„VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA“

BLACE

SEMINARSKI RAD

Predmet: Projekat

Tema: Poreska Policija

Profesor: Studenti:

Andrija Babovic Jelena Mirilovic

Blace 2012. god.

1

SADRŽAJ:

UVOD ...........................................................................................................................3

I PORESKA KONTROLA I PORESKA POLICIJA.................................................................4

1.1Pojam i značaj poreske kontrole..............................................................................4

1.2 Mere za otklanjanje utvrđenih povreda zakona....................................................71.3 Poreska policija......................................................................................................9II NAPLATA POREZA.....................................................................................................10

2.1 Redovna naplata poreza........................................................................................10

2.2 Prinudna naplata poreza........................................................................................13III NAPLATA POREZA U SRBIJI......................................................................................16

3.1 Lokalna naplata poreza..........................................................................................183.2 Najbogatiji ne plaćaju porez u Srbiji......................................................................19IV ZAKLJUČAK...............................................................................................................20

LITERATURA..................................................................................................................21

2

UVOD

Ostvarivanje funkcije savremene države nemoguće je bez njihovog finansiranja. Danas se za finansiranje javnih rashoda izdvaja i troši između 30% i 50 % društvenog proizvoda. Sredstva se nabavljaju uvođenjem ubiranjem javnih prihoda među kojima porez predstavlja najznačajniji oblik.

Utvrđivanje, kontrola i naplata poreza vrše se poreskim postupcima. Jedan od najsloženijih postupaka je naplata poreza. U tom postupku država mora da štiti svoj, javni interes, ali i da vodi računa o Ustavu i zakonima, kao i o slobodama građana kako ih postupkom naplate ne bi povredila.

Naplata poreza je čin plaćanja koji u osnovi predstavlja gašenje poreskog duga. Plaćanjem poreza, poreski dužnik izmiruje poresko potraživanje .

Poreska obaveza može da prestane:

(a) uplatom poreza,(b) zastarelošću poreza,(c) otpisom poreza i(d) na drugi zakonom propisani način.

Naplata poreza može biti na dva osnovna načina:

1) Redovna naplata poreza2) Prinudna naplata poreza

Poresku kontrolu vrši poreska uprava, a istovremeno vrši redovnu i prinudnu naplatu poreza i drugih poreskih obaveza. Poreska kontrola podrazumeva postupak provere i utvrđivanja zakonitosti i pravilnosti ispunjavanja poreske obaveze.

3

I PORESKA KONTROLA I PORESKA POLICIJA

1.1 POJAM I ZNAČAJ PORESKE KONTROLE

Poresku kontrolu, utvrđivanje i plaćanje poreske obaveze vrši poreski organ prema odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Poresku kontrolu vrši poreska uprava, a

istovremeno vrši redovnu i prinudnu naplatu poreza i drugih poreskih obaveza.

Poreska policija kao posebna organizaciona jedinica Poreske uprave, otkriva poreska krivična dela i njihove izvršioce u vezi sa tim preduzima zakonom propisane mere, pa pokreće i vodi prekršajni postupak. Ovaj organ izriče kazne i zaštitne mere za poreske prekršaje i odlučuje o žalbama izjavljenim protiv rešenja donetih u poreskom postupku.

Poreska kontrola podrazumeva postupak provere i utvrđivanja zakonitosti i pravilnosti ispunjavanja poreske obaveze. Poresku kontrolu vrši poreska uprava. Poreskom obvezniku će poreska kontrola naložiti da otkloni nepravilnosti u vezi sa poreskim obavezama, ako je to utvrđeno u toku kontrole.

Poreska kontrola ima 3 funkcije:

1) Preventivna – njena uloga se izražava kroz prevenciju odnosno podsticanju poreskog obveznika da se u svom poslovanju pridržavaju zakona kako bi se predupredile posledice otkrivanja izvršenih propusta.

2) Korektivna – ako se u postupku poreske kontrole utvrde nepravilnosti ili propusti u izvršavanju obaveza iz poresko-pravnog odnosa, poreskom obvezniku se nalaže da ih otkloni što predstavlja korektivnu funkciju poreske kontrole.

4

3) Represivna – njena uloga dolazi do izražaja kroz otkrivanje poreskog krivičnog dela prekršaja i preduzimanje odgovarajućih mera u vezi sa otkrivanjem poreskim deliktima.

Poreske kontrole se vrši na osnovu godišnjeg plana odnosno vanrednog plana koji donosi direktor uprave.

Plan kontrole zasnovan je na:1) Oceni poreskog značaja poreskog obveznika – ocenjuje se na osnovu godišnjeg ukupnog

prihoda, vrednosti imovine, visine iskazane dobiti i broja zapolslenih i visine isplaćenih zarada.

2) Oceni poreskog rizika u vezi sa poreskom dužnikom – ocenjuje se na osnovu visine odstupanja rezultata poslovanja iskazanih u poreskoj prijavi i poreskom bilansu u odnosu na rezultate grane kojoj poreski dužnik pripada, obima iskazanih poreskih olakšica i učestalosti iskazivanja poslovnog gubitka.

3) Oceni uticaja poreske kontrole na efikasnost naplate poreza u odreĎenim delatnostima.

Prema zakonu,postoje tri osnovna oblika poreske kontrole:

kancelarijska kontrola terenska kontrola

radnje sa ciljem otkrivanja poreskih krivičnih dela.

Kancelarijska kontrola: obuhvata postupak kontrole poreskog inspektora, koji

proverava postupnost, tačnost i usklađenost obračunatog i plaćenog poreza na dodatu vrednost sa Zakonom i drugim propisima, iskazanog u poreskoj prijavi, knjigovodstvenim izveštajima i drugim evidencijama poreskog obveznika.

Na poziv da učestvuje u poreskoj kontroli, poreski obveznik je dužan da se odazove lično ili preko poreskog pomoćnika. Poreski obveznik je dužan da tražena objašnjenja i dokumentaciju preda nadležnom organu.

U postupku kancelarijske kontrole proverava se:1) Matematička tačnost2) Formalna ispravnost i potpunost poreske prijave i drugih izveštaja koje poreski obveznik dostavlja poreskoj upravi.

5

U postupku kancelarijske kontrole, poreski inspektor proverava ispravnost i potpunost poreske prijave koju je poreski obveznik dostavio poreskoj upravi, na osnovu čega inspektor može preduzeti sledeće:

doneti rešenje kojim poreskom obvezniku nalaže da plati razliku, odnosno utvrditi iznos poreza za povraćaj, ako otkrije da postoji materijalna greška;

ukoliko je poreska prijava formalno neispravna, inspektor će zaključkom naložiti poreskom obvezniku da otkloni sve utvrđene nedostatke;

ako inspektor utvrdi da postoje nepravilnosti u iskazivanju podataka bitnih za utvrđivanje visine poreske obaveze,sastavlja zapisnik o izvršenoj kontroli, na koji poreski obveznik može da stavi primedbe u roku od tri dana;

ako poreski obveznik stavi primedbe na zapisnik o izvršenoj kontroli, inspektor o ovom primedbama sastavlja poseban zapisnik i potom donosi rešenje o utvrđivanju poreza od dana dostavljanja zapisnika.

Terenska kontrola predstavlja skup radnji kojim poreska uprava proverava zakonitost u

radu i pravilnost ispunjavanja poreskih obaveza od strane poreskog obveznika. Ovu vrstu poreske kontrole obavlja poreski inspektor na osnovu naloga za kontrolu u poslovnim prostorijama poreskog obveznika ili na drugom mestu o zavisnosti od predmeta kontrole. Nalog za terensku kontrolu poreska uprava dostavlja poreskom dužniku neposredno pre početka kontrole u slučaju kada se kontrola vrši na osnovu vanrednog plana kontrole zbog toga što je došlo do poremećaja u prometu ili postoje indicije da je povećan obim nelegalne trgovine, poreski inspektor otpočinje postupak terenske kontrole bez dostavljanja naloga za kontrolu poreskom uzniku. Pre početka terenske kontrole poreski inspektor je dužan da pokaže službeno legitimaciju poreskom obvezniku. Poreska uprava može da odloži početak sprovođenja terenske kontrole ako poreski obveznik podnese usmeni prigovor odmah po prijemu naloga za terensku kontrolu, s tim što je dužan da u roku od 24 časa od prijema naloga dostavi prigovor u pismenom obliku. Ako poreski inspektor oceni da je usmeni prigovor izjavljen da bi se ometala terenska kontrola , otpočinje postupak kontrole i navodi razloge na osnovu kojih je doneo takvu odluku. Poreski obveznik je dužan da ako se terenska kontrola vrši u njegovim poslovnim prostorijama obezbedi odgovarajuće mesto za rad poreskom inspektoru. Prilikom obavljanja terenske kontrole poreski inspektor ima pravo da uđe na zemljšta i u poslovne prostorije poreskog dušnika, a po odobrenju suda i u stan poreskog obveznika. Poreskom dužniku ili njegovom zastupniku mora se pružiti mogućnost da se prisustvuje pregledu (zemljišta, prostorija, stana). Ako ova lica ne

koriste takvu mogućnost a poreski inspektor oceni da se na taj način onemogućava ili odlaže sprovođenje poreske kontrole, on će obaviti kontrolu i bez njihovog prisustva, ali uz prisustvo dva punoletna svedoka. Terenska kontrola se obavlja u toku radnog vremena poreskog obveznika. (Može i van radnog vremena). Poreski obveznik je dužan da učestvuje u utvrđivanju

činjeničnog stanja i daje obaveštenje i izjave na zahtev poreskog inspektora o stanju sirovina,

6

reprodukcionog materijala, poluproizvoda, gotovog proizvoda i opreme, da omogući i uvid u poslovne knjige i sličnu dokumentaciju. Ako nije u mogućnosti da prisustvuje terenskoj kontroli poreski obveznik određuje lice ko u njegovo ime izvršava navedene obaveze. O terenskoj kontroli poreski inspektor sastavlja zapisnik i u roku od 3 dana dostavlja ga poreskom obvezniku, a svaka stranica zapisnika mora biti označena realnim brojem i potpisom. U zapisniku poreski inspektor konstatuje sve činjenice i dokaze koji su utvrđeni u postupku kontrole, a posebno činjenice koji su relevantne za promenu poreske obaveze. Poreski obveznik ima pravo da podnese primedbe na zapisnik u roku od 5 dana od dana prijema zapisnika. A ako su u primedbama izneti novi dokazi i činjenica zbog kojih bi trebalo promeniti stanje utvrđeno u zapisniku ili izmeniti ranije pravne ocene, poreski inspektor sastavlja dopunski zapisnik protiv kojeg se ne može izjaviti prigovor! Ukoliko se na osnovu zapisnika odnosno dopunskog zapisnika utvrdi da nema osnova za izmenu poreske obaveze, o tome se poreski obveznik obaveštava u pismenoj formi u roku od 30 dana od dana uručenja zapisnika, odnosno dopunskog zapisnika. Ako se u postupku kontrole utvrdi da poreski obveznik nije primenio ili nije pravilno primenio propise prilikom utvrđivanja poreske obaveze, poreska uprava će na odnosu zapisnika odnosno dopunskog zapisnika u terenskoj kontroli doneti rešenje o utvrđivanju poreza u roku od 60 dana od dana dostavljanja zapisnika.

1.2 Mere za otklanjanje utvrđenih povreda zakona

Ako se u postupku poreske kontrole utvrde povrede zakona odnosno nepravilnosti u primeni propisa, poreskom obvezniku se mogu izreći zakonom propisane mere.Sa obzirom na vreme u kojem se preduzimaju razlikujemo:

1. Mere u toku poreske kontrole

2. Mere posle obavljanja poreske kontrole

1. Mere u toku poreske kontrole Mere oduzimanja robe – ove mere preduzima poreski inspektor:

o Kada postoji sumnja da su roba ili sirovine odnosno reprodukcioni materijal upotrebljeni, nabavljeni bez obračunatog i plaćenog poreza.

o Kada robu stavlja u promet lice koje nije registrovano za obavljanje te delatnosti.o Kada se vrši transport robe bez prepisane dokumentacijeo Kada se roba prodaje van registrovanih poslovnih prostorija ili drugih mesta o određenog za prodaju od strane nadležnog organa.

7

Mere privremene zabrane obavljanja delatnosti – u toku poreske kontrole poreski inspektor može poreskom obvezniku izreći meru zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od 60 dana ako utvrdi da se:o Delatnost obavlja tako da robu i usluge ne prati verodostojna dokumentacija od

značenja za utvrđivanje poreske obaveze.o Izbegava utvrđivanje i plaćanje poreza tako što se ne uplaćuje dnevni pazar u skladu

sa propisima.o Promet od prodaje roba ili pružanje usluga ne registruje preko fiskalne kase ili na

drugi propisani način.o Izbegava utvrđivanje i plaćanje poreza radnim angažovanjem lica koji nemaju

zaključen ugovor o radu ili drugi akt o radnom angažovanju.

2. Mere posle poreske kontrole

Ako poreski obveznik postupi po rešenju poreskog inspektora, postupak poreske kontrole je završen. Ako ne postupi,Poreska uprava može preduzeti sledeće mere:

privremeno zabraniti obavljanje delatnosti poreskom obvezniku koji nije postupio po rešenju poreskog inspektora

privremeno zabraniti obavljanje pojedenih poslova zabraniti raspolaganje sredstvima na svim računima poreskog obveznika,osim izmirenja

poreske obaveze privremeno zabraniti otuđenje stvari u slučaju osnovane sumnje da će poreski obveznik

onemogućiti izmirenje prekih obaveza.

Sve ove mere mogu trajati dok poreski obveznik ne izvrši svoju poresku obavezu,kao što je naloženo u rešenju poreske kontrole. Ukoliko poreski inspektor u postupku kontrole utvrde da postoji osnovana sumnja da je načinjen poreski prekršaj, bez odlaganje će podneto zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

8

1.3 PORESKA POLICIJA

Otkrivanje poreskih krivičnih dela i njihovih izvršilaca obavlja Poreska policija. Poreska krivična dela su krivična dela, koja kao posledicu imaju potpuno ili delimično izbegavanje plaćanja poreza, sačinjavanje ili podnošenje falsifikovanog dokumenta za oporezivanje, ugrožavanje naplate poreza i poreske kontrole, i druge nezakonite radnje koje su u vezi sa izbegavanjem i pomaganjem u izbegavanju plaćanja poreza.

Poreska policija podržava sledeće funkcije:1. planiranje i priprema kontrole poreskih obveznika,2. neposredna kontrola poreskih obveznika,3. Nadzor nad primenom zakona i drugih propisa u područnim jedinicama.

1. Funkcija planiranja i pripreme kontrole kao izvor podataka koristi bazu podataka o poreskim obveznicima podsistema (izvorna baza). Obrada podataka se obavlja u dve faze:

1. Izdvajanje skupa obveznika kod kojih na osnovu postavljenih kriterijuma treba izvršiti kontroli evidentiranja, iskazivanja i prijavljivanja elemenata bitnih za utvrđivanje poreskih obveznika i kontrolu aktivnosti poreskih obveznika iz kojih proizilaze plaćanja poreza na promet roba i usluga.

2. Dobijanje podataka koji su bitni za vršenje kontrole, a nalaze se u izvornoj bazi podataka, za odabrani skup poreskih obveznika.

2. Funkcija kontrole je neposredni rad inspektora na terenu pri kontroli poreskih obveznika. Njihov rad je baziran na podacima koji se nalaze u zapisnicima o izvršenoj kontroli, prvostepenim rešenjima, prijavama drugim nadležnim organima, žalbama na prvostepena rešenje itd. Na osnovu toga se u podsistemu poreskih policija formira i održava baza podataka o izvršenoj kontroli kod poreskih obveznika.

3. Funkcija vršenja nadzora nad primenom zakona i drugih propisa realizuje se korišćenjem baze podataka u podsistemu utvrđivanja i naplate javnih prihoda.

Ako poreski inspektor u postupku poreske kontrole utvrdi da postoji sumnje da je izvršeno poresko krivično delo, sastavlja izveštaj i zajedno sa pribavljenim dokazima, dostavlja ga nadležnom rukovodiocu Poreske uprave, a on taj izveštaj sa dokazima prosleđuje rukovodiocu Poreske policije. Ako poreski inspektor u postupku poreske kontrole utvrdi da postoji sumnje da je izvršeno krivično delo iz drugih oblasti, ili prekršaj za koji Poreska uprava nije nadležna, Poreska uprava podnosi krivičnu, odnosno prekršajnu prijavu nadležnom državnom organu.

9

II NAPLATA POREZA

2.1 Redovna naplata poreza

Redovna naplata poreza bi trebalo da bude osnovni način plaćanja poreskog duga. Po pravilu naplata poreza se vrši plaćanjem novčanog iznosa o dospelosti poreza na propisane uplatne račune javnih prihoda u rokovima koji su propisani zakonima. Plaćanje pojedinih poreza može biti propisano i preko poreske blagajne. U slučajevima koji su propisani zakonom, pojedini porezi se mogu platiti i kupovinom vrednosnih papira(taksene marke,doplatne poštanske marke i dr.). Poreska obaveza se može namiriti i putem kompenzacije ako je to u skladu sa poreskim zakonom.

Razlikujemo više modaliteta redovne naplate poreza, i to:

standardni - plaćanje dugovanog iznosa poreza na uplatni račun javnih prihoda u rokovima propisanim zakonom. Zakonodavac je, međutim, ostavio mogućnost plaćanja nekih poreza i kupovinom vrednosnog papira - taksene marke, doplatne poštanske marke, fiskalne akcizne markice i sl;

kompenzacije - oblik naplate gde poreski dužnik podmiruje svoj poreski dug na račun potraživanja koja ima kod poreskog poverioca;

konverzija potraživanja po osnovu poreza u trajni ulog Republike u kapitalu poreskog obveznika, na način i pod uslovima koje propiše Vlada.

Za redovnu naplatu poreza, dan plaćanja je dan kada je:

na propisani uplatni račun javnih prihoda prenet dugovni iznos poreza poreskog dužnika; na poreskoj blagajni uplaćen dugovani iznos poreza; zaplenjeni novac i prihod od prodaje pokretnih stvari i nepokretnosti prenet na

odgovarajući račun javnih prihoda; kada je doneto rešenje Poreske uprave o prenosu stvari u svojini Republike; kada je iznos ostvaren prodajom pokretnih stvari i nepokretnosti u postupku prinudne

naplate;

Kada poreski obveznik plaćanje vrši poreskim nalogom dužan je da obezbedi na svom računu sredstva za plaćanje dospelih poreza. Tada banka izvršava poreski nalog do kraja radnog dana, a najkasnije u roku od 24 časa od prijema naloga. Za izvršenje poreskog naloga koriste se sredstva poreskog obveznika sa svih njegovih računa otvorenih kod banaka, osim u slučajevima kada su sredstva izuzeta.

10

U postupku naplate poreza, raspored uplaćenog iznosa se vrši po sledećem rasporedu:

troškovi naplate; kazna; kamata; iznos glavne poreske obaveze;

Kada poreski obveznik duguje plaćanje više vrsta poreza, a uplaćeni iznos nije dovoljan da pokrije ukupni poreski dug, pojedine vrste poreza se naplaćuju po redosledu njihovog dospeća. Ako porezi dospevaju istovremeno, naplata se vrši srazmerno učešću pojedinog poreza ukupno dospelom poreskom dugu. U slučaju da je iznos plaćenog poreza veći od dugovnog iznosa, taj iznos preplate se koristi za namirivanje obaveza po istom osnovu koje kasnije dospevaju, odnosno na zahtev poreskog obveznika se vrši povraćaj plaćenog poreza.

Poreska uprava ce poreskom obvezniku poslati opomenu za plaćanje poreza koji u celosti ili delimično nije u roku platio obaveze. Opomenom se nalaže da dospeli iznos obaveze plati odmah, a najkasnije u roku od pet dana od dana prijema opomene. Opomena za plaćanje poreza se dostavlja na način kako je to propisano zakonom, a radi efikasnosti se šalje e-mailom, telefaksnom, telefonom ili po kuriru.1

Odlaganje plaćanja poreskog duga u celosti ili delimično Poreska uprava može odobriti na zahtev poreskog obveznika. Odlaganje plaćanja poreskog duga Poreska uprava može izvršiti pod uslovom da plaćanje poreskog duga za obveznika predstavlja neprimereno veliko opterećenje i da nanosi bitnu ekonomsku štetu poreskom obvezniku. Kada je doneta odluka o odlaganju plaćanja poreske obaveze, poreski obveznik je dužan da obezbedi sredstva za obezbeđenja naplate.

Sredstva obezbeđenja naplate poreskog duga su:

hipoteka na nepokretnosti poreskog obveznika; zaloga na pokretnim stvarima poreskog obveznika; neopoziva bankarska garancija; menica avalirana odo poslovne banke; trasirana menica, akceptirana od 2 žiranta, iz čijih se zarada može naplatiti poreski dug; jemstvo drugog lica koji je vlasnik imovine, čija vrednost ne može biti manja od 150%

visine poreskog duga;

Naplata poreza obezbeđuje se u prvom redu polaganjem gotovine. Ukoliko poreski dužnik nema uopšte ili nema dovoljno gotovine, obezbeđenje poreza vrši se popisom pokretne imovine

1 Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji „službeni glasnik Republike Srbije“

11

poreskog obveznika. U nedostatku pokretne imovine obezbeđenje se vrši beležbom prava na nepokretnu imovinu poreskog obveznika. U postupku obezbeđenja se može izvršiti prodaja popisane imovine. Obezbeđenje se može sastojati i u sigurnom jemstvu.

Ako se poreski dužnik ne pridržava rokova iz sporazuma odnosno rešenja o odlaganju plaćanja poreskog duga, Poreska uprava će po službenoj dužnosti poništiti sporazum, odnosno ukinuti rešenje i dospeli, a nenaplaćen poreski dug naplatiti iz:

sredstava obezbeđenja ili u postupku prinudne naplate.

Na iznos poreza i sporednih poreskih davanja obračunava se i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj eskontnoj stopi centralne banke uvećanoj za 15% i to počev od narednog dana od dana dospelosti. Na iznos više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja kamata se obračunava po isteku roka od 30 dana od dana prijema zahteva za povraćaj. Ako je plaćanje poreskog duga odloženo, kamata se obračunava i za vreme dok traje odlaganje.

2.2 PRINUDNA NAPLATA POREZA

12

Postupak prinudne naplate poreza podrazumeva skup izvršnih radnji koje sprovodi poreski organ da bi prinudno naplatio poresko potraživanje.

U postupku prinudne naplate neophodno je uvažavati sledeća načela:

načelo ekonomičnosti – Poreska uprava ima pravo da izabere i predmet prinudne naplate koji je predviđen zakonom, za koji se veruje da će obezbediti što veći prihod, uz što manje troškove prinudne naplate, u što kraćem postupku.

da se ne pokreće isplativ postupak prinudne naplate poreza - nekada je očigledno da poreski obveznik nema izvora iz kojeg može da bude izvršena prinudna naplata, Poreska uprava donosi zaključak o pokretanju postupka prinudne naplate i rešenjem konstatuje privremenu nesolventnost poreskog dužnika.

prinudna naplata ne vrši se iz predmeta prinudne naplate gde su troškovi prinudne naplate veći od vrednosti predmeta

prinudna naplata vrši se u onoj meri u kojoj se pokriva dospeli dug - prinudna naplata se obustavlja čim se pokrije poreski dug i troškovi prinudne naplate.

poštovanje dostojanstva poreskog obveznika – ovo načelo zahteva da se Poreska uprava i njeni službenici prema poreskom obvezniku ophode sa poštovanjem i uvažavanjem.

Postupak prinudne naplate počinje donošenjem rešenja o prinudnoj naplati u roku od pet dana od dana prijema opomene za plaćanje poreza. U rešenju se navodi:

o osnov poreskog duga,

o neplaćeni iznos sa obračunatom kamatom i

o prava poreskog obveznika u postupku prinudne naplate.

U postupku naplate se podrazumeva da poreski obveznik treba to da učini u redovnom postupku, odnosno da utvrđeni porez plati na vreme. Ukoliko to ne učini poreski organ pokreće postupak prinudne naplate. Institut prinudne naplate poreza je podeljen u tri osnovna dela:

1) opšte o prinudnoj naplati poreza2) zaloga3) unovčavanje.

2.2.1 OPŠTE O PRINUDNOJ NAPLATI POREZA

U opštem delu u prinudnoj naplati poreza, predviđen je početak postupka prinudne naplate poreza donošenjem rešenja o prinudnoj naplati poreza, ako poreski obveznik nije platio porez. Kada se pokrene postupak prinudne naplate poreza, to ima za posledicu naplatu iz celokupne imovine poreskog obveznika i plaćanje troškova.

Postupak prinudne naplate poreza prekida se u slučajevima:

13

ako poreski organ pokrene stečajni postupak protiv poreskog obveznika; ako poreski organ odobri odlaganje plaćanje obaveze; ako se utvrdi postojanje greške kod obračuna poreske obaveze koje ima za rezultat znatno

niži porez; ako poreski obveznik naknadno plati dugovanu obavezu, uključujući nastale troškove.

Predmeti prinudne naplate u postupku prinudne naplate se sprovode na:

novčanim sredstvima poreskog obveznika novčanim potraživanjima poreskog obveznika nenovčanim potraživanjima i drugim pravima poreskog obveznika gotovom novcu i hartijama od vrednosti nepokretnostima.

2.2.2 ZALOGA

U postupku prinudne naplate poreza, poreski organ naplatu može vršiti iz novčanih sredstava, pokretnih stvari, nepokretnih stvari i zaloge. Zaloga se koristi kao vrsta garancije da će poreski obveznik izmiriti poresku obavezu, tako da će poreski organ posle toga pokrenuti postupak za brisanje zaloge. Kod zaloge se za obezbeđenje poreskog potraživanja u prinudnoj naplati ustanovljava zakonsko založno pravo u korist poreskog poverioca, a zaloga traje do namirenja poreskog duga ili poništenja poreskog rešenja.Pravni efekti zaloge su da Republika stiče založno pravo na stvarima,kojima se obezbeđuje i potraživanje u odnosu na sporedna poreska davanja, a prioritet se obezbeđuje u skladu sa vremenom upisa u registar. Prestanak zaloge se vrši u roku od dva dana od dana izmirenja poreske obaveze,kada poreska uprava podnosi zahtev za brisanje zaloge, odnosno hipoteke i obaveštava banku i poreskog dužnika o prestanku važenja rešenja o utvrđivanju zaloge.

2.2.3 UNOVČAVANJE

U prinudnoj naplati poreza reguliše se u se unovčavanje, gde se od sredstava pojavljuje novčana sredstva i HOV, pokretne stvari i nepokretnosti. Prinudna naplata se sprovodi na novčani sredstvima, novčanim potraživanjima, gotovom novcu, HOV, pokretnim stvarima od unovčavanja. Zaplenjeni novac i stvari i nepokretnosti, uplaćuju se na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda budžeta republike.

Prinudna naplata iz pokretnih stvari ima nekoliko osnovnih postupaka:

14

procena, zaplena, obaveštavanje potencijalnih vlasnika, prinudna naplata kada je stvar u posedu drugog lica i prodaja pokretnih stvari.Na kraju se sastavlja zapisnik o izvršenoj prodaji pokretnih

stvari.

Prinudna naplata iz nepokretnosti ima nekoliko osnovnih postupaka i to :

1) popis nepokretnosti2) utvrđivanje početne vrednosti nepokretnosti3) prodaja nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja4) prodaja nepokretnosti neposrednom pogodbom5) postupak sa ostvarenim prihodom od prodaje nepokretnosti6) proglašavanje nesolventnosti

Ako obveznik ponovo postane solventan, poreska uprava stavlja rešenje o proglašenju nesolventnosti van snage i nastavlja postupak prinudne naplate.

Prinudna naplata poreza sprovodi se na:

novčanim sredstvima poreskog obveznika prenosom sredstava sa računa obveznika na uplatni račun j javnih prihoda,

novčanim potraživanjima poreskog obveznika - prenosom potraživanja obveznika na uplatni račun javnih prihoda,

nenovčanim potraživanjima i drugim pravima poreskog obveznika - zabranom, prenosom potraživanja i popisom sa procentom, zaplenom i prodajom predmeta potraživanja

gotovom novcu i hartijama od vrednosti - popisom i zaplenom, pokretnim stvarima - zaplenom i prodajom i nepokretnostima - zaplenom, utvrđivanjem početne vrednosti i prodajom.

Kada je poreski dužnik fizičko lice, od prinudne naplate izuzete su sledeće stvari i primanja:

odeća, obuća, rublje i drugi predmeti lične upotrebe, posuđe, posteljina, deo nameštaja koji je neophodan poreskom dužniku i članovima njegovog domaćinstva, štednjak i hladnjak,

hrana i ogrev za potrebe poreskog dužnika i članova njegovog domaćinstva za tri meseca, gotov novac do mesečnog iznosa koji je po zakonu izuzet od izvršenja, ordeni, medalje i drugi znaci odlikovanja i priznanja, lična pisma i porodične fotografije, poljoprivredno zemljište zemljoradnika u površini do 10 ari, primanja po osnovu zakonskog izdržavanja, po osnovu privremene nezaposlenosti, po

osnovu dodataka za decu, po osnovu stipendije i pomoći učenicima i studentima.

III Naplata poreza u Srbiji

15

U Srbiji je od januara do novembra 2008 godine utajeno oko 13 milijardi dinara poreza, od čega

skoro polovina otpada na neplaćeni porez na dodatu vrednost. Pravo na povraćaj novca od PDV-

a koristi svega pet odsto poreskih obveznika, a naplata poreza na dohodak građana naplaćena je

skoro u stopostotnom iznosu. Ukupna naplata PDV-a za prvih 11 meseci u 2008. godini veća je

za 11,8 odsto u odnosu na isti period 2007. godine. Međutim, to nikako ne znači da je ovakvom

naplatom iscrpljen fiskalni kapacitet po osnovu tog poreza. Naime, PDV od čije naplate se

ostvaruje najviše prihoda je i najpodložniji poreskim utajama, što dokazuje i broj podnetih

krivičnih prijava u tom periodu. 

Poreznici su u 2008. godini podneli 1.836 krivičnih prijava protiv 2.518 lica za utaju poreza u

vrednosti 18,1 milijarde dinara, a za 11 mesec 2009 godine 1.748 krivičnih prijava protiv 2.451

lica zbog utajenog poreza u iznosu od skoro 13 milijardi dinara

Od avgusta 2009, zahvaljujući efikasnijem radu poreske policije, značajnije povećan broj otkrivenih poreskih utaja i na osnovu njih podnetih krivičnih prijava. Poreska uprava je nadležna za namirenje 84 odsto budžetskih prihoda na osnovu naplate poreza na dobit preduzeća, poreza na dohodak, PDV-a i akciza.

Naplata poreza u 2009 je bolja nego prethodnih godina, odnosno za deset odsto je veća nego u istom periodu prošle godine.Imajući u vidu ekonomsku krizu zbog koje je smanjena proizvodnja i promet, dobri rezulati u naplati poreza rezultat poboljšanja efikasnosti rada Poreske uprave, koja obezbedjuje više od 50 odsto ukupnih prihoda budžeta. Učešće poreza za dodatu vrednost (PDV) u ukupnim poreskim prihodima je nešto iznad 50 odsto, tako da je od početka 2009 godine taj porez naplaćen u iznosu od 120 milijardi dinara, što je 17 odsto više nego što je planirano, kad se izuzme naplata PDV po osnovu uvoza, odnosno 25 odsto više nego u prošloj godini.

Stanje u budžetu Srbije na kraju prvog tromesečja ove godine pokazuje da je privreda Srbije u duboljoj krizi nego na početku prošle godine. U martu su prihodi republičkog budžeta bili 58 milijardi dinara i nominalno su manji za jedan odsto nego u istom mesecu 2009. godine, a realno za 7,8 odsto, što je najveći međugodišnji pad poreskih prihoda od juna prošle godine.

Prema podacima ministarstva finansija u novembru 2009 je naplaćeno PDV-a (uključujući i

porez na promet roba i usluga) u iznosu od 25,8 milijardi dinara, što je za 10,6% nominalno a

16

1,3% realno, više u odnosu na novembar prošle godine. 

 

U periodu januar-novembar 2009 naplaćeno je PDV-a u iznosu od 275,4 milijarde dinara, što

predstavlja nominalno smanjenje od 1,2% u odnosu na isti period prošle godine. S obzirom na to

da je i u prošloj godini, i rebalansom za 2009 godinu predviđen isti iznos od 302 milijarde

dinara, u decembru je potrebno da se naplati 29,9 milijardi dinara, što bi bio nominalan rast od

oko 12,9% u odnosu na isti period prošle godine. Nakon rasta naplate u oktobru i novembru

dostizanje planirane naplate izgleda ostvarivo.

3.1 LOKALNA NAPLATA POREZA

17

Početkom 2009. godine navršile su se dve godine primene Zakona o finansiranju lokalne samouprave, a ujedno je istekao i rok u kome sve lokalne samouprave u Srbiji moraju da preuzmu od Poreske uprave nadležnost samostalne naplate svojih izvornih prihoda od kojih će u narednom periodu najvažniji biti porez na imovinu. To znači da njegovo utvrđivanje i naplatu samostalno rade lokalne samouprave, a ne Republička Poreska uprava. Drugim rečima, nakon 1. januara 2009. godine Poreska uprava više nema zakonsku mogućnost da ovaj posao obavlja za lokalne samouprave.

Upravljanje lokalnim poreskim prihodima prvi su preuzeli gradovi Beograd i Kragujevac i opštine Vranje, Vrnjačka banja i Žabari, koji su to učinili 2007. godine, a u 2008. godini tu nadležnost je preuzelo još 37 opština i gradova. Poreska decentralizacija u Srbiji može da omogući državi velike uštede. Takođe, ona omogućava da se bolje zadovolje potrebe građana, jer lokalne vlasti mogu da procene potrebe lokalnog stanovništva bolje nego centralna vlast.

Lokalna vlast bi bila efikasnija kada je reč o isporuci robe i usluga i da bi, kao takva, državi mogla da uštedi značajna sredstva. Ova reforma povećava otvorenost i odgovornost lokalnih vlasti, jer stanovništvo može lakše da oceni kvalitet aktivnosti lokalnih vlasti i rezultate.

Samo u Srbiji, nemačka Vlada je od 2000. godine izdvojila gotovo 700 miliona evra za razvoj saradnje. Jedna od glavnih oblasti saradnje ima za cilj jačanje opština i približavanje lokalnih vlasti građanima Srbije. U kontekstu usvajanja novog zakona o finansijama na loklanom nivou iz 2006. godine, nemačka Vlada je delegirala nemačku organizaciju za tehničku saradnju GTZ kao podršku u implementaciji ovog zakona i posrednika u prenosu posedovanja realizacije poreza na lokalnom nivou.

Pozitivni efekti po lokalnu samoupravu prilikom uvođenja naplate poreza na imovinu bili bi kreiranje uslova za dalji proces decentralizacije vlasti, efikasnije obavljanje onih nadležnosti koje se i obavljaju na najbolji način na onom nivou vlasti koji je najbliži građanima, rast prihoda lokalnih budžeta, kao i veća finansijska nezavisnost u odnosu na centralni nivo. Dodatni pozitivni efekti su pravedniji poreski sistem i pravednija raspodela poreskog opterećenja, veća raspoloživost sredstava za komunalnu infrastrukturu i komunalne usluge i mnoge druge.

Bitno je naglasiti da ovde nije reč o uvođenju novih poreza, već isključivo o prenosu nadležnosti nad već postojećim poreskim oblikom.2

Samostalna naplata poreza - protivustavna

2 www.biznisnovine.com ;26.01.2009

18

Prema Ustavu Republike Srbije samo država ima pravo da utvrđuje i naplaćuje poreze i da ih posle na osnovu zakona raspodeljuje korisnicima javnih prihoda. Zato je rešenje iz Predloga statuta Vojvodine da pokrajina samostalno naplaćuje poreze - protivustavno.

Ni u jednoj državi u Evropi nije predviđena samostalnost u utvrđivanju i naplaćivanju javnih prihoda, svuda je to nadležnost centralnog nivoa, a pravilo da se porezi naplaćuju samo na osnovu zakona i nijednog drugog pravnog akta uvedeno je pre nekoliko vekova i osnovni je instrument ograničenja samovolje vlasti u poreskom sistemu..izvorne prihode Autonomne pokrajine Vojvodine prikuplja Poreska uprava Srbije i nikakvo samostalno utvrđivanje i naplaćivanje javnih prihoda nije predviđeno niti je moguće.

3.2 Najbogatiji ne plaćaju porez u Srbiji

Broj milionera u Srbiji povećan je za više od 2.500 u doba najveće krize, a ukupan broj onih koji

su podneli prijavu za godišnji porez na dohodak građana je oko 20.300, saznaje „Blic“.

Više od 20.300 građana lani je prihodovalo više od 1,58 miliona dinara

To, nažalost, ništa ne govori o moćnicima u Srbiji jer najbogatiji u Srbiji nikada nisu plaćali ovaj porez, a neće ni ubuduće sa ovakvim zakonom. Prosto, prihodi od kapitala ne računaju se u osnovicu. Uz to, porez plaćaju isključivo fizička lica pa je vlasnicima korporacija legalno moguće da svaki dinar knjiže kao prihod firme. Milioni nisu uplaćeni na njihovo ime, nego na ime firme zbog čega se iz evidencije u to koliko je navodnih milionera podnelo prijavu ne može apsolutno ništa saznati o stvarnim prihodima najbogatijih pojedinaca.

Limit od 1,58 miliona dinara od koga počinje da se naplaćuje porez postavljen je tako da štiti srednji sloj i udara na buržuje. Međutim, takvima je najlakše da iskoriste sve rupe ovog zakona, a mnogo ih je. Oni koji nemaju firmu uvek mogu novac da uzmu na ruke ili ga provuku kroz račun „kumove firme“. Savetnici, konsultanti, programeri i slično mogu ga provući i kroz ugovor o delu, odnosno autorskom honoraru i istina platiti ovaj namet, ali višestruko manje nego što bi trebalo. Nijedan od biznismena koji ima nekoliko povezanih firmi i slično ne mora da strahuje da će ga država na kraju godine sačekati da plati godišnji porez na dohodak. Još je poraznije što je to jedini zakon koji bi trebalo da skladno osnovnom poreskom pravilu pravičnosti omogući da oni „koji najviše zarađuju, najviše i plate“. Legalno izbegavanje plaćanja poreza u biznisu se zove „poresko planiranje“, a nikako utaja.

Biznismeni istina plaćaju porez na dobit preduzeća po stvarnoj stopi od pet odsto, što je najniže u Evropi i uprkos tome domaći kapitalisti u 90 odsto slučajeva firme osnivaju na nekim od poreskih rajeva.

IV ZAKLJUCAK

19

Sa razvojem privatizacije, prelaskom na tržišnu privredu i sa reformom poreskog sistema problem naplate poreza je postao složeniji i teži. Pre reforme poreskog sistema i razvoja preduzetništva naplata poreza je bila jednostavnija jer su dominirala društvena preduzeća kod kojih su obračunske službe same obračunavale i uplaćivale poreze i doprinose. Poreska administracija nije imala veliki značaj. Sada je situacija obrnuta jer je poreska administracija u naplati poreza dobila značajnu i odgovornu ulogu.

Sva fizička lica i privatno pravna lica, koja podleže obavezi plaćanja poreza, dužna su da porez uplate u propisanim rokovima. Ako poreski dužnik ne plati u roku dospeli porez smatraće se neurednim poreskim dužnikom i izvršiće se naplata poreza redovnim ili prinudim putem. Osnovno o čemu treba voditi računa prilikom naplate jeste da se poreskom dužniku da mogućnost da porez plati o roku kada dospevaju njegovi prihodi. Stoga je poželjno da u svakom konkretnom slučaju utvrditi da li dužnik nije eventualno zapao u teškoće plaćanja zbog izvesnih okolnosti koje su nastale bez njegove krivice. Pre nego što se pokrene postupak za naplatu treba uputiti poreskom dužniku pismenu opomenu, kojom će se pozvati da dužni porez reguliše u roku ostavljenom u opomeni. Dužniku se može odložiti plaćanje poreza ukoliko postoje opravdani razlozi za to. Ukoliko nema opravdanih razloga da se dužniku odloži plaćanje poreza pristupa se naplati poreza iz imovine poreskog dužnika. Uzima se u obzir da se uzme u popis i prodaju ona imovina koja najmanje utiče na privrednu delatnost poreskog dužnika.

LITERATURA:

20

1) „Utvrđivanje i naplata javnih prihoda“ dr Đorće Pavlović, dr Diničić Miroslav i dr Ristić Žarko, Beograd 2008 godina.

2) „Naplata poreza na dohodak građana u praksi“ Aleksandar Mitrović, Niš 1998 godina.

3) „Upustvo o naplati poreza od neurednih poreskih dužnika“ Ministarstvo finansije

4) „Javne finansije“ Dr Radičić , dr. Božidar Raičević; Beograd;2008 godina.5) Internet (www.blic.co.yu, www.biznisnovine.com)

21