Jezik i Kultura Ranko Bugarski

XfX/= AA1 obrazovanje

Erik Uobsbom i Terens Rejnder (ur.) IZMILJANJE TRADICIJE

Edmund Lie KULTURA I KOMUNIKACIJA

Zdenko Kodelja LAIKA KOLA

Vintila Mihailesku SVAKODNEVICA NI|E VISE ONO TOJE BILA

Kan Bugarski NOVA UCAJEZIKA

I lerman Bauzinger ETNOLOGIJA

Mikel Asurmendi (ur.) IDENTITET I NASI I JE

Milka Ivi RED REI

Mark Oe

VARLjrVI KRAJ STOLEA

Eransoaz Eritje DVE SESTRE I N.IIHOVA MAPI

Robert N. Bela POGAEN ZAVET

. Papi, L. Sklevickv (ur.) ANTROPOLOGIJA ENE

Dejvid Kristal SMRT JEZIKA

Ranko Bugarski ARGON

Duka Klikovac MHTAEORE U MILJENJU IJEZIKU

Majkl Hercfeld KULTURNA INTIMNOST

Dragan Vukoti POD ZNACIMA NAVODA

Duan Kecmanovi RACIONALNO I IRACIONALNO U NACIONALIZMU

Tomas Hilan Eriksen ETNICITET I NACIONAI.IZAM

Teofll Pani UVARI BENGALSKE VA I RE

Mark Oc NEMESTA

Mark Oze PRILOG ANTROPOLOGIJI SAVREMENIH SVETOVA

Ranko Bugarski JEZIK I KULTURA

Deremi Kembel LALJIVEVA PRIA

ranko bugarski

BIBLIOTEKA XXVEK

147

Urednik Ivan olovi

Ranko Bugarski

JEZIK I KULTURA

Beograd 2005

Dr Ranko Bugarski, redovni profesor Filolokog fakulteta u Beogradu, objavio je veliki broj radova iz anglistike, opte i primenjene lingvistike i socio-lingvistike. U ovoj ediciji izale su mu knjige Lingvi-stikaooveku (1975,1983),Jezik drutvu (1986), Jezik od mira do rata (1995), Lica jezika - socio-lingvistike teme (2001, 2002), Nova lica jezika -sociottngvistike teme (2002) i argon - lingvisti-ka studija (2003). igoja tampa i Biblioteka XX vekzajedniki su objavile njegova Sabrana dela u 12 knjiga (Beograd, 1996-1997). Predavao je na mno-gim inostranim univerzitetima. Bio je potpredsed-nik Meunarodnog udruenja za primenjenu lingvi-stiku (Association Internationale de Linguistique Ap-pliquee - AILA) i predsednik Evropskog lingvistikog drutva (Societas Linguistica Europaea- SLE). Clan je Evropske akademije nauka i umetnosti (Be). U njegovu cast tampani su jedan internacionalni i je-dan studentski zbornik radova: History and Per-spectives of Language Study - Papers in Honor of Ranko Bugarski, Amsterdam/Philadelphia: John Benjamins, 2000; Jezik, drutvo, saznanje - Profe-soru Ranku Bugarskom od njegovih studenata, Beograd: Filoloki fakultet, 2003-

Korice Ivan Mesner

Uvodna napomena

U ovoj knjizi okupljeni su tekstovi sa ireg podruja je-zika i kulture, nastali tokom poslednje dve godine. Po te-matici, obimu i strukturi ona je slina dvema autorovim knjigama objavljenim u istoj ediciji: Lica jezika - socioling-vistike teme (2001,2002) i Nova lica jezika - sociolingvis-tike teme (2002). Svojom sadrinom ona je ipak potpuno nezavisna od ovih prethodnih publikacija (sa deliminim izuzetkom XVI poglavlja, koje predstavlja nastavak ranijih istraivanja).

Prvi deo knjige donosi priloge posveene razmatranju razliitih aspekata jezika u kontekstu kulture i drutva. Njegovu okosnicu ini uvodni niz poglavlja u kojima se si-stematski tematizuje odnos jezika i kulture; tome su doda-ta dva ogleda na posebne teme. Drugi deo otvara blok tek-stova srpskohrvatskom jeziku i njegovim zvaninim na-slednicima, iji je zajedniki imenitelj tenja da se neobi-na sudbina ovog jezika osmotri i pokua razumeti u teorij-skim i delimino komparativnim koordinatama. Naredna tri poglavlja predstavljaju nastavak pievih prouavanja argona, obelodanjenih u njegovoj prethodnoj knjizi, tako-de u ovoj ediciji: argon - lingvistika studija (2003). Po-tom siede etiri intervjua objavljena u istom dvogodi-njem periodu (kod kojih je, zbog ovdanjeg "ubrzanja

6 Uvodna napomena

istorije", posebno vano obratiti panju na datum prvobit-nog tampanja). Ovaj deo knjige zatvara kratak tekst pisan nekoliko dana po ubistvu premijera inia, jo uvek vidno u oku i neverici. A trei deo je produetak bibliografije jugoslovenske sociolingvistike, tampane u Licima jezika i Novim licima jezika - ovog puta za godine 2002-2004.

S manjim izuzecima, ovu knjigu cine radovi koji nisu ranije objavljeni, bilo uopte ili na naem jeziku. Vei deo poglavlja potekao je od predavanja na visokokolskim kursevima i na seminarima, kao i od referata na naunim skupovima. Prva tri teksta u drugom delu knjige, zbiva-njima u vezi sa srpskohrvatskim jezikom, izvorno su na-menjena inostranoj strunoj publici i objavljena na engle-skom jeziku. Njih je autor za ovu priliku preveo i prilago-dio, mestimino sadrinski a veim delom u pogledu pra-teih bibliografija; uklonjena su neka ponavljanja, ali se-lektivno, kako bi se ipak ouvao integritet svakog pogla-vlja. Razlike u samom predmetu razmatranja, kao i u prvo-bitnom auditorijumu, izazvale su povremene neujednae-nosti u jeziku i stilu izlaganja, koje - kako se autor nada -nee smetati itaocu.

Bibliografska beleka na kraju knjige sadri potpune podatke poreklu i eventualnom ranijem objavljivanju svakog teksta.

Beograd, januara 2005. R. B.

Prvi deo

JEZIKU U KULTURII DRUTVU

I JEZIKI KULTURA

1. Pristup temi

Sloeni spiet odnosa jezika i kulture pokriva ogroman i praktino nepregledan teren. Iako je sintagma koja pove-zuje ova dva pojma veoma popularna, pa se esto javlja u strunoj literaturi na raznim jezicima, jo uvek nedostaju obuhvatni sintetiki pregledi materije koja bi s punim pra-vom mogla da stane pod naslov ovog teksta. Razmatranje koje sledi nema ambiciju da bude takav pregled, ali se nu-di makar kao nekakav poetni orijentir za mogua dalja i dublja istraivanja mesta koje u kompleksu kulturnih fe-nomena pripada jeziku.

Da bi se i ovako ogranienom ispitivanju uopte moglo pristupiti, neophodno je utvrditi neke radne definicije kljunih pojmova jezika i kulture, prikladne u naznaenom kontekstu. Stoga emo u narednim odeljcima ovog pogla-vlja, na krajnje saet i gotovo leksikonski sveden nain, najpre odrediti ova dva pojma uzeta ponaosob, a potom, u najoptijim crtama, i njihov uzajamni odnos. Posle ovog pojmovno-terminolokog i teorijskog uvoda usledie niz poglavlja u kojima e ilustrativno, i bez pretenzija na pot-puniji obuhvat, biti ukazano na neka od mnogobrojnih podruja oitovanja veza izmeu jezika i kulture. To esto nee biti mnogo vie od deliminog registra odabranih tema i problema, a za ire analize i dodatne ilustracije itaoci e

10 jeziku kulturi i drutvu

biti upuivani na srazmerno lako dostupnu literaturu, na-roito onu izvorno objavljenu ili prevedenu kod nas.

2.Jezik

Ova re ima vie znaenja, u rasponu od biolokog (miiavi organ u ustima bez koga se ne bi moglo govori-ti) do najireg semiotikog (bilo kakav sistem ili medijum simbolikog izraavanja i saoptavanja, to uz prirodni ljudski jezik ukljuuje npr. "jezik" pela ili delfina, mate-matike, muzike, filma, signalnih uredaja, kompjutera, te razne formalne i programske sisteme izvedene iz prirod-nog jezika). Za nau temu su, medutim, relevantna samo ona znaenja koja se ovom terminu pridaju u lingvistici; njih moemo svrstati pod tri zaglavlja sa opadajuim ste-penom apstrakcije, kako sledi. 1 - oveku svojstvena sposobnost drutvenog optenja pu-tem artikulisanog sistema verbalnih znakova koji omogu-uje oblikovanje misaonih sadraja i njihovo prenoenje u vidu suvislih govornih poruka. Neophodan preduslov or-ganizovanog drutvenog i duevnog ivota, jezik sutastve-no obeleava oveka kao ljudsko bie, kao lana drutve-ne zajednice L kao pojedinca. Filogenetski razvoj jezika neodvojiv je od evolucije oveka i tekao je naporedo sa prelaskom na dvonoan hod, okupljanjem u drutvene grupe zasnovane na radu uz pomo alatki, razvitkom spo-sobnosti apstraktnog miljenja i upotrebe simbola i dru-gim procesima iji je proizvod Homo sapiens. Sve ljudske grupe odvajkada se slue jezikom, a sposobnost usvajanja i upotrebe ovog sloenog sistema znakovne komunikacije u punoj meri poseduju i svi normalni pojedinci, bez obzi-ra na rasu, kulturu, uslove ivota ili stepen inteligencije. Iako genetski utemeljena, ova specifino ljudska mo ne

Jezik i kultura 11

moe se ostvariti bez bitnog posredstva sredinskih inila-ca: svakom detetu je dato da progovori, ali ono to uvek i-ni na posebnom jeziku svoje sredine, koji za razliku od opte jezike sposobnosti nije uroen, nego se usvaja sa-mo u okruenju onih koji njime ve govore.

Pored kljune uloge koju igra u miljenju, spoznavanju i tumaenju stvarnosti, jezik u svim drutvima obavlja niz kulturnih, estetskih, obrednih i drugih funkcija, ali njegov temeljni i najobuhvatniji zadatak, kome je saobraena i njegova osnovna struktura, jeste da slui kao prikladno sredstvo drstvene interakcije i komunikacije. U torn cilju se apstraktni sistem jezika materijalizuje kako bi bio dostu-pan ulima, manifestujui se primarno u govoru, sekun-darno u pisanju i marginalno u gestovima gluvonemih.

Jezik je hijerarhijski ustrojena struktura koja povezuje planove zvuka i znaenja (izraza i sadraja) preko nekoliko jezikih nivoa od kojih svaki sadri inventar jedinica i pravi-la njihovog kombinovanja. Kombinacije jedinica nieg ni-voa daju jedinice sledeeg vieg nivoa, pa se foneme/gra-feme (jedinice glasovne odnosno grafike strukture) kom-binuju u morfeme (najmanje jedinice jezike forme snabde-venenaenjem), morfeme se kombinuju u rei, rei u sin-tagme a sintagme u reenice. Pravila koja upravljaju ovim kombinovanjem ine gramatiku. Ovakva opta struktura ini od jezika ekonomian sistem; polazei od malog bro-ja glasovnih jedinica, prelamanjem kroz navedene nivoe na izlazu se dobija neogranien broj reenica, pri emu uvek nove kombinacije istih elemenata omoguuju nepre-kidno uobliavanje i izraavanje novih sadraja svesti. Ovo stvaralako svojstvo jedno je od glavnih obeleja kojima se ljudski jezik izdvaja iz sistem animalne komunikacije.

2 - Svaki poseban pojavni oblik jezika pod 1, tj. svaki konvencionalni sistem znakova koji pripada odredenoj za-


jednici, zadovoljavajui njene potrebe u komunikaciji i stvaralatvu (npr. srpski, francuski, japanski jezik). Broj je-zika u svetu ne moe se precizirati jer ih esto nije lako razgraniiti ni medusobno ni od njihovih dijalekata. Pro-cenjuje se da ih danas ima 6.000, veinom nepisanih idioma malih zajednica kojima preti gaenje tokom ovog veka. Medusobno se veoma razlikuju po broju govornika, rasprostranjenosti, funkcionalnoj izgraenosti i drutve-nom statusu, ali svaki od njih naelno odgovara potreba-ma i mogunostima kulture iji je nosilac, pa je neoprav-dana podela na primitivne i razvijene jezike. Jezici se klasifi-kuju prema poreklu (genetski), prostoru (arealno), struk-turi (tipoloki) i funkcijama (sociolingvistiki). Podloni su kako sinhronijskim varijacijama (teritorijalnim, socijal-nim i funkcionalnim) tako i stalnim dijahronijskim prome-nama na svim nivoima strukture.

Jezici slue i kao znaci raspoznavanja, kao vani simbo-li etnike, nacionalne, konfesionalne, profesionalne ili ne-ke druge grupne pripadnosti, pa se uz njih vezuju kolek-tivne emocije i subjektivni vrednosni sudovi, usled ega oni lako postaju znamenja nacionalne emancipacije ali i objekti nacionalistike manipulacije. Ispod jezikih razmi-rica po pravilu se kriju dublji drutveni sukobi. Mnoge za-jednice, kao i brojni pojedinci u njima, odlikuju se vieje-zinou, koja je u dananjem svetu pre pravilo nego izu-zetak. Pored prirodnih, postoje i vetaki ili planski jezici za meunarodnu komunikaciju, tipa esperanta.

3 - U uem i specijalizovanom smislu, bliskom pojmo-vima jezikog varijeteta, stila i argona, skup jezikih sred-stava karakteristian za pojedine drutvene grupe, epohe, profesije i anrove, te za pojedince (npr. jezik omladine, romantizma, novinarstva, bajke, Ive Andria).

Jezik i kultura 13

3. Kultura

"Kultura je jedna od dve-tri najkomplikovanije rei en-gleskog jezika", ocenio je u svom poznatom pojmovniku kljunih rei iz oblasti kulture i drutva britanski istoriar knjievnosti i kulturolog Rajmond Vilijams (Williams 1983:87). A ameriki antropolozi Alfred Krouber i Klajd Klakhon su u svojoj takoe zapaenoj studiji jo 1952. go-dine analizirali i klasifikovali ak 164 osnovne definicije kulture sadrane u antropolokoj i sociolokoj literaturi poev od 1871. godine (Kroeber /Kluckhohn 1952). Lako je zamisliti koliko je ovaj broj povean u proteklom polu-veku. Ali ve i ova dva navoda dovoljno jasno pokazuju da je pojam kulture, kao jedan od temeljnih u ivotu oveka, uistinu kompleksan i teko uhvatljiv, u meri koja izmie pre-ciznom i nedvosmislenom definisanju. Sreom, za potrebe ovog rada bie dovoljna neka sasvim opta odredenja.

Na prvom mestu treba preduprediti mogue nespora-zume isticanjem da ovde nije re svakodneynom poima-nju kulture u vrednosnom ili bontonskom smislu znanja, stavova i ponaanja, kao kada se govori "kulturnim" i "nekulturnim" sredinama, pojedincima ili postupcima. Na-protiv, mi imamo na umu u nauci prihvaeno antropolo-ko shvatanje kulture kao naina ivota (uz sve to ovo podrazumeva, a to e u nastavku biti u glavnim crtama specifikovano). U ovom smislu, poto svako pripada nekoj kulturi, ili nekim kulturama, naprosto se mora biti "kulturan" i nikako se ne moe biti "nekulturan". (Upor. Bugarski 1997a, pogl. 23, odakle su u proirenom obliku prenete neke od ovih uvodnih odredbi).

A ta se sve obuhvata najirim tumaenjem kulture kao naina ivota? Tu emo poi od fundamentalne podele o-veku znanog univerzuma na svet prirode (to je sve to po-


stoji pre oveka i nezavisno od njegove volje) i svet kultu-re (koji ukljuuje sve to je ovek stvorio i to moe da za-misli). Da damo samo jedan prost primer ovakvog razliko-vanja, injenica da ovek jede i pije pripada biologiji, ali ta, kada i kako neko jede i pije stvar je kulture. Posebno treba naglasiti da ovaj potonji svet kombinuje realno s imaginarnim: kultura nije samo ono to radimo i stvara-mo, nego i ono to zamiljamo, emu se nadamo i emu sanjamo.

Svet kulture moe se dalje uslovno podeliti na dve pro-strane oblasti, materijalnu i duhovnu - a na ovom mestu moramo u razmatranje uvesti i pojam civilizacije. Njime se takoe nekada pokrivaju oba ova podruja, ali ako se ta dva pojma ile dosledn razlikuju, onda je teite civiliza-cije ipak na materijalnoj strani, u tehnolokim i informa-cijskim datostima i mogunostima drutvenih zajednica, dok je kultura preteno u sferi duhovnog, gde se moe razloiti u komponente kao to su nain drutvenog ivo-ta, komunikacija, rad i stvaralatvo. Prema nekim shvata-njima, civilizacija je sve ono to unepreuje ivot jednog kolektiva i tako je podlono stepenovanju, pa ima smisla govoriti razvijenim i manje razvijenim civilizacijama, dok kultura predstavlja nemerljivu duhovnu sutinu od trajne vrednosti za njegove lanove, koja otuda nije pitanje raz-vojnog stepena date zajednice. "Civilizacija kao celina na-preduje; kultura nastupa i nestaje", kae Sapir (1984:102).

U ovom okviru pojam civilizacije se zapravo protivsta-vlja predstavama varvarstvu kao nekom prethodnom i primitivnom stanju, to nije sluaj sa kulturom. Prve civili-zacije dolaze kasno u evoluciji modernog oveka, ali je on i znatno pre toga morao posedovati nekakvu kulturu. Ova razlika nalazi izvesnu podrku i u etimologiji, jer re kul-tura (lat. cultra 'saenje, obraivanje') upuuje na nego-

Jezik i kultura 15

vanje, u poljoprivrednom, biolokom ili nekom od izvede-nih znaenja, dok re civilizacija (lat. clvis 'graanin') ukazuje na specifinosti urbane kulture, na gradski ivot sa njemu svojstvenom organizcijom. (Leksikonski saeti detalji razliitim shvatanjima ovih pojmova kroz istoriju i njihovom preplitanju mogu se nai pod odgovarajuim odrednicama u Williams 1983 i Herak 1998; upor. i Bra-tani 1991:34-36, a za neto iru raspravu Benvenist 1975 i Stojkovi 1993:48-56).

Sa ovog stanovita kultura bi se mogla odrediti kao, u sutini, zbir razliitih normi ponaanja, verovanja, naina optenja, sistema vrednosti - svih onih istorijski izraslih eksplicitnih i implicitnih ivotnih obrazaca koji u svako vreme deluju kao potencijalni vodii u delatnostima i po-naanju ljudi kao lanova drutvenih zajednica, ulazei u temelje njihovih institucija i njihovog pogleda na svet.

Ipak ostaje legitimno govoriti i kulturi u irem smi-slu, koja podjednak obuhvata kako materijalna tako i du-hovna dobra jedne zajednice, iako moda sa neto druki-jim naglaskom nego kad se govori civilizaciji. Tada je sasvim izvesno da je re kulturi u sva tri za nas rele-vantna znaenja: antropolokom, koje se tie naina ivota; civilizacijskom, koje se usredsreuje na fiziki i umni rad i na stvaralatvo kao njegov proizvod; i bihejvioralnom, koje obraa panju na obrasce ponaanja. Sledee jezgro-vito odreenje iz jednog dokumenta Uneska iz 1995. go-dine na neki nain obuhvata, ili bar podrazumeva, sve ove komponente: "Kulturu eine vrednosti, verovanja, jezici, nauke i umetnosti, tradicije, institucije i nain ivota koji-ma se jedna linost ili grupa izraavaju, ostvaruju i razvija-ju". I ova je definicija, dakako, samo jedna od mnotva moguih, a mi je ovde ilustrativno navodimo jer potie od organizacije nesumnjivo merodavne u ovoj oblasti.


Za nas je, meutim, bitno to to u sva tri malopre na-vedena pravca nezaobilazan inilac kulture jeste jezik. Sva kultura je nastala iz ovekove jedinstvene sposobnosti stvaranja i upotrebe simbola; "bez simbola ne bi bilo kul-ture, i ovek bi bio samo ivotinja a ne ljudsko bie", kae ameriki antropolog Lesli Vajt (1980:270). A upravo je je-zik osnovni simboliki sistem koji je on razvio tokom svo-je evolucije. (O ulozi i razvoju simbolike funkcije kod Homo sapiensa v. kod nas Ivi 1978).

4. Kultura i jezik

Kao opte kategorije, kultura i jezik se uzajamno pod-razumevaju, jer nema kulture bez jezikog izraza, niti ima jezika bez kulturnog sadraja. Ali na nivou pojedina-nih kultura i jezika ovakva podudarnost, iako mogua i e-sta, nije nuna: kao to emo videti, jedna kultura moe da se ostvaruje u vie jezika, i obrnuto, jedan jezik moe da bude nosilac vise kultura. Prema jezgrovitoj formulaciji Dubravka Skiljana,"svaka kultura mora posjedovati jezik i svaki jezik mora imati 'iza' sebe i 'u' sebi kulturu, ali ne mora svaka kultura imati svoj, samo sebi svojstven, jezik, niti svaki jezik,mora imati svoju kulturu" (1991:153).

Pristupajui razradi ove generalne postavke, najpre e-mo donekle da problematizujemo navedeni kategorijalni odnos, i to polazei od same sintagme u glavnom naslovu ove rasprave. U antropologiji, pa i u antropolokoj lingvisti-ci, bezmalo je aksiomatski prihvaen stav da je jezik deo kul-ture. Ali otkud onda toliko zbornika, studija, asopisa i na-unih skupova sa upravo tim naslovom? Ako je jezik ve deo kulture, zato njegovo stavljanje u isti red s njom ne deluje pleonastino, tj. zato se ne kae, na primer, "jezik i ostatak kulture", kako bi se pri pomenutom stanovitu strogo uzev

Jezik i kultura 17

moralo rei? Iii, drukije reeno, ako je jezik samo jedan od kulturnih sistema (pored obreda, mita, religije, muzike, sli-karstva i drugih), zato se upravo on izdvaja od svih njih i prema kulturi postavlja u naporedan a ne inkluzivan odnos?

Da bismo odgovorili na ova pitanja, moramo na jed-nom dubljem nivou osvetliti prvo prirodu same kulture, a onda i poloaj jezika u njoj. Ovde je od najvee vanosti sagledanje da je kultura u sutini sistem za organizovanje i usmeravanje ljudskog istustva, pri emu pojedine kulture na razliite naine uproavaju - pa time, unekoliko, i is-krivljeno predstavljaju - ukupni svet stvarnosti. Tako sva-ka kultura obrazuje specifian okvir unutar kojeg se inter-pretiraju odabrani spoljni znaci "realnosti". A osnovni me-hanizam za ovu interpretaciju jeste jezik - koji, medutim, ima i bitnu dodatnu ulogu koja iz toga izrasta. Jezikom o-vek odvajkada tumai prirodu i uobliava kulturu kao svoj sopstveni, ljudski svet, pri emu izmedu jezika i kulture postoji stalna interakcija na raznim planovima. Sva je kul-tura stvorena zahvaljujui jeziku, kroz jezik, a u velikoj meri i jeziku; a kako nas opominje Edvard Sapir, vrata svake kulture otvaraju se kljuem njenog jezika. Ovo znai da jezik nije samo statiki referentni okvir kulture, sistem za njenu interpretaciju, nego i njen dinamiki kon-stitutivni princip. Na taj nain na doivljaj sveta je uslo-vljen kulturom, dok je ona sama uveliko profilisana jezi-kom. Sa svoje strane, kao preduslov i tvoritelj kulture, je-zik se oblikuje upravo po meri njenih potreba i moguno-sti. Tako kultura i jezik u stalnom sadejstvu formiraju i menjaju svet u kojem ive ljudske zajednice, i sami se iz-graujui u tom procesu.

Sledee pitanje koje trai odgovor jeste zato je upravo jeziku pripala ova povlatena uloga. Tu moemo da kae-mo, sasvim kratko, da je jezik najrazudeniji, najizgradeniji


i najtenje Strukturiran od svih kulturnih sistema. Njegova formalna obeleja kao hijerarhijski ustrojene strukture je-dinica i pravila za njihovo kombinovanje na raznim nivoi-ma, kojima smo govorili u 2. odeljku ovog teksta, uini-la su ga najpodesnijim medijumom i mnogih drugih siste-ma, kao i kulture u celini. Zakljuujemo da je jezik inte-gralan ali veoma specifian deo kulture, i takav status mu se neformalno priznaje uobiajenom naslovnom sintag-mom od koje je poeo ovaj osvrt.

Prethodno razmatranje odnosilo se na kategorijalni plan, gde se kultura i jezik posmatraju kao opti fenomeni svojstveni oveku i neodvojivi od same njegove prirode, a u okviru koncepta koji se esto naziva univerzalistikim. Sa ovog plana sada "silazimo" na nivo konkretnih realizacija, gde su u fokusu kulture pojedinih drutvenih zajednica, od-nosno sociokulturni sistemi, i s njima manje ili vie "upa-reni" posebni jezici; ovaj pristup nekada ide pod imenom relativizma. Tu za poetak moramo rei da je veza izmeu pojedinanih kultura i odgovarajuih jezika naelno veo-ma vrsta, utoliko to oni izrastaju zajedno, uzajamno se pothranjujui; ipak, ona nije nuno konstantna niti neras-kidiva, ve je podlona raznim varijacijama i promenama.

lako, kako emo videti u narednom poglavlju, ni jezike ni kulture nije lako medusobno razgraniavati i prebroja-vati, ematski se mogu uspostaviti sledei odnosi. Odnos tipa jedan prema jedan, gde uz neku datu kulturu ide sa-mo njen jezik i obrnuto, uz jedan jezik samo njegova kul-tura, veoma je est, naroito ali ne iskljuivo kod manjih zajednica (npr. od velikih je karakteristian japanski slu-aj). Ali ima i mnotvo primera odsustva ovakve korespon-dencije, i to u oba smera. Tako je Balkansko poluostrvo kulturno znatno homogenije nego jeziki, a finska kultura mnogo je blia onoj drugih evropskih nordijaca nego to

Jezik i kultura 19

je finski jezik blizak vedskom, norvekom i danskom. Jos je izrazitiji raskorak kod orijentalne kulture u njenoj bli-skoistonoj verziji, ija tri jezika nosioca - arapski, turski i persijski - pripadju trima veoma razliitim jezikim poro-dicama (semitskoj, turkijskoj i indoevropskoj). Nasuprot ovome, engleski jezik s manjim varijacijama opsluuje pri-lino razliite kulture od SAD i Kanade preko Velike Brita-nije do Australije, a slino vai i za druge svetski rairene jezike (npr. za panski u paniji i u latinskoj Americi).

Mogunost da genetski udaljeni jezici uestvuju u istoj kulturi, a da isti jezik slui razliitim kulturama, nalazi svo-je objanjenje u nejednakim stepenima "kulturne osetlji-vosti" na skali jezikih nivoa. Naime, renik jednog jezika dosta verno odraava kulturne datosti i potrebe zajednice koja njime govori, ali se takva usklaenost u mnogo ma-njoj meri nalazi kod gramatikih sistema, koji su stabilniji i merodavniji deo jezike strukture. Dublji identitet jed-nog jezika ne ogleda se toliko u prirodi sadraja koje on izraava, i koji su registrovani u reniku, koliko u osobe-nom nainu njihovog izraavanja, to je stvar gramatike forme. Ovo znai da jezici i kulture, koliko god njihova spre-ga mogla biti intimna, ovu duguju zajednikom razvoju, a ne nekoj inherentnoj uzronoj povezanosti. veza je, dakle, istorijska a ne organska. Posebno se ne mogu uspo-stavljati globalne korelacije izmeu vrste drutvene zajed-nice i tipa jezike strukture - na primer, tako da bi stoar-skim kulturama odgovarala jedna vrsta glasovnih i grama-tikih sistema, a urbanim drutvima druga vrsta.

U dananjem svetu, naroito u njegovim razvijenijim delovima, fenomen kulture ispoljava se na razliitim ste-penima, u rasponu od lokalne ili regionalne, preko nacio-nalne, do internacionalne ili ak svetske kulture, kojoj svedoi i noviji pojam planetarne kulture. esto se sreu i


razne druge podele: prema civilizacijskom nivou, na pri-mitivne i razvijene kulture; prema tipu proizvodnje i dru-tvene organizacije, na poljoprivredne, industrijske i po-stindustrijske kulture; potom na usmene i pismene, ili ru-ralne i urbane kulture, pri emu ove potonje obuhvataju i ceo niz subkultura; itd. Umesto daljeg nabrajanja odmah erao da kaemo ono to je za nas ovde najvanije, a to je da u svim pomenutim i mnogim drugim dimenzijama di-ferenciranja kulture jedan od bitnih indikatora jeste opet - jezik. Tako osobenosti lokalne ili regionalne kulture u-vaju svoj izraz u lokalizmima, regionalizmima i dijalekti-zmima narodnog jezika, dok na drugom kraju internacio-nalna kultura i savremena tehniko-tehnoloka civilizacija ostavljaju svoj beleg u optoj leksici, strunim terminolo-gijama i frazeologiji standardnog jezika. Analogno funkci-onie cela skala jezikih varijeteta, od lokalnih govora, preko nacionalnih jezika, do prirodnih ili vetakih jezika meunarodne komunikacije. A moderni standardni odno-sno knjievni jezici raslojavaju se po linijama razgranie-nja izmedu socioekonomskih, obrazovnih, profesionalnih, uzrasnih i drugih grupa, ije posebne potrebe takode je-ziki obeleavaju datu kulturu - u vidu raznih sociolekata, funkcionalnih,stilova, strunih jezika, argona itd. Tako se razlieiti aspekti kulture odraavaju u jeziku, ali i jezik do-prinosi njihovom izdvajanju, definisanju i prihvatanju unutar ireg kolektiva.

Ovim smo u skici zaokruili predmet ispitivanja ovog odeljka, usklaujui ga uz to sa prethodno naznaenim opadajuim nivoima apstrakcije: najpre kultura i jezik u optem smislu, potom pojedine kulture i jezici, i najzad podkulture s odgovarajuim podjezicima. Neke od ovde samo dotaknutih pojava bie, uz drugu materiju, neto si-re predstavljene u narednom poglavlju. Pre toga, meu-

Jezik i kultura 21

tim, posvetiemo neto panje specifinoj ulozi pisma i pi-smenosti u razvoju i promenama kulture, da bismo pogla-vlje okonali letiminim pogledom na nauno prouava-nje jezika i kulture.

* * *

Jezik je bioloka datost, a pismo je kulturni proizvod. Dok je sposobnost upotrebe prirodnog jezika medu bit-nim definiuim atributima vrste Homo sapiens, pa nema oveka bez jezika, pismo je neobavezan i srazmerno kasni izum nekih ljudskih grupa. Ovo znai da ovek postoji i pre i bez pisma - dodue, moda ne kao civilizovani ovek. U skladu s poetnim postavkama ovog poglavlja prirodi jezika, kulture i civilizacije, kultura je starija i rairenija od pisma, pa tako nekada slobodno govorimo preistorij-skim ili ak primitivnim kulturama, koje ne poznaju vetinu pisanja. S druge strane, civilizacija i pismo se uzajamno pod-razumevaju, bar u naelu, jer se poeci urbanog ivota, sa njemu svojstvenim sloenim oblicima socijalne organizaci-je, istorijski podudaraju i proimaju sa razvojem pismeno-sti. Moe se, dakle, rei da je pismo svojevrsna vododelni-ca izmeu zaostalih zajednica i civilizovanih drutava.

glavnim obelejima i funkcijama pisma, njegovoj evo-luciji i znaaju za ivot oveka, ukljuujui i raznolike kul-turne kontekste u kojima je dolazilo do nastanka, prilagoda-vanja i usavravanja razliitih sistema pisanih simbola, po-drobnijaobavetenjamogu se potraiti u knjizi pod Bugar-ski (1997b). Tamo je dat i izbor internacionalne literature; za ovu svrhu v. naroito Kristal (1996, V deo). U ovoj prili-ci kratko emo ukazati samo na neke aspekte te proble-matike, posebno relevantne za nau temu, da bismo po-tom naznaili i neke puteve danas aktuelnog razvoja kul-


turno uslovljene tehnologije pisanja, kojima se u nave-denoj knjizi manje govorilo.

Pre svega, valja makar i sasvim uopteno istai nezamen-Ijivu ulogu pisanja u izrastanju, konsolidovanju i transmi-siji kulturnih sistema u poreenju sa oralnim kulturama, ime se otvaraju i mogunosti za dublje razumevanje sveta koji datu kulturu okruuje, ali i samog jezika kojim se ona izraava. Mnogobrojna pisma kojima je proarana naa planeta mogu se posmatrati kao kodovi kojima se ispisuju pojedine kulture. Pri tome svakoj od njih odgovara sistem pisanja koji je ona iznedrila, ili preuzela sa strane i prilagodila svom jeziku i svojim potrebama. Pisanje nije neki jednoobrazan i nepromenljiv mehanizam za belee-nje bilo kojeg govora, nego drutvena praksa povezana sa kulturnim vrednostima kao sto su kolektivno pamenje, tradicija i etnokulturni identitet. I sadrina i oblici pisanja variraju od jedne kulture do druge, kao i od jednog perio-da do drugog u ivotu iste kulture.

Ako se ima u vidu ova fundamentalna empirijska inje-nica, svako apriorno uporedno vrednovanje postojeih si-stema pisanja pokazuje se veoma problematinim. Nema, naime, jednostavne skale niti neprikosnovenog merila za takav poduhvat. Gledano tipoloki i dekontekstualizova-no, esto se iznosi tvrdenje da je alfabetski princip u ne-sumnjivoj prednosti nad ideografsko-logografskim i sila-bikim sistemima, budui daleko najjednostavniji, najeko-nominiji i najefikasniji. Medutim, prirodni jezici, pa ni njihova konvencionalna pisma, nisu matematiki ili logiki sistemi koji bi se mogli vrednovati iskljuivo po ovakvim apstraktnim parametrima. isto lingvistika merila kvalite-ta pisama u celini ipak ustupaju pred onim vanjezikim -istorijskim, kulturnim, civilizacijskim, religijskim i drugim, uvek vezanim za specifine prilike pojedinih zajednica. Uz

Jezik i kultura 23

to vanog udela ima i strukturni tip njihovih jezika, jer ne odgovara svaki sistem pisanja svakom jeziku: strukturi kine-skog, na primer, primeren je logografski, japanskog silabi-ki, a indoevropskim jezicima - alfabetski princip u pismu.

Iz ovih razloga bilo bi nerealno oekivati da e proces alfabetizacije, koji je tokom vekova osvojio ceo zapadni svet, ozbiljnije da zahvati i velike kulture istoka, kao to su japanska i posebno kineska. Ako su zapadna drutva ve neraskidivo vezana za svoja estetski ogoljena alfabetska pi-sma, analogna prava moraju se priznati i visoko razvijenim drevnim civilizacijama istoka, sa drukije ustrojenim siste-mima pisanja, raskone lepote i snane kulturne i verske simbolike. Odista je teko verovati da e se Arapi, Jevreji, Kinezi ili Japanci ikada odrei svojih tradicionalnih pisa-ma, u kojima su njihove kulture tako vrsto ukorenjene, i prihvatiti - osim alternativno, i za ograniene svrhe - alfa-betizaciju kao praktinije reenje...

I jo samo neto uticaju tehnikih inovacija. Tokom po-slednjeg stolea moderna tehnoloka sredstva su dovela do pojave tzv. sekundarne usmenosti - obnovljenog i pojaa-nog oralnog komuniciranja u krilu pismenih zajednica. Te-lefon, telegraf, radio, televizija, a danas naroito elektronski posredovana komunikacija putem Interneta, umanjili su potrebu za nekima od tradicionalnih oblika pisanja. Ovaj proces, motivisan praktinim obzirima kao to su ekono-minost, brzina i iroka dostupnost novih naina optenja, bio je stepenast, premda ne nuno i jednosmeran. Tako je poslovna i privatna korespodencija, i sama u sutini surogat neposredne komunikacije licem u lice, svojevremeno zna-ajno redukovana uvoenjem telefona, koji je potom poeo da se povlai pred elektronskom potom, da bi u nae dane povratio neto prostora zahvaljujui irenju mobilne telefo-nije.


Ovakav razvoj dogaaja uveliko je relativizovao kon-vencionalne predstave razlikama izmeu govorenog i pi-sanog jezika, na razne naine kombinujui prototipska obeleja jednog i drugog. Ovo je najizrazitije u sluaju globalne komunikacijske mree, koja je oblikovala samo-svojan verbalni medijum po sopstvenoj meri. Jezik Inter-neta - elektronski, globalan i interaktivan - analitiarima se prikazuje kao medijum naroitog formalnog profila i specifinih funkcionalnih karakteristika. To nije prosto nova forma pisanja ili govora, niti nekakav njihov proizvo-ljan hibrid, nego neto tree, s njima paralelno. (O lingvi-stikim osobenostima jezika na Internetu v. kod nas Radi 2000, a ire u Crystal 2001).

Pretena anonimnost i depersonalizovanost poruka na mrei uz to podstie leerniji odnos prema upotrebljenim jezikim sredstvima, od leksike i frazeologije do sintakse i interpunkcije. Tim putem jeziki standard lako klizi u sub-standard, pa i argon; a kad je re jezicima ije se orto-grafije slue dijakritikim znacima, kakav je srpskohrvatski pisan latinicom, rutinsko izostavljanje dijakritika "globali-zuje" nacionalne jezike na nain koji moe ugroziti jeziki i nacionalni identitet njihovih govornika (na to upozora-va kiljan 2002:290-292). Ukupni rezultat jeste da pisanje u rastuoj meri ispoljava svojstva neformalnog govora.

Koliko se brzo menjaju ustaljene navike u pogledu ita-nja i pisanja kao jasno razgranienih aktivnosti moda naj-bolje pokazuje hipertekst, koji brie granicu izmeu pisca i itaoca time to ovog drugog promovie u koautora, nudei mu mogunost da po svojoj volji premeta ili dopisuje delo-ve teksta. Time se, izmeu ostalog, u pitanje dovodi i sam pojamautorstva-a, da uzgred dodamo, i autorskih prava.

Iz reenog proistie opti zakljuak da je pismo kul-turno zavisna varijabla, a ne tek nain grafikog (i static-

Jezik i kultura 25

kog) reprezentovanja govornih poruka. Pri tome su vrste i obim pismenosti uslovijeni prirodom svake kulture pona-osob: nemaju sve zajednice izraenu potrebu za pisme-nou, ili nju ispoljavaju samo njihovi manji segmen-ti. Stoga se pojava ograniene pismenosti u dominantno usmenim kulturama mora razlikovati od situacije u auten-tino pismenim kulturama, gde su - naroito zahvaljujui svojevremenom izumu i irenju tamparske tehnike - opi-smenjeni skoro svi njihovi lanovi,ili bar ubedljiva veina njih. (Vise definiciji pismenosti i njenom novovekom rasprostiranju, praenom drutvenim stigmatizovanjem nepismenosti, v. u Bugarski 1997b, pogl. 7).

^ ^

I na kraju, kojoj nauci pripada polje prouavanja mno-gostrukih veza izmedu jezika i kulture? Na ovo pitanje nema kratkog i jasnog odgovora. Oblast kulture toliko je razlive-na, i sama po sebi i u vezi s jezikom, da nema jedne discipli-ne koja bi mogla pretendovati da sve to pokrije. Pojedina te-matska vorita iz tog irokog opsega mogla bi spadati u nadlenost antropoloke lingvistike, kulturne antropologi-je, sociologije jezika, socijalne psihologije, kulturologije i drugih interdisciplinarnih naunih podruja (to e se jed-nim delom videti i iz narednih poglavlja ove knjige). Ipak, odrednica na koju se u ovom kompleksu najee nailazi je-ste etnolingvistika, s tim to ovaj ne sasvim prikladni termin zahteva objanjenje. Naime, on etimoloki upuuje na spre-gu izmeu etnosa i jezika, to valja precizirati napomenom da je zapravo re kulturi tog etnosa, pri emu se jo po pravilu ne misli na tzv. visoku ili elitnu nego na tradicijsku ili narodnu kulturu. Dakle, stvarni predmet etnolingvisti-ke jeste odnos izmeu jezika i narodne kulture.


Drugo je pitanje ta se upravo podrazumeva pod ovim potonjim pojmom - i od toga su zavisili razliiti pravci istra-ivanja koja su obavljana pod ovim zaglavljem. U evropskoj misaonoj tradiciji koja se vezuje uz Herdera i fon Humbolta teite je bilo na preteno spekulativnom razmatranju ve-za izmedu maternjeg jezika neke zajednice, njenog menta-liteta i pogleda na svet, koje e potom odreenije obrise dobiti u SAD, u okviru Sapir-Vorfove hipoteze jezikoj relativnosti. Na amerikom tlu pod imenom etnolingvisti-ke esto su se odvijala, kao i drugde po svetu, antropolo-ka i etnografska prouavanja domorodakih zajednica, u domenima kao to su narodne taksonomije biljaka ili bo-lesti, terminologija srodstva, nazivi za boje i jeziki tabu.

U slovenskom svetu, ukljuujui i nae krajeve, krug et-nolingvistikih prouavanja najee je jo iri, pa se pod tu etiketu neretko podvode svi aspekti veza izmedu jezika i tradicijske kulture, naroito duhovne, te narodnog stvara-latva, to obuhvata mitologiju i religiju, verovanja, obiaje, folklor i umetnost. (Reprezentativan pregled daje Tolstoj 1995, naroito u poglavlju "Etnolingvistika u krugu huma-nistikih disciplina", 31-46). Tako se etnolingvistika prepli-e sa nizom naunih oblasti, od etnologije i etnopsiholo-gije do dijalektologije, etimologije i istorije jezika. Ovaj naziv se nekada odnosi i na zapisivanje zanatske i druge narodne terminologije, a pristaje i nekim drugim domeni-ma - recimo, prouavanju jezikog izraza savremenih sub-kultura i paraknjievnih anrova, od sportskog navijanja i novokomponovane narodne muzike do itulja i krajputaa (upor. ripr. olovi 2000 i druge knjige istog autora).

Zakljuujemo, dakle, daje etnolingvistika veoma he tero-gena nauka (bolje reeno, rastresit skup istraivakih usme-renja), to je nuan odraz dimenzija i razudenosti njenog potencijalnog predmeta - jezika u kontekstu kulture.

Jezik i kultura 27

LITERATURA

Benvenist, E. (1975). Civilizacija: prilog istoriji rei. Problemi opte lingvistike. Beograd: Nolit, 255-263.

Bratani, M. (1991)- Rjenik i kultura. Zagreb: Biblioteka SOL. Bugarski, R. (1997a). Jezik kontekstu. Beograd: igoja tam-

pa/XX vek (Sabrana dela, 8). /Pogl. 23: Kultura u jeziku i je-zika kultura, 244-249/.

Bugarski, R. (1997b). Pismo. Beograd: igoja tampa/ vek (Sa-brana dela, 10). /Pogl. 7: Pismenost, 124-156/.

Crystal, D. (2001). Language and the Internet. Cambridge: CUP. olovi, I. (2000). Divlja knjievnost. Drugo izdanje. Beograd:

Biblioteka XX vek. Herak, E. (1998). Leksikon migracijskoga i etnikoga nazivlja.

Zagreb: Institut za migracije i narodnosti/kolska knjiga. Ivi, I. (1978). ovek kao animal symbolicum. Beograd: Nolit. Kristal, D. (1996). Kembrika enciklopedija jezika. Beograd:

Nolit. Kroeber, A. L./C. Kluckhohn (1952). Culture-. A Critical Review

of Concepts and Definitions. New York: Vintage Books. Radi, . (2000). Osobine diskursa na Internetu u engleskom i

srpskom jeziku. Godinjak Filozofskog fakulteta, Novi Sad, XXVIII, 99-114.

Sapir, E. (1984). Ogledi iz kulturne antropologije (ur. R. Bugar-ski; drugo, dopunjeno izdanje). Beograd: Prosveta.

Stojkovi, . (1993). Evropski kulturni identitet. Ni: Prosve-ta/Beograd: Zavod za prouavanje kulturnog razvitka.

kiljan, D. (1991). Jezik, kulturni identitet i prevoenje. Proi-manje kultura i jezika (ur. M. Andrijaevi/Y. Vrhovac). Za-greb: Hrvatsko drutvo za primijenjenu lingvistiku, 151-157.

kiljan, D. (2002). Govor nacije - jezik, nacija, Hrvati. Zagreb: Golden Marketing.

Tolstoj, N. I. (1995). Jezik slovenske kulture. Ni: Prosveta. Vajt, L. (1980). Simbol - poreklo i osnova ljudskog ponaanja.

Psiholingvistika (ur. R. Bugarski), Radio Beograd - Trei program, 44, 261-275.


Williams, R. (1983). Key Words-. A Vocabulary of Culture and So-ciety. Rev. edn. London: Fontana.

II JEZIKAI KULTURNA RAZNOLIKOST

OVEANSTVA

Raznolikost ljudskih zajednica, njihovih ustanova, obi-aja i vrednosti, postoji odvajkada, a u poslednje vreme, kao svojevrsna protivtea aktuelnim procesima moderni-zacije i globalizacije, postala je udarna tema u prouava-nju drutva, kulture i jezika. Odavno priznata i naglaena u socijalnoj antropologiji i antropolokoj lingvistici, ra-znolikost je danas jedna od kljunih preokupacija socio-loke, kulturoloke i politikoloke literature, a njeno ou-vanje je ideja-vodilja Evropske unije, Saveta Evrope i dru-gih meunarodnih institucija i njihovih dokumeriata. (Sire ovome v. u poglavlju VII nie). Ne ulazei u pojedinosti kampanja za podrku razliitim, naroito ugroenim jezi-cima i kulturama u Evropi i drugim delovima sveta, u nji-hove institucionalne oblike, metode ili motive, u ovom poglavlju samo emo da predoimo neto od jezikog i kulturnog arenila nae planete.

Pre svega, koliko uopte ima na svetu jezika, a koliko kultura? Na ovo pitanje ne moe se dati precizan odgovor, jer su granice izmedu jezika, a pogotovo kultura, esto to-liko fluidne da je svako prebrojavanje veinom samo uslovno, a neretko i nemogue. Jezike je teko brojati jer ne postoje opteprihvaene definicije svojstava koje neki jeziki entitet cine posebnim jezikom a ne varijetetom ne-


ke nadreene celine, tim pre to je razlika izmeu jezika i dijalekta socioloka a ne lingvistika. Osim toga, jezici ma-lih zajednica odumiru ubrzanim tempom, pa postoje proce-ne da e tokom XXI veka s lica zemlje nestati najvei deo sa-da postojeih priblino 6.000 jezika (v. Bugarski 2001, pogl. EX, a za obuhvatnu raspravu sada i Kristal 2003)

Jezici sveta medusobno se izrazito razlikuju u vie di-menzija: po broju govornika, jer nekima govore stotine miliona ljudi a drugima tek poneka stotina ili desetina; po rasprostranjenosti, gde na jednom kraju imamo jezike za-stupljene na vie kontinenata, a na drugom one malih i izolovanih plemenskih zajednica; po poreklu, tako to pri-padaju razliitim genetskim porodicama; po strukturi, s obzirom na razlike u glasovnim i gramatikim sistemima i u leksikonu; po funkcijama koje obavljaju u svojim zajed-nicama, gde postoji raspon od nepisanih idioma do stan-dardnih i knjievnih jezika visoke pismenosti; itd. (Opti pregled jezike arolikosti u navedenim dimenzijama, sa numerikim i drugim podacima, sadri Bugarski 1997).

to se tie kulture, zbog razlivenosti i vieznanosti ovog pojma svaka kvantifikacija je osuena na propast. Dodue, u meri u kojoj jezici i kulture idu zajedno teorijski bi se moglo rei da

Jezik i kultura 31

vljati i karakterisati opti tipovi kulture, kakve smo nazna-ili u prethodnom poglavlju.

Od svega tamo pomenutog ovde emo pokloniti pa-nju samo jednoj podeli, relevantnoj kako za kulture tako i za jezike, zato to u vezi s njom postoje mnoge ukorenje-ne zablude i predrasude. To je pitanje opreke izmeu pri-mitivnog i razvijenog, koja se u laikom poimanju stvarl uzima kao samorazumljiva i neupitna. Nauni pogled, me-utim, otkriva bitno drukiju sliku, opovrgavajui takvu pravolinijsku evolucionistiku perspektivu. Naime, i najza-ostalija plemena Afrike, June Amerike i Australije, iji i-vot u poneemu nije odmakao od prilika kakve su vladale u kameno doba, imaju jezike koji su, lingvistiki gledano, sasvim punopravni instrumenti optenja. U principu, sva-ki jezik je prikladno i dovoljno sredstvo za obavljanje po-treba komunikacije i stvaralatva zajednice kojoj slui, ta-ko da nema primitivnih jezika. Eskimi ili beduini ne mogu na svojim jezicima da razgovaraju astrofizikim fenome-nima ili molekularnoj biologiji, jer takve stvari nisu deo njihovih kultura, ali zato imaju veoma razgranat renik u svemu to se tie snega, odnosno kamila. kvarkovima ili genetskom kodu nije se, naravno, moglo govoriti ni na srednjovekovnom engleskom. Jezici su, dakle, ravno-pravni ne u tom smislu to bi svaki od njih bio podjedna-ko adekvatan i opremljen za svaku zamislivu funkciju, ne-go utoliko to je svaki primeren realno postojeim uslovi-ma u kojima ivi njegova govorna zajednica.

Bogat renik pre je posledica nego preduslov drutve-no-kulturnog i nauno-tehnolokog razvoja; a to se gra-matike tie, tip kulture i drutvene promene u njoj se -kako smo ve napomenuli - odraavaju daleko manje ne-go u reniku, pa tako nalazimo da neki jezici krajnje pri-mitivnih zajednica imaju u poneemu bogatije i sloenije


gramatike sisteme (npr. znatno razvijeniju morfologiju) nego neki veliki jezici moderne civilizacije. Ipak, mora se istai i razlika izmeu potencijalnog i ostvarenog: jezici se raaju jednaki, ali odrastaju nejednako. Naime, dok jedni preteno ostaju u okvirima uskih potreba pojedinih zajed-nica, drugi neprekidno moraju da iznalaze nova izraajna sredstva, jer ih na to tera sve iri raspon drutvenih potre-ba zajednica koje se bre razvijaju. (Donekle je slino sa miiima, koji krljaju usled neupotrebe a bujno se razvi-jaju vebanjem). Zahvaljujui neuporedivo irem rasponu svojih primena kroz istoriju, ukljuujui i svoju ulogu kao sredstva vanredno znaajnog knjievnog i kulturnog stva-ralatva, jezici kao to su grki, latinski, sanskrit, arapski, engleski ili ruski razvili su svoj potencijal mnogo vie ne-go jezici malih naroda na niem stepenu drutvenog raz-voja. Samo u tom smislu moe se rei da su oni prvi razvi-jeniji, ali zato ne treba ove druge nazivati primitivnima. Razvijenost je u osnovi drutveni a ne lingvistiki kriteri-jum. (Ovaj pasus prenet je, u prilagoenom obliku, iz Bu-garski 1996a:26).

Moe Ii se, onda, rei da rangiranju na skali razvijeno-sti podleu kulture, a ne njihovi jezici? Siroko govorei, verovatno moe, ali bi - s obzirom na mogue diferencira-nje pojmova kulture i civilizacije, na kakvo smo ukazali u 3- odeljku prethodnog poglavlja - bilo tanije govoriti stepenima civilizacijskog razvoja. No kako god da se uzme, u ovoj taki susreemo se sa ranije pomenutom te-matikom jezikog i kulturnog relativizma, kao vanim aspektom raznolikosti kojoj je re. Same razlike su em-pirijski evidentne, ali je daleko sloenije i jo uvek sporno pitanje njihovih implikacija i posledica za ivot pojedinih zajednica, za sliku sveta, duhovni horizont i obrasce pona-anja njihovih lanova. Sa lingvistike strane ovde e biti

Jezik i kultura 33

dovoljno da samo podsetimo na poznatu Sapir-Vorfovu hipotezu jezike relativnosti, po kojoj specifina struktura maternjeg jezika nekog kolektiva ima uticaja na njegovo vienje stvarnosti (v. Vorf 1979 i iru diskusiju u Bugarski 1996b, pogl. IV).

Iz antropolokog ugla uporedljiva razmatranja i speku-lacije konvencionalno idu pod imenom kulturnog relativi-zma. Nasuprot etnocentrizmu, koji druge kulture tumai ili vrednuje kroz prizmu sopstvene, koja se uzima kao me-rilo, kulturni relativizam je stanovite prema kome se ele-menti neke kulture razumeju i ocenjuju u odnosu na tu kulturu u celini, a ne na neki uzor ili model izvan nje. Ta-ko se, primera radi, znaenje monogamije ili poligamije, seksualna gostoljubivost kod Eskima, incest, rituali sahra-ne, ili lapot kao obiaj navodno doskora rairen u ne-kim naim krajevima, sagledaju strogo unutar sistema vrednosti neke date kulture, s obzirom na njena verova-nja, naviknuta ponaanja, vaeu ocenu probitanosti i slino, bez priziva na neki eksterni ali podrazumevani mo-ralni ili drugi autoritet. U ovom vienju sve su kulture na-elno ravnopravne, tako da ne moe biti apsolutnog upo-rednog vrednovanja kulturnih artefakata koji pripadaju istim klasama.

Strogo uzev, pri ovom gleditu velika i naroito ukrae-na koliba kakvog afrikog plemenskog poglavice u toj kul-turi bi zauzimala isto mesto kao Tad Mahal u indijskoj kulturi i s njim utoliko bila ravnopravna, a na isti nain bi bili ekvivalentni kaina (drvena lutka-amajlija indijanskog plemena Hopi iz Arizone) i Mikelanelov David, ili obred-na muzika australijskih domorodaca i Betovenova Deveta simfonija. U stvarnu antropoloku ravnopravnost i jedna-kovrednost uporedljivih proizvoda ljudskog duha i stvara-latva teko da e poverovati strunjaci iz tzv. visokih kul-


tura razvijenog sveta, a pogotovo laid, ali to samo pokazu-je koliko je osetljivo celo pitanje kulturnih vrednosti i do-stignua, naroito kada se posmatra u komparativnoj per-spektivi. Mi ga, dakako, ostavljamo otvorenim, nudei ga itaocu jedino kao mogui podsticaj na samostalna raz-miljanja i eventualna dalja ispitivanja.

Dodajmo ovome da se raznolikost, osim u geograf-skom i socijalnom prostoru, oituje i u vremenu, kroz ne-prestane procese promena kojima su podloni kulture i jezici. Svako ljudsko drutvo, osim onih najzaostalijih, vre-menom stie nove kulturne i civilizacijske atribute, kao to se i svi ivi jezici neprekidno menjaju. Pri tome po pra-vilu prednjae kulturne promene, a jezik, ija je gramati-ka strukture po svojoj prirodi konzervativna, hvata korak s njima - nekad uspeno, nekad sa zadrkom. Zbog toga se deava da jezik u svojim dubljim slojevima uva relikte davno prevazienih drutvenih odnosa iz ranijih ivotnih razdoblja neke kulture. Raskorak je znatno manji, ili ga uopte nema, u reniku, kao jezikom nivou na kome se kulturne novosti neposredno registruju. (Za iru raspravu, sa mnogo primera, v. Bugarski 1996c, pogl. II, a upor. i Sapir 1974,1984:85-126).

Za praenje ovakvih promena naroito su povoljne si-tuacije gde nauka raspolae verodostojnim podacima u znatnoj vremenskoj dubini, kada se moe ii i ka rekon-strukciji kako jezika tako i drutvenih i kulturnih instituci-ja preistorijskih zajednica kakva je, na primer, indoevrop-ska. Takva mogunost poiva na pretpostavci da jezik od-raava sutinske nosee pojmove idejnog sveta date kultu-re i socijalne organizacije drutva koje ju je iznedrilo i u ijim se transformacijama menjaju i kultura i jezik. Tim putem moda se daju nazreti i obrisi onoga to su neki antropolozi provizorno nazvali "gramatikom kulture" -

Jezik i kultura 35

mehanizma uobliavanja pravila za generiranje obrazaca ponaanja svojstvenih pojedinim kulturnim kolektivima.

Treba jo istai da se raznovrsnost jezikih i kulturnih obrazaca protee i na modalitete njihove primene u dru-tvenoj interakciji i komunikaciji. Sa pragmatikog stano-vita, koje se tie upotrebe jezika i svrhovitog verbalnog ponaanja, od najvee je vanosti ta e postie onim to je reeno, i kako se to uklapa u kulturne konvencije date govorne zajednice. A u ovom pogledu razlike izmeu po-jedinih kolektiva mogu da budu znaajne, to emo poka-zati malim izborom na dohvat uzetih primera.

Za poetak, ukupni obim verbalne produkcije varira od jedne kulture do druge; negde se uobiajeno govori glasnije, a.drugde tie; za neke zajednice karakteristian je srazmerno direktan govor, a za druge obilazan, uz opirne uvode i brojne digresije; pri tome raznim stvarima nije pristojno govoriti. Tokom razgovora moe se gestikulirati malo ili mnogo. (Poznata je anegdota autobusima u nekim zemljama gde stoji upozorenje da je zabranjen raz-govor sa vozaem jer su ovome ruke potrebne za vonju). Fiziko rastojanje meu sagovornicima po pravilu je oset-no vee kod severnjaka nego kod junjaka, pa se oni prvi spontano odmiu jer pribliavanje doivljavaju kao neu-kusno intimiziranje, dok se ovi drugi primiu, tumaei od-micanje kao uvredljivo distanciranje. Tako se na nekom pri-jemu moe desiti da, na primer, Sveanin stalno uzmie pred Arapinom koji ga prati unosei mu se u lice, pa tako obojica, ostajui okrenuti jedan prema drugom, rtaprave i ceo krug sale. ( pojavama iz ovog kruga v. Hoi 1975).

Kako se jezikim sredstvima signalizuje solidarnost a ka-ko nejednaka drutvena mo, kada i kako se "prelazi na ti" a kako se sve moe biti utiv i ispoljiti potovanje sagovornika - evo jednog posebno vanog kompleksa kojim upravljaju


razliite kulturne konvencije. Da ilustrujemo samo ovo po-slednje, dalekoistoni jezici esto poseduju razraena gra-matika i leksiko-frazeoloka sredstva, nazvana honorifici-ma, koja slue upravo tome da se drugima nijansirano uka-e cast. Tako anegdotski Japanac, sve klanjajui se, moe ku-u uvaenog suseda da opie kao velelepni zamak a svoju sopstvenu, praktino identinu, kao neuglednu atrlju.

ire gledano, uputno je znati kakve sve diskursne Stra-tegie mogu u razliitim kulturama kontrolisati strukturi-ranje govornih dogaaja, te kako se gde izvode pojedini govorni inovi - recimo, kakve se retorike formule prime-njuju prilikom oslovljavanja, pozdravljanja ili zahvaljivanja. Takoe, kakvi su uobiajeni obrasci vodenja razgovora, li-cem u lice ili preko telefona, te zapoinjanja i zavravanja poslovnih i privatnih pisama. Ovakve stvari ne mogu se uzi-mati kao unapred poznate (polazei od preutne pretpo-stavke da e sve to biti isto kao i u kulturi spoljnog posma-traa), ve se moraju usvajati u procesu kulturnog uenja.

Izvinjavanje je isto tako kulturno izdiferencirano, ak i u okvirima evropske kulture. Nae "Izvinite" podjednako pokriva situacije kad hoemo da se proguramo pored ne-koga, kad mu stanemo na ulj i kad elimo da ponovi ili objasni neto-to je rekao - ali u drugim ovde poznatim jezicima nee uvek biti tako. A trodelna razmena koja u ovdanjoj kulturi regulie utivu "primopredaju" ("Izvoli-te" - "Hvala" - "Molim") takode nije nuno predvidljiva. Na primer, u engleskom, kao najpopularnijem stranom jezi-ku, samo je srednji lan takav, dok se prvi najee uopte ne verbalizuje, a trei ba nikad ne glasi "Please", kako to oekuju i uporno ponavljaju mnogi koji ue ovaj jezik.

esto je jo vanije uoiti razlike u praksi upuivanja komplimenata, jer se to lako moe pogreno shvatiti. Pri-mera radi, antropolozi su utvrdili da e ena iz plemena

Jezik i kultura 37

Apaa, iju je ogrlicu neki stranac pohvalio, razumeti to kao zahtev da mu se ona pokloni, pa e je smesta skinuti i ponuditi zbunjenom posetiocu. A da se i unutar iste kul-ture obiaji mogu vremenom menjati posvedoie nam da-nanji Amerikanac, koji je doskora bezbrino delio kom-plimente koleginicama na poslu, ali koji sada za istu stvar moe da bude optuen i kanjen zbog seksualnog uzne-miravanja... Ako uzmemo da je suprotna vrsta ponaanja vreanje, i tu valja biti oprezan jer se lokalni obiaji mogu razlikovati: neto to je u jednoj kulturi tek blag prekor moe u drugoj biti doivljeno kao estoka uvreda. Uz ovu temu samo radi kurioziteta navodimo da su subkulture cr-nih tinejdera po amerikim gradovima usavrile izuzetno matovit repertoar ritualnih uvreda, najee nabrajanjem zapanjujuih osobina i performansi majki i sestara lanova suparnikog ganga, bez ega dobra tua ne moe da ot-pone. (Ovaj naroiti vid jezike kreativnosti moga bi se svrstati u rubriku urbane etnopoetike).

Lako bismo mogli da nastavimo, ali e i ovo biti dovolj-no za ilustraciju kulturno uslovljenih osobenosti u verbal-nom i paraverbalnom ponaanju, ije nepoznavanje ili za-nemarivanje neretko proizvodi posledice u obliku speci-finih kulturnih greaka, ak i uz inae zadovoljavajue vladanje gramatikom i renikom drugog jezika. Jos gore od toga, meukulturna komunikacija zaas se moe izro-diti u svoju suprotnost: u nerazumevanje, nesporazum -reju, u odsustvo komunikacije.

Poto smo na ovaj nain ve dotakli veliku temu susreta razliitih jezika i kultura, na pregled raznolikosti (ili diver-ziteta, kako bi se to danas pomodno reklo) zavriemo krat-kim osvrtom na jezike i kulturne kontakte. Na naoj gusto naseljenoj i mnotvom jezika prekrivenoj planeti oduvek postoje kontakti izmeu tih jezika, do kojih dolazi sarad-


njom i razmenom meu njihovim govornicima, ali i usled osvajakih pohoda, verskih i kulturnih uticaja jednih naro-da na druge i na vise drugih naina. lako je sama ova empi-rijska injenica odavno poznata i nesporna, nauka joj tek od novijih vremena poklanja dunu panju. Sve do sredine XX veka jezici su uglavnom prouavani pojedinano ili u grupama, uz vladajuu lingvistiku ideologiju koja je u nji-ma gledala samosvojne i zaokruene sisteme, zanemarujui pojave do kojih dolazi usled njihovih dodira, preklapanja na njihovim granicama, pa i pretapanja iji su proizvod tzv. meani jezici (o ovima v. Klajn 2000). 1950. godi-ne javljaju se prve sistematske studije ove problematike, medu kojima su najuticajnije bile monografije amerikih lingvista Juriela Vajnrajha i Einara Haugena. Na njihovom tragu doi e i do konstituisanja cele jedne nove discipline jezikih istraivanja, nazvane kontaktnom lingvistikom. U bivoj Jugoslaviji njenom afirmisanju najvie je doprineo za-grebaki anglist Rudolf Filipovi (v. iscrpnu raspravu u Fili-povi 1986; takoe Vajnrajh 1974).

Jezici koji stupaju u dodir, u parovima ili u veim gru-pama, mogu da budu u geografskom kontaktu, kada su njihovi govornici u teritorijalnom susedstvu, ili u kul-turnom kontaktu, kada neki od njih utiu na druge (ili po-stoji uzajamni uticaj, to je znatno rede) i "na daljinu", bez nunog fizikog meanja ljudi koji njima govore. Tako su danas, na primer, mnogi jezici irom sveta u kulturnom kontaktu sa engleskim. U oba sluaja mesto gde dolazi do dodira izmedu jezika, odnosno lokus jezikog kontakta, jeste mozak bilingvala, odakle kreu sve pojave koje prate takve meujezike susrete. Medu njima su najvanije po-zajmljivanje (naroito leksikih jedinica, frazeologije i ter-minologije, a u mnogo manjoj meri i glasovnih i gramati-kih elemenata); smenjivanje kodova (pojava jedinica dvaju

Jezik i kultura 39

jezika u razgovoru); interferencija (prodiranje struktura jednog jezika u sistem drugog jezika); i jezike meavine u vidu celih kontaktnih jezika pidinskog ili kreolskog tipa). Ali preduslov i posledica ovih pojava i procesa, njihov iz-vor, pratilac i utoka, jeste viejezinost - individualna, svojstvena pojedinanim lanovima nekog kolektiva u kontaktnoj situaciji, i socijetalna, na nivou drutvene za-jednice. U obe ravni viejezinost je u svetskim razmerama pre pravilo nego izuzetak, jer je dobra polovina ovean-stva bilingvalna ili multilingvalna. (O rasprostranjenosti i tipovima viejezinosti v. Bugarski 1997, pogl.4 i 5).

Uz viejezinost ide i pojam viekulturnosti, u ovom kontekstu dosad teorijski slabije elaboriran iako u posled-nje vreme aktuelizovan u raspravama fenomenu multi-kulturalizma. (O celom ovom pojmovnom kompleksu, ukljuujui i interkulturalizam i transkulturalizam, kao i odgovarajuoj terminologiji, v. Bugarski 2002, pogl. VI; viejezinosti na kulturnom i posebno medijskom planu u odabranim evropskim drutvima, medu njima i u Srbiji i Crnoj Gori, upor. sada i Karlsrajter 2003).

I pored svih postojeih razlika, ljudi su bili i ostali upu-eni na komunikaciju preko jezikih i kulturnih granica, to podrazumeva prevazilaenje bar nekih od tekoa na-metnutih torn razliitou. Postoji nekoliko naina da se ovo postigne. Jedan od glavnih jeste upravo sama vieje-zinost, bilo spontana ili formalno steena uenjem dru-gih, naroito svetski rairenih jezika. Vaan uslov optimal-nog funkcionisanja viejezinosti jeste tolerancija, i to shvaena ne pasivno, kao puko podnoenje neizbene razliitosti, nego aktivno, kao spremnost da se izae u su-sret drugom i drukijem. (Za neto vise toleranciji v. VI pogl. ove knjige, a za ire rasprave srodne tematike Jaki 1999).


Drugi glavni nain neutralisanja jezike i kulturne ra-znolikosti jeste prevoenje govornih i pisanih tekstova svih vrsta s jednog jezika na druge, to je proces koji veli-kim delom ukljuuje i dijalog izmeu kultura ostvarenih u tim jezicima. Svako prevoenje je primarno meujezika operacija, ali je, odvijajui se u kulturnom kontekstu, isto-vremeno i kulturni in, pa se utoliko s pravom govori medukulturnom prevodenju. Moderni interdisciplinarni pristup prouavanju prevoenja polazi od ranije pomenu-te postavke da svaka kultura obezbeuje okvir za specifi-no tumaenje odabranih spoljnih znakova stvarnosti. meukulturno prevodenje eksplicira razliite kulturne okvire izmedu kojih se posreduje tokom prevodilakog procesa. (Sire ovako shvaenom prevoenju, sa primeri-ma, v. u Bugarski 1996d, pogl. 11, i Ivir 1991992).

Najzad, treba pomenuti bar jo jedno sredstvo ublaa-vanja problema koji proistiu iz jeziko-kulturne neujed-naenosti naeg sveta, ovog puta sutinski spontano, ma-hom nezavisno od bilo ije voljne aktivnosti, esto gotovo automatsko. To je irenje jezikih elemenata putem ve pomenutog pozajmljivanja, i to posebno takvo iji su re-zultat internacionalizmi - rei i izrazi koji se u slinoj for-mi i istom znaenju nalaze u veem broju jezika, u znaaj-noj meri olakavajui razumevanje izmeu njihovih govor-nika, pre svega u strunim registrima ali i u svakodnevnim ivotnim domenima. Analogno, prevladavanju razlika iz-medu kultura doprinosi postojanje i irenje zajednikih kulturnih elemenata u takoe ve navedenom procesu kulturne difuzije.

Ne treba naroito isticati da su sve navedene pojave i procesi u stalnoj interakciji, odvijajui se naporedo i esto u odnosu uzajamne zavisnosti. Tako jeziki i kulturni kon-takti uraaju viejezinou i viekulturnou, to su pret-

Jezik i kultura 41

postavke kako prevoenja tako i pozajmljivanja. U rezul-tanti svega ovoga, etnike i nacionalne kulture zajedno sa svojim jezikim izrazima pridruuju se tokovima moderni-zacije i internacionalne civilizacije. Tim putem se u izve-snu ravnoteu dovode slinosti i razlike, to omoguuje da se na pozadini konstantnog ono to je varijabilno po-kae i kao istinsko obogaenje, a ne samo kao zadato op-tereenje.

LITERATURA

Bugarski, R. (1996a). Uvod optu lingvistiku. Beograd: igoja tampa/ vek (Sabrana dela, 6).

Bugarski, R. (1996b). Jezik i lingvistika. Beograd: igoja tam-pa/XX vek (Sabrana dela, 2). /Pogl. IV: Jezika relativnost, 116-141/.

Bugarski, R. (1996c). Jezik drutvu. Beograd: igoja tam-pa/XX vek (Sabrana dela, 4). /Pogl. II: Jezik i drutvene pro-mene, 34-54/.

Bugarski, R. (1996d) : Lingvistika primeni. Beograd: igoja tampa/ vek (Sabrana dela, 5). /Pogl. 11: Medukulturno prevodenje, 123-130/.

Bugarski, R. (1997). Jezici. Beograd: igoja tampa/ vek (Sa-brana dela, 9). /Pogl. 4: Jezici u drutvu, 67-112; pogl. 5: Jezi-ci u pojedincu, 113-132/.

Bugarski, R. (2001). Lica jezika - sociolingvistike teme. Beo-grad: Biblioteka XX vek. /Pogl. IX: Lingvistiki pogled na je-ziku budunost, 95-100/.

Bugarski, R. (2002). Nova lica jezika - sociolingvistike teme. Beograd: Biblioteka XX vek. /Pogl. VI: Znaenje viejezinosti i viekulturnosti u Evropskoj godini jezika, 157-169/.

Filipovi, R. (1986). Teorija jezika kontaktu. Zagreb: JAZU/kol-ska knjiga.

Hol, E. T. (1975). Nerni jezik. Beograd: BIGZ.


Ivir, V. (1991). Prevoenje kulture i kultura prevoenja. Proi-manje kultura i jezika (ur. M. Andrijaavi/. Vrhovac). Za-greb: Hrvatsko drutvo za primijenjenu lingvistiku, 145-150.

Ivir, V. (1992). Implicirani elementi kulture u izvornom tekstu i prijevodu. Strani jezik dodiru s materinskim jezikom (ur. M. Andrijaevi/Y. Vrhovac). Zagreb: Hrvatsko drutvo za pri-mijenjenu lingvistiku, 17-24.

Jaki,B. ur.(1999) Interkulturalnost i tolerancija/Intercultura-lity and Tolerance. Beograd: Republika/Biblioteka XX vek.

Karlsrajter, A., ur. (2003). Mediji viejezinim drutvima. Be: OSCE.

Klajn, I. (2000). Kontaktni i meani jezici. Lingvistike studije. Beograd: Partenon, 9-21.

Kristal, D. (2003). Smrt jezika. Beograd: Biblioteka XX vek. Sapir, E. (1974). Jezik i sredina.Jezik i drutvo (ur. R. Bugarski).

Kultura, Beograd, 25, 33-46. Sapir, E. (1984). Ogledi iz kulturne antropologije (ur. R. Bugar-

ski; drugo, dopunjeno izdanje). Beograd: Prosveta. Vajnrajh, J. (1974). Jezici u kontakta. Jezik i drutvo (ur. R. Bu-

garski). Kultura, Beograd, 25, 58-68. Vorf, B. L. (1979).Jezik, misao i stvarnost (ur. R. Bugarski). Beo-

grad: BIGZ.

III POPULARNA VEROVANJA JEZICIMA

I NARODIMA

Jezik je jedno od sutinskih obeleja oveka na sva tri plana njegovog postojanja: opteljudskom ili biolokom, grupnom ili sociolokom, i individualnom ili psiholo-kom. Stoga ne zauuje injenica da je on kroz celokupnu istoriju oveanstva bio privilegovan predmet panje koju mu je u razliitim vidovima posveivao Homo loquens, ka-snije i kao Homo scribens. Od praznoverica primitivnog oveka, preko brojnih mitova i legendi starih naroda, pa sve do civilizovanih drutava modernog doba, istorija be-lei nepregledno mnotvo svedoanstava popularnim verovanjima vezanim za mo govora.

Najstarija od ovih poivaju u arhajskim slojevima magi-je i religije, govorei nam iroko rasprostranjenom, a u raznim kulturama i epohama razliito manifestovanom, uverenju u sutinsku i sudbinsku povezanost rei i onoga to one oznaavaju. Tu je, pored ostalog, koren jezikog tabua: neke rei se ne smeju javno izgovarati, niti neke osobe imenom pominjati, kako se ne bi prizvale neiste si-le; demoni i bolesti se nastoje oterati, a boanstva umilo-stiviti, ritualnom inkantacijom arobnih formula; ovamo spadaju i bajalice, molitve i kletve. Savremene odjeke drevnih verovanja u magijsku mo jezika oslukujemo u sferama reklame i propagande, gde se poeljna ponaanja


- kupovina, odiiosno ratovanje - podstiu agresivnom upotrebom paljivo odabranih i emocijama nabijenih rei (lepota, ljubav, majka, dete, porodica\ vekovna ognjita, nacija, domovina, sloboda, neprijatelj).

Verbalna magija dobija snaan nov oslonac sa poja-vom prvih pisama, kada tajnovitost pisanog znaka, kao i mistika brojeva, u ije su natprirodne moi upueni samo retki pojedinci, izazivaju strahopotovanje neposveenih masa. A stupanjem na istorijsku scenu velikih civilizacija, i celi njihovi jezici smatraju se bogomdanim svetinjama, bu-dui u najistijem vidu ovaploeni u svetim knjigama po-jedinih religija. (Primere magijskih i religijskih svojstava jezika iz raznih kultura daje Kristal 1996:8-9).

U savremenom periodu, kada ovakve mitske predstave donekle gube na aktuelnosti, do jaeg izraaja dolaze ovo-zemaljski, sociopsiholoki uslovljeni sudovi, stavovi i ste-reotipi jezicima, narodima i kulturama. Tako, na primer, kroz zapadnu kulturu provejavaju popularni sudovi po kojima su romanski jezici milozvuni a germanski grleni i grubi; francuski je najloginiji ali i dobar za ljubav, kao i italijanski za operu, nemaki za nauku i filozofiju, a engle-ski za biznis; italijanski je najlaki a maarski najtei za uenje - ne raunajui egzotine istone jezike kao to su arapski, japanski i kineski. Ne dovodi se u pitanje podela na primitivne i razvijene, siromane i bogate jezike, kao to se samorazumljivim ocenjuje sud da hiljade malih jezi-ka irom sveta nisu ni sposobne ni dostojne da obavljaju bilo kakve ozbiljnije funkcije, koje dolikuju samo manjem broju velikih jezika. I tako dalje.

Ovakvi sudovi dobijaju vru formu kroz ukorenjene stavove jeziku. U socijalnoj psihologiji stavovi se obino definiu kao predispozicije da se neki sadraji, predmeti i situacije doivljavaju na odreeni nain, to za sobom po-

Jezik i kultura 45

vlai specifine reakcije nosilaca stavova. Pri tome se uzi-ma da stavovi imaju tri glavne komponente: kognitivnu, koja se tie miljenja i saznanja; afektivnu, koja se odnosi na oseanja; i bihejvioralnu, koja utie na ponaanje. ( stavovima uopte, i posebno jeziku, sa podelama, pri-merima iz raznih kultura i daljom literaturom, v. iru ras-pravu u Bugarski 1996, pogl. V; takoe Vlahovi 1997 za teorijske osnove).

U osnovi sudova i stavova lee, i s njima se isprepliu tako da ih je teko medusobno razluiti, stereotipi -uproene mentalne predstave datim pojavama, vezane za kognitivnu komponentu stavova. U nauci je doskora prevladavala sklonost da se stereotipno miljenje bilo emu izjednaava sa pukim neznanjem i predrasudama, tako da su uvreeni stereotipi unapred odbacivani kao mahom lani, negativni i utoliko tetni. Danas je, meu-tim, jasno da oni, uzeto u celini, nisu samo priruna za-mena za injenina znanja tamo gde ona nedostaju, dakle u najboljem sluaju svojevrsne mentalne potapalice. Znatno vie od toga, oni su zapravo kognitivni putokazi, jer podstiu saznajno bitne procese kategorizacije sveta u kojem ivimo. Beskrajno i kontinualno arenilo stvari i pojava koje nas okruuju, kao i sadraja nae svesti, zahte-va da im nametnemo nekakvu mentalnu strukturu, da ih svrstamo u kategorije po slinosti, kako bismo ih, tako po-jednostavljene i tipizirane, lake prihvatili i razumeli.

Ovako iroko shvaeni, stereotipi mogu da budu i istiniti i pozitivni, a u upravo naznaenom smislu su nesumnjivo korisni. Drugim reima, za njih nije presudno vrednova-nje po navedenim dimenzijama, ve je vaan njihov ukup-ni doprinos naoj orijentaeiji u stvarnosti. Ovo jo uvek ne znai da se potpuno brie razlika izmeu injenica i fikci-ja, empirijski podranih sudova i iracionalnih predrasuda


neobavetenih, nego samo da ceo ovaj kompleks trai nijan-sirano rasuivanje a ne crno-belo presudivanje. Pri tome jednu od kljunih dimenzija diferenciranja, ije zanemari-vanje moe da urodi neusaglaenim, pa i kontradiktornim nalazima, ini podela na autostereotipe (slike sopstve-noj grupi) i heterostereotipe (slike drugim grupama). Ovde se susreemo sa fundamentalnom i sveproimnom dihotomijom Mi-Drugi, gde se po pravilu - ali ne bez izu-zetaka - "nae" vrednuje pozitivno, a "tude" negativno. (O dosadanjem prouavanju stereotipa v. Markovi 2002).

U drutvenim naukama najveu panju su privukle, i najvie istraivanja motivisale, stereotipije zamiljenim karakteristinim svojstvima grupacija definisanih rasnom, etnikom, nacionalnom, verskom ili polnom pripadnou. Tu se na meti ablonskog miljenja nalaze ne samo drugi i drukiji kolektivi, nego naroito oni manjinski po brojno-sti ili moi, tipine rtve negativnih percepcija - crnci, Ro-mi, Jevreji, ene, homoseksualci, verske sekte itd. (Upor. kod nas npr. zbornike Etniki stereotipi i Polni stereotipi iz 2002). Ne treba posebno naglaavati da su sve ovo pod-vrste kulturnih stereotipa, koji su uslovljeni opaanjima i navikama svojstvenim pojedinim kulturama, i u toj meri naelno izdiferencirani, ali su neki od najdublje ukorenje-nih transkulturnog raspona.

Popularna verovanja, sudovi i stavovi jeziku proua-vaju se pod zaglavljem narodne lingvistike (prema engl. folk linguistics-, obuhvatan pregled moe se nai u Bugar-ski 1996, pogl. V). Ovako nazvana oblast bavi se, dakle, onim to pojedinim jezicima i jezikim varijetetima, preko njih najee i njihovim govornicima, misli obian svet, za razliku od oficijelne nauke jeziku. S ovim pove-zana analogna miljenja ljudskim grupama mogla bi se obuhvatiti terminom narodna antropologija. Obilje ra-

Jezik i kultura 47

znovrsne grade za oba podruja nalazi se i na jugosloven-skom prostoru. Na jezikoj strani detaljnom ispitivanju se nude, na primer, uvreene reakcije Srba na hrvatski, Hrva-ta na srpski, a jednih i drugih na novoproglaeni bosanski jezik; autostereotipi i heterostereotipi irilici i latinici; ekskluzivistika glorifikacija knjievnog jezika, praena ni-podatavanjem dijalekata i argona; puristika povika na uticaje drugih jezika ("strana tela u zdravom domaem jezi-kom organizmu"); poistoveenje normalnih jezikih pro-mena sa kvarenjem jezika; i tako dalje. (Neiscrpan izvor grade predstavljaju, izmedu ostalog, rubrike za pisma ita-laca u novinama).

A na strani etnike ili konfesionalne pripadnosti, na ovom geopolitikom i kulturnom podruju karakteristi-no negativni heterostereotipi se kroz noviju istoriju vezu-ju za grupe kao to su Romi, Cincari i povremeno Jevreji, zatim Albanci i Muslimani, ranije Makedonci i Bugari, kao i Turci, a manje-vie stalno za Hrvate i Srbe uzajamno. Ovakvi stavovi, koliko god bili tvrdokorni, manje su rezul-tat spontanih vekovnih antagonizama, a vie promenljivih istorijskih i politikih okolnosti, pa i teritorijalnog, eko-nomskog ili kakvog drugog interesa da se neki kolektiv, naroito susedni, prikae u negativnom svetlu. (Podroban istorijski prikaz ove materije daje Milosavljevi 2002a, b; za statistike analize uzajamnih stereotipa i etnike distan-ce medu narodima na prostoru doskoranje Jugoslavije v. Popadi/Biro 2002 i Biro 2002). - Polni stereotipi bie raz-motreni u narednom poglavlju.

Rairene predstave pomenutog tipa svojevrstan su pan-dan nastojanja da se nauno utemelje zapaanja tipi-nim obelejima pripadnika pojedinih naroda, na tragu et-nopsihologije Vilhelma Vunta (Wilhelm Wundt) potkraj XIX veka. Ideje "nacionalnom karakteru" urodie poku-


ajima izrade specifinih psiholokih profila raznih etni-kih grupa; na naem tlu daleko najambiciozniji takav za-hvat izveo je Dvornikovi u svojoj "Karakterologiji Jugoslo-vena". Moderni produetak takvih razmiljanja nalazimo u tzv. simbolikoj geografiji i mentalnoj kartografiji, uz po-mo kojih se zarad lake orijentacije konstruiu predstave narodima koji naseljavaju pojedine regione. U nekim siuajevima predmet mentalne obrade su celi kulturni i ci-vilizacijski makrokompleksi sa stereotipnim razmedima ti-pa Sever-Jug ili Zapad-Istok, u primeni na Evropu ili ak ceo svet, a u znaku suprotstavljanja naprednog i zaosta-log, modernog i tradicionalnog, i slino. Poznato je, na primer, negativno stereotipiziranje Balkana ili Orijenta, sa uveliko kodifikovanim konceptima kao to su balkanizaci-ja ili orijentalna despotija. (V. naroito Todorova 1999, Said 2001; vie celom pitanju u Markovi 2002).

Popularna uverenja ove vrste variraju na skali ozbiljno-sti od aljivih i bezazlenih (iji se nepresuan rezervoar krije u etnikom humoru mnogih naroda i kultura, neret-ko saglasnom u nainu prikazivanja pojedinih grupa) do potencijalno opasnih. Na prvom kraju Skoti se vide kao tvrdice (kod nas su to ranije bili Cincari, ali su im primat preuzeli Piroanci, emu svedoi bezbroj aktuelnih vice-va), Irci kao prgave ali simpatine pijanice, dok su Englezi hladnokrvni i nezainteresovani za seks (er Mikes, alias George Mikes: "U Evropi ljudi vode ljubav, u Engleskoj spavaju s termoforom"). Italijani su dobri ljubavnici, Sve-dani su visoki a Sveanke promiskuitetne ("Tako mlada ve veanka"), Nemci su vredni militaristi a Nemice su debele. Finci su poslovino utljivi - i ovde emo itaoca poastiti jednim slabije poznatim vicem. Sretnu se tako dva Finca, dobra poznanika, i odu na po jednu. Cutke is-piju prvu pintu piva, pa drugu, treu. Kod etvrte jedan e

Jezik i kultura 49

najzad nazdraviti "Skol!", na to e drugi ljutito: "Aman, ovee, jesmo Ii mi ovde doli da pijemo ili da priamo?"

Internacionalna rairenost ovakvih percepcija ini ih manje kulturno osetijivim u poredenju, na primer, sa na-inima na koje jedni druge, ali i sebe same, vide narodi stenjeni na nekoj uoj teritoriji, a po tradiciji uzajamno antagonistiki. Takav je sluaj sa malopre pomenutim pri-merima junoslovenskih i susednih naroda, gde citirane studije svedoe rairenom uverenju da su, primera radi, Srbi hrabri i gostoljubivi, Hrvati isti ali neiskreni, Sloven-ci vredni ali sebini, Crnogorci ponosni ali lenji, Albanci prljavi i nekulturni, a Muslimani prevrtljivi. Na vekovima uzavrelom balkanskom tlu ovakvi stereotipi, esto negativ-ni kad je re videnju drugih, mogu u klimi etnikih i po-litikih konflikata, kao i pojaanog nacionalizma i ovini-zma, znaajno da doprinesu raspaljivanju strasti, ujedno sluei kao opravdanje za nasilnike akcije ("Vidi kakvi su, pa oni i ne zasluuju nita bolje").

Da bismo pokazali da su etnike stereotipije rairene i u drugim delovima sveta, pozvaemo se samo na nalaze nekih afrikih istraivaa (v. Fishman 1999:361). Tako u Nigeriji veruju da su Hause egocentrini i nadmeni, Joru-be lakoverni i nepouzdani, Igbo opsednuti novcem, Ebire galamdije, a Idome skloni promiskuitetu. Slino tome, u Gani se Eve smatraju vrednima, Asanti lojalnima, dok pri-padnike plemena Ga bije glas da su agresivni divljaci. I ta-ko dalje.

Iz izloenog vidimo da stereotipi odista imaju veoma razliita dejstva. Serija tekuih viceva plavuama, osim za zabavu mukaraca, eventualno slui jo samo za prove-travanje njihove seksualne nostalgije ili frustracije. Ali ne-gativna uzajamna opaanja Srba i Hrvata u Bosni i Herce-govini, kao i obeju ovih grupa naspram Bonjaka, svakako


su imala velikog udela u razbuktavanju neprijateljstava i zverstvima tamo poinjenim u skoranjem ratu. Od hu-mornog poigravanja predrasudama do bespotednog na-pada na Drugog put je krai nego to to na prvi pogled moe izgledati.

I kad smo ve doli do oruanih sukoba, putevi nastan-ka i funkcionisanja stereotipa mogu se prikazati sveim primerom internacionalne satanizacije Srba, koja e kul-minirati bombardovanjem Srbije od strane NATO alijanse s prolea 1999. godine. (Mali izbor drastinih verbalnih osuda nudi tekst "Balkanski kasapi" 2002). Srbi, koji do ta-da uopte uzev nisu bili na losem glasu, odjednom su osli-kani najcrnjim bojama zbog ponaanja njihovih politikih i ratnih voda, te nekih jedinica pod njihovom komandom tokom ratnih razaranja u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu. Sve sukobljene strane inile su zlodela nad civilnim sta-novnitvom, ali Srbi, budui najbrojniji i najbolje naorua-ni, znatno vie od ostalih; osim toga, veinom se ratovalo izvan same Srbije. Ovaj sklop okolnosti stvorio je pogod-nu osnovu za stvaranje i irenje stereotipa po kojem su, pojednostavljenjem i uoptavanjem, najvei krivci ispali i jedini krivci (pa druge strane nisu satanizovane, naprotiv). Istovremeno, no to su skrivili neki Srbi automatski je pro-ireno na sve Srbe - dodue, uz nesebinu pomo glavnih pojedinanih krivaca medu njima, koji Zajedno sa svojim pristalicama ne prestaju da nas uveravaju kako je sudenje njima zapravo suenje celom srpskom narodu! Tako se, eto, od jezgra istine kakvo se esto priznaje stereotipima, udruenim naporima vie zainteresovanih strana moe la-ko i brzo stii do generalizacije po kojoj su svi Srbi, i samo oni, agresori i zloinci, dok su svi drugi samo rtve.

Jezik i kultura 51

LITERATURA

"Balkanski kasapi" (izbor stereotipa Srbima). Etniki stereotipi, 137-146.

Biro, M. (2002). Etnocentrizam Srba u Srbiji pre i posle 5. okto-bra 2000. Etniki stereotipi, 57-62.

Bugarski, R. (1996). Jezik drutvu. Beograd: igoja tampa/XX vek (Sabrana dela, 4). /Pogl. V: Narodna lingvistika, 83-120/.

Dvornikovi, V. (1939)- Karakterologija Jugoslovena. Beograd: Geca Kon.

Etniki stereotipi (2002). Nova srpska politika misao, Posebno izdanje 3, Beograd.

Fishman, J.A., ed. (1999). Handbook of Language and Ethnic Identity. Oxford: OUP.

Kristal, D. (1996). Kembricka enciklopedija jezika. Beograd: No-lit.

Markovi, P. (2002). "Civilizacija" protiv "varvarstva": prilog teori-ji zajednikog porekla etnikih stereotipa. Etniki stereotipi, 5-31.

Milosavljevi, . (2002a). Nacionalni stereotipi u istorijskoj per-spektivi. Etniki stereotipi, 65-86.

Milosavljevi, . (2002b). "Poturica gori od Turina". Etniki ste-reotipi, 87-105.

Polni stereotipi (2002). Nova srpska politika misao. Posebno izdanje 2, Beograd.

Popadi, D./M.Biro (2002). Autostereotipi i heterostereotipi Srba u Srbiji. Etniki stereotipi, 33-56.

Said, E. (2001). Orijentalizam. Beograd: Biblioteka XX vek. Todorova, M. (1999). Imaginarni Balkan. Beograd: Biblioteka

XX vek. Vlahovi, N. (1997). Stavovi jeziku u okviru optih izuavanja

stavova. Kultura, Beograd, 95, 61-77.

IV POL I ROD U JEZIKU

Ima Ii razlika u upotrebi jezika izmeu mukih i en-skih lanova iste govorne zajednice, i ako ima, ime su one uslovljene? ovoj viestruko zanimljivoj temi kod nas je malo pisano, pa emo je predstaviti neto ire. (Po-drobnije podatke istraivanjima kod nas i u svetu daje Savi 1995a, b).

Zapaanja polnom diferenciranju u jeziku sporadic-no se nalaze u antropolokoj i misionarskoj iiteraturi po-ev od XVII veka (esto citiran uvodni pregled daje Jesper-sen 1922, pogl.13), ali se ozbiljnija istraivanja javljaju tek u XX stoleu (osnovne bibliografske podatke sadri Raji 1982). Uz povremene empirijski ustanovljive objektivne razlike, ona su razotkrila i veliki broj ukorenjenih stereoti-pa i predrasuda, zasnovanih na tradicionalnim vredno-snim sudovima mukarcima i enama. Naime, takva is-traivanja, obavljena u drutvima veoma razliitim po geo-grafskom poloaju, kulturnim obelejima, socijalnoj struk-turi i stepenu civilizacijskog razvoja, iznela su na videlo znaajnu ujednaenost u pogledu statusa i vrednovanja pripadnika jednog i drugog pola. Globalni zakljuak, koji e biti obrazloen u nastavku, jeste da tzv. polne razlike -s nevanim izuzetkom neto drukije grade glasnih ica, to enske glasove po pravilu ini tonski viim od mukih


- nemaju bioloku osnovu, nego potiu od razliitih uloga koje u ivotu nekog kolektiva pripadaju njegovim mukim i enskim lanovima. Drugim reima, razlike nisu uslovlje-ne bioloki nego socioloki.

Stoga verovanja - inae empirijski teko proverljiva -da ene, na primer, govore vise i bre od mukaraca, ili da je "enski" govor meki, emocionalan ali i trivijalan, nasu-prot tvrem, racionalnom i svrsishodnom "mukom" go-voru, zapravo svedoe zamiljenim svojstvima nosilaca nekog jezika vie nego njegovoj stvarnoj upotrebi. ka-ko je u velikoj veini kultura muki pol izrazito dominan-tan a enski podreen, itaoca nee iznenaditi opti nalaz da poreenja, u jeziku kao i u mnogim drugim sferama drutvenog ivota, idu na tetu enskog pola. Na jedan ili na drugi nain, u manjoj ili veoj meri, otvoreno ili prikri-veno, ene bivaju diskriminisane. Utoliko se moe rei, lingvistikim terminima, da je ensko markirani lan pol-ne opozicije, a muko nemarkirani: mukarac se implicit-no vidi kao norma, a ena kao pratea pojava, ako ne i kao direktno odstupanje od te norme. Po gorkim reima jednog amerikog lingviste enskog pola, kao da se podra-zumeva "da su ljudi mukog pola ako se ne dokae su-protno, da se'enskost protivstavlja mukosti kao naroit i odelit oblik humaniteta, nekakvo marginalno stanje" (McConnell-Ginet 1988:93).

Ima bezbroj svedoanstava da ivimo u preteno mu-kom svetu, u kome je i sam Bog, ako ga ima, neizostavno mukarac. (Sto provokativno podvlai naizgled apsurdna krilatica God - she is black, potekla iz amerikih femini-stikih i antirasistikih krugova). Ovo uveliko vai i za sa-vremena demokratska drutva zapadnog tipa, a pogotovo za patrijarhalne zajednice. Sto se tie nae tradicionalne kulture, jedva da je potrebno navoditi primere nieg sta-

Jezik i kultura 55

tusa i drutvenog ugleda ene, koji se ogleda i u jeziku. Ve i sama imenica ovek, koja bi valjda trebalo da obu-hvata pripadnike oba pola podjednako, u svakodnevnoj upotrebi esto oznaava samo mukog oveka, kako poka-zuje uobiajena sintagma ovek i ena. Autor ovih redova prisea se kako je pre vise godina na celoj poslednjoj stra-ni uglednog beogradskog dnevnika, sa datumom od 8. marta - koji se tada ovde slavio kao meunarodni dan e-na - uz fotografiju srene trolane porodice krupnim slo-vima stajao naslov "Covek, ena i dete". Dakle ovaj list je svojim itateljkama estitao njihov dan tako to ih je jezi-ki iskljuio iz oveanstva! Kao da za ene nije dovoljna uvreda sama injenica da im se zvanino posveuje samo jedan dan od cele (muke?) godine...

Stereotipizacija mukih i enskih osobina, odnosno polnih uloga, poinje ve od malih nogu; kao to je po-znato, bukvari, itanke i kolski udbenici posvuda nejed-nako tretiraju deake i devojice. Meu njihovim junaci-ma uvek je vie deaka (a s njima i mukih imena i mu-kog gramatikog roda), koji su superaktivni i svata umeju da rade, dok ih devojice iz pozadine posmatraju ili se ba-ve trivijalnostima. (Za jedno istraivanje kod nas v. Jari 1994). A ta nam jezik govori statusu ene u srpskoj na-rodnoj kulturi, lako emo utvrditi pregledanjem poslovica iz Vukove zbirke (tipa "Duga kosa - kratka pamet" ili "e-ne su da zbore, a ljudi da tvore"). Izbor iz ovog bogatog materijala nudi Trebjeanin (2002), gde se u poduem ni-zu enskih osobina samo jedna tie jezika, i glasi da je e-na brbljiva. (Uzgred, kako se na istom mestu konstatuje, jedino pozitivno to se eni priznaje jeste njena uloga majke). Poune su i sugestije da se pogledaju sinonimi na-vedeni u reniku M. S. Lalevia pod odrednicama ena, mukarac i ovek, ili potrae odgovarajui izrazi u sa-


vremenim renicima argona (Raji 1982:89). Dodajmo da je izuzetno irok registar narodnih naziva za razne vrste enskinja tu skoro iz svoje etnografske arhive oiveo nau-ni program TV Pink.

Gledajui prema nivoima jezike strukture, razlike iz-meu mukih i enskih pripadnika istog jezika po pravilu su beznaajne ili nepostojee u fonologiji, morfologiji i naroito sintaksi, dok su neto primetnije u leksici i fraze-ologiji. Tako je u raznim kulturama verbalni repertoar e-na razgranatiji u svemu to se tie kue i porodinog ivo-ta, kao i tipino enskih preokupacija u vezi s modom i kozmetikom, dok su u mukim registrima zastupljeniji do-meni poslovanja i zarade, lova, sporta i slini. Verbalni ta-bu je esto strog, ali naroito kod enskog dela populaci-je. Primera radi, ene obino imaju znaajno nijansiraniji Vokabular za boje, nasuprot mukarcima koji su esto nesi-gurniu pogledu znaenja rei kao be, rezeda ili skerletno (naravno, osim ako su tapetari ili dekorateri!). Frekvencija upotrebe pojedinih prideva ili priloga (kao boanstveno, bajno ili sladak) vea je kod ena - koje, s druge strane, obino manje psuju od mukaraca, bar javno.

Kako se moe zakljuiti ve iz prethodnih formulacija, muko-enske razlike nisu kategorijalne nego statistike prirode: nisu, dakle, ekskluzivne (da ili ne) nego prefe-rencijalne (vise ili manje). Bar u razvijenom savremenom svetu, ne postoje jezike osobenosti koje bi se vezivale is-kljuivo za pripadnike jednog ili drugog pola; moe se go-voriti samo relativnoj uestalosti pojedinih jezikih obli-ka ili obrazaca. Iz ovoga sledi i bitan nalaz da tzv. polne specifinosti uopte nisu stvar jezika, ve govora: jezik ras-polae celokupnim potencijalom, koji se u govoru koristi donekle diferencirano s obzirom na pol - kao, uostalom, i na druge drutvene kategorije.

Jezik i kultura 57

Drugo je pitanje da li se u gramatikoj strukturi jezika, za koju smo ve ranije rekli da je po svojoj prirodi konzer-vativna, mogu kriti relikti prevazienih drutvenih odnosa u vezi s polom. Odgovor je da mogu, iako esto na nain koji nije neposredno prepoznatljiv, i to daleko najee u znaku pune dominacije mukog principa. Naveemo naj-pre primer gramatike sklapanja braka u naem jeziku, u kojem je uobiajeno rei da je neki mukarac uzeo nekoga za enu, dok bi iskaz da je neka ena uzela nekoga za mu-a bio manje oekivan. Alternativno se moe rei da se mukarac nekim oenio, dakle u gramatikom padeu in-strumentala, koji sugerie da je ena instrument, sredstvo njegovog stupanja u brak, dok se ena za njega udaje, gde predlog i glagol jasno pokazuju da je u fokusu cele operacije opet - mukarac. On se moe, kako vidimo, oe-niti, ali se ena ne moe omuiti (bar u standardnom srp-skom jeziku). U sluaju smrti mua, ena ostaje njegova udovica, ali ako umre ena, mu ne biva njen udovac. Ka-ko god okrenemo, ispada da ena stupa u brak u korist mukarca, jer je gramatika naprosto ne tretira kao dobro-voljnog i ravnopravnog uesnika u torn inu! (Za vise pri-mera, ukljuujui i neke iz drugih jezika, v. Bugarski 1996, pogl. II; takoe Kalogjera 1979, 1981 i Raji 1982).

Ova mala stilska veba vodi nas ka pitanju gramatikog roda, i prirode njegove veze sa prirodnim polom. Katego-rija roda u gramatikom smislu nije nita drugo do jedan od moguih naina klasiflkovanja imenica u jezicima. Svi jezici ne poznaju rod, pa neki svoje imenike rei svrstava-ju u klase prema onome to oznaavaju (ivo ili neivo, oblik ili veliina imenovanog predmeta itd.). A kod onih koji raspolau ovom kategorijom, u naelu - ali uz mnoge komplikacije - bia mukog pola dobijaju muki rod, en-skog enski, a stvari i pojave se proizvoljno razvrstavaju u


jedan ili drugi, ili u srednji ako je kategorija roda u da-tom jeziku trolana. Koliko je nepotpuno poklapanje pola i roda moemo videti na banalnom primeru pribora za jelo. U nemakom je kaika mukog, viljuka enskog a no sred-njeg roda (der Lffel, die Gabel, das Messer)-, u naem je-ziku su kaika i viljuka enskog a no je mukog roda.

Meutim, za temu koju trenutno razmatramo mnogo je zanimljivija situacija u mnoini: kaike i viljuke su slo-ene, noevi su sloen/, a kaike, viljuke i noevi su slo-en/'. Dakle, iako je no u manjini, kaike i viljuke se upravljaju prema njemu. I to ostaje tako koliko god bilo kaika i viljuaka; ako je tu sarno jedan no, to jedino "muko" diktira kako e se u mnoini ponaati cela '^en-ska" bulumenta. A isto vai i za iva bia: devojke su zgod-ne, mladii su zgodni, a sto devojaka i jedan mladi su opet - zgodm! (Ideju za ovakav primer autor duguje jed-nom davnanjem novinskom lanku: Ivekovi 1979). Na-mee se zakljuak da u srpskohrvatskoj gramatici povla-eno mesto pripada mukom rodu - a takva je situacija i u drugim jezicima koji su dosad podvrgnuti slinom ispitiva-nju. Ovo ne bi trebalo da nas zaudi, jer ako je i sam Sve-vinji glavom i bradom muko, zato to ne bi u svojoj su-tini bila i gramatika, iako prividno enskog roda?

Vratimo se, ipak, iz dubina gramatikog pamenja u svet koji nastanjuju ivi ljudi. Ve smo zapazili da je on ve-inom muki, te da ene, premda brojano nadmone, u poneemu bivaju percipirane kao manjina bez prave mo-di. Ovakva pozicija ogleda se i u njihovom jezikom pona-anju, u rasponu od nesvesnih obrazaca do sasvim sve-snih, ak burnih reakcija. Kad je prvima re, mnoga is-traivanja kulturno i civilizacijski krajnje razliitih drutava saglasna su u nalazu da, pri jednakim ostalim uslo

Documents

Jezik i Kultura Ranko Bugarski