Josip Šarić - Chipped Stone Artefacts from the Site Blagotin - Poljna

АРТЕФАКТИ ОД ОКРЕСАНОГ КАМЕНА СА ЛОКАЛИТЕТА БЛАГОТИН � ПОЉНА

Јосип ШарићАрхеолошки институт, Београд

Апстракт: У раду су обрађени артефакти од окресаног камена, као и алатке употребљаване у процесу њихове израде, са освртом на врсте коришћених сировинских материјала. Алатке су дефинисане у ти-полошком и, колико је то било могуће на основу употребних трагова, у функционалном смислу.

Кључне речи: Благотин, старији неолит, окресани артефакти, сировине, типологија, функционална анализа.

Локалитет Благотин (Пољна) налази се на десној обали Западне Мораве, на јужном ободу Шумадије. Реч је о регији омеђеној Савом и Дунавом на северу, Великом Моравом на западу, Западном Моравом на југу и Колубаром, Љигом и Дичином на западу. Читаву област одликује планинска греда меридијанског правца (Авала, Космај, Букуља, Венчац, Јухор, Ко-тленик, Гледићке планине). Поред ње, ка југу се простиру два велика залива некадашњег Па-нонског мора � колубарски и великоморавски. Висинске коте у распону од 100 m до 1130 m, основни су разлог изражених микроклиматских разлика, које у средњој температури ваздуха могу да износе и до ± 0,2о C између северних и јужних тачака, упркос њиховој релативно малој удаљености. Благотин је смештен у плодној долини Западне Мораве, која је са севера затворена планинским врховима Јухора, Гледићких планина и Котленика, са запада Јелицом и Чемерном, са југа Јастрепцем и са истока Озреном. Осим плодних речних обала погодних за развитак земљорадње, богате шумске заједнице, којима су доминирале листопадне врсте, чиниле су јаку подлогу за даље одржавање ловне економике (Enciklopedija Jugoslavije 3�7).

Приликом рекогносцирања изведених 1989. године на подручју општине Трстеник (Станковић и Рунић 1990), у селу Пољна евидентиран је локалитет Благотин. Праисторијско налазиште са траговима живота из гвозденог доба и старијег неолита откривено је на западној периферији села, испод брда Пољна, на огранцима Јухора, приближно 15 km североисточно од Трстеника. Прва археолошка истраживања на том простору обавио је М. М. Васић почетком прошлог века (Станковић 1992), а мања сондажна ископавања извршена су пре скоро две де-ценије, у организацији Народног музеја из Крушевца (Tomić 1988).

42

Наставак радова на локалитету, сада обележеном као Благотин, уследио је 1989. го-дине, постављањем сонде А, димензија 6 m x 4 m, на највишем платоу простора на коме је налазиште евидентирано (Станковић 1992).

На дубини од приближно 0,25 m налазио се интактан културни слој са материјалним остацима из гвозденог доба, који је био у директном контакту са слојем из старијег неолита. У зависности од положаја на локалитету, укупна дебљина оба културна слоја износила је између 1,10 m и 2,50 m, с тим што је слој из гвозденог доба био нешто тањи од неолитског, који је имао просечну дебљину 0,7 m (Станковић 1990). Сонда Б, димензија 5 m x 3 m, постављена је око 50 m јужно од сонде А и у њој су откривени искључиво слојеви везани за старије фазе старчевачке културе (Станковић 1992). До 1993. године истражена је површина од укупно 235 m2 (Станковић 1995), а ископавања су настављена и наредних година, све до 1997. године.

Постигнути резултати су показали да је неолитско насеље имало приближне димен-зије 60 m x 50 m (око 3000 m2), оријентације по дужој оси северозапад � југоисток (Станковић и GreenÞ eld 1992).

На истраженој површини нађен је већи број земуничких објеката који су имали при-лазну рампу и банкове, док су кровну конструкцију носили кочеви, чији су трагови такође откривени. У оквиру сонде Б, на рубу земуничког објекта налазио се већи плочаст камен са израженим траговима употребе (Станковић 1992), који можда представља платформу, односно наковањ на простору радног места за израђивање артефаката од окресаног камена.

Обиље уломака керамичких посуда, односно квалитет њихове израде омогућио је по-делу на грубу, субмедијалну, медијалну, интермедијалну и фину керамику. Као додатак глини за израду посуђа често су коришћени песак или плева, односно њихова комбинација (Станко-вић 1992). Најзаступљенији облици су коничне и полулоптасте зделе, као и лоптасти лонци са разгрнутим ободом. Украшавање је вршено црвеним премазом, наношењем уређеног или неуређеног барботина, импресо и псеудоимпресо техником и канеловањем или жлебљењем. Орнаментални мотиви су у виду метлица и штипаног класа, а на појединим фрагментима цр-веном или тамномрком бојом сликани су мотиви паралелних трака и закошених мрежа. Мотив неправилне цикцак линије остварен је широким канелурама. На великим коничним зделама обод је често назубљен, док се на мањим дубоким коничним зделама јављају хоризонталне ребрасте, троструко или четвороструко вертикално пробушене дршке (Станковић 1990; idem 1992). Као карактеристични облици, са више примерака заступљени су и жртвеници посебно наглашеног кружног реципијента, са четири ноге украшене двојним пластичним апликација-ма на колену, као и стопа великог жртвеника у облику четворолисне детелине, чије анало-гије постоје на налазиштима у Ђердапу и Војводини (Станковић и GreenÞ eld 1992; Станковић 1992).

Од осталих керамичких облика јављају се антропоморфне и зооморфне фигурине, амулети, фрагменти �гривни�, као и �зрна жита�.

Коштане алатке су релативно малобројне и представљене су длетима, шилима и мо-тикама, док су артефакти од глачаног и окресаног камена пронађени у знатно већем броју (Станковић 1992; Antonović 2003; �arić 2000).

На основу карактеристичних облика старчевачке материјалне културе на овом нала-зишту, као и вертикалне стратиграфије, аутор ископавања С. Станковић дошао је до закључка да се �...могу наслутити његове две развојне фазе.� (Станковић 1992), а предложено датовање

АРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007)

43

креће се од Протостарчева I�II (idem 1990), преко Старчева II, са акцентом на ранији период (Станковић и GreenÞ eld 1992), до Старчева IIa-b (Станковић 1992). Најновије анализе кера-мичког инвентара са Благотина прецизирале су датовање, на основу кога је овај локалитет по-везан са завршном фазом Протостарчева, односно Протостарчевом II (Nikolić i Zečević 2001).

АРТЕФАКТИ ОД ОКРЕСАНОГ КАМЕНА

Окресани камени артефакти представљају најтрајније, а понекад и једине доказе о боравку човека на одређеном простору. На археолошким налазиштима често су праћени и налазима алатки којима су вршени припрема и обликовање језгара, одбијање са језгара, као и накнадно обликовање оруђа ретуширањем. Изузев трагова на самим окресаним артефактима, податке о начину њихове израде, као и о њиховом накнадном обликовању и прилагођавању употреби пружају и поменуте алатке коришћене у тим процесима. За израду наковања, перку-тера и ретушера користе се камен, кост, рожина и дрво (Семенов 1957; Crabtree 1970; Renfrew and Bahn 1991).

На основу примерака откривених на локалитету Благотин, за сада могу да се издвоје следеће категорије (Шарић 2006):

1. наковњи;2. наковњи-перкутери;3. перкутери (директна перкусија);4. перкутери-ретушери;5. ретушери.

Наковањ представља мању или већу плочасту камену платформу о коју је директним ударом могло да се врши одбијање са језгра, и то углавном одбитака, односно на коју је пола-гано језгро са кога су директним или индиректним ударом скидани одбици. Карактеристика наковња који је служио као подлога је релативно правилно кружно удубљење коничног пресе-ка, настало као резултат силе удара која се са језгра преносила на подлогу (Jélinek 1976). Било је обичајено и коришћење пљоснатих речних облутака код којих није било потребно накнадно обликовање, а уколико је модификовања и било, рађено је озрњавањем (нарочито на пример-цима од пешчара) и приглачавањем.

Пешчар је често коришћен јер је због кластичне (псамитске) структуре имао израже-није апсорпционе способности, иако су у употреби били и кварцит, конгломерат и габро.

Наковњи са Благотина заступљени су са три примерка. Примерак бр. 261 (Т. I/1) на-чињен је од конгломератног речног облутка, а примерак бр. 125 (Т. I/2), у облику високе за-рубљене пирамиде, израђен је приглачавањем од ситнозрног пешчара. Код њега су се карак-теристична удубљења појавила на свим бочним површинама, на врху, па чак и на самој бази. Изузетак међу наковњима, када је реч о врсти материјала, представља скоро квадарски нако-вањ од кварцита сивобеле боје (бр. 265, Т. I/3), који потиче из земуничког објекта ЗМ 03.

Наковњи-перкутери су на локалитету Благотин такође заступљени са три налаза. При-мерак Ц-1126 (ЗМ 07; Т. I/4) је овалног облика, а начињен је од ситнозрног пешчара. На њему је приметна деколорација као последица дужег излагања ватри. Наковањ-перкутер бр. 1916

Ј. Шарић АРТЕФАКТИ ОД ОКРЕСАНОГ КАМЕНА СА ЛОКАЛИТЕТА БЛАГОТИН � ПОЉНА

44

(ЗМ 06; Т. I/5) израђен је од кварцита тамносиве боје, док је примерак бр. 1362 од кварцлатит-ског облутка (ЗМ 06; Т. I/6). Осим карактеристичних удубљења, на сва три примерка уочава се истрвеност ужих бочних рубова, што указује и на употребу у процесу одбијања са језгра.

На Благотину су перкутери најзаступљенија категорија оруђа, са укупно 15 примера-ка. Перкутер Ц-536 (ЗМ 06; Т. II/1) је, заправо, језичаста секира од зеленосивог ситнозрног пешчара, у секундарној употреби. Изразита оштећења на бочним рубовима настала су као по-следица њене употребе у процесу израде окресаних артефаката, када је коришћена као перку-тер. Из земунице ЗМ 06 потиче и перкутер Ц-1102 (Т. II/2), од великог облутка гранодиорита, затим бр. 1389, од благо приглачаног облутка брече (Т. II/3), као и бр. 266 (Т. II/4) и бр. 1382 (Т. II/5), од благо приглачаних облутака кварцлатита. Осим типичне истрвености рубова, на два примерка (Ц-1102; Т. II/2, и бр. 1382; Т. II/5) уочавају се и карактеристичне микробразде. У земуници ЗМ 07 нађен је мањи фрагмент перкутера од габроидне стене (бр. 1376). Реч је о приглачаном речном облутку на чијој бочној страни се уочава површинска истрвеност наста-ла услед рада на језгрима. Мали кугласти перкутер (бр. 1354; Т. II/6) начињен је озрњавањем, велики дискоидни перкутер је од речног облутка рожнаца тамноокер боје (Ц-1103; Т. III/1), а перкутер у облику кратког бата (Т. III/2) је од приглачаног ситнозрног пешчара сиве боје. На њему и на примерку Ц-1103 (Т. III/1), осим истрвености рубова, уочавају се и микробразде.

Посебну групу чине перкутери од кварцита, од којих примерци бр. 1987 (Т. III/3) и бр. 2199 (Т. III/4) потичу из земунице ЗМ 06. На многим палеолитским налазиштима широм Европе, источне и јужне Африке налажене су веће или мање кварцитне кугле и често су опре-дељиване као ловачко оружје � боле, као алатке за разбијање кости, пројектили за бацање, гла-ве буздована или као алатке коришћене у обради биљне хране. Експериментални радови које су обавили Шик и Тот (Shick and Toth 1993: 130�133) недвосмислено су показали да је реч о перкутерима од кварцита, који скоро савршен сферни облик добијају након релативно кратко-трајне употребе, чак и ако је комад на почетку имао потпуно неправилан полигонални облик. Да би се формирала правилна кугла била су потребна, у просеку, само четири сата интензи-вног коришћења у одбијању, што је последица специфичне структуре кварцита и равномерног трошења његове површине. На основу наведених експеримената, може се претпоставити да су примерци бр. 1987, 2199, 2206 (Т. III/5), 2123 (Т. III/6), 2042 (Т. IV/1) са Благотина били у раној фази коришћења, док је примерак Ц-1100 (Т. IV/2) претрпео употребу која је свакако била дужа од четири сата.

Пронађена су само два перкутера-ретушера (бр. 1383, ЗМ 07; Т. IV/3; бр. 1400, ЗМ 04; Т. IV/4), а оба су од облутака ситнозрног пешчара. Истрвеност рубова указује на одбијање са језгра директном перкусијом, а микробразде на ретуширање пресијом.

Ретушери су на Благотину заступљени са три примерка, а сви су од речних облутака, с тим што је примерак Ц-1122 (Т. IV/5) од гранитпорфира, примерак бр. 1729 (Т. IV/6) од пешчара, а с.н. 8 (Т. IV/7) од амфиболита. Ретушер од пешчара служио је у процесу директног ретуширања, а примерци од гранитпорфира и амфиболита у процесу ретуширања пресијом.

Са укупно 2349 артефаката од окресаног камена, Благотин представља релативно бо-гато неолитско налазиште, карактеристично и по изузетно великом броју кварцитних артефа-ката. Они се јављају са скоро потпуно развијеном типолошком сликом, у којој су заступљени комади сировинског материјала, прејезгра, језгра, неретуширани и ретуширани одбици и сечи-ва, стругачи, постушке, перфоратери, оруђе са јамичастим ретушем и �ољуштено� оруђе.


45

Процентуални односи сировинског материјала су следећи: � рожнац: 1004 ком. (42,74 %);� кварцит: 1311 ком. (55,81 %);� кварц: 29 ком. (1,23 %);� беле стене различитог постанка: 3 ком. (0,12 %);� опсидијан: 2 ком. (0,08 %).

Типолошко-морфолошка анализа, у спрези са сировинским материјалом, дала је резул-тате који су приказани на табели 1.

сировинетип оруђа

рожнац кварцит кварцбеле стене различитог постанка

опсидијан УКУПНО

сировински материјал (нодуле, облуци)

3 ком.=0,12 %

185 ком. =7,87 %

188 ком. =8,00 %

прејезгра 3 ком. =0,12 %

14 ком. =0,59 %

17 ком. =0,72 %

језгра 45 ком. =1,91 %

75 ком. =3,19 %

120 ком. =5,10 %

одбици и сечива за припрему језгара, одн. подмлађивање језгара

23 ком. =0,97 %

5 ком. =0,21 %

28 ком. =1,19 %

неретушираниодбици

529 ком. =22,52 %

917 ком. =39,03 %

19 ком. =0,80 %

1465 ком. =62,36 %

неретуширана сечива 253 ком. =10,77 %

75 ком. =3,19 %

8 ком. =0,34 %

3 ком. =0,12 %

2 ком. =0,08 %

341 ком. =14,51 %

ретушираниодбици

23 ком. =0,97 %

15 ком. =0,63 %

38 ком. =1,61 %

ретуширанасечива

59 ком. =2,51 %

3 ком. =0,12 %

1 ком. =0,04 %

63 ком. =2,68 %

стругачи 19 ком. =0,80 %

10 ком. =0,42 %

29 ком. =1,23 %

пострушке 1 ком. =0,04 %

2 ком. =0,08 %

3 ком. =0,12 %

перфоратери 8 ком. =0,34 %

1 ком. =0,04 %

1 ком. =0,04 %

10 ком. =0,42 %

оруђе са стрмо ретушираним преломом

8 ком. =0,34 %

8 ком. =0,34 %

оруђе са длетастим ретушем

6 ком. =0,25 %

6 ком. =0,25 %

геометријски микролити 7 ком. =0,29 %

7 ком. =0,29 %

оруђе са јамичастим ретушем

10 ком. =0,42 %

6 ком. =0,25 %

16 ком. =0,68 %

�ољуштено� оруђе 3 ком. =0,12 %

2 ком. =0,08 %

5 ком. =0,21 %

комбиновано оруђе 1 ком. =0,04 %

1 ком. =0,04 %

пројектили 1 ком. =0,04 %

1 ком. =0,04 %

chopping tools 2 ком. =0,08 %

2 ком. =0,08 %

УКУПНО 1004 ком. =42,47 %

1311 ком. =55,81 %

29 ком. =1,23 %

3 ком. =0,12 %

2 ком. =0,08 %

2349 ком. =99,95 %

Табела 1. Заступљеност основних типова окресаног оруђа и сировинског материјала на локалитету Благотин


46

СИРОВИНСКИ МАТЕРИЈАЛ: НОДУЛЕ, РЕЧНИ ОБЛУЦИ

Сировински материјал је представљен са три комада рожнаца и 185 комада кварцита. Само на једном неправилном комаду рожнаца сачуван је кортекс речног облутка, док за остала два примерка не може да се одреди да ли потичу из примарног или секундарног налазишта.

На појединим примерцима кварцита такође је сачуван кортекс речног облутка, али постоје и полиедарски комади са кортексом, који указује на експлоатацију из примарних на-лазишта.

ПРЕЈЕЗГРА

Прејезгра су заступљена са три примерка од рожнаца (Т. V/1) и 14 примерака од квар-цита (Т. V/2). Реч је о комадима сировинског материјала на којима су уочљиви трагови обраде, али још увек нису формирана права језгра са којих су скидани одбици и сечива. Прејезгра су један од елемената који указују на израду артефаката окресивањем на одређеном простору. Иако је постојала пракса доношења прејезгара у насеља са простора експлоатације сировина из примарних налазишта, где се вршила груба обрада, на Благотину то није био случај јер сви остали елементи потврђују израду артефаката у самом насељу.

ЈЕЗГРА

Изузетно велики број језгара је још једна карактеристика материјала са Благотина, по којој се овај локалитет издваја од других налазишта. Пронађено је 45 језгара од рожнаца и 75 од кварцита. И док језгра од рожнаца у потпуности понављају облике већ забележене на дру-гим локалитетима, могућност да се у те оквире уклопе и језгра од кварцита представља право изненађење. Насупрот мишљењу да је за одбијање кварцита била погодна и често примењива-на техника такозваног биполарног одбијања (Ђуричић 1992), на овом локалитету заступљено је само једно језгро обрађено на тај начин, и то не од кварцита већ од рожнаца.

Развијена типологија језгара од рожнаца и кварцита има следеће карактеристике:

Конична микројезграПронађено је укупно 11 коничних микројезгара, од којих су два примерка од рожнаца

(Т. V/3, 4), а девет од кварцита (Т V/5�8). На оба језгра од рожнаца платформа је непрепарирана, изведена скидањем једног од-

битка. На језгру бр. 1187 (T. V/3) делимично је сачуван кортекс речног облутка. Угао платфор-ме на језгрима од рожнаца износи 50о (1 ком.) и 70о - 80о (1 ком.).

Код језгара од кварцита, на пет примерака платформа је формирана скидањем једног до два одбитка, а на четири је извршена груба препарација скидањем више мањих одбитака. Угао платформе има вредности 65о - 70о (1 ком.), 70о (2 ком.), 75о (1 ком.), 75о - 80о (1 ком.), 80о (3 ком.) и 90о (1 ком.).

И рожначка и кварцитна језгра служила су за израду одбитака.


47

Конична језграКонична језгра стандардне величине заступљена су са 10 примерака, од којих су два

израђена од рожнаца (Т. VI/1, 2), а осам од кварцита (Т. VI/3�7).На оба језгра од рожнаца платформа је грубо препарирана, док је на седам језгара од

кварцита платформа изведена скидањем једног одбитка или је искоришћена постојећа равна површина, а само на једном примерку изведена је груба препарација. На рожначком језгру Ц-1073 (T. VI/2) приметна је блага деколорација која би могла да буде индикатор термичке обраде, мада само један примерак са тако израженим траговима није довољан да се донесе потврдан закључак о употреби тог технолошког поступка.

Угао платформе на оба рожначка језгра има вредност 75о - 80о , док на кварцитним језгрима износи 60о - 70о (1 ком.), 70о - 80о (3 ком.), 75о (1 ком.) и 80о (2 ком.).

И језгра од рожнаца и језгра од кварцита коришћена су за израду одбитака.

Клинаста микројезграНађена су два кварцитна примерка (Т. VII/1, 2) са грубо препарираном платформом.

Угао платформе има вредности 70о (1 ком.) и 90о (1 ком.). Оба клинаста микројезгра служила су за израду одбитака.

Kлинаста језграКлинаста језгра заступљена су са седам примерака, од којих су два од рожнаца (Т.

VII/3, 4), а пет од кварцита (Т. VII/5�7). Једно клинасто језгро од рожнаца израђено је од реч-ног облутка и коришћено је за добијање одбитака (бр. 1332; Т. VII/4), док је уско клинасто језгро бр. 2251 (Т. VII/3) послужило за израду сечива. Платформе на ова два језгра су грубо препариране. Угао платформе има вредности 70о и 90о.

На једном језгру од кварцита платформа је грубо препарирана, док је на четири изве-дена скидањем једног већег одбитка, односно коришћена је примарна површина нодуле. Сва кварцитна језгра коришћена су за израду одбитака, а угао платформе има вредност 70о - 90о (1 ком.), 80о (2 ком.) и 90о (2 ком.).

Цилиндрична микројезграПронађено је осам цилиндричних микројезгара, а сви примерци израђени су од квар-

цита (Т. VIII/1�5). Само на једном језгру платформа је грубо препарирана, док је на седам при-мерака изведена скидањем једног или два већа одбитка. Три језгра су искоришћена за израду кратких сечива, а пет за израду одбитака. Угао платформе има вредности 70о (1 ком.), 75о - 80о (1 ком.), 80о - 85о (1 ком.), 80о - 90о (1 ком.) и 90о (4 ком.).

Цилиндрична језграЦилиндрична језгра су заступљена са осам примерака и сви су израђени од кварцита

(Т. VIII/6�9). Два језгра су коришћена за израду кратких сечива, а шест за израду одбитака. На једном језгру платформа је грубо препарирана, док је на седам примерака платформа изведена скидањем једног одбитка или је искоришћена примарна површина нодуле. Угао платформе има вредности 70о (1 ком.), 75о (2 ком.), 70о - 80о (1 ком.), 80о (1 ком.) и 90о (3 ком.).


48

Глобуларна микројезграНађено је 11 глобуларних микројезгара, од којих је седам израђено од различитих ва-

ријетета рожнаца (Т. IX/1�3), а четири од кварцита (Т. IX/4�6). Глобуларна микројезгра имају више од једне платформе с обзиром да је одбијање вршено из више праваца, што и доводи до мање или више правилног глобуларног облика. Сва језгра су служила за израду кратких одби-така, а угао платформе има вредности 80о (1 ком.), 85о - 90о (3 ком.), 90о (4 ком.) и 95о (1 ком.).

Глобуларна језграГлобуларних језгара има седам, од којих је пет израђено од рожнаца (Т. IX/7�9), а два

од кварцита (Т. IX/10). И код глобуларних језгара стандардних димензија примењиван је исти начин израде као и код микројезгара. Сви примерци су коришћени за израду одбитака, а на језгрима бр. 1328 (T. IX/9) и бр. 879 делимично је сачуван кортекс речног облутка. Угао плат-форме има вредности 80о (1 ком.), 80о - 90о (2 ком.) и 90о-100о (1 ком.).

Квадарска микројезграНађен је само један примерак израђен од кварцита (Т. X/1), облика карактеристичног

за квадарска језгра, са правоугаоним пресецима по свим осама. Делимично сачуван кортекс упућује на експлоатацију кварцита из примарног налазишта. Језгро је служило за израду се-чива. Платформа је кортикална, а угао платформе износи 90о.

Квадарска језграНађена су само два примерка од рожнаца (Т. X/2, 3). Језгро Ц-1078 (T. X/2) има једну

препарирану платформу са које је вршено одбијање кратких сечива, а израђено је од плочасте нодуле. Језгро бр. 1352 (T. X/3) израђено је од речног облутка, па је платформа са које су ски-дани одбици кортикална, док је платформа са које су одбијана сечива грубо препарирана само одстрањивањем кортекса. Угао платформе има вредност 85о - 90о (на Ц-1087) и 90о - 95о (на бр. 1352).

Биполарна (�ољуштена�) микројезграУз квадарска, само једно �ољуштено� микројезгро представља најређи тип (Т. X/4).

Језгро је од рожнаца, а служило је за израду одбитака. Платформа је карактеристична, уска, линијска.

Неправилна микројезграПронађено је 16 примерака, од којих су четири од рожнаца, а 12 од кварцита. Основна

карактеристика овог типа је да је одбијање вршено са више страна и из више праваца, што је оставило неправилан облик језгра. Платформа се често не обликује посебно, већ се користи негатив претходно скинутог одбитка или сечива.

Ни на једном од четири микројезгра од рожнаца примарна платформа није препари-рана, већ је изведена скидањем једног већег одбитка (Т. X/5�7). Сви примерци су служили за израду одбитака, а на примерку бр. 891 (Т. X/7) делимично је сачуван кортекс речног облутка. Угао примарне платформе има вредности 70о (1 ком.), 80о - 85о (1 ком.) и 90о (1 ком.).


49

Неправилна микројезгра од кварцита имају једнаке морфолошке одлике, а због карак-теристичне структуре стене неправилан облик језгра још је израженији (Т. X/8, 9; Т. XI/1�3). На осам језгара примарна платформа је формирана скидањем једног већег одбитка, а на чети-ри је грубо препарирана. Сви примерци су коришћени за израду одбитака, а угао платформе има вредности 55о (1 ком.), 60о (1 ком.), 70о (2 ком.), 50о - 70о (1 ком.), 70о - 80о (2 ком.), 80о (1 ком.), 80о - 90о (1 ком.), 90о (1 ком.) и 95о (1 ком.).

Неправилна језграПронађено је 29 неправилних језгара, од којих је 13 од рожнаца, а 16 од кварцита.И на неправилним језгрима од рожнаца, стандардних величина, приметно је постојање

примарне платформе, која је на три примерка грубо препарирана, док на осталих 10 предста-вља равну, односно благо конкавну површину, формирану скидањем једног одбитка (бр. 381, бр. 380, Ц-1070/1, Ц-1070/2; Т. XI/4�7). Служила су углавном за израду одбитака, осим два примерка са којих су одбијана уска сечива. На два језгра сачуван је кортекс речног облутка, а на једном � кортекс који указује на експлоатацију из примарног налазишта. Угао платформе има вредности 65о (1 ком.), 60о - 70о (1 ком.), 70о - 80о (1 ком.), 75о (2 ком.), 90о (4 ком.) и 100о (1 ком.).

Међу 16 језгара од кварцита, на 10 је платформа формирана скидањем једног или два одбитка, док је на шест извршена груба препарација. Језгра су у већини случајева служила за израду одбитака (Т. XII/1�6), а једно, уједно и највеће језгро (Т. XII/7), са димензијама 8,8 cm x 7,0 cm x 4,7 cm, искоришћено је за израду масивних сечива. Само на једном примерку остао је сачуван кортекс речног облутка. Угао платформе има вредност 60о (1 ком.), 70о (1 ком.), 70о

- 75о (1 ком.), 75о (1 ком.), 80о (2 ком.), 85о (1 ком.) и 90о (5 ком.).

Фрагментована језграНађено је и седам фрагментованих језгара којима не може да се одреди тип, а на осно-

ву сачуваних негативних фацета јасно је да су служила за израду одбитака.

ОДБИЦИ И СЕЧИВА ЗА ПРИПРЕМУ ЈЕЗГАРА, ОДНОСНО ПОДМЛАЂИВАЊЕ ЈЕЗГАРА

Пронађено је 28 примерака одбитака и сечива, од којих су 23 од рожнаца, а пет од кварцита.

Одбици и сечива којима је вршено такозвано подмлађивање језгра, што подразумева обликовање нове платформе (Т. XIII/1�6), као и промену оријентације језгра како би се равно-мерно трошило (Т. XIII/7, 8), један су од пратећих елемената који указују на израду артефаката од окресаног камена на одређеном простору. Њихове дужине износе од 2,5 cm до 5,1 cm, ши-рине од 0,7 cm до 5,0 cm, а угао платформе има вредност 60о (1 ком.), 65о (1 ком.), 70о - 75о (1 ком.), 75о (2 ком.), 75о - 80о (2 ком.), 80о (1 ком.), 80о - 85о (1 ком.), 85о (2 ком.), 85о - 90о (3 ком.), 90о (3 ком.) и 95о - 100о (1 ком.).


50

НЕРЕТУШИРАНИ ОДБИЦИ

Изузетно велики број неретушираних одбитака од рожнаца (529 примерака) и кварцита (917 примерака) и незнатна количина одбитака од кварца (19 примерака) директна су последи-ца израде артефаката окресивањем у оквиру самог насеља. Погодан примарни облик одбитака омогућавао је да се многи примерци користе и без накнадног ретуширања (Т. XIII/9�18).

С обзиром да je пронађенo 529 одбитака од рожнаца, изненађује да су трагови упо-требе изражени само на 10 примерака. Употребна политура, заобљеност руба и микробразде закошене у односу на руб, што указује да су артефакти коришћени у процесу сечења, изра-жени су на шест одбитака (Т. XIV/1�6). Употребни микромаргинални ретуш на благо конкав-ним рубовима два одбитка (Т. XIV/7, 8) настао је услед њиховог коришћења приликом обраде предмета кружног пресека, од дрвета, рога или кости. Одбитак бр. 853 (Т. XIV/9) коришћен је као пострушка, о чему сведоче употребни микромаргинални ретуш, заобљеност левог руба и микробразде управне на руб. Употребна политура, заобљеност оба руба на дисталном крају и микробразде управне на уздужну осу одбитка бр. 1334 (Т. XIV/10) резултат су коришћења овог артефакта као перфоратера � сврдла.

Дужина неретушираних одбитака од рожнаца креће се између 1,5 cm и 5,5 cm, а ши-рина од 1,1 cm до 3,8 cm. Угао платформе има вредност 45о (1 ком.), 50о (2 ком.), 50о - 55о (1 ком.), 55о (3 ком.), 60о (19 ком.), 65о (14 ком.), 65о - 70о (2 ком.), 70о (36 ком.), 70o - 75о (4 ком.), 75о (32 ком.), 75о - 80о (4 ком.), 80о (49 ком.), 80о - 85о (5 ком.), 85о (50 ком.), 85о - 90о (16 ком.), 90о (45 ком.), 90о - 95о (1 ком.), 95о (12 ком.), 95о - 100о (2 ком.), 100о (8 ком.), 105о (1 ком.), 110о (3 ком.) и 115о (1 ком.).

На Благотину је нађено чак 917 неретушираних кварцитних одбитака. Типови језгара су потврдили да су за одбијање кварцита коришћени исти технолошки поступци као и за рож-нац, тако да кварцитни одбици не показују посебне и специфичне карактеристике (Т. XV/1�16). Због неравне површине и јаке рефлексије употребни трагови нису могли да буду уочени, а на основу облика одбитака претпостављено је да су у процесима сечења, стругања и бушења коришћени на исти начин као и неретуширани одбици од рожнаца и кварца.

Дужина кварцитних одбитака износи између 1,3 cm и 7,0 cm, а ширина од 1,1 cm до 4,2 cm. Угао платформе има вредност 50о (5 ком.), 55о (2 ком.), 60о (17 ком.), 65о (19 ком.), 65о - 70о (2 ком.), 70о (45 ком.), 70о - 75о (5 ком.), 75о (37 ком.), 75о - 80о (2 ком.), 80о (56 ком.), 80о - 85о (3 ком.), 85о (41 ком.), 85о - 90о (4 ком.), 90о (71 ком.), 95о - 100о (2 ком.), 95о (15 ком.), 100о (13 ком.), 105о (4 ком.), 110о (3 ком.), 115о (3 ком.) и 125о (1 ком.).

НЕРЕТУШИРАНА СЕЧИВА

Са 341 примерком, неретуширана сечива су по бројности друга категорија окреса-них артефаката на Благотину. Пронађена су 253 примерка од рожнаца, 75 од кварцита, осам од кварца, три од белих стена различитог постанка и два од опсидијана. Међу неретушира-ним сечивима на Благотину, микросечива су заступљена веома мало и не могу се убројати у доминантне карактеристике ове индустрије (Т. XVI/1�4). Већина неретушираних сечива је фрагментована, али је уочљиво да су правилна, уска, дужине до 7,0 cm (Т. XVI/5�15).


51

Као последица дужег коришћења, на 30 сечива изражени су заобљеност рубова, по-литура и абразивне микробразде. Седамнаест сечива имају употребну политуру која покрива површину у облику троугла, више или мање заобљен руб и закошене микробразде, што указује на њихово коришћење као резача или као делова композитног оруђа � српова (Т. XVII/1�17). На 12 сечива политура се у уском појасу пружа целом дужином једног или оба руба, а заобље-ност рубова и микробразде паралелне су са рубом, што су последице њиховог коришћења као класичних ножева (Т. XVII/18�24; Т. XVIII/1�5). Само на једном сечиву (бр. 513; Т. XVIII/6), услед употребе у процесу стругања, јављају се политура, заобљеност руба и микробразде уп-равне на руб. На малом фрагментованом сечиву од такозваног �балканског кремена� налази се сачуван кортекс речног облутка, који је показатељ прикупљања из секундарног налазишта и могао би да буде путоказ за лоцирање примарног налазишта овог сировинског материјала негде на простору централне Србије (Т. XVIII/7). Сечиво бр. 771 (Т. XVIII/8) нађено је испод жртвеника у земуници ЗМ 07. Уз примерке из Доње Брањевине (Шарић 2005б) и Ушћа Каме-ничког потока (Шарић 1998), који су нађени као гробни прилози, могло би да буде сведок још увек јаког и посебног поштовања према камену.1

Код 23 цела сечива од рожнаца дужина се креће од 2,5 cm до 8,4 cm, а ширина од 0,9 cm до 1,9 cm. Угао платформе има вредности 50о (1 ком.), 60о (7 ком.), 65о (4 ком.), 60о - 65о (2 ком.), 65о - 70о (1 ком.), 70о (3 ком.), 70о - 75о (3 ком.), 75о (24 ком.), 80о (33 ком.), 80о - 85о (8 ком.), 85о (12 ком.), 85о - 90о (9 ком.), 90о (19 ком.), 90о - 95о (1 ком.), 95о (9 ком.), 100о (2 ком.) и 105о (1 ком.).

Неретуширана кварцитна сечива заступљена су у знатно мањем броју. Као и код од-битака, због неправилне површине и јаке рефлексије ни на једном артефакту нису уочени трагови употребе. Структура стене онемогућавала је одбијање правилних сечива, па су знатно мањих димензија од примерака израђених од рожнаца (Т. XVIII/9�16). Пронађена су 23 цела кварцитна сечива, чија се дужина креће од 1,8 cm до 4,3 cm, а ширина између 0,7 cm и 1,9 cm. Изузетак су два фрагментована сечива дужине 5,7 cm, односно 6,8 cm, и ширине 2,3 cm и 3,5 cm. Угао платформе износи 60о (1 ком.), 65о (2 ком.), 70о (8 ком.), 70о - 75о (1 ком.), 75о (4 ком.), 75о - 80о (2 ком.), 80о (3 ком.), 80о - 85о (3 ком.), 85о (4 ком.), 90о (5 ком.), 95о (3 ком.) и 100о (1 ком.).

Сечива од кварца � горског кристала заступљена су са осам примерака, при чему ни на једном нису изражени трагови коришћења (Т. XVIII/17�21). Кварц је изузетно квалитетан материјал, а његова употреба ограничена је на мање појединачне примерке кристала или друзе који могу да се јаве у пукотинама и кавернама унутар стена. Димензије артефаката условљене су величином кварцних кристала, који на простору Благотина очито нису били велики јер се дужина код три цела сечива креће од 3,0 cm до 4,2 cm, а ширина између 0,5 cm и 1,5 cm. Угао платформе износи 75о (1 ком.), 80о (2 ком.) и 85о (1 ком.).

Само три сечива од белих стена различитог постанка (Т. XVIII/22�24) и два од опси-дијана (Т. XVIII/25, 26) потврђују да су становници Благотина знали за те врсте сировина, али да су оне, као и кварц, имале безначајну улогу у изради окресаних артефаката на овом локали-тету. Трагови употребе нису изражени ни на једном од поменутих примерака.

1 На локалитету Тополе � Бач такође, као прилог у гробу бр. 2, пронађено је велико сечиво (Trajković 1988).


52

Угао платформе код сечива од белих стена различитог постанка износи 90о (2 ком.) и 95о (1 ком.).

РЕТУШИРАНИ ОДБИЦИ

Ретуширани одбици заступљени су са укупно 39 примерака, од којих су 23 од рожнаца, а 16 од кварцита.

Микромаргинални ретуш, као директан континуирани ретуш на једном од латералних рубова, изведен је на четири одбитка (Т. XIX/1�3), као директан парцијални на пет одбитака (Т. XIX/4�6) и као инверзан парцијални на два примерка (Т. XIX/7, 8). На једном одбитку (Т. XIX/9) микромаргинални ретуш је изведен на дисталном крају, а као инверзан на два одбитка (Т. XIX/10, 11). На одбитку бр. 706 (Т. XIX/4) микромаргинални ретуш је имао функцију при-лагођавања за усађивање у дршку композитне алатке � српа.

Нормални ретуш примењен је на пет одбитака. На два примерка ретуш је директан и парцијалан на једном од латералних рубова (Т. XIX/12, 13), на два примерка је инверзан пар-цијалан (Т. XIX/14), а на једном је парцијалан директан на једном рубу, а парцијалан инверзан на другом (Т. XIX/15).

Полустрм до стрм ретуш изведен је на четири одбитка. На два примерка је директан континуиран (Т. XIX/16, 17), а на два инверзан парцијалан (Т. XIX/18, 19).

Употребни трагови у виду политуре, заобљености руба и закошених микробразда, на одбицима бр. 706, бр. 510, Ц-1021, бр. 152, бр. 5 (Т. XIX/7�9, 14) последица су употребе тих артефаката као саставних делова композитног оруђа. При томе, код одбитка бр. 152 реч је о реутилизацији, с обзиром да политура покрива прелом на десном рубу. На одбитку бр. 316 (Т. XIX/10) такође је присутна реутилизација, зато што политура покрива прелом на проксимал-ном крају, а микробразде управне на руб указују на употребу у процесу стругања.

Дужина пет целих ретушираних одбитака од рожнаца креће се између 1,8 cm и 4,5 cm, а ширина од 1,0 cm до 4,0 cm. Угао платформе има вредност 65о (1 ком.), 70о (2 ком.), 75о (3 ком.), 75о - 80о (1 ком.), 80о (2 ком.), 85о (2 ком.), 85о - 90о (2 ком.) и 100о (1 ком.).

Велики број артефаката од кварцита нађен на Благотину омогућио је издвајање и 16 јасно ретушираних примерака. Због структуре стене ретуш нема правилност која се постиже код стена са шкољкастим преломом, али исти технолошки поступци у обради резултовали су идентичним типовима ретуша.

Микромаргинални ретуш присутан је као директан парцијалан на једном одбитку (Т. XX/1), а као инверзан парцијалан на два примерка (Т. XX/2).

Нормални парцијални ретуш је као директан и као инверзан примењен на по два од-битка (Т. XX/3, 4).

Најзаступљенији је груб уздигнути ретуш, који је коришћен код масивнијих одбитака, а изведен је на шест примерака. На четири одбитка је директан континуиран на једном рубу (Т. XX/5�7), на једном одбитку је инверзан парцијалан на једном рубу (Т. XX/8), а на једном одбитку је бифацијалан на једном рубу (Т. XX/9).

Директан полустрми континуирани ретуш присутан је само на једном одбитку (бр. 2098; Т. XX/10), а директан неправилан љуспасти ретуш на два одбитка (бр. 1096; Т. XX/11).


53

Код осам целих примерака дужина се креће између 1,9 cm и 6,1 cm, а ширина од 1,7 cm до 5,8 cm. Угао платформе износи 60о (2 ком.), 70о (2 ком.), 80о (1 ком.), 80о - 85о (1 ком.), 85о (1 ком.), 90о (2 ком.) и 95о (1 ком.).

РЕТУШИРАНА СЕЧИВА

На Благотину су пронађена 63 ретуширана сечива, и то 59 примерака од рожнаца, три од кварцита и један од кварца.

Код сечива од рожнаца микромаргинални ретуш заступљен је на 38 примерака. Ди-ректан континуиран микромаргинални ретуш на једном рубу примењен је на два сечива (Т. XXI/1), директан парцијални на једном рубу � на 12 сечива (Т. XXI/2�7), инверзан контину-ирани ретуш на једном рубу � на три сечива (Т. XXI/8, 9), инверзан парцијални на једном рубу � на осам сечива (Т. XXI/10�13), а инверзан дисконтинуирани ретуш на два сечива (Т. XXI/14, 15). Директан парцијални ретуш на оба руба изведен је на два сечива (Т. XXI/16, 17), а комби-нација директног парцијалног ретуша на једном рубу и инверзног парцијалног на другом рубу � на три сечива (Т. XXI/18�20). На једном сечиву изведен је бифацијални микромаргинални ретуш на једном рубу (Т. XXII/1), а на пет сечива � различите комбинације микромаргиналног ретуша:

� инверзан континиуран + директан парцијалан (Т. XXII/2, 3);� директан континуиран + инверзан парцијалан (Т. XXII/4);� директан континуиран + наизменичан (Т. XXII/5);� директан парцијалан + директан дисконтинуиран (Т. XXII/6).

Нормалан директан ретуш као континуиран, односно парцијалан на једном рубу при-сутан је на четири сечива (Т. XXII/7�10), а на оба руба само на једном сечиву (Т. XXII/15).

Нормалан инверзан ретуш, као континуиран, односно парцијалан на једном рубу, изве-ден је такође на четири сечива (Т. XXII/11�14).

Полустрм до стрм ретуш налази се на два сечива: на сечиву бр. 137 (Т. XXII/16) као ди-ректан парцијалан на једном рубу, а на сечиву бр. 987 (Т. XXII/17) као директан континуиран на једном рубу, а инверзан континуиран на другом рубу.

Најређа врста ретуша, тј. љуспасти ретуш је као директан примењен само на једном сечиву (Т. XXII/18).

На девет сечива јавља се комбинација различитих врста ретуша:� инверзан, континуиран, микромаргиналан до нормалан, на оба руба (Т. XXII/19);� директан, континуиран, нормалан + директан, континуиран, полустрм до стрм (Т.

XXII/21);� директан, континуиран, микромаргиналан до стрм, на оба руба (Т. XXII/20);� директан, континуиран, нормалан + инверзан, континуиран, микромаргиналан (Т.

XXII/22);� инверзан, парцијалан, уздигнут + директан, континуиран, полустрм (Т. XXII/23);� инверзан, дисконтинуиран, микромаргиналан до нормалан + директан, парцијалан,

микромаргиналан (Т. XXII/24);


54

� инверзан, парцијалан, микромаргиналан + инверзан, дисконтинуиран, микромарги-налан до полустрм (Т. XXIII/1);

� бифацијалан, парцијалан, љуспаст и микромаргиналан + инверзан, парцијалан, љус-паст (Т. XXIII/2);

� бифацијалан, парцијалан, нормалан + бифацијалан, дисконтинуиран, микромаргина-лан и нормалан до уздигнут (Т. XXIII/3).

Осим микромаргиналног ретуша, који је на већини сечива изведен веома прецизно, све остале врсте ретуша углавном су грубе, неправилних негативних фацета.

Ретуш чија је функција прилагођавање артефакта за усађивање у дршку композитног оруђа присутан је на шест сечива (Т. XXI/11, 15; Т. XXII/9, 10, 17; Т. XXIII/1). Ретуш на прок-сималном крају сечива Ц-1025 (Т. XXIII/3) и бр. 172 (T. XXIII/2) класичан је пример сужавања алатки за усађивање у дршку од дрвета, кости или рога, при чему је примерак Ц-1025 ко-ришћен као нож, а бр. 172 као стругач, о чему сведочи заобљеност руба на дисталном крају.

Употребни трагови у виду политуре, заобљености руба и закошених микробразда, који су последица коришћења сечива као саставних делова композитног оруђа, присутни су на десет сечива. Употребни трагови на сечиву бр. 112 (Т. XXI/8) настали су услед коришћења артефакта као ножа, а заобљеност руба, политура и микробразде управне на ретуширани руб на сечиву бр. 173 (Т. XXII/13) због употребе у процесу стругања.

Дужина седам целих ретушираних сечива од рожнаца креће се између 2,8 cm и 8,6 cm, а ширина од 1,1 cm до 2,1 cm. Угао платформе има вредности 70о (3 ком.), 70о - 75о (1 ком.), 75о (2 ком.), 75о - 80о (2 ком.), 80о (6 ком.), 80о - 85о (2 ком.), 85о (4 ком.), 85о - 90о (2 ком.), 90о (6 ком.), 90о - 95о (2 ком.) и 95о (3 ком.).

На Благотину су пронађена само три ретуширана кварцитна сечива. На сечиву бр. 1071 (Т. XXIII/4) примењен је директан парцијални микромаргинални ретуш, на сечиву бр. 1657 (Т. XXIII/5) неправилан директан континуиран, а на сечиву бр. 1435 (Т. XXIII/6) директан конти-нуиран неправилан полустрми ретуш. Због неправилне површине и јаке рефлексије, трагови употребе нису уочени ни на једном примерку. Сва три сечива су фрагментована, дужине од 2,3 cm до 2,9 cm и ширине од 1,1 cm до 1,4 cm. Угао платформе износи 100о (1 ком.).

На једином ретушираном кварцном сечиву (Т. XXIII/7) примењен је неправилан пар-цијалан бифацијални микромаргинални ретуш, без изражених трагова употребе. Угао плат-форме износи 80о - 85о.

СТРУГАЧИ

Нађено је 29 стругача, од којих је 19 од рожнаца, а 10 од кварцита. Сви стругачи из-рађени су на одбицима, а јављају се следећи типови.

Стругачи на одбицимаОвај тип оруђа заступљен је са 25 примерака.На осам стругача ретуш је директан, полустрм и на дисталном крају формира кон-

вексан руб. Фацете су неправилне на шест примерака (Т. XXIII/8�11), а на два су ламеларне, полуконвергентне до конвергентне (Т. XXIII/12, 13).


55

Директан полустрми ретуш присутан је на још шест примерака, али на њима формира прав руб, мање или више закошен у односу на осу одбитка (Т. XXIII/14�18). Фацете су напра-вилне, осим код стругача бр. 145 (Т. XXIII/17), на коме су ламеларне паралелне.

На једном одбитку директан уздигнути ретуш ламеларних конвергентних фацета фор-мира срцолики облик одбитка, на коме је затим изведен нормалан директан ретуш, који се са дисталног краја шири и на оба латерална руба (Т. XXIII/19).

На одбитку бр. 675 (Т. XXIV/1) директан уздигнут и полустрм до стрм ретуш пружа се са дисталног краја на десни руб као директан, а на леви руб као наизменичан ретуш. Негатив-не фацете су неправилне, а ретуш је прецизан.

Трагови употребе у виду политуре, заобљености рубова и микробразда управних на ретуширану површину изражени су на седам примерака (Т. XXIII/9�11, 13�16). Локацијом употребних трагова на десном рубу, а не на дисталном крају, од осталих стругача издваја се примерак бр. 1022 (Т. XXIII/19).

На стругачу на Т. XXIII/14 употребна политура на углу који формирају десни руб од-битка и ретуширан дистални руб још један је доказ да је овај тип оруђа често коришћен и у пословима резања.

Дужине 12 целих примерака од рожнаца крећу се између 1,5 cm и 4,0 cm, а ширине од 1,3 cm до 4,1 cm. Угао платформе на стругачима од рожнаца има вредност 60о (2 ком.), 65о - 70о (1 ком.), 75о (1 ком.), 80о (2 ком.), 85о (2 ком.), 85о - 90о (2 ком.) и 90о (1 ком.).

Ретуш на 10 кварцитних стругача је неправилан директан, уздигнут до полустрм и лоциран на дисталном крају, где формира конвексан руб на шест примерака (Т. XXIV/5�8), док на једном формира прав руб (Т. XXIV/9). Изузетак је стругач бр. 1990 (Т. XXIV/10), који на дисталном крају има изузетно груб бифацијални ретуш у комбинацији директног полустр-мог и инверзног љуспастог ретуша. Сви примерци су цели, дужине између 2,7 cm и 5,6 cm, а ширине од 1,6 cm до 3,3 cm. Угао платформе износи 50о (1 ком.), 65о (2 ком.), 85о (2 ком.) и 90о (1 ком.).

Двојни стругачиНађен је само један примерак израђен употребом инверзног, неправилног уздигнутог

ретуша на проксималном и дисталном крају неправилног одбитка (бр. 307; Т. XXIV/2). Упо-требни трагови нису изражени.

Груби дискоидни стругачи на кортикалним одбицимаНаласком два примерка од рожнаца и два примерка од кварцита, локалитет Благотин

сврстао се уз Лепенски вир и Књепиште (Шарић 1998; idem 2000), на којима је такoђе евиден-тиран овај веома редак тип стругача.

На оба стругача од рожнаца, дорзална страна је под кортексом речног облутка. На од-битку бр. 723 (Т. XXIV/3) проксимални крај је одломљен, док се дужином целог руба пружа директан груб полустрми ретуш. И на одбитку бр. 859 (Т. XXIV/4), на дорзалној страни је сачуван кортекс речног облутка, док се на рубу налази веома груб наизменични ретуш. Ни на једном од ова два стругача нису изражени трагови употребе.


56

Два фрагментована кварцитна примерка имају кортекс на дорзалној страни. На оба одбитка циркумлатерално је изведен директан, веома груб полустрми ретуш, којим су форми-рани ови дискоидни стругачи (Т. XXIV/11, 12).

Ни на једном од њих нису уочени трагови употребе.

ПОСТРУШКЕ

Нађена су само три артефакта који припадају овом типу оруђа, и то један од рожнаца, а два од кварцита.

Двојне пострушкеСамо на једном примерку овог типа оруђа (Т. XXV/1) примењен је директан норма-

лан ретуш на оба латерална руба, с тим што је на левом рубу веома груб, а на десном је лепо дефинисан. Трагови употребе у виду заобљености руба присутни су на десном рубу. Угао платформе има вредност 85о.

Једноструке пострушкеОвај тип оруђа заступљен је са два кварцитна примерка. На одбитку бр. 261 (Т. XXV/2)

примењен је директан неправилан полустрми ретуш на десном рубу, док је на десном рубу одбитка бр. 2131 (Т. XXV/3) примењена комбинација бифацијалног нормалног до уздигнутог ретуша. Трагови употребе не могу да се уоче, а угао платформе има вредност 75о (1 ком.).

ПерфоратериПронађено је 10 примерака, и то осам од рожнаца, а по један од кварцита и кварца.

Перфоратери на одбицимаНа три одбитка парцијалним микромаргиналним, директним или инверзним ретушем

на једном или два руба само је незнатно потенциран већ постојећи врх (бр. 931, бр. 1046, бр. 205; Т. XXV/4�6), а једино је на одбитку бр. 520 (Т. XXV/7) примењен директан стрми ретуш на оба руба дисталног краја, чиме је извршена знатна модификација и обликовање у перфора-тер. Трагови употребе нису изражени. Дужина два цела примерка износи 1,9 cm, односно 4,7 cm, а ширина 1,0 cm и 3,6 cm. Угао платформе има вредност 70о (1 ком.) и 85о (1 ком.).

На одбицима од кварца (Т. XXV/12), односно кварцита (Т. XXV/13), директним пар-цијалним микромаргиналним ретушем само је назнатно потенциран постојећи врх, чиме су артефакти дефинисани као перфоратери. Трагови употребе нису изражени, а угао платформе износи 65о, односно 80о.

Перфоратери на сечивимаПронађена су четири примерка код којих је ретуш на оба руба знатно модификовао

сечива, обликујући их у перфоратере. На сечиву Ц-1017 (Т. XXV/8) примењен је директан континуиран стрми ретуш на оба руба, а на сечиву бр. 1079 (Т. XXV/9) инверзан континуиран полустрми ретуш. На сечиву Ц-1018 (Т. XXV/10) изведен је континуиран нормални ретуш као


57

директан на десном, а као инверзан на левом рубу. На сечиву бр. 85 (Т. XXV/11) налази се пар-цијалан уздигнути ретуш, и то као инверзан на десном, а наизменичан на левом рубу.

Трагови употребе у виду заобљености рубова на самом врху изражени су на једином целом перфоратеру Ц-1018 (Т. XXV/10), дужине 3,3 cm, док дужина фрагментованих примера-ка износи до 4,1 cm, а ширина од 1,0 cm до 1,6 cm. Угао платформе има вредност 75о (1 ком.), 85о (1 ком.) и 95о (1 ком.).

ОРУЂЕ СА СТРМО РЕТУШИРАНИМ ПРЕЛОМОМ

Пронађено је осам примерака израђених на сечивима од рожнаца. Ретуш је директан и лоциран на дисталном крају, осим на примерку бр. 1064 (Т. XXVI/1), на коме се налази на проксималном крају. Због мале дебљине сечива, код примерака бр. 118 (T. XXVI/5) и 167 (T. XXVI/4) не може се говорити о стрмом, већ о микромаргиналном ретушу. На пет примерака ретуширани руб је прав, закошен у односу на уздужну осу сечива (Т. XXVI/2�5; Т. XXVI/1), на два је прав и управан на осу сечива (Т. XXVI/6, 7), а на једном примерку је конкаван, управан на осу сечива (Т. XXVI/8). На четири артефакта налази се и парцијалан директан или инверзан микромаргинални ретуш на једном или оба латерална руба (T. XXVI/3, 5, 8; T. XXVI/1).

Употребна политура, заобљеност руба и микробразде управне на ретуширани руб из-ражени су на два артефакта (Т. XXVI/7, 8) и резултат су употребе у процесу стругања. На два примерка (Т. XXVI/1) карактеристична троугласта површина под употребном политуром, праћена закошеним микробраздама, настала је услед коришћења ових артефаката као сас-тавних делова композитног оруђа � српова.

Дужина четири цела артефакта креће се од 2,1 cm до 4,0 cm, а ширина код овог типа оруђа износи од 0,9 cm до 1,9 cm.

ОРУЂЕ СА ДЛЕТАСТИМ РЕТУШЕМ

На Благотину је пронађено шест артефаката на којима је примењен длетасти ретуш.На одбитку Ц-1082 (Т. XXVI/9) длетасти ретуш је изведен из проксималног смера на

левом рубу. Кортекс речног облутка на овом одбитку од такозваног балканског кремена указује на прикупљање сировине из секундарног налазишта, што би била индикација и за могуће ло-цирање те врсте рожнаца на простору централне Србије.

На три сечива длетасти ретуш је изведен из проксималног смера на левом, односно десном рубу (Т. XXVI/10�12), а на једном примерку из дисталног смера (Т. XXVI/13). Само на једном сечиву ретуш је примењен на проксималном крају, али са латералног руба, управно на осу сечива (Т. XXVI/14).

Употребни трагови изражени су на једном примерку и потпуно реконструишу његову употребу (Т. XXVI/12). Блага политура на испупченим деловима површине под карбонатним кортексом на дисталном крају резултат је кретања недовољно причвршћеног сечива у држаљи од дрвета, кости или рога (Winiarska-Kabacinska 1995). Блага политура на самом врху руба са длетастим ретушем указује да је артефакт коришћен као алатка за гравирање (Семёнов 1957: рис. 38, 79).


58

Сви примерци су фрагментовани, дужине од 2,4 cm до 5,2 cm и ширине од 1,0 cm до 1,7 cm. Угао платформе има вредност 60о (1 ком.), 80о (1 ком.) и 85о (2 ком.).

ГЕОМЕТРИЈСКИ МИКРОЛИТИ

Геометријско оруђе на Благотину заступљено је са шест трапеза и једним сегментом, а сви примерци су израђени од различитих варијетета рожнаца.

ТрапезиЧетири примерка су класични трапези са закошеним трансверзалним ретушем на пре-

ломима. На сечивима бр. 898, бр. 7 и бр. 719 (Т. XXVI/15�17) ретуш је на оба прелома дирек-тан, а на сечиву бр. 2268 (Т. XXVI/18) на оба прелома је инверзан, с тим што се делимично протеже и на дужој страници.

Трапез бр. 453 (Т. XXVI/19) изузетан је по употреби ретуша и на ужој страници, која је формирала конкавни руб, и једину директну аналогију има у примерку из Велеснице (Шарић 1998: 202, Т. VII/10.), односно у тарденуазијенском материјалу са локалитета Лапош у Руму-нији (Paunescu 1970).

Употребни трагови у виду политуре праћене закошеним микробраздама изражени су на неправилном трапезу на коме је ретуш изведен само на једном прелому, док је на другом крају остављен примарни руб, настао након одбијања са језгра (Т. XXVI/20).

Сегменти Само један сегмент формиран је употребом директног нормалног до полустрмог рету-

ша (Т. XXVI/21). Употребни трагови изражени су у виду карактеристичне троугласте површи-не под политуром, која је праћена заобљеношћу руба и закошеним микробраздама.

ОРУЂЕ СА ЈАМИЧАСТИМ РЕТУШЕМ

Пронађено је 16 примерака, од којих је 10 израђено од различитих варијетета рожнаца, а шест од кварцита. На четири сечива (Т. XXVII/1, 2) и једном одбитку (Т. XXVII/3) примењен је директан парцијалан микромаргинални ретуш, а такође на четири сечива (Т. XXVII/4, 5) и једном одбитку (Т. XXVII/6) инверзан парцијалан микромаргинални ретуш. Трагови употребе нису изражени ни на једном артефакту од рожнаца.

Цео је само артефакт бр. 2239 (Т. XXVII/3), дужине 3,4 cm и ширине 2,2 cm, док се дужина фрагментованих артефаката креће у границама од 1,2 cm до 3,8 cm, а ширина од 1,1 cm до 2,1 cm. Угао платформе има вредност 55о (1 ком.).

Микромаргинални парцијални ретуш примењен је као инверзан на два кварцитна од-битка (Т. XXVII/7), а као директан такође на два одбитка (Т. XXVII/8, 9). На два одбитка изве-ден је парцијални директни уздигнути ретуш (бр. 1681; Т. XXVII/10).

На кварцитним одбицима са јамичастим ретушем, због неправилне површине и изра-жене рефлексије, нису могли да се уоче трагови употребе. Дужина два цела примерка износи 2,7 cm и 3,0 cm, а ширина 3,2 cm и 3,4 cm. Дужина фрагментованих примерака креће се до 3,5 cm. Угао платформе има вредност 80о (3 ком.) и 85о (1 ком.).


59

�ОЉУШТЕНО� ОРУЂЕ

На локалитету Благотин �ољуштени� артефакти нису заступљени у значајнијем броју. Пронађена су три одбитка од рожнаца (Т. XXVII/11, 12) и два од кварцита (Т. XXVII/13, 14), са карактеристичним негативним фацетама супротстављеним из проксималног и дисталног смера. Трагови накнадне употребе нису изражени ни на једном артефакту.

Дужина примерака од рожнаца износи од 1,9 cm до 2,7 cm, а ширина од 1,9 cm до 2,7 cm, док је дужина кварцитних примерака од 2,6 cm до 3,6 cm, а ширина од 1,8 cm до 2,1 cm. Угао платформе код рожначких одбитака има вредност 85о (1 ком.) и 90о (1 ком.), а код квар-цитних 85о и 90о.

КОМБИНОВАНО ОРУЂЕ

Само један примерак на одбитку од рожнаца (бр. 2257; Т. XXVII/15) сјединио је у себи функције три алатке:

двојни стругач + пострушка + оруђе са јамичастим ретушем.Директним уздигнутим ретушем на проксималном крају и стрмим на дисталном крају

формиран је двојни стругач. Директан нормалан до уздигнут ретуш на десном рубу формира пострушку, а парцијалан директан микромаргинални на левом рубу формира оруђе са јами-частим ретушем. Трагови употребе нису изражени.

�CHOPPING TOOLS�

Пронађена су два артефакта која представљају прави анахронизам (Михаиловић 1993: 13�16) и изузетну појаву у односу на све друге локалитете са којих потиче материјал обрађен у овом раду. Реч је о речним облуцима на којима је примењен парцијалан бифацијални ретуш скидањем већих грубих одбитака, који су оставили неправилан цикцак руб наспрам кога је остала неоштећена површина под кортексом речног облутка, погодна за држање у руци (Т. XXVII/16; Т. XXVIII/1). Оба артефакта су коришћена као ударачи, за грубље врсте послова, а о томе сведочи и груб употребни ретуш формиран на сечиву већег артефакта (Т. XXVIII/1)

ПРОЈЕКТИЛИ

Као тип окресаних артефаката који у оквиру старчевачке културе нема јако упориште, пројектили су на Благотину заступљени једним примерком који је, као и �chopping tools�, изу-зетна и тешко објашњива појава. Реч је о одбитку на коме је комбинација директног уздигну-тог до стрмог ретуша формирала два трансверзална права и закошена руба, што му даје форму веома високог трапеза (бр. 2241; Т. XXVII/17; �arić 2005а). Такав тип трапеза није у сваком случају коришћен као саставни део композитног оруђа, а директне аналогије има у пример-цима са мезолитских и неолитских налазишта у Скандинавији (Müller-Karpe 1968; Sieveking 1975; Brindley 1986). Географски и културно два знатно ближа аналогна примерка потичу из Старчево � Криш комплекса, са румунског локалитета Куина Туркулуј (Cuina Turcului) � Ду-бова (Dubova) (Paunescu 1970).


60

И поред аналогија на територији Румуније, појава трансверзалне стреле на Благотину могла би да представља типичан случај конвергентне еволуције у технолошким поступцима који, независно од периода, географског простора и културне традиције, резултују идентич-ним решењима у процесу израде, а нарочито у коначном облику артефакта.

***Oд 2349 окресаних артефаката cа Благотинa, чак 1343 примерка су се налазила у ок-

виру стамбених објеката обележених као земунице ЗМ 03, ЗМ 04, ЗМ 06 и ЗМ 07. У земуници ЗМ 03 пронађено је 11, у земуници ЗМ 04 � 189, у земуници ЗМ 06 � 759 и у земуници ЗМ 07 � 384 окресаних артефаката. У свакој од ове четири земунице, осим ретушираних и типо-лошки јасно дефинисаних артефаката, нађен је и већи број необрађених комада сировинског материјала, језгара и неретушираних одбитака и сечива. Уз поменутих 14 примерака оруђа за израду окресаних артефаката, намеће се несумњив закључак да су се у оквиру ових објеката налазила не само радна места већ праве радионице.

На 32 артефакта трагови горења изражени су у тој мери да се ни за један примерак не може рећи да је на њему вршена термичка обрада ради побољшања цепљивости. С друге стране, пет примерака потиче из земунице ЗМ 04, а два из земунице ЗМ 06, за које постоје уверљиви докази да су биле радионице и где је било веома могуће да је, приликом израде ок-ресаних артефаката, део одбитака доспео у огњиште и пламен. Сви остали примерци потичу са различитих површина и из различитих откопних слојева, што би био још један посредан доказ да концентрација нагорелих артефаката са Ушћа Каменичког потока указује на разарање ако не целог, онда бар једног дела насеља.

Квалитетан сировински материјал, кога је на Благотину било у великим количинама, није био довољан да индустрија у целини остави утисак и квалитетног рада.

Ипак, сечива су веома заступљена у индустрији окресаног камена на Благотину, а њи-хово учешће од 14,51% неретушираних и 2,68% ретушираних примерака делује релативно скромно само због изузетно великог броја одбитака од рожнаца и кварцита, који су везани за несумњив положај радионица у земуничким објектима ЗМ 04, ЗМ 06 и ЗМ 07. Знатна укупна заступљеност сечива, као и број сечива са израженом политуром последица су природних услова који су у благом побрђу око Благотина омогућавали развитак земљорадње. Стандар-дизација облика и појава великог броја сечива, краћих (са израженом политуром) и дужих (на којима може да буде изражена политура, али у мањем обиму него код кратких сечива), нису карактеристике само старчевачке културе. Реч је о појави произашлој из промене економике, тј. о све већем значају земљорадње и гајењу житарица, које су сечене правим срповима, са већим бројем укосо усађених кратких сечива или геометријских микролита, и композитним ножевима у које је, паралелно са осом дршке, било усађено једно, два или више дужих сечи-ва. Доминацију макролитских сечива, посебно оних са политуром (�sickle-gloss�), Р. Трингам објашњава новим функцијама оруђа, које су однеле превагу над функцијама које су нудила микролитска сечива, и њихову појаву уочава у раном и средњем неолиту Грчке, односно у оквиру културе Караново I, као и у старчевачкој култури (Tringham 1968).

О ловној економици, која није била напуштена, а вероватно је добрим делом била ба-зирана на замкама и оружју од материјала који није сачуван, међу окресаним артефактима посредне податке пружа налаз трансверзалне стреле.


61

Када је реч о индустрији окресаног камена у старијем и средњем неолиту на тлу Ср-бије, Благотин представља спецификум како по налазу архаичних �chopping tools� тако и по артефактима као што су груб дискоидни стругач на кортикалном одбитку, трапез са конкавном ужом страницом и трансверзална стрела (�arić 2000). Да ли је појава ових артефаката била ре-зултат културних утицаја или је реч о усамљеним примерима конвергентне еволуције, показаће тек наредна истраживања и поређење са примерцима из будућих збирки артефаката од окреса-ног камена. У сваком случају, индустрија сечива није на свим просторима значила коначан и потпун прекид са микролитским сечивима и индустријом трапеза мезолитских култура, како то претпоставља Р. Трингам (Tringham 1968). Неолит је донео извесну стандардизацију која се огледа у смањеном броју основних типова оруђа, међу којима најважнија постају сечива, која највећу примену налазе у композитним алаткама, мада често попримају и карактер оруђа са вишеструким функцијама. Вишенаменско коришћење се на основу употребних трагова уочава и на артефактима као што су стругачи или пострушке, оруђе са стрморетушираним преломом, односно са длетастим ретушем, а посебно је изражена употреба комбинованог оруђа које у себи може да сједини функције до три основна типа.

БИБЛИОГРАФИЈА

Antonović, D. 2003 Neolitska industrija glačanog kamena u Srbiji. Beograd: Arheolo�ki institut.

Brindley, A. L. 1986 Hunebed G2: Excavations and Finds. Palaeohistoria 28: 27�67.

Ђуричић, Љ. 1992 Кварцит � сировина за израду алатки. ГСАД 8: 7�13.

Enciklopedija Jugoslavije 1958, 1960, 1962, 1965, 1968 Tom 3�7, Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod.

Jélinek, J. 1976 The Pictorial Encyclopedia of The Evolution of Man. London: Hamlyn.

Karmanski, S. 2005 Donja Branjevina. A Neolithic Settlement Near Deronje in the Vojvodina (Serbia) 10. Trieste: Societa per la preistoria e protostoria della regione Friuli�Venezia Giulia.

Михаиловић, Д. 1993 Оруђа на облуцима са локалитета Медена Стијена. ГСАД 9: 13�16.

Müller-Karpe, H. 1968 Handbuch der Vorgeschichte II: Jungsteinzeit. München: C.H. Beck�sche Verlagsbuchhandlung.


62

Nikolić, D. i Zečević, J. 2001 Blagotin, Istra�ivanja 1989-1999. Beograd: Centar za arheolo�ka istra�ivanja, Filozofski fakultet.

Paunescu, A. 1970 Evoluţia uneltelor şi armelor de piatrã cioplitã descoperite pe teritoriul României. Bucureşti: Editura Academiei republicii Socialiste România.

Renfrew, C. and Bahn, P.1991 Archaeology, Theories, Methods and Practice. London: Thames and Hudson.

Семёнов, С. А. 1957 Первобытная техника. Москва � Ленинград: МИА

Sieveking, G. de G. 1975 Flint Implements. London: British Museum Publications.

Станковић, С. 1990 Гривац � вишеслојно насеље (ископавања у 1989. години). ГСАД 6: 60�64. 1992 Неолитско насеље на локалитету Благотин код Трстеника. Зборник Народног музеја (Београд) XIV: 77�88. 1995 Антропоморфна пластика са Благотина. ГСАД 10: 7�14.

Станковић, С. и GreenÞ eld, H. 1992 Археолошка ископавања вишеслојног праисторијског локалитета Благотин у селу Пољна (ископавања 1991. године). ГСАД 8: 46�49.

Станковић, С. и Рунић, Д. 1990 Вишеслојно насеље у Пољни (ископавања у 1989. години). ГСАД 6: 64�67.

Schick, K. and Toth, N. 1993 Making Silent Stones Speak, human evolution and the dawn of technology. New York: Simon & Schuster.

Tomić, E. 1988 �upljaja � Poljna. Pp. 098 in The Neolithic of Serbia, Archaeological Research 1948-1988, ed. D. Srejović. Beograd: The University of Belgrade, Faculty of Philosophy, Centre for Archaeological Research.

Trajković, Č. 1988 Topole � Bač. Pp. 99�100 in The Neolithic of Serbia, Archaeological Research 1948-1988, ed. D. Srejović. Beograd: The University of Belgrade, Faculty of Philosophy, Centre for Archaeological Research.

Tringham, R. 1968 A preliminary study of the early neolithic and latest mesolithic blade industries in southeast and central Europe. Pp. 45�70 in Studies in Ancient Europe, ed. J. M. Coles and D. D. A. Simpson. Leicester: Leicester U.P.


63

Crabtree, D.E. 1970 Flaking Stone with Wooden Implements. Science 169: 146�153.

Шарић, Ј. 1998 Прилог проучавању артефаката од окресаног камена старчевачке културне групе. ГСАД 14: 197�212. 2000 Kremena industrija najstarijih zemljoradničkih kultura na tlu Srbije. Doktorska disertacija. Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu.2005a Projektili od okresanog kamena u praistoriji na tlu Srbije. Starinar LV: 9�33. 2005б The chipped stone assemblage. Pp. 155�170 in Karmanski Sergej 2005 Donja Branjevina. A Neolithic Settlement Near Deronje in the Vojvodina (Serbia) 10. Trieste: Societa per la preistoria e protostoria della regione Friuli�Venezia Giulia. 2006 Камене алатке коришћене у изради окресаних артефаката током неолита на тлу Србије. ГСАД 22: 197�210.

Winiarska-Kabacinska, M. 1995 Functional Analysis of the Stone Tools from Maszycka Cave. Jahrbuch des Römisch-Germanischen Zentralmuseums Mainz 40/1 (1993): 241�244.

Josip �arić

Chipped stone artefacts from the site Blagotin�Poljna

Summary

Chipped stone artefacts are the most enduring and often the only evidence of human presence in a place, and on archaeological sites they often occur in association with tools used for core preparation and shap-ing, for knapping the core and subsequent retouching. Except for scars left on artefacts themselves, information about the manner of their manufacture, subsequent shaping and modiÞ cation to suit the intended purpose is provided by the tools used in the process. For making anvils, percussors and retouchers, stone, bone, antler and wood are used.

From the examples discovered on the site of Blagotin, the following classes may be identiÞ ed at present:

1. anvils2. anvils-percussors3. percussors (direct percussion)4. percussors-retouchers6. retouchers

With a total of 2349 chipped stone artefacts, Blagotin is a relatively rich Neolithic site, and it is also characteristic for a remarkably large number of quartzite artefacts producing an almost completely developed


64

typological picture, which includes pieces of raw materials, precores, cores, unretouched and retouched ß akes and blades, scrapers, sidescrapers, perforators, tools with a notched retouch and �peeled� tools.

Relative proportions of the raw materials used are as follows:� chert: 1004 pieces (42.74%)� quartzite: 1311 pieces (55. 81%)� quartz: 29 pieces (1.23%)� white rock of varied origin: 3 pieces (0.12%)� obsidian: 2 pieces (0.08%)

Typological and morphological analysis coupled with the raw materials has given the results shown in Table 1.

Of 2349 chipped stone artefacts from Blagotin as many as 1342 were found within residential struc-tures labelled as pit dwellings ZM 03, ZM 04, ZM 06 and ZM 07, which yielded 11, 189, 759 and 384 artefacts respectively. Apart from retouched and typologically unambiguous artefacts, each of the four pit dwellings yielded a large number of unworked pieces of raw materials, cores and unretouched ß akes and blades. When the above 14 tools for making chipped stone artefacts are added, it clearly follows that these structures housed not just working places but true workshops.

Thirty-two artefacts show traces of burning to the extent that none can be said to have been heat-treated for improving ß aking quality. On the other hand, Þ ve pieces come from ZM 04 and two from ZM 06, two pits convincingly proved to have been workshops where debitage could have easily ended up in the hearth or Þ re. All other examples came from different sections and different excavation layers, which may be another circumstantial proof that the concentration of scorched artefacts at the conß uence of the Kamenički Potok is indicative of the destruction of the settlement, if not of the entire then at least of a part of it.

The raw material of good quality, abundantly available at Blagotin, was not enough for the industry as a whole to give the impression of Þ ne craftsmanship. Nonetheless, the presence of blades in the chipped stone industry of Blagotin is signiÞ cant and their proportions of 14.51% unretouched and 2.68% retouched appear as comparatively modest only in relation to the exceptionally large number of chert and quartzite ß akes, which are related to the unquestionable location of workshops in pits ZM 04, ZM 06 and ZM 07. The signiÞ cant pres-ence of blades and the number of blades with a marked polish should be ascribed to the natural environment of Blagotin, gentle hillsides favourable to agriculture. A standardization of shapes and the presence of a large number of blades, both shorter (with a marked polish) and longer (on which polish may be marked but less than in shorter), is not characteristic only of the Starčevo culture. It is a phenomenon resulting from a shift in the economy reß ected in the increasing importance of agriculture and the growing of cereal crops harvested with straight sickles, with a number of short blades or geometric microliths obliquely Þ tted into the handle, and with composite knives with two or more blades Þ tted parallel with the axis of the handle. The predominance of mac-rolithic blades, especially those with a polish (�sickle-gloss�), Ruth Tringham explains by the new functions of tools which now prevailed over the functions offered by microlithic blades, and she detects their appearance in the Early and Middle Neolithic of Greece, and in Karanovo I and Starčevo cultures.

The hunting economy, which was not abandoned but probably largely depended on traps and weapons made of perishable materials, is indirectly suggested by the Þ nd of a transverse arrowhead among the ß aked artefacts.

In the Early and Middle Neolithic chipped stone industry in Serbia, Blagotin is a speciÞ c case both by the Þ nds of archaic chopping tools and by the artefacts such as a rough discoid scraper on a cortical ß ake, a trapeze with the concave narrower side and the transverse arrowhead. Whether the presence of these artefacts


65

is the result of cultural inß uences or they are lonely examples of convergent evolution is yet to be shown by fu-ture research and comparison with other lithic assemblages. At any rate, the blade industry did not mean a total and Þ nal break with the microlith and trapeze industries of Mesolithic cultures, as suggested by R. Tringham. The Neolithic brought about a certain degree of standardization reß ected in the reduced number of basic tool types, with blades coming to the fore and being mostly used in composite tools, although often assuming the character of multipurpose tools. This multipurpose use is obvious from usewear marks even for artefacts such as scrapers and sidescrapers, tools with a steep-retouched break or burinate retouch, and especially intense is the use of tools combining the functions of up to three basic tool types.

The evolutionary trend of chipped stone artefacts during the Early and Middle Neolithic, and the site at Blagotin is just one of the representatives, shows clear signs of the stagnation and decline of the industry, presaging the inevitable end in the long evolution of that kind of tools and weapons.

УДК 903.21.01 (497.11 Благотин)��634��


66

Наковњи (1�3); наковњи-перкутери (4�6)

Anvils (1�3); anvils-percussors (4�6)

Ј. ШарићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла I / Plate I

67

Перкутери

Percussors

Ј. ШарићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла II / Plate II

68

Перкутери

Percussors

Ј. ШарићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла III / Plate III

69

Перкутери (1�2); перкутери-ретушери (3�4); ретушери (5�7)

Percussors (1�2); percussors-retouchers (3�4); retouchers (5�7)

Ј. ШарићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла IV / Plate IV

70

Прејезгра (1�2); конична микројезгра (3�8)

Precores (1�2); conical microcores (3�8)

Ј. ШарићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла V / Plate V

71

Конична језгра

Conical cores

Ј. ШарићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла VI / Plate VI

72

Клинаста микројезгра (1�2); клинаста језгра (3�7)

Wedge microcores (1�2); wedge cores (3�7)

Ј. ШарићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла VII / Plate VII

73

Цилиндрична микројезгра (1�5); цилиндрична језгра (6�9)

Cylindrical microcores (1�5); cylindrical cores (6�9)

Ј. ШарићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла VIII / Plate VIII

74

Глобуларна микројезгра (1�6); глобуларна језгра (7�10)

Globular microcores (1�6); globular cores (7�10)

Ј. ШарићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла IX / Plate IX

75

Квадарска микројезгра (1); квадарска језгра (2�3); биполарна �ољуштена� микројезгра (4); неправилна микројезгра (5�9)

Cuboid microcores (1); cuboid cores (2�3); bipolar �peeled� microcores (4); irregular microcores (5�9)

Ј. ШарићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла X / Plate X

76

Неправилна микројезгра (1�3); неправилна језгра (4�7)

Irregular microcores (1�3); irregular cores (4�7)

Ј. ШарићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла XI / Plate XI

77

Неправилна језгра

Irregular cores

Ј. ШарићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла XII / Plate XII

78

Одбици и сечива за припрему, односно за подмлађивање језгара (1�8); неретуширани одбици (9�18)

Flakes and blades for core preparation or rejuvenation (1�8); unretouched ß akes (9�18)

Ј. ШарићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла XIII / Plate XIII

79

Неретуширани одбици

Unretouched ß akes

Ј. ШарићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла XIV / Plate XIV

80

Неретуширани одбици

Unretouched ß akes

Ј. ШарићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла XV / Plate XV

81

Неретуширана сечива

Unretouched blades

Ј. ШарићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла XVI / Plate XVI

82


Unretouched blades

Ј. ШарићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла XVII / Plate XVII

83


Unretouched blades

Ј. ШарићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла XVIII / Plate XVIII

84

Ретуширани одбици

Retouched ß akes

Ј. ШарићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла XIX / Plate XIX

85

Ретуширани одбици

Retouched ß akes

Ј. ШарићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла XX / Plate XX

86

Ретуширана сечива

Retouched blades

Ј. ШарићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла XXI / Plate XXI

87

Ретуширана сечива

Retouched blades

Ј. ШарићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла XXII / Plate XXII

88

Ретуширана сечива (1�7); стругачи на одбицима (8�19)

Retouched blades (1�7); scrapers on ß akes (8�19)

Ј. ШарићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла XXIII / Plate XXIII

89

Стругачи на одбицимa (1, 5�10); двојни стругачи (2); груби дискоидни стругачи на кортикалним одбицима (3�4, 11�12)

Scrapers on ß akes (1, 5�10); double scrapers (2); crude discoid scrapers on cortical ß akes (3�4, 11�12)

Ј. ШарићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла XXIV / Plate XXIV

90

Двојне пострушке (1); једноструке пострушке (2�3); перфоратери на одбицима (4�7, 12�13); перфоратери на сечивима (8�11)

Double sidescrapers (1); single sidescrapers (2�3); perforators on ß akes (4�7, 12�13); perforators on blades (8�11)

Ј. ШарићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла XXV / Plate XXV

91

Оруђе са стрмо ретушираним преломом (1�8); оруђе са длетастим ретушем (9�14); геометријски микролити (15�21)

Tools with steep-retouched break (1�8); tools with burinate retouch (9�14); geometric microliths (15�21)

Ј. ШарићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла XXVI / Plate XXVI

92

Оруђе са јамичастим ретушем (1�10); �ољуштенo� оруђe (11�14); комбиновано оруђе (15); �chopping tool� (16); пројектил (17)

Tools with notched retouch (1�10); �peeled� tools (11�14); combined tools (15); �chopping tools� (16); projectile (17)

Ј. ШарићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла XXVII / Plate XXVII

93

�Chopping tool�

Ј. ШарићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла XXVIII / Plate XXVIII

Documents

Josip Šarić - Chipped Stone Artefacts from the Site Blagotin - Poljna