Jezeva Kuca - Branko Copic

7/26/2019 Jezeva Kuca - Branko Copic

1/36


2/36


3/36


4/36


5/36

BRANKO OPI

JEEVA KUA

.SVJETLOST, OOUR IZDAVAKA DJELATNOST, SARAJEVO 1980.


6/36

Odgovorni urednik: Todor Dutina Likovna oprema: Hamid LukovacTehniki urednik: Hilmo Hadi


7/36

JEEVA KUA

SLAVNI LOVAC

Slavni lovacPo umi,irom,bez staze,puta,Jeurka Jeipovazdan luta.Lovom se baviobnoi obdans trista kopaljanaoruan.I vuk,i medo,pa ak i ovca,poznaju jea,slavnoga lovca.Jastreb ga tuje,vuk mu se sklanja,zmija ga arka,po svuno sanja.

5


8/36

Pred njim,

dan hoda,

iri se strava,

njegovim tragom

putuje slava.

LIJINO PISMO

Jednoga dana,

videli nismo,Jei, je,kau,dobio pismo.

Medeno pismo,priao mea,

stiglo u torbi

potara zeca.Adresa kratka

al se razume:Za druga

JeaNa kraju ume.

U pismu pie:Jeurka,brate,sanjam te estoi mislim na te.Evo ti piem

iz kamenjara

guskinim perom

Divno li ara!Doi na ruak

u moju logu,

pouri samo,

ne ali nogu.

6


9/36


10/36

Sa punim loncemi masnim brkomekau na te,pouri trkom.Neno te grlimedena licai pozdrav aljetvoja

LISICA.

Je se veseli: Na gozbu,veli,

tu ale nema,

hajd da se sprema.Jeftirka Jeilukavo kilji,pregleda bodljei svaku ilji Ako bi usputdolo do boja,nek bude spremnaodbrana moja.

K O D L I J I NE K U E

Sunani krug seu zenit dig\)kad je Jeurkado lije stigao.

8


11/36

Pred kuom-logom,

kamenog zida,

Jeurka Jeisvoj eir skida,

klanja se,

smeka,

kavaljer pravi,

biranom frazom

lisicu zdravi: Dobar dan,

lijo,vrlino ista,klanjam se tebi

sa bodlja trista.

Nek perje petla

krasi tvoj dom,

koko nek sedi

u loncu tvom!

Guskino krilo

lepeza tvoja,

a jastuk meki

patkica koja.

9


12/36

ivela venou miru,srei,nikada lavene ula psei.I jo ti -ovona kraju velim:

ja sam za ruak

trbuhom celim!Otpoe ruakaroban,

bajni.I je,i lijaod masti sjajni.

Je lo za jelomsamo se nie,

Jeurka estozdravicu die:u zdravlje lijei njene kue,za pogibijuloveva ue.

10


13/36

Nie se ruaketvorosatni,zategnu trbuhko bubanj ratni.

NO

Evo i noinad umom elomnadvi se sutonsa modrim velom.Promakne samoleptiri koji

i vetar noniklistove broji.Utihnu uma,nestade graje,maaka divljihoi se sjaje.Skitnica svitacsvetiljku pali,arobnim sjajemputanju zali.A sova huknusvoj ratni zov: Dr'te se,ptice,poinje lov!

11


14/36

Rastanak

Jei se die,

njukicu brie.

Ja moram kui,

dosta je vie.

Dobro je bilo,nastranu ala,

lisice draga,

e, ba ti hvala.

Moja je kua

vrsta k'o grad,prenoi u njoj.Kud e sad? tako ga lijana konak svraa,

a je se branii odvraa:

Zahvaljujem se

pozivu tvom,al mi je drai

moj skromni dom! Ostani, kume lija sve gue,moli ga,zove,za ruku vue.

12


15/36

Al' Je,

tvrdoglav,

osta pri svom. Drai je meni

moj skromni dom!utei umom

je rneri put,

kroz granje mesec

svetli mu ut.Ide Je,guna,dok zvezde sjaju: Kuico moja,

najlepi raju!

POTERA

Ostade lija,

misli se: Vraga,

to mu je kua

toliko draga?

Kad Jei tako

udi za njom,

bie to,

bogme,

bogati dom.

13


16/36

Jo ima,moda,od perja pod,peene eve,

krase mu svod.Ta kua,veruj,obiljem sja.

Poi u,kradom,da vidim, ja.

VUK

Pouri lija,neujna sena,paperje mekonoga je njena.Dok juri takouz grobni muk,pred njom,na stazi,stvori se vuk.

14


17/36

Gnrr,kuda uri,

kai-der lovcu;moda si,

negde,pronala ovcu? Idem da doznam lija sve duva zato je kuutoliko uva. Eh, kua,trice! veli vuk zao. Ta ja bih svojuza jagnje dao!Poi u s tobom,jer volim alu,hou da vidim

jea budalu !

MEDO

MedoDok jure dalje

brzo ko strela,srete ih medo,prijatelj pela. Sumnjiva urba medo ih gleda moda ste nalijezero meda? Ne, nego matugolica mojuzato je volikuicu svoju. Kuica,glupost !

15


18/36

Moje mi njuke,

svoju bih daoza gnjile kruke.Za sati meda

dau je svakom! Poi u s vama,ja volim alu,hou da vidimjea budalu!

DIVLJA SVINJA

Sve troje jureko divlja reka,odjednom evo *

kaljuga neka.Divlja svinjau njojzi banja,pospano kilji

i jelo sanja. Hr-nji, junaci,sumnjiva trka,negde se,valjda,bogovska krka?! poskoi svinja,lavina prava,a vuk joj nato

objanjava: Traimo razlog,blatnjava zvezdo,zato je voliroeno gnezdo!Roeno gnezdo!

16


19/36

Poi u s vama,jer volim alu,hou da vidimjea budalu!

P RED J E EV OM K U OM

Svi jure slonoka cilju svom,kuda god prou prasaki lom!Pristala jea,

glede:on stadekraj neke starebukove klade.Pod kladom rupa,tamna i gluvaprostirka u njojod lia suva.

Tu Jei ue,

pliva u srei,uti i pipagde li e lei.

17


20/36

Namesti krevet,od pedlja dui,zevnu,pa lee

i noge prui.Sav blaen,srean,nie bez broja: Kuico draga,slobodo moja!Palato divna,drvenog svoda,kolevko meka,

lisnatog poda,uvek u veranostati tebi,nizata ja temenjao ne bi!U tebi ivim

bez brige,strahai braniu te

do zadnjeg daha!

TRI GALAMDIJ I -

Medved i svinjai s njima vukgrmnue gromko prava oluja:

18


21/36


22/36

Budalo jeu,bodljivi soju,zar tako cenistraaru svoju?!

Koliba tvojaprava je baba,krov ti je truo,prostirka slaba.Stenara to je,tesna,

i gluva,sigurno u njojima i buva!

Kuicu takvu,hvalio mali,za ruak dobarsvakom bi dali! rekoe takonjih troje, ljuti,dok mudra lijapo strani uti.

JE E V ODGOVORDie se Jei,delija staragalamdijamaodgovara:

Ma kakav bio Ij moj rodni prag, j

on mi je ipak |

I mio i drag.Prost je i skroman,ali je moj,tu sam slobodani gazda svoj.

20


23/36

Vredan sam,

radim,bavim se lovomi mimo ivim

pod svojim krovom.

To samo hulje,

nosi ih vrag,

za ruak daju

svoj rodni prag!

Zbog toga samo

vas troje,

znate,estite kue

i nemate.

ivite,ujem,

od skitnje,pljakei svriete

naopake!

To slua lija,

pa sudi zdravo:

Sad vidim i ja,

je ima pravo!To ree klisnu

jednom, uviku,a ono troje,

digoe viku:

Je nema pravo,

nastranu ala;

a i ti,

lijo,ba si budala I


24/36

KRAJ

ta dalje bee,kakav je kraj?Priau i to.Posluaj !Krvnika vuka,

jadna mu majka,umlati brzoseljaka hajka.Trapavog medu,oh, kuku,leledo same smrtiizbole pele.I divlja svinjapade ko kruka,smae je zimuslovaka puka.

Po umi, danas,bez staze,puta

Jeurka Jeilovi i luta.Vetak i majstoru poslu svom,

22


25/36

U P R VO M S NI JE GUIz magle,sive i bijele,prvi se snijeak roji,pod strehom uti vrabac,

pospano pahulje broji:Jedna, jo jedna . . .trista . . .

hiljadu poplava prava!

Kad bi sve bilo perje!Dosta . . .

ba mi se spava . . . Zaspao vrabac,

a snijeak,ipak, i dalje lijee,beskrajna livada cvjeta,prekrasno,zimljivo cvijee.

23


26/36

Eto, tragovi idu,

itava zbrka, splet,poljanom,po snijegu prvom,

proao udan cvijet.Ovuda eto vidi,jutros,u osvit dana,

prola je,vana i teka,grakui, gospoa vrana.A za njom, koraka laka

i dugog repa svraka.Podalje malo, gledaj,

jedan trag,zbunjen, plah,proao tuda nekonosei golem strah.Njegove stope znajuodrasli, lovci, djeca,

to je trag zeca.Odjednom,za tragom zeca,gle, nove ape ure.izgleda zeca jure.

24


27/36


28/36

Skokovi idu ravnood prve seoske kue,to je trag starog lovcai buvolovca ue.

ua lovaka zvijezda stara

Gledajte,pored voara,gdje uti pognuto granje,putuju velike stope,pored njih stope manjeTo su opanci prolistroga djeda Vuka;u kolu,po snijegu prvom,

odveo svog unuka.A, putem tragova mnogo,ko da im pogodi broj;proao naelnik Steva,proveo moan stroj.Daleko odmakli nisu,uje,jo truba svira.A, to je,ik, pogodi! Podmladak pionira!Najzad, za jednim tragom,prosuta pera svijetla;proao mudrija lisac,odnio babina pijetla.

26


29/36

POBUNA

Dok Pera hre,mrmljai iti glasova itav hor odea njegovasazvala tajno,u noi,

protestni zbor. Drugovi,

ujte,optubu diem!

najpre se kapa javi. Dosadilo mi robovatineoeljanoj glavi.Eh, to je glava vranino gnezdo,dungla, afrikog kroja,strailo neko,na jea lii!Tuna je sudbina moja.

Jo Pera sa mnomleptire lovi,drugove bije,to nije ala,sa mnom se brie,

igra futbala.

I cipele se poalie,uzdah im primi tama: Oh, teko nama,

jadnicama,dosadilo nam na nogama!On da nas istii da brie,

bile bi pravo zlato,a ovako na nama stojiprologodinje blato.

27


30/36

Odelo tuno pokaza lice

ispod stolice.

Gledajte, brao,istina cela,

na meni mrlje

od trista jela,

a izmeu njih

itava sila

krmaa plavih

od mastila.

Jo kad se Peraveerom skine

baca me na pod

pun praine.Kapa je dugo

mislila nemo,

pa najzad ree:

Da pobegnemo!I ja u s vama

preko sveta

javi se torbaiza kreveta.

0 meni Perane vodi brige

pa zato beim1 nosim knjige.

Hajduki,

tiho,po gustu mraku,

odoe stvari,boljem deaku.

28


31/36

M


32/36

M A J KA

Ve mornar Mesec puinom jedri,nakraj mu noi luka.

Na meku kosu deaka snenasputa se topla ruka.Smeka se dete, ivot je bajka,uva ga, pazi voljena majka.Deak je snove sanjao strane,

budi se, trai spas.Iz none tame, spremno i budno,

javlja se mio glas.Zaludu tmina juria gluva,

kad mama dobra deaka uva.Ju tarn je sunce kroz prozor vinu,u sobu zrakom kroi.Prenu se deak. Ko li ga gleda?To su mamine oi!Putuju dani u sjajnom nizu,kada je mama roena blizu.

Narae deak, postae ovek,

vreme e najzad poviti stas,aP e se veno pamtiti ruka,mamine oi i mio glas.

30


33/36


34/36

S v j e t l o s t

B R A N K O C O P I CI E 2 E V A K U C A

I z d a v a :

, O O U R i z d a v a k e d j e l a t n o s t i , S a r a j e v o

Z a i z d a v a a :I D R I Z F A Z L I C

G r a f i k o

t a m p a :

p r i d u z e e > R a d i a T im o t l , B e o g r a d

t a m p a n o 12.000 p r i m e r a k a .

1980.


35/36


36/36

Documents

Jezeva Kuca - Branko Copic