Sadržaj — U radu su predstavljeni cost modeli za obezbeđivanje pristupa Internetu, analizirana su različita dinamična tržišta i ponašanja Internet Servis Provajdera (ISP) na njima, kao i profiti koje ostvaruju pri različitim scenarijima. Prikazani su načini određivanja cena od strane ISP kao i uticaj korisnika pri definisanju ovih cena i sistema naplate. Rad se takođe osvrće i na uticaj Interneta na ekonomski rast i ekonomiju uopšte.

Ključne reči — Ekonomija, Internet, Internet Servis Provajder, Korisnik, Profit, Trošak, Tržište

I.UVOD

Od nastanka Interneta u XX veku pa do danas, ova globalna mreža ima eksponencijalni rast broja korisnika kao i konstanan porast broja novih servisa. Doprinos Interneta za čovečanstvo je nemerljiv. Na hiljade novih radnih mesta, mnoge olakšice u komunikaciji, povezivanju i razmeni mišljenja su samo neke od dobiti koje Internet donosi.

Rad se bavi određenim ekonomskim aspektima Interneta i analizira ponašanje tržišta i ISP na njima. Tržište ISP se menja dinamično kada na njega ulazi novi provajder. U cilju modelovanja načina određivanja cena u kojem učestvuju ISP, korišćena je Stackelberg-ova igra vođa-sledbenici. Takođe, analiziran je način na koji ISP može da iskoristi uticaj korisnika na određivanje cena u cilju primene najboljeg sistema naplate. Liberalizacija tržišta je neophodna u cilju smanjenja cena pristupa Internetu i većeg broja provajedera. Korisniku se tako nudi mogućnost da bira ISP kao i način naplate. Restrikcije, cenzure i ograničenja na Internetu imaju veoma bitnu ulogu pri ekonomskom rastu određene države pa se tako rad osvrće i na rezltate istraživanja koje je sprovedeno u cilju procene ovog uticaja.

U poglavlju II, analizirani su cost modeli za obezbeđivanje pristupa Internetu dok se poglavlje III bavi dinamičnim tržištom ISP kao i Stackelberg-ovom igrom koju igraju ISP provajderi koji su već na tržištu i novi ISP koji žele da uđu na isto. Poglavlje IV obrađuje dinamično tržište putem teorije igara, dok nastavak ovog poglavlja posmatra tržišta sa linearnim i potpunim troškovima kao i rezutate simulacije jednog ovakvog tržišta. Poglavlje V analizira kako ISP određuju cene u interakciji sa korisnicima, igre u kojoj ućestvuju korisnici odnosno igrači kao i koje strategije mogu da koriste u ovoj igri. U poglavlju VI dat je ekvilibrijum (optimalno rešenje) odnosno pokazano je kakve sve modele naplate mogu primeniti ISP, u zavisnosti od ishoda igre koju igraju korisnici. Poglavlje VII daje optimalna rešenja igre i režime koji zavise od toga kakvi korisnici čine većinu pri igri. Poglavlje VIII pokazuje kako se vrši raspodela moći između korisnika koji igraju igru u cilju obezbeđivanja, za njih, najpogodnijeg sistema naplate. Na kraju, poglavlje IX ima za cilj da pokaže kako Internet utiče na ekonomiju, pri čemu su posmatrani GDP (Gross Domestic Product), broj korisnika, broj inovacija i online trgovina.

II.COST MODELI ZA OBEZBEĐIVANJE INTERNET PRISTUPA

Obezbeđivanje lokalnog Internet pristupa je tipičan primer takozvane ekonomije obima, koja podrazumeva uštede koje kompanije ostvaruju širenjem, jer Internet servis provajderi (ISP) moraju da razviju transportne mreže sa fiksnom velikom skalom troškova. U ovom poglavlju su analizirani osnovni troškovi ISP i predstavljen ISP cost model. Troškovi pružanja Internet pristupa imaju značajan uticaj na strategije određivanja cena od strane ISP, jer cene moraju biti odabrane tako da pokriju troškove.

Troškovi operatora mogu biti podeljeni na osnovu nekoliko aspekata: proračuna vremena (istorijski ili trenutni trošak), zbirni (direktni, indirektni, deljenji) ili postupcima operatora prilikom porasta proizvodnje. Poslednji aspekt je i najbitniji jer na dinamičnom ISP tržištu iznos troškova koji se odnose na različiti broj korisnika određuje odluke o ceni jednog ISP. Sa jedne strane, troškovi mogu biti fiksni (ili nezavisni od obima) ako su konstantni za dati opseg broja korisnika. Dugoročno, vrednost fiksnih troškova može varirati, npr. ako ISP odluči da kupi nove resurse. Sa druge strane, promenjivi (varijabilni) troškovi zavise od broja korisnika, u slučaju mrežnih servisa, funkcija varijabilnih troškova je obično opadajuća. Pored toga, isti troškovi mogu da se odnose na različite kategorije u zavisnosti od medijuma za prenos. Na primer, troškovi

Jovan Prokić 14M091

Ekonomski aspekti Interneta

prenosa i infrastrukture su promenjivi u slučaju upotrebe žičnih medijuma za prenos, dok su troškovi fiksni kada se za prenos koristi licencirani deo spektra, odnosno kada je prenos bežičan. Cost model jednog ISP može da uključuje sledeće: Kapitane troškove (CAPEX – Capital Expenditures) npr troškovi razvoja, instalacije za pristup i operativni troškovi (OPEX – Operational Expenditures) koji uključuju održavanje, nadzor mreže, naplatu, troškove tranzitnog Interneta, komercijalu, troškove usled brige o korisnicima, itd.

Mnogi radovi se bave ispitivanjem troškova jednog servis provajdera i pronalaženjem relacija između broja korisnika i ukupnih troškova. Tako, neki od njih opisuju relevantne OPEX elemente koji se modeliraju kao funkcije broja korisnika i broja uređaja. Ova grupa OPEX elemenata može biti iskorišćena za analizu studije slučaja. Sa druge strane, neki radovi se bave troškovima upotrebe različitih tehnika za pristup, poput ISDN-a i kablovskog modema ili FTTX tehnika. ISP cost model se predlaže na osnovu rezultata detaljne simulacije koja analizira vezu između broja korisnika i ukupnih troškova za svaku od pomenutih tehnologija.

Zajednički zaključak svih radova jeste oblik funkcije troškova servis provajdera, koji ima dosta sličnosti sa

logaritamskom funkcijom. Troškovi ISP su dati funkcijom: pri čemu je:

n broj korisnika c marginalni troškovi – konstantni troškovi za jednog korisnika cl konkavni troškovi – logaritamska funkcija broja korisnika Cfix fiksni troškovi – nezavisni od broja korisnika

U praksi, značaj ovih troškova obično nije isti, zavisno od scenarija, jedan tip troškova može biti zanemarljiv u odnosu na druge. Ovaj deo rada se bavi ispitivanjem dva modela ISP troškova: prvo, ispituje se dinamično ISP tržište sa jedino marginalnim troškovima jer ovako jednostavan model daje dobar uvid u tržište, a zatim se razmatra potpuni model troškova. Na slici 1 su prikazana tri tipa troškova. Slika 1 (a) pokazuje jedinične troškove za korisnike u funkciji broja korisnika, dok slika 1(b) pokazuje kumulativne troškove provajdera [1].

Slika 1. Različiti tipovi troškova Internet Servis Provajdera

III. DINAMIČNO TRŽIŠTE ISP SA LOJALNIM KORISNICIMA PREMA STACKELBERG-OVOJ IGRI

Tržište ISP je otvoreno, odnosno nova kompanija može lako da uđe ili napusti tržište. ISP imaju lojale korisnike koji obično ne menjaju svog operatora. Interesantna je situacija kada novi ISP ulazi na tržište, jer ovaj provajder želi da preuzme korisnike od provajdera koji su već na tržištu. Ovaj deo rada ispituje takva tržišta na kojima raste broj ISP.

Situacija na tržištu je postavljena na sledeći način: postoji N Internet servis provajdera na tržištu i novi ISP želi da uđe na tržište i pruža Internet pristup korisnicima. Cena ulaska na tržište je C, što predstavlja kapitalne troškove (CAPEX), npr. cena mrežne opreme, troškovi postrojenja, troškovi pristupnih uređaja. Pretpostavlja se da ove troškove kompanija mora da plati (ima) samo jednom kada ulazi na tržište.

Lokalno tržište za Interent pristup modeluje se na sledeći način. Tražnja za Internet pristupom je konstantna sve do cene koja se obeležava sa α. Svaki korisnik može sebi da priušti Internet pristup ukoliko postoji ISP čija je cena niža od cene α. Svaki ISP ima korisnike koji su lojalni njihovim servisima, formalno ISP i ima li

lojalnih korisnika. Svaki korisnik koji ima pristup Internetu pripada nekom ISP, odnosno ne postoje nezavisni korisnici na tržištu. Takođe je pretpostavljeno da će korisnici ukoliko postoji provajder koji nudi servis po nižoj ceni, napustiti svog provajedera. Ovakav model se naziva model u kome je lojalnost zavisna od cene.

Lojalnost korisnika ISPi se prikazuje kao linearna funkcija, provajder gubi korisnika ako ISPj

ima nižu cenu (pj < pi). Svaki provajder igra racionalno, odnosno bira strategiju tako da maksimizira svoj profit.

Situacija u kojoj novi ISP ulazi na tržište je modelovana kao sekvencijalna igra. Naime, prvo provajder koji ulazi na tržište bira akciju, odnosno da li ulazi na tržište ili ne. Ako se odluči da uđe na tržište, postojeći provajderi na tržištu imaju dve mogućnosti: da postave cene dovoljno niske tako da zadrže sve korisnike ili da postave cene kojima maksimiziraju profit. Na slici 2 je prikazana verzija igre sa dve igrača pri čemu su uzete u obzir dobiti u slučaju ekstenzivne odnosno strategijske (matrične) forme.

Slika 2. Ekstenzivna i strategijska forma igre ulaska na tržište

Ako novi ISP uđe na tržište postojeći provajder može da ima veće prihode ako se ne odluči da servis ponudi po ceni c. Prema tome, ako se za ISP2 isplati da uđe na tržište, Internet servis provajderi će igrati Stackelberg-ovu igru vođa-sledbenici u cilju određivanja cene, pri čemu je ISP1 vođa igre a ISP2 je sledbenik. ISP1 postavlja cenu nakon što ISP2 uđe na tržište i postavi svoju cenu. ISP2 odlučuje o tome da li će ući na tržište ili ne na osnovu broja korisnika koje će imati nakon ulaska. Ako ISP 2 može da zaradi najmanje C, ući će na tržište [1].

IV. ANALIZA DINAMIČNOG TRŽIŠTA SA LOJALNIM KORISNICIMA PUTEM TEORIJE IGARA

Naredni deo rada objedinjuje predložene modele troškova, lojalnosti i dinamičnog ISP tržišta u okviru analize putem teorije igara. Analizirano je dinamično ISP tržište, na kome postoje lojalni korisnici, upotrebom različitih cost modela. Prvi cost model u kome postoje samo marginalni troškovi je dat u cilju pružanja uvida u problem, zatim je ovaj jednostavan model proširen do potpunog modela troškova.

A.Dinamično ISP tržište sa linearnim troškovima

U ovom poglavlju je korišćena jednostavna funkcija troškova u cilju predstavljanja dinamičnog ISP tržišta, pri čemu su uzeti u obzir samo marginalni troškovi, dok trošak pružanja Internet pristupa po jednom korisniku iznosi c. Analizirani su različiti scenariji tržišta, od ulaska novog ISP na monopolističko tržište, preko tržišta na kome postoji N ISP i novi koji želi da uđe na tržište, pa do slučaja u kome više od jednog ISP želi da uđe na tržište.

Jednostavni model: jedan postojeći i jedan ISP koji ulazi na tržište. Na početku, postoji samo ISP1 na tržištu koji ima l1 lojalnih korisnika koji predstavljaju celu tražnju. Troškovi pružanja Internet pristupa po

jednom korisniku iznose c, dok se α odnosi na najveću cenu po kojoj bi korisnici još uvek kupovali Internet pristup. ISP2 mora da postavi svoje cene tako da one budu manje od cena koje ima ISP1 jer u suprotnom ne bi

imao nijednog korisnika. Funkcija dobiti Internet servis provajdera je , pri čemu predstavlja

broj korisnika ISP pri optimalnom rešenju. ISP1 će imati korisnika nakon što ISP2 uđe na

tržište, dok će ISP2 imati korisnika. Prema tome, dobiti servis provajdera može biti izražena

kao i .

Na osnovu funkcije dobiti može biti izraćunata najbolja funkcija odziva ISP, dokazani prihodi su:

i kao najbolje funkcije odziva. Najbolje funkcije odziva i uticaj troškova c su

prikazani na slici 3.

Slika 3. Najbolje funkcije odziva pri igri jednog postojećeg i jednog novog ISP za različite cene

Internet servis provajderi igraju igru vođa-sledbenici, gde je ISP1 vođa, on bira njegovu cenu na osnovu najbolje funkcije odziva novog ISP koji ulazi na tržište. Nakon toga ISP2 koji je sledbenik, postavlja svoju cenu. je optimalna cena koja maksimizira:

dobit ISP1.

ISP1 ne može da postavi cenu α+c jer bi u tom slučaju ostao bez korisnika. Tako, ISP1 će postaviti najveću moguću cenu α u cilju maksimiziranja dobiti. ISP2 koji je sledbenik u igri, izračunava najbolju cenu kao

odgovor, koja iznosi . Korišćenjem ovih Stackelberg-ovih optimalnih cena proračunati su udeli na

tržištu i dobiti:

Rezultati pokazuju uticaj novog Internet servis provajdera koji ulazi na tržište. Takođe, može biti pokazano da pomoću Stackelberg-ove igre dobit vođe u vođa-sledbenici igri je veći ili jednak dobiti po Nash-ovom ekvilibrijumu (optimalnom rešenju) [1].

Generalizovan model: N postojećih ISP i jedan ISP koji ulazi na tržište. U prethodnom poglavlju je prikazana dobit i udeli na tržištu u slučaju da novi ISP ulazi na monopolističko tržište. Obično na tržištu postoji više od jednog ISP kada novi provajder odluči da uđe na tržište. Pretpostavljeno je da postojeći operatori ne povećavaju broj svojih korisnika tako što ih „preotimaju“ od konkurencije (drugih ISP na tržištu). Jedino će novi ISP koji ulazi na tržište imati nove korisnike koji prelaze od postojećih provajdera. Cene novog provajedera moraju da budu najniže jer u suprotnom on ne bi imo nijednog korisnika jer korisnici koji menjaju provajdera biraju najnižu cenu. Shodno tome, novi ISP će imati najniže cene u narednoj igri.

Na tržištu postoji i= 1,....., N provajdera koji nude Internet svojim korisnicima, odnosno ISP i ima li lojalnih korisnika. Novi ISPj ulazi na tržište i na početku nema nijednog korisnika. Servis provajderi igraju vođa-sledbenici igru u kojoj su postojeće kompanije vođe i prvo one postavljaju cene, dok je novi ISP sledbenik u ovoj igri. Funkcije dobiti servis provajdera se dobijaju na sledeći način:

i=1,......., N

Najbolja funkcija odziva, kada novi ISP maksimizira svoju dobit, može biti izražena kao:

. Postojeći ISP maksimiziranju svoj profit na osnovu funkcije odziva novog

ISP kao:

Proračuni daju naredne izraze za Stackelberg-ove optimalne cene:

k=1,….., N

Optimalne cene daju sistem linearnih jednačina, u kojima su promenjive cene ISP. Ove cene Stackelberg-ove igre, koju igraju ISP, rešavaju sledeći sistem linearnih jednačina:

Optimalne cene određuju novu podelu tržišta između Internet servis provajdera:

i=1,…., N

Ekvilibrijum profiti ISP su proizvod tržišnih udela i optimalnih cena, odnosno , k=1,…,

N, j [1]. U poglavlju C su predstavljeni rezultati različitih scenarija tržišta.Prethodno predložene strategije se mogu koristiti i u slučaju da više od jednog ISP ulazi na tržište. Nove

kompanije ne moraju da pobede na tenderu da bi počele sa poslovanjem i pružanjem Internet pristupa. Situacija u kojoj više od jednog provajdera ulazi na tržište je modelovana iterativno. Pretpostavljeno je da kompanije ne ulaze na tržište na tačno određeni datum, već se kompanije mogu poređati prema vremenu. Uz ovu pretpostavku moguće je koristiti već objašnjen model sa ulaskom jednog ISP ali iterativno: nova kompanija ulazi na tržište, proračunavaja se nova podela tržišta, zatim ulazi novi ISP itd.

B.Dinamično ISP tržište sa potpunim troškovima

Prethodno su prikazane strategije za dobijanje optimalnog rešenja ISP ako oni imaju jednostavne troškove. Ovo poglavlje generalizuje model troškova pa je tako ispitano dinamično ISP trište, na kome ISP imaju troškove zasnovane na potpunom modelu presdstavljenom u poglavlju 2. Postojeći (oni koji su već na tržištu) ISPi (i=1,..., N) imaju li lojalnih korisnika, novi ISPj nema nijednog korisnika na početku, α je maksimalna cena po kojoj Internet pristup može biti prodat. Funkcije dobiti ISP su date sledećim izrazima:

, i=1,..., N

Postojeći ISP su vođe u igri, dok je nova kompanija sledbenik. Interesantno je da čak i na monopolističkom tržištu, optimalne cene ne mogu biti formulisane u zatvorenom obliku. Najbolji odgovor provajdera koji ulazi na tržište može biti izražen u vidu kvadratne jednačine. Najbolja funkcija odziva ISP koji su već na tržištu je kvadratna jednačina koja nema rešenje u zatvorenom obliku. Ako se broj postojećih provajdera povećava, formula postaje komplikovanija. Izvod profita novog ISP je:

i sadrži cene svih postojećih ISP [1].Postavla se pitanje kako se može modelovati dinamično ISP tržište? Prvi način je da se numerički izraze

aproksimativne implicitne jednačine za optimalne cene. U ovom slučaju, postojeći ISP imaju jednačinu sa četvrtim stepenom dok novi ISP ima kvadratnu jednačinu. Tada sistem jednačina mora biti sastavljen od kombinacije implicitnih formi, broj jednačina je 2×4N što je eksponencijalo u odnosu na broj postojećih provajdera.Ovo su sistemi nelinearnih jednačina i stoga mogu biti rešeni pomoću aproksimativnih metoda. Drugi način podrazumeva definisanje reda postojećih ISP kao lanac vođa-sledbenika. Prvo se izražava novi ISP jer je on jedini sledbenik u igri. Nakon toga, postojeći ISP koji je pozicioniran najniže u lancu se izražava kao sledbenik i tako sve do najvišeg ISP u lancu. Korišćenjem izvoda formula, optimalne cene mogu biti numerički izračunate. Konačno, jednostavniji cost model može biti iskorišćen za modelovanje dinamičnog ISP tržišta kao što je pokazano u poglavlju A.

C.Rezultati istraživanja

U okviru istraživanja u [1] dobijeni su rezultati o podeli tržišta, cenama i profitima ISP na dinamičnom tržištu. Za jednostavan model troškova, rešen je sistem linearnih jednačina u cilju dobijanja optimalnih cena. Prvo su predstavljeni rezultati promene udela na tržištu. Pretpostavljeno je da postoje tri provajdera na tržištu sa različitim udelima i jedan ISP koji ulazi na tržište. Ovakav scenario je prikazan na slici 4.

Slika 4. Podela tržišta pre i nakon ulaska novog ISP

U ovom slučaju novi ISP će preuzeti veliki broj korisnika i tako postati najveći provajder na tržištu. Može biti pokazano da pošto provajderi imaju linearnu funkciju lojalnosti, postojeći provajderi gube korisnike proporcionalno njihovom udelu na tržištu.

Takođe je prikazan i uticaj troškova na dinamično tržište ISP sa jednostavnim troškovima. Modelovano je monopolističko tržište koje je prikazano na slici 5, pri čemu su udeli na tržištu prikazani na slici 5 (a), cene na slici 5 (b) i profiti na slici 5 (c). Svi parametri su prikazani u funkciji od marginalnih troškova. Uzrok velikih promena na graficima su troškovi ulaska na tržište C, jer provajder neće ući na tržište ako nema profit kojim će pokriti ulazne troškove.

Slika 5. Uticaj jediničnih troškova na udele na tržištu, cene i profit jednog ISP koji ulazi na monopolističko tržište sa jednostavnim troškovima

Konkurentnije tržište je prikazano na slici 6 na kome postoje četiri provajdera. Mogu se uočiti slični trendovi podele odnosno udela na tržištu i profita kao kod monopolističkog tržišta.

Slika 6. Uticaj jediničnih troškova na udele na tržištu, cene i profit jednog ISP koji ulazi na tržište sa 4 ISP i jednostavnim troškovima

Metoda u kojoj se postojeći provajderi pakuju po redu se može koristiti za proračunavanje efekta dinamičnosti u slučaju monopolističkog tržišta sa potpunim troškovima. Istraživanjem su izračunate cene pri

kojima se maksimizira profit, uticaj povećanja jediničnih troškova na udele na tržišu, profit i cene. Ovi uticaji i rezultati su prikazani na slici 7. Može se videti da su udeli na tržištu (slika 7 (a)) i cene (slika 7 (b)) praktično linearne funkcije od troškova po korisniku, dok je oko 80 nelinearan deo zbog logaritamske funkcije. Novi ISP uvek ima manju dobit čak i u slučaju da su udeli na tržištu skoro jednaki, jer su njegove cene uvek niže u odnosu na postojeće provajdere u želji da „prigrabi“ korisnike [1].

Slika 7. Dinamično ISP tržište sa jednim novim i jednim postojećim ISP i svim troškovima

V.ODREĐIVANJE CENA U INTERAKCIJI SA KORISNICIMA

Ovo poglavlje opisuje kako servis provajder može da određuje cene u interakciji sa korisnicima. Kao prvo, ISP mora da postavi cilj za naredni period obračuna (npr. jedan mesec), koliki prihod R želi da ostvari. Cilj zavisi od većeg broja faktora. Ranije je pomenuto da se više ISP ne takmiče za istu grupu korisnika, već se radije posmatra ISP na monopolističkom tržištu. Ipak postavljanje veoma visokog R za cilj, svakako će odbiti korisnike, pa je potrebno da očekivanja u pogledu prihoda budu umerena.

Kao drugo, ISP saopštava R korisnicima zajedno sa mogućim načinima obračuna: fiksna rata (flat-rate F) i na osnovu iskorišćenja (usage-based). Zatim korisnici glasaju za šemu naplate koju žele. Smatra se da je glasanje obavezno. Korisnici koji ne glasaju su kažnjeni tako što plaćaju na osnovu šeme naplate koja je najgora po njih (npr. naplata na osnovu iskorišćenja za velike korisnike – sa velikom potrošnjom). ISP sabira glasove i objavljuje izabrani plan cena za naredni obračunski period. Tokom glasanja, korisnici mogu da motivišu druge korisnike da glasaju kao i oni. Pretpostavljeno je da korisnici mogu da iskoriste finansijske olakšice (mito - side-payment) da privole druge korisnike da glasaju, svakako profitirajući zbog ishoda glasanja.

Treće, korisnici koriste svoju pretplatu i plaćanje u skladu sa implementiranom šemom cena koju je izabrala većina korisnika. Pretpostavljeno je takođe da odluka o primeni odabranog sistema naplate ne utiče na ponašanje korisnika tokom obračunskog perioda. Treba napomenuti da se u nastavku rada glasanje odvija na početku obračunskog perioda zbog usklađenosti sa pretpostavkom o ponašanju korisnika [2].

VI. IGRA

Poglavlje VI pokazuje teoretski deo određivanja cena u interakciji sa korisnicima. Na tržištu postoji samo jedan ISP koji prodaje jedan tip servisa. Provajder ima n korisnika, pri čemu svaki ima fiksni mesečni iznos saobraćaja τi koji se izražava u bajtima. Cilj ISP je da ima mesečni prihod R dok saobraćaj koji opslužuje iznosi T, pritom, provajdera ne zanima kako će korisnici podeliti ovaj saobraćaj. ISP ostavlja korisnicima da odluče koja šema naplate će biti primenjena: fiksna rata (F) ili na osnovu iskorišćenja (U). Pri glasanju koje sprovodi ISP i na kome se korisnici odlučuju za model naplaćivanja koji najbolje odgovara njihovim potrebama, većina pobeđuje i odabrana šema naplate će biti primenjena pri obračunavanju svih korisnika. Pri modelovanju ovog procesa koristi se kooperativna igra sa prenosivim isplatama.

A.Igrači

Danas, tipični ISP ima veoma raznovrsne korisnike. Neki korisnici preuzimaju velike količine podataka putem peer-to-peer sistema za deljenje kao što je BitTorrent, često gledaju video snimke putem sajtova kao što je YouTube i igraju online igre sa više igrača (npr World of WarCraft). Ovi korisnici se smatraju „velikim“ i mogu da ostvare mesečni saobraćaj od nekoliko stotina gigabajta. Druga kategorija se odnosi na „male“ korisnike: oni samo pretražuju Internetom i šalju nekoliko mail-ova. Mali korisnici ostvaruju mesečni saobraćaj od oko 5-10 gigabajta. Između ove dve kategorije postoji klasa korisnika koji „umereno“ koriste

Internet. Pod ovim se podrazumeva povremeno skidanje filma, kontaktiranje rođaka putem VoIP aplikacije (npr Skype), upotreba jednog ili dva sajta društvenih mreža, kao što su Facebook ili Tweeter, u cilju održavanja kontakta sa prijateljima i kolegama. Ovakvi korisnici se definišu kao srednji (umereni) korisnici.

Ove tri grupe korisnika imaju različite interese u pogledu plana naplate koji se primenjuje. Očigledno, veliki korisnici žele da plaćaju fiksnu mesečnu ratu, pošto je njihov saobraćaj veliki i svakako da im plaćanje po potošenom bajtu ne odgovara. Obrnuto, mali korisnici su zainteresovani za sistem plaćanja po potrošnji jer je veća verovatnoća da oni neće koristiti opseg koji je ekvivalentan fiksnoj rati. Pretpostavljeno je da su srednji korisnici indiferentni: oni plaćaju manje-više istu cenu bez obzira na primenjenu šemu određivanja cena (naplate).

U cilju smanjenja kompleksnosti igre, glasanje je modelovano kao igra sa tri igrača. Igrač 1 predstavlja velike korisnike koji preferiraju obračun putem fiksne rate. Neka procenat velikih korisnika među svim korisnicima bude 0 ≤ ω1 ≤ 1. Slično, koeficijent ukupnog mesečnog saobraćaja nametnut ISP od strane velikih korisnika je 0 ≤ t1 ≤ 1.

Igrač 2 pripada klasi srednjih korisnika. Njihov procenat u poređenju sa celom populacijom korisnika iznosi0 ≤ ω2 ≤ 1, dok koeficijent saobraćaja iznosi 0 ≤ t2 ≤ 1.

Igrač 3 je predstavnik klase malih korisnika. Njihov procenat u odnosu na sve korisnike iznosi 0 ≤ ω 3 ≤ 1, a koeficijent saobraćaja je 0 ≤ t3 ≤ 1.

Treba napomenuti i da su svi korisnici podeljeni na velike, srednje i male, pa je stoga ω 1 + ω2 + ω3 = 1 (svi korisnici su predstavljeni), kao i t1 + t2 + t3 = 1 (sav saobraćaj je uzet u obzir). Interesantno pitanje je kako izabrati stvarne (aktuelne) vrednosti parametara ωi i ti. Nikakve druge pretpostavke nisu napravljene pri analizi, u cilju očuvanja uopštenoti modela [2].

Svakako su zbog pretpostavka i pojednostavljenja izgubljeni neki detalji o ponašanju korisnika (npr pretpostavkom da su srednji korisnici ravnodušni prema šemi određivanja cena - naplate). Zbog toga, rezultati treba da budu kvalitativni, tj. akcenat je na grubom ponašanju mehanizama za određivanje cena i igrača.

B.Strategije i karakteristične funkcije

Problem određivanja cena se rešava odlukom većine pri glasanju. U ovom slučaju postoji jedna značajna razlika u odnosu na generalnu kooperativnu igru: veoma suprostavljeni interesi dva igrača, tj. velikih i malih korisnika, prouzrokuje nekooperativnost ili sukobe između učesnika igre.

Moguće koalicije u igri sa tri igrača su generalno:{{1}, {2}, {3}, {12}, {13}, {23}, {123}}. U igri predstavljenoj u ovom poglavlju, igrač 1 i igrač 3 su strategijski suprostavljeni tako da nikako ne mogu biti deo iste koalicije. Pošto postoje samo dva metoda obračuna i naplate koja nudi ISP, igrač 2 će uvek odlučiti glasanje, ishod će biti ili fiksne cene ili određivanje cene na osnovu potrošnje. Ova ograničenja eliminišu mogućnost formiranja velike koalicije kojoj pripadaju svi igrači, koalicije {2} i koaliciju između dva protivnika, igrača 1 i 3. Preostale mogućnosti su: {{1}, {3}, {12}, {23}}.

Veliki korisnici će preferirati fiksne cene (F). Sa druge strane, mali korisnici će želeti određivanje cene na osnovu potrošnje (U). Pošto je igrač 2 ravnodušan pri odabiru strane, preostala dva igrača moraju da ga podstaknu da im se pridruži. Ova situacija je modelovana kao podmićivanje, koje smanjuje troškove igrača 2. Davanje velikog mita može biti presudno za ishod glasanja, ipak nijedan od dva suprostavljena igrača ne može da plati igraču 2 više nego što je njegova očekivana dobit zbog implementacije željenog sistema

obračunavanja. Veliki korisnici mogu da ponude mito s1 u opsegu , gde je S1 skup

strategija igrača 1 pri igri glasanja. Lako je uočljivo da gornja granica mita odgovara profitu koji igrač 1

ostvaruje pri fiksnim cenama. Slično, mito koji nudi igrač 3 je , pri čemu je gornja

granica profit koji igrač 3 ostvaruje prilikom obračunavanja na osnovu potrošnje a S 3 je skup strategija igrača 3. Kada je reč o igraču 2, pretpostavlja se da se prihvatanje mita i glasanje odvija u isto vreme, čime se osigurava da će igrač 2 uzeti mito samo od jednog igrača i mora da glasa u skladu sa tim. Dakle, skup

strategija igrača 2 je [2].

Sada se mogu definisati dobiti za svakog igrača. Dobit velikog korisnika (igrača 1) je:

gde je: i

ako pobeđuje igrač 1

u suprotnom

Dobit malog korisnika (igrača 3) je:

I konačno, dobit igrača 2 je data sledećim izrazom:

Sada je formulisana karakteristična funkcija korišćenjem standardnog pristupa, uzimajuću u obzir da pojedine koalicije između igrača nisu moguće zbog suprostavljenih mišljenja. Ove koalicije imaju nultu dobit, formalno:

.Dobiti koje se ostvaruju primenom ostalih koalicija:

TABELA 1: KARAKTERISTIČNA FUNKCIJA ZA IGRU ODREĐIVANJA CENA U INTERAKCIJI SA KORISNICIMA (Ω1 I T1 SU PROCENAT POPULACIJE I PROCENAT SAOBRAĆAJA VELIKIH KORISNIKA, DOK

SU ZA MALE KORISNIKE TO Ω3 I T3, RESPEKTIVNO)

Karakteristična funkcija

Režim velikih korisnika(ω1 > 1/2)

Optimalno rešenje(ω1 < ½, ω3 < 1/2)

Režim malih korisnika(ω3 > 1/2)

ν({1}) (t1 - ω1)R 0 0ν({3}) 0 0 (ω3 – t3)Rν({12}) (t1 - ω1)R (t1 - ω1)R 0ν({23}) 0 (ω3 – t3)R (ω3 – t3)R

ν(H)za sve ostale Hϵ2N 0 0 0

Korišćenjem prethodno navedenih jednačina za korisnost, sastavljene su karakteristične funkcije date u tabeli 1 [2]. Različite kolone predstavljaju rezličite raspodele korisnika u pogledu populacije. Ako većinu čine veliki korisnici (ω1 > 1/2), oni će imati većinu pri glasanju (režim velikih korisnika). Ako većinu čine mali korisnici (ω3 > 1/2), oni će biti dominantan igrač (režim malih korisnika). U slučaju da ništa od prethodno navedenog nije slučaj (ω1 < 1/2, ω3 <1/2, ali zbog ograničenja ωi, ω1 + ω2 > 1/2, ω2 + ω3 > 1/2 ), igrači ulaze u ekvilibrijum, gde će rezultat igre određivanja cena biti odlučen veličinom mita koji igrači 1 i 3 nude igraču 2.

VII. OPTIMALNA REŠENJA

U ovom poglavlju su izvedena optimalna rešenja za igru određivanja cena u interakciji sa korisnicima G. Pošto G uključuje igrače koji nikada neće formirati koaliciju, uvodi se pojam ψ – dozvoljene koalicione strukture. Neka je P jedan deo N, koji se naziva koaliciona struktura.Moguće podele su: {{1}, {2}, {3}}, {{12}, {3}}, {{1}, {23}}, {{123}}. Tada se definiše skup dozvoljenih koalicionih struktura (ψ(P)) koje zadovoljavaju ograničenja usled neusaglašenosti (svađa) između korisnika (igrača). Za G:

Za dato P ϵ ψ, neka X (P) bude skup „podmetanja“:

„Podmetanje“ je distribucija maksimalnog mita tako da svaki igrač dobija barem istu sumu novca koju bi dobio u slučaju da odabere da ostane sam (individualna racionalnost) i svaka koalicija u strukturi P dobija ukupan mito koji može da ostvari (grupna racionalnost).

Zatim je skup podmetanja ograničen na skup rešenja C(P). Skup rešenja je definisan tako da bude skup nedominantnih podmetanja. Drugim rečima, skup rešenja je praktično skup podmetanja u okviru kojeg nijedna koalicija nema veću vrednost od sume svih dobiti korisnika koji čine tu koaliciju. Matematički:

Uzimajući u obzir igru G, prethodna jednačina je ekvivalentna standardnom skupu rešenja (pošto je ν(H) = 0 za nerazumne koalicije), dakle:

Može se primetiti da je skup rešenja zavistan od određenih koalicionih struktura P. Da bi se odredilo koja se struktura pojavljuje u toku igre, definiše se ψ – stabilan par :

Sada primenom ovog rešenja na karakterističnu funkciju ν(H) u tabeli 1, postoje tri različita slučaja zavisno od korisničkog režima.

A.Režim velikih korisnika

U ovom režimu su dominantni veliki korisnici, pa je tako ω1 > 1/2. Jedina mogućnost je:

, stoga postoje dva ψ – stabilna para:

Treba zapaziti da su obe koalicione strukture moguće, jer nije bitno koju stranu bira srednji korisnik. Drugim rečima, veliki korisnik ima većinu pri glasanju, nema potrebe za mitom. Neka ci predstavlja troškove za jednog korisnika i, posmatrajući sa tačke gledišta individualnog korisnika. Fiksna cena je određena od strane ISP. Troškovi Internet pristupa su podeljeni po glavi stanovnika, dakle troškovi za jednom korisnika su nezavisni od saobraćaja koji ostvaruje i jednaki su za svakog posebno:

B.Režim malih korisnika

U ovom slučaju mali korisnici imaju apsolutnu većinu populacije (ω3 > 1/2). Koristeći isti način razmišljanja kao u poglavlju A, izvedeni su stabilni parovi ψ:

Ovde takođe nije potreban mito jer su mali korisnici dominantni pri glasanju. Neka je τ i intenzitet saobraćaja korisnika i. Pošto ISP određuje cene na osnovu potrošnje, troškovi Internet pristupa se dele na korisnike strazmerno količini saobraćaja koji ostvaruju. Stoga, troškovi pristupa po i-tom korisniku su:

C. Optimalno rešenje

Ovaj režim zahteva kooperaciju između korisnika da bi se formirala pobedonosna koalicija, jer je ω1 < 1/2, ω3 < 1/2 i ω1 + ω2 > 1/2, ω2 + ω3 > 1/2. Veličina mita određuje ishod glasanja. Zbog lakše analize, neka

maksimalni razumni mito koji mogu da ponude igrač 1 i igrač 3 bude: i .

Rešenja za bilo koje su:

gde je . Pored toga:

gde je .

Prvo je analizirana koaliciona struktura ({1}, {23}). Skup rešenja je prazan ako je maksimalni mito koji nudi igrač 3 manji od onog koji nudi igrač 1. Ovo je posledica činjenice da igrač 2 želi da formira koaliciju sa

igračem 1 i dobije više novca od , ali ograničenja u podmetanju sprečavaju ovakav scenario. Sa druge

strane, ako je maksimalni mito koji nudi igrač 3 veći od onog koji nudi igrač 1, onda skup rešenja nije prazan

jer igrač 3 pobeđuje i igra G je optimalno rešenje. Igrač 3 plaća igraču 2 i zadržava .

Slično (ali suprotno) objašnjenje važi za koalicione strukture {{12}, {3}} [2].Rešenje igre određivanja cena u interakciji sa korisnicima je dato preko ψ-stabilni parova u tabeli 2:

TABELA 2: Ψ-STABILNI PAROVI PRI OPTIMALNOM REŠENJU

Parametri mita Rešenja Koalicione strukture

({12}, {3})

({12}, {3}) ili ({1}, {23})

({1}, {23})

U prvom redu veliki korisnici pobeđuju (izabrana je konstantna cena), ali mito iznosi najmanje . U

trećem redu se može videti da pobeđuju mali korisnici i plaćaju srednjim korisnicima najmanje . Ako je

maksimalni mito u oba slučaja isti, ishod je neodređen.Sada, treba razmotriti kako individualni korisnici mogu da podele teret koji sa sobom nosi mito pri

optimalnom rešenju. Neka H, M, L N bude skup velikih, srednjih i malih korisnika.

Konstantne cene: Pretpostavljeno je da , otuda, veliki i srednji korisnici formiraju koaliciju u cilju

postizanja konstantnih cena. Pogodna podela mita između velikih korisnika bi bila takva da međusobno dele

veličinu mita na jednake delove, iz čega proizilazi da će svaki korisnik plaćati iznos od . Takođe,

odabirom konstantnih cena, srednji korisnici dele profit dobijen od mita na jednake delove: [2].

Sada se mogu izraziti mesečni troškovi po jednom korisniku:

Određivanje cena na osnovu iskorišćenja: Ovde se pretpostavlja da je , zbog toga se mali i

srednji korisnici udružuju u cilju određivanja cena na osnovu iskorišćenja. Podela mita između malih korisnika u ovom slučaj je na osnovu (proporcionalno) količini saobraćaja koji ostvaruju. Tako, jedan

korisnik će plaćati iznos od . Odabirom ovog načina određivanja cena, srednji korisnici će dobijati svoj

deo mita proporcionalno saobraćaju koji ostvare, pa će tako svaki korisnik j dobiti [2].

Mesečni troškovi po jednom korisniku su sada:

VIII. RASPODELA MOĆI

Ovo poglavlje ukazuje na raspodelu glasovne moći u igri G. Uobičajeni pristup je proračun Shapley-eve vrednosti:

gde su:

i

pri čemu su: i .U ovom slučaju, igrači koji su suprostavljeni sprečavaju upotrebu originalne Shapley-eve vrednosti. Ipak,

modivikovana Shapley-eva vrednost uključuje suprostavjene igrače i može se iskoristiti za analizu. Ova

modifikovana vrednost pokazuje očekivanu raspodelu mita (x1, x2, x3) u igri G, kada igrači dođu u situaciju u kojoj se nasumično pridružuju koalicijama i dobijaju njihovu marginalnu vrednost zbog pridruživanja. Modifikovana Shapley-eva vrednost uzima u obzir ograničenja zbog koji se jedan od suparnika ne pridružuje koaliciji u kojoj se već nalazi drugi suparnik: tada nema dobit. Za igrača j:

i

pri čemu je Q skup suparnika i q=│Q│.Sada je moguće izračunati modifikovane Shapley-eve vrednosti. Za igrača 1:

Slično je i za igrača 3:

Konačno, za igrača dva koji nije ni na jednoj od suprostavljenih strana:

Ocena modifikovanih Shapley-evih vrednosti za različite režime zavisi od relacije i , raspodela

moći je u radu dobijena na osnovu tabele 1.

Pri režimu velikih korisnika, modifikovana Shapley-ova vrednost je , veliki korisnici imaju svu

moć.Slično, za režim malih korisnika, vrednost je i mali korisnici imaju potpunu kontrolu. Pri

optimalnom rešenju moć je podeljena putem modifikovane Shapley-eve vrednosti .

Treba istaći da za slučaj kada je veliki korisnici imaju veću moć od malih korisnika i za

važi suprotno. Najvažnije je da, bez obzira na maksimalni ponuđeni mito, igrač 2 ima najveću moć

jer je on od ključnog značaja. Njegova moć raste duplo brže od ostalih igrača u slučaju da vrednost mita počne da raste [2].

Drugi način za procenu moći je Shapley-Shubik-ov indeks. Pretpostavljeno je da glasači dolaze nasumično, sve dok igrač od ključnog značaja ne pretvori gubitničku koaliciju u pobedničku. Shapley-Shubik-ov indeks je tada:

gde je pi broj slučajeva u kojima je igrač i od ključnog značaja. Važno je napomenuti da je su izuzeti scenariji u kojima suprostavljeni igrači ne igraju u isto vreme. Lako se može zaključiti da će, u režimu velikih ili malih korisnika, Shapley-Shubik-ov indeks moći biti (1, 0, 0) i (0, 0, 1), respektivno. Kod optimalnog rešenja,

veličina mita određuje ishod: ako je indeks je (0.5, 0.5, 0); simetrično, ako je indeks je

(0, 0.5, 0.5). Jednostavnije rečeno, Shapley-Shubik-ov indeks pokazuje značaj igrača u pobedničkoj koaliciji: srednji korisnici su važni koliko i veliki korisnici ako su izglasane fiksne cene, dok u slučaju određivanja cena na osnovu potrošnje podjednaku važnost imaju srednji i mali korisnici.

IX. UTICAJ OTVORENOSTI INTERNETA NA EKONOMSKI RAST

Internet je kamen temeljac današnje svetske ekonomije i već je doprineo velikom ekonomskom rastu i otvaranju novih radnih mesta. Vodeće svetske ekonomije se oslanjaju na Internet i sve razvijene zemlje imaju veoma razvijenu mrežu. Kada bi Internet bio država, njegova ekonomija bi bila rangirana odmah iz SAD, Japana, Kine i Indije a ispred Nemačke. Otvorenost Interneta predstavlja stepen u kojem korisnici u određenoj državi imaju mogućnost da odluče koje platforme i servise će koristit i kojem zakonitom sadržaju će da pristupe, da ga dele i kreiraju [3]. Brojnim analizama pronađena je snažna veza između stepena otvorenosti u određenoj državi (izmerenom putem Freedom on the Net score) i stepena u kome ta država ima ekonomske

dobiti od Interneta. Mnoge nerazvijene ili manje razvijene države imaju veoma rigorozne kontrole sadržaja na internetu, restrikcije, cenzure i to svakako ima negativan uticaj na sve potencijalne investitore koji se ne odlučuju da dodju i posluju u ovakvim državama. Slika 8 pokazuje da države u kojima Internet značajno doprinosi GDP, odnosno ukupnoj ekonomiji, imaju veoma mali nivo restrikcija na Internetu odnosno na Freedom on the Net score su prikazane kao slobodne odnosno otvorene države.

Slika 8. Uticaj otvorenosti Interneta na GDP određene države

Jedini izuzetak predstavlja Kina koja ima značajne restrikcije ali i značajno veću bazu korisnika od čak 700 miliona. Kina ima svoj Internet pretraživač - Baidu, društvene mreže koje su zamena za Facebook i Tweeter kao i uslove za investitore da premeste tehnologiju u njihovu zemlju na šta se oni odlučuju jer je samo tržište veoma interesantno i veliko.

A. Uticaj na ICT sektor

Jaka ekonomija Interneta zahteva zdrav i dinamičan ICT sektor koji može da omogući razvoj i transformaciju određene države u digitalno društvo. The American Recovery and Reinvestments Act iz 2009. godine pokazuje da svakim uloženim dolarom u širokopojasni pristup, ekonomija dobija desetostruko. Npr. U Latinskoj Americi i na Karibima, porast od 10% u pogledu penetracije širokopojasnog pristupa, doprinosi povećanju GDP-a od 3.19%, produktivnosti 2.61% i 67016 novih radnih mesta [3]. Takođe, ekonomija Interneta zahteva fizičku mrežu koja besprekorno funkcioniše i ima dobre performanse. U državama gde su konekcije spore (mali protoci) sva poslovanja teže prihvataju i manje se oslanjaju na Internet tehnolgiju i nove platforme. Mali protoci na mestima gde postoji dosta restrikcija mogu pružiti dodatno objašnjenje zašto ovakve države vide malo ekonomskih dobiti od Interneta. Na slici 9 su predstavljeni podaci koji pokazuju da države koje imaju značajne regulatorne, ekonomske i infrastrukturne prepreke obično imaju male stope Internet penetracije, dok slika 10 pokazuje da države sa više restrikcija na Internetu imaju konekcije sa manjim protocima.

Slika 9. Veza između broja korisnika i prepreka pri pristupu Internetu

Slika 10. Veza između restrikcija (otvorenosti) na Internetu i prosečnih protoka pri konekciji

B. Uticaj na E-Trgovinu

Kako je već pomenuto, Internet pruža nove mogućnosti u pogledu trgovine i komercijalnih aktivnosti što dovodi do novih prihoda i novih radnih mesta koja u suprotnom ne bi ni postojala. Istraživanja pokazuju da restrikcije na Internetu mogu da utiču na tražnju i ponudu servisa koje pruža Internet što rezultuje manjom komercijalnom aktivnošću na mreži. Slika 11 pokazuje da korisnici u državama sa otvorenim Internetom mnogo više koriste Internet za kupovinu dobara i servisa ili za izvršavanje finansijskih transakcija [3].

Slika 11. Zavisnost online kupovine i elektronskog bankarstva od otvorenosti Interneta

Još jedna analiza u pogledu broja elektronskih transakcija je sprovedena na eBay-u i pokazuje da države sa manjim nivoom otvorenosti Interneta imaju manje aktivnosti na eBay-u, kada se posmatra i kupovina i prodaja po glavi stanovnika.

C. Uticaj na inovacije

Otvorenost Interneta utiče i na inovacije, koje su glavni pokretač budućeg ekonomskog rasta određene države. Inovacije zasnovane na ovoj svetskoj mreži zahtevaju okruženje koje podstiče individue da eksperimentišu i istražuju. U državama sa dosta restrikcija, posebno u onim u kojima može doći do neprijatnih posledica zbog određenih aktivnosti na mreži, korisnici se mnogo teže odlučuju na istraživanja i eksperimentisanja pa je zato mnogo teže da se inovacije razviju. Takođe, Internet omogućava razmene znanja, iskustava i saradnju između pojedinaca ili kompanije što je veoma bitan preduslov za nastajanje inovacija. Istorija čovečanstva pokazuje da inovacije imaju ključnu ulogu u ekonomskom razvvoju, razvoj u mnogim državama je bio podstaknut inovacijama. Slika 12 pokazuje da se države sa većom otvorenošću Intereneta pokazuju bolje i u pogledu inovacija.

Slika 12. Uticaj otvorenosti Interneta na inovacije

X. ZAKLJUČAK

Rad pokazuje kako ISP postavljaju cene Internet pristupa na dinamičnom tržištu sa lojalnim korisnicima, pri čemu je uzet u obzir uticaj dinamičnosti na same cene, profit i udele na tržištu. Dat je pregled lojalnosti korisnika na globalnom ISP tržištu. Istraživanja koja su posmatrana u radu pokazuju da lojalnost korisnika ipak postoji. Prikazan je model teorije igara koji analizira situaciju u kojoj novi provajder ulazi na tržište. Upotrebom Stackelberg-ove igre pokazano je kako se u takvoj situaciji menjaju udeli na tržištu i profiti ISP.

Kada je reč o određivanju cena u interakciji sa korisnicima, zaključeno je da korisnici sa različitim intenzitetima saobraćaja (veliki, srednji i mali) mogu da sarađuju u cilju smanjenja troškova upotrebom mita odnosno finansijskih olakšica. Pokazano je kako odnos različitih korisnika i maksimalni razumni mito mogu da utiču na ishod igre. Rezultati pokazuju da srednji korisnici imaju ključnu ulogu za ishod igre kojom će se potom ISP voditi pri implementaciji određenog sistema naplate – cena.

U budućnosti, svakako da je potrebno vršiti dalja istraživanja dinamičnog ISP tržišta i načina na koji će provajderi određivati cene. Naravno sa stanovišta ISP, potrebno je odabrati strategiju koja će mu doneti prihod na duži vremenski period. Uticaj korisnika na određivanje cena ne sme biti izostavljen jer, potrebno je pronaći kompromis između profita koje ISP žele da ostvare i zadovoljstva korisnika, koji naravno žele što je moguće niže cene Internet pristupa.

LITERATURA

[1] Peter Reichl, Burkhard Stiller, Bruno Tuffin, „Network Economics for Next Generation Networks“, 6th International Workshop on Internet Charging and Qos Technologies, vol. 5539, maj, 2009, Aachen, Germany, str. 11-23.

[2] Peter Reichl, Burkhard Stiller, Bruno Tuffin, „Network Economics for Next Generation Networks“, 6th International Workshop on Internet Charging and Qos Technologies, vol. 5539, maj, 2009, Aachen, Germany, str. 48-60.

[3] James Mwangi, „Open for Business: The Economic Impact of Internet Openness“, Dalberg, mart 2014. dostupno na: http://www.dalberg.com/documents/Open_for_Business_Dalberg.pdf