od svih azimuta pravi metafore, nije i sam pkametafora?Zarprinciprealnostine namee samo kd,ifru,sistemtumaenja?Marks

je uzdrmao fikcijuhomo economicusa, mit koji saima ceo proces naturalizacije sistemarazmenskevrednosti, tritai vikavrednosti,u svim njegovim oblicima.Ali, toje uradiou ime aktiviranja radne snage, u ime ovekove sposobnosti da stvori vrednost sopstvenimradom (pro-ducere). Zar to nije slina fikcija, slina naturalizacija jo jedna potpunoproizvoljna konvencija,simulacija modela kojibi trebalo da kodirasav ljudskimaterijal isvaki mogui oblik strasti i razmene u okviru vrednosti, konanosti i proizvodnje? Ako je

tako, proizvodnja je onda samo kd koji namee taj tip deifrovanja, u kojem, zapravo, nemani konanosti, ni ifre, niti vrednosti. S racionalnog stanovita, ta dinovska, sekundarnaelaboracija halucinira da je ovek predodreen za objektivnu transformacija sveta (ili zaproizvodnju sebe, to je danas postala opta humanistika tema: nije vie stvar u bitive u proizvoditi sebe, kroz svesnu aktivnost ili primitivnu proizvodnju elje).

1 Marks je oigledno imao kljunu ulogu u ukorenjivanju te produktivistike metafore. On je bio taj koji jekonanoradikalizovaoi racionalizovao konceptproizvodnje,kojigajedijalektizovao idodelio mu plemikurevolucionarnu titulu. Svoju veliku karijeru taj koncept uglavnom duguje bezuslovnim referencama na Marksa.


6/75

6

ovekje svuda nauio da o sebi razmilja,da prihvatai namee sebeu skladu stomprodukcionistikom emom, koja mu je dodeljena kao konana dimenzija vrednosti ismisla. Na nivou politike ekonomije, postoji neto je Lakan (Jacques Lacan) opisao kaostadijum ogledala: kroz tu emu ili ogledaloproizvodnje, ljudska vrsta dolazi do svesti,ali samo imaginarno.Proizvodnja, rad, vrednost,sveiz ega nastaje objektivnisvet i naosnovu ega ovek objektivno prepoznaje sebe sve to je imaginarno. ovek se tu uplieu neprestano deifrovanje sebe kroz svoja dela, dovrena vlastitom senkom (njegovimciljem), koju reflektuje to operativno ogledalo, kao neka vrsta idealnog produkcionistikogega. Tajproces se uoava ne samo u materijalizovanom obliku ekonomske opsednutostiefikasnou, koju diktira sistem razmenske vrednosti, nego, jo dublje, i u toj prekomernojodreenosti kdom, tim ogledalom politike ekonomije: u identitetu koji ovek poprima uvlastitim oima kada o sebi misli samo kao o neemu to se mora proizvoditi, preobraavatiili stvoriti kao vrednost. Taj izuzetni fantazam se esto mea s predstavljanjem, u kojemovek postaje sopstvenooznaenoi uiva u sebi kao u sadrajuvrednosti i znaenja, uprocesu samoizraavanja i samoakumulacije, ija mu forma izmie.

Dalje je u tekstu je objanjeno (uprkos smelim kritikim tumaenjima strukturalistikihmarksista) kako je analiza oblika predstavljanja (statusa znaka, jezika koji upravlja celom

zapadnjakom milju) odnosno, kritika redukcija te forme u koliziji s poretkom pro-izvodnjeipolitike ekonomijepromakla Marksu.Nemavie nikakve svrhe zapoinjatisradikalnom kritikomreima predstavljanja uime proizvodnjei njenerevolucionarneformule. Ta dva poretka su neraskidivo povezana. Ma koliko to izgledalo paradoksalno,Marks je propustio da radikalno analizira ne samo oblik proizvodnje ve i oblik predstav-ljanja. To su dve velike, neanalizirane forme imaginarnog politike ekonomije, koje suMarksu nametnule svoja ogranienja.Diskurs proizvodnjeidiskurs predstavljanja ineogledalo u kojem se sistem politike ekonomije reflektuje i reprodukuje kao odreujuainstanca.


7/75

7

Glava I

Koncept rada

Da bismo doli do radikalne kritike politike ekonomije, nije dovoljno demaskirati onoto je skriveno iza koncepta potronje: antropologiju elja i upotrebnu vrednost. Moramodemaskirati isve to se nalazi iza koncepta proizvodnje,oblika proizvodnje,proizvodnihsnaga,proizvodnih odnosa, itd.U pitanje se moraju dovestisvi temeljnikonceptimark-sistike analize, poevi od pretpostavki njene radikalne kritike i prevazilaenja politikeekonomije. ta je to tako aksiomatsko u proizvodnim snagama ili u dijalektikom razvojuoblika proizvodnja,odakleizvire celarevolucionarnateorija?taje aksiomatsko u generi-kom bogatstvu oveka kao radne snage, tom pokretau istorije ili u smoj istoriji, koja jesamoljudska proizvodnja njihovog materijalnog ivota? Prvi istorijskiinje,premato-me, proizvodnja sredstava za zadovoljavanje tih potreba, proizvodnja smog materijalnogivota. I toje zaistaistorijskiin,glavnipreduslovcelokupneistorije,koja se danas,kaoi

hiljadama godina unazad,mora svakodnevnoisvakog asa ostvarivatisamo zato da biseodralo ljudsko postojanje.1

Osloboenje proizvodnih snaga se mea sa osloboenjem oveka: da li je to formularevolucije ili sme politike ekonomije? Skoro niko nije dovodio u pitanje te krajnje inje-nice,naroito ne Marks,za kogaljudi poinju darazlikuju sebe od ivotinja im ponu s

proizvodnjomsredstava za zadovoljavanje osnovnih ivotnih potreba . . . 2 (Zato biovekuvek morao da tei razlikovanju od ivotinja? Humanizam jeide fixe, koja takoe dolaziiz politike ekonomije ali, time se sada neemo baviti.) Ali, da li je ljudsko postojanje ciljkoji mora pronai svoja sredstva? Ta mala, nevina fraza ve predstavlja teorijski zakljuak:odvajanje ciljeva od sredstavaje najnerealniji inajnaivnijipostulatoljudskoj vrsti.ovekima potrebe. Da li ih ima? Da li se zakleo na njihovo zadovoljavanje? Da li je on samo

radna snaga, kojom odvaja sebe kao sredstvo od sebe kao cilja? Te velike metafore sistemakoji dominira naim ivotima ine bajku politike ekonomije, uvek iznova pripovedanugeneracijama revolucionara, koji su, ak i u svom politikom radikalizmu, bili zaraenikonceptualnim virusima te iste politike ekonomije.

Kritika upotrebne vrednosti i radne snage

U razlikovanju razmenske i upotrebne vrednosti, marksizam je pokazao svoju snagu,ali i svoje slabosti. Pretpostavka upotrebne vrednosti hipoteza o konkretnoj vrednostikoja stoji iza apstrakcije razmenske vrednosti, odnosno ljudska svrha robe u trenutku

njene direktne upotrebe u korist subjekta samo je posledica sistema razmenske vrednosti,konceptnastao utom sistemui razvijen kroz njega.3 Daleko odtoga da oznaava oblastsone strane politike ekonomije, upotrebna vrednost je samo horizont razmenske vrednosti.Radikalno preispitivanje koncepta potronje poinje na nivou potreba i proizvoda. Ali, takritika poprima pune razmere tek kada se proiri na onu drugu robu, radnu snagu. Tako podudar radikalne kritike dolazi koncept proizvodnje.

1 K. Marx i F. Engels,Die deutse Ideologie(Nemaka ideologija), 1845.2 Ibid.3 Baudrillard, Pour une critique de lconomie politique du signe(Paris: Gallimard, 1972).


8/75

8

Ne smemo zaboravitida prema smom Marksurevolucionarna originalnostnjegoveteorije izvire iz oslobaanja koncepta radne snage od njenog statusa neobine robe, ijeukljuivanje u proizvodnicikluspod imenom upotrebne vrednostiunosielement X,diferen-cijalnu dodatnu vrednost, koja generie viak vrednosti i ceo proces kapitala. (Buroaskaekonomija bi raunala samo na prost rad, kao jedan od faktora ekonomskog procesa.)

Istorija Marksovog koncepta upotrebne vrednosti rada je sloena. S tim konceptom,Adam Smit (Adam Smith) je napao fiziokrate i merkantiliste. Marks je, sa svoje strane,razgradio rad na dvostruki koncept radne snage kao robe: na apstraktni drutveni rad(razmensku vrednost) i konkretni rad (upotrebnu vrednost). Insistirao je na tome da se tadva aspekta zadre u njihovoj punoj snazi. Samo je njihova artikulacija mogla pomoi uobjektivnom deifrovanju procesa kapitalistikograda. U osvrtu na A. Vagnera(A. Wagner),koji je negirao upotrebnu vrednost, Marks je pisao:

. . . tajvirobscurus4 previa injenicu da se ak i u analizi robe ne zadravam nadvostrukom nainu na koji se ona ispoljava, ve odmah tvrdim da je u tom dvostrukom biurobe predstavljendvostruki karakter radakoji je proizvodi: korisni rad, to jest, konkretnioblici rada koji stvaraju upotrebne vrednosti i apstraktni rad, rad kaopotronja radne snage,nezavisno od ma kojeg korisnog naina na koji se ona troi . . . da je u razvojurobe kao

oblika vrednosti,odnosno novaneformeiodatle novca, vrednostnekerobe predstavljenaupotrebnom vrednou ove druge, to jest, prirodnim oblikom te druge robe; da se viakvrednosti izvlai izspecifine upotrebne vrednosti radne snage, iz upotrebne vrednosti kojasamo njoj pripada, itd, itd.; i da zato upotrebna vrednost kod mene igra mnogo vaniju ulogunego kod ranijih ekonomista, ali samo na osnovu analize datih ekonomskih konstelacija,a nikako na osnovu mudrovanja o pojmovima ili znaenju rei upotrebna vrednost ivrednost.5 (naglasio autor)

Na osnovu ovog odlomka jasno je da upotrebna vrednost, izgubivi svoju prirodnost,upravo zato stie jo veu specifinu teinu ustrukturalnomfunkcionisanju razmenskevrednosti. U pokuaju da odri dijalektiku ravnoteu izmeu konkretnog, kvalitativnograda i apstraktnog, kvantitativnog rada, Marks daje logiku prednost razmenskoj vrednosti

(data ekonomska formacija). Ali, tako samo zadrava neto od prividnog kretanja politikeekonomije: konkretnu pozitivnost upotrebne vrednosti, neku vrstu konkretne prethodniceu okviru strukture politike ekonomije.On neradikalizuje emu dotakeizokretanjatog privida u otkrie upotrebnevrednostikao proizvodaigrerazmenskevrednosti. To smopokazali na primeru proizvoda za potronju; isto vai i za radnu snagu.Definicija proizvodakao neeg korisnog, to odgovara potrebama, jeste najdovreniji, najdublje usvojeni izrazapstraktne ekonomske razmene: to je njena subjektivna zavrnica. Definicija radne snagekao izvora konkretnog drutvenog bogatstva je potpuni izraz apstraktnog manipulisanjaradnom snagom: istina kapitala kulminira u toj potvrdi oveka kao proizvoaa vrednosti.To je obrt u kojem razmenska vrednost prvo nastaje iz upotrebne vrednosti, da bi se ondalogino okonala u njoj.Drugimreima,oznaenaupotrebnavrednostovdejeidaljeposledica kda, konani talog zakona vrednosti. Zato nije dovoljno analizirati operacijukvantitativne apstrakcije razmenske vrednostipoeviod one upotrebne, nego se morajurasvetliti i uslovi koji omoguavaju tu operaciju: proizvodnja koncepta upotrebne vrednostisme radne snage, to jest specifine racionalnosti proizvodnog oveka. Bez te generikedefinicije nema politike ekonomije. Ta definicija je, u krajnjoj liniji, njena osnova. Ali, tagenerika definicija mora bitiuzdrmana demaskiranjemdijalektikekvantitetaikvaliteta,iza koje se krije konana strukturalna institucija polja vrednosti.

4 Vir obscurus:lat., mrani ovek, mranjak. Prim. prev.5 Marx,Randglossen zu Adolph Wagners Lehrbu der politisen konomie(Beleke o Vagneru), Band I, 1879.


9/75

9

Konkretni aspekt rada: dijalektika kvaliteta i kvantiteta

Kvantitativniaspekt rada nije mogao doidoizraaja sve dokrad, tokomXVIII veka uEvropi, nije postao univerzalan . . . Do tada, razliiti oblici rada nisu se mogli u potpunostiporediti . . . rad se zatim pojavio kao mnotvo razliitih kvaliteta.6

Tokom istorijske epohe zanatskog oblika proizvodnje, kvalitativni rad se prepoznavaopo svom procesu, po svom proizvodu i odreditu tog proizvoda. U potonjem kapitalistikomobliku proizvodnje rad je analiziran u dvostrukom obliku: Dok je rad koji stvara razmen-sku vrednostapstraktan,univerzalanihomogen, rad koji proizvodi upotrebnu vrednost

je konkretan, jedinstven i sainjen od bezbrojnih varijeteta rada, u skladu s nainom imaterijalom na koji se primenjivao.7

Ovde ponovo otkrivamo momenat upotrebne vrednosti: konkretne, prepoznatljive ineuporedive. Za razliku od kvantitativnog merila radne snage, rad upotrebne vrednostiostaje samo kvalitativni potencijal; nita manje ili vie od toga.On je odreen sopstvenomsvrhom, materijalom s kojim radi ili prosto energijom odreenog subjekta utroenom udatom trenutku. Upotrebna vrednost radne snage je trenutak njene realizacije, ovekovogodnosa prema korisno uloenom naporu. To je, u osnovi, in (produktivne) potronje; uoptem procesu, taj trenutak zadrava svu svoju posebnost. Na tom nivou radna snaga jeneuporediva.

Ipak, kroz celu artikulaciju Marksove teorije provlai se duboka misterija: kako nastajeviak vrednosti? Kako radna snaga, po definiciji kvalitativna, proizvodi merljivu aktuali-zaciju?Moglo bise pretpostavitidadijalektikaopozicijaizmeu kvantitetaikvalitetaizraava samo neko prividno kretanje.

U stvari,efektikvaliteta i neuporedivosti jo jednom uzimaju uea u prividnomkre-tanju politike ekonomije. Ono to dovodi do univerzalizacije rada u XVIII veku i takoga reprodukuje, nije svoenje konkretnog, kvalitativnog rada na apstraktni, kvantitativnirad ve, od samog poetka, strukturalna artikulacija ta dva pojma. Rad je zaista univer-zalizovan u osnovi tako shvaenih ralji, ne samo kao trina ve kao ljudska vrednost.

Tako seideologija uvek nastavlja kao binarni,strukturalni rez,kojiovde deluje u pravcuuniverzalizacije rada. Tim deljenjem (ili stalnom podelom na kvalitativni, strukturalniefekat, na efekatkda), kvantitativni rad poinje da se iri poljem mogunosti. Zato od tadamoe postojatisamoradkvalitativni ilikvantitativni.Onajkvantitativni idalje oznaavasamo uporedivostsvih oblikarada u apstraktnoj vrednosti;onajkvalitativni,s pretekstomneuporedivosti, ide mnogo dalje.On oznaavauporedivost svih ljudskih praksi u okvirima

proizvodnje i rada. Ili, bolje: apstraktna i formalna univerzalnost radne snage kao robe jeono to podrava konkretnu univerzalnost kvalitativnog rada.

Ali, tokonkretnoovde znaizloupotreburei.Naime,stie se utisak daje ono su-protstavljeno apstrakciji koja lei u osnovi ralji, ali sme ralje su ono to uspostavljaapstrakciju. Autonomizacija rada je zapeaena u igri ta dva aktera od apstraktnog do

konkretnog, od kvalitativnog do kvantitativnog, od razmenske do upotrebne vrednostirada.Utojstrukturalizovanoj igrioznaitelja,kristalizuje sefetiizamradaiproizvodnje.8

6 Pierre Naville,Le nouveau lviathan(Paris: Rivire, 1954), p. 371.7 Marx,Zur Kritik der politisen konomie(Prilog kritici politike ekonomije), 1859.8 Tujeidodatno odvajanje kroz koje se artikulie kritika politike ekonomije: rascepizmeutehnikeidrutvene

podele rada, koji je tema iste analize. Time to tehniku podelu smeta na oba kraja drutvene podele, taj rascepzadrava fikciju o idealnoj podeli rada, o konkretnoj neotuenoj produktivnosti, i univerzalizuje tehnikioblik ili tehniki razum.Odatle sledi dijalektika izmeu proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa: dijalektikakontradikcija se svuda zavrava kao Mebijusova traka (povrina u obliku savijene trake, sa samo jednom


10/75

10

tajetajkonkretniaspekt rada?Marks kae: Indiferentan odnos prema posebnoj vrstirada podrazumeva postojanje visoko razvijenog agregata razliitih vrsta konkretnog rada,od kojihvie nijedna nemavodeu ulogu.Najuoptenije apstrakcije obino nastaju samotamo gde se odvija konkretan razvoj, gde izgleda kako jednom crtom raspolau mnogevrste, kao neim zajednikim.9

Ali,akovie nijednavrstarada ne dominira ostalima, toje samo zato to samrad domi-nira svim ostalim domenima ivota.Radje postao zamena za sve ostale oblike blagostanjai razmene. Indiferentnost prema odreenom radu odgovara mnogo potpunijoj odreenostidrutvenog bogatstvaradom. Ikoje seto shvatanje drutvenog bogatstva natajnain ucelini stavlja pod znak rada, ako ne upotrebna vrednost? Najbogatiji konkretan razvoj

je kvalitativno i kvantitativno umnoavanje upotrebne vrednosti. to se vie istorijskepotrebe potrebe stvorene smom proizvodnjom, drutvene potrebe, koje su i sme posle-dica drutvene proizvodnjei razmenenameu kaonune,utolikojeviinivo na kojemse razvija stvarno bogatstvo. Umaterijalnompogledu, bogatstvo se sastoji samo od velikogbroja raznolikih potreba.10 Zar to nije program razvijenog kapitalistikog drutva? Potonije mogao da zamislioblik drutvenog bogatstva kojine bipoivao naraduiproizvodnji,marksizamvie ne moeigratiulogu dugorone alternative kapitalizmu.Usvajanje gene-

rike eme proizvodnje i potreba podrazumeva neverovatno pojednostavljivanje drutvenerazmene na osnovu zakonavrednosti. Ispravno sagledana, tafantastina propozicijaje uistimah proizvoljnaizauujua u odnosu na ovekovom poloaju drutvu.Njojproti-vreianaliza svih primitivnihiliarhainih organizacija,kaoi feudalnisimbolikiporedak,ak i poredak naeg drutva, poto nas sve perspektive otvorene kontradikcijama oblikaproizvodnje beznadeno zatvaraju u okvir politike ekonomije.

Dijalektika proizvodnje samo pojaava apstraktnost i odvajanje politike ekonomije. Tonas vodi ka radikalnom preispitivanju marksistikog teoretskog diskursa. Kada u poslednjojanalizi Marks definie dijalektiki odnos izmeu apstraktnog i konkretnog kao odnosizmeu naunog predstavljanja i stvarnog kretanja (to e Altiser [Althusser] kasnijeanalizirati upravo kaoproizvodnjuteoretskog predmeta), ta teoretska proizvodnja, i sma

obuhvaena apstrakcijom predstavljanja, oigledno samo iznova duplira svoj predmet(u ovom sluaju, logiku i kretanje politike ekonomije). Izmeu teorije i predmeta tonevaisamo za marksizamzapravo postojidijalektikiodnos,aliuloem smislu:oniostaju zakljuani u spekulativnom orsokaku.11 Postaje nemogue razmiljati izvan formeproizvodnje ili forme predstavljanja.

ovekovo dvostruko generiko lice

Upotrebnavrednost radne snage zapravo ne postojinitavie nego upotrebnavrednostproizvodailiautonomija oznaenogi referentnog. Istafikcijavlada utriporetka proizvod-

nje,potronjeioznaavanja.Razmenskavrednost jeta koja inida se upotrebnavrednostproizvoda pojavikao njen antropolokihorizont.Razmenskavrednost radne snage ininjenu upotrebnu vrednost, konkretno poreklo i cilj ina rada, njegov generiki alibi. To

stranom i jednom graninom komponentom;prim. prev.) Ali, ta kontradikcija je u meuvremenu obuhvatila iuniverzalizovala oblast proizvodnje.

9 Marx,Zur Kritik der politisen konomie,op. cit.10 Marx,Grundrisse der Kritik der politisen konomie, 1858.11 Vratiemo se na ovu uzajamnu neutralizaciju teorije i njenog predmeta kada budemo razmatrali odnos izmeu

marksistike teorije i radnikog pokreta.


11/75

11

je logika oznaitelja koja proizvodi dokaz realnosti oznaenog i referentnog. U svakompogledu, razmenska vrednost ini da se konkretna proizvodnja, konkretna potronja i kon-kretno oznaavanje pojave samo u izoblienim, apstraktnim formama. Ali, ona podstiekonkretno kao svoju ideoloku ektoplazmu, kao svoj fantazam o poreklu i prevazilaenju(dpassement). U tom smislu, potreba, upotrebna vrednost i referentno ne postoje. 12 To susamo proizvedeni koncepti, projektovani u generiku dimenziju razvojem smog sistemarazmenske vrednosti.

Na isti nain, dvostruki potencijal oveka kao skupa potreba i radne snage, to dvostrukogeneriko lice univerzalnog oveka,zapravoje samo ovek kakvogje proizveo sistempolitike ekonomije.A produktivnostnije primarno generika dimenzija,nekakvoljudskoili drutveno jezgro svog bogatstva koje bi se moglo izvui iz ljuske kapitalistikih pro-izvodnih odnosa(veita empiristikailuzija).Naprotiv,celutu postavkutrebaizokrenutida bi se videlo kako je apstraktni i generalizovani razvoj produktivnosti (razvijeni oblikpolitike ekonomije) ono to ini da se sam pojam proizvodnjeukae kao ljudsko kretanje igeneriki cilj (ili bolje, kao ideja o oveku kao proizvoau).

Drugimreima,sistem politike ekonomije ne proizvodipojedinca samo kaoradnusnagu koja se prodaje i razmenjuje: on proizvodi sam koncept radne snage kao temeljnog

ljudskog potencijala. Jo dublje nego ufikciju o pojedincu kojislobodno prodaje svojurad-nu snagu na tritu, sistem je ukorenjen u poistoveivanje pojedinca s njegovom radnomsnagom i njegovu transformaciju prirode u skladu s ljudskim potrebama. Kroz rad, sistemkapitalistike politike ekonomije ne eksploatie oveka kao proizvodnu silu samo kvanti-tativno, ve je on, pomou kda politike ekonomije, i metafiziki prekomerno odreenkao proizvoa.13 Na kraju, sistem tu racionalizuje svoju mo. To je ono u emumarksizam

prua podrku lukavstvu kapitala. On ubeuje ljude kako su otueni time to prodaju svojuradnu snagu i tako cenzurie mnogo radikalniju hipotezu, po kojoj bi ljudi mogli biti otuenikao radna snaga, kao ona neotuiva snaga koja svojim radom stvara vrednost.

Sjedne strane,Marksa zanima kasnija sudbinaradne snage objektivizirane u proizvod-nom procesu kao apstraktni drutveni rad (rad kao njegova razmenska vrednost); s druge

strane,marksistikateorija nikada ne dovodiu pitanjeljudskikapacitetproizvodnje(ener-getski, fiziki i intelektualni), tajArbeitsvermgen, odnosno, proizvodni kapacitet svakogoveka iz svakog drutva da transformie svoje okruenje u ciljeve korisne za pojedincailiza drutvo.Kritikai istorija su udno zaustavljene predtim antropolokim postulatom:iznenaujui ishod za jedan marksistiki koncept.

Ista sudbina zadesilajeikonceptpotrebe u njenom sadanjem delovanju(kao potronjeupotrebnevrednosti).On pokazuje sve karakteristike konkretnog aspektarada:poseb-nost, diferencijaciju i neuporedivost ukratko kvalitet.Ako se rad moe definisati kaospecifinavrsta akcije koja proizvodisopstveniproizvod,potreba setakoe definie kaospecifina vrsta tendencije (ili neka druga psiholoka motivacija, poto je ovde re samooloojpsihologiji)koja stremisopstvenom zadovoljenju.Poredtoga,potrebarastaei materiju i formu . . . u bezbroj razliitih tipova potronje. Kroz konkretan rad, ovekprirodi daje koristan i objektivan cilj. Potrebe i rad su ovekov dvostruki potencijal ilinjegovdvostrukigenerikikvalitet. Tojeista ona antropoloka oblastu kojoj je konceptproizvodnje skiciran kao fundamentalno kretanje ljudske egzistencije, koji odreuje oblik

12 To ne znai da nikada nisu ni postojali. Tu se sreemo s paradoksom na koji se moramo vratiti kasnije.13 Slino vai i za prirodu: ne samo da se priroda eksploatie kao proizvodna snaga, ve je i prekomerno odreena

kao referenca, kao objektivna injenica, kdom politike ekonomije.


12/75

12

racionalnosti idrutvenostiprimerenih oveku.Povrhtoga,potrebei rad sulogino po-vezani u neku vrstu krajnje perspektive: Na viem stepenu drutvene zajednice . . . radnee biti samo sredstvo za ivot nego e i sm postati osnovna, ivotna potreba.14

Radikalna u svojoj logikoj analizi kapitala, marksistika teorija ipak podupireantropo-lokikonsenzus sa stanovitem zapadnjakog racionalizma, u njegovoj definitivnoj formi,koju je ovaj poprimio u okviru buroaske misli XVIII veka. Nauka, tehnika, progres, istorija u tim idejama nalazimo celu civilizaciju koja sebe shvata kao proizvodnju sopstvenograzvoja i svoju dijalektiku silu usmerava ka dovravanju oveanstva u okviru totalitetaisree.Konceptigeneze, razvojaikonanosti takoe nisu Marksovi izumi.On nije pro-menio nita temeljno: nije promenio nita uidejio oveku kojiproizvodisebe, u svombeskonanom samoodreivanju i samoprevazilaenju u kretanju ka sopstvenom cilju.

Marks je tu ideju preveo u logiku materijalne proizvodnje i istorijske dijalektike obli-ka proizvodnje.Ali razlikovanje oblika proizvodnje ostavlja netaknutom injenicu smeproizvodnje kao odreujue instance. Tako se ekonomski oblik racionalnosti generalizujena ceo raspon ljudske istorije, kao generiki oblik ljudskog postajanja. On zaokruujecelokupnuljudskuistoriju kao dinovskisimulacionimodel.On pokuava da se suprot-staviporetku kapitala, tako to kao analitiki instrumentkoristinajprefinjeniji ideoloki

fantazam koji je kapital ikada razvio. Da li je to dijalektiki obrt? Zar to nije sm sistemkoji sledi sopstvenu dijalektiku univerzalne proizvodnje? Ako se poe od pretpostavkeda nikada nije bilo, niti e ikada biti, nieg drugog osim oblika proizvodnje pod vladavinomkapitalistike politike ekonomije to kao ideja ima smisla samo u odnosu na ekonomskuformaciju koja ju je proizvela (tanije, za teoriju koja analizira tu ekonomsku formaciju)ondaje aki dijalektikageneralizacijatog koncepta samoideolokauniverzalizacijapostulata ovog sistema.

Etika rada: estetika igre

Logika materijalne proizvodnje, logika oblika proizvodnje, uvek se vraa iza istorije,ka generikoj definiciji oveka kao dijalektikog bia; ta ideja se moe shvatiti samo krozproces objektivizacije prirode. To stanovite je prepuno posledica, do te mere da ak i krozsvu nestalnost istorije,ovek(ijajeistorija ujednoinjegov proizvod)ostaje uvlasti te

jasne i konane svrhe, te dijalektike eme koja deluje kao implicitna filozofija. Marks jetu ideju razvio uEkonomsko-filozofskim rukopisima iz 1844; Markuze je oivljava u svojojkritici ekonomskog koncepta rada. . . . rad je ontoloki koncept ljudske egzistencije kaotakve. On citira Lorenca fon tajna (Lorenz von Stein): Rad je . . . u svakom pogledu,aktualizacija ovekovog neprekidnog odreivanja kroz samopostavljanje individualnepersonalnosti, (u kojoj sma ta personalnost) pretvara sadraj spoljanjeg sveta u sopstveni,ime sile sveta postaju deo njenog unutranjeg sveta.15 Marks: Rad jeovekovo postajanje

za sebeunutareksternalizacijeili kaoeksternalizovanogoveka . . . (to jest)samostvaranjeisamoobjektivizacija(oveka).16 Zatim akiuKapitalu: Prematome,sve dokjeradtvorac

14 Marx,konomis-philosophise Manuskripte(Ekonomsko-filozofski rukopisi), 1844.15 Marcuse, Herbert. ber die philosophischenGrundlagen des wirtschaswissenschalichen Begriff derArbeit,

Ariv fr Sozialwissensaen und Sozialpolitik69, 25792, 1933. On the Philosophical Foundations of theConceptof Labor in Economics (Ofilozofskimtemeljima koceptarada u ekonomiji), Telos16(Summer, 1973),pp. 11-12. Takoe u, H. Marcuse, eds. Richard Wolin and JohnAbromeit,Heideggerian Marxism, p. 122151.University of Nebraska Press, 2005.

16 Marx,konomis-philosophise Manuskripte(Ekonomsko-filozofski rukopisi), 1844; deo Kritika Hegelovedijalektike i filozofije uope,Rani radovi, Naprijed, Zagreb, 1978.


13/75

13

upotrebne vrednosti, sve dok je to koristan rad, on je nuni uslov, nezavisan od svih oblikadrutva,za postojanjeljudskevrste;onje spoljanja,od prirode nametnuta nunost,bezkoje ne bi bilo prirodne razmene izmeu oveka i prirode, samim tim ni ivota.17 Rad je,pre svega, proces u kojem uestvuju i ovek i priroda, i u kojem ovek, po sopstvenomnahoenju,zapoinje,usmeravaikontrolie materijalnureakcijuizmeu sebeiprirode.On se suprotstavlja prirodikaojedna od njenih sopstvenih sila,on stavlja u pokretsvojeudove, svoju glavu i ruke, prirodne snage svog tela, da bi prisvojio proizvodnju prirodeu obliku prilagoenom njegovim potrebama.18 Dijalektika kulminacija svega ovoga jeideja o prirodi kao ovekovom neorganskom telu: naturalizacija oveka i humanizacijaprirode.19

Natojdijalektikojosnovi,marksistikafilozofija serazvija u dva pravca:kao etikaradai estetikane-rada. Prva proima celu buroasku i socijalistiku ideologiju. Ona slavi radkao vrednost, kao cilj po sebi, kao kategoriki imperativ. Rad gubi svoj negativni aspekt iuzdie se u apsolutnu vrednost.Ali, da li je materijalistika teza o ovekovoj generikojproduktivnosti zaista toliko udaljena od ovog idealistikog osveenja rada? U svakomsluaju, opasno je otvorena za takav napad. U istom lanku, Markuze kae: . . . sve dokza polaznutaku uzimaju koncept potreba injihovog zadovoljavanja u svetu dobara,sve

ekonomsketeorije ne uspevaju da prepoznaju puni,injeninisadraj rada . . . Sutinski,injeninisadraj rada ne poiva u oskudnostidobara,nitiu diskontinuitetuizmeu svetaraspoloivihiupotrebljivih dobarai ljudskih potreba, ve,naprotiv,u sutinskomvikuljudske egzistencije, s one strane svake situacije u kojoj ona moe zatei sebe i svet. 20 Natoj osnovi, on izdvaja igru kao sekundarnu aktivnost: U strukturalnom pogledu, unutartotaliteta ljudske egzistencije, rad je nuan i veito ispred igre: on je polazna taka, temelji princip igre, sve dok je igra upravo odvajanjeodrada i oporavakzarad.21 Tako jedino raduspostavlja svetkao cilj ioveka kao netoistorijsko.Ukratko, jedinorad moe utemeljitipravu dijalektiku prevazilaenja i ostvarenja. ak i metafiziki, to slui kao opravdanje zamuni karakter rada: U krajnjoj analizi, mukotrpni karakter rada ne izraava nita drugonego negativnost ukorenjenu u samoj sutini ljudske egzistencije: ovek moe ostvariti

svoje jastvo samo tako to e proi kroz drugost, tako to e proi kroz eksternalizacijui alijenaciju.22 Navodim ovaj podui odlomak samo da bih pokazao kako marksistikadijalektika moevoditika najistijojhrianskojetici. (Ilika njenojsuprotnosti.Danaspostoji iroka uzajamna kontaminacija ta dva stanovita, na osnovu transcendencije otu-enja i svetovnog asketizma napora i prevazilaenja, to je Veber [Max Weber] locirao kaoradikalnu klicu kapitalistikog duha.) A navodim ga i zato to je to perverzno osveenjerada od samog poetka bilo tajni porok marksistike politike i ekonomske strategije. To

je estoko napao i Benjamin (Walter Benjamin):Nita nije pogubnije uticalo na nemako radnitvo koliko miljenje da pliva sa strujom.

To stanovite je pogreno shvatilo tehnoloki razvoj kao tok, kao struju niz koju trebaplivati.Odatleje bio samo korak doiluzije dafabriki rad,kojemjetehnikinapredakiao na ruku, predstavlja politiki in. Stara protestantska etika rada doivela je meunemakimradnicima svojevaskrsenje u sekularnom obliku.Gotski programve nosiu sebitragove te zbrke. Rad je tu definisan kao izvor svog bogatstva i kulture. Slutei zlo, Marks

17 Das Kapital, Buch I, 1867.18 Ibid.19 Engles, ubeeni naturalista, ide toliko daleko da uzdie ulogu rada u razvoju vrste od majmuna do oveka.20 Marcuse,op. cit.21 Ibid.22 Ibid.


14/75

14

je nato odgovorio da ovek nema nikakve druge sopstvenostiosim svojeradne snage, damora biti rob drugih ljudi koji su zagospodarili objektivnim uslovima rada. Ipak, konfuzijasve vie iri, a Jozef Dajcgen (Joseph Dietzgen) izjavljuje: Rad se naziva mesijom novogdoba. U poboljanju rada . . . sastoji se bogatstvo koje sada moe postii neto to nijedanmesija nije mogao.23

Da li je to samo vulgarni marksizam, kao to je verovao Benjamin? To nije nita manjevulgarno od udne zablude koju je Lafarg napao u Pravo na lenjost: udna zabludaopseda radniku klasu onih nacija u kojima je kapitalistika civilizacija uspostavila svojuvladavinu.24 Oigledno, isti i beskompromisni marksizam i sam propoveda osloboenjeproizvodnih snaga pod okriljemnegativnostirada.Ali, kada se suoi s vulgarnim idealiz-momjevaneljarada,zar tako ne dobijamoaristokratski idealizam?Prvi je pozitivistiki,dok drugisebe nazivadijalektikim.Alioba polaze od pretpostavke o ovekovojproduk-tivnoj vokaciji.Ako priznamo da se tu iznova raa ista metafizika, 25 onda je jedina razlikaizmeu vulgarnog i onog drugog marksizma ona izmeu religije masa i filozofsketeorije to i nije tako velika razlika.

Suoen saapsolutnimidealizmomrada,dijalektikimaterijalizamje modajedinidija-lektikiidealizamproizvodnih snaga. Na to emo se vratiti, da bismo videli da li dijalektika

sredstava i cilja, koja lei u srcu naela transformacije prirode, ve praktino podrazume-va autonomizaciju sredstava (autonomizaciju nauke, tehnologije i rada; autonomizacijuproizvodnje kao generike aktivnosti;autonomizaciju same dijalektike,kao opte emerazvoja).26

Regresivni karakter te radne etike je oigledno povezan sa onim to potiskuje: s Mark-sovim glavnim otkriem dvostruke prirode rada (njegovo otkrie apstraktnog i merljivogdrutvenog rada). U boljim trenucima marksistike misli, nasuprot radne etike stoji estetikane-radaili igre,zasnovana na dijalekticikvantitetaikvaliteta.S one strane kapitalistikogoblika proizvodnje i kvantitativne mere rada, otvara se perspektiva konane kvalitativnemutacije u komunistikom drutvu: kraja otuenog rada i slobodne objektivizacije o-vekovih moi. U stvari, carstvo slobode poinje samo tamo gde prestaje rad uslovljen

nunou i svetovnim preokupacijama; tako, po samoj prirodi stvari, sloboda poinje tek sone strane konkretne materijalne proizvodnje . . . Sloboda se u toj oblasti moe sastojatisamo u socijalizovanom oveku, u udruenim proizvoaima, koji racionalno upravljajusvojomrazmenom s Prirodomistavljajuje pod svoju zajedniku kontrolu,umesto datarazmenavlada njima,kao slepa sila Prirode;utome uspevaju uz najmanjimoguiutroakenergije i u najpovoljnjim moguim uslovima, dostojnim njihove ljudske prirode. Ali toipak ostaje carstvo nunosti. Posle njega, poinje razvoj ljudske energije koji je sam sebicilj, pravo carstvo slobode, koje, ipak, moe cvetati samo s tim carstvom nunosti kaosvojom osnovom.27 ak i Markuze, koji se vraa manje puritanskim (manje hegelovskim)shvatanjima, iako i dalje potpuno filozofskim (ilerova filozofija estetike), kae kako Igra irasko, kao naela civilizacije, ne podrazumevaju transformaciju rada ve njegovo potpuno

23 Walter Benjamin,esen ber den Begriff derGesite(XI), 1940. Valter Benjamin,Eseji, Istorijsko-filozofsketeze, XI, str. 8485; Nolit, edicija Sazvea, Beograd, 1974. Prevod: Milan Tabakovi.

24 Paul Lafargue,Le droit la paresse(Pravo na lenjost), 1880.25 Toliko je ubedljiva slika oveka kao spoja due i tela koja je podstakla izuzetan dijalektiki procvat u

hrianskom srednjem veku.26 Ali ta autonomizacija je kljuna za okretanje marksizma ka socijaldemokratiji, ka njegovom dananjem re-

vizionizmu i totalnom pozitivistikom truljenju (to obuhvata i birokratski staljinizam i socijaldemokratskiliberalizam).

27 Das KapitalI (III), 1894.


15/75

15

podreivanje slobodnom razvoju potencijala oveka i prirode. Ideje o igri i raskoi sada ot-krivaju svoju punu udaljenost od vrednosti produktivnosti i izvedbe. Igra jeneproduktivnainekorisnaupravo zato to odbacuje represivne i eksploatatorske crte rada i dokolice . . . 28

Ta oblast s one strane politike ekonomije, zvana igra, ne-radili neotueni rad, defi-nisanaje kao carstvo konanostibez cilja.Zato onajestei ostajeestetika,u ekstremnokantovskom smislu, sa svim njenim buroaskim ideolokim konotacijama. Iako se Markso-va misao obraunala s buroaskim moralom, ostala je nemona pred njegovom estetikom,ija je dvosmislenost mnogo suptilnija, ali ije je sauesnitvo sa optim sistemom politikeekonomijejo dublje. Jojednom,u srcu svoje strategije,u svom analitikomrazlikova-nju kvantiteta i kvaliteta, marksistika misao je nasledila estetski i humanistiki virusburoaske misli, poto je koncept kvaliteta opteretila svim moguim konanostima bilokonkretnom konanou upotrebne vrednosti, bilo onim beskonanim idealnim i transcen-dentnim konanostima. Tu se otkriva nedostatak svih ideja o igri, slobodi, transparentnostiili razotuenju: nedostatakrevolucionarne imaginacije, zato to se u tim idealnim vidovimaigre i slobodnog ispoljavanja ljudskih sposobnosti jo uvek nalazimo u procesu repre-sivne desublimacije.29 Posledicatogaje da se oblast igre definie kao ostvarenjeljudskeracionalnosti, kao dijalektika kulminacija ovekove neumorne objektivizacije prirode i

kontrole njegove razmene s njom. To podrazumeva puni razvoj proizvodnih snaga; taideja u korak prati naelo realnosti i transformacije prirode. Marks jasno kae da igramoe cvetati samo kada poiva na carstvu nunosti. Ona eli da ode s one strane rada, alisnjegovim produavanjem, oblast igre ostaje samo estetska sublimacija ogranienja kojanamee rad. S takvim shvatanjem ostajemo ukorenjeni u problem nunosti i slobode, utipino buroasku problematiku, iji je dvostruki ideoloki izraz uvek bila institucija naelarealnosti (represijeisublimacije,kao naelarada) i njenoformalno prevazilaenje krozneku idealnu transcendenciju.

Rad ine-rad: eto revolucionarnog pitanja. To je nesumnjivo najuzvieniji oblik oneprethodno razmatrane binarne, strukturalne opozicije. Kraj kraja eksploatacije radom jesamo izokrenuta fascinacijane-radom, tom izokrenutom slikom slobodnog vremena (pri-

nudno vreme slobodno vreme, ispunjeno vreme prazno vreme: jo jedna paradigmakoja uvruje hegemonijutemporalnog poretka,koji je uvek poredak proizvodnje).Ne-radje i dalje samo represivna desublimacija radne snage, antiteza koja se ponaa kao alterna-tiva. Takva je oblastne-rada ak i ako nije neposredno stopljena s dokolicom i njenomsadanjom birokratskom organizacijom, u kojoj su elja za smru i umrtvljivanjem i njenoupravljanje preko socijalnih institucija jednako moni kao i u oblasti rada. To vai ak ikada se oblastne-radaposmatra naradikalan nain,kada sepredstavljakao neto drugou odnosu na totalnu raspoloivost ili slobodu pojedinca da proizvodi samog sebekao vrednost, da se izrazi, da se oslobodi kao (svestan ili nesvestan) autentini sadraj;ukratko, kada se predstavlja kao idealnost vremena i kao pojedinac shvaen kao praznaforma, koja bi konano trebalo da se ispuni sopstvenom slobodom. Svrha vrednosti je uvekprisutna.Onavie nije upisana udeterminisanesadraje kao u sferiproizvodne aktivnosti;zato je re oistoj formi, iako nita manje odreujuoj. Isto kao to isto institucionalna

28 Marcuse,Eros and Civilization(Boston.Beacon Press, 1955;NewYork: Vintage, 1962),p. 178.Eros i civilizacija:filozofsko istraivanje Freuda, str. 174. Naprijed, Zagreb, 1985. Preveo: Tomislav Ladan.

29 Represivna sublimacijaili institucionalizovana desublimacija: slobodno ispoljavanjeizadovoljanje nagona,u kontrolisanim uslovima, bez autonomije u izboru naina i sredstava (na primer, na bilo koji nain u okviruponude roba, seksa, zabave, kulture, modela ponaanja, itd.). Termin potie od Markuzea, iz njegove knjigeovjek jedne dimenzije; poglavlje 3. Pokorenje nesretne svijesti: represivna desublimacija, str. 80 ili 86, itd.;Veselin Maslea/ Svjetlost, Sarajevo, 1989, prevela: Branka Bruji. Prim. prev.


16/75

16

forma slikarstva,umetnosti i teatraisijavaiz antislikarstva,antiumetnosti iantiteatra,ispranjenih od vlastitog sadraja, ista forma rada isijava izne-rada. Iako se o konceptune-radamoe fantazirati u okviru ukidanja politike ekonomije, on nuno pada nazad usferu politike ekonomije kao znak i samo kao znak njenog ukidanja. On ve izmierevolucionarima na smom ulasku u programsko polje novog drutva.

Marks i hijeroglif vrednosti

Julija Kristeva pie uSemiotici: Sa stanovita drutvene distribucije i potronje (ko-munikacije), radje uvek upotrebnaili razmenskavrednost . . . Radje merljivu skladu svrednou, to on i jeste, a ne obrnuto. Vrednost je merljiva na osnovu kvantiteta vremenakoje je s drutvenog stanovita neophodno za reprodukciju.Ali Marks je jasno naznaiodrugu mogunost:rad se moe pojmiti i izvan vrednosti, na strani robe koja se proizvodi ikruiulancu komunikacije.Radtuvie ne predstavlja bilo kakvuvrednost,znaenjeilioznaavanje. To je samo pitanjetelaipranjenja energije. . .30

Marks pie: Upotrebnevrednostikaput,platno, itd., tojest,maserobe, jesu kombinacije

dva elementa materije i rada . . . Prema tome, vidimo da rad nije jedini izvor materijalnogbogatstva, odnosno upotrebnih vrednosti stvorenih radom; ili, kao to kae Vilijam Peti(William Pey), rad je samom sebi otac, a zemlja mu je mati . . . Proizvodna aktivnost ako ostavimo po straninjenu posebnuformuodnosno korisnikarakter rada,nije nitadrugo nego utroak ljudske radne snage.31

Ima li u ovom Marksovom shvatanju neeg drugaijeg od shvatanja rada kao proizvodnjekorisnih ciljeva (od kanonske definicije rada kao vrednosti u okviru politike ekonomijei antropoloke definicije rada kao ovekove krajnje svrhe)? Kristeva pripisuje Marksuradikalno drugaiju viziju usmerenu na telo, pranjenje energije, igru, antivrednost, neko-risnost, nesvrhovitost, itd. Ona bi volela da je Marks itao Bataja (Georges Bataille) prenego toje poeo da piealigaizaboravlja kadajoj to odgovara.Akoima neto o emu

Marks nije razmiljao, onda su to pranjenje energije, bacanje, rtvovanje, rasipnitvo,igra i simbolizam. Marks je razmiljao o proizvodnji (nita loe, po njemu) i to u okvirimavrednosti.

To se ne moe zatakati. Marksistiki rad je definisan kao apsolutni poredak prirodnenunosti i njegovo dijalektiko prevazilaenje, u obliku racionalne aktivnosti koja proizvodivrednosti. Proizvedeno drutveno bogatstvo je materijalno; ono nema nita zajedniko sasimbolikimbogatstvom, koje se ruga prirodnoj nunosti i izvire iz destrukcije, dekons-trukcije i naruavanja vrednosti ili iz pranjenja energije. Ta dva shvatanja bogatstvasu nepomirljiva ili ak uzajamno iskljuiva; uzaludno je pokuavati da se oni akrobatskipremoste.Prema Bataju, rtvena ekonomija ilisimbolikarazmenaiskljuuje politikuekonomiju (i njenu kritiku, koja je samo njeno dovrenje). Ali to samo znai dodeliti poli-

tikojekonomijiono tojojpripada:koncept radaje svojstven samo njoj izato se ne moeprimeniti na ma koje analitiko polje. Iznad svega, on ne moe postati predmet nauke kojapretenduje da prevazie politiku ekonomiju. Prema tome, rad znaka, produktivni inter-tekstualniprostor, itd.,sve suto dvosmislene metafore. Trebaizabrati izmeuvrednostii nevrednosti. Rad se nesumnjivo nalazi u sferi vrednosti. To je razlog zato se Marksovkoncept rada(kaoi proizvodnje,proizvodnih snaga, itd.),mora podvrgnutikriticikao

30 Julia Kristeva, La smiotique et la production,Semiotica 2, Editions du Seuil, Paris, 1969.31 Das KapitalI,op. cit.


17/75

17

ideolokikoncept. Zato se, i pored sve svoje dvosmislenosti, on vie ne moe generalizovatikaorevolucionarnikoncept.

Odlomci iz Marksa koje navodi Kristeva uopte nemaju znaenje koje im ona pridaje.Nastanak bogatstva kroz genitalno kombinovanjerada-ocaizemlje-majke oigledno pono-vo uvodi normalnu emu produkcije i reprodukcije ljubav se vodi da bi se rodila deca,a ne zbog uivanja. To je metafora genitalne, reproduktivne seksualnosti, a ne pranjenjatelesne energije kroz uivanje! Ali, to je tek sitnica. Pranjenje ljudske snage, o kojemgovori Marks, nije isto rasipnitvo, odnosno simbolino pranjenje o kojem govori Bataj(pulsirajue, libidinalno): to je i dalje ekonomsko, produktivno, svrhovito pranjenje, upra-vo zato to, u svom sparivanju s drugim, zainje proizvodnu silu zvanu zemlja (ili materija).Toje korisno pranjenje, investicija,a ne besplatnoi radosno podsticanjetelesnih sila, igrasa smru ili ponaanje u skladu sa eljom. Povrh svega, to pranjenje tela ne nailazi, kaou igri (seksualnoj ili nekoj drugoj), na odgovor drugih tela, na odjek u prirodi, koja se, zauzvrat, takoe igra i prazni. Ono to ovek od svog tela daje kroz rad, priroda nikada nedaje, negubii ne dodeljujereciprono. Rad samo eli da od prirode dobije prinos. Zato

je takvo pranjenje neposredno ulaganje vrednosti, odnosnoulaganje u vrednost, nasuprotsvom simbolinomulaganju u igru, kao kod poklona ili pranjenja.

Kristeva postavlja problem redefinisanja rada s one strane vrednosti. Ali, kao to jepokazaoGu (Jean-JosephGoux), Marksova demarkaciona linija vrednosti otro razdvajaupotrebnui razmenskuvrednost. Ako poemo daljei uporedimo proces proizvodnjevrednosti i radni proces, u njegovom istom i prostom izdanju, videemo da se ovaj drugisastoji od korisne delatnosti, od rada, koji stvara upotrebne vrednosti. Tu podrazumevamoda rad proizvodi odreenu stvar; posmatramo samo njegovu kvalitativnu stranu, njegovcilj isvrhu.Ali,kada se posmatra kao kreativniproces, isti radniproces otkriva samosvoju kvantitativnu stranu. Sada je to samo pitanje vremena koje je radniku potrebnoza obavljanje nekog posla; pitanje perioda u kojem je radna snaga korisno utroena. 32

Zato apstrahovanje vrednosti poinje tek u drugoj fazi razmenske vrednosti. Upotrebnavrednost se tako odvaja od sfere proizvodnje vrednosti: ili, oblast s one strane vrednosti je

pomraena sferom upotrebnevrednosti (toje Guovotumaenje,u kojem on proiruje ovupropoziciju na upotrebnu vrednost znaka).Kao to smovideli, re oje oveoma ozbiljnoj idealizacijiprocesa konkretnog,kvalita-

tivnog rada i, u krajnjoj liniji, kompromisu sa politikom ekonomijom, do te mere da secelokupno teorijsko ulaganje i strategija kristalizuju du demarkacione linije unutar sferevrednosti, tako daspoljanja linijatog poseda politike ekonomije ostaje u senci. Timeto se upotrebna vrednost definie kao oblast izvan razmenske vrednosti, sve mogunostiprevazilaenja ostaju zakljuane u toj jednoj alternativi unutar polja vrednosti. Kvalita-tivna proizvodnja je ve oblast racionalne, pozitivne svrhovitosti; transformacija prirode

je trenutak njene objektivizacije kao proizvodne sile obeleene znakom korisnosti (toistovremenovai izaljudski rad).akiprefaze apstraktnog drutvenograda, radipro-izvodnjaformiraju apstrakciju, redukciju,alizaistajedinstvenuracionalizaciju u odnosuna bogatstvo simbolinerazmene. Taj konkretni rad nosiu sebisvevrednosti represije,sublimacije,objektivne svrhe, podreenosticilju,kaoi racionalno pripitomljavanje sek-sualnosti i prirode. U odnosu na simbolinu razmenu, taj produktivnierospredstavlja praviraskid, koji Marks izmeta i postavlja izmeu apstraktnog kvantitativnog rada i konkretnogkvalitativnograda.Procesvalorizacijepoinje s procesom korisnetransformacije prirode,obnavljanjemrada kao generike svrheistadijumom upotrebnevrednosti.Praviprekid se

32 Ibid.


18/75

18

nejavljaizmeuapstraktnog i konkretnog radaveizmeu simbolinerazmenei rada(proizvodnje, ekonomije). Apstraktna drutvena forma rada i razmene je jedina dovrenaforma, prekomerno odreena kapitalistikom politikom ekonomijom, emom racionalnevalorizacije i produkcije uvedenom mnogo ranije, koja raskida sa svakom simbolinomorganizacijom razmene.33

Kristeva bi se rado otarasila vrednosti, ali ne i rada, niti Marksa. Ali, mora se izabrati.Rad je definisan (antropoloki i istorijski) kao neto to telo i drutvenu razmenu liava svihambivalentnih i simbolikih kvaliteta i tako ih svodi na racionalnu, pozitivnu, jednostranuinvesticiju.Produktivnieros potiskuje sve alternativne kvalitete znaenjai razmene usimbolinom pranjenju, u korist procesa proizvodnje, akumulacije i prisvajanja.Da bismodoveliu pitanje proces kojinas podreuje sudbinipolitike ekonomijei teroruvrednosti, ida bismo iznova sagledali pranjenje energije i simboliku razmenu, koncepti proizvodnje irada koje je razvio Marks (da ne govorimo o politikoj ekonomiji) moraju se tumaiti i ana-lizirati kaoideoloki konceptiutkani u opti sistem vrednosti. A ako elimo da pronaemooblasts one strane ekonomskevrednosti (toje zapravojedinarevolucionarna perspektiva),onda seogledalo proizvodnje,u kojem se odraava celokupna zapadna metafizika,morakonano razbiti.

Epistemologija I: U senci marksistikih koncepata

Istorijski materijalizam, dijalektika, oblici proizvodnje, radna snaga to su koncepti skojima je marksistika teorija nastojala da uzdrma apstraktnu univerzalnost koncepataburoaske misli (priroda i progres, ovek i razum, formalna logika, rad, razmena, itd.). Ali,marksizam ih je sa svoje strane univerzalizovao, s jednako brutalnim kritikim imperija-lizmom.

Propozicija da neki koncept nije samo interpretativna hipoteza ve prevod univerzalnogkretanja,poiva na istojmetafizici.Marksistikikonceptineizmiutojomaki.Da bibio

logian, sm koncept istorije mora se sagledati istorijski, okrenuti ka sebi, da bi onda osve-tlio kontekst koji ga je proizveo i tako ukinuo samog sebe. Umesto toga, u marksistikojistoriji, taj koncept postaje transistorijski: on se udvostruuje i tako univerzalizuje. Dabi bila striktna, dijalektika mora prevazii i ukinuti samu sebe. Time to je radikalizovaokoncepte proizvodnje i oblika proizvodnje u datom trenutku, Marks je razotkrio drutvenutajnurazmenskevrednosti.Svu svoju strateku prednost tajkonceptstie zahvaljujui tomupadu, koji politiku ekonomiju liava njene imaginarne univerzalnosti.Ali, od Marksovogvremena, on je izgubio tu prednost kada se uzima kao naelo objanjenja. On je ukinuosopstvenu razliitost time to se univerzalizovao i tako povukao na dominantnu formukda (univerzalnost) i strategiju politike ekonomije. Nije tautologija rei da je konceptistorijeistorijski,daje konceptdijalektike dijalektiki i daje konceptproizvodnjeisam

33 Pogledajmo, na primer, ovaj odlomak iz Marksa o drutvenom hijeroglifu: Prema tome, vrednost ne maeetiketom na kojoj se vidi ta ona zapravo jeste. Pre e biti da je vrednost ta koja prevodi svaki proizvod udrutveni hijeroglif. Kasnije emo pokuati da deifrujemo taj hijeroglif, da zaemo iza tajne naeg vlastitogdrutvenog proizvoda; naime, staviti ig vrednosti na neki korisni predmet jeste drutveni proizvod isto kolikoi jezik. (Das Kapital, op.cit., I, 4) Cela ta analiza tajne vrednosti ostaje temeljna. Ali ona ne vai samo zaproizvod rada u distribuciji i razmeni, ve ak i za proizvod rada (i sam rad) shvaen kao koristan predmet.Korisnost (ukljuujui i korisnost rada) je ve drutveno proizvedena i odreena hijeroglifskom apstrakcijom.Cela antropologija primitivne razmene primorava nas da raskinemo s prirodnim dokazivanjem korisnosti iponovo razmotrimo drutveni i istorijski nastanak upotrebne vrednosti, kao to je Marks uradio s razmenskomvrednou. Tek tada e hijeroglif biti potpuno deifrovan, a magija vrednosti radikalno uklonjena.


19/75

19

proizveden (to jest, da o njemu treba suditi na osnovu neke vrste samoanalize). Pre e bitida to samo ukazuje na eksplozivnu, smrtnu i aktuelnu formu kritikih pojmova.Onog asakada se uspostave kao univerzalni, oni prestaju da budu analitiki, ime zapoinje religijaznaenja. Oni postaju kanonski i ulaze u opti sistem oblika teoretskog predstavljanja.Nimalo sluajno,oni tada preuzimajuisvoju naunu ulogu(kao u naunojkanonizacijipojmova, od Engelsa do Altisera). Oni se nameu kao izraz objektivne stvarnosti. Onipostaju znaci: oznaitelji pravog oznaenog. I mada su se, u najboljim trenucima, ti poj-movi koristili tako da se ne uzimaju za stvarnost, oni su vremenom ipak upali u imaginarnoznakaili usferu istine. Oni se vie ne nalaze u sferi tumaenja ve ulaze u sferurepresivnesimulacije.

Od te take, oni samo evociraju sebe u neodreenom metonimijskom procesu, koji seodvija na sledei nain: ovek je istorijski; istorija je dijalektika; dijalektika je proces(materijalne) proizvodnje; proizvodnja je smo kretanje ovekove egzistencije; istorija jeistorija oblika proizvodnje, itd. Taj nauni i univerzalistiki pristup (kd) odmah postajeimperijalistiki.Od svih moguih drutava oekuje se da odgovoretome. Tojest,da konsul-tuju marksistiku misao da bi se videlo da li su drutva bez istorije neto drugo u odnosuna onapraistorijska,netovie od aureili larve.Dijalektika sveta proizvodnjejo nije

dovoljno razvijena, ali nita nije izgubljeno u ekanju marksistiko jaje se moe izleisvakog asa.tavie,psihoanalitikojaje se nalaziu slinom stanju.Ono to smoreklizamarksistike pojmove vai i za nesvesno, potiskivanje, Edipov kompleks, itd. Ipak, stvariovde stoje jo bolje: Bororo su blii primitivnim procesima nego mi. 34

Oni predstavljaju najskandaloznije teoretsko odstupanje ali i najreakcionarnije. Uprimitivnim drutvima nemani oblika proizvodnje,niti proizvodnje. U primitivnim drutvi-manema ni dijalektike,niti nesvesnog. Ti pojmovi se mogu primeniti samo u analizi naihdrutava, kojima upravlja politika ekonomija. Zato oni na neki nain imaju dejstvo bume-ranga. Ako psihoanaliza govori o nesvesnom u primitivnim drutvima, onda treba da seupitamo ta potiskuje psihoanalizu ili da se zamislimo nad potiskivanjem koje je proizvelosmu psihoanalizu. Kada marksizam govori o obliku proizvodnje u primitivnim drutvima,

pitamo se u kojoj meri taj koncept ne uspeva da objasni ak ni naa istorijska drutva(to je razlog zato se izvozi). Akada sve nae ideologije nastoje da dovre i racionalizujuprimitivna drutva u skladu sa sopstvenim konceptima da kodiraju primitivne pitamose kakva ih to opsesija nagoni da im ta svrha, ta racionalnost i taj kd toliko bodu oi.Umesto da izvozimo marksizam ili psihoanalizu (da ne spominjem buroasku ideologiju,iako natom nivou nemarazlike),bolje proverimo njihovpuniuticaj idalise o primitivnimdrutvima uopte moe govoriti na osnovu marksizma i psihoanalize. Moda bismo ondaodbacili tu fascinaciju zapadnom milju, njenu autofetiizaciju. Moda bismo onda zavrilis marksizmom, koji je pre postao specijalista za orsokake kapitalizma nego za put karevoluciji.Moda bismotako zavrili isa psihoanalizom,kojaje pre postala specijalista zakrize libidinalne ekonomije nego za puteve elje.

Kritika politike ekonomije je u osnovi dovrena

Time to je sebe shvatilo kao oblik proizvodne racionalnosti superironiji od buroaskepolitike ekonomije, oruje koje je Marks stvorio okrenulo se protiv njega i izokrenulo nje-govuteoriju u dijalektiku apoteozu politike ekonomije.Na mnogoviem nivou,njegova

34 Bororo su narod iz Brazila, o kojem je Klod Levi-Stros pisao u svojoj knjiziTuni tropi(Claude, Lvi-Strauss,Tristes Tropiques, 1955). Prim. prev.


20/75

20

teorija se saplie o sopstvenu kritiku Fojerbaha, koji radikalno kritikovaosadrajreligije,ali u potpuno religioznomobliku. Marks je razvio radikalnu kritiku politike ekonomije,ali i dalje u obliku politike ekonomije. Tosu lukavstva dijalektike, nesumnjivo granicesvake kritike. Koncept kritike se na Zapadu pojavio kada i politika ekonomija i to je,kao sama sutina prosvetiteljske racionalnosti, moda samo savreniji, dugotrajniji izrazproirene reprodukcije sistema.Dijalektika ne moe umai sudbini svake kritike. Moda jeizokretanje idealistike dijalektike u materijalistiku bio samo preobraaj; moda je smalogika politike ekonomije, kapitala i robe dijalektika; i moda je, pod maskom proizvod-nje svoje fatalne unutranje kontradikcije, Marks u osnovi razvio samo jednu deskriptivnuteoriju. Logika predstavljanja udvajanja sopstvenog predmeta proganja sve racionalnepristupe.Svaka kritikateorijaje progonjenatom potajnomreligijom, tom eljomvezanomza konstruisanje svog predmeta, tom negacijom suptilno opsednutom smom formom kojunegira.

To je razlog zato je Marks rekao da je posle Fojerbaha kritika religije u osnovu dovrena(Kritika Hegelove filozofije prava) idaje,da bise prevazila dvosmislena granica posle kojese ne moeiidalje(povratakreligiozneformeispod njene kritike),neophodan odluanpomak na drugi nivo: na kritiku politike ekonomije, koja je jedina radikalna i koja moe

konano razreiti problem religije tako to e razotkriti prave kontradikcije.Danas senalazimo u potpuno istoj taki u odnosu na Marksa.Za nasjekritika politike ekonomije uosnovi dovrena. Materijalistika dijalektika je iscrpela svoj sadraj tako to je reprodukovalanjegovu formu. Na tom nivou, situacija vie nije samo stvar kritike: ona je ona je nereiva. Iako sledimo isti revolucionarni tok kao i Marks, moramo se prebaciti na radikalno drugaijinivo koji, s one strane njene kritike, omoguava konano ukidanje politike ekonomije. To

je nivo simbolikerazmeneinjeneteorije. Ikao toje Marks mislio da se putza kritikupolitike ekonomije mora raistiti kritikom filozofije prava, tako i uvod u tu radikalnupromenuterena mora bitikritika metafizike oznaiteljaikda,u njenom punom sadanjemrasponu. U nedostatku boljeg izraza, to nazivamo kritikom politike ekonomije znaka.


21/75

21

Glava II

Marksistika antropologija i dominacija nad prirodom

U XVIII veku, istovremena pojava rada kao izvora bogatstva i potreba kao svrhe proizve-denog bogatstva bila je, u samom zenitu filozofije prosvetiteljstva, prikazana u konceptuprirode, oko kojeg gravitira cela racionalnost sistema politike ekonomije.

Sve do kraja XVII veka, priroda je oznaavala samo ukupnost zakona na kojoj se temeljilamogunost spoznaje sveta: to je bila garancija poretka u kojem su ljudi i stvari moglirazmenjivatisvoja znaenja.U krajnjoj liniji, toje Bog(SpinozinDeus sive natura; Bogili Priroda). Subjekt i svet su ve zauzeli svoja mesta (jo od velikog judeohrianskogprekida, na ta u se vratiti), ali ne u smislu ovladavanja prirodom ili, obrnuto, uzdizanjaprvobitnog mita. Pravilo koje je vailo za subjekta suoenog s prirodom bilo je razvijanjeprakse koja za cilj imala ravnoteu znaenja.

Sve to se uzdrmalo u XVIII veku, sa usponom i otkriem prirode kao potencijala

zamo(ne vie kao ukupnostizakona); kao primordijalnog izvora ivota i izgubljene, azatim ponovo pronaene, potisnute i osloboene stvarnosti; i kao kreacije projektovaneu atemporalnu prolost i idealnu budunost. Taj uspon je samo nalije drugog dogaaja:ulaska prirode u doba tehnike dominacije. To je konani rascep izmeu subjekta i prirode-objekta i njihovo istovremeno potinjavanje operativnoj svrsi. Priroda se, u svoj svojojvelianstvenosti, ukazala kao prava sutina, ali samo pod znakomprincipa proizvodnje. Torazdvajanje ukljuujeiprincip oznaavanja.Pod objektivnim peatom Nauke, Tehnologijei Proizvodnje, priroda je postala veliko Oznaeno, veliki Referent. Ona je idealno nabijenastvarnou;ona postaje Stvarnost,koja se moeizrazitikroz proces koji je uvek,nekako,radni proces, u isti mah transformacijai transkripcija. Njeno naelo stvarnosti je tajoperativni princip industrijskog razvoja i oznaiteljskog obrasca.1

Tajprocesje od poetka poivao na dva odvojena pojma,ijejerazdvajanjeipak bilosauesniko: suoen s prirodom osloboenom kao proizvodnom snagom, pojedinac zatiesebe osloboenog kao radnu snagu. Proizvodnja istovremeno potinjava prirodu i poje-dinca kao ekonomskefaktore proizvodnjeikao odgovarajue pojmoveisteracionalnosti transparentnosti u kojoj je proizvodnja ogledalo, koje upravlja artikulacijom i izrazom uobliku kda.

Dugovremena,akiu mitu,na produkciju se gledalo kao na oblikljudskereprodukcije. IMarks je govorio o radu kao ocu i zemlji kao majci proizvedenog bogatstva. To je pogreno.U proizvodnom radu ovek ne pravi decu s prirodom. Rad je objektivna transformacijazasnovana na isecanju subjekta i objekta, na njihovom oblikovanju i tehnikom apstraho-vanju. Oni su pojmovno ekvivalentni samo kao dva vida proizvodnih snaga. Ono to ihdijalektiki povezuje je ista apstraktna forma.

1 To je razlog zato e svaki proizvod rada uvek biti i roba i znak prirode na koju se moe delovati i njenogdelovanja. U okviru politike ekonomije, svaki proizvod, pored toga to ima upotrebnu i razmensku vrednost,oznaava i potvruje operativnost prirode i prirodnost procesa proizvodnje. To je razlog zato roba uvekima vrednost-znak, kodirani element vrednosti. (Ovde se ne postavlja pitanje konotacije znaenja dodeljenogu stadijumu potronje. Roba je oznaitelj na nivou proizvodnje; tu ona predstavlja princip proizvodnje ioperacionalizaciju prirode.) Opet, u razmeni proizvoda, ne cirkuliu samo ekonomske vrednosti ve i kd, tajtemeljnikd,koji tu krui i reprodukuje se.Slinotome,uinstituciji radne snage,ovek nije samo ekonomskioperativan ve postaje i delotvorna referenca tog znaka operativnosti.


22/75

22

Tako priroda stie snagu kaoidealnareferenca u okviru stvarnostisopstvene eksplo-atacije. Nauka predstavlja sebe kao projekat napredovanja ka cilju unapred odreenomprirodom. Nauka i Tehnologija se predstavljaju kao otkrivenje onoga to je upisano uprirodu: ne samo njenih tajni ve njihove duboke svrhe. Zato se koncept prirode ukazujeu svoj svojoj dvosmislenosti:

On izraava samo svrhu dominacije nad prirodom, upisanu u politiku ekonomiju.Priroda je koncept potinjene sutinei nita drugo. U tom smislu, Nauka i Tehnologijasu te koje ostvaruju tu sutinu tako to je beskonano reprodukuju kao odvojenu.

Ali, one to ine u ime iste svrhe, koja je navodno sma priroda.

Zato isti koncept deluje u oba sluaja: kao faktor proizvodnje i model svrhovitosti; kaoservilna, metaforika instanca slobode; kao odvojena, metaforika instanca totaliteta. Priro-da postaje metafora slobode i totaliteta. Sve to govori u okviru totaliteta (i/ ili otuenja)pod znakom prirodeiliobnovljene sutine govoriu okvirimarepresijeiodvajanja.Sve topriziva prirodu, priziva dominaciju nad prirodom.

Moralna filozofija prosvetiteljstva

Svi glavni koncepti (oni dostojni velikog slova) zavise od istog zahvata. Na primer,Ljudi, ija se idealna referenca pojavljuje s kolapsom tradicionalne zajednice i urbanomkoncentracijomrazbijenih masa.Marksistika analizaje sruila mitoLjudimaiotkrila taon idealno sakriva: najamne radnike i klasnu borbu. S druge strane, marksizam je samodelimino osporio mito prirodi i idealistiku antropologiju koju podupire.Marksje zaistadenaturalizovao privatno vlasnitvo, kao i procese rada i kapitala; ali propustio je dadovede u pitanje sledee naturalistike propozicije:

korisnu svrhu proizvoda kao funkcije potreba;

korisnu svrhu prirode kao funkcije njene transformacije radom.

Funkcionalnost prirode struktuirane radom i odgovarajua funkcionalnost subjektastruktuiranog oko potreba, pripadaju antropolokoj sferi upotrebne vrednosti opisanojprosvetiteljskom racionalnou i zadatoj za celu civilizaciju (nametnutu drugima) prekoodreene vrste apstraktne, linerane i nepovratne svrhe. To je model koji se zatim proiriona sve sektore individualne i drutvene prakse.

Operativna svrha je proizvoljna, u smislu da se koncept prirode koji falsifikuje opireintegraciji u njene okvire. On deluje prisilno racionalizovan. Priroda se ukazuje svudau iracionalnom obliku. Ne prestajui da bude ideoloki, koncept klizi u dobru prirodu,

kojaje potinjenai racionalizovana(to deluje kaoidealna kulturnareferenca),odnosno,u lou prirodu, koja je neprijateljska, pretea, pogibeljna ili zagaena. Sve buroaskeideologije dele se izmeu te dve krajnosti.

Isti rascep se istovremeno javlja na nivou oveka, kroz njegovo ideoloko pojednostav-ljivanje kao elementa ekonomskog sistema.PoeviodXVIII veka, ideja o oveku delisena prirodno dobrog oveka(projekcija oveka sublimisanog u proizvodnu silu) inagonskiloeg oveka, ispunjenog zlim silama. Cela filozofska debata odvija se oko tih lanih alter-nativa, koje za ishod imaju samo uzdizanje oveka u ekonomsku apstrakciju. Marksizam isve revolucionarne perspektive postrojene su uz optimistiku viziju.One podravaju ideju


23/75

23

iuroenoj ljudskoj racionalnosti,o pozitivnom potencijalu kojise mora osloboditi,akiunajnovijoj frojdovsko-marksistikoj verziji, koja nesvesno tumai kao prirodno bogatstvo,kao skrivenu pozitivnost koja e izbiti na povrinu u trenutku revolucije.

Ta podvojenostsejavljaina nivouradne snage.Kadaje eksploatisana, radna snagajedobra: ona je u okviru prirode i to je normalno. Ali, osloboena, ona postaje pretnja u oblikuproletarijata. Ta kontradikcija se maskira poistoveivanjem proletarijata s demonskom,izopaenom, destruktivnom prirodom. Tako se podvojenost ideje o prirodi, koja izraavaduboku podelu unutar ekonomskog poretka, na zadivljujui nain oporavlja na ideolokomnivou, kao naelo moralnog poretka i socijalna diskriminacija.

Fetiizirano u dobrom ili loem smislu, tako izgleda pravo otuenje prirode i odgova-rajueideje o oveku.Kadaiprirodi isebi istovremeno dodeljuje ig proizvodnje,ovekosujeuje svaki odnos simbolike razmene izmeu sebe i prirode. Upravo ta osujeenaambivalentnost ponovo se javlja kao dvosmislenost prirode i moralna kontradikcija smogoveka.

Marksizam se nije otarasio moralne filozofije prosvetiteljstva. Odbacio je njegovu na-ivnu i sentimentalnu stranu (Rousseau i Bernardin de Saint-Pierre), njegovu zaeerenu ifantastinu religioznost (od plemenitog divljaka i zlatnog doba do arobnjakovog egrta),

ali je zadrao njegovu religiju: moralizujui fantazam o prirodi koju treba osvojiti. Time tojuje sekularizovao u ekonomskikonceptoskudice,marksizam zadravaideju o Nunosti,a da je nije transformisao. Ideja o prirodnoj nunosti je samomoralnaideja koju diktirapolitika ekonomija; toje etikai filozofskaverzija oneloe prirode sistematskipovezanes proizvoljnim postulatom ekonomije. U ogledalu ekonomije, priroda nas posmatra oimanunosti.

Marks kae: Kao to divljak mora da se bori s prirodom da bi zadovoljio svoje potrebe, dabi odrao i reprodukovao ivot, to mora da radi i civilizovani ovek i to u svim drutvenimformacijama i pod svim moguim oblicima proizvodnje. S njegovim razvojem, ta oblastfizike nunosti proiruje se kao posledica njegovih potreba: ali, u isto vreme, uveavajuse i proizvodne sile koje zadovoljavaju te potrebe. 2

Ono to tu nije prepoznato i to povezuje Marksa s temeljima politike ekonomije jeste da u svojim simbolikim razmenama ovekne meri sebe u odnosu na prirodu. Onnije svestan Nunosti,zakona koji ima smisla samo u kontekstu objektivizacije prirode.Zakon poprima svojkonanioblik u kapitalistikojpolitikojekonomiji;poredtoga,onjesamo filozofski izraz Oskudice. A Oskudica, koja se javlja u trinoj ekonomiji, nije datadimenzija ekonomije. Ona je pre ono to proizvodi i reprodukujeekonomsku razmenu. Utom smislu ona je drugaija od primitivne razmene, koja ne zna nita o Prirodnom Zakonu,koji pretenduje na status ovekove ontoloke dimenzije. 3 Prema tome, krajnje je ozbiljanproblem to to marksistika misao zadrava te kljune koncepte koji zavise od trineekonomije generalno i od moderne kapitalistike ideologije posebno. Ako se ne analizirajui ne demaskiraju (nego samo izvezu u primitivno drutvo, u kojem se ne mogu primeniti),ti koncepti optereuju svaku dalju analizu. Koncept proizvodnje se nikada ne dovodi upitanje; on nikada nee radikalno prevazii uticaj politike ekonomije. ak e i marksistikaperspektiva prevazilaenja uvek biti optereena tom zavisnou od politike ekonomije.Nasuprot Nunosti ona stavlja ovladavanje prirodom; onaOskudici suprotstavljaObilje(svakome prema njegovim potrebama), a da nikada ne dovodi u pitanje ni proizvoljnosttih koncepata, niti njihovu prekomernu idealistiku odreenost politikom ekonomijom.

2 Das KapitalI (III),op. cit.3 Cf. Marshall Sahlins,e Original Affluent Society, 1968 (esej objavljen i u M. Sahlins, Stone Age Economics,

1972); La premire socit dabondance, Les Temps Modernes (October, 1968), pp. 641680.


24/75

24

Ulogje politikiporedak.Da li kvantitativni razvojproizvodnih snaga moevoditikarevolucijidrutvenih odnosa?Revolucionarna nadaobjektivno ibeznadeno poivana tom zahtevu. ak je i za Markuzea, u Kraju utopije(Das Ende der Utopie, 1967), pravirevolucionarni trenutak venastupio, ako se ima u vidu tehnoloki potencijal: kvantitativnapromena je mogua ve sada. Iako situacija jasno i drastino odudara od revolucionarne,pri emu upravo vladajui drutveni odnosi razvijaju proizvodne snage u beskonanojspirali, taj dijalektiki voluntarizam, za koji je Nunost neto to postoji i to se morasavladati, nije ni najmanje uzdrman.Oskudica postoji i mora se ukinuti; Proizvodne Snagepostojei moraju se osloboditi;Ciljpostoji i samotreba pronaisredstva. Takoje svarevolucionarna nada vezana za prometejski mit o proizvodnim snagama, ali taj mit jesamo prostor-vreme politike ekonomije. I tenja da se upravlja sudbinom kroz razvojproizvodnih snaga uronjena je u prostor-vreme politike ekonomije. elja da se ukineoskudica nije podrana obnavljanjem integrisane proizvodnje. Smi konceptiOskudice,Nunosti i Proizvodnje moraju se odbaciti, zato to oni zabijaju klin politike ekonomije.Nikakva dijalektika ne vodi izvan politike ekonomije, zato to ona nije nita drugo negokretanje politike ekonomije, koje je i smo dijalektiko.

Likurg i kastracija

Kao paralelni konceptima Nunosti,Oskudice i Potrebe, u (vulgarnom ili dijalektikom)kodu, psihoanalitiki koncepti Zakona, Zabrane i Potiskivanja takoe su ukorenjeni uobjektivizaciji prirode.

Vernan (Vernant) navodi priu o Likurgu.4 Likurg ubija svog sina Drijanta ili, u drugojverziji,odseca mu nogu,uveren da seevinovulozu.U drugojprii,Filak inisvog sinaimpotentnim dok potkresa drvoilikolje stoku. Tako se nasilje nad prirodom(naruavanjerazmene s njom ili simbolikih obaveza prema njoj) odmah iskupljuje. Odatle izviru svimitovi o osvetnikoj, looj ikastrirajuojprirodi. I to nije samo metafora, kao to pria

jasno ukazuje.Naruavanje odmah postaje osnovza kastraciju,za Edipovkompleks(uovom sluaju oinski, jer je otac taj koji kastrira sina) i Zakon. Naime, priroda se tek tadaukazuje kao neumoljiva nunost, kao ovekovo otuenje od sopstvenog tela. Marks jeusvojio taj Zakon Nunosti, zajedno s prometejevskom i faustovskom vizijom njegovogstalnog prevazilaenja, kao to je i psihoanaliza usvojila princip kastracije i potiskivanja,zabrane i zakona (u lakanovskoj verziji, tako to se upisala u poredak Oznaitelja). Alito nikako ne moe biti temeljna struktura. Ni Zakon, niti Nunost ne postoje na nivouuzajamnosti i simbolike razmene, gde jo nije dolo do raskida s prirodom, koji vodi kanepovratnoj kastraciji i, samim tim, ka nastanku istorije (operativnog nasilja oveka nadprirodom) i nesvesnog (otplata simbolikog duga napravljenog tim operativnim nasiljem).U tom smislu, zakon, koji se smatra temeljom simbolikog poretka i razmene, zapravo

nastaje iz naruavanja razmene i gubitka simbolikog. To je razlog zato prava NunostiiliOskudica,kaoipravo PotiskivanjeiliNesvesno,ne postoje u primitivnom poretku,ijacelokupna simbolika strategija tei proterivanju utvare Zakona. 5

Pod znakom Nunosti i Zakona, ista sudbina sublimacija eka i marksizam i psiho-analizu. Videli smo kako referenca na objektivnu Nunost vodi materijalizam, u njegovoj

4 Jean-Pierre Vernant,Mythe et pense ez les Grecs(Paris: Maspero, 1966), p. 205.5 Atabu incesta? Taj svemoni koncept je ve izgubio svoju legitimnost. VidetiDeleuze etGuaari,Capitalisme

et sizophrnie: LAnti-Oedipe(Paris: Minuit, 1972); Edmond et Marie CcileOrtigues,LOedipe Africain(Paris:Plon, 1966).


25/75

25

revolucionarnoj perspektivi, u fantazije o obrnutim emama Slobode iObilja (univerzalnostpotreba i kapaciteta), koje su samo sublimirane kopije Zakona i Nunosti. Slino tome,analitika referenca na Nesvesno, proizvod potiskivanja i zabrane, vodi ka istom postupku(dananja psihoanaliza se zaobilazi u irokom luku i to okretanje se ne moe smatratisluajnim):kaidealnoj referencinaosloboenjeNesvesnoginjegovu univerzalizacijukroz uklanjanje represije.6 I u tom sluaju, idealno-revolucionarna sublimacijasadrajanastaje iz prihvatanja sutinskogoblikasmatranog za neto nesvodivo.Ali taj oblik je samoposebna apstrakcija poretka koji je otkazao simbolikiodnos u koristoperativnog nasilja,a simbolikurazmenu u koristZakona kastracijei vrednosti ili,bolje,koji je otkazaoaktualizaciju nagona smrti i ambivalentnost razmene u korist izdvajanja proizvodnog erosau simboliko nasilje nesvesnog.

Judeohriansko osporavanje prirode

To odvajanje od prirode pod znakom principa proizvodnje potpunoje ostvareno ukapitalistikom sistemu politike ekonomije, ali se oigledno ne pojavljuje s politikom

ekonomijom. Odvajanje je ukorenjeno u velikom judeohrianskom kidanju veza izmeudue i prirode. Bog je stvorio oveka posvojojslici i stvorio je prirodu, za ovekovuupotrebu.Dua je onaj duhovni zglob koji oveka ini bojom slikom i radikalno drugaijim od ostatkaprirode (kao i od sopstvenog tela): U svom jedinstvenom zapadnom obliku, hrianstvo jenajekstremnija antropocentrinareligija kojuje svet ikadavideo.U potpunom kontrastu sdrevnim paganizmomi istonimreligijama,hrianstvo ne samo da pravi instituciju odpodvojenosti oveka i Prirode ve i afirmie, kao znak Boje volje, ovekovo iskoriavanjeprirode u skladu s njegovim ciljevima.7

Tu poinje racionalnost. To je kraj paganizma, animizma i magijskog stapanja ove-kaiprirode.Svetoje sada sujeverje. (Racionalnimarksizam pravi istu greku kadatoreinterpretira kao rudimentarni razvoj proizvodnih snaga.) I zato, iako nauka, tehno-

logija i materijalna proizvodnja jedna za drugom dolaze u kontradikciju s hrianskimkulturnim poretkom i dogmama, njihov uslov postojanja ipak ostaje hrianski postulat oovekovom prevazilaenju prirode. To je razlog zato se razvoj nauke ne javlja u Grkoj.Grka racionalnost ostaje zasnovana na saglasnosti s prirodom, radikalno drugaija odhrianskeracionalnosti i slobode,utemeljenih narazdvajanju ovekaiprirode,odnosnona dominaciji nad prirodom.

To razdvajanje odmah uspostavlja ne etiku rada (materijalne dominacije i proizvodnje)ve etiku asketizma, patnje i samoumrtvljivanja: onostranu etiku sublimacije, kako je togovorioVeber.Nijeiscrtan nekiproizvodnimoral, ve krutiporedak u kojem se blagostanjemora zaraditi. I to je individualistikipoduhvat. Prelaz sa asketskog na proizvodni oblik, saumrtvljivanja na rad i sa svrhe blagostanja na sekularizovanu svrhu potreba (s puritanskim

prelazom u nastanku kapitalizma,gderadi racionalna kalkulacijajo uvekimaju asketski,

6 Drugimreima,ka univerzalizacijipozitivnoglibidaierosa, osloboenihkaovrednosti,ime serevoluciona-ri pridruuju svim kulturnjakim neofrojdistima u optimistikoj i moralizatorskoj viziji. Ali druga, striktnofrojdovska perspektiva (koja obino znai pesimizam) poiva na ekonomskom tumaenju (princip nirvane iukidanje tenzija). Iako to tumaenje ima u vidu pitanje smrti, ono protivrei svim tradicionalnim humanizmima(idealistikimili revolucionarnim),utoliko to se oslanja na shvatanje oveka u okviru nagona. Tamaterijalis-tika vizija je takoe moralistika i potajno rukovoena Zakonom, instancom sublimacije i represije. Odatlesledi svrha razreenja tih nagona ili kroz krenje Zakona (princip zadovoljstva) ili kroz represiju (principnirvane). U oba sluaja nemogue je sagledati ukidanje Zakona.

7 Science(Paris), mart 1967.


26/75

26

introvertni karakter i usmerenje ka blagostanju) ne menja nita u principu razdvajanja isublimacije, odnosno represije i operativnog nasilja. I blagostanje i rad se nalaze duboko uoblasti ciljeva i sredstava. Tako u prelazu sa asketske na proizvodnu praksu (i ove drugena potroaku)dolazidodesublimacije;ali toje samo metamorfozarepresivne sublimacije.Etika dimenzija je sekularizovana pod znakom materijalne dominacije nad prirodom.

Hrianstvo se zato nalazina arkama naruavanja simbolikerazmene. Ideolokioblikkoji najbolje podrava intenzivnu racionalnu eksploataciju prirode razvija se unutar hri-anstva u dugom prelaznom periodu: od XIII do XIV veka, kada rad poinje da se nameekaovrednost,doXVI veka,kada serad organizuje oko svojeracionalneikontinuiraneeme vrednosti kapitalistikog proizvodnog preduzea i sistema politike ekonomije,te sekularne generalizacije hrianskog aksioma o prirodi.8 Ali ta revolucija racionalnograuna proizvodnje, koju je uoio Veber, nije poetak; ona je ve bila nagovetena preki-dom koji je donelo hrianstvo.Politika ekonomijaje samojednavrsta aktualizacijetogprekida.

Epistemologija II: Strukturalna ogranienja marksistikekritike

Prethodnarasprava postavlja ozbiljno metodoloko pitanje(koje e se ponovojavitiurazmatranju marksistikog tumaenja ranijih drutava). Time to je razumevanje kontra-dikcija politike ekonomije utemeljila na strukturalnim injenicama dovrenog sistema(kapital), marksistika analiza ne moe sagledati te temeljne kontradikcije ekonomskeracionalnosti zato to sistem politike ekonomije tei da se retrospektivno projektuje kaomodel i da sve drugo podredi genealogiji tog modela. Kada marksizam primenjuje svojukritiku on ne dovodi u pitanje tu retrospektivnu svrhu. Zato, u strogom smislu, on analizirasamo uslove reprodukcijemodela, njegove proizvodnje kao takve: tog odvajanja koje gauspostavlja.9 Analiza proizvodnjeekonomije kao svrhe i kao univerzalnog naela stvarnosti,analiza proizvodnje samogprincipa proizvodnje, izmie marksizmu zato to se on kreesamo unutar strukturalnog polja proizvodnje. Time to pretpostavlja aksiom ekonomije,marksistika kritika moda moe da deifrujefunkcionisanje sistemapolitike ekonomije,aliona ga uistovremereprodukuje kao model. Time to navodno objanjavaranija drutva

8 Ipak, taj proces je esto bio presecan suprotnim, jeretikim tokovima, iji se prostest uvek vezivao za natu-rizam: za rehabilitaciju prirode, prema kojoj je hrianstvo najee izraavalo samo nostalgiju za svojimpoecima. Od sv. Franje Asikog i njegovog hristolikog angelizma (sva bia slave Boga, itd.) ali, sv. Franja jebio neka vrsta vatrogasca za katoliku crkvu, koji je suzbijao plamen katarskih i panteistikih jeresi, koji jepretio celom zapadnom svetu do Spinoze i njegovog uzvienog i bezbonikog ateizma (Bog se nalazi svudau prirodi i zato se ne nalazi nigde) i svih adamitskih sekti koje su propovedale odbijanje rada i izbavljenjetela i sanjale o ukidanju same svrhe hrianskog poretka (njegovog principa transcendencije i sublimacije), usvom neposrednom zahtevu za krajem celog svetai Rajsada protivsvihtih naturalistikih,panteistikih,mistinih, liberterskih i milenaristikih jeresi, crkva je uvek, pored prvobitnog raskida s prirodom, branilamoralnost napora i zasluge, rada i dela, uvek u sprezi sa evolucijom poretka proizvodnje i politike dimenzijevlasti.

9 Slino tome, strukturalna lingvistika ne moe govoriti o pojavi jezika kao sredstva komunikacije: ona moeanaliziratisamo njegovofunkcionisanjei,samimtim,njegovureprodukciju.Ali tajsudbinskikarakter jezika,koji lingvistika uzima kao aksiom, jeste samo izuzetna redukcija jezika (i zato i nauke koja ga analizira).Onoto se deava u toj nauci, u krajnjoj liniji, jeste reprodukcija tog proizvoljnog modela jezika. Slino tome,strukturalna analiza kapitala samo vodi nazad ka svom principu logine stvarnosti (u emu uestvuje i smanauka).


27/75

27

u svetlu sadanje strukture kapitalistike ekonomije, ona ne uvia da ukidanjem razliitostitih drutava na njih samo projektuje sablasno svetlo politike ekonomije.

Marks je tvrdio da na osnovu kritikog povratka vlastitim kontradikcijama (naa) kulturamoe postati sposobna da shvati ranija drutva. Tako moemo zakljuiti i onda shvatitirelativnostmarksistike analize da u Marksovo vreme politika ekonomija jo nije razvilasve svoje kontradikcije, tako da ak ni Marksova radikalna kritika jo nije mogla da na pravinain shvati ranija drutva. Sm Marks nije mogao da sagleda ukupnu logiku sistema. Samona odreenom stepenu razvoja i zasienja sistema, kritika moe ii do njegovihkorena.Konkretno, temeljne determinante ekonomije(oblik proizvodnjeioblik predstavljanja),raskid sa simbolinom razmenom koji izazivaju i nain na koji se, na takvoj osnovi, skiciraradikalna revolucija drutvenih odnosa, mogu se sagledati tek kada politika ekonomijaprodre u sve oblasti drutvene i individualne prakse, daleko izvan oblasti materijalneproizvodnje. Beskorisno je kritikovati Marksa u tim pitanjima. Marksistika kritika nemoe ii dalje od analize jedne i samo jedne faze opteg procesa i moe se ekstrapoliratisamo stim podsetnikom na umu.Marksizamje projekcija klasne borbeioblika proizvodnjena celokupnu prethodnu istoriju; to je vizija budue slobode na osnovu svesne dominacijenad prirodom. Takve ekstrapolacije su ekonomske. U stepenu u kojem nije bila radikalna,

marksistika kritika je, uprkos sebi, vodila ka reprodukciji smih korena sistema politikeekonomije.


28/75

28

Glava III

Istorijski materijalizam i primitivna drutva

Poto smo analizirali novo pisanje prirode u skladu s kdom proizvodnje, neophod-no je analizirati inovo pisanje istorije kroz oblik proizvodnje. Tanije, ta dva projekta seprepliu, poto materijalistiko deifrovanje za svoj glavni predmet ima drutva bezistorije.Poredtoga,nijere o novom pisanju, ve samo o pisanju.ema proizvodnje nereinterpretira neku prirodu koja se nalazi izvan njega; ema oblika proizvodnje ne rein-terpretiraistoriju kojatamove postoji.Umestotoga,smikonceptiproizvodnjeioblikaproizvodnje proizvode i reprodukuju koncepte Prirode i Istorije kao svoj prostor-vreme.Modelproizvodi tajdvostrukihorizontopsegai vremena:prirodaje samo njegovopseg,a vreme njegova putanja. Oni kao da ne moraju imati vlastite nazive, zato to su samoemanacije kda, referencijalne simulacije koje poprimaju snagu stvarnosti, iza kojih kddonosi zakone. To su zakoni Prirode i zakoni Istorije. Trea instanca obnavlja ostale

dve: njihovo prividno kretanje treba itati kaoDijalektiku, koja takoe poprima snaguzakona. To su zakoni Dijalektike, koji upravljaju Istorijom (ak i Prirodom, po Engelsu).Svi tikonceptisu artikulisanipod znakom materijalizma u kritikojperspektivi,u skladu skritikom iluzijom. To nije perspektiva u nieanskom smislu, koja razgrauje imaginarneuniverzalnosti najvrih konceptualnih zdanja (subjekta, racionalnosti, znanja, istorije,dijalektike) i zatim ih obnavlja u njihovoj relativnosti i simptomatici, probadajuiefekatistine, s kojim se svaki sistem tumaenja udvostruuje u imaginarnom ukratko, to nijeperspektiva koja demaskira ideologiju; u ovom sluaju, ideologiju pod materijalistikim

Documents

Jean Baudrillard Ogledalo Proizvodnje