Универзитет у Новом Саду Одсек за српски језик

Филозофски факултет и књижевност

Предмет: Анализа дискурса

Тема: Називи пекара

Студент: Професор:

Јована Јањић 271 / 07 Вера Васић

Асистент:

Миливој Алановић

Нови Сад, 2011.

1

Садржај

Увод..................................................................................................................3

Називи пекара настали од домаћих и страних адаптираних речи..................3

Називи пекара настали од страних речи..........................................................7

Транспарентност и експресивност назива........................................................6

Закључак............................................................................................................8

Литература.......................................................................................................10

2

1. Увод

Свакодневно се сусрећемо са називима пекара као што су: ,,Ђоле'', ,,Чаробњак'', ,,Змај'', ,,Ћиро'', ,,Ташмајдан'', итд. Овај и још низ њима сличних назива подстицај су за покушај да се, макар и делимично, расветли мотивација приликом именовања продавница. Циљ је да се поред инвентара лексема које су заступљене у називима пeкара, утврди њихово порекло, самим тим и однос домаће и стране лескике, као и начини њиховог комбиновања. Грађа обухвата 236 пекара са територије општине Нови Сад и шире. Корпус је прикупљен у Агенцији за привредне регистре. Називи ових пекара послужили су као материјал за овај рад.

Добијена грађа пружа могућност да се најпре издвоје два типа назива: називи који су настали од домаћих речи и они који су настали од стране лексике. Приликом разврставања на ова два типа појавио се знатан број лексема за које се тешко може са сигурношћу тврдити којем типу припадају. То су, пре свега, речи које би се могле сврстати у интернационализме и као такве у већој или мањој мери адаптиране су у српском језику.

2. Називи пекара настали од домаћих и адаптираних речи

2.1. Властита имена:

2.1.1. Антропоними се често појављују као називи пекара. Неретко су то управо имена власника: ,,Душан'', ,,Љиља'', ,,Драгана'', ,,Љиљана'', ,,Гвозден'', ,,Александар'', ,,Александра'', ,,Бојана'', ,,Даница'', ,,Дарко'', ,,Милан'', ,,Ања'', ,,Нада”, ,,Зора”, ,,Ана'', ,,Анђелко'', ,,Маја''. Међу овим ономастичким јединицама има оних који се могу сматрати релативно одомаћенима: ,,Андреа’’, ,,Виолета’’, ,,Мина’’, ,,Ирена’’. Неки називи садрже два антропонима: ,,Аца и Буки’’, ,,Аца и Боки’’, ,,Јелена и Милена’’, ,,Ниџа и Мица’’, ,,Владиша и Пецка’’.

Поједини називи пекара потекли су од имена и презимена власника: ,,Агарди Јозеф’’, ,,Бошковић Душан”, ,,Филиповић Драгиша”, ,,Грубановски Зоран”, ,,Ивковић Драган”.

Такође, постоје називи пекара који воде порекло од презимена власника: ,,Ивановић”, ,,Јаковљевић”, ,,Петровић”, ,,Богић”, ,,Бојовић”, ,,Бајић”, ,,Дидић”, ,,Думовић”, ,,Јовановић”, ,,Јаковљевић”, ,,Илић”, ,,Трпковић”, ,,Кирћански”, ,,Крсмановић”, ,,Ненадић”, ,,Мравић”.

3

Неколико назива из ове групе припада, можда, и групи апелатива, али, с обзиром да су у употреби као и антропоними, наводе се и на овом месту (Нада, Зора). Да ли је Нада женско име или у основи апстрактна именица или је Зора име или доба дана.

На више власника указују називи као што су: ,,Браћа Ружићи”, ,,Два друга”, ,,Г&Д Фронетти”, ,,М&М”, ,,К&А”, ,,Н&М”, ,,Милосављевић и ортак”, ,,Александар и ортак”.

2.1.2. Хипокористици често добијају функцију номиновања пекара. Увид у имена власника показује да су, врло вероватно, неке пекаре назване управо према надимцима власника: ,,Панта”, ,,Симке”, ,,Ђоле” (Ђорђе), ,,Раша” (Радован), ,,Жиле”, ,,Циско”, ,,Лале”, ,,Мрвица”, ,,Бато”, ,,Жеки” (Жељко), ,,Буцо”, ,,Крости”. Забележени су и називи који се састоје од два хипокористика: ,,Ниџа и Мица”, ,,Аца и Буки”, ,,Аца и Боки”, ,,Владиша и Пецка”. Игру речи садржи назив пекаре ,,Примавера” (Верица) која, овако написана, представља италијанску лексему са значењем ,,пролеће”. Информација о имену власника продавнице помаже нам да откријемо и други слој овог назива: антропоним Верица и детерминатив страног порекла ,,прима”.

Овде су сврстани називи за које се не може утврдити да ли су настали од антропонима или од хипокористика. Такви су називи: ,,Маја”, ,,Ацо”, ,,Саша”, ,,Дада”, ,,Дуле”, ,,Гага”, ,,Сандра”, ,,Вања”.

2.1.3. Називи пекара могу садржати и предлог са семантичком вредношћу одређивања места (предлог код) који нам указује на то где треба куповати. Овакве називе можемо поделити у четири групе:

Називи типа ,,Код Жике”, ,,Код Бате”, поред предлога садрже и хипокористик.

Назив може бити и комбинација власитог имена и предлога: ,,Код Благоја”, ,,Код Зорана”.

Такође, јавља се и могућност комбиновања презимена власника и предлога: ,,Код Јаковљевића”, ,,Код Јанковића”, ,,Код Лукића”

Предлог уз себе у називу може садржати зоним: ,,Код два голуба”.

Сличан овом је и тип назива као што је: ,,Пекара породице Грубановски”, ,,Наша пекара”, ,,Моја пекара”, ,,Прва српска пекара”, у којима је акценат на посесивности.

2.1.4. У појединим називима огледа се креативан однос власника према властитом имену, тако се, име власника замењује страним антропонимом са сличним фонетским саставом: ,,Јоллy М”, ,,Анy” (Ана), ,,Крисс” (Кристина), ,,Лазаро” (Лазар), ,,Папy”. Деминутив зонима садржан је у називу ,,Вучко” (Вулетић).

2.1.5. Топоними су, такође, послужили за именовање пекара: ,,Београд”, ,,Нови Сад”, ,,Крагујевац”, ,,Миријево”, ,,Петроварадин”, ,,Гиље”, ,,Охрид”, ,,Златибор”.

4

Заступљена су и имена области као на пример: ,,Панонија”, ,,Подунавље”, ,,Подриње”, ,,Стари Банат”, али и делова града: ,,Стари Врачар”, ,,Пекара Блок 33”, ,,Ташмајдан”, ,,Стари град”.

И хидроними добијају номинациону функцију: ,,Јордан”, ,,Дунав”, ,,Сава”, ,,Уна”, ,,Дрим”, ,,Бојана”, ,,Тамнава”, ,,Јабланица”. Овде не можемо искључити могућност да је за номинациону основу узет антропоним.

2.2. Апелативи:

Бројни су фитоними који су добили номинациону функцију:

2.2.1. Према дендронимима назване су пекаре ,,Липа” и ,,Бели јоргован”, највероватније због наклоности које људи имају управо према овим врстама дрвећа. Од имена биљака настала су имена пекара ,,Нана” и ,,Сунцокрет”. Поред овог једна пекара из корпуса носи име по називу цвећа – ,,Љиљан”. Такође, заступљени су и називи који означавају и имена делова биљака: ,,Зрно”, ,,Клас”, ,,Златни клас”, ,,Златно зрно”.

2.2.2. Као мотив за именовање јављају се и зоними. Заступљене су животиње, као на пример: ,,Три лава”, ,,Четири лава”, ,,Два голуба”, ,,Три бика”, ,,Паун”, ,,Бели голуб”, ,,Голуб”.

2.2.3. Одређен број пекара номинован је према предметима као што су: ,,Фритеза”, ,,Дукат”, ,,Кључ”, ,,Фонтана”, ,,Бисер”.

2.2.4. Као имена јављају се и астроними ,сазвежђа и звезде: ,,Сунце”, ,,Вега” и ,,Орион”, као и природни феномен ,,Дуга”.

2.2.5. Поред ових забележени су и називи чија су основа родбинске везе: ,,Две јетрве”, ,,Два брата”, ,,Две сестре”, ,,Сложна браћа”, ,,Браћа Ружићи” или неки други односи међу људима: ,,Два друга”, ,,Кум”.

2.2.6. У називима пекара пристуна су и бића која су производ људске маште: ,,Змај”, ,,Бели Анђео”, ,,Чаробњак”, ,,Пан”.

2.2.7. Апстрактне именице такође су добиле овакву номинациону функцију, између осталих и: ,,Трен”, ,,Дилема”, ,,Сан”, ,,Пауза”, ,,Укус”, ,,Слога”, ,,Зенит”.

2.2.8. У називима су такође заступљени и бројеви: ,,17”, ,,Пекара 22”, ,,Пекара 33”, ,,Пекара 011”, ,,Пекара 021”, ,,Багет 011”, ,,Јединство 1 и 2”; Поред сбројева у склопу самог назива могу стајати и слова: ,,Пекара Л”, ,,Пекара Х”, ,,Пекара А”, ,,Пекара М”, ,,Пекара Н”.

2.2.9. Неколико пекара је добило име према звањима као што су: ,,Књаз”, ,,Краљица Елит”, ,,Принц”, ,,Владар”.

5

2.2.10. Забележени су и називи који су у основи изрази за поздрављање: ,,Добро јутро”, ,,Ћао”, ,,Ало”, ,,Пекара Здраво”; изрази којима се жели истаћи да је нешто најбоље: ,,Прва лига”, ,,Реш и Фреш”, ,,Пекара за све прилике”, ,,Дворска пекара”, ,,Нова”, ,,Бутик за пецива и коре – Будо”, ,,Као у добра стара времена”; контакт између продавца и купца: ,,Шта-Шта”, ,,Твојих 5 минута”; чак и емотиван однос према купцу: ,,Слатко срце”.

2.2.11. Издвојена је и подгрупа пекара названа према етницима, претежно женског рода: ,,Војвођанка”, ,,Србијанка”, ,,Банаћанка”, ,,Колубарац”.

2.2.12. У ову подгрупу сврстане су пекаре чији су називи настали срастањем две лексеме као на пример: ,,Житопродукт”, ,,Житосрем”.

2.2.13. Постоје називи пекара чија имена пружају асоцијацију на саму делатност: ,,Жу Жу”, ,,Тип 500”, ,,Тестотека”, ,,Штрудла”, ,,Ђеврек”, ,,Бурек”, ,,Бурек нон-стоп” (што може да указује и на радно време), ,,Переце”, ,,Рада Переце”, ,,Хлеб и кифле”, ,,Хлеб”, ,,Домаћица”.

3. Називи пекара настали од страних речи

3.1. Антропоними:

3.1.1. Постоје пекаре са страним антропонимима: ,,Мелина”, ,,Дона”, ,,Џо”, ,,Џорџ”, ,,Ким”, ,,Јордан”, ,,Скарлет”, ,,Сабрина”, ,,Романа”. У овој подгрупи налазе се имена опште познатих личности: ,,Афродита”, ,,Пан”, а неретко се као инспирација за именовање јављају ликови из стрипова и цртаних филмова: ,,Сноопy”, ,,Чили – Вили”, ,,Ћира”, ,,Мр. Беан”. У ову подгрупу сврстано је име пекаре настало према познатој историјској личности: ,,Пекара Цезар”.

3.1.2. Поред домаћих заступљени су и страни топоними. Једна пекара носи име континента: ,,Европа”, а остале имена градова, држава и планина: ,,Рим”, ,,Сингапур”, ,,Еверест”, ,,Олимп”, ,,Нарона”.

3.2. Апелативи:

3.2.1. Најчешће се јављају придеви у називима пекара: ,,Кинг”, ,,Бест”, ,,Плус”, ,,No. 1”, ,,Екстра”, али и предлози као на пример предлог: ,,Ин’’.

6

3.2.2. Именице страног порекла које асоцирају на производе: ,,Baki Sweet”, ,,Premier Food”, ,,Privilage”, ,,Кроасан”, ,,Де Густо”, ,,Панино”, ,,Фруштук”.

3.2.3. А као порука купцу могу се јавити изрази као што су: ,,Happy day”, ,,Stop & Go”.

4. Транспарентност и експересивност назива:

Антропоними, патроними, хипокористици, словне и слоговне абревијатуре од властитих имена, када стоје самостално у називу продавница, не пружају информацију о врсти робе која је заступљена у њој. Овакви називи су, истовремено, неекспесивни, осим, у извесној мери, када су у њиховој основи страни антропоними или хипокористици. Бројни су називи одабрани у циљу да путем асоцијација у свести потрошача, укажу на понуду. Познавање страних језика неопохдно је за правилно дешифровање многих назива који у основи имају стране речи. Многи називи су усмерени на афективност купца, емоционално су обојени. Низ назива користи већ прихваћено позитивно мишљење о неком појму. Такви су на пример: ,,Чаролија'', ,,Дуга'', ,,Бели анђео'', ,,Сунце'', као и многи зоними и фитоними. Са оваквом функцијом јављају се и називи који за основу имају позната имена из историје и митологије, јер сви они поред својих посебних асоцијација, значе нешто непрелазно, а самим тим и важно. Слични овима су и називи који уверавају да пекара има некакве посебне квалитете као на пример: ,,Плус'', ,,Бест''. Негде између транспарентних и емоционално обојених назива налазе се и они у чијој су основи имена ликова из цртаних филмова и стрипова. Могуће је да су топоними и етноними који су нашли место у називима пекара проистекли из афективног односа власника према њима.

5. Закључак:

Од укупно 246 назива, колико је било заступљено у овој анализи, најбројнија је група у коју су сврстане домаће и адаптиране речи 215 или 87,4%. У другу групу назива у којој основу чине стране лексеме сврстано је укупно 31 или 12,6%.

Даље је спроведена детаљнија анализа заступљености одређених подгрупа у оквиру групе домаћих и адаптираних речи. Том анализом је показано да су највише заступљени антропоними, хипокористици и називи који имплицирају на имена више власника (37,7%), из чега можемо закључити да су људи склонији давању имена пекара на основу сопствених имена, презимена, надимака. Овај резултат можемо објаснити емоционалним односом власника према својој фирми, жељом да се изрази посесивност, али и лакшим избором приликом давањем имена услед мањка креативности. Због тога,

7

као што смо већ напоменули овакви називи су истовремено и неекспресивни, осим кад су у њиховој основи страни антропоними и хипокористици.

На другом месту по заступљености су топоними (11,2%). Овакав резултат може се објаснити власниковом повезаношћу за одређени предео, град, област, реку, планину, итд, али и као сублиминална порука купцу која га може асоцирати на здравље, а самим тим и квалитетну исхрану, класје панонске пшенице које поручује да је храна у одређеној пекари квалитетнија од хране у осталим пекарама, итд.

На трећем месту по заступљености налазе се називи пекара који истовремено успостављају контакт са самим купцем (7%). Можемо претпоставити да су ови називи заступљени из разлога приближавања и успостављања пријатељског односа са купцима, уливајући им осећај поверења и добродошлице, уверавајући их у квалитет, добру и повољну понуду. Неки називи садрже и примовање, јер пекара самим својим називом утиче на емоције купца позивајући га да посети одређену пекару.

На четвртом месту по заступљености су називи пекара настали комбинацијом речи пекара и бројева или слова (5,6%). Из овога можемо извући претпоставку да су таква имена настала од почетног слова имена власника, града или од позивног броја одређеног места у којем се пекара налази. Могуће је да је у питању и неки број за који власник сматра да ће му донети срећу и успех. Такође, битно је напоменути да овакви називи као и антропоними имају врло малу експресивност.

Такође, једна од подгрупа су и асоцијације на делатности које се јављају у истом проценту као и називи пекара настали коришћењем слова и бројева (5,6%). На основу овог резултата можемо донети следеће претпоставке: асоцијације се у називима користе да би упутиле на врсту робе која се продаје у пекарама, а који такође изазивају одређене емоције које привлаче муштерије, буде чула мириса и укуса и отварају апетит. Овакви називи пекара су изразито експерсивни. (табела 1.)

8

9

Табела 1. Приказ заступљености подгрупа у оквиру групе домаћих и адаптираних речи у називима пекара

10

Број Проценат

Антропоними, хипокористици и називи у којима су садржана имена

више власника

81 37,7

Називи са предлогом код 12 5.6

Домаћа имена замењена страним антропонимима 6 2.8

Топоними 24 11.2

Фитоними 9 4.2

Зоними 7 3.3

Предмети у називима пекара 5 2.3

Астроними 4 1.9

Фамилијарне и нефамилијарне повезаности 7 3.3

Измишљена бића 4 1.9

Апстрактне именице 7 3.3

Бројеви и слова у називима пекара 12 5.6

Звања и титуле у називима пекара 4 1.9

Контакт између продавца и купца 15 7.0

Етноними 4 1.9

Називи изведени срастањем две лескеме 2 .9

Асоцијације на делатност 12 5.6

Укупно 215 100.0

Спроведена је и детаљнија анализа подгрупа у оквиру групе назива који у основи имају стране лексеме. Том анализом је показано да су највише заступљени антропоними (32,3%). На основу овог резултата можемо претпоставити да се власници одлучују за давање оваквих назива због повећане експресивности коју ове речи носе са собом, али и у циљу да се утиче на свест купца, који ће можда имати више поверења у пекаре име страног порекла, јер се страна имена могу повезати са квалитетом и добром понудом светског нивоа.

На другом месту по заступљености налази се подгрупа назива који су настали од имена општепознатих личности (22,6%). Могуће је да се овакви називи дају пекарама зато што они асоцирају на нешто што је познато, неполазно, а самим тим и важно.

На трећем месту по заступљености налази се подгрупа назива који су настали од придева страног порекла (19,4%). Можемо претпоставити да се овакви називи дају пекарама како би се истакао квалитет или супериорност у односу на конкуренцију (Табела 2.).

Број Проценат

Aнтропоними 10 32.3

Oпште познате личности 7 22.6

Придеви 6 19.4

Асоцијације на делатност 6 19.4

Поруке купцима 2 6.5

Укупно 31 100.0

Табела 2. Приказ заступљености подгрупа у оквиру групе страних лексема у називима пекара

11

6. Литература: Душанка Звекић – Душановић, О називима продавница на територији

општине Нови Сад (2004). Прилози проучавању језика, 35, 205-215.

Свенка Савић, Дискурс анализа, 1993, Нови Сад: Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет

Агенција за привредне регистре

12