jul 2008. - drvotehnika.info · lare, sa fiksnim ili pokretnim kru`nim testerama, ali ne i na po-du`ni raskraja~ takozvani FlexiRip. Njegova primena je univer-zalna, optimalno iskori{}enje

jul 2008. DRVOtehnika 19/2008 33

Na formiranje utiska o nekom prostoru najvi{e uti~e pod,bio on nenametljiv i suzdràn, tako da drugi elementidolaze do izraàja, ili toliko dominantan i snaàn da svu

pa`nju skre}e na sebe. Ukoliko ga biramo prema sopstvenomkarakteru, i na taj na~in izraàvamo svoju individuanost.

Preduslov za udobno stanovanje

Laminatni podovi su ve} godinama u trendu. Oni privla-~e svojom prirodno{}u i raznolikim dizajnom, izgledaju lepoi izdr`ljivi su. Povr{inom identi~nom prirodnoj stvarajuugodnu atmosferu u prostorijama u kojima se nalaze, a bo-gatstvom boja i struktura prilago|avaju se najrazli~itijim sti-lovima stanovanja. Dragoceno potkrovlje s njima postaje jo{dragocenije, stanovi i ku}e jo{ udobniji.

KAINDL ONE – savr{eni laminatni podovi

Salzbur{ko preduze}e Kaindl, jedan od vode}ih svetskihproizvo|a~a oplemenjih materijala od drveta i laminatnihpodova, svojom kolekcijom One pokazuje da laminatni po-dovi mogu biti vrhunskog kvaliteta i udovoljiti i onima naj-profinjenijeg ukusa. Apsolutno autenti~ni i dostupni u mno-gobrojnim dekorima, laminatni podovi iz Kaindlove kolekci-je One toliko su dobri da se ne mogu razlikovati od masiv-nog drvenog poda. Bilo da nas zanimaju urbani, seoski iliegzoti~ni stilovi, Kaindlov One odgovori}e na sve zahteve uopremanju stambenog prostora. Dakle, laminatni pod Oneodu{evljava inovtivnom Natural Touch povr{inom, izuzet-nom ~vrsto}om i otporno{}u na udarce, kao i izvanrednomjednostavno{}u postavljanja i lako}om odràvanja. �

M. Kaindl HolzindustrieA-5071 Wals/Salzburg, Austria, Kaindlstrasse [email protected] - Branko Jovanovi}, wwwwww..kkaaiinnddll..ccoomm

Iskustva i perspektiveZnamo ve} odavno da je misao o prolaznosti svega zemaljskog ~esto iz-

vor beskrajne patnje, isto kao {to misao o prolaznosti moè biti izvor utehei saveznik trpljenja. Isto tako, stara je istina, da nigde ne teku ni med nimleko i da je, o~igledno, u su{tini ljudskog bivstvovanja uvek i na svakomnivou borba za opstanak, za ìvot… A u toku svoje ìvotne prolaznosti, ~o-vek shvati da ga ne ~ini zna~ajno pametnijim ono {to je ~uo, ve} ono {to jeiskusio. To iskustvo mu, sigurno, moè posluìti kao orijentir za rad i dela-nje, gde se, uz definicije, da je iskustvo zbir na{ih razo~arenja i da nije ono{to nam se doga|a, ve} je ono {to ~inimo sa onim {to nam se doga|a, po-tvr|uje da su svest i ljudska delatnost primarno odre|eni dru{tvenim bi}em~oveka.

Ako je, dakle, svest ljudi primarno odre|ena njihovim dru{tvenim bi}emili mestom u dru{tvenoj podeli rada i ako nam je u na{oj prolaznosti isku-stvo orijentir za rad i delanje, onda je, bez sumnje, za uspeh neophodnoimati jasan cilj. Samo sa jasnim ciljem i upornim radom ~ovek se moè iz-dvojiti iz mase i potvrditi svoju stvarala~ku mogu}nost. Sama namera ili è-lja, bez delanja, nisu dovoljne za uspeh. Ponekad to moè biti splet okolno-sti, nasle|e ili ~ak neki oblik prisile. Ali je uvek va`no po}i na vreme, ne ~e-kati i nikad ne odustati. Tome nas u~i i pri~a o mleku i àbi... ûli ste, mo-`da, kako su dve àbe upale u veliku {erpu mleka... Jedna se zbuni, upla{i iubrzo udavi. Druga, tako|e nenaviknuta na novu sredinu, po~ne gr~evitoda se bori, da mlati nogama, da pliva, bu}ka, bu}ka... I tako, druga àba odmleka napravi puter!

I dok beleìmo ova razmi{ljanja mislimo o ~etiri do sada odràna SABO-RA DRVOPRERA\IVAÂ Srbije i na{em cilju da SABOR postane tradicional-na manifestacije. Svesni potrebe inoviranja sadràja ovog skupa ~iji pro-gram rada mora biti aktuelan, ne insistiramo na njegovoj masovnosti nitinas brine blagi pad broja u~esnika. Podse}amo, na prvom SABORU se oku-pilo 216, na drugom 260, na tre}em 242, a na ~etvrtom 219 u~esnika. Dobarprosek je garancija interesovanja, pa }emo nastojati da i na 5. SABORU, koji}e, verovatno, biti odràn u drugoj polovini marta 2009. godine, okupimove}i broj privrednika i stru~njaka iz proizvodnog i prate}eg, akademskog iinstitucionalnog okruènja prerade drveta, proizvodnje name{taja i {umar-stva. Vi{e informacija o 5. SABORU DRVOPRERA\IVAÂ ima}ete priliku dapro~itate u narednom broju ~asopisa DRVO-tehnika.

A ovoga puta na stranicama na{eg ~asopisa nudimo pregr{t informaci-ja iz oblasti tehnologije, ma{ina, opreme, alata repromaterijala i trì{tavezanog za preradu drveta i proizvodnju name{taja. Sa jasnim ciljem da profesionalno, uz informativno-edukativnu meru, budemo aktuelni i interesantni i ovaj broj smo integrisali u skladan, kvalitetan i, verujemo,koristan sadràj. �

D. Blagojevi}

DRVO-tehnikaRevijalni ~asopis za poslovnu saradnju, marketing, trì{te, ekologiju i tehnologiju u preradi drveta, proizvodnji name{taja,{umarstvu i graditeljstvuâsopis izlazi tromese~no

Osniva~ i izdava~

EKO press Blagojevi}NOVI BEOGRADProleterske solidarnosti 24 / ITel/fax: +381 (0) 11 213 95 84; 311 06 39www.drvotehnika.come-mail: ekopress@@eunet.rs; drvotehnika@@eunet.rs

Suizdava~:

Agencija za drvo - Klaster drvoprera|iva~a Srbije

Izdava~ki savet

�� Dragan Bojovi}, UNIDAS, Beograd�� Lajo{ \antar, AKE Djantar, Ba~ka Topola�� Sadik Faki}, ELAN mms, Tutin�� Boò Jankovi}, ENTERIJER Jankovi}, Novi Sad�� Vladislav Joki}, XILIA, Beograd�� Stevan Ki{, EuroTehno, Sremska Kamenica�� Dr Vojislav Kujundì}, LKV CENTAR, Beograd�� Rado{ Mari}, MARI], â~ak�� Rajko Mari}, MICROTRI, Beograd�� Dr @ivka Meloska, [umarski fakultet Skoplje�� Vesna Milenkovi}, WEINIG, MW Group, Kru{evac�� Mr Goran Mili}, [umaski fakultet Beograd�� Golub Nikoli}, NIGOS elektronik, Ni{�� Zvonko Petkovi}, doc. FPU Beograd�� Dr Zdravko Popovi}, [umarski fakultet, Beograd�� Tomislav Rabrenovi}, DRVOPROMET, Ivanjica�� Gradimir Simijonovi}, TOPLICA DRVO, Beograd�� Boìdar Spalevi}, BEOICLA, Beograd�� Mr Borisav Todorovi}, BMSK, Beograd�� Ranko Trifunovi}, TRIFUNOVI], Pranjani�� Dragan Vandi}, KUBIK, Ra{ka�� Milorad @arkovi}, TERMO DRVO, Hrtkovci

Direktor, glavni i odgovorni urednik

�� Mr Dragojlo Blagojevi}

Stru~ni konsultant

�� Dipl. ing. Dobrivoje Gavovi}

Redakcioni odbor

�� Dragan Bosni}, Beograd�� Marina Jovanovi}, Leskovac�� Sneàna Marjanovi}, AMBIENTE, â~ak�� Jelena Mandi}, tehni~ki urednik�� Ivana Dav~evska, novinar – producent�� Svetlana Preradovi}, Beograd�� Aleksandar Radosavljevi}, Beograd�� Tatjana Vu~kovi}, MAKS-KOMERC, Kraljevo�� Sandra Zec, INTERLIGNUM NS, Novi Sad

Uplate za pretplatu, marketin{ke i druge usluge na teku}i ra~un broj 160-176289-53, BANCA INTESA ad Beograd

Devizni ra~un - IBAN: RS35160005010001291720

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju

Redakcija se ne mora slagati sa mi{ljenjem autora i izjavama sagovornika

Redakcija ne preuzima odgovornost za sadràj reklamnih poruka

Priprema, {tampa i distribucija EKO press Blagojevi}

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

ISSN 1451-5121COBISS.SR-ID 112598028

Sre}a je dobro zdravlje i slabo pam}enje.

([vajcer)

I sveci su gre{ili, al su,ipak, svetlili.

(A.[anti})

Traìmo re{enja zaprobleme koji nas prate

U Weinig-grupi dobijate sve iz jedne ruke: od raskrajanja do le-pljenja.

Kada se govori o Raimann-u, uvek se pomisli na vi{elisne cirku-lare, sa fiksnim ili pokretnim kru`nim testerama, ali ne i na po-du`ni raskraja~ takozvani FlexiRip. Njegova primena je univer-zalna, optimalno iskori{}enje i veliki proizvodni kapacitet kodraskrajanja masivnog drveta.

Kako funkcioni{e FlexiRip:

1. Radni komad se postavi s prednje strane u ma{inu i poravna.

2. Preko no`ne pedale radnik upravlja rezanjem; testera ide upravcu reza s leva na desno.

3. Otpu{tanjem no`ne pedale testera potanja i vra}a se unutarpostolja ma{ine nazad u po~etnu poziciju.

4. Za vreme povratnog hoda testere preuzima se izrezani deo apreostali radni komad se pozicionira za slede}i rez.

Upravljanje preko kompjutera u koji se mogu uneti nalozi ona~inu rezanja, broju komada i sli~no.

Ma{inu je, po zahtevu kupca, mogu}e opremiti raznim opcija-ma na primer pove}anje korisne {irine, metalni umetci sa ku-glama za manipulaciju te{kih radnih komada, program za kro-jenje gazi{ta…

66 jul 2008.DRVOtehnika 19/2008

RAIMANN FLEXIRIP

Univerzalni raskraja~ masivnog drveta i svih vrsta plo~a

Standard ma{ine ~ine:

Motor 11 KW (15 PS)

Visina reza podesiva preko prekida~a na 7 pozicija

Visina reza max 170 mm kod pre~nika testere 550 mm

Pre~nik testere 450 mm

Pre~nik osovine 30 mm

Broj obrtaja 2900 u min -1

Pre~nik prihvata testere 80 mm

Brzina rezanja podesiva 1 - 80 m/min.

Duìne rezanja min/max 2,2 m – 9,2 m

Laser 30 mW

Korisna {irina 400 mm

Dimenzije L x B x H 1868 (+du`. rezanja) x 1370 x 2000 mm

Priklju~ci otpra{ivanja 2 x fi 160 mm

Tehni~ki podaci:Brzina 5 - 40 m/min

Pre~nik transportnih valjaka 200 mm

Pre~nik grani~nih valjaka 50 mm

Visina transportnih valjaka 2 x 50 mm

Max. rastojanje:testera-grani~ni valjci 310 mm

Max. rastojanje:testera-transportni valjci 235 mm

Najve}a visina rezanja 370 mm

Pre~nik to~ka testere 915 mm

[irina to~ka testere 90 mm

Brzina lista testere 36 m/sek.

Dimenzije testere 5845x100x1,0 mm

Snaga motora, standard 11 kW

Snaga motora, opcija 15 kW

Snaga motora posmaka 1,1 kW

Rezervoar za podmazivanje testere 12 lit.

Pode{avanje dimenzija ru~no

Visina stola 970 mm

Pre~nik otpra{ivanja 1 x 150 mmm

U Weinig grupi firma Waco je pojam za sna`ne banseke sa

jednim ili dva lista, za visokokapacitetne ~etvorostrane bla-

njalice i profilirke tipa hidromat i powermat, koje obra|uju

radne komade brzinom i do 600 m/min.

Banseci se izra|uju u varijanti BKS i BKL twin i BKW twin (sa

dve testere).

Ovom prilikom nekoliko informacija o tipu BKS.

Grani~ni to~ki}i podesivi su od 0 – 45 stepeni a ugra|eni

sastruga~i i jastu~i}i za ~i{}enje se staraju za kontinuirano

ukljanjanje naslaga. Rukovanje preko komandne table

gde se unosi brzina pomaka, pozicija transportnih valjaka,

pozicija grani~nog valjka, brzina testere i nalazi broja~

radnih sati.

To~kovi na kojima se postavlja 100 mm {irok list testere su

veliki, {to zna~i da testera bolje leì, a to opet osigurava

precizan rez. Osim toga ima dovoljno mesta za zamenu te-

stere, kako se ne bi o{tetili zupci na istoj. Testera se zateè

hidrauli~no, a to opet zna~i ekstremno dobru zategnutost

testere, koja se moè o~itati na manometru.

Kao i ostale ma{ine u Weinig-grupi, i ovaj tip raspolaè izve-

snim opcijama, zavisno od zahteva proizvodnje.


Zastupnik za Srbiju i za Crnu Goru, MW–GROUP ■ Vesna Milenkovi} ■ ûpi}eva 1/1, 37000 Kru{evac

tel. 037 445 077 ■ fax: 037 445 070 ■ mob: 063 622 906 ■ e-mail: [email protected]

WACO

Robusni bansek za visoke zahteve reza

i dugim vekom trajanja

REALIZACIJA nekoliko vrlova`nih aktivnosti je obe-leìla drugi kvartal 2008.

godini u Agenciji za drvo:

1) Od 11. do 15. aprila,2008. godine, Agencija za dr-vo je organizovala zajedni~kinastup 7 svojih ~lanova na33. sajmu gra|evinarstva uBeogradu. Kao i prethodnedve godine, na ovom sajmu je

bila izgra|ena i izloèna drve-na monta`na ku}a proizvo|a-~a Elektroluks iz Ivanjice, apored nje svoje proizvode suizloìla i preduze}a MegaDr-vo iz Bijeljine (prozori, vrata iba{tenske garniture), DIP Voj-vodina iz Nove Pazove (unu-tra{nja vrata), Radijator iz Ni-{a (parket), Centrotehnika izBeograda (kombi izolacioneplo~e), Interholz iz Beograda(furnir) i Simetrija iz Beogra-da (polistirenske lajsne).

Pored toga {to je ovaj sa-jam bio mesto poslovnih su-sreta i mesto na kome sesklapaju poslovi, on je bio imesto na kome se misli o oni-ma kojima je potrebna po-mo}. U tom smislu, Agencijaza drvo i njena ~etiri ~lanaodlu~ili su da Humanitarnojorganizaciji Divac poklonemonta`nu ku}u od 50 kva-dratnih metara. Na taj na~in}e jedna izbegli~ka porodicadobiti sopstveni krov nad gla-vom, {to }e biti osnova zanjenu izvesniju i sre}niju bu-du}nost.

Vlade Divac, na{ prosla-vljeni ko{arka{ i osniva~ Hu-manitarne organizacije Divac,

tirati ku}u na lokaciji koju od-redi Humanitarna organizaci-ja Divac, Toplicadrvo iz Beo-grada }e proizvesti i montiratiprozore i vrata na toj ku}i.Parket, koji sama i proizvodi,montira}e firma Radijator izNi{a, dok }e beogradska Du-ga pokloniti boje za zidove ilak za parket.

2) Agencija za drvo je uperiodu od 9.5. do 9.6.2008.godine, zajedno sa WIFI Insti-tutom iz Be~a, u prostorijamafabrike boja i lakova DUGA uBeogradu, organizovala triseminara u trajanju od po tridana i to: 1) InternationalProject menagament; 2) In-ternet marketing i 3) Stressmenagement. Seminare suvodili Wilma Kovarik, Margit

ji seminara su vrlo povoljni,naro~ito o Stress menage-ment-u, na kome su nau~enemnoge upotrebljive tehnikeza detektovanje, kontrolu ismanjenje stresa, kao i tehni-ke upravljanja vremenom.

Na bazi uspe{no zavr{e-nih seminara, u oktobru ovegodine }e biti organizovanaposeta Be~u i drugim grado-vima, o tro{ku WIFI Instituta,prilikom koje }e se ostvarivatidirektni kontakti sa austrij-skim poslovnim partnerima.

3) Formirana Mreà drv-noindustrijskih klastera Sred-nje i Jugoisto~ne Evrope. Sve-~anom ceremonijom potpisi-vanja sporazuma u hoteluKompas u Kranjskoj Gori je21.5.2008. godine formirana

primio je ovu donaciju i za-hvalio se donatorima na {tan-du Agencije za drvo. Divac jerekao da se jo{ ne zna ko }edobiti ku}u, da }e se voditi ra-~una da ne do|e do bilo ka-kvih manipulacija i objasnioda ~ak postoji mogu}nost daporodica izabere lokaciju nakojoj èli da ìvi. Elektroluksiz Ivanjice }e napraviti i mon-

Wendelberger i Renate Rose-negger. Seminare su poha|a-la 24 polaznika iz 12 predu-ze}a na{eg klastera i 1 pola-znik iz klastera Drvo-PD izPrijedora. Na kraju se pola-gao ispit iz sva tri seminara injega su uspe{no poloìli svipolaznici, od kojih 10 sa od-li~nim uspehom. Utisci pola-znika o kvalitetu i organizaci-

Mreà drvnoindustrijskih kla-stera srednje i jugoisto~neEvrope. Time je samo dva me-seca nakon njenog pokreta-nja (Regionalna Konferencijao drvno-industrijskim klasteri-ma, Beograd, mart 2008.) re-alizovana inicijativa o formi-ranju regionalne Mreè drv-noindustrijskih klastera.

Znanje, obrazovanje, is-traìvanje, multilateralna sa-radnja, razmena informacija,inovativnost i odrìv razvoj sumagi~ne re~i konkurentnostiu modernom globalnom sve-tu. Ogroman broj javnih ten-dera koji se sprovode u svimzemljama u regionu central-ne i JI Evrope, kao i u celojEU, pruàju ~lanovima Mreèizvanredne mogu}nosti zakooperaciju, re~eno je naovoj ceremoniji.

Informacije o Mreì:Stalni ~lanovi:1. Lesarski Grozd, drvnoindu-strijski klaster - Slovenija2. HolzCluster Styria - Austrija3. Drvni Klaster Sjeverozapad-ne Hrvatske - Hrvatska4. Agencija za drvo, drvnoin-dustrijski klaster - Srbija5. Klaster Drvo-PD Prijedor -Bosna i Hercegovina6. Klaster drvne industrije –MakedonijaPridruèni ~lanovi:1. Institut za spoljnu trgovinu,ICE - Italija2. Drvni klaster BH – Bosna iHercegovinaGlavni cilj Mreè je stvaranje ieksploatacija sinergijskih i no-vih poslovnih/razvojnih mo-gu}nosti kao i razvoj i ja~anjekonkurentnosti pojedina~nihklastera i njihovih ~lanova.

Ciljevi Mreè:– Edukacija i transfer znanja


Agencija za drvo –

Detalji sa beogradskog sajma gra|evinarstva

Detalji sa WIFI seminara

AAkkttiivvnnoossttii uu ddrruuggoomm kkvvaarrttaalluu 22000088..

– Internacionalni istraìva~ki irazvojni projekti– Bilateralna i multilateralnasaradnja– Povezivanje eksperata i is-traìva~a– Povezivanje kompanija-no-ve poslovne mogu}nosti– Razvoj pojedina~nih klaste-ra i Mreè– Promocija klastera i Mreè

Organizacija:

Mreà ne}e delovati kaopravno lice nego kao nefor-malni decentralizovani obliksaradnje.

Mreà }e delovati naprincipima jednakosti, tran-sparentnosti i otvorenosti zasaradnju.

Mreà je otvorena za no-ve stalne i pridruène ~lanove

Stalni ~lanovi ~ine Skup-{tinu Mreè koja upravlja nje-nim aktivnostima

Svakih pola godine Mre-òm rukovodi drugi stalni~lan. Lider Mreè deluje kaoaktivni posrednik koji koordi-ni{e dogovorene aktivnosti.

Lider Mreè u periodu odjuna do decembra 2008. go-dine je dr Zdravko Popovi},Agencija za drvo, Srbija.

4) Agencija za drvo je25.6.2008. u Trstu u~estvova-la na kick-off sastanku koji je

bio organizovan od straneICE Instituta sa ciljem utvr|i-vanja prakti~nih koraka zaoformljenje i realizaciju pro-jekta razvoja inovativnostiproizvoda i usluga u lancusnabdevanja drvnog sektorazemalja Jadranskog regiona.

Sastanku su prisustvovalivisoki zvani~nici italijanskedrvne industrije (predsednikFederlegn-a, predsednik kla-stera proizvo|a~a stolica izManzana), pokrajine Friuli Ve-nezija Gulia, grada Trsta, ICEInstituta, Banke FriulAdria,Privredne Komore Italije, prof.Guido Spadolini, architekta idizajner, prof. Franco Grossi,ergonomist, i predstavnici drv-nog sektora iz svih zemaljakoje su formirale ve} pomenu-tu mreù SCENet FB Clusters.

Na sastanku, koji je trajao{est sati, su od strane svih

u~esnika iznesena mi{ljenja iideje o sadràju budu}eg, vr-lo ambiciozno zami{ljenog,projekta. Njegovi ciljevi bitrebali biti:

1. Osnivanje Inovacionogcentra za Jadranski region(tj. Alijanse univerzitetskih is-traìva~kih centara i kompa-nija) koji bi sakupljao i razvi-jao sve najbolje ideje u plani-ranju i projektovanju name-{taja i prate}ih stvari za ku}e,kancelarije, privatne i javneprostore, kao i gra|evinskekonstrukcije u drvetu ili ukombinaciji sa drugim mate-rijalima sa dominantnim u~e-{}em drveta.

2. Obrazovati trans ja-dranski klaster kompanija ko-je su u mogu}nosti da preve-du inovativne koncepte u no-ve proizvode kako bi Jadran-ska drvna industrijska zona

postala svetski referentni iz-vor kvaliteta i inovativnosti.

3. Promocija inovativne li-nije proizvoda i konstruktiv-nih projekata visokorangira-nom sloju kupaca, kompani-jama koje se bave nekretni-nama, op{tinama itd.

Inovacija Proizvoda: di-zajn i povezivanje dizajna saefikasno{}u proizvodnje,{tednjom energije, ergonomi-jom, bio-povr{inskom obra-dom, obnovljivim i {tedljivimmaterijalima i tehnikamagradnje i sl.

Inovacija Procesa: ICT si-stemi za upravljanje ciklusom“narud`bina, radni nalog, ot-prema” i, po mogu}stvu,fakturisanjem i pla}anjem,ure|aji i tehnologije za {ted-nju energije, {tednja energijepri transportu, CO2 neutralbalance.

O ovim i svim drugim de-taljima vezanim za rad klaste-ra drvoprera|iva~a moète seobratiti telefonom ili e-mail-om u sedi{te Agencije za dr-vo. Ukoliko èlite da postane-te novi ~lan Agencije za drvo,posetite web stranicuwww.agencijazadrvo.co.yupreko koje se moète u~lanition-line. �


Agencija za drvoViline vode 6

11000 Beogradtel: +381 11 3392 473fax: +381 11 3217 494

[email protected]

– DRVNOINDUSTRIJSKI KLASTERPI[E: prof. dr Zdravko Popovi}

Klaster je grupa srodnih preduze}a ili udruènja proizvo|a~a iz jedne grane, uklju~uju}i i

proizvo|a~e sirovina, kao i vladinih i nevladinih organizacija i nau~nih i obrazovnih

institucija koje udruène re{avaju zajedni~ke probleme, unapre|uju

poslovanje, postiù uspeh u odre|enom segmentu delatnosti

i natprose~nu konkurentnost i promociju u zemlji i inostranstvu.

Ceremonija potpisivanja sporazuma o osnivanju SCENet FB Clusters u Kranjskoj Gori

Detalji sa sastanka u Trstu

BIESSEARTECH je Wood Division markagrupe Biesse koja je specijalizovana u pro-izvodnji ma{ina za obradu drveta, name-njenih prevashodno malim i srednjim pred-uze}ima. BIESSEARTECH je, dakle, name-njen specifi~nom trì{nom sektoru, govorinjegovim jezikom, poznaje njegove potre-be, problematike i poslovne procedure. Izjake èlje grupe BIESSE, koja uvek vodi ra-~una o potrebama trì{ta, da i malim pred-uze}ima ponudi pristup razvijenim ma{ina-ma koje u sebi sintetizuju poverenje, visoknivo u~inka za klijente i veliku jednostav-nost kori{}enja, ra|a se {irok spektar ma{i-na za obradu drveta nove generacije. Veli-ko iskustvo, uslu`nost i ra{ireno distributiv-no prisustvo Biesse Wood Division grupe ~i-ne od BIESSEARTECH linije sigurnu marku idobru investiciju preduze}a. Odràvaju}inepromenjenim standard kvaliteta BIESSEtehnologije, BIESSEARTECH linija je predo-dre|ena da revolucionira vreme i faze pro-izvodnje malih i srednjih preduze}a, a nudii inovativnu tehni~ku i logisti~ku podr{kujer je personalizovana na jako visokom ni-vou. Dakle, avangardna re{enja ali sa jed-nostavnim kori{}enjem… Easy Tech…BIESSEARTECH nudi kompletan spektarproizvoda za sve faze obrade radnog ko-mada (formatiranje, kantovanje, bu{enje,frezovanje, gla~anje komada name{taja…)Novi horizontalni jednolinijski formatizer(kroja~ plo~a) Sektor 400 ra|a se kao od-govor na novonastale potrebe malih isrednjih proizvodnih preduze}a da proiz-vedu obrade visokog kvalitativnog stan-darda, {to je do dana{njeg dana uvek bilaprivilegija rezervisana samo za velike in-dustrije. Preciznost u fazi se~enja radnihkomada od drveta svih vrsta, brzina i pre-ciznost ure|aja za pozicioniranje, zahva-ljuju}i preno{enju kretanja na nosa~ teste-re sa sinhronim kai{em, kao i pokretanjumotora nosa~a i pogurne osovine puteminvertera, potom, prisustvo kontrolnog si-stema koji na optimalan na~in omogu}avaupravljanje svim fazama ciklusa obrade,~ine od ma{ine Sektor 400 instrument ko-ji je u mogu}nosti da zadovolji ~ak i zahte-ve najzahtevnijih tehni~ara. Mogu}nostda poseduje {irok spektar opcionih ure|a-ja pruà ma{ini veliku fleksibilnost omo-gu}uju}i joj da ostvari obradu post formi-ranih radnih komada koji su oboga}eni iz-bo~enim ivicama, se~enje samo sa glav-nom testerom i pravljenje `lebova. Poredtoga, omogu}ava upravljanje automat-skim ure|ajima koji su sposobni da na naj-bolji na~in optimizuju fazu krojenja, ~ine-}i da {eme se~enja budu veoma brze. Pre-cizna analiza potreba klijenata, stru~ni na-lazi projektanata i veliko iskustvo grupe

BIESSE u proizvodnji ma{ina za obradu dr-

veta, proizveli su familiju proizvoda koja

uz jednostavnost kori{}enja i visok tehni-

lo{ki standard postaje dostupna uz nizak

nivo investicija, u sferi prve kupovine.

Ma{ina Sektor 400 je u ponudi sa projekci-

jom testere od 70 mm u verzijama

sa {irinom reza od 3200 X 2700 mm,

3200 x 3200 mm, 4400 x 2700 mm,

4400 x 4400 mm.

MADEINBIESSE

U sklopu svog programa koji sadrì

ma{ine za krivolinijsko kantovanje

(SINGLE, SPEEDY i COPYROUND), BIESSE-

ARTECH nudi liniju jednostranih kant ma-

{ina AKRON 400, koje karakteri{u jednos-

tavnost kori{}enja i povoljan odnos cene i

proizvodnih karakteristika.

Ove ma{ine su sposobne da nanesu kant u

rolnama i lamelama na ravne radne koma-

de maksimalne debljine od 60 mm koriste-

}i termoaktivni lepak EVA ili poliuretanski

lepak. U slu~aju upotrebe poliuretanskog

lepka dizajnirali smo novi ure|aj za

pripremu PU lepka koji garantuje brzo i

lako kori{}enje kao i smanjenje ukupne

potro{nje.

Mnoge od funkcija koje poseduju kant

ma{ine vi{e kategorije, poput fleksibilno-

sti u kori{}enju, jednostavnosti, pouzda-

nosti, preciznosti u postupku promene

na~ina obrade, sada su dostupne po

kompetetivnim cenama na ma{inama ko-

je su kompaktne, ~vrste i modernog i pri-

jatnog izgleda.

Akron 400 debituje u segmentu prve

kupovine, nude}i bezbrojne mogu}nosti

personalizovanja u zavisnosti od potreba

klijenata, sa {est razli~itih modela. Na ras-

polaganju je ru~na ma{ina sa komandnom

tablom ili ma{ina kojom se u potpunosti

upravlja preko numeri~ke kontrole. Radne

grupe, poput grupe za bru{enje, konturnu

obradu i izradu `ljebova i profila, sada su

dostupne na kompaktnim i prakti~nim

kant ma{inama.

Novi ure}aj za pripremu lepka EVA omo-

gu}ava konstantnu upotrebu sveèg lep-

ka kako bi visok kvalitet finalnog proizvo-

da bio zagarantovan.

Ove ma{ine je mogu}e opremiti istim auto-

matskim ure|ajima za brzu i pouzdanu

promenu na~ina obrade sa komandne

table koji se koriste na kant ma{inama vi-

sokog kvaliteta. Upravljanje procesom

promene vr{i se sa komadne table, pri

BIESSEARTECH –

Sektor 400

Single

Akron 445Copyround

~emu se koriste brushless motori. Nude}i

visok tehnolo{ki nivo: osnovni pokreti

svake radne grupe izvode se na linearnim

vo|icama i leàjevima dok motori iz ek-

skluzivne serije ROTAX garantuju visok ni-

vo kvaliteta, pouzdanost i ja~ine u sman-

jenim dimenzijama.

Multifunkcionalne radne grupe kojima se

komanduje putem numeri~ke kontrole

garantuju visok nivo okretnosti i brze i

precizne promene na~ina obrade.

Visok kvalitet obrade i avangardne kon-

struktivne tehnologije sa~injavaju BIESSE-

ARTECH koncept.

Zahvaljuju}i inovativnim sistemima za ko-

ri{}enje ma{ine, upotreba AKRON ma{ine

je jednostavna za tehni~are koji imaju ma-lo iskustva u radu.Za procese bu{enja, spektar BIESSEAR-TECH se sluì ru~nim ma{inama za bu{enjeF21N, F39N sa jednom glavom od 21 ili 39steznih glava za horizontalno i vertikalnobu{enje od 0 do 90 stepeni, koje garantu-ju veliku jednostavnost kori{}enja zahva-ljuju}i revolver sistemu koji omogu}avabrz i precizan izbor dubine bu{enja. Onase dopunjuje i ma{inom za bu{enje i uba-civanje FSE koja poseduje 21 steznu glavuza bu{enje i ubacivanje cevi sa sistemom,kako sa niskim tako i sa visokim pritiskomza lepak.Skill 300 je serija obradnih centara iz lini-je BIESSEARTECH kojom preduze}e iz Pe-zara {iri sopstvenu prisutnost i u sferi prvekupovine, u~vr{}uju}i na taj na~in primar-nu poziciju u sektoru CNC ma{ina za drv-nu industriju i industriju name{taja. Oso-benost BIESSEARTECH proizvoda je jedin-stvo izme|u jednostavnosti kori{}enja ivelike raznovrsnosti primena. To su dveosnovne karakteristike za male industrijekoje obra|uju ograni~ene koli~ine razli~i-tih proizvoda i koje stoga imaju potrebuza proizvodom koji je mogu}e uobli~iti br-zo i na specifi~an na~in. Skill 300 zadovo-ljava ove potrebe posedovanjem {irokogspektra mehani~kih ure|aja i kontrolnogsistema kome mogu biti dodati softverskisistemi namenjeni razli~itim primenama.Model Skill 300 je verzija sa tradicional-nom radnom povr{inom koju ~ine grede savakuum modulima za prihvat radnih ko-mada dok je Skill 300 FTK verzija saravnom radnom povr{inom koja omogu}a-va vr{enje nesting obrada.Obe verzije poseduju jednu radnu jedinicuza frezovanje sa elektrovretenom od 7,5KW koje pokre}e inverter brzinom od 1000do 24000 okreta u minuti, i jedne glave zabu{enje sa nezavisnim vretenima i moto-rom sa inverterom. Na osnovnim verzijamapostoje i grani~nici za pozicioniranje rad-nih komada, sistem za automatsko pod-mazivanje vo|ica, ure|aj za klimatizacijuormara za napajanje, duvaljke za hla|enjealata i mnogi drugi ure|aji koji je oboga-}uju. Primene koje zahtevaju razli~ite vrsteobrade, kao na primer obrada vrata ili ma-njih vrata za name{taj, vr{e se u kratkom

vremenskom intervalu. Trajanje ciklusa ob-

rade je smanjeno, zahvaljuju}i automat-

skoj promeni alata, agregata i magacinu

od deset mesta za njih. Teleservice funkci-

ja koja je serijska za sve modele, omogu}a-

va tehni~aru da poveè kontrolni sistem,

koji je baziran na PC-u, sa sedi{tem predu-

ze}a BIESSE u slu~aju neophodne pomo}i.

Potpuno upravljanje ma{inom vr{i se pu-

tem softvera BiesseWorks koji je integrisan

sa ostalim paketima namenjenim specifi~-

nim primenama koje omogu}avaju i rad sa

parametrijskim programima: BiesseNest za

nesting primene na radnim komadima i

vratima na name{taju, BiesseCabinet

za pravljenje boksova i jedan makro

za proizvodnju vrata. Jednom re~ju,

sa Skill 300 ma{inom kvalitet i usluga

koje je preduze}e BIESSE do danas ga-

rantovalo na spektru srednje-visokog ni-

voa ma{ina, sada se nudi, sa ograni~enom

investicijom, i maloj industriji. �

Za sve informacije molimo obratite se:

BBIIEESSSSEE SS..pp..AA.. ·· VViiaa ddeellllaa MMeeccccaanniiccaa,, 1166 6611110000 PPeessaarroo ((PPUU)) IIttaallyy ·· tteell.. ++3399 00772211 443399338844 ·· ffaaxx.. ++3399 00772211 443399442244TTOOPP TTEECCHH WWOOOODDWWOORRKKIINNGG dd..oo..oo.. ·· KKnneezzaa MMiilloo{{aa 2255,, 1111000000 BBeeooggrraadd,, RReeppuubblliikkaa SSrrbbiijjaatteell.. ++338811 1111 33006655 661144,, 33662299 008866 ·· ffaaxx.. ++338811 1111 33006655 661166 ·· wwwwww..ttoopptteecchh..ccoo..yyuu ·· ee--mmaaiill:: ooffffiiccee@@ttoopptteecchh..ccoo..yyuu

– Kompletan spektar Easy Tech re{enja

F21N

Skill 300

Skill 300 FTK

F39N

FSE

DESTOGODI[NJICU svog postojanja, rada i razvoja firma PINO-LES je krunisala otvaranjem novog distributivnog centrau Novoj Pazovi, uz prisustvo velikog broja inostranih i

doma}ih poslovnih partnera. Prisutne goste je pozdravio gene-ralni direktor firme PINOLES, gospodin Du{an Popovi}, koji seosvrnuo na desetgodi{nji istorijat preduze}a.

Kao predstavnik radnika koji su dobili jubilarne nagrade za10 godina rada u firmi PINOLES, govorila je Mirjana Oluji}, doksu u kasnijem toku programa, sve prisutne pozdravljali dugo-godi{nji doma}i i ino partneri. Po redosledu predstavljanja, pri-sutnima su se obra}ali: gospodin Sveta Draganjac, firma Svetix,dugogodi{nji prijatelj PINOLESA u maloprodaji, gospodin \ukaMajki} kao predstavnik {pediterske ku}e Atlas-{ped iz Suboti-ce, sa kojom je PINOLES ostvario dugogodi{nju saradnju, te di-rektor firme [IPAD iz Srbobrana, gospodin Miroslav Karan kaodugogodi{nji industrijski partner. Prisutne su tako|e pozdraviligospodin Rolf Stadlera, generalni direktor firme FALCO, kao igospodin Irnis Muratovi}, direktor firme Iverica iz Bjelovara i

dugogodi{nji poslovni partner PINOLESA. Na samom kraju pri-sutne je pozdravio gospodin Dragan Lazovi}, vlasnik i general-ni direktor preduze}a TIS iz Ivanjice, kao veliki prijatelj firmePINOLES.

Zaposleni u PINOLESU su zatim okupljene goste poveli uobilazak nove, kao i renovirane stare hale i upoznali ih sa mo-gu}nostima koje su projektovane prema potrebama i najza-htevnijih kupaca.

Nova hala se prostire na 4.000 m² koji su raspore|eni na dveetaè visine 10 i 3,5 metara. U donjoj etaì su postavljeni regalisa 1.200 paletnih mesta, gde je uz pomo} elektri~nih bo~nih vi-lju{kara mogu}e pakovati i paletirati robu po zahtevu kupaca. Sobzirom da su regali namenski projektovani, mogu}e je lagero-vati plo~e razli~itih formata i robu razli~itih karakteristika. Uovim regalima sme{ten je {irok asortiman plo~astog repromate-rijala koji obuhvata plo~e univera u preko 100 dekora debljine18 mm, i preko 20 dekora debljine 10 i 25 mm, sirova iverica,radne plo~e, MDF plo~e, HDF plo~e, OSB plo~e, furnirani MDF iiverica, kao i ekstrudirana iverica. Gornja etaà hale namenjenaje lagerovanju ABS trake ~e{kog proizvo|a~a Hranipex-a u pre-ko 350 dezena u dimenzijama od 22 x 0.5 do 42 x 2 mm, mela-minske i furnirske kant trake, kao i sendvi~ lajsni. Na ovoj etaìpored kant trake sme{teni su i laminatni podovi nema~kog pro-izvo|a~a Kronoflooring, ~iji je PINOLES generalni distributer nateritoriji Srbije, okov i prate}i repromaterijali.

U renoviranoj hali koja se prostire na 2.000 m² postavljen jenov industrijski pod i u njoj je sme{tena paletirana roba. U haluulazi èlezni~ki kolosek, {to omogu}ava snabdevanje vagonima.Za istovar te{kih tereta kao {to su ma{ine i sli~no koristi se por-talni kran, a za manipulaciju paleta koristi se gasni vilju{kar no-sivosti 6 i 3,5 tona. Ova ~injenica je jako va`na jer osim ekolo-{kog efekta i efekta za{tite na radu zaposlenih, gasni i elektri~-


PINOLES –

Nekoliko detalja sa otvaranja novog distibutivnog centra preduze}a PINOLES u Novoj Pazovi

ni vilju{kari drasti~no manje stvaraju finu pra{inu u hali, takoda je roba maksimalno za{ti}ena od prljanja i o{te}enja. U pro-duètku renovirane hale, na 400 m² nalazi se proizvodna linijasa savremenom opremom namenjena obradi plo~astog materi-jala. Proizvodnja ja prvenstveno koncipirana kao dodatni servisindustrijskim kupcima u smislu izrade velikih serija poluproizvo-da za takav tip kupaca, kao i za pomo} na{im partnerima prili-kom rada na opremanjima velikih objekata, a koji nemaju do-voljno kapaciteta u svojoj proizvodnji. Proizvodnja raspolaèhorizontalnim formstizerom Holzma, CNC Veeke za krivolinij-sko rezanje, kanterica Brandt, kanterica za krivolinijsko kanto-vanje Brandt i frezer za skidanje nadmere posle kantovanja.

Izgradnjom nove hale povr{ina distributivnog centra u No-voj Pazovi prostire se na oko 6.500 m² pozicioniranih na logi-sti~ki idealnom mestu, 25 km od Beograda i 65 km od NovogSada, {to zajedno sa distributivnim centrom otvorenim po~et-kom 2007. godine u Ni{u, a koji se prostire na oko 2.500 m²,PINOLESU kao lideru u snabdevanju repromaterijala za indu-striju name{taja definitivno daje centralno mesto me|u doba-vlja~ima u Srbiji.

Pored prodaje repromaterijala za name{taj PINOLES se od2001. godine bavi i prodajom gra|evinskog materijala. I u ovoj

oblasti PINOLES sara|uje sa najeminentnijim proizvo|a~ima iz~ije ponude izdvajamo: Velux-krovne prozore, Knauf-sistemeza zavr{ne radove u gra|evinarstvu, Ursa i KNAUF termoizola-cija, Wurth-{rafovska roba, Austroterm-termoizolacija, Svitafol-krovne folije za hidroizolaciju. PINOLES je lider u uvozu i distri-buciji OSB plo~a sa 47% u~e{}a od ukupne prodaje. Pored to-ga, PINOLES je generalni uvoznik i distributer laminatnih po-dova renomiranog proizvo|a~a KRONOFLOORING i ulaznih isobnih vrata MASONITE.

U pripremi je otvaranje objekta za maloprodaju gra|evin-skog materijalai show room-a za prodaju laminatnih podovaproizvo|a~a KRONOFLOORING, u ulici Gospodara Vu~i}a br.169na povr{ini od 2.500 m2, ~ime su i u ovoj oblasti stvoreni odli~-ni uslovi da se zadovolje potrebe poslovnih partnera.

Na osnovu svega navedenog moè se zaklju~iti da je PINO-LES za deset godina svog postojanja postavio visoke standardeu poslovanju, a uslugama koje pruà poslovnim partnerimadao ogroman doprinos razvoju na{e industrije name{taja. Putkonstantnog razvoja i unapre|enja poslovanja je trajno opre-deljenje preduze}a.

Dipl.ing. Nenad Lazarevi}


Za deset godina svog postojanja PINOLES je postavio visoke standarde u poslovanju, a uslugama koje pruà poslovnim partnerima dao ogroman doprinos razvoju na{e industrije name{taja. Put konstantnog razvoja i unapre|enja poslovanja je trajno opredeljenje preduze}a.

– kruna desetogodi{njeg poslovanja

PPIINNOOLLEESS dd..oo..oo..BBeeooggrraadd,, JJuu`̀nnii bbuulleevvaarr 22

tteell.. ++338811 1111 338811 3322 5500,, 338811 3322 4400ee--mmaaiill::ooffffiiccee@@ppiinnoolleess..ccoomm,, wwwwww..ppiinnoolleess..ccoomm

VE] odavno na na{empodneblju je malo ljudiu javnom ìvotu, poslov-

nom odnosu, posebno u poli-tici koji drè do date re~i,obe}anja, svoje obaveze…Ivan \uri}, ne pripada tojgrupi ljudi. Pre sedam meseci,prilikom promocije njegovefirme EvropaOkovi na Beo-gradskom sajmu name{taja,oprezno, ali i odva`no je na-javio da }e njegova firma iUni Line 22. maja 2008. godi-ne u Novoj Pazovi otvoritinovi CENTAR drvne indusrtije.

I obe}anje je ispunjeno!Toga dana na impresivno or-ganizovanoj sve~anosti kojojje prisustvovalo vi{e od hilja-du ljudi, firme EvropaOkovi iUni Line su otvorile CENTARdrvne industrije. Petnaestakdana nakon sve~anog otvara-nja CENTRA na{i sagovornicisu bili predsednik kompanijeEvropaOkovi Ivan \uri} i di-rektor kompanije Frischeis zaSrbiju, Sa{a Brankovi}. Naà-lost, direktor kompanije UniLine Branko Jevti} je bio slu-`beno otsutan…

- Ideja o gradnji CENTRAdrvne industrije se rodila preotprilike godinu ipo dana, aonda su firme Uni Line iEvropaOkovi zajedno, za de-vet meseci, sagradile CENTARod 5.000 metara kvadratnihsa idejom da omogu}imo {tojednostavniji na~in nabavkerepromaterijala za proizvo-|a~e stolarije i name{taja,kao i kupovinu i o{trenje ~e-li~nih i dijamantskih testeraza drvnu industriju. Tu idejuje prepoznala firma Frischeis,jedna me|u vode}im u svetuu oblasti rezane gra|e, furni-ra i plo~astih materijala i pri-klju~ili su se. Time smo dobilijo{ ve}u snagu i {iru ponuduza sve drvoprera|iva~e i pro-izvo|a~e name{taja - pri~agospodin Ivan \uri}.

- Kao {to je poznato fir-ma EvropaOkovi radi sa ~etr-naest stranih dobavlja~a izzapadne Evrope, a zvezdaovog CENTRA, firma Uni Lineradi sa tri strana dobavlja~a iima ma{inu za o{trenje dija-mantskih alata. Rok isporukenao{trenog alata je 7-10 da-

na, a radimo po istom princi-pu, zna~i isporuka na adresukupca. Organizaciono sve trifirme u okviru CENTRA }e bi-ti u prilici da efikasnije i po-voljnije nude svoju robu iusluge svojim klijentima –obja{njava \uri}. – Istovre-meno, ko god ovde do|ezbog jednog posla, bi}e uprilici da obavi bar tri i dau{tedi vreme.

Priklju~i se!

Prva etapa u daljoj reali-zaciji plana trojice partnera,bila je da u njihov prostorgde je trenutno slobodnooko 1.700 metara kvadratnihusele neku firmu koja se ba-ve prodajom i servisiranjemma{ina za drvnu industriju,zatim bojama i lakovima,abrazivima i drugim poslovi-ma koji se ti~u prerade drve-ta i proizvodnje name{taja.Taj plan je upravo realizovanpotpisivanjem ugovora sa fir-mom Interlignum-ns ~ije jesedi{te u Novom Sadu, a ~ijije vlasnik i direktor Petar-Ba-ta Ivan~evi}. Firma Interlig-


Odràno

Pri~a sa naslovne strane

Detalji sa otvaranja CENTRA drvne industrije u Novoj Pazovi 22. maja ove godine

num-ns se uspe{no bavi teh-nologijom i konsaltingom izoblasti prerade drveta, pro-dajom ma{ina i postrojenja,kao i prodajom lepkova iabraziva.

Tako|e smo saznali da suza CENTAR drvne industrijeve} zainteresovani ne samoprivrednici nego i neke insti-tucije sistema. Bilo je pozivaiz nekih ministarstava, zatimnajava privrednika iz Rusijesa kojima ve} postoje izuzet-no dobri kontakti i odnosi, alije bilo kontakata i sa Privred-nom komorom Nema~ke.

- Za sada je, kaè na{ sa-govornik, na ovom prostoruizgra|eno 30%, odnosno5.000 kvadrata, a u planu jeda se izgradi ukupno 14.500metara kvadratnih. Sav tajprostor }e biti u funkciji drv-ne industrije. Ideje su razli~i-te, strategija jasna, ali trebaozbiljno i oprezno birati sa-dràje i nove partnera. Misli-mo da ovakav koncept imaperspektivu, pogotovo {toimamo u planu da neke na{efirme i proizvo|a~i, sa nama

ili preko nas, nastupaju nastranom trì{tu. Va`no je is-ta}i da i kod nas sve vi{e sta-savaju sjajni proizvo|a~i.Spomenu}u Eurokant iz No-vog Sada i TOJO iz Poège…Otvoreni smo i zainteresova-ni da razgovaramo sa svima:proizvo|a~ima, trgovcima,ministarstvima, Agencijom zadrvo… Siguran sam – kaègospodin Ivan \uri} – da }e iBeogradski sajam prepoznatina{ potencijal i da }e namomogu}iti zajedni~ku, ade-kvatnu prezentaciju na Saj-mu name{taja i na Sajmugra|evine… A kao CENTERdrvne industrije mi smo ve} upregovorima o nastupu nanekim stranim sajmovima,dakle ne}emo nastupati sa-mo na na{em, nego i na stra-nom, zapadnom, ali i na ru-skom trì{tu. Istovremeno, miplaniramo da godi{nje ovdepravimo bar dva ku}na sajmakoje }e pratiti niz edukativ-nih sadràja. Tako|e trebare}i da u CENTRU ve} postojijedan opremljen prostorpredvi|en samo za edukaci-

vozila do zajedni~kog marke-tin{kog nastupa. Ovde se ve}na prvi pogled dobija utisakda se zna {ta ko radi i za {taodgovara.

Saznali smo da }e firma-ma u okviru CENTRA trebatistru~ni, preduzimljivi, mladiljudi koji }e imati èlju dau~e, da napreduju i da seusvr{avaju. Re~eno nam je,tako|e, da se ovde ne primaplata, nego zarada koja je za-visna od radnog doprinosa, aosim toga {to su stru~ni,


ju. Tu }e se permanentnoodràvati razli~ita predava-nja, od upoznavanja sa no-vim artiklima i trendovima usvetu, do tehnolo{kih novite-ta i dizajna, sve u funkcijiprerade drveta i proizvodnjename{taja.

Firmu ~ine ljudi

Sve to govori da ~elniciCENTRA drvne industrije ni-{ta ne prepu{taju slu~aju, dasve planiraju, analiziraju i du-goro~no usmere, od nabavke

obe}anje

EvropaOkovi, Uni Line i J.u.A. Frischeisu Novoj Pazovi otvorili novi CENTAR drvne industrije. Ovim firmama se priklju~io Interlignum-ns.

Sve~anom otvaranju CENTRA drvne industrije u Novoj Pazovi prisustvovalo je 1080 ljudi

vredni i po{teni, od zaposle-nih se o~ekuje da imaju ideju,cilj, plan, da imaju jasnu vizi-ju {ta to èle od svog ìvotau sklopu firmi u okviru CEN-TRA. Poznato je da firmu ~ineljudi, a ovde to dobro znaju,isto kao {to znaju da na{uprivredu, uz niz te{ko}a, pratii problem odgovaraju}ih ka-drova. I u tom pravcu CEN-TAR }e imati niz prednosti,smatra na{ sagovornik, ube-|en da }e ozbiljnije promeneu ovoj oblasti do}i onoga ~a-sa kada kod nas zaìvi svest o

planiranju i kada to kod ve}i-ne postane praksa…

- Treba ista}i jo{ jednu vr-lo zna~ajnu ~injenicu: NovaPazova ima izuzetno povo-ljan geostrate{ki i privrednipoloàj ne samo za na{u ze-mlju, nego i za {iri prostor.Ovde je centralna industrijskazona sme{tena izme|u dvavrlo va`na putna pravca, po-red Dunava koji }e sigurnopostati najprometniji put zaprevoz robe, izme|u dva ae-rodroma, na 30 kilometerado Beograda i 50 do Novog

Sada, najve}ih gradili{ta u Sr-biji. U ovoj industrijskoj zonije, uz niz doma}ih i stranihfirmi iz razli~itih grana indu-strije, locirano petnaestak va-`nih preduze}a iz oblasti drv-ne industrije. Tu su ENTERO,MV Tep{i}, Janji}, KAN-COM,Euro KAN-COM, Vojvodina,Mahagoni Deko, Zvezda EN-TERIJERI, Pegaz, Pionir, SAGAdrvo, SUPERcompani, ASente-rijeri, LEVELO, PINOLES, a tuje i na{a konkurencija {toopet podiè nivo ove indu-strijske zone i ovog CENTRAdrvne industrije – kaè Ivan\uri} – Zato na{a ideja oCENTRU ima smisla, a na{ po-ziv PRIKLJUÎ SE prepoznajesve vi{e firmi i privrednika.

Drvo je na{ svet

Ve} je re~eno da jeevropska firma sa austrijskimkapitalom FRISCHEIS prvaprepoznala ideju o formira-nju CENTRA drvne industrijeu Novoj Pazovi i ve} na startuse priklju~ila firmama Evro-paOkovi i Uni Line.

- Mi imamo tradiciju du-gu 60 godina, izvanrednu lo-gisti~ku podr{ku, {irok pro-gram i nije ~udo {to smo ov-de u ovom timu gde }e na{program i uslovi rada sigurnoobogatiti ponudu CENTRA ibiti prihva}eni, a na{i komi-tenti zadovoljni. Logi~no, mi}emo zadràti sve na{e speci-fi~nosti i autonomiju kao {to}e to u~initi i na{i partneri,ali }emo imati veliki broj za-jedni~kih akcija i aktivnostikoje }e svim firmama koje sebave preradom drveta, gra-|evinskom stolarijom i proiz-vodnjom name{taja omogu-}iti jednostavnije snabdeva-nje repromaterijalom, kao inizom drugih proizvoda iusluga koje }e biti u progra-mu firmi koje }e u}i u sastavCENTRA drvne industrije –kaè Sa{a Brankovi}, direktorkompanije J.u.A.Frischeis.

- Firma FRISCHEIS je orga-nizovana kao koncern, a na-{a ponuda se moè svrstati u~etiri grupe. Prvo, tu su razli-~ite vrste furnira u svim de-bljinama, {irinama i klasama;drugo, rezana gra|a gde semogu na}i sve vrste tehni~-kog drveta – suva gra|aevropskih li{}ara i ~etinara,kao i razne vrste egzota; za-tim iverica – sirova, opleme-njena, furnirana, protivpo-àrna i {uplja iverica za pro-izvodnju vrata, pa radne plo-~e, laminati, {per i panel plo-~e za proizvodnju name{taja,lamelirane gredice za proiz-vodnju prozora u vi{e klasa iduìna, razne vrste podnih izidnih obloga za spolja{nju iunutra{nju upotrebu, dakle,sve mogu}e vrste profilisa-nog drveta – kaè gospodinBrankovi}.

I tako. Sve je poznato.Kompanije Uni Line i Evropa-Okovi pokrenule su ideju oCENTRU. Priklju~ili su im seFrischeis i Interlignum-ns, pasa drugim kompanijama kojese priklju~e, ideja o CENTRUdrvne industrije opravdavao~ekivanja…

Ideja jednostavna kao {toje, uostalom, jednostavno svekad se stavi u funkciju i kadpostane deo sistema u komeve} vlada red. Samo je va`nopriklju~iti se na vreme. �


Interlignum-ns se priklju~io CENTRU drvne industrije

U vreme dok smo zavr{avali pripremu ovog broja ~asopisa DRVO-tehnika dobili smo informa-ciju da se CENTRU drvne industrije u Novoj Pazovi priklju~ila firma Interlignum-ns iz Novog Sada, ~iji je osniva~ i vlasnik Petar-Bata Ivan~evi}. Velikom broju na{ih ~italaca je poznato dase firma Interlignum-ns uspe{no bavi tehnologijom i konsaltingom iz oblasti prerade drveta,prodajom ma{ina i postrojenja, kao i prodajom lepkova i abraziva za drvnu industriju.- Dugim profesionalnim radom u ovoj oblasti stekli smo poloàj da moèmo zastupati liderskespecijalizovane firme iz razli~itih oblasti koje imaju vode}a tehnolo{ka re{enja i patente uoblasti prerade drveta i proizvodnje name{taja – kaè Bata Ivan~evi}.Interlignum-ns na na{em trì{tu zastupa ve}i broj italijanskih firmi koje proizvode ma{ine i opremu za drvnu industriju i proizvodnju name{taja, izme|u ostalih PRIMULTINI, TERMOLEG-NO, BUSELLATO, GIBEN, zatim nema~ku firmu IMA KLESSMANN, {vajcarsku STRIEBIG kao i mnoge druge.


Ulazna vrata moraju biti od drveta

Uz sve nove materijale inapredak tehnologije ve}ina}e ljudi za ulazna vrata ipaknajradije odabrati drvo. De-lom je tome razlog tradicija,delom toplina i lepota kojeljudi veù uz drvo, a delom ito {to kucanje nikad ne zvu~iisto ako se prijateljska rukaspusti na neki drugi materijal.

Dobra i kvalitetna ulaznavrata ulep{avaju ulaz stambe-nog ili poslovnog objekta, ava`no je, naravno, da odgo-varaju celokupnom arhitek-tonskom stilu. Savremenaulazna vrata mogu biti punaili ostakljena i izra|ena odgotovo svih raspoloìvih ma-terijala, ali i dalje naj~e{}e su-sre}emo drvena, koja sumnogima najlep{a i najfunk-cionlnija, a uz to kvalitetnodrvo je bilo i ostalo luksuz.

Upravo su vrata glavni fi-nalni proizvod Spa~ve iz Vin-kovaca, jedne od vode}ihdrvnih industrija u Hrvatskoj.Vi{e od pola veka se u njenimpogonima – pilani, parketari-ji, fabrici furnira i finalnihproizvoda – proizvode drveniproizvodi od najboljeg hra-stovog i jasenovog drveta.

– Hrast lu`njak, najplme-nitije, najja~e i najcenjenij dr-vo hrvatskih krajeva, naj~e{}ije izbor za izradu vrata iakose koriste i jasen, lipa, klen ijoha. Najve}i deo hrvatskih{uma nalazi se ju`no od Vin-kovaca, u spa~vanskom i deli-mi~no u bosutskom bazenu –obja{njavaju u Spa~vi isti~u}ida to drvo generacijamaukra{ava ulaz u mnoge ku}e.

Vrhunska tehnologija i obrada

Hrastovina je fina, pod-jednako uskih pravilnih go-dova, zlatnoùta, lepa, trajna

i laka za obradu. Pri izradi dr-venih vrata Spa~va danas ko-risti vrhunsku tehnologiju ko-ja garantuje da }e kvalitetnodrvo biti pretvoreno u najbo-lji proizvod – upravo je zatoova fabrika privukla pa`njuEvrope.

– Svakako treba napome-nuti da su Spa~vina vrataugra|ena u istarske kamenevile, u kojie je tako|e posta-vljen i pod od istog materija-la. Ova vrata krase i domovestranih kupaca, i to u Bosni iHercegovini, Crnoj Gori, Al-baiji, Irskoj, Engleskoj, Fran-cuskoj i Nema~koj – isti~u uSpa~vi.

Spa~vina kolekcija vratasastoji se od ulaznih masivnihvrata Exclusive i Economic isobnih msivnih Exclusive iEconomic, a proizvode se iulazna vrata za stanove.

Ta je kolekcija inspirisanaklasi~nim arhitektonskim sti-lom koji datira iz doba jedno-stavnih uìtaka i predivnihpredmeta koji se ~uvaju nara-{tajima. îstim i jednostavnimlinijama, kao i privla~nommasivnom izvedbom, ta susofisticirana vrata univerzal-na, pa mogu dopuniti domo-ve i starinskih i savremenihstilova. Tokom izrade vrataprolaze strogo testiranje dabi tehni~ka izvedba i zavr{naobrada odgovorile strogimkriterijumima. Spa~vina vratsu dizajnirana da bi nadma{i-la stroge industrijske proiz-vodne kriterijume, a kontinu-iranim testovima odràva sevisok standard izvedbe.

Drvo je najbolji izolator

Drvo je svakako najboljiizolator i ekolo{ki je najpri-hvatljivije, a uspe{no odolevai navali PVC stolarije. Naime,

osim {to mnogi ose}aju otporprema ugradnji neprirodnogmatrijal u ku}u, ~ak }e i isku-sni i stru~ni gra|evinari PVCstolariji na}i vi~e nedostataknego prednosti i uglavnompreporu~iti drvo. PVC je, nai-me, osetljiv na sunce i lo{e sedrì u poàru jer pomaè nje-govom brzom {irenju i stvaraveliki dim, {to kod drveta nijeslu~aj. U poàru je, kaùstru~njaci, drvena stolarija izr`ljivija i od aluminijumske.

Najve}a prdnost drvenstolarije je svakako njenaekolo{ka vrednost. Evropskaunija i razvijene zemljeuglavnom podsti~u ugradnjutakve stolarije s kojom nema

problema vzanih za sekun-darnu upotrebu i koja jetrajna ako se pravilno za{titi.U Spa~vi se drvena vrata po-vr{inski obra|uju lakom navodenoj bazi i ekolo{kimbaj~evima u nekoliko tonovaboja: hrast, tre{nja i orah,prema èlji kupca, a u do-vratnike i vratna krila ugra-|uje se kvalitetan zaptiva~radi toplotne i zvu~ne izola-cije i ti{eg zatvaranja vrata.

Zanimljivo, ~ak se i na in-ternetskim forumima u ras-pravama o izboru izme|u dr-veta i PVC-a mogu ~uti mi{lje-na da ne{to drugo i moè bitiod PVC-a, ali ulazna vratamoraju biti drvena. �

· stambeni prostor ~ine prijatnijim i zdravijim

· prikladna su za novogradnju, kao i za sanaciju raznih

objekata, pa ~ak i delova za{ti}enih spomenika

· postojanog su oblika i otporna na promene temperature

· pravilnom konstrukcijom i ugradnjom postiè se veoma

dug ìvotni vek

· ne privla~e pra{inu

· u slu~aju poàra drvo ne osloba|a otrovne gasove

Vrata za sigurnost, toplinu i lepotu doma

Najve}a prednost drvene stolarije je njena ekolo{ka vrednost. EU i razvijene zemlje uglavnom podsti~uugradnju takve stolarije koja je trajna ako se pravilno za{titi. Upravo su takva vrata iz Spa~ve.

Prednosti drvenih vrata

Lideri u ovom delu Evrope

Ove godine lista izlaga~a prisut-nih u Poznanju uklju~ila je prak-ti~no sve vode}e snadbeva~e kojirade za drvni i sektor name{taja.Kao najzna~ajniji u Centralnoj, Is-to~noj i Ju`noj Evropi, ovaj {ou,probudio je pa`nju poljskih i me-djunarodnih posetilaca, okuplja-ju}i vi{e od 21000 posetilaca izove struke.

Izlaga~i na DREMA i FURNICA do-bili su nagrade Poznanjskog me-|unarodnog sajma. Ukupno 12proizvoda nagra|eno je ove godi-ne zlatnim medaljama.

Organizacija druge Medwood iz-lo`be u Atini napravila je ogro-man uticaj na trì{te drveta i na-me{taja. Od 27. do 30. marta 2008.godine drvna industrija i industrijaname{taja bila je svedok najve}egdoga|aja u tom sektoru u Atini –Gr~ka: Medwood izlo`be!

Ostvariv{i veliki uspeh i hiljade po-setilaca, Medwood je zavr{io svojudrugu godinu u izlo`benom centruExpo Athens u Gr~koj, ostavljaju}i

najve}i utisak na Gr~ku, ali i naostale zemlje regije i {irom sveta.

Medwood 2008. godine s razlogomse smatra glavnim balkanskim do-ga|ajem, ne samo zbog besprekor-ne organizacije u modernom izlo-`benom centru i doslednog pra}e-nja evroprskih standarda, ve} izbog velikog u~e{}a poznatihbrendova sa gr~kog i stranog trì-{ta drveta po prvi put na jednomtakvom doga|aju u Gr~koj.

Vi{e od 170 gr~kih i internacional-nih izlaga~a – koji su predstavljalivi{e od 230 brendova – u~estvova-lo je na Medwood-u 2008. daju}imu karakteristike evropskih stan-darda, dok je broj posetilaca izlo-`be prema{io o~ekivanja. Ovaj je-dinstveni sajam odràn je u 5 halasa {irokim spektrom izlo`bi u obla-sti drveta, ma{ina za drvo i opremeza name{taj. Treba ista}i da jeMedwood 2008. zabeleìo porastbroja izlaga~a za 75% i broja pose-tilaca za 69% u odnosu na pret-hodnu godinu.

Specijalizovana izlo`bena halaMedwoodski materijali za arhitek-

turu i dizajn smatra se centralnimdoga|ajem ove manifestacije kojaje privukla pa`nju hiljade arhite-kata i dizajnera enterijera koji suimali priliku da se upoznaju sa naj-aktuelnijim primenama drveta itrendovima u ovom sektoru.

Dve edukativne konferencije nakojima su govorili renomirani gr~-ki i internacionalni izlaga~i, upot-punile su ovu izlo`bu, a njihovaizlaganja srda~no su do~ekana odstrane 400 profesionalaca iz oveoblasti.

Prva konferencija se odnosila na tr-ì{te kuhinjskog name{taja. Istak-nuti izlaga~i analizirali su temekao {to su mehanizmi, ergonomija,inovatitni materijali za kuhinjskiname{taj, kontrola kvaliteta, kao irezultati pan-gr~kog istraìvanjatrì{ta kuhinja.

Druga konferencija je predstavilaprednosti drveta i njegove prime-ne u dizajnu i konstrukciji. Organi-zator Medwood-a kompanija AGCommunications, izrazila je za-hvalnost gr{kim i internacionalnimizlaga~ima, posetiocima i sponzori-

Fabrika name{taja uìvo – investi-torima u ~ast

Neprocenjivo znanje posetioci sumogli ste}i u posebnom prostorunazvanom FABRIKA NAME[TAJAU@IVO. êtiri dana ona je sluìlakao mesto za izradu name{taja je-dinstvenog dizajna koji }e nakonzavr{ene manifestacije biti poklo-njen u dobrotvorne svrhe.

O~arani detaljima

Posetioci iz sektora name{tajamogli su dobiti inspiraciju iz speci-jalne izlo`be nazvane ârolija de-talja – Svetlost i boja, koja je po-stala deo programa FURNICE. Ovomesto privuklo je dizajnere, stu-

dente i ljude odgovorne za dono-{enje odluka u vezi sa celikupnimizgledom kolekcija name{taja.

Uvid u stanje sektora

Drugi ekonomski forum Poljskedrvne industrije i industrije name-{taja Polwood odràn je drugogdana manifestacije. Zvanice su bi-li predstavnici iz oblasti ekonomi-je i industrije, a za vremePollwood foruma, dodeljena jespecijalna nagrada za investiciju u2007. godini.

Odziv medija

I da dodamo. Privla~e}i pa`nju brojnihmedija koji su orjentisani ka industiji,sajmovi DREMA I FURNICA – uprkos

svom usko-stru~nom karakteru –uspeli su da budu inspirativni i novina-rima koji predstavljaju {irok spektarmedija: novine, radio i TV stanice. Zavreme ~etvorodnevnog sajma izdatoje 275 akreditacija, od kojih mnogestranim predstavnicima medija.

Sli~an tajming i u 2009.

Organizatori pozivaju sve zainte-resovane da do|u i na selede}uDREMU i FURNICU koje }e se odr-àti izme|u 31. marta i 03. aprila2009. godine. U me|uvremenu,poznanjski me|unarodni sajamorganizova}e mnogo drugih do-ga|aja na temu drveta i name-{taja.


MEDWOOD - NAJVE]I DOGA\AJ NA BALKANSKOM TR@I[TU

ME\UNARODNA IZLO@BA ALATA I OPREME, POLUPROIZVODA, POMO]NIH URE\AJA I MA[INA ZA OBRADU DRVETA OD 27. do 30. MARTA 2008.

Izlo`beni centar: Expo Athens, Atina, Gr~ka

DREMA - Me|unarodni sajam ma{ina i alata za drvnu industriju i industriju name{taja

FURNICA - Sajam komponenata za proizvodnju name{taja

Drema i Furnica 2008. obezbedile su dragocen uvid u trì{nu ponudu drvne industrije i industrije name{taja. Skoro 800 kompanija iz 21 zemlje prikazale su svoje ponude na izlo`benom prostoru od 35.000 m2.

ma koji su istinski pomagali i do-prineli uspe{noj implementaciji vi-sokog kvaliteta i evropskog mode-la izlaganja.

wwwwww..mmeeddwwoooodd..ggrr

wwwwww..ddrreemmaa..ppll,, wwwwww..ffuurrnniiccaa..ppll

I ove godine Bjelovarska fabrika Iverica po-zvala je sve svoje gra|ane da joj se pridru-è na Danima iverice koji su odràni krajemmaja. Posetioci su imali mogu}nost upo-znati fabriku iznutra i porazgovarati sastru~njacima koji u njoj rade, a koji su radoodgovorili na sva pitanja. OrganizacijomDana iverice Iverica d.o.o. èli pribliìtisvoj rad lokalnoj zajednici u kojoj posluje itime pokazati koliko ceni sve gra|ane koji

su ve} dugi niz godina njeni verni kupci.Brigu za lokalnu zajednicu Iverica pokazujei sve ve}im brojem donacija. Bolnice, de~jivrti}i, osnovne {kole i amaterski sportskiklubovi samo su neke od ustanova koje fa-brika donira svojim proizvodnim asortima-nom. Na Danima iverice gra|ani su se mo-gli upoznati s proizvodnim procesom plo~a

od iverice i u~estvovati u bogatom zabav-nom i nagradnom programu. U sklopu ovedvodnevne manifestacije Iverica je proslavi-la i svoj 30. ro|endan. Osim gra|ana Bjelo-vara Iverica je pozvala i ugostila uvek do-brodo{le medije.

Lesna TIP Oti{ki Vrh – fabrika plo~a iverice iz Slovenije pro{irila je asortiman oplemenjenih plo~a iverice novim, trenutno najaktuelnim, modernim i dopadljivim dekorima, sa kojima se prate savremeni trendovi industrije name{tajai opremanja objekata.

Novom na~inu opremanja objekata u Lesni su prilago|eni novi modeli unutra{njih vrata, koja su primerena i za opremanje stanova, hotela, {kola, bolnica… Nekada aktuelno uzdu`no spajanje furnira, danas je nadomestio popre~no spojeni furnir, a dinami~nost je postignuta njihovom kombinacijom, koju predstavljaju vrata linije Domino.

Lesna pro{irila asortiman

NAJNOVIJI DEKORI PLOÂ IVERICE I NAJNOVIJI MODELI UNUTRA[NJIH VRATA

Zelena jabuka

LLeessnnaa TTiipp OOttii{{kkii VVrrhh dd..dd.. ·· SSeennttjjaann`̀ pprrii DDrraavvooggrraadduu 113333SSII--22337733 SSeennttjjaann`̀ pprrii DDrraavvooggrraadduu

wwwwww..lleessnnaa--ttiipp..ssii ·· iinnffoo@@lleessnnaa--ttiipp..ssii

Kapu}ino Hrast [ljiva Wenge

Domino 12 Domino 14

Odràni

Dani iverice

u Bjelovaru

Bjelovarska fabrika Iverica d.o.o. je drugu godinu zaredom priredilasvojim gra|anima i gostimadvodnevno druènje uz bogat nagradni i zabavniprogram.

wwwwww..iivveerriiccaa..hhrr


Studenti usmerenja Projektovanje name{taja i enterijera,

odseka Prerada drveta [umarskog fakulteta iz Beograda, prvi

put su ove godine predstavili svoja dizajnerska re{enja na Mi-

lanskom sajmu name{taja, na odeljku za mlade talente - Salo-

ne Satellite 2008, zna~ajnom me|unarodnom doga|aju iz

oblasti dizajna koji svake godine ugosti preko dvesta hiljada

posetilaca, veliki broj svetski poznatih firmi, kao i ugledne uni-

verzitete i mlade talente. U periodu od 16. do 21. aprila, na iz-

Studenti [umarskog fakulteta uspe{no nastupili na Milanskom sajmu SSaalloonnee SSaatteelllliittee 0088

BEOGRADSKI AKADEMCI

NA MILANSKOJ NEDELJI DIZAJNA

PI[E: Uro{ Vitas

jul 2008.

lo`bi pod sloganom DESIGN LOVER, na{i akademci su predsta-

vili nove multifunkcionalne prototipove name{taja, inovativne

konstrukcije, kao i radove sa radionice odrìvog dizajna REST

WOOD DESIGN, projekta pod rukovodstvom mentora mr Jele-

ne Mati}, koja se svake godine odràva u Centru za Ma{ine i

Alate [umarskog fakulteta, uz podr{ku profesora dr Du{ana

Skaki}a, prof. dr Zdravka Popovi}a, i Laboratorije za ispitivanje

kvaliteta name{taja, a u kojoj su studenti realizovali svoje pro-

totipove name{taja upotrebom industrijskog drvnog ostatka iz

proizovodnje parketa. Ve} prvog dana izlo`be re{enja beo-

gradskih studenata su izazvala takvu pa`nju me|unarodne

medijske i stru~ne javnosti da je originalno osmi{ljen promotiv-

ni materijal u veoma kratkom roku podeljen a posetioci ujed-

no izrazili veliko interesovanje za studije sa Beogradskog uni-

verziteta, pa su logi~no usledili i brojni pozivi za me|unarodnu

razmenu studenata i razli~ite oblike saradnje. [esnaest najbo-

ljih studenata [umarskog fakulteta je uzelo u~e{}e u ovom

projektu i prikazalo radove na ovoj zna~ajnoj izlo`bi: Adrian

Ban~, Aleksandar Blagojevi}, Aleksandar Stamenovi}, Ana Di-

vac, Emir Be}iragi}, @eljko Panti}, Ivana Milovanovi}, Lucija Ko-

njevi}, Marija Bjelakovi}, Marija Manojlovi}, Marko Vasiljevi},

Milica Jovi}, Milica Ne{ovanovi}, Nemanja Aleksi}, Nikola Pet-

kovi} i Uro{ Vitas.

Ovo je drugi nastup studenata [umarskog fakulteta na jed-nom zna~ajnom me|unarodnom doga|aju iz oblasti dizajna(prvi je bio u Talent Zoni, na sajmu name{taja u Kopenhagenupro{le godine) a radove sa kojima su se studenti predstavili naovoj zna~ajnoj izlo`bi moète pogledati i na blogu:http://universityofbelgrade.blogspot.com

Projekat su podràli: BIESSE GROUP Italija, USAID Srbija,TARKETT Srbija, TOP TECH WOODWORKING Beograd, FORMAIDEALE Kragujevac, PINOLES Beograd, AGENCIJA ZA DRVO, MI-NISTARSTVO ZA NAUKU VLADE REPUBLIKE SRBIJE, ELEKTRO-PRIVREDA SRBIJE i OP[TINA ÛKARICA.

Jedan broj radova sa ove izlo`be uspe{no je predstavljen iu okviru izlo`be GHOST PROJECT, na prate}em programu Beo-gradske nedelje dizajna, gde su radove imali prilike da probajui svetski poznati dizajneri poput Konstantina Gr~i}a (poreklomiz Srbije) i [in Azumija (Velika Britanija). �


Iako je kompijuterska era odavno po~ela, potro{nja papiranikada nije bila ve}a, a samim tim i potrebe za celulozom. î-njenica je da je drveta sve manje i da se sa preostalom koli~i-nom mora racionalno raspolagati. U Brazilu svakog minuta ne-staje povr{ina tropskih {uma jednaka povr{ini sedam fudbal-skih terena. Predvi|anja su zaista alarmantna, jer govore o po-reme}ajima u ekosistemu na{e planete, poja~avanju fenomenastaklene ba{te i globalnog zagrevanja, koji i bez se~e amazon-ske pra{ume stvaraju dovoljno problema.

Zato nas raduje vest da je celulozu mogu}e dobiti i iz dru-gih izvora osim drveta. Izvori koji se trenutno koriste za proiz-vodnju celuloze u svetu ukjlu~uju pre svega drvo, a zatim umanjem procentu jednu vrstu visoke trave (Panicum virgatum).Celuloza se moè transformisati i u etanol, koji predstavlja jed-no od najinteresantnijih biogoriva.

Najnovije otkri}e ameri~kih nau~nika sa Austin Univerzitetaiz Teksasa, je bakterija koja moè da proizvede celulozu, a ko-ja se kasnije moè pretvoriti i u etanol ili druga biogoriva. Na-u~nici Brown i Nobles kaù da bakterija moè proizvesti zna~a-jan deo svetski potrebnog transportnog goriva, ukoliko bi sekrenulo u ozbiljniju proizvodnju ovakve celuloze (izvor i {ireinfirmacije: www.utexas.edu/news).

Zajedno sa celulozom, cijanobakterija lu~i i glukozu i saha-rozu. Ovi prosti {e}eri su glavni izvori za proizvodnju etanola.Cijanobakterija je vrlo jeftin izvor {e}era za etanol i biogoriva.

Bakterija se moè uzgajati u zgradama, na neplodnom ze-mlji{tu upotrebom vode koja nije pogodna za pi}e ili za uzga-janje useva. Ona koristi sun~evu svetlost kao energiju pumo}ukoje proizvodi i lu~i {e}ere i celulozu, a ovi produkti se moguuzimati bez o{te}enja bakterije. To nije slu~aj kod npr. kukuru-za ili algi, gde se mora ubiti organizam, a zatim kori{}enjemraznih dodataka, mehani~kim putem se dobijaju {e}eri.

Bakterija je nastala dodavanjem gena koji stvaraju celulozudobijenih od sir}etne bakterije, Acetobacter xylinum, koja jepoznata kao vrlo dobar proizvo|a~ celuloze. Ona je u stanjuda proizvede relativno ~ist gel-oblik celuloze koji se dalje moèlako transformisati.

Svakodnevno se traè potencijalna mogu}a re{enja za ob-novljivu energiju, jer nafta je postala vrlo skupa. Glavni benefitpri kori{}enju cijanobakterije je u smanjenju procenta kori{}e-nja plodne zemlje za proizvodnju celuloze i biogoriva, i narav-no smanjenju pritiska na {ume, kojih je sve manje. Pred Brazilse postavlja zahtev za otvaranjem i jo{ ve}om se~om tropskih{uma Amazona kako bi se zadovoljile na{e rastu}e potrebe zaenergijom. “Mi ne èlimo to da radimo, i ne bismo smeli to daradimo jer nikada ne}emo dobiti na{e {ume nazad”, zaklju~ujunau~nici Brown i Nobles. Zbog toga ovakvi pronalasci predsta-vljaju krucijalni faktor za o~uvanje na{e planete i doprinoseodrìvom razvoju. �

NOVI IZVORI ZA DOBIJANJE CELULOZE I BIOGORIVA

Otkrivena bakterija koja proizvodi celulozu

PRIPREMIO: Goran Bodirogi}, gbodirogic@@yahoo.com

Nau~nici David Nobles (napred), Dwight Romanovicz (desno)

i R. Malcolm Brown, Jr. (levo)

jul 2008.

D O sada su skupi kalupi bili neophodni u drvnoj industri-ji pri proizvodnji otpresaka tj. zakrivljenih konstruktiv-no ~vrstih drvnih elemenata. Pravljenje kalupa u proiz-

vodnji malih serija i elemenata namenjenih pojedina~nimenterijerima je prakti~no bilo ekonomski neprihvatljivo jerje podrazumevalo duge vremenske rokove i velike tro{koveproizvodnje. ZIP shape princip za uklapanje dve plo~e naprincipu rajsfer{lusa re{ava taj problem.

Idejni pokreta~ ZIP shape procesa je firma Designtopro-duction iz [vajcarske koja je specijalizovana za planiranje irealizaciju kompleksne arhitekture. Njihov cilj je maksimal-no iskori{}enje postoje}e tehnologije radi postizanja viso-kih zahteva u savremenoj arhitekturi.

Zahvaljuju}i novom principu, zakrivljeni otpresci mogubiti proizvedeni i bez ulaganja u skupe kalupe. Sada se za-krivljeni komad dobija spajanjem dve drvene plo~e tako {to

Uklapanje


svaka na sebi ima obrnuto iz-ra|ene zupce koji idealnonaleù jedni u druge. Zupcisu u savr{enoj geometriji saoblikom koji èli da se po-stigne i nisu potrebni nikakvidodatni elementi da bi sekonstruisao èljeni komad.

Proces po~inje od ta~nogiscrtavanja oblika u CADprogramu. Geometrija zuba-ca se potom automatski de-fini{e kroz specijalno name-njen program koji ima u vi-du slede}e parametre: deblji-nu materijala, {irinu bazezupca, kao i visinu i ugaozupca. Tako definisani detaljise izra|uju na povr{ini ravneplo~e uz pomo} CNC ma{inekoja radi u pet osa. Po{to se nanese PU lepak, dve plo~e sasuprotno nazubljenim povr{inama se mogu jednostavnoru~no spojiti. Nakon toga plo~e je neophodno presovati uvakuumskom ure|aju, sli~no kao {to je to neophodno ura-diti za klasi~ne otpreske.

Ovaj proces je naro~ito pogodan za proizvo|a~e koji sebave izradom prototipova u proizvodnji name{taja ili zaone koji su specijalizovani za realizaciju enterijera. Trenut-no maksimalna veli~ina plo~e koja se ovako moè obra|i-vati je 1,20 x 4,60 metara. U zavisnosti od debljine plo~e,moè se dobiti radijus savijanja i do 100 mm. Va`no je na-pomenuti da se savijanje moè obaviti samo u jednompravcu, ali za razliku od otpreska, debljina elementa moèbiti varijabilna.

Ako uzmemo pojedina~nu cenu sedi{ta jedne stolice iz-ra|enu na klasi~an na~in uz pomo} kalupa i u velikoj seriji,onda je cena izrade istog sedi{ta kroz ZIP shape proces useriji do 15 komada vrlo sli~na. Ukoliko je serija ve}a od 15komada, cena izrade kroz ZIP proces je definitivno ekono-mi~nija.

ZIP shape proces je za nepunih godinu dana od kad seprimenjuje osvojio stru~nu javnost i presti`ne nagrade. ZIPshape je uspe{an primer kako se inteligentnom kombinaci-jom oblika i konstrukcije moè dobiti novi kvalitet. [to jejo{ va`nije, ovaj primer podsti~e na razmi{ljanje o mogu-}im daljim primenama i potvr|uje da je kreativnost ~ovekaneiscrpna. �

Inovativni konstruktivni princip – zip shape

Dobijanje „otpresaka“ bez kalupa

PI[E: mr Jelena Mati}

dve plo~e na principu rajsfer{lusa


Nacionalna strategija odr-ìvog razvoja jednoglasno jeusvojena na sednici Vlade 9.maja 2008. godine. Na njenojizradi u~estvovao je velikibroj predstavnika stru~ne jav-nosti, nau~nih i dràvnih in-stitucija i nevladinih organi-zacija. Doprinos izradi Strate-gije odrìvog razvoja dali su igra|ani Srbije koji su u tokujavne rasprave i putem inter-net prezentacije projektawww.odrzivi-razvoj.sr.gov.yuupu}ivali svoje komentare. Uokviru kampanje „Odrìvonapred“ odràno je 22 pre-

zentacije Strategije u 20 gra-dova {irom Srbije na kojimaje prisustvovalo oko 2000 lju-di i oko 160 novinara.

Cilj Nacilnalne strategijeodrìvog razvoja je da uspo-stavi ravnoteù tri svoja stu-ba i tako omogu}i odrìviekonomski, privredni i tehno-lo{ki razvoj, razvoj dru{tva nabazi socijalne ravnoteè i za-{titu ìvotne sredine uz racio-nalno kori{}enje prirodnih re-sursa. Strategija je utvrdilanacionalne prioritete i ciljeve,a da bi se oni ostvarili defini-sani su razvojni instrumenti i

aktivnosti. Do 2017. godineSrbija treba da bude eko-nomski razvijena dràva sastandardima uskla|enim saEU, sa o~uvanom ìvotnomsredinom, bogata obrazova-nim ljudima u kojoj svi gra-|ani imaju jednake mogu}-nosti. Izgradnja efikasnog in-stitucionalnog okvira na svimnivoima i obezbe|ivanje fi-nansiranja primene Strategijeuslovi su za postizanje ciljevaodrìvog razvoja.

Odrìvost u smislu ekono-mije zasnovane na znanju,podrazumeva uskla|ivanjeekonomskog rasta i razvojasa interesom za{tite ìvotnesredine i dru{tvenim razvo-jem po meri ljudi. Razvoj srp-ske ekonomije u pravcu odr-ìvosti moè se sagledatikroz ostvarivanja ekonom-skog rasta, pre svega, naosnovu faktora kao {to suznanje, informacije, ljudi,obrazovanje i kvalitet vezame|u ljudima i ustanovama.U strate{kom izboru ekono-mije za budu}nost, RepublikaSrbija se opredelila za kon-cept odrìvog razvoja zasno-van na teoriji rasta u ~ijem sucentru primenjeno znanje ikompleks nau~no-tehnolo-{kog razvoja, a u skladu sazate~enim okolnostima i po-trebama budu}ih generacija iuz prihvatanje strategijeoslonca na razvoj ljudskogkapitala.

Spre~avanje stvaranja no-vog siroma{tva usled restruk-tuiranja privrede omogu}a-vanjem ugroènim kategori-jama da iskoriste prednostinovih privrednih {ansi, brigao ranjivim grupama, javnomzdravlju, socijalnoj sigurnost,

samo su neki od ciljeva uoblasti socijalno-ekonom-skog razvoja. Jedan od naci-onalnih prioriteta za dostiza-nje odrìvog razvoja u Repu-blici Srbiji odnosi se i na za-{titu i unapre|enje ìvotnesredine i racionalno kori{}e-nje prirodnih resursa. Ostva-rivanje dugoro~nih ciljevaodrìvog razvoja ìvotne sre-dine podrazumeva integraci-ju i usagla{avanje ciljeva imera svih sektorskih politika,harmonizaciju nacionalnihpropisa sa zakonodavstvomEU i njihovu punu primenu.Zadatak preduze}a je da svo-je poslovanje usaglase saovim propisima i standardi-ma, {to podrazumeva da za-ga|ene ìvotne sredine sve-du na minimum i da prime-njuju standarde dru{tveno-odgovornog poslovanja.

Povodom usvajanja Stra-tegije Grupa za odrìvi razvojje organizovala Dan odrìvograzvoja koji je po prvi putodràn 10. maja 2008. godi-ne u Ivanjici uz podr{ku firme[pik Iverica - Fantoni grupa.Strategija je prezentovna i na[esnaestoj sesiji Komisije UNza odrìvi razvoj koja je odr-àna u Njujorku od 5. do 16.maja ove godine. Na{a ze-mlja je dobila sve pohvale zabrz i efikasan na~in na koji jeStrategija usvojena kao i zapostupak njene izrade.

U toku je izrada akcionogplana za primenu Strategije,a iskazano interesovanje ipostignuti konsenzus okoovog dokumenta garantujeuspe{nu primenu za dobrobitsvih gra|ana Srbije. �

Autor ovog teksta je rukovodilac Grupe za odrìvi razvoj u Kabinetu potpredsednika Vlade RS

Detalji sa obeleàvanja Dana odrìvog razvoja u Ivanjici

Cilj Nacilnalne strategije odrìvog razvoja je da uspostavi ravnoteù tri svoja stuba i tako omogu}i odrìvi ekonomski, privredni i tehnolo{ki razvoj, razvoj dru{tva na bazi socijalne ravnoteè

i za{titu ìvotne sredine uz racionalno kori{}enje prirodnih resursa.

USVOJENA Nacionalna strategija odrìvog razvoja

PI[E: Darinka Radojevi}


U organizaciji preduze}a EM Com-merce i AKE Djantar iz Ba~ke Topo-le tridesetak privrednika iz Srbije

obi{lo je krajem maja proizvodne pogo-ne tri giganta drvne industrije uMa|arskoj: Kronospan-MOFA, FALCOi AKE.

Bila je to odli~na prilika da se kupciiz Srbije neposredno upoznaju sa proce-som proizvodnje ovih firmi koje na na-{em trì{tu zastupaju EM Commerce iAKE Djantar. Spomenimo da je firmaEM Commerce pro{le godine u Ba~kojTopoli napravila novi specijalizovanimagacinski prostor od 3500 metara kva-dratnih za optimalno skladi{tenje plo~a-stih materijala.

Osim distribucije plo~astih materijalaza name{taj i gra|evinarstvo nekolikoevropskih proizvo|a~a, vr{i se i uslu`norezanje po meri.

EM commerce nudi: sirovu i opleme-njenu ivericu, radne plo~e, MDF (medija-pan) plo~e, HDF, OSB plo~e, Betonyp plo-~e, blaùjke, {per, kant trake za ivericu iHPL trake za radne plo~e.

Treba ista}i da je privrednicima iz Sr-bije u ma|arskim firmama, uz tradicio-nalno gostoprimstvo, organizovan izuzet-no zanimljiv, sadràjan, instruktivan iedukativan boravak, gde su na licu mestamogli videti sve faze proizvodnje i voditiraspravu, odnosno traìti odgovore naniz pitanja sa kojima se susre}u u praksi.

Specijalisti za tanke plo~aste materijale

Kronospan-MOFA je od 2004. godinevlasni{tvo jedne nema~ke asocijacije, po-znate Krono-grupe koja u proizvodnjiplo~astih materijala spada me|u najja~eu ovom regionu. Njena veli~ina se vidi naprimeru Ma|arske gde je uz MOFU 2004.godine kupljen Krono-WOOD u Budim-pe{ti, a od 2007. godine Krono-grupa jepostala vlasnik firme FALCO.

Kronospan-MOFA godi{nje proizvodipreko 200.000 kubnih metara tankih plo-

~a debljine od 2 do 6 milimtara. Slikovitore~eno, dnevna proizvodnja iznosi oko25 do 30 {lepera, a firma zapo{ljava 174radnika. Nakon plasmana na trì{te, ovaproizvodnja ostvaruje prihod od oko 75miliona eura godi{nje.

Proces proizvodnje je u potpunostiautomatizovan, a kvalitet proizvodnje za-garantovan. Firma izvozi u sve zemlje biv-{e Jugoslavije, zatim u Gr~ku, Rumuniju,Italiju, Austriju, Nema~ku, [vajcarsku…

U proizvodnji se uglavnom koristitvrdo drvo (oko 70%) gde je dominantnabukva, a od mekog drveta koriste se vr-ba i topola. Tako|e se koristi i drvo ba-grema sa kojim je Ma|arska u proteklih~eterdesetak godina znatno pove}alasvoju {umovitost, ali i dostigla prvo me-sto u Evropi u proizvodnji meda.

U firmi Kronospan-MOFA d.o.o. je2006. godine instalirana najmodernija li-nija za proizvodnju tanke plo~e. Investi-cija u vrednosti od 80 miliona eura jezna~ila potpunu automatizaciju proiz-vodnje, koja je otpo~ela u leto 2007. go-dine. Velike gusto}e, zatvorene povr{ineHDF/MDF plo~e se proizvode suvom teh-nologijom uz stroge ekolo{ke principeza{tite ìvotne okoline, zatim se plo~e la-kiraju lakovima na bazi vode, {tampaju,kroje i plasiraju na trì{te.

Preporu~ena podru~ja primene tan-kih plo~a Kronospan-MOFA je: u proiz-vodnji name{taja, kao pole|ina i dno la-dica, u proizvodnji vrata, okvira, rubova,ambalaè i druge specijalne primene.

Najnovija linija za {tampanje i laki-ranje ima mogu}nost za nano{enje bojeu ~etiri sloja, a drvni dekori su tako do-bro izraèni kao da se radi o original-nom drvetu.

Doma}ini su istakli da je trì{te Srbijeza njih strate{ko ne samo zato {to je bli-zu, ve} prvenstveno zato {to tradicional-no postoji dobra saradnja i {to u tomsmislu imaju dobro razvijenu komercijal-nu slu`bu. Trì{te Srbije je na ~etvrtommestu od ukupnog plasmana proizvodaKronospan-MOFA, a {to se ti~e sirovogHDF-a na tre}em mestu. Ina~e, plasmanproizvoda ove firme u Srbiji permanent-no beleì blagu stopu rasta.

Posebno isti~emo firmu EM Commer-ce koja je u Srbiji me|u na{im najpou-

EM commerce


zdanijim i najsigurnijim patrnerima. Pre-

ma na{im informacijama firma EM Com-merce ide u dobrom pravcu i dinami~no

se razvija, {to je garancija da }emo u bu-

du}nosti jo{ bolje sara|ivati, naglasio je

direktor prodaje, gospodin Zoltan [ipo{.

U firmi Kronospan-MOFA jo{ kaù:

Stojimo na usluzi svim na{im kupci-

ma. Udovoljavamo zahtevima za specijal-

ne dimenzije i boje. Raspolaèmo sa

uslugom krojenja, a moèmo savijati plo-

~e lepljene trakom. Isporuku robe garan-

tujemo za 24 ~asa. Na{u robu moète

na}i u va{oj blizini u centrima sa kojima

direktno sara|ujemo. Jedan takav centar

je u Ba~koj Topoli - firma EM Commerce.

Veliki izlo`beni prostor i kvalitetna uslu-

ga }e olak{ati Va{u odluku. Zahtev za le-

potom je na{a vrlina. Ako traìte tanku

plo~u vrhunskog kvaliteta, Kronospan-

MOFA d.o.o. je najbolji partner za Vas.

FALCO - investicija u funkcijipobolj{anja kvaliteta i kvantiteta proizvodnje

Kronospan je u oktobru 2007. godinekupio firmu FALCO i ve} je u toku rekon-strukcija i ulaganje od 30 miliona eura uovu firmu. Ove investicije su prvenstvenou funkciji pobolj{anja kvaliteta i pove}a-vanja obima proizvodnje u FALCO-u, sanamerom da se imid` ove firme i kvalitetnjenih proizvoda podigne na nivo premi-um klase. FALCO }e i u budu}nosti imatisvoj dekor program i taj program }e serazlikovati od drugih fabrika grupacijeKronospan. Zato je za nas va`no da sesada{nji dekor program zadrì i usavr{a-va – istakao je predsednik Rolf [tadlerpozdravljaju}i privrednike iz Srbije i po-èleo je dalju uspe{nu saradnju firmeFALCO sa privrednicima iz cele Srbije uzobe}anje da }e kvalitet proizvoda ovefirme biti sve bolji. U firmi FALCO suspremni da uvaè sve primedbe i sugesti-je svojih kupaca, kako po pitanjima de-kora, tako i po svim drugim pitanjimavezanim za kvalitet plo~a iz proizvodnogprograma ove firme.

Zabeleèno je da je prethodnik fir-me FALCO, osnovan 1939. godine uSzombately. Bila je to pilana za proiz-vodnju drvne gra|e, {to je ostala osnov-na namena kompanije skoro dvadesetgodina.

Ve} 1959. godine bili su prvi u Ma-|arskoj koji su proizvodili ivericu, tadasamo ne{to vi{e od {est hiljada metarakubnih godi{nje, a 1997. godine po~elaje proizvodnja radnih i drugih plo~e koje

su ispunjavale sve specijalne zahteve trì-{ta. Uz permanentne investicije u noveproizvodne linije, proizvodnja plo~a jepove}ana na 300.000 metara kubnih go-di{nje u 2000. godini.

Fabrika sirove iverice pustila je u radsu{aru velikog kapaciteta i priklju~ila sena elektrofilter 2003. godine, a nakonove investicije, u potpunosti je prime-njen novi princip za{tite ìvotne sredine.

Krajem 2005. godine prodajni pro-gram upotpunjen je profilisanim lajsna-ma, sa kori{}enjem ve} dobro poznatihdekorativnih folija iz FALCO-ovog pro-grama: ukrasne i pokrivne lajsne za pro-izvodnju name{taja, lajsne za podne izidne obloge itd.

Koriste}i sopstvene povr{inske mate-rijale FALCO garantuje postojanost bojezahvaljuju}i sopstvenoj impregnaciji. Ive-rica i melaminska folija, primarno se ko-riste u industriji name{taja i za unutra-{nju dekoraciju. FALCO proizvodi iBetonyp plo~e za gra|evinarstvo od spe-cijalne cementirane iverice koja se moèprimeniti u najrazli~itijim oblastima.Betonyp plo~e za gra|evinarstvo proiz-vodi se isklju~ivo od zdrave borovine. Pri-likom formiranja plo~e, povr{inski deoformira se finom frakcijom, i kao takavomogu}ava {irok izbor zavr{nih obrada.Svrstava se u klasu veoma te{ko zapalji-vih plo~a (po DIN 4102). Obe strane plo-~e su sive poput boje cementa, glatke iotporne na udarce.

Spajanjem najve}ih kompanija anga-òvanih u obradi drveta i {umarstvu uzapadno-ma|arskom regionu, krajem

i AKE Djantar

drvorprera|iva~ima Srbije


pro{log veka, osnovana je kompanija ko-

ja je bila u stanju da ponudi {iroku lepe-

zu usluga, od sa|enja {ume i drve}a, pre-

ko proizvodnje name{taja do gradnje

porodi~nih ku}a. Kao rezultat promena

u socijalnoj i ekonomskoj strukturi ranih

devedesetih, FALCO je transformisan u

kompaniju sa ograni~enim u~e{}em. Ovaj

potez bio je vi{e od pukih promena u or-

ganizacionoj strukturi kompanije. Tako-

|e je suèna i ograni~ena celokupna pro-

izvodnja na ivericu i laminat.

Na po~etku smo ve} istakli da u okto-

bru pro{le godine, FALCO u{ao u porodi-

cu Kronospan sa izgra|enim imidòm i

kvalitetom proizvodnje.

Investicija Kronospan grupe u FALCOima {ansu da nam dokaè da je mogu}enapraviti nemogu}e: izuzetno kvalitetanproizvod po razumljivim cenama.

Ako i ne èlimo da preterujemo sao~ekivanjima, jedno je sigurno: planiranepromene u proizvodnji sa uvo|enjem no-vih tehnologija uzdiù fabriku FALCO ulidera ne{eg regiona.

AKE grupacija – me|u vode}im u proizvodnji alata

Firma AKE je osnovana 1960. godine,a njen osniva~ je Albert Knebel. Sedi{tefirme je u Nema~koj u mestu Balingenudaljeno oko 60 kilometara od [tudgar-ta. Gospodin Knebel je zacrtao sebi ciljda proizvodi najbolje testere na svetu.Nedugo posle osnivanja kupci su imalipriliku da se uvere u izuzetan kvalitetAKE testera. Vremenom su se otvorili no-vi pogoni i pro{irivala ponuda. Danas sepored kru`nih testera u firmi AKE proiz-vode i ostali alati za obradu drveta, pla-stike i metala.

AKE proizvode je mogu}e na}i nasvih {est kontinenata, a firma AKE imapredstavni{tva u vi{e od 30 zemalja sveta.

AKE Hungaria je osnovana 1990. go-dine i u po~etku se bavila samo proda-jom alata, a ve} nakon godinu dana supo~eli sa proizvodnjom kru`nih testera.AKE Hungaria, ~ije je sedi{te u Sombat-helju, 2000. godine se uselila u nov, sa-vrameni pogon, i izrasla u firmu sa vi{eod 100 zaposlenih. Njena delatnost obu-hvata tri segmenta. Prvi i najzna~ajniji jeproizvodnja kru`nih testera. Jedan deoasortimana AKE testera se upravo tu iz-ra|uje. Drugi vaàn segment je proiz-vodnja specijalnih alata, uglavnom glo-dala sa TM ili DIA plo~icama, za trì{teMa|arske, ali i za trì{ta Rumunije, Slo-va~e i naravno za trì{te Srbije. Tre}i, aline manje vaàn segment poslovanja je iuslu`no o{trenje alata. Pogon je opre-mljen sa velikim brojem najsavremenijihma{ina za o{trenje alata, me|u kojima jeposebno isti~u ma{ine za o{trenje dija-mantskog alata i linija visokoproduktiv-nih ma{ina za o{trenje testera.

I ovde se velika pa`nja posve}ujekvalitetu krajnjeg proizvoda. Svaki alatse pojedina~no kontroli{e i zahvaljuju}itome kvalitet alata je maksimalno po-bolj{an. Svakom kupcu brzo izlazimo ususret, {to nam omogu}ava iskustvo, aprema potrebi dolazimo u pogone na{ihkupaca da bismo re{ili eventualni pro-blem, kaù u ovoj firmi.

Firma AKE Djantar je osnovana 1997.godine i za samo deceniju rada na trì-{tu Srbije i {ire, postala je prepoznatljivapo profesionalnosti, kvalitetu i korekt-nom odnosu prema svojim komitentima.Po~elo se na jednoj staroj o{trilici u po-drumu porodi~ne ku}e i za ovih desetgodina stiglo se do preduze}a sa blizutrideset zaposlenih i oko dvadeset savre-menih ma{ina za o{trenje alata. Saradni-ci firme su prisutni na ve}em delu terito-rije Srbije. Permanentno usavr{avanje ka-drova, pro{irenje proizvodne hale i na-bavka novih savremenih o{trilica garantsu da }e poslovanje i kvalitet koji pruà-ju i u narednim godinama biti na uzla-znoj putanji.

Naravno ne sme se zaboraviti da ovafirma veoma uspe{no zastupa nekolikarenomiranih evropskih proizvo|a~a ma{i-na i opreme za drvnu industriju. Trebapre svega spomenuti nema~ke marke AL-TENDORF sa formatizerima, HEBROCK sakantaricama i NESTRO sa sistemima zaotpra{ivanje. Rezultati koje postiù ~ineih veoma ponosnim ali i obavezuju nastalno pobolj{anje istih. �

AKE-Djantar doo24300 Ba~ka Topola, Glavna 60

tel. +381 (24) 715 849, fax. +381 (24) 711 053www.ake.de

EM commerce doo24300 Ba~ka Topola, Trg Svetog Ilije 33tel/fax. +381 (24) 715 870, 711 [email protected]

Nova firma koja vam pomaè u ostvarenju ciljeva!

Forest je za ve}inu novo ime na srpskomtrì{tu sastavnog materijala za izraduname{taja. Potrebno je znati me|utimda se iza tog imena krije jedna, izvanna{ih granica, dobro poznata firma. Forest je jedna od vode}ih firmi u cen-tralno-isto~noj Evropi na podru~ju uvo-za i distribucije sastavnog materijala zaizradu name{taja i izgradnju enterijera.Njihove proizvode u regiji svakodnevnokoristi vi{e od 8000 proizvo|a~a name-{taja, stolarija i unutarnjih dekoratera.Formula popularnosti Forest-a je vrlojednostavna: nudi kvalitetne proizvodepo konkurentnim cenama sa ciljem po-maganja razvoja svojih partnera u svimtrì{nim uslovima.

Veliki izbor proizvoda Najve}a prednost firme krije se u veomavelikom izboru proizvoda. Proizvodi upotpunosti odgovaraju i najnovijim di-zajnerskim trendovima i tehni~kim iza-zovima, a firma ih svojim partnerimaobezbe|uje po konkurentnoj ceni i po-voljnim uslovima. Kontinuirana kontro-la kvaliteta u svim segmentima (naba-vka, skladi{tenje, isporuka) garancija suzadovoljstva kupaca.

Kvalitetni dodaci za kuhinje, kupatila ienterijer, kao i elementi za ukra{avanje

name{taja omogu}avaju ispunjavanjesvih èlja na{ih kupaca. Posebno bogatizbor delova nudi re{enja za sve name-ne: okovi, {arke, kliza~i, klizni okovi, ra-zni delovi kancelarijskog name{taja, no-sa~i, to~ki}i, zatezni i drugi mnogobrojniokovi, obezbe|uju najbolje mogu}e ko-ri{}enje name{taja. Zahvaljuju}i kant tra-kama iz sopstvene proizvodnje, na ras-polaganju su nam iste; uskla|ene, doka-zano kvalitetne, u identi~noj boji sa plo-~ama name{taja, izra|ene od ekolo{kiprihvatljivih sirovina na bazi papira i pla-sti~nih materijala. Na taj na~in, iz ponu-de Forest-a moèmo do}i do kant traka,prema potrebi – i u jedinstvenim dimen-zijama. Forest sa svojom {irokim izboromfrontova od masiva vrhunskog kvalitetai medijapana sa PVC folijom, postfor-ming proizvoda i okvirnih letvica i razno-vrsnim dodataka za vrata, nudi celovitare{enja za proizvo|a~e. U ponudi firmemoèmo prona}i jedinstven izbor radnihi stonih plo~a, ~ak vi{e od sto vrsta, u ra-znim bojama, dezenima i debljinama {toisti~e njihovu veliku raznovrsnost. Firmaprati i modne trendove, pa zato istaknu-to mesto u ponudi zauzimaju proizvodiod aluminijuma, kao i svi oni dodaci iokovi, koji se prilago|avaju, trenutnomodernom minimal art stilu.

Ponudu zaokruùje ponuda Stilla goto-vih proizvoda. Stolovi, stolice i garnitur-ni stolovi od masivnog drveta odli~nodopunjavaju name{taj izra|en odForest-ovih proizvoda.

Na usluzi kupcimaFirma svojim klijentima garantuje brzu ipreciznu uslugu, kao i fleksibilno poslo-vanje. Tako|e, pomaè rad svojih partne-ra planiranjem izlo`benih salona iobezbe|ivanjem uzoraka boja i stalakaza prikazivanje proizvoda. Vi{e od 9000proizvoda iz ponude, sadràni su u jed-nom preglednom, sa fotografijama i teh-ni~kim crteìma bogato opremljenomkatalogu koji vam stoji na raspolaganju iu elektronskom obliku, koji moète ski-nuti s na{e web stranice.

Ako traìte pouzdane sastavne materija-le ili pouzdanog dobavlja~a za va{posao, isplati se uspostaviti kontakt s Forestom!

OOpp{{iirrnniijjee iinnffoorrmmaacciijjee mmoo`̀eettee ddoobbiittiioodd nnaa{{eegg rreeggiioonnaallnnoogg pprreeddssttaavvnniikkaa::

SSRRBBIIJJAA:: ++338811 6611 2222 8888 224455BBiiHH:: ++338877 6622 5511 0066 1188

iinnffoo@@ffoorreesstteeuu..ccoommwwwwww..ffoorreesstteeuu..ccoomm


- Upotreba drveta u Hrvatskoj je, u od-nosu na druge zemlje skromna, ali stanjeu {umarstvu, preradi drveta i proizvodnjiname{taja, razlog su za optimizam. U Hr-vatskoj permanentno rastu drvne zalihe,zaposlenost je stabilna, a u porastu su in-dustrijska proizvodnja i izvoz – kaè Mar-

jan Kavran, direktor u Sektoru za poljopri-vredu, prehrambenu industriju i {umarstvou HGK. – Sve nas to, me|utim, obavezuje izahteva jo{ ve}i anga`man za dalji razvojdrvnog sektora i ve}i nivio finalizacije. Ovadrvno-tehnolo{ka konferencija je, prakti~-no, posve}ena PRERADI DRVETA I EU s ci-ljem da se ukaè na obaveze i neophod-nost normativnog prilago|evanja zahtevi-ma EU {to je na{ cilj. Plasman proizvodaod drveta na strano trì{te }e i dalje bitina{ imperativ. U 2006. godini izvoz je po-rastao za 16 posto, a pro{le, 2007. godineza 30 procenata. Treba naglasiti da je ni-zom koordiniranih mera razli~itih dràv-nih institucija i na{eg Udruènja za po-slednje ~etiri godine izvoz drvne industrijeudvostru~en. Ohrabruju}e deluje podatako suficitu drvne industrije u vanjskotrgo-vinskoj razmeni od sto miliona dolaraostvaren pro{le godine, te o izvozu od go-tovo milijardu dolara, od ~ega u strukturiname{taj i drugi finalni proizvodi u~estvu-ju sa 70 procenata.

Pove}ane cene fosilnih goriva u svetu~ine drvni ostatak sve zanimljivijim ener-getskom sektoru, pa je jedan od zaklju~a-ka 5. drvno-tehnolo{ke konferencije dana trì{tu treba vi{e promovisati drvnubiomasu kao ekolo{ki energent i nastoja-ti da se vi{e proizvodi energija iz tog iz-vora. Treba naglasiti da je i ova drvno-tehnolo{ka konferencija bila izuzetno do-bro organizovana, da je imala sadràjan,informativan i edukativan program rada.Organizatori ovog sredi{njeg skupa drvo-prera|iva~a i ove godine bili su Hrvatskagospodarska komora, [umarski fakultetiz Zagreba i Centar za razvoj i marketing.Dosada{njem pokrovitelju, resornom Mi-nistarstvu regionalnog razvoja, {umarstvai vodnog gospodarstva, ove godine sepriklju~io i predsjednik Republike Hrvat-ske Stjepan Mesi} {to potvr|uje va`nostdrvoprerade kao jedne od okosnica hr-vatskog privrednog razvoja. �

SA osnovnim ciljem da okupi sve va`ni-je predstavnike iz proizvodnog, trgo-va~kog, akademskog i institucional-

nog okruènja {umarstva, prerade drveta iproizvodnje name{taja u Opatiji je po~et-kom juna ove godine odràna 5. drvno-tehnolo{ka konferencija koja je okupilapreko dve stotine u~esnika iz Hrvatske izemalja u okruènju.

Kao i prethodnih godina i ova Konfe-rencija je iznedrila konstruktivne zaklju~kei predloge za dalji razvoj prerade drveta iproizvodnje name{taja u Hrvatskoj.

Nekad sredi{nji problem prerade dr-veta, odnos {umara i drvoprera|iva~a izgodine u godinu, uz puno me|usobnograzumevanja i saradnje napreduje, a da-nas se kao glavni problem i ograni~enjeizdvaja nedostatak redne snage, kao i ne-dostatak istraìva~kih i drugih prate}ihinstitucija. Stoga je doneta odluka daUdruènje drvoprera|iva~ke industrije iz-radi predlog mera za pobolj{anje stanja udrvnom sektoru koji }e biti upu}en VladiRH uz pomo} resornog ministarstva, dok}e se preko projekta Drvo je prvo nastavi-ti aktivnosti za unapre|enje imidà pre-rade drveta u dru{tvu.

Opatija, 2. do 3. jun 2008. godine

Odràna 5. drvno-tehnolo{ka

konferencija


TOKOM 5. drvno-tehnolo{ke konferen-cije u Opatiju ~ulo se niz optimisti~-kih diskusija u vezi sa {umarstvom,

preradom drveta i proizvodnjom name-{taja u Hrvatskoj. Posebno je nagla{enporast izvoza koji je nizom mera udvo-stru~en za protekle ~etiri godine.

Kakvo je stanje i perspektiva preradedrveta i kakve su mogu}nosti regionalnesaradnje, bila su pitanja, na koje nam jeodgovor dao prof. dr Ivica Grbac, redov-ni profesor [umarskog fakulteta i Studi-ja dizajna Sveu~ili{ta u Zagrebu i pomo}-nik ministra u Vladi RH. Tako|e nas je in-teresovalo {ta ~ini Vlada RH da bi po-bolj{ala stanje u ovom sektoru.

- Drvoprera|iva~ki sektor jedan jeod delova privrede koji je Vlada Repu-blike Hrvatske zacrtala kao perspekti-van i vaàn za dalji privredni razvoj ze-mlje. Drvni sektor Republike Hrvatske, ato je prvenstveno Proizvodnja namje{ta-ja i ostalih finalnih proizvoda od drveta,doìvljava snaàn rastu}i trend. Glavnirazlozi za to su mere koje je Vlada RHpostavila kako bi se ekonomski poloàjproizvo|a~a podigao na nivo koji omo-gu}ava porast konkurentnosti i ja~anjeizvoza, interesno povezivanje i partner-ski odnos drvnog i {umarskog sektora –kaè profesir Grbac.

Kakvo je bilo stanje u preradi drvetau proteklih dvadesetak godina?

- Ve} dugi niz godina prerada drvetai proizvodnja namje{taja u Republici Hr-vatskoj poku{ava zauzeti mesto koje joj,prema prirodi stvari, ali i prema mnogimrealnim pokazateljima, pripada. Kao {toje poznato, drvni sektor je u vreme biv{edràve bio jedan od najprepoznatljivijihi najve}ih izvoznih aduta s udelom uukupnom izvozu s ne{to manje od 10%.Naàlost, rat je ostavio nemerljive posle-dice na celu regiju, pa i privredu RH, aposebno na industrije i obrte temeljenena {umarskom sektoru. Za{to je to tako?Drvni sektor je pre rata zapo{ljavao vi{edesetina hiljada ljudi i {to je jo{ va`nije,mahom u ruralnim podru~jima i slabijerazvijenim hrvatskim regijama. A upravo

te regije najvi{e su pretrpele u ratu, nesamo u materijalnom smislu. Razru{enisu i devastirani mnogi industrijski pogo-ni za preradu drveta koji su uglavnombili i nosioci razvoja lokalnog podru~jaili ~ak i cele regije, te je do{lo do odla-ska kvalitetne i edukovane radne snageu druge delove Hrvatske ili u inostran-stvo. Ovako te{ko stanje u devedesetimgodinama pro{log i po~etkom ovog ve-ka iscrpilo je doma}u preradu drveta, aposebno proizvodnju name{taja bez ob-zira {to Hrvatska ima dugu tradiciju upreradi drveta i proizvodnji name{tajatemeljenu na doma}oj sirovini i kvalitet-nim kadrovima {kolovanim u hrvatskimsrednjim i visokim {kolama. Kao posledi-ca svega toga Hrvatska je, u tom perio-du, imala veliki deficit razmene drveta iproizvoda od drveta i name{taja merenu stotinama milona dolara. Jo{ nepovolj-nija je bila struktura robne razmene, jermahom su se izvozili drvo kao sirovinaili proizvodi primarne prerade drveta,odnosno trupci ili rezana gra|a i ele-menti, a uglavnom se uvozio name{taj –kaè gospodin Grbac.

Kako je do{lo do promene u drvnomsektoru i kakvo je stanje danas?

Danas je situacija bitno druga~ija ibolja! Drvni sektor pripada redu retkihprivrednih grana koje ostvaruju konstan-tan spoljnotrgovinski suficit. Prema slu-`benim podacima, izvoz se u 2007. u od-nosu na 2006. godinu pove}ao 29,4%.Istovremeno uvoz je rastao sporije,21,5%. Pokrivenost uvoza izvozom u uz-laznom je trendu, pa je 2007. godine bi-la 111,51%. U~e{}e izvoza drvnog sekto-ra u ukupnom izvozu Republike Hrvatsketako|e je poraslo sa 6,95% u 2006. na7,54% u 2007. godini. Pozitivan trendnastavljen je i u prva ~etiri meseca 2008.godine, kada se, u odnosu na isto razdo-blje pro{le godine, izvoz pove}ao za19,3%, a bilans razmene drvnih dobaraje za isto razdoblje ve}i za 13,3% (sa 60na 68 mil. dolara). Finalni proizvod u iz-voznoj strukturi zastupljen je sa 75%,odnosno name{taj 45%, a ostali finalni

Pove}anje


proizvodi od drveta 30%, dok izvoz drv-ne sirovine u obliku trupaca ~ini svega4% od ukupne mase trupaca u RH. Toukazuje na pozitivan trend smanjenja iz-voza drvne sirovine, {to predstavlja je-dan od prioriteta sektorske razvojnestrategije. Hrvatski drvoprera|iva~i goto-vo sav name{taj proizvode iz doma}e si-rovine, a to je drvo bukve i hrasta. Najvi-{e se proizvode stolice i sedala, preko 2,6mil. komada (68,4 mil. eura) i to od bu-kve, sledi poku}stvo sa oko 739.000 kom.(256,8 mil. eura), kuhinjski name{taj saoko 292.000 kom. (19,2 mil. eura), kance-larijski name{taj sa 439.000 kom. (49,8mil. eura) i tapacirani ojastu~eni name-{taj za sedenje sa oko 151.000 komada.Hrvatska ima godi{nji rast proizvodnjename{taja po stopi od 9%, dok istovre-meno rast potro{nje iznosi 11% - obja-{njava prof. dr Ivica Grbac.

[ta je sve dovelo do toga da su stati-sti~ki pokazatelji danas tako pozitivni?

Pre svega, Vlada RH je prepoznalaobjektivne te{ko}e i va`nost doma}e dr-voprera|iva~ke industrija, odnosno svihindustrija baziranih na {umarstvu, zaukupni privredni razvoj RH.

Postoje tri temeljna razloga za{to jeto tako: prvo, postojanje doma}e drvnesirovine, drugo rasprostranjenost pogo-

na za preradu drveta i proizvodnju na-me{taja, kao i obrtni{tva na bazi drveta itre}e znanje i tradicija.

Zbog toga je Vlada RH, s obziromna strate{ko opredelenje za sektor {u-marstva i prerade drveta, odlu~ila ofor-miti Upravu za drvnu industriju u okvirubiv{eg Ministarstva poljoprivrede, {u-marstva i vodnoga gospodarstva, u pro-lje}e 2004. godine. Nedugo potom, 4.avgusta 2004. godine, usvojena je Stra-tegija razvoja industrijske prerade drve-ta i papira, dokument kojim je ovaj sek-tor odre|en kao prioritetan za celoku-pan privredni, ekolo{ki i socijalni razvojRH. To je bila svojevrsna nagrada i pri-znanje za veliki napor koji je uloìlo Mi-nistarstvo zajedno s ljudima iz drvne i{umarske struke i nauke. Da se do tadadobro radilo i da je Strategija s pravomusvojena pokazivali su i statisti~ki poda-ci. Sve do 2004. godine Hrvatska je ima-la deficit robne razmene drveta, proiz-voda od drveta i name{taja. Tada je prviputa ostvaren suficit od 17 mil. dolara uodnosu na deficit od 15 mil. dolara iz2003. godine. Trend rasta robne razme-ne drvnog sektora, kao {to je re~eno,nastavljen je sve do danas.

Istovremeno, usvajanje Strategije bioje i snaàn podsticaj za budu}i rad na

njenoj implementaciji odnosno operacio-nalizaciji, {to je rezultovalo stvaranjemdokumenta Operativni program razvojaindustrijske prerade drveta Republike Hr-vatske od 2006. do 2010. godine. Opera-tivni program usvojila je Vlada 12. maja2006. godine.

Tim dokumentom Vlada je izdvojilazna~ajna financijska sredstva za pobolj-{anje i unapre|enje drvnog sektora. Naime, u narednih pet godina sufinansi-ra}e se razvoj sektora sa oko 27,6 milio-na eura (ukupno 201.400.000 kuna) akroz povoljne kreditne linije predvi|a seplasirati oko 244,4 miliona eura(1.784.000.000 kuna). Od navedenog iz-nosa, u 2007. godini, putem Javnog kon-kursa sufinansirali smo razvojne projek-te sa oko 5,6 miliona eura (ukupno41.100.000,00 kuna). Prva dodela nepo-vratnih sredstava u 2007. godini izazvalaje veliki interes i pokrenula hrvatsku dr-voprera|iva~ku industriju. Prijavilo se215 subjekata s ukupno 240 predlogaprojekata u svrhu razvoj konkurentnostii s ciljem pribliàvanja globalnim trì-{nim uslovima. Od toga je bilo 145 za-dovoljavaju}ih predloga projekata kojisu sufinansirani nepovratnim sredstvimadràvne podr{ke. Nedavno je raspisannovi Konkurs za dodelu kapitalne pomo-}i privrednicima u preradi drveta za2008. godinu u kojoj se predvi|a sufi-nansiranje razvojnih projekata sa oko6,3 miliona eura (46.000.000 kuna). Kon-tinuiranom dodelom nepovratnih sred-stava dràvne podr{ke sve do 2010. go-dine, prilago|enih razvojnim prioriteti-ma dinami~nog Operativnog programauz dodatak kvalitetne saradnje s poslov-nom bankom HBOR, ne dovodi se u pi-tanje konkurentan razvoj industrijskeprerade drveta.

Marketin{ke promocije doma}e drv-ne industrije predstavljaju nastupi na do-ma}im i me|unarodnim specijalizova-nim sajmovima. Zahvaljuju}i vi{egodi-{njem planskom i zajedni~kom nastupu,uz finansiranje i partnerstvo resornogMinistarstva i Hrvatske gospodarske ko-

STANJE I PERSPEKTIVE PRERADE DRVETA I PROIZVODA OD DRVETA U REPUBLICI HRVATSKOJ I MOGU]NOSTI REGIONALNE SARADNJE

konkurentnosti i izvoza drvnog sektora

Prof. dr Ivica Grbac


more, doma}i proizvo|a~i beleè zna~aj-ne rezultate u promociji hrvatskog final-nog proizvoda od drveta na me|unarod-nom trì{tu – kaè gospodin Ivica Grbac.

[ta se, na osnovu takve prakse, pla-nira i o~ekuje u narednom periodu?

RH vodi pregovore za punopravno~lanstvo u EU {to zahteva sintezu privred-nih i svih drugih prednosti zemlje u celo-sti. Sa ciljem prilagoditi se zahtevima veli-kog evropskog trì{ta, Vlada RH sprovodiniz razvojnih aktivnosti koje ujedno osi-guravaju i zadovoljavanje zahteva kojepostavlja globalna konkurentnost. S obzi-rom na {iroku paletu aktivnosti, izdvoji}e-mo samo najva`nije programe koje sma-tramo pokreta~ima razvojnog sektora.

Na prvom mestu je ve} spomenutiOperativni program. Kako je evropskirazvojni plan drvne industrije izdvojio di-zajn kao strate{ki alat konkurentnosti,inicirali smo izradu Nacionalne strategijedizajna 2007.-2011. koja je u postupkuusvajanja Vlade RH. Strategija obuhvatatri podru~ja va`na za razvoj i implemen-taciju dizajna na nacionalnom nivou: (1)odgojno-obrazovni sistem, jer je obrazo-vanje o dizajnu dru{tva u celosti predu-

slov za razvoj i primenu dizajna; (2) javnisektor, koji treba da bude promoter kva-litetne primene dizajna; i (3) privredakao pokreta~ razvoja dràve.

Sa zadatkom pokretanja strukturnihpromena s jasnim ciljem ure|enja proiz-vodnje i podsticanja kvaliteta proizvodaod drveta u skup{tinsku proceduru upu-}en je predlog Zakona o preradi i upo-trebi drveta i proizvoda od drveta. Mi-{ljenja smo da }e usvajanjem i sprovo|e-njem Zakona celokupni ciklus preradepo~ev{i od drvne sirovine pa do final-nog proizvoda biti sistemski organizo-van ~ime }e se podsta}i jo{ zna~ajnijiekonomski i socijalni u~inci drvnog i {u-marskog sektora.

Sprovo|enjem Zakona o preradi iupotrebi drveta i proizvoda od drvetaplanira se: uvo|enje inspekcijskog nad-zora u preradu drveta i proizvodnju na-mje{taja, formiranje berze drveta i osni-vanje Centra za istraìvanje proizvodaod drveta i razvoj name{taja.

Na dràvnom nivou se uo~ava pro-blem izvoza sirovina u obliku rezane gra-|e i elemenata s jedne strane i nemogu}-nost nabavke sirovine za male i srednje

drvoprera|iva~e s druge. Cilj osnivanjaBerze drveta d.o.o. je unapre|enje trgo-vine drvetom i proizvodima primarneprerade drveta, odnosno èli se omogu-}iti doma}im drvoprera|iva~ima da kupedeficitarne sirovine i da potom istu pre-rade u ve}i stepen dodatne vrednosti. Ustru~nim krugovima preovladava mi{lje-nje da je raspoloìva sirovina vi{e negodovoljna za celokupne potrebe hrvatskihfinalista, a po predloènom modelu pro-daje, sve firme koje su kupile sirovinu pougovoru s Hrvatskim {umama bi}e du`nesve svoje trì{ne vi{kove ponuditi putemBerze, odnosno prodati direktnom ponu-dom tek ako za to ne pokaù interes do-ma}e firme.

Centar za istraìvanje proizvoda oddrveta i razvoj name{taja trebao bi pred-loìti okvir delovanja koji }e postupno,ali trajno raditi na tehnolo{ko-tehni~komunapre|enju razvoja privrede u podru~juprerade i upotrebe drveta.

Da bi se oja~ale konkurentne pred-nosti privrednih subjekata jedno od re{e-nja je povezivanje u klastere. Pored po-stoje}a tri regionalna klastera drvoprera-|iva~a, izvoznom strategijom Vlade RH

jul 2008.

Hrvatskom izvoznom ofanzivom, u 2008.godini predvi|eno je osnivanje izvoznoorjentiranog klastera Drvo-name{taj ipodne obloge.

Kroz partnerstvo Ministarstva regio-nalnog razvoja, {umarstva i vodnoga go-spodarstva, Hrvatske gospodarske komo-re i Hrvatskih {uma 2007. godine pokre-nut je edukacijsko-promotivni projekatDrvo je prvo. Projekat }e trajati do 2010.godine, a krenulo se s edukativnom kam-panjom koja isti~e drvo kao fleksibilan,moderan i obnovljiv materijal.

Poslednjih godina u globalnoj indu-strijskoj preradi drveta razvoj dizajna,konstrukcija, tehnologija i znanja, kao iupotreba inovativnih tzv. pametnih ma-terijala u izradi finalnih proizvoda tolikoje uznapredovao da mnoge nepripre-mljene zemlje ne mogu dosledno pratititaj uzlazni pravac. Dosada{nja proizvod-na neusmerenost ili nastojanje da seostvare {to ve}i kratkoro~ni u~inci (naprimer izvoz rezane gra|e) zapravo vodeu devastaciju prirodnog potencijala. Utom kontekstu, drvni sektor RepublikeHrvatske mora izvr{iti pravovremeno svepripreme od zakonskih do strate{kih.Upravo zbog toga u pripremi je Hrvatskadrvno-tehnolo{ka platforma koja }e ko-dirati izazove i mogu}nosti za pokreta-nje sektora u cilju konkurentnosti, soci-jalnog razvoja i privrednog rasta.

Dakle, o~ito je da su aktivnosti kojepreduzima Vlada RH brojne, pa }emo jo{samo izdvojiti potpisan pristup 7. Okvir-nom programu za istraìvanje i razvoj(FP7) koji pravnim osobama omogu}ujeravnopravno sudelovanje sa zemljama~lanicama EU u kori{}enju predvi|enihsredstava – kaè prof. dr Grbac.

Kakve su mogu}nosti saradnje drv-nog sektora Hrvatske sa zemljama uokruènju?

Drvni sektor zemalja u ovom deluEvrope ima veliki privredni potencijal kojise uglavnom bazira na zna~ajnim, kvali-tetnim i raznovrsnim sirovinskim {umskimresursima. [ume i {umsko zemlji{te pokri-vaju, prema dostupnim podacima, oko48% kopnene teritorije Republike Hrvat-ske, 44.6% teritorija Bosne i Hercegovine,27.3% Republike Srbije, 36% RepublikeMakedonije i ~ak 60% Republike Sloveni-je. Hrvatska raspolaè s oko 398 mil. m3

drvne zalihe, BiH s 291 mil. m3, Srbija s253 mil. m3, Makedonija s 74 mil. m3, aSlovenija s 307 mil. m3 {to ukupno za celuregiju iznosi preko 1323 mil. m3. Tako|e,me|usobna robna razmena zemalja u re-gionu je, kao {to i prili~i, na vrlo visokomnivou. Tako RH ima najve}u robnu raz-menu svih roba s zemljama regije, a istose moè re}i i za razmenu drveta, proiz-voda od drveta i name{taja.

Tako je Hrvatska ve} dugi niz godinavode}i izvozni (odmah iza Italije) partnerBiH, ali i me|u najve}im uvoznim partne-rima BiH s ukupnom robnom razmenomne{to ve}om od 1.9 milijarde dolara.Udeo u ukupnom uvozu BiH roba iz RHje oko 23%, a udeo u ukopnom izvozuroba iz BiH je oko 19%. Drvo i proizvodiod drveta sa 9% pripada me|u najva`ni-je izvozne grupe proizvoda iz BiH. Ukup-na robna razmena RH i SCG iznosila je u2006. godini oko 700 miliona dolara, dokje udeo razmene drveta i proizvoda oddrveta ne{to oko 4%.

Svi podaci navedeni u prethodnomdelu odli~an su temelj za zna~ajnije una-pre|enje razvoja sektora u regiji, s na-glaskom na potrebu sna`ne sinergije pr-venstveno {umarskog sektora i svih indu-strija baziranih na njemu. Tako|e, u kon-tekstu pristupa EU i zajedni~kom trì{tu,posebnu pa`nju i napore potrebno jeusmeriti u istraìvanje proizvoda od dr-veta i razvoj name{taja, primenu najno-vijih tehnologija, implementaciju novihmaterijala za oplemenjivanje proizvodaod drveta baziranih na nanotehnologiji,kao i {to ve}u upotrebu dizajna kao jed-nog od najva`nijih ~inilaca dodatnevrednosti proizvoda. Uz sve to nu`no jestvoriti mehanizme za kvalitetnu promo-ciju i distribuciju proizvoda drvnog sek-tora, kako na trì{tu regiona tako i nabudu}em zajedni~kom trì{tu u EU.

Sprovode se aktivnosti oko osnivanjame|unarodnog regionalnog centra ~iji biosniva~i bili Euroinspekt-drvokontrola,[umarski fakultet u Zagrebu i poznatiitalijanski institut COSMOB. Uloga togcentra bila bi u cilju unapre|enja uslugau sektoru prerade drveta u zemljama re-giona.

Tako|e, nedavno potpisivanje ugovo-ra o osnivanju Mreè drvnih klastera ju-goisto~ne i srednje Evrope, unapredi}esaradnju i potrebu nastupa na tre}im tr-ì{tima.

Zaklju~imo, sve aktivnosti i mere kojepreduzima Vlada RH putem Ministarstvaregionalnog razvoja, {umarstva i vodno-ga gospodarstva su usmerene ka pove}a-nju konkurentnosti proizvoda drvnogsektora putem stvaranja preduslova zapostizanje prepoznatljivosti sektora i pri-bliàvanje na{e prerade drvta evropskomtrì{tu, kroz podsticanje ulaganja u pro-izvodnju proizvoda visokog stepena ob-rade i ve}e dodatne vrednost, a na na~e-lima ekolo{ki prihvatljivog gazdovanjakroz maksimalno kori{tenje biomase kaoobnovljivog prirodnog izvora sirovine zadobijanje energije - rekao je na kraju na{sagovornik. �


Uproteklih dvadest meseci kompani-ja Fantoni je uloìla oko 10 milio-na eura da bi sanirala sve dugove

preduze}a [PIK Iverica i da bi se stvoriliuslovi za normalan rad. Nakon prvih ne-koliko meseci uo~eni su osnovni proble-mi koje je stara fabrika imala, prven-stveno po pitanju opreme i donete suodluke da se u prvoj godini investira umodernizaciju proizvodnje oko 3 milio-na eura, a u narednom periodu jo{ ne-koliko miliona zavisno od istraìvanjatrì{ta i u kojem pravcu }e se razvijatinovi zahtevi kupaca.

Nakon izvr{enih promena u ciljumodernizacije [PIK Iverica zapo{ljava147 radnika koji raspore|eni u ~etiri bri-gade rade 24 sata dnevno, ~ime seobezbe|uje proizvodnja od cca 10.000m3 sirove plo~e iverice na mese~nom ni-vou, u debljinama od 10 do 28 mm. Fa-brika tako|e ima pogon za oplemenja-vanje gde se u toku jednog dana ople-meni oko 7.000 m2 plo~a iverice {to jeoko 4.000 m3 na mese~nom nivou.Oplemenjena iverica radi se u ovom tre-nutku u preko 50 razli~itih dezena sapapirnom folijom koja se kupuje u Italijiu jednoj od fabrika iz sastava grupeFantoni, a to govori o kvalitetu i vizuel-nom efektu plo~a koje se oplemenjuju ikoje su jedinstvene na trì{tu.

Kompanija [PIK Iverica AD ima planda se dalje razvija u Ivanjici koja je va-zdu{na banja i u skladu sa usvojenomStrategijom odrìvog razvoja napravljenje Akcioni plan sa Ministarstvom za{titeìvotne sredine u kome su definisaneaktivnosti i termini za pobolj{anje utica-ja na okolinu. Veliki deo tog akcionogplana ve} je realizovan, ali njegova rea-

lizacija se nastavlja i u narednom perio-du sa obavezama koje su ta~no vremen-ski definisane, a prvi pravi rezultati bi}evidljivi ve} krajem 2008. godine.

Fabrika izuzetno puno radi na kvali-tetu proizvoda i na pove}anju produk-tivnosti kao i na pobolj{anju energetskeefikasnosti. U prethodnih nekliko mese-ci ura|ene su izmene na su{enju ivera itime zna~ajno smanjena emisija izduv-nih gasova, izvr{ena je promena gorivagde je mazut u zna~ajnoj meri zame-njen drvnom piljevinom kao obnovlji-vim izvorom energije. Izvr{ena je zame-na pneumatskog transporta ivera, kojije bio izvor buke i umesto njega posta-vljen je mehani~ki. Tako|e je zamenjensistem prosejavanja tako da nema rase-javanja piljevine. Kompletan na~inupravljanja je modernizovan od onogkoji je bio iskustveni na model elektron-skog pode{avanja, a sve u cilju pove}a-nja kapaciteta za oko 50%.

Na kraju, ono u ~emu je fabrika pio-nir, je izgradnja sistema za kori{}enjedrvnih otpadaka svih vrsta za proizvod-nju plo~a. Namera preduze}a je da stvo-ri uslove da se svi drvni otpaci koji se uSrbiji proizvedu i koji truljenjem trajnobudu izgubljeni bez namene u budu}-nosti budu kori{}eni kao sirovina u stva-ranju proizvoda za dalju upotrebu. U vi-du otpadaka u raznim oblicima od pilje-

vine preko okoraka i porubaka pa dogranjevine i {umskog otpada, samo uzoni Ivanjice i okolini do 100 km udalje-nosti, godi{nje nepovratno bude izgu-bljeno oko 300.000 tona drvne mase.[teta koja nastaje neiskori{}avanjem jevi{estruka od zaga|enja voda do pro-mene pH strukture zemlji{ta i na drugojstrani do ve}e eksploatacije {uma da bise nadoknadila potrebna masa za drvnuindustriju. U tom pravcu èlimo da de-lujemo tako {to }emo postati centar zasabiranje drvnog ostatka, a da bismo topostali potrebno je da kompletna po-strojenja izgradimo i prilagodimo struk-turi drvne mase. Deo postrojenja je ve}u funkciji, a deo se gradi i do kraja letafabrika }e biti spremna da primi i prera-di sve vrste drvnog ostatka bez obzirana oblik, dimenziju i vrstu drveta iz ko-ga je nastalo.

Jednom re~ju, fabrika koja je mno-gim kupcima poznata iz pro{losti usko-ro }e biti jedna od najlep{ih fabrika uSrbiji i proizvodi}e plo~e iverice koje supotrebne industriji name{taja Srbije izemalja u okruènju, a u istom trenut-ku bi}e ~ista~ prirode tako da }e svi onikoji do|u da vide ovaj deo Srbije videti~iste reke i jezera kao i prirodu koja }ebiti o~uvana. �

[PIK Iverica ADpionir u kori{}enju drvnog ostatka

PI[E: Mili} Spasojevi}

[PIK Iverica AD32250 Ivanjica, V. Marinkovica 139

tel. +381 (0)32 661 166, fax. +381 (0)32 663 320www.iverica.co.yu, [email protected]

Slika 1. Tipovi deformacija za piljenu gra|u

POJAM kvalitet piljene gra|e obuhvatavi{e parametara: vizuelni izgled, ~vr-sto}a, ta~nost dimenzija, sadràj vla-

ge (srednja vrednost, ali i odstupanja odsrednje vrednosti i gradijent vlage po de-bljini gra|e). Gotovo neizostavan para-metar kvaliteta, bez obzira za koji kona-~an proizvod je gra|a namenjena, je iprisustvo (ili preciznije re~eno odsustvo)deformacija. Postoje 4 osnovna tipa de-formacija (Slika 1.).

Vitoperenost predstavlja spiralnu de-formaciju po duìni gra|e, odnosno situ-aciju da bo~ne strane daske ne leè u is-toj ravni. Naj~e{}e se meri na duìni od 2m i {irini gra|e od 100 mm, a izraàva uprocentima od {irine daske.

Zakrivljenost je savijanje gra|e poduìni (ostaje u istoj ravni), a izraàva sekao visina luka na duìni od 2 m.

Koritavost je deformacija popre~-nog preseka gra|e (~ela) koja se prostire~itavom duìnom. Izraàva se kao visinaluka na {irini od 100 mm.

Podu`na koritavost je deformacijasli~na zakrivljenosti, ali je ovde prisutnoodstupanje ~ela daske od èljene ravni.Kao i zakrivljenost, izraàva se kao visinaluka na duìni od 2 m.

Deformacije se ponekad javljaju i kodsirove gra|e (uglavnom zakrivljenost ipodu`na koritavost), ali se ve}ina od njihjavlja tokom, a delimi~no i nakon su{e-

nja. Uzrok pojave deformacija je u osnoviutezanje drveta koje se razlikuje u poje-dinim anatomskim pravcima. Tako jeosnovni uzrok vitoperenosti, zakrivljeno-sti i podu`ne koritavosti varijacija u ute-zanju po duìni gra|e, dok je uzrok poja-ve koritavosti razli~ito utezanje u radijal-nom i tangencijalnom pravcu. Dominan-tan uzrok pojave vitoperenosti je prisu-stvo usukanosti vlakanaca. Prisustvo juve-nilnog drveta, reakcionog drveta, ~voro-va pove}ava rizik od pojave deformacija

zbog dodatne anizotropije utezanja uodnosu na normalno drvo.

Mere za smanjenje deformacija

Bitno je naglasiti da je pojava defor-macija tokom su{enja prirodna i o~ekiva-na i samo se u izvesnoj meri moè uma-njiti. U najkra}em, slede}e mere mogudovesti do boljih rezultata:

- po mogu}stvu koristiti trupce praveìce (mali otklon vlakanaca, bez spiral-nog toka),

Deformacije

- ukoliko je mogu}e, koristi osnovepiljenja koje minimiziraju prisustvo juve-nilnog drveta u daskama,

- opteretiti sloàjeve tokom su{enja,

- izbe}i preo{tre uslove klime na po-~etku ve{ta~kog su{enja,

- po mogu}stvu, su{iti gra|u na vi{ekona~ne vla`nosti i naro~ito izbe}i presu-{ivanje gra|e.

Pored navedenih mera, u svetu seve} dugo ispituju mogu}nosti i ekonom-ski efekti postupaka kakvi su: predde-formisanje gra|e tokom procesa rezanjakako bi se nakon su{enja one anuliralesuprotno usmerenim prirodnim defor-macijama i na taj na~in dobila pravagra|a; razli~iti reìmi su{enja koji uklju-~uju kori{}enje visokih temperatura,osciliranje temperature i relativne vla-`nosti tokom su{enja, zatim parenje kaotretman pre, ali i posle su{enja, novi me-todi kondicioniranja i sli~no.

Verovatno najefikasnija mera od svihnavedenih je optere}ivanje sloàjeva to-kom su{enja.

Optere}enje sloàjeva tokom su{enja (top loading)

Deformacije piljene gra|e tokom su-{enja su naro~ito izraène u gornjim ta-vanima dasaka najvi{ih sloàjeva. Niìsloàjevi su manje podlo`ni zbog teìnesamih dasaka u sloàjevima iznad njih.Procena je da se oko 20% gra|e u su{ariu manjoj ili ve}oj meri deformi{e zbognedovoljne optere}enosti. Nivo meha-ni~kog optere}enja koji bi mogao daublaì te posledice zavisi od vrste drvetakoja se su{i i njenih mehani~kih svojsta-va (modula elasti~nosti), dimenzija gra-|e, kona~ne vla`nosti, visine sloàjeva,broja {pandli i reìma su{enja. Tako npr.tanke, {iroke daske zahtevaju mnogomanju silu optere}enja kako bi ostaleprave od greda. Potrebno je naglasiti dase pod terminom ”prave” misli pre sve-ga na spre~avanje vitoperenja i podu`nekoritavosti. Efekat mehani~kog optere-}enja je sa aspekta koritavosti manji, iz-me|u ostalog i zbog uzroka nastajanjaove gre{ke kojoj su naro~ito podlo`ne{iroke daske iz tangencijalnog reza. Ka-ko bi se {to vi{e smanjila koritavost gra-|e, potrebno je voditi ra~una pri samom

se blokova nedovoljne da bi se ostvario

gore preporu~eni pritisak. Razlog je deli-

mi~no bezbednosne prirode (mogu}nost

pada blokova sa sloàjeva), a delimi~no i

strah od utiskivanja {pandli u gra|u. Is-

traìvanja, me|utim, pokazuju da je taj

strah neopravdan, jer ~ak i ogromno op-

tere}enje (preko 3000 kg/m2) daje tek ne-

{to ve}e utiskivanje {pandli (oko 0,3 mm)koje se otklanja u prvom prolazu rendisa-nja. Najbolje re{enje je izlivanje beton-skih plo~a ~ija }e {irina odgovarati {irinisloàja (palete) koje se uglavnom ne me-njaju. Tako se recimo, na paletu {irine 1,5 m i duìne 4 m mogu postaviti dvebetonske plo~e dimenzija 1.5x2 m. Da bise dobilo optere}enje od 600 kg/m2, po-trebno je da debljina plo~a bude 250 mm(ra~unato sa zapreminskom masom beto-na 2400 kg/m3). Svakako je neophodnone{to vi{e vremena pri punjenju su{are ivi{e opreza, ali slika 3. pokazuje da suefekti optere}enja nesporni. �

Slika 2. Fabri~ki sistem za optere}enje sloàjeva

i kako ih umanjitiPI[E: mr Goran Mili}

Uspe{an metod za smanjenje deformacija tokom su{enja u konvencionalnim su{arama je optere}ivanje sloàjeva

slaganju dasaka u sloàjeve, odnosnopotrebno je po{tovati pravilo da se da-ske iz tangencijalnog reza slaù tako daje strana dalja od srca okrenuta na dole.

[irom Skandinavije poslednjih godi-na dominiraju su{are koje poseduju si-stem pneumatskog ili hidrauli~nog opte-re}enja (Slika 2.) Zahtevi gra|evinske in-

dustrije u pogledu pravostigra|e kao osnovnog merilakvaliteta opravdavaju vrlovisoka ulaganja u su{are saovakvim sistemima.

Ispitivanja su pokazalada je preporu~eno optere-}enje od 500-600 kg/m2,mada ovi sistemi imaju mo-gu}nost promene optere}e-nja tokom su{enja, odno-sno pove}anje optere}enjatokom procesa uporedo sa gubitkom vode iz gra|e.Gubljenje vode smanjujemasu gra|e, samim tim i to prirodnooptere}enje gornjih sloàjeva na donje,pa je poèljno izvesno pove}anje inten-ziteta ve{ta~kog optere}enja (kre}e sesa 30%, a zavr{ava sa 100% optere}e-nja). Dodatna prednost ovih sistema je{to spre~avaju neèljeno strujanje va-zduha izme|u gornje povr{ine sloàjevai me|utavanice, a istovremeno elimini{uprobleme sa ru{enjem sloàjeva u su{aritokom su{enja.

Kako su ovi sistemi za na{e uslovepreskupi, preporuka je da se koriste be-tonski blokovi. To se u nekim doma}impreduze}ima i radi, ali je utisak da su ma-

Autor ovog teksta je asistent na [umarskom fakultetu u Beogradu

Slika 3. Neoptere}eni i optere}eni sloàj nakon su{enja


PPrrooiizzvvooddnnjjaa ppllooččaa oodd uussiittnnjjeennoogg ddrrvveettaa uu RRaaddaauuttiijjuu

Firma za proizvodnju ploča od usitnjenog drveta, EGGERotpočela je proizvodnju sirovih ploča iverice u skladu sa pla-nom, u svojoj najnovijoj fabrici u Radautiju, u oblasti Suceava.

EGGER Grupa objavila je početak gradnje svoje prve fabrikeu Rumuniji u oktobru 2006. godine. Proizvodnja oplemen-jenihnih ploča počela je već sredinom decembra 2007.

Tehnologija se bazira na najsavremenijim mašinama, a nje-nu realizaciju, između ostalih, sproveo je Siempelkamp, štofabriku EGGER u Rumuniji čini jednom od najmodernijih uproizvodnji ploča od usitnjenog drveta na svetu. Proizvodnjasirove iverice ima kapacitet 600.000 m3 godišnje, u proseku80% sirove iverice ubuduće će biti obrađeno i distribuiranona tržište kao melaminski oplemenjene ploče (MFC).

“Izuzetno smo ponosni na činjenicu da smo uspeli da ispu-nimo početni plan. Dugujemo puno podršci koju smo imaliod strane vlasti koja je ponovo pokazala da razume značajnašeg projekta i uticaj koji će on imati na lokalnu zajednicuu više aspekata, kao što su zapošljavanje, infrastruktura iprivlačenje novih poslova. Naš građevinski partner iz Ru-

munije i snabdevači drvetom, sa kojima smo počeli da pra-vimo skladište drveta u avgustu prošle godine, takođe suimali značajnu ulogu u uspešnoj i blagovremenoj imple-mentaciji projekta”, mišljenje je Michaela Eggera, CEO–aEGGER grupe.

Iz Radautija, EGGER će distribuirati svoje proizvode na celorumunsko tržište i izvoziće u okolne zemlje kao što su Ukra-jina, Bugarska, Srbija i Turska, ali i na Srednji istok. MichaleEgger još dodaje: “Naši kupci će u novom Made in RomaniaEGGER proizvodu otkriti kvalitet i visoke standarde koji suim bliski iz prošlog iskustva”.

EGGER tim u Rumuniji konstantno raste od početnih 30 u2007. godini do sadašnjih 300 zaposlenih. Novoformirani ti-movi prošli su kroz intenzivne obuke u različitim fabrikamaEGGER Grupe.

EEGGGGEERR RRuummuunniijjaa

EGGER je prisutan u Rumuniji od 2002. godine preko svojeprodaje u Bukureštu. 2006. godine, kompanija je započelasvoj dugoročni projekat: gradnju fabrike za preradu drveta

Početkom godine, EGGER grupa - renomirani proizvođač ploča od usitnjenog drveta na svetskom tržištu, počela je sa proizvodnjom u svojoj najnovijoj, šesnaestoj po redu, fabrici u Rumuniji. Prva faza, vredna 210 miliona evra, jedna je od najvećih investicija u Rumuniji. Nova fabrika, opremljena jesavremenom tehnologijom i trenutno spada u jednu od najmodernijih i najekološkijih fabrika sveta,isporučivaće proizvode standardnog EGGER kvaliteta na tržišta okolnih zemalja, pri čemu se EGGER strateški pozicionarao i još više približio svojim opartnerima u Srbiji.

EEGGGGEERR--oovvaa ffaabbrriikkaa uu RRuummuunniijjii,, uuppooččeellaa ssaa pprrooiizzvvooddnnjjoomm

RRaaddaauuttiijjuu

EEGGGGEERR ssllaavvii ppooččeettaakk rraaddaa nnoovvee ffaabbrriikkee zzaa pprriizzvvooddnnjjuu ppllooččaa oodd uussiittnnjjeennoogg ddrrvveettaa uu RRaaddaauuttiijjuu uu oobbllaassttii SSaaccuueevvaa..

FFaabbrriikkaa jjee oopprreemmlljjeennaa nnaajjnnoovviijjoomm ii nnaajjmmooddeerrnniijjoomm tteehhnnoollooggiijjoomm nnaa ssvveettuu ii pprriioozzvvooddiiććee ssiirroovvuu iivveerriiccuu ssaa kkaappaacciitteettoomm 660000..000000 mm33 ggooddiiššnnjjee..

TTiimm ttrreennuuttnnoo bbrroojjii 330000 zzaappoosslleenniihh kkoojjii ssuu pprrooššllii kkrroozz iinntteennzziivvnnuu oobbuukkuu uu ddrruuggiimm EEGGGGEERR––oovviimm ffaabbrriikkaammaa..

EEGGGGEERR pprrooiizzvvooddii MMaaddee iinn RRoommaanniiaa bbiiććee ddiissttrriibbuuiirraanniinnaa rruummuunnsskkoomm ii ttrržžiiššttiimmaa ookkoollnniihh zzaammaalljjaa..

�

�

�

�

u blizini Radautija. Investicija vredna 210 miliona evra većje obezbedila 300 novih i sigurnih radnih mesta. Cela povr-šina fabrike EGGER prostire se na 80 hektara.

EEGGGGEERR GGrruuppaa

Pre više od 45 godina, porodična kompanija EGGER osno-vana je u ST. Johann-u u Tirolu u Austriji. Moto Od drva

stvaramo više karakteriše aktivnost kompanije i stavlja akce-nat na aktivnosti u oblasti prerade drveta.

EGGER grupa proizvodi materijale od drveta u svojih 15 fa-brika širom Evrope. Šesnaesta fabrika u Grupi, smeštena uRadautiju, takođe je postala operativna. Trenutno EGGERGrupa zapošljava preko 5000 ljudi.

DDooddaattnnee iinn ffoorrmmaacc ii jj ee mmoožžee ttee ppoott rraažž ii tt ii nnaa wwwwww..eeggggeerr ..ccoomm ,, kkoodd vvaaššeegg dd ii ss tt rr iibbuutteerraa

EEGGGGEERR pprroo ii zzvvooddaa ii ll ii uu pprreeddss ttaavvnn ii šš tt vvuu EEGGGGEERR SSRRBBII JJAA,, tt ee ll .. 006622 228833 884411

Trendove na evropskim trìstima i rastu}e zahteve doma}ih kupaca firma Darex svake godine proprati zanimljivom paletom novih proizvoda i dekora. Od nedavno asortiman Darex-a oboga}en jeEgger laminatima koji su, zahvaljuju}i svojoj univerzalnoj primeni, ve} prisutni u mnogim buticima,hotelima, kancelarijama, pa i doma}instvima u Srbiji.

Razvoj laminata neposredno je vezan uz razvoj plo~a iverica. Egger laminati se sastoje od tri osnov-na sloja: 1) povr{inski sloj dekor - papir impregniran melaminskom smolom, koja mu daje izuzetnupovr{insku otpornost na habanje, visoku temperaturu, vlagu i hemikalije; 2) srednji sloj - papiri im-pregnirani smolama posebnih svojstava, od kojih zavisi tvrdo}a laminata i otpornost na udar i 3) do-nji za{titni sloj - pergamentni papir koji se na kraju moè brusiti pa laminat po èlji kupca moè biti bru{en ili nebru{en. Dekor i struktura laminata nisu me|usobno zavisni {to zna~i da se è-ljeni dekor laminata moè proizvesti u svim Egger – strukturama. Mogu}e je srednjem sloju dodati~etvrtu komponentu, takozvani overlay ili melaminsko poja~anje koje }e mu dati visoku otpornostpovr{ine. Laminati sa ovakvim melaminskim oja~anjem naj~e{}e se koriste za kuhinjske radne plo~e,laminatne podove ili visokozahtevne pultove.

Plo~e sirove iverice, mdf-a, hdf-a mogu se oplemeniti laminatom, ali je veoma va`no da te plo~e ima-ju ravnu povr{inu i da ne sadrè unutra{nja naprezanja.

Naj~e{}u primenu laminati nalaze u proizvodnji kuhinjskih radnih plo~a i postforming-fronta, podo-va, vrata, radnih pultova, opreme za sajamske {tandove itd. Tehni~ka i estetska svojstva laminata ~ine ih nezamenjivim u modernim enterijerima i name{taju za javne ustanove, kancelarije, hotele,ugostiteljske objekte.

Darex-ovu lager kolekciju laminata ~ini 18 dekora u standardnim dimenzijama 2.800 x 1.300 x 0.8 mm.Dekori i strukture laminata identi~ni su Egger-ovim Eurodekor oplemenjenim plo~ama sto pruà bezbroj mogu}nosti za prostorno ure|enje.

Kolekcija prati najnovije trendove u industriji name{taja i opremanju enterijera. Jedan od najzan-imljivijih dekora je beli dekor W1001, koji je zahvaljuju}i belim overlay papirima i u svom presekubele boje.

Nova lager kolekcija laminata

DAREX – uvek u trendu

www.darex.rs, [email protected]

DAREX d.o.o. Beograd, 11077 Beograd, Autoput Beograd-Zagreb bb, tel. 011 209 1600, fax: 011 209 1699

DAREX d.o.o. Beograd - PJ Zvezdara, 11050 Beograd, @ivka Davidovi}a 81, tel/fax: 011 347 2673, 347 2674, 288 8765

DAREX d.o.o. Beograd - PJ Ni{, 18000 Ni{, Bulevar Cara Konstantina 80-84, tel. 018 207 353, fax: 018 207 369

Dek

ori E

gger

lam

inat

a

PPrriirrooddnnoo.. IInnssppiirraattiivvnnoo..

W 980

H 1424

F 583

F 620

F 621

F 622

F 900

FA 101

FA 103

H 1428

H 3025

F 509

F 501

F 785

W 1001

U 708

H 1137

H 1277


PRE dve godine pisali smo

i sada opet s razlogom

pi{emo o preduze}u

QUERCUS iz Novske, firmi

koju je daleke 1989. godine

osnovao Ante Miji}. Tada,

verujemo, nije ni slutio do

kog nivoa razvoja }e sti}i

njegova firma za nepune

dve decenije rada i perma-

nentnog razvoja. U po~etku

je firma QUERCUS radila sa

pilanama koje su za potrebe

ovog preduze}a uslu`no re-

zale drvo, a preduze}e je bi-

lo registrovano kao obrt za

proizvodnju rezane gra|e i

trgovinu na veliko gra|evin-

skim materijalom i drvetom,odnosno rezanom gra|om.

Prva vlastita pilana je ku-pljena i montirana po~etkom1997. godina, a QUERCUS jei dalje investirao u nabavkusavremene opreme i ure|e-nje prate}ih objekata da bise zaokruìla potrebna celi-na za normalan tok proiz-vodnje drvenih sortimenata.Tako su u 2000. godini izgra-|ene i pu{tene u rad su{ara ielementara, nakon ~ega jezaposleno ukupno 49 radni-ka… Daljnim investiranjem ipermanentnim razvojemQUERCUS je 2000. godinemontirao i u rad pustio jo{

jednu pilanu ~iji je dnevnikapacitet iznosio 62 metrakubna u dve smene. O raz-vojnom putu ovog preduze-}a svedo~i podatak da su zaproteklih nekoliko godinabroj zaposlenih i obim poslaudvostru~eni.

QUERCUS je stasao u sta-bilno preduze}e koje danaszapo{ljava 105 radnika i kojegodi{nje reè oko 45.000kubnih metara drveta. Ustrukturi prerade trupci jase-na u~estvuju sa 60%, a osta-lo su uglavnom trupci hrasta.Treba re}i da ova firma imaizuzetno povoljnu poziciju,da je na izvori{tu kvalitetnih

{uma hrasta lu`njaka, po-znatijeg kao slavonski hrast ijasena koji su cenjeni po svo-joj trajnosti, mehani~kim iestetskim osobinama i kojiimaju {iroku primenu u gra-|evinarstvu, brodogradnji,proizvodnji name{taja i po-ku}stva, a posebno u opre-manju enterijera. Preradaovih vrsta drveta je svojevr-sna garancija kvaliteta, jerzahteva stru~nost i tehnolo-{ku opremljenost, u ~emuna{i doma}ini ne oskudeva-ju. Tako|e treba re}i daQUERCUS ima izuzetno do-bru saradnju sa {umarima ida nema ve}ih problema usnabdevanju sirovinom.

Krajem 2004. godine fir-ma QUERCUS je u potpuno-sti udovoljila kriterijumimaza FSC sertifikat, a po~et-kom ove, 2008. godine oba-vljen je seminar i izvr{ene susve priprema za implemen-taciju standarda ISO 9001 iISO 14001.

Jo{ zna~ajnih novosti do-neo je po~etak ove godine:1.1.2008. godine firma jepreimenovana i sada poslujepod nazivom Ante Mi-ji}–QUERCUS d.o.o. a njenosniva~ i vlasnik, gospodinAnte Miji} je zvani~no oti{aou penziju. Tim povodom u

Stabilna proizvodnja


ovoj firmi je odràna sve~a-nost kojoj je prisustvovalave}ina zaposlenih, kao i ve}ibroj zvanica. Tada su dode-ljene i jubilarne nagrade zasedam radnika koji su u firmiQUERCUS proveli deset godi-na rada. Kao svojevrstan do-kaz kontinuiteta rada firme,ova priznanja su ujedno bilai dokaz vernosti preduze}ukoje svim svojim radnicimapruà odli~ne uslove rada.

Firmu Ante Miji}-QUER-CUS d.o.o. od po~etka ovegodine, po èlji njenog osni-va~a i vlasnika, gospodinaMiji}a, ravnopravno zastu-paju i njom rukovode njego-ve dve k}eri Andrea Crnoje-vi} i Anita Cink. One su di-rektorke ovog preduze}akoje po tehnolo{kom proce-su i organizaciji proizvodnje,po obinu rada i ure|enjuproizvodnog prostora, na re-gionalnom nivou u svojojbran{i, sigurno, zauzima vi-soko mesto.

Svoj uspeh i poslovni re-zultat preduze}e Ante Miji}-QUERCUS temelji i gradi naupotrebi savremenih ma{inavelikog kapaciteta za proreztrupaca, kao i optimalnomkapacitetu su{ara za su{enjerezane gra|e. Danas firmaraspolaè sa dve pilane, dve

elementare i ~etiri komoresu{ara, po 60 kubika. U pla-nu su investicije i pro{irenjesu{arskih kapaciteta, kao ikupovina linije za okraj~iva-nje. Osnovu proizvodnogprograma ~ini rezana gra|ai elementi, izrada frize iproizvodnja specijalne brod-ske gra|e, kao i razli~itihelemenata za proizvodnjuname{taja i opremanje en-terijera. Manji deo proiz-vodnje firme Ante Miji}-QUERCUS ostaje na trì{tuHrvatske, dok se ve}ina, ilipreko 90% izvozi u velikibroj evropskih zemalja… Ta-ko|e smo saznali da ova fir-ma ima ve}i broj kontakata,ali i neke oblike saradnju sanekoliko firmi iz Srbije.

I to bi uglavnom bile ~e-njenice koje se moraju uzetiu obzir i uvaìti u svakojozbiljnoj raspravi o preduze-}u Ante Miji}-QUERCUSd.o.o. iz Novske. Treba jo{re}i da ova firma ve} uvelikospada u kategoriju srednjihpreduze}a.

înjenica je, tako|e, daje ovo tipi~na porodi~na fir-ma u kojoj su zaposleni svi~lanovi uè porodice. Uz k}e-ri, direktorke, tu su zetoviIvica Cink i Hrvoje Crnojevi},zaduèni za kompletnu teh-

ni~ku oblast poslovanja ovefirme. Oni su odavno savla-dali sve tajne ovog biznisa,oni su sigurna potpora i bu-du}nost ovog preduze}a. Svenovosti i promene u poslova-nju ovog preduze}a saznalismo od dve mlade direktor-ke. Anita i Andrea su i uovoj situaciji imale svesrdnupomo} svojih muèva…

Ovaj razgovor za ~asopisDRVO-tehnika Ante Miji} jeprepustio mla|ima. Uz izvi-njenje on je ùrio na vaànsastanak vezan za obezbe|e-nje sirovine. A penzija, pitalismo ga, toboè iznena|eno.On se {iroko nasmejao i od-mahnuo rukom, ùre}i zaposlom…

Ina~e, prema nekim is-traìvanjima preko 85 pro-cenata privatnih firmi u Hr-vatskoj, koje su osnovane uproteklih dvadeset godina,imaju porodi~ni karakter.Sli~no je ili skoro isto i u ze-

mljama u okruènju. Iznikleiz porodi~ne tradicije i na-slonjene na porodi~nustrukturu, ovakve firme ima-ju solidnu osnovu za razvoj iuspeh, s tim {to u radu i me-|usobnoj komunikaciji morauvek biti izraèn nivo tole-rancije, poverenja, me|u-sobnog razumevanja, uvaà-vanja i po{tovanja. Iskustvotako|e kaè da je va`no dase zna ko o ~emu odlu~uje,ko {ta radi i za {ta odgova-ra… Ova pravila su, o~igled-no, sastavni deo poslovanjafirme QUERCUS iz Novske ukojoj vladaju rad i red, ali inekakav neusiljen duhovnimir. Takav utisak }e, sigur-no, poneti svaki posetilacovog preduze}a ~ije temeljeje postavio i poslovni puttrasirao Ante Miji}. Pomo} ioslonac je, bez sumnje,imao u porodici. Tako je bilii tako }e biti. �

ANTE MIJI]-QUERCUS d.o.o.Bro~ice bb, Novska, Hrvatskatel/fax. +385 (0)44 614 247, 691 [email protected]

U poseti uspe{nima – Ante Miji}-QUERCUS Novska

Ante Miji}-QUERCUS d.o.o. je porodi~na firma koja }e naredne godine obeleìti dve decenije rada i razvoja. Osnovu proizvodnog programa ~ini rezana gra|a i elementi, izrada frize i proizvodnja specijalne brodske gra|e, kao i razli~itih elemenata za proizvodnju name{taja i opremanje enterijera.

garancija razvoja

– Firma Future, zastupnik holandske firmeDuco je ove godine dobila dve vrlo vrednenagrade na sajmu gra|evinarstva. Da li je topriznanje za odgovoran i profesionalan radu proteklih par godina? Od 1992. godine do 2006. godine sam biona privremenom radu u inostranstvu u Ho-landiji. Ubrzo sam startovao sa svojom fabri-kom za proizvodnju i ugradnju fasadnih pro-zora. Po prirodi sam entuzijasta i istraìva~ iozbiljno sam pristupio poslu, neprekidnou~e}i. Pravio sam pore|enja sa na{om ze-mljom i uo~avao zna~ajne razlike. Posebnome zainteresovala ventilacija kroz zatvorenprozor Duco. Stupio sam u kontakt s njima inakon pregovora odlu~io da ovaj veomazna~ajan i kvalitetan proizvod predstavim ubiv{im zemljama SFRJ. Kao i svi novi proizvo-di i ovaj je imao veoma trnovit put. Ljudi te-{ko prihvataju nova re{enja a sigurno miimamo za to ozbiljne razloge, period sankci-ja i izolacije je bio veoma dug i ostavio du-bok trag. Bio sam uporan i{ao od firme dofirme od projektnog biroa do biroa i obja-{njavao zna~aj i ulogu ovog proizvoda. Isto-vremeno sam projektovao i komarnik. @irisajma je dodelio presti`ne nagrade za ovadva proizvoda. Veoma sam zadovoljan {tosmo dobili ovo priznanje, jer je rad bio veo-ma mukotrpan u prethodne tri godine, nakraju sam zaklju~io da organizovan i profesi-onalan rad mora dati rezultat. Osnova u sva-kom radu je marketing, kvalitet i razvoj.– Nagrada Nova Vizura je dobijena za sistemDuco prirodne prozorske ventilacije. [tamoète da nam kaète o tome?Istraìvanja vezana za prozorsku ventilacijuu Evropi traju zadnjih ~etrdeset pet godina.Ve} tada se znalo da je osnova zdravog sta-novanja kvalitetan vazduh unutra{njeg pro-stora. Dizajni su se menjali, osavremenjivalido ovog sada{njeg koji je vrhunac kvalitetaprojektovanja nekog proizvoda.U su{tini on je naro~ito do{ao do izraàjanakon nagla{ene u{tede toplotne energijepotrebne za zagrevanje vazduha. Sve anali-ze govore da se preko 40% od ukupne ener-gije tro{i za zagrevanje stanova i pripremutople vode. Evropa je veoma rovita sa pro-blemima snadbevanja energije, jer raspolaèsiroma{nim resursima fosilnih goriva. Daljipravci razvoja energije su racionalna potro-{nja energije i kori{}enje obnovljivih izvoraenergije.U tom smislu ovaj proizvod Duco, ventilacijakroz zatvoren prozor, zna~ajno doprinosismanjenoj potro{nji toplotne energije. Do-kazano je da je infiltracija vazduha (ve}i brojizmena) vazduha glavni uzro~nik pove}anihtoplotnih gubitaka, te je potrebno svesti naodgovaraju}u meru. Ovaj proizvod je jo{ vi{e

do{ao do izraàja uvo|enjem i ocenjivanjemtkz. zelenih ku}a (zelena gradnja), jer je po-tro{nja energije za zagrevanje stanova i po-slovnih prostora izuzetno zna~ajna. Kakopove}ati konfor stanovanja i istovremenosmanjiti potro{nju energije je postalo kruci-jalno pitanje.Na ovo pitanje zna~ajan odgovor je dala Du-co ventilacija u raznim projektnim re{enjimazavisno od namene.Na ovaj na~in je obezbe|en efekat 3E (ener-gije, ekonomije i ekologije).Ta~nim doziranjem protoka vazduha obez-be|ujemo odgovaraju}i kvalitet vazduha uprostoru (temperaturu, relativnu vla`nost).Ovaj proizvod je veoma zna~ajan kod sr~a-nih i plu}nih bolesnika, ki{e i snega. Tada seovi bolesnici ose}aju najslabije. Odgovaraju-}im kontaktom sa okolnim vazduhom prekofiltera je obezbe|eno prisustvo okoline uunutra{njem prostoru. Ovaj ure|aj ne pose-duje nikakve pokretne delove, veoma jefunkcionalan i jednostavan za ugradnju i ru-kovanje. Jednostavnim otvaranjem i zatvara-njem klapne se reguli{e protok vazduha. Od-govaraju}a konstrukcija onemogu}ava pro-dor ki{e, grada, snega i insekata. Proizvod jeprojektovan za najteè spoljne uslove. Pri-mena ovog proizvoda u zemljama EU jeobavezna a naro~ito u komercijalnim i jav-nim objektima gde je konfor stanovanja odprioritetnog zna~aja.– Firma Future je dobila nagradu PosebnoPriznanje za komarnik Future line® objasnitenam {ta je to specifi~no kod ovog proizvoda{to ga odvaja od konkuretnih modela.Po{to sam uz svoj redovan rad sa Duco ven-tilacijom, u stalnim kontaktima sa proizvo|a-~ima fasadnih prozora, primetio sam pro-blem komarnika. Ugra|uju se uglavnom rolkomarnici koji su 2 do 3 puta skuplji od fik-snih, sa uvek prisutnim problemima rol me-hanizma i brzog krzanja mreìce po ivicama,a fiksni komarnici imaju problem postavlja-nja - ka~enja u ram (montira se sa raznim re-zama, {rafovima…) {to o{te}uje profile pro-zora. Do{ao sam na ideju da projektujem ikonstrui{em jednostavan, funkcionalan i jef-tin komarnik koji mogu da koriste svi slojevistanovni{tva. U osnovi je jednostavnost pro-izvodnje, a posebno jednostavnost ugradnje.Ugradnja se prakti~no izvodi jednim pote-zom, a tako|e i skidanje, i sve to za samo 5sekundi, {to omogu}ava veoma jednostavnoodràvanje prozora. Proizvod se sastoji odrama (odgovaraju}i profili) sa odgovaraju}im`lebom koji se jednostavno postavlja na ramprozora kao sa odgovaraju}om mreìcomprotiv insekata. Nema nikakvih pokretnihdelova, osovina, vo|ica, {to je karakteristi~-no za standardni komarnik.

Zahvaljuju}i jednostavnosti i nepostojanjupokretnih delova, vek trajanja ovog proizvo-da je neograni~en. Jednostavno{}u se posti-è funkcionalnost {to sve uti~e i na cenu.Ime, dizajn i patent na{eg proizvoda Futureline® su zakonom za{ti}eni.Probajte na{ proizvod i uverite se sami. Ko-marnici se mogu proizvoditi u razli~itim ob-licima i dimenzijama zavisno od zahtevakupca.– Kakvi su Va{i dalji planovi?Imam ozbiljne namere da napravim prezen-tacije sa kompletnim Duco programom usvim krajevima na{e zemlje kao i ostalim Bal-kanskim zemljama. @elim da na{e gra|evin-ce, arhitekte i ma{ince upoznam sa najnovi-jom regulativom (EU) u domenu ventilacije.Proizvodnja prozora u na{oj zemlji je veomaperspektivna. Ukoliko èlimo da izvozimomoramo dobro da se upoznamo sa regulati-vima (standardima) Evropske Unije. Posebnosu te regulative-standardi rigorozni u dome-nu ventilacije (osnova zdravog stanovanja –zdrav vazduh). Ventilaciji, hla|enju i greja-nju }e se jo{ vi{e poklanjati pa`nje. Smanje-nje potro{nje energije izbegavanje efektastaklene ba{te je imperative iz tog razloga jeizuzetno vaàn i letnji i zimski period. U let-njem reìmu je izuzetno va`no obezbeditikvalitetnu no}nu ventilaciju kao i smanjenjeupada sun~evog zra~enja. To se re{ava odgo-varaju}im àluzinama i brisolejama, koje suprisutne na na{em trì{tu posle 34. Sajmagra|evinarstva. @elim da naglasim da reno-mirana firma Duco iz Belgije permanentnoradi na razvoju ovih usavr{enih proizvoda.Sa novim dostignu}ima }emo Vas vrlo brzoupoznati. �

Na{ sagovornik @ivko CVEJIN, direktor Future d.o.o.

Nagrade u pravim rukamaIme, dizajn i patent na{eg proizvoda

su zakonom za{ti}eni, kaè gospodin @ivko Cvejin

jul 2008.

Ulaganjem

VE} dvanaest godina@ivko [vabi} se aktivnobavi preradom drvata.

Njegova pilana se nalazi umestu Provo, na putu[abac-Obrenovac i sve doinvestiranja u {est ma{inaWood-Mizer ovde se prak-ti~no ìvotarilo.

– Sa starim ma{inama istarom tehnologijom nikadanismo mogli da postignemostandardne dimenzije ita~ne mere, tako da nismomogli adekvatno odgovo-rimo trì{tu i biti rentabilni.Mi uglavnom reèmo mekeli{}are i bavimo se proizvod-njom paleta, ali smo imalivelike gubitke i neta~an,kriv rez – kaè @ivko [vabi}.– Onda smo investirali uma{ine Wood-Mizer i dobilikompletnu uslugu: stru~nuobuku, servis, rezervne de-love, testere… Sve je to biloprihvatljivo i povoljno, anakon toga se sve promeni-lo i ve} za mesec dana na{aproizvodnja je dobila drugikarakter. U{tede su bile ve-like, tanji i ta~an prorez,manje piljevine, ve}aproizvodnja i ve}a produk-tivnost, ta~ne standardnedimenzije i druga~iji poloàjna trì{tu. Mogli smo uz

kvalitet proizvoda smanjiticene i diktirati neke trì{neodnose, {to je znatnopromenilo na{ poloàj –pri~a [vabi}.

Podse}amo da je firmaWood-Mizer Balkan d.o.o.iz Kikinde pro{le godinezabeleìla veliki porast pro-daje iz svog programa,posebno horizontalnihbrenti. Prete`na delatnostovog preduze}a, uz hori-zontalne brente je prodajama{ina za izradu paletnihelemenata, automatskihlinija za preradu tankih ikratkih trupaca, trakastih ikru`nih testera, au-tomatskih o{trilica irazmeta~a kao i dodatneopreme za primarnuobradu drveta.

U ponudi firme Wood-Mizer Balkan je preko 150modela brenti sa elektro,benzinskim, dizel ili turbodizel motorom razli~itesnage. Njihove brente mogubiti mobilne ili stabilne sarazli~itom hidrauli~nomopremom koja podrazume-va: podizanje trupca, njego-vo obrtanje, nivelisanjeprednjim ili zadnjimvaljkom i fiksiranje trupca.


do ve}e produktivnosti

Po svemu sude}i vlasnikPilane [VABI] je dobroprocenio i usmerio svoju in-vesticiju. Sada ova pilanagodi{nje prerade oko 9000

metara kubnih uglavnommekih li{}ara i uz paleteproizvodi gra|u za krovnukonstrukciju. [to se ma{inai opreme ti~e, proizvodnja

bi uz uvo|enje drugesmene i obezbe|enjesirovine, mogla biti jo{ve}a. Me|utim, i dalje osta-je problem drvnog ostatka,pa gospodin @ivko [vabi} injegova dva sina, ozbiljnorazmi{ljaju kako daracionalnije iskoriste okra-jke, kocke, operke i piljev-inu, a tog ostatka }e ovegodine biti oko dve hiljadekubika. Verujemo da }e onii ovde na}i adekvatnore{enje.

U svakom slu~aju stoji

~injenica da je investicuja u

{est ma{ina Wood-Mizerurodila ve}om produk-

tivno{}u, kvalitetom proizvo-

da i manjim cenama Pilane

[VABI], isto kao {to stoji ~in-

jenica da je ovde zaposleno

pedesetak ljudi iz okoline

{to ih je zadrtàlo u ovom

prelepom predelu na{e

zemlje. U tom smislu na

adresu gospodina [vabi}a

mogu i}i sve pohvale. �

Investicijom u {est ma{ina proizvodnje Wood-Mizer, Pilana [VABI] iz Prova kod [apca znatno je pove}ala produktivnost i kvalitet svoga proizvoda, pa jeuz povoljnije cene zna~ajno promenila i svoj trì{ni poloàj.

Wood-Mizer Balkan d.o.o. Svetosavska GA 3/323300 Kikindatel/fax: +381 (0)230 40 20 50, 25 754, 23 567

+381 (0)63 568 658, 108 21 39e-mail: [email protected]

PILANA [VABI]

Nekoliko detalja iz proizvodnog pogona PILANE [VABI]

Antoni de Melo

OD MOLITVE DO PROSVETLJENJA

Hrabrost jednog mi{a...jer nedostaje jedna su{tinska stvar...

Po indijskoj basni postojao je mi{ koji je ìveo u nepresta-nom strahu od ma~aka. Jedan ~arobnjak se saàli na njegai pretvori ga u ma~ku. Tada je on po~eo da strahuje od pa-sa. ârobnjak ga je pretvorio u psa, posle ~ega je ovaj po-~eo da se boji pantera. Kada ga je ~arobnjak pretvorio upantera, po~eo je da se boji lovaca… Onda se ~arobnjakpredao, ponovo ga je pretvorio u mi{a i rekao mu:

- Nikako ne mogu da ti pomognem, jer uvek zadràva{ srcejednog mi{a.

Ples bez nogu

Karijera poznate indijske balerine, Sudhe ândran, bila jebukvalno prese~ena kada je doìvela nesre}u posle koje jojje amputirana desna noga. Me|utim, kada je dobila ve{ta~-ku nogu i prohodala, nastavila je da igra i, {to zvu~i zaistaneverovatno, nakon nekoliko godina ponovo je postala ve-lika zvezda.

Kada su je pitali kako je postigla tako ne{to, jednostavno jeodgovorila:

- Za ples nisu potrebne noge.

Sokrat na pijaci

Pravi filozof kakav je bio, Sokrat je bio uveren da je mu-drac instiktivno usmeren na to da nema nikakve potrebe.[to se njega ti~e, on je uvek i{ao bos, ali ipak nije mogaoda odoli ~arima pijace i ~esto je i{ao da gleda izloènu ro-bu. Kada ga je jedan prijatelj upitao za{to to ~ini, Sokratmu je odgovorio:

- Volim da gledam koliko je stvari bez kojih komotno moguda ìvim.

Mudrost, dakle, nije u tome da znamo {ta ho}emo, ve} u spoznaji {ta nam je sve nepotrebno.

Sva|a gluvonemih

U jednom domu za gluvoneme, dvojica su se èstoko po-sva|ali. Nadzornik je zatekao jednog od njih kako se previ-ja od smeha, okrenut le|ima onom drugom.

- [ta te toliko zasmejalo? Za{to je tvoj drugar toliko besan?- upitao je nadzornik, sluè}i se prstima.

- Zato - odgovorio je ~ovek na isti na~in – {to ho}e da mevre|a, a ja ne}u da ga pogledam!

Lulu

Posetilac jedne ludnice zatekao je jednog od ludaka kakose neprestano klati na stolici i sav tuàn beskona~no pona-vlja: Lulu… Lulu...

- [ta je tom ~oveku? - upitao je posetilac doktora.

- Lulu je èna koja ga je ostavila - odgovorio je doktor.

Obojica su zatim do{li do }elije u kojoj je bio ~ovek koji jeneprestano udarao glavom u zid i je~ao: Lulu... Lulu...

- [ta, zar i ovaj ima sindrom Lulu? - upitao je posetilac.

- Da - odgovorio je doktor. - On je ~ovek za koga se Luluudala.Samo su dva razloga za tugu u ìvotu: prvi, kada ne postignemo ono {to àrko èlimo i drugi kada to postignemo.

malo MUDROSTI

ne}e biti na odmet DAMARI


Stalno u razvojuD

O[LI smo do podatka dase Dubica u istoriji prviput spominje polovi-

nom trinaestog veka podnazivom Kastrum kao velikozanatsko i trgova~ko nase-lje. Sam naziv grada Dubicaizveden je od starosloven-ske re~i dub {to zna~i hrast isvedo~i da je ovaj prostorbio uvek bogat {umom. Za-beleèno je, tako|e, da sevaro{ industrijski i urbanopo~ela naglo razvijati po~et-kom dvadesetog veka i daje prva pilana osnovana1901. godine. U ovom krajuto je bio po~etak industrij-ske prerade drveta…

Danas, na podru~ju Ko-zarske Dubice i {ire, primatme|u preduze}ima preradedrveta pripada firmi AGRO-FLORA ~iji je osniva~ i vla-

snik Zoran Suboti}. Privat-nim biznisom Suboti} se ba-vi punih dvadeset godina,jo{ od 1987. godine. U po-~etku je to bila poljopri-vredna delatnost gde je do-minirala trgovina reproma-terijalima i komisiona pro-daja. Prerada drveta je u pr-ogram rada firme AGRO-FLORA u{la pre deset godi-na i od tada po~inje inten-zivan razvoj i permanentnoinvestiranje u ovom predu-ze}u. Pro{le godine je ovdeprera|eno oko ~etiri hiljadekubika drveta, a za prvihpet meseci ove godine ta ci-fra je ve} prema{ena i sigur-no }e biti udvostru~ena…Na dve lokacije i dva skoroistovetna pilanska pogona,u Kozarskoj Dubici i u seluRakovica gde je firma na-stala, preduze}e AGROFLO-

AGROFLORAKozarska Dubica

tel. +387 (0)52 421-930421-931

tel/fax. [email protected]

Na{ sagovornik Zoran Suboti}, osniva~ i vlasnik firme AGROFLORA iz Kozarske Dubice

RA uglavnom prera|ujetrupce hrasta i proizvodielemente za podove i proiz-vodnju name{taja. Od po-~etka ove godine u pro-gram rada je u{la i proiz-vodnja suvih bukovih ele-menata za stolice, a na{ sa-govornik planira da u tompravcu organizuje ve}i deoproizvodnje koja bi dobilafinalni karakter.

- Raspolaèmo sa dvesu{are od dve stotine kubi-ka koje smo instalirali preskoro pola godine, a uskoronam stiù neke nove su{areiz Kine, koje }e ovde, prak-ti~no, biti na probi i veru-jem da }e biti dobre - kaègospodin Suboti}. - Firma jeina~e tehnolo{ki opremlje-na za planirani obim posla iprogram rada. Gradimo no-vu halu u kojoj }e uskorobiti instalirana ma{ina zapotpuno proizvodnju stoli-ca, bez farbanja… Na{ ciljje, dakle, ve}i nivo finaliza-cije i ve}a produktivnost ra-da za {ta je u potpunostispremno pedesetak zapo-slenih ljudi u ovom predu-ze}u. Skoro kompletna na-{a proizvodnja ide u izvoz,uglavnom u Italiju, Austrijui [vedsku. Vrlo malo sara-|ujemo sa firmama iz Srbi-je. Ne{to doma}e frize ot-

premamo u JAVORAC, Bo-gi{e i ta saradnja }e biti na-stavljena. Radili smo i saTarketom iz Ba~ke Palanke,pri~a na{ sagovornik, ~ijepreduze}e je ~lan klasteraDRVO iz Prijedora.

- Podràvam sve aktiv-nosti ~iji je cilj ve}a sarad-nja i ve}i nivo proizvodnje.Meni moè biti dobro samokada je dobro i drugima -kaè Zoran Suboti} u ~ijempreduze}u radi uglavnomlokalno stanovni{tvo, ali ijedan Italijan. Tu je zapo-slena i supruga na{eg sago-vornika, a od pedesetak za-poslenih, petina su bliì ro-|aci Zorana Suboti}a, takoda se i u ovom slu~aju radio porodi~nom biznisu, {toje naj~e{}a karakteristikave}ine firmi u na{em pod-neblju.

Vo|ena oprezno, strplji-vim i upornim radom na{egsagovornika, ova firma si-gurno ima dobru perspekti-vu o ~emu }emo, verujem,pisati i u nekom narednombroju. Uz burnu i zanimljivuistoriju, ovaj kraj sa Kozar-skom Dubicom u sredi{tuima povoljan geografski po-loàj. Sme{ten u severoza-padnom delu RepublikeSrpske, u donjem toku rekeUne i sredi{njem toku rekeSave, on je otvoren za svatrì{ta, uvek izazov zapadu,a nostalgi~no i sa nadomokrenut istoku. �

Milesi spa je jedna od vode}ih svetskih firmi specijalizo-

vanih za proizvodnju boja za drvo sa proizvodnim

pogonima i trgovinama u ve}ini evropskih zemalja i

distributerima u Ju`noj Americi, Aziji i Severnoj Africi.

Milesi spa nudi svojim kupcima najbolja re{enja za za{ti-

tu svih vrsta drveta {irokom paletom proizvoda pogod-

nih za nano{enje svim na~inima.

Podatak da Milesi u~estvuje sa pribli`no 30% ukupne

prodaje na svim zna~ajnijim trì{tima koje pokriva

(Italija, [panija, Ma|arska…), govori sam za sebe.

Maksimalna podr{ka, re{avanje postavljenih zahteva

i otklanjanje eventualnih problema u lakirnicama su na{

prioritet.

Asortiman Milesijevih proizvoda uklju~uje dve komplet-

ne linije, na bazi vode i na bazi rastvara~a, koje su

odli~ne za {iroki opseg ciklusa bojenja i metoda prime-

ne, ru~no ili industrijskim tehnikama.

Ceo asortiman proizvoda se isporu~uje u razli~itim

pakovanjima kako bi zadovoljili kako male tako i velike

profesionalne korisnike.

Idealni za za{titu drveta i restauraciju starih prozora

i vrata, ovi proizvodi su tako|e perfektni za sve vrste dr-

veta, ~etinarskog i listopadnog koje se uobi~ajeno

koriste za spolja{nju upotrebu.

Bukom-prom je pro{irio proizvodni program i uzprimarnu preradu po~eo da radi finalnu obradubukovog masiva.

Za po~etak je razvijen novi program proizvodnjekreveta. Otvoreno je 15 novih radnih mesta, a zadva meseca rada dostignuta je proizvodnja od 600komada mese~no. U planu je otvaranje jo{ pet rad-nih mesta i pro{irenje proizvodnog prostora za 600 m2 kao i pove}anje proizvodnje na 1000kreveta mese~no.

Osim tog intezivno se radi na ispitivanju trì{ta i raz-vijanju novih proizvoda od bukovog masiva koji bibili traèni i konkurentni na trì{tu. Deo sredstavaulaè se i u obuku radne snage da bi se podigao jo{ve}i kvalitet i zadovoljili zahtevi evropskog trì{tagde Bukom-prom plasira kompletnu proizvodnju.


Pre samo dve ipo godinepisali smo o KOMPANIJI JO-VAN iz Lon~ara. Tada smo za-pisali da ovo preduze}e pro-izvodi rezanu gra|u i ele-

mente, kao i frizu za parket.Jovan Ostoji}, vlasnik i direk-tor ove firme, tada nam jerekao da planovi razvoja ipro{irenja proizvodnje uvek

postoje, ali kuda i kako, jo{nije dovoljno jasno… Tada,dakle, jo{ nije bilo jasno, apo~etkom maja ove godinebilo je te{ko prepoznati ovopreduze}e koje je dobilo no-vi izgled, zadràlo dinami~anrazvoj i ve} uveliko definisalosvoj proizvodni program.

- Istina je da se firma zaprotekle dve godine pro{iri-la, a zna~ajno je da smo fina-lizovali proces proizvodnje.Proizvodimo kvalitetan par-ket i dalje izvozimo ekstradobru robu uglavnom za[vedsku i Nema~ku. Instaliralismo nove su{are NIGOS, apostavili smo i novu liniju zaparket - [REDER. Kompletanplac smo asfaltirali, imamodovoljno sirovine, a poredparketa proizvodimo lajsne ibrikete, tako da, prakti~no,nemamo otpada - kaè go-spodin Jovan Ostoji}. - Brojzaposlenih u mojoj firmi senije zna~ajno promenio, na-stavlja na{ sagovornik, alismo se tehni~ki dobro opre-mili i pove}ali produktivnostrada, tako da smo sa neznat-no ve}im ili sa istim brojemzaposlenih finalizovali proiz-vodnju i obavljamo dalekove}i obim poslova.

KOMPANIJA JOVAN }eovog leta obeleìti decenijurada i razvoja. Prvih pet go-dina to je bila samostalnaradnja JASEN, koja je prera-sla u preduze}e sa jasnomperspektivom. Te{ko je pove-rovati da je ovde samo predeset godina bila livada, adanas je to uvaèna drvio-prera|iva~ka firma u kojoj segodi{nje reè skoro sedamhiljada kubika trupaca, od~ega se 85% preradi u kvali-tetan parket. Ostalo ide ulajsne i brikete…

Uz korektan i uporanrad, napredak ovog preduze-}a o~igledno ima ~vrste te-melje u porodi~noj tradiciji i~injenici da se porodica Osto-ji} dugo bavi preradom drve-ta. Njihova pilana u Br~komje izgorela u ratu devedese-tih, ali su bra}a Ostoji} nasta-vili porodi~nu tradiciju. StarijiCvijetin je, tako|e, startovaosa ledine i u Vi{nji}evu podi-gao uzorno preduze}eQercus robur, a desetak go-dina mla|i Jovan Ostoji} po-stepeno, uporno i sistemati~-no gradi svoju kompaniju uLon~arima. Iznikle iz porodi~-ne tradicije i dugogodi{njegiskustva, dve bratske firmeme|usobno dobro sara|uju isvoju perspektivu gradeupornim radom, kvalitetiomproizvoda i korektnim po-slovnim odnosima sa svojimkolegama, kupcima i doba-vlja~ima.

KOMPANIJA JOVAN jesme{tena uz sam magistralniput, na 5.500 metara kva-dratnih od ~ega je polovinanovi, ~vrsto izgra|en i pokri-ven poslovni prostor. Firma jesnabdevena svim potrebnimma{inama, alatima i opre-mom neophodnom za sada-{nji proizvodni program.Objektivna osnova razvojaovog preduze}a nije sporna,a s obzirom na tradiciju, mla-dost i potencijal na{eg sago-vornika, perspektiva ovogkolektiva se ne moè dovestiu pitanje. I u budu}e }emovas informisati o napretku irazvoju ovog preduze}a. �

KOMPANIJA JOVAN76278 LONÂRI

+387 (0)54 861 220+387 (O)65 529 771

Intenzivno se rezvijaju}i, KOMPANIJA JOVAN je stasala u zna~ajnu drvoprera|iva~ku firmu u kojoj se godi{nje, uz visok nivo produktivnosti,

u kvalitetan parket preradi oko sedam hiljada metara kubnih trupaca.

DECENIJA RADA I RAZVOJA

Na{ sagovornik Jovan Ostoji}, vlasnik i direktod firme KOMPANIJA JOVAN iz Lon~ara

Detalji iz KOMPANIJE JOVAN, Lon~ari

Vodeni lakovi se posled-njih nekoliko godina sve vi{eupotrebljavaju u povr{inskojobradi name{taja, pre svegazato {to je pobolj{an njihovkvalitet, ali i zbog potrebe dase smanji opasnost od zaga|i-vanja radne sredine i za{titizdravlje radnika. Skoro je sa-svim sigurno da }e njihov raz-voj i upotreba u bliskoj bu-du}nosti biti sve ve}a.

Velika pa`nja koja se po-klanja ovim proizvodima, kaore{enju problema zaga|iva-nja okoline, sigurno je dovelado prevelikih o~ekivanja odnjihovih tehni~kih svojstava,istovremeno navode}i nekeproizvo|a~e da na trì{te pla-siraju jo{ uvek neusavr{enelakove. Na ovaj na~in stvore-ni su problemi koji su jo{ vi{euve}ali nepoverenje korisnikaprema ovoj novoj tehnologiji.

Jo{ uvek su aktuelni pro-blemi vezani za vreme su{e-nja vodenih lakova, koje je

jo{ uvek duè nego kod lako-va baziranih na rastvara~ima,zatim problemi sa vi{im cena-ma (posebno vaàn problemu industrijskoj proizvodnji) ipripremanjem povr{ine, a sveto uz zavr{ni izgled obra|e-nih finalnih proizvoda, kojijo{ uvek nisu istog kvalitetakao proizvodi obra|eni lako-vima sa rastvara~ima. Ostaje~injenica da je u malim i sred-njim firmama, gde se potrebada se radi u skladu sa propisi-ma o emisiji procenjuje za-jedno sa uticajem na okolinui toksi~nost, njihova primenabez sumnje opravdana. Da-nas mnoge firme ceo cikluslakiranja name{taja obavljajuproizvodima baziranim navodi, i to uz veoma zadovo-

ljavaju}e rezultate, a njihovbroj je iz dana u dan sve ve}i.

Uzro~nik lo{eg rezultata,koji je kod nekih korisnikaizazvao nepoverenje premavodenim lakovima, ~esto sene moè pripisati samo proiz-vodu, ve} i nepravilnom na~i-nu upotrebe. Problem se mo-è kriti u nedovoljnom po-znavanju tehni~kih svojstavaproizvoda, zbog ~ega su re-zultati lo{iji od o~ekivanih.

Kako bismo ovo bolje ob-jasnili, dajemo kratak pregledosnovnih prednosti i nedosta-taka vodenih lakova, u pore-|enju sa konvencionalnimpoliuretanskim lakovima, uznapomenu da je stopa razvo-ja u ovoj oblasti tehnologijevrlo visoka, tako da }e mnogi

od navedenih nedostatakauskoro biti otklonjeni.

KAKO DA PRAVILNOKORISTITE VODENE LAKOVE

Ve} smo pomenuli da seceo proces rada mora izmeni-ti i prilagoditi novim zahtevi-ma kada radite sa vodenimlakovima.

Sada }emo detaljnije opi-sati nekoliko osnovnih fazapovr{inske obrade obrade.

Furniranje

Furniranje se mora oba-vljati uz veliku pa`nju. Akofurnir na nekom mestu nijedobro zalepljen za podlogu,

Povr{inska obrada

Becker Acroma ima sopstvene tehni~ke iprodajne timove za podr{ku, kako u[vedskoj tako i u ve}ini zemalja u kojimaje prisutna. Ovi timovi su posebnoobu~eni za re{avanje svih va{ih komerci-jalnih i tehni~kih te{ko}a. [irom celogsveta postoji stru~no osoblje u na{impredstavni{tvima kojem se moèteobratiti za pomo} i savet.

Nova generacija poliuretanskih proizvo-da je razvijena u skladu sa najstroìjimpropisima Evropske Unije kada se radi osigurnosti na radu.

Sve poliuretanske boje iz Becker AcromaItalija su formulisane tako da obezbedeizuzetan estetski aspekt i vrlo glatkupovr{inu, uz dobru fizi~ko-hemijsku ot-pornost. One se mogu koristiti za ~itavdijapazon razli~itih artikala: name{taj,stolice, kuhinje, stolove, vrata, kancelari-jski name{taj i td.

Ove boje, zahvaljuju}i svojoj razno-vrsnosti, se mogu koristiti u sprezi sa najra{irenijim sistemima za aplikacijukoja postoje danas na trì{tu.

DRVO IMA DU[U, MI MU DAJEMO @IVOTAutor: Quinto Pieri, Regionalni menadèr izvoza

CCHHIISSOODDAA,, DDNN 5599 KKmm 88 ++ 555500mm LLeeffttRROO--330077 222211,, TTIIMMIISSOOAARRAA,, RROOMMAANNIIAA

tteell.. ++4400 225566 442200332200,, ffaaxx.. ++4400 225566 442200332266tteell.. ((SSrrbbiijjaa)) ++338811 6633 111111 33226633

ooffffiiccee@@bbeecckkeerraaccrroommaa..rroowwwwww..bbeecckkeerraaccrroommaa..ccoomm


nakon apsorbovanja vode izlaka, njegova zapremina }ese pove}ati i do}i }e do stva-ranja mehurova (kir{nera).

Ovaj fenomen je poseb-no poznat stolarima, jer gaizaziva i kori{}enje vodenihbajceva, {to je danas posta-lo praksa.

Najvi{e se mora paziti prinano{enju lepka, koji se mo-ra ravnomerno naneti po ce-loj povr{ini. Kada je u pitanjuvrsta lepka, preporu~ujemokori{}enje proizvoda koji na-kon su{enja nisu rastvorljivi uvodi. Praksa je pokazala dalepak klase B3 (DIN 68602) iliD3 (EN 204) ne stvara nikakveprobleme. Kada koristite kar-bamidni lepak, treba daobratite pa`nju na slede}e:

- pre kori{}enja proizvoda,proverite da li je potpunorastvoren i da li ima grudvica;

- ne nanosite velike koli~inelepka (preporu~eno: 120-130g/m2), a svaki vi{ak uklonitenazubljenom lopaticom ({pa-htlom);

- pritisak u momentu leplje-nja ne sme biti suvi{e nizak(preporu~eno: 2-6 kg/cm2).

Male nerastvorene gru-dvice lepka ispod povr{inefurnira izgleda}e kao bele,neprovidne mrlje u laku. Usvakom slu~aju, po{to svegre{ke u lepljenju postaju jo{vidljivije kada se koriste vo-deni lakovi, neophodno je dase dosledno pridràvate pre-poruka datih u tehni~komuputstvu za upotrebljeni le-pak, a koje se odnose na raz-re|ivanje, vreme presovanja itemperaturu, kako bi postiglinajbolje mogu}e rezultate.

Okretanje adhezivnog pa-pira za spajanje furnira kapodlozi se ne preporu~uje,jer bi se on mogao “videti”posle zavr{enog lakiranja. Bo-lje je koristiti topljivi konac.Ako ga stavljate ispod furni-ra, uverite se da se potpunoistopio tokom faze presova-nja, jer }e se u suprotnom po

zavr{enom lakiranju ovaj ko-nac videti na povr{ini u vidusjajnijeg traga.

Bru{enje povr{ineU pore|enju sa uobi~aje-

nim lakovima baziranim narastvara~ima, vodeni lakovipodiù u ve}oj meri vlakan-ca sa povr{ine, ~ime povr{inapostaje hrapavija. Zbog togase drvo mora veoma pa`ljivobrusiti papirom sa finijim zr-nom (N°120-N°180), pri ~e-mu se ne sme vr{iti prevelikipritisak.

Kada se hrapava povr{i-na brusi ma{inski (npr. usko-tra~nom brusilicom), preko-merno spu{tanje brusne tra-ke uz preveliku brzinu radai/ili istro{eni brusni papirdove{}e do utiskivanja vlaka-

Najuspe{nija tehnika zaotklanjanje ovog problemaje da okvasite drvo pre nego{to ga brusite. Tako }e sevlakanca podi}i pre faze pri-preme hrapave povr{ine bru-{enjem, tako da }e drvo bitiuspe{no izlakirano, bez ika-kvih naknadnih promena.

Vrste drveta ~ije su povr-{ine i pore posebno sklonepodizanju su hrast i kesten, ito posebno na ivicama i me-stima rezanja. Ovde je kva{e-nje drveta pre faze bru{enjaod posebnog zna~aja.

Bajcovanje drveta

Kada bajcujete drvo,uvek se morate uveriti da jebajc kompatibilan sa vode-nim lakom. Bajc baziran narastvara~ima skoro nikadane stvara probleme, a vodenibajcevi se mogu rastvoriti ipome{ati sa lakom, {to rezul-tira “krvarenjem” (“kaplja-

naca u povr{inu, umesto donjihovog uklanjanja. Kadautisnuta vlakanca do|u udodir sa vodom iz laka, drve-nasta vlakanca poprimi}esvoju nekada{nju zapreminu.U tom slu~aju, pore tvrdog,odnosno vene mekog drvetapodi}i }e se zajedno sa povr-{inskim vlakancima.

njem”) i stvaranjem {ara ko-je podse}aju na strukturumermera. Ovaj fenomen po-staje jo{ vidljiviji kada se zatamno drvo koristi tamni ba-jc ili ako lak curi. Kapljice ko-je cure }e izgledati tamnijeod ostalog laka, a ta gre{kase te{ko popravlja. Na trì{tuse mogu na}i i vodeni bajce-

vi koji se ne mogu lakirativodenim lakovima, {to uvektreba proveriti u tehni~komuputstvu proizvoda ili kodproizvo|a~a. Ako do ovakvihinformacija ne moète dado|ete, svojstva bajca moè-te isprobati na komadu drve-ta iste vrste koju planirateda koristite.

Vodeni lakovi u manjojmeri „oìvljavaju” drvo odlakova baziranih na rastvara-~ima. Ovaj efekat je posebnopoèljan na svetlim vrstamadrveta, dok }e tamno drvo(orah, mahagoni, itd.) izgle-dati tamnije i sivkasto. Proiz-vo|a~i premaza pa`ljivo pro-u~avaju ovaj fenomen, i ve-rujemo da }e se taj nedosta-tak u velikoj meri ublaìti ubliskoj budu}nosti. Kako tre-nutno stvari stoje, tamno dr-vo se mora ili bajcovati ili sezavr{ni premaz mora blagoobojiti transparentnom pa-

PI[E: prof. dr Milan Jai}

name{taja vodenim lakovima

Autor ovog teksta je redovni profesor na [umarskom fakultetu u Beogradu

PPrreeddnnoossttii ii nneeddoossttaaccii vvooddeenniihh llaakkoovvaa uu ppoorree||eennjjuu ssaa kkoonnvveenncciioonnaallnniimm PPUU llaakkoovviimmaa::

· Emisija rastvara~a ne postoji, ili je mala· Podnose dejstvo UV zraka· Manje su {tetni za zdravlje· Nema fenomena spontanog sagorevanja· Dobar ~vrsti ostatak· Manja upotreba rastvara~a za pranje· Ne menjaju biju povr{ine drveta· Monokomponentni sa dibrim svojstvima· Mesto rada je manje {tetno za zdravlje· Pogodno radno vreme

PPRREEDDNNOOSSTTII

· Mogu da podignu vlakanca drveta· Povr{ina se manje vlaì· Relativno visoka najnià ta~ka stavranje

filma - MFP (minimum filming point)· Manja hemijska otpornost· Te{ko}e u industijskoj primeni· Vi{a cena· Sporije se su{e na niskim temperaturama i/ili

pri visokoj relativnoj vla`nosti vazduha

NNEEDDOOSSTTAACCII

stom u boji. Blagim boje-njem zavr{nog sloja laka ~aki tamne vrste drveta }e „oì-veti” sli~no na~inu na koji„oìve” kada koristite lakovesa rastvara~ima.

Promene prirodne boje drveta

Kada neke odre|ene vr-ste drveta, kao {to su hrast ijasen, lakirate vodenim lako-vima, neke od supstanci usamom drvetu mogu da pro-mene svoju boju, ~ime }e sepromeniti i obojenost drve-ta. Ovaj fenomen je posebnovidljiv kada se ove vrste dr-veta lakiraju bez prethod-nog bajcovanja. Bajcovanjem}e ovaj nedostatak postatiprakti~no neprimetan, dok}e hrast pozeleneti, a jasen(posebno ako sadrì visokprocenat tanina) postati bra-onkast, kada se direktno nadrvo nanese transparentnibezbojni lak. Zato je za ovevrste drveta neophodno daprvo nanesete odre|ene pro-izvode koji neutrali{u ovakvesupstance, ili moète da izvr-

{ite izbeljivanje. U svakomslu~aju, nano{enje vodoniksuperoksida (H2O2) 30%-tnekoncentracije pre lakiranjare{i}e sve probleme.

Druge vrste drveta, kaonprimer mahagoni, koji moèda bledi kada je izloèn sve-tlu ili tre{nja koja, s drugestrane, moè da potamni,mogu da ubrzaju prirodnomenjanje svoje boje ako selakiraju proizvodima rastvor-ljivim u vodi. Sli~no kao uprethodnom slu~aju, ovajproblem moète re{iti blagimbajcovanjem povr{ine. Trebazapamtiti da praktikovanjeblagog bajcovanja povr{ine,~ak i onih predmeta ~iju pri-rodnu boju èlimo da zadrì-mo, ~ini prirodnu boju drvetaotpornijom na negativno dej-stvo svetlosti, a povr{inu ma-nje podlo`nom promenamado kojih vremenom dolazi.

Difuzija bojenih materija iz drveta u lak

Kada na drvetu sa prili~-no tamnom prirodnom bo-jom koristite vodene lakove,

na povr{ini se mogu pojavitiobojene {are. Ovaj fenomense posebno vidi ako koristitebeli lak, a prakti~no je nepri-metan ako su boje ja~e.Uzrok ove pojave se krije uposebnim pigmentima drve-ta koji se rastvaraju u vodi,{to zna~i da se mogu rastvo-riti i u vodi laka.

U ovom slu~aju, oni }epo~eti da se razlivaju po po-vr{ini zajedno sa vodom kojaje izdvojena iz filma, {to }edovesti do stvaranja mrlja,~ak i nekoliko dana posle za-vr{enog lakiranja. Ovaj pro-blem ne moète re{iti nano-{enjem drugog sloja laka za-to {to }e supstance rastvorlji-ve u vodi ponovo izbiti napovr{inu, mada u manjojmeri. Kada drvo morate dalakirate u izraènom prirod-nom tonu, preporu~ujemoda pa`ljivo izvr{ite svaku fa-zu ciklusa bojenja, da koristi-te specijalne izolatore ili daizbelite drvo pre lakiranja.

Obojavanje egzota i tropskih vrsta drveta

Neke vrste drveta, kaonprimer iroko, mogu da sadr-è velike koli~ine masti i/ili ki-selih supstanci koje spre~ava-ju pravilno prijanjanje filmai/ili donose izmene u procesustvaranja filma, stvaraju}i ne-dovoljno transparentan filmsa lo{im tehni~kim svojstvima.Zato vam preporu~ujemo dase prethodno konsultujete saproizvo|a~em ili distribute-rom laka.

Oprema za nano{enje

Kada se koriste vodenilakovi, preporu~uje se kori-{}enje opreme od ner|aju-}eg ~elika. U praksi se obi~-no koristi ista oprema kao iza lakove sa rastvara~ima, alise ona u ovom slu~aju moraodmah o~istiti acetonom dane bi do{lo do stvaranja r|e.Ako radite sa airless pum-pom, ne preporu~uje se dakoristite istu pumpu za obevrste laka. Po{to ove dve vr-ste proizvoda nisu kompati-bilne, moè do}i do velikihproblema ako se oprema neo~isti pa`ljivo i potpuno.


Ako se pumpa ne moè za-meniti, a koristite proizvodebazirane na vodi, preporu~u-je se kori{}enje razli~itih cevii pi{tolja za raspr{ivanje zavodene i konvencionalneproizvode.

Kada korisnik prelazi salaka sa rastvara~ima na vo-dene lakove, pumpe se mo-raju o~istiti: ispiranjem proiz-vodom za pranje; pranjemacetonom i pranjem vodom.

Va`no je da navedeni re-dosled radnji pratite, jer jeaceton kompatibilan i saproizvodom za pranje i savodom, tako da }e opremabiti savr{eno o~i{}ena.

Kada sa vodenih lakovaprelazite na lakove sa rastva-ra~ima, primenite obrnuti re-dosled: pranje vodom; pra-nje acetonom; ispiranje pro-izvodom za pranje.

Kori{}enjem vodenih la-kova u kabinama za prskanjeotkloni}ete problem pojavespontanog sagorevanja pra-{ine laka, koji je uticao napostavljanja proreza za ras-pr{ivanje vode u ovim kabi-nama. Najve}i broj poàra ustolarskim radionicama na-staje zbog sna`ne oksidacijepra{ine nastale bru{enjemodre|enih vrsta lakova ilizbog pra{ine laka u filterimakabine, {to moè da dovededo spontanog sagorevanja.

Problemi ove vrste se nejavljaju kod vodenih lakova,tako da se mogu koristiti ikabine sa suvim i sa vodenimfiltiranjem. Me|utim, va`noje upamtiti da se, po{to jevodeni lak rastvorljiv u vodi,on odmah vezuje sa vodomu kabini, tako da je procesflokulacije komplikovanijinego kod lakova sa rastvara-~ima. Zbog ovog i jo{ nekihrazloga koji poti~u od ~inje-nice da je kori{}enje kabinasa vodom skuplje, opravda-nije je koristiti suve kabineako se svakodnevno tro{inajvi{e 100 kilograma laka.

Na kraju, zapamtite dase vodeni lakovi pona{ajukao polarne te~nosti i zatona sasvim druga~iji na~in odlakova sa rastvara~ima kadaje u pitanju indukcija elek-trostati~kog naboja na mole-kulima. Tako elektrostati~kisistemi za lakiranje dizajnira-

ni za nano{enje lakova sarastvara~ima ne}e mo}i darade sa vodenim lakovimabez zna~ajnih modifikacija ipode{avanja.

Parametri za nano{enjevodenih lakova

Ako lak nanosite pi{to-ljem za raspr{ivanje, zatransparentni lak se prepo-ru~uje dizna od 1,8 mm, aza pigmentirane lakove di-zna od 2,0 mm. Pritisak ras-pr{ivanja mora biti izme|u3,0 i 4,0 bara (atmosfera).

Ako se lak nanosi bezva-zdu{nom pumpom (airless),koristite se dizne od 0,23-0,33 mm (0,09-0,011 in~a),sa pritiskom laka od 100-120 bara.

Ako se koristi oprema zaprskanje sa airmix-om, priti-sak pomo}nog atomiziraju-}eg vazduha mora biti 1,0-2,0 bara, a pritisak laka semoè smanjiti na 20-30 bara.

Naravno, ova informacijaima op{ti karakter i mora seuporediti sa informacijamadatim u tehni~kim uputstvi-ma za razli~ite proizvode.

Kod airless prskanja odvelike pomo}i je kori{}enjepredraspr{iva~a. On omogu-}ava da lak moè odli~no dase raspr{i ~ak i na niskimpritiscima, uz primetnuu{tedu materijala. Njego-vom upotrebom se dobija“mek{i” mlaz bez krajevana kojima je lak ja~e nanet.Stvaranjem manjih kapljicapredraspr{iva~ smanjuje ko-li~inu vazduha u filmu, takoda je i transparentnost ve}a.

Kada se lak nanosi nasobnoj temperaturi (nahladno) temperatura lakamora biti 25-30°C. Tako }eviskoznost sme{e biti manja,i ne}ete morati da je razre-|ujete sa vodom, koja na ni-skim temperaturama te{koisparava, ~ime se produàvavreme potrebno za su{enje ipove}ava rizik od “curenja”.Vodene lakove moète raz-rediti samo vodom. Za razli-ku od konvencionalnih lako-va, ovde nema brzih razre-|iva~a koji u kriti~nim uslo-vima temperature skra}ujuvreme su{enja laka sa ras-tvara~ima. Da bi umanjiliprobleme kada je hladno

vreme, preporu~ujemo da selak drì (lageruje) u zagreja-noj prostoriji, barem nepo-sredno pre njegovog nano-{enja.

Ako èlite da lak nanese-te na optimalan na~in, uvekmoète da koristite predgre-ja~, koji je sme{ten izme|upumpe i pi{tolja za prskanje.Na ovaj na~in lak }e se za-grejati pre nego {to do|e dopovr{ine obradka. Predgre-ja~ mora biti pode{en natemperaturu od 25-35°C.

Su{enje

Velika vla`nost vazduha(vi{e od 60%) i temperaturanià od 15°C vidno usporavaproces su{enja, {to za posle-dicu ima formiranje filma salo{om hemijskom i mehani~-kom otporno{}u. U fazi su-{enja va`no mesto zauzimacirkulacija vazduha, jer onapodsti~e isparavanje vode.Na{ savet je da u prostorija-ma za su{enje uvek napravi-te blagu cirkulaciju vazdu-ha. Optimalni uslovi su stvo-reni kada vazduh nije vla-àn i kada ima temperaturuod 20-35°C.

Ako proizvode su{ite to-plim vazduhom, oni se mo-raju ohladiti pre odlaganja,kako se ne bi zalepili jedanza drugi. Ipak, temperaturau prostorijama za su{enjenikada ne sme da padne is-pod 10-15°C. Povr{inu policana koje }ete staviti lakiranepredmete nemojte pokrivativinilhloridnom folijom(PVC), jer PVC reaguje sa la-kom, zbog ~ega ona postajemek{a i ostavlja tragove napovr{ini. Polietilen je mate-rijal sa kojim ne}ete imatinikakvih problema.

Me|uslojnobru{enje laka

Za bru{enje izme|u pr-vog i slede}eg nanosa lakakoristite brusni papir granu-lacije N°240-N°320. Mnogivodeni lakovi su termopla-sti~ni i na pove}anoj tempe-raturi postaju mek{i.

Ova ~injenica se morauzeti u obzir kada se brusi.Morate spre~iti razvijanjeprevelike toplote, koja na-staje zbog prevelikog priti-ska ili velike brzine bru{e-

nja. Preporu~ena brzinabru{enja za ovu vrstu laka jeizme|u 3-5 m/s. Kada se raz-vije prevelika toplota, pra{i-na nastala tokom bru{enjase topi i me{a sa brusnimpapirom. Po{to vi{e nemao{tru povr{inu, brusni papir}e umesto uklanjanja vi{kamaterijala izgla~ati povr{i-nu, zbog ~ega }e slede}i slojlaka te{ko prijanjati. Iz istograzloga, preporu~ujemo dakod bru{enja vodenih lako-va izbegavate brusne ~etke(“Scotch Brite” ili “Bear-tex”). Na trì{tu se moè na-}i brusni papir koji je napra-vljen specijalno za vodenelakove. U svakom slu~aju,abrazivna zrna moraju bitislobodno posuta po papiru,kako bi brusna pra{ina lakamogla lako da otpadne.

î{}enje alata za lakiranje

îm zavr{ite odre|eniposao alat morate oprati,po mogu}stvu mlakom vo-dom, jer je njena mo} ras-tvaranja ve}a nego {to je toslu~aj sa hladnom vodom.Prljavu vodu od pranja nesmete da prospete u kanali-zaciju. Voda za pranje semora dràti u buradima ukoje }ete dodati flokulant.Flokulant je hemijsko jedi-njenje sposobno da promenihemijsko-fizi~ku prirodumolekula laka, koji }e ondaizgubiti svoju rastvorljivostu vodi i formirati gomilicekoji }e se podi}i na povr{inuili nataloìti na dnu. Po{toove gomilice uklonite, bistravoda se moè ponovo kori-stiti za pranje.

Sama voda obi~no nemoè da potpuno ispereostatke laka sa opreme. Za-to treba povremeno da ko-ristite deterdènte posebnonapravljene za proizvoderastvorljive u vodi. Za vode-ne proizvode se ne mogukoristiti uobi~ajeni rastvara-~i za pranje koji se koristeza konvencionalne lakove,jer }e se promeniti prirodamolekula, {to }e dovesti dostvaranja “gela” koga je te-{ko eliminisati. �


NEKE tehnike savijanja masivnog dr-veta primenjuju se ve} vekovima.Klasi~ni primeri su ~amci i brodovi,

burad, razne posude, delovi muzi~kihinstrumenata. Tehnike savijanja drvetakoristile su se u Evropi jo{ u srednjemveku za savijanje delova stolica. Danaspostoje mnoge konstrukcije stolica sasavijanim elementima ~ija kvalitetnaproizvodnja postaje sve va`nija.

Metod savijanja lameliranog drvetasastoji se u presovanju furnira obleplje-nih lepkom u posebno izra|enom kalu-pu. Za razliku od tehnike savijanja ma-sivnog drveta, kod savijanja laminata,proizvod se moè savijati u vi{e ravni,odmah ima odgovaraju}u ~vrsto}u i, {toje najva`nije, gotovo da nema povratnedeformacije po va|enju iz kalupa. Kakoje u lameliranom drvetu prisutna velikakoli~ina lepka, neophodno ga je osu{itipre va|enja iz kalupa.

Bez obzira na primenjeni metod sa-vijanja drveta, potrebno je pove}ati pla-sti~nost materijala, odnosno njegovusposobnost da zadrì deformaciju (ob-lik) koji mu je dat tehnikom savijanja.

Pojam plastifikacije drveta

Drvo se satoji od raznih gradivnihelemenata-}elija. Osnovno svojstvo ko-je daje nekoj vrsti drveta odre|ene ka-rakteristike je gra|a i struktura }elij-skog zida. Struktura }elijskog zida dr-veta je sli~na strukturi armiranog beto-na. Sli~no metalnim {ipkama u betonuu strukturi }elijskog zida nalazi se celu-loza ~iji se molekuli me|usobno vezujuu duga~ke lance, formiraju}i mikrofi-brile kristalne strukture. Tako formira-na kristalna re{etka je ispunjena ligni-nom, sli~no armiranom betonu. Da bise kristalna struktura celuloze boljepovezala sa amorfnom strukturom lig-nina postoje i hemiceluloze. Kako sumikrofibrili kristalnog oblika, tempera-tura i vlaga imaju na njih manji uticaj,dok lignin i hemiceluloza omek{avaju,dozvoljavaju}i }elijskom zidu da sekontrolisano deformi{e, tako da se mi-krofibrili mogu lako pomerati. Plasti~-na svojstva drveta pove}avaju se uglav-nom izlaganjem drveta visokoj tempe-raturi i pove}anoj vla`nosti.

Za savijanje drveta koristimo pogo-dan materijal koji ima pravilan tok drv-nih vlakanaca, ima visoku plasti~nost inema ~vorova i pukotina. Vrste drvetapogodne za savijanje su hrast, javor, bu-kva, tre{nja i orah.

Tehnike plastifikacije i savijanja drveta

Zagrevanje u metalnom kalupu jenajstariji metod zagrevanja drveta spo-lja, u metalnom kalupu, radi savijanja.Sastoji se iz zagrevanja, savijanja i drà-nja u kalupu dok se drvo ne ohladi. Ovajmetod je u industriji gotovo napu{ten.

Kuvanje u vodi je metod zagrevanjadrveta koji se tako|e danas malo koristiza savijanje jer je drvo kasnije teè osu-{iti zbog vode koju je upilo. Ovaj metodse u industrijskim uslovima koristi zaplastifikaciju drveta prilikom proizvod-nje furnira.

Parenje drveta u atmosferi zasi}enevodene pare je najzastupljeniji metodplastifikacije drveta radi savijanja. Sa-stoji se iz dva metoda: peranje pri ni-skom pritisku i parenje pri visokom pri-tisku u autoklavu. Za manje koli~ine po-godniji je metod parenja pri niskom pri-tisku, koji je ujedno i bezbedniji. Procesparenja pri visokom pritisku (od 3 do 7atmosfera) je brì i efikasniji i primere-niji je za ve}e proizvodne kapacitete.

Tonetova tehnika savijanja je ~uve-na u proizvodnji stolica i galanterije odsavijanog drveta. Nju je ustanovio Mic-hael Tohnet (1796-1871). Pa`ljivo oda-bran materijal se najpre zagreva vode-nom parom da bi mu se pove}ala pla-sti~na svojstva. Zatim se obradak savijapomo}u {ine, postavlja u kalup gde po-sle su{enja zadràva kona~an oblik. To-netova stolica postala je ~uvena ne sastanovi{ta tehnike savijanja, ve} sa sta-novi{ta dizajna. Tonetova stolica je vrlo~vrsta, a istovremeno laka, komponentese spajaju zavrtnjima, lako se popravljau slu~aju loma. Od po~etka proizvodnje1859. godine prodato je preko 200 mili-ona ovih stolica.

Hemijska plastifikacija drveta sastojise u izlaganju drveta hemikalijama kojedeluju na }elijsku strukturu kada je drvovla`no. Obi~no se koriste rastvori amoni-jaka, natrijum hidroksid i anhidrid amo-nijaka. Proces se obavlja na atmosfer-skom pritisku i na sobnoj temperaturi.Ovaj metod je pogodan za debljinu dr-veta od 10 do 20 mm a nedostatak je{to moè da promeni boju drveta.

Kompresiono savijanje drveta je re-lativno nova industrijska tehnika paten-tirana u Danskoj. Sastoji se u tome dase drvo u posebnoj presi izlaè pritiskuuzdu` vlakanaca (u smeru duìne obrat-ka), pre samog savijanja. Ovaj metoddaje manju ~vrsto}u savijenog materija-la u odnosu na Tonetov postupak. Kodovog metoda koristi se ure|aj koji drìkrajeve obratka pritegnutim, zatim seobradak ubacuje u kanal koji ta~no od-govara njegovom popre~nom preseku ipomo}u hidrauli~nog cilindra obradakse izlaè pritisku uzdu` vlakanaca ikomprimuje za oko 10%. Vla`nost ma-terijala treba da bude 20-30%. Poslepresovanja obradak se savija preko ka-lupa i tako su{i. Preporu~ljivo je da sekoristi {ina-kai{ kako bi se obradak ~vr-sto drào uz kalup.

Ciklus savijanja vazdu{no suvog dr-veta (20-25% vla`nosti) po~inje dimen-zionisanjem materijala na rendisaljci.Materijal se zatim po odre|enom reì-mu zagreva u autoklavu pomo}u vode-ne pare. Tako zagrejan materijal se izla-è pritisku uzdu` vlakanaca u posebnojhidrauli~noj presi. Primenom pritiska,stvaraju se nabori u }elijskom zidu kojiomogu}avaju savijanje ~ak i u hladnomstanju. Zatim su{enjem u tako savije-nom stanju, do vla`nosti 7-8% materijalpoprima kona~an oblik.

Iz tako visokokomprimovanog su-vog materijala mogu se praviti trake-ta-nji ili deblji furniri za kantovanje plo~a-stog name{taja i savitljive delove masiv-nog name{taja. Prednosti ove tehnolo-gije su u tome {to se materijal moèskaldi{titi, a da odrì savitljivost, moèse se}i, tokariti i brusiti pre savijanja,

Savijanje

Autor ovog teksta je vanredni profesor na [umarskom fakultetu u Beogradu


{to znatno pojednostavljuje i pojeftinju-je proizvodnju.

Hladno savijanje se vr{i bez zagre-vanja, samo potapanjem drveta u vodu,~ime se pove}ava njegova plasti~nost.Ovaj metod se koristio za savijanje ne-kih delova Windsor stolica i danas seretko koristi.

Grejanje unutra{njosti drveta mi-krotalasima (VF grejanje) razli~itih fre-kvencija se sve vi{e koristi (o tome smopisali ranije). Mikrotalasi (male talasneduìne) pona{aju se kao naizmeni~na

struja stvaraju}i promenljivo elektri~nopolje, ali visoke frekvence. Sa drugestrane, sami molekuli materijala imajupolarne karakteristike. Ti molekuli rea-guju na smer elektri~nog polja iz spo-lja{njeg izvora i {to je frekvencija ve}a,oni sve vi{e vibriraju i rotiraju generi-{u}i toplotu. Voda je idealan medijumu tom pogledu jer je gubitak energijeveliki (lako generi{e toplotu). Na fre-kvencijama 10GHz, 915MHz i 2450MHzona pokazuje veliki gubitak energije.

Grejanje drveta VF energijom iz spolja-{njeg izvora ima prednosti nad kon-vencionalnim na~inima grejanja jer br-zo greje unutra{njost drveta, znatno seskra}uje vreme zagrevanja i veliko jeiskori{}enje energije.

Metod mikrotalasnog grejanja senajvi{e koristi kod izrade furnirskih ot-presaka, naslona i sedi{ta za stolice,Latoflex letvica za krevete i dubokih ot-presaka od furnira za druge namene.Sna`na VF polja se koriste za kontrolisa-no menjanje svojstava drveta, na primerza pove}anje propustljivosti drveta preimpregnacije, su{enje drveta ili pripre-mu za savijanje.

Metod savijanja lameliranog drvetase sastoji u lepljenju tankih slojeva drve-ta-furnira u kalupu gde lepak otvrdnja-va. Kod tehnike lameliranja koriste setanki slojevi drveta (debljine 1 mm do 5mm) koje je lako savijati, ~ak i pri malimradijusima. U masovnoj proizvodnji kori-ste se namenski pripremljeni furniri. Kodove tehnike se naj~e{}e koriste i patrica imatrica od razli~itih materijala. Tehnikalameliranja se koristi najvi{e kod izradefurnirskih otpresaka sa konvencionalnimili VF grejanjem. Tehnika lameliranjatankim furnirima je pogodna za izraduprototipa jer se ne moraju praviti kom-plikovani kalupi, ve} se lepljenje moèvr{iti u improvizovanom kalupu upotre-bom ru~nih stega ili gurtni.

Oprema za savijanje drveta zavisi odmetoda savijanja koji je odabran. U slu-~aju zagrevanja parom potreban je ge-nerator pare ~ije karakteristike zavise odtoga da li je u pitanju parenje pri atmos-ferskom pritisku ili parenje pod ve}impritiskom. Kalup se moè praviti od raz-li~itih materijala, vodootporne furnirskeplo~e ili metala. Pri konstrukciji kalupaveoma je va`no da se ukalkuli{e efekatpozitivne ili negativne povratne defor-macije koja se javlja kada se obradak iz-vadi iz kalupa. Posle stavljanja obratka ukalup potrebno je obezbediti {to manjupovratnu deformaciju i o~uvanje svojsta-va materijala. Iz tog razloga obradak sesu{i na visokoj temperaturi bez va|enjaiz kalupa. Tokom procesa su{enja po-trebno je osloboditi unutra{nja napreza-nja u materijalu, stabilizovati vla`nost io~uvati radijus krivine koji je planiran.

Ukoliko je u pitanju kompresiono savija-nje upotrebljava se komercijalna opre-ma koja je patentirana.

Povratna deformacija (odstupanjeod planiranog oblika i dimenzija obrat-ka posle va|enja iz kalupa) zavisi od vr-ste upotrebljenog materijala, reìma su-{enja materijala, zazora koji postoji iz-me|u kalupa i samog materijala. Svaka-ko je poèljno da povratna deformacijabude {to manija, a to se postiè pa`lji-vim su{enjem materijala dok je jo{ u ka-lupu, kako bi se {to vi{e smanjila unu-tra{nja naprezanja u materijalu.

Zaklju~ak

Iako je tehnika savijanja drveta po-znata od davnina, ona i danas ima svojemesto u proizvodnji rukohvata za ste-peni{ta, zakrivljenih prozorskih ramovai ramova za vrata, vi{estruko zakrivlje-nih delova za stolice, stolove i krevete,za kantovanje plo~astog name{taja de-belim furnirom, izradu drvenih ~amaca,buradi, sportske opreme i ~ak muzi~kihinstrumenta.

Polja primene su {iroka, a paralelnosa tim se razvijaju nove tehnike kojeomogu}avaju izradu do sada nezamisli-vih 3D formi. Ovo moè da bude izazovza dizajnere da osmisle primenu zakri-vljenih formi u izradi name{taja.

Nadamo se da smo ovim ~lankomdali makar mali doprinos {iroj primenitehnika savijanja drveta. �

masivnog drvetaPI[E: prof. dr Vladislav Zdravkovi}


U Beogradu je polovi-nom aprila ove godine odr-àn 34. me|unarodni sajamgra|evinarstva, na kome suu~estvovala 723 doma}a i345 inostrana izlaga~a iz 31zemlje Evrope, Azije i Ameri-ke. Izuzetno zapaèn nastupna ovoj manifestaciji imaloje preduze}e ZIDAR iz Nego-tina, gde je dominirao prika-zani program vrata i prozoraproizvedenih u fabriciNA[A [KOLA iz Obrenovca…Velikom broju na{ih ~italacaje poznato da jo{ od 1955.godine u Obrenovcu postojiIndustrija {kolskog name{ta-ja NA[A [KOLA, koja je, naprostorima biv{e Jugoslavije,bila vode}i proizvo|a~ {klol-skog name{taja. Sa raspa-dom zemlje, suènim trì-{tem i dru{tvenom krizom,obrenova~ki proizvo|a~ {kol-skog name{taja je tavorio ipostepeno tonuo u proble-me. A onda se, uz promenuvlasni~ke strukture i ~injeni-

cu da je ve}inski vlasnik NA-[E [KOLE postalo preduze}eZIDAR iz Negotina, situacijabitno promenila.

Usledile su investicije,inoviran je i pro{iren proiz-vodni program, a na ~elopredize}a je do{la Milica Si-mi}. Na ovom prostoru jeretkost da èna rukovodi dr-voprera|iva~kim preduze-}em, ali je ta ~injenica, uzsve spomenute, izgleda, bila

klju~na za izuzetan razvoj inapredak preduze}a NA[A[KOLA.

- Milica je, kako kaùnjeni saradnici, @ENA ZMAJ.Odlu~na je, energi~na, radnai pravedna. Ima izuzetne or-ganizacione sposobnosti ienergiju koju je uspela pre-neti na sve zaposlene. Ni{tajoj nije te{ko i stigne na sva-ko mesto, u svaki deo proiz-vodnje i na svako gradili{te. Ijo{ na {tiklama, dodaju po-nosno.

A Milica Simi} pri~a kakoje 2004. godine firma ZIDARpostala ve}inski vlasnik pred-uze}a NA[A [KOLA.

- Uz znatne investicije utehnolo{ki proces, nove linijei ma{ine, zadràli smo posto-je}i program proizvodnje, alismo ga znatno inovirali ipro{irili. Uz proizvodnju{kolskog name{taja NA[A[KOLA danas proizvodi kan-celarijski name{taj, bavi se

ure|enjem enterijera i proiz-vodnjom gra|evinske stolari-je. Mi uglavmom proizvodi-mo velike serije, opremamovelike objekte i ~esto prati-mo na{eg vlasnika, dakle,stolarijom opremamo objek-te koje gradi ZIDAR. Tehno-lo{ki se usavr{avamo, a radilismo nekoliko zna~ajnihobjekata u polistrukturalnojfasadi koja se radi od lameli-ranih vertikalnih i horizon-talnih drvenih elemenata je-le i smr~e ili drugog drveta.Drveni profili se me|usobnospajaju, a sa spolja{nje stra-ne oblaù aluminijumskimprofilima po sistemu ZIDAR,koji se spajaju u nose}u kon-strukciju – obja{njava direk-torka Milica Simi}.

Nova zgrada firme LO@u [imanovcima je jedan odobjekata gde je NA[A [KO-LA uz gra|evinsku stolarijuradila polustrukturalnu fa-sadu, a od objekata kojeova firma trenutno radi bit-

NA[A [KOLA Obrenovac

Tradicionalni proizvo|a~ {kolskog name{taja NA[A [KOLA danas uspe{no proizvodi gra|evinsku stolariju, bavi se ure|enjem

enterijera i proizvodnjom kancelarijskog name{taja.

Uspeh je posledica dobro


no je ista}i {kole u Uìcu iKraljevu gde se radi fasad-na stolarija. S obzirom dasu ovi objekti pod za{titom,mora se ispo{tovati auten-ti~nost njihovog prvobitnogizgleda. Bilo je tako|e zah-tevno i opremanje METALSBANKE u Kladovu i Negoti-nu gde se uz drvo koristioinoks, mermer, staklo...

- Tradicionalna proiz-vodnja {kolskog name{taja,uz istinsko zadovoljstvo, jevelika odgovornost. Tu mo-ramo voditi ra~una o svimtehni~kim i higijenskim pro-pisima, zatim o standardi-ma koji se odnose na veli~i-ne i materijale, na boju idruge zahteve koji }e omo-gu}iti izvo|enje kvelitetnenastave. Danas nudimo kre-ativniji na~in opremanja{kola i ostavljamo mogu}-nost da {kola ima svoje zah-teve i ideje koje smo mi, upreduze}u NA[A [KOLA, ustanju da realizujemo. Zamlade novog milenijuma

pravimo u~ionice, kabinetei ostale {kolske prostorije ~i-ji ambijent odi{e ma{tovito-{}u enterijera razli~itih bo-ja. înjenica da je preko 50generacija svoje {kolske da-ne provelo u na{im klupa-ma i stolicama je veliki po-nos, ali i obaveza, kaè Mi-lica Simi}.

U ovoj firmi s ponosompokazuju svoje proizvodnepogone i program savreme-ne proizvodnje gra|evinskestolarije od kvalitetnog dr-veta jele, smr~e i hrasta posistemu Euronorm 2000,gde na potpuno automati-zovanim ma{inama proizvo-de prozore sa izoterm sta-klom; zatim balkonska, ula-zna i sobna vrata u stan-dardnim dimenzijama ili poèlji kupca, finalno oboje-nim akrilnim bojama na vo-denoj bazi (ekolo{ke boje).

- Sva gra|evinska stola-rija je okovana najmoderni-jim uvoznim okovima kojisu garancija besprekornog

funkcionisanja i trajnosti.Tako|e, proizvodimo prozo-re i balkonska vrata u kom-binaciji drvo-aluminijum.Aluminijumska obloga seugra|uje u èljenim bojamai nijansama, ~etvrtastog ilizaobljenog profila… Proiz-vodimo sve mogu}e vrstevrata: duplo{perovana, fur-nirana, zatim medijapanvrata i vrata od punog dr-veta, a koristimo ~amovinu,hrast, mahagoni. U na{emprogramu je tako|e proiz-vodnja duplo{perovanihvrata, obloènih melamin-skom folijom u prirodnimbojama drveta i bojama poRAL tonskoj karti. Taj pro-gram smo nazvali VS EKO-NOMIK – obja{njava direk-torka Milica Simi}. – Radi seo vratima koja je lako odr-àvati, a cene su izuzetnopovoljne. Ina~e na{a orijen-

tacija je izvoz, a nastup nasajmu je uvek prilika zasklapanje novih poslova.

- Na{i kapaciteti suogromni, ma{ine savreme-ne, a proces proizvodnjeautomatizovan. Nije namsporna nikakva serija. Miimamo velike mogu}nosti,dobro osmi{ljen proizvodniprogram i kvalitetan proiz-vod. Planiramo i radimo si-stematski, a uspeh je posle-dica svakog dobro obavlje-nog posla - kaè direktorkaMilica Simi}.

Danas je o~igledno da jeNA[A [KOLA jedan od ret-kih primera uspe{no obavlje-ne privatizacije u na{oj ze-mlji. Negotinski ZIDAR je ov-de investirao ozbiljna sred-stva u ma{ine i tehnolo{koproces, ali i u kadrove, takoda solidna ekspanzija ovogkolektiva nije slu~ajna. �

Industrija {kolskog name{taja NA[A [KOLA11500 OBRENOVAC, Cara Lazara 14tel. 011 8721-521, 8721-507, 8721-258fax: 011 8722-120e-mail: [email protected]

obavljenog posla

Milica Simi}, direktor

preduze}a NA[A [KOLA iz Obrenovca


NAKON samita o klima-tskim promenama 2007.godine, klimatske pro-

mene su postale tema koja seglobalno razmatra. Iako eks-perti raspravljaju da li su pro-mene dugoro~na fikcija ilistvarnost, mi danas jasnoose}amo promene u klimi.

U globalnim razmeramaljudi se suo~avaju sa jakim ki-{nim padavinama, poplava-ma, olujnim vetrovima, eks-tremnim temperaturama iperiodima su{e. Politi~ari suuvideli alarmantnu situaciju ishodno tome i reaguju. For-mulisani su jasni ciljevi za bu-du}nost, iako to moè bitideo taktike politi~kog pozici-oniranja.

U gra|evinskoj industrijipostoje ùstre javne debate,da li, nakon odobrenja Propi-sa o o~uvanju energije (EnEv2006.) koji je tek stupio nasnagu, potrebe termalne izo-lacije treba pove}ati za jo{ 30%. Ova diskusija se vodipod radnim naslovom EnEv

2008. înjenica je da ova, ve}

stroga pravila, treba da po-

stanu jo{ stroìja do 2012.

godine, ali je pitanje da li }e

ovi standardi biti uspostavlje-

ni u Evropi.

Posledice po industriju

Jasno je da klimatske

promene imaju veliki uticaj

na trì{ta prozora, fasada i

vrata. U Nema~koj se, napri-

mer, vi{e od 40% proizvede-

ne energije tro{i za grejanje

i ventilaciju stambenih obje-

kata, a toplotni gubici kroz

prozore, vrata i fasade izno-

se 30%.

Zato se najva`niji zadaci iciljevi nema~ke industrijemogu lako identifikovati:

• Verovatno je da }emose suo~iti sa jo{ stroìjim zah-

PROZORI, FASADE

tevima prenosa toplotne

energije (U–vrednost) na{ih

gra|evinskih komponenti.

Ciljna U (k) vrednost je izme-

|u 0,8 i 1,2 W/m2 K.

Slika 1. Smanjenje potro{nje toplotne energije kWh/m2 godi{nje za stan

u periodu od 1995. do 2012. godine


• Ventilacioni toplotnigubici, koji u pore|enju satransmisionim toplotnim gu-bicima znatno rastu, morajubiti smanjeni koliko god je tomogu}e.

• Efektivni sistemi za za-{titu od toplote, leti bi treba-lo da spre~e tro{enje drago-cene energije za hla|enje.

• Prozori i fasade morajuda doprinesu smanjenju po-tro{nje energije.

Vi{e ovih zahteva je ve}uklju~eno u teku}i EnEv i DIN18599 (Energetska efikasnostzgrada–ra~unanje mreè,zahtevi za primarnom i final-nom energijom za grejanje,hla|enje, ventilaciju, pripre-mu tople vode i osvetlenje)tako da parametri koji su ve-zani za prozore i fasade kao{to su osvetlenje i hla|enjemogu biti uzeti u ra~un kaododatak U (k) vrednosti.

U sektoru obnove postojirizik da }e se diskusija okoprozora i stakla fokusirati is-klju~ivo na U–vrednost, zane-maruju}i karakteristike kao{to su energetski dobici i po-bolj{anja.

Zbog toga, gra|evinskaindustrija bi trebalo da na-glasi energetske performanseprozora i fasada, uklju~uju}ipotencijalnu energetsku do-bit, koja treba da se izrazi ra-zumljivim parametrom, kaoefektivna U–vrednost.

Diskusije o o~uvanjuenergije, pobolj{anju gra|e-vina i obnovi nude idealne

mogu}nosti za osvajanje ve-}eg dela trì{ta kroz ekono-mi~ne proizvode sa dobrimperformansama. Ve} sada,trenutni trì{ni trendovi po-kazuju konstantno pove}anjeudela “premium proizvoda”sa karakteristikama visokihperformansi.

Komponente otpor-ne na udare

Osim o~uvanja energije ismanjenja emisije CO2, od ve-like va`nosti je aspekt sigur-nosti. Poznati istraìva~i kli-matskih promena o~ekuju da}e se do 2050. godine klimau Nema~koj izmeniti na sle-de}i na~in:

• Dalje otopljavanje prekocele godine sa porastomtemperature od 2,5 do 3,5 °Csa maksimalnim zagreva-njem koje prelazi 4 °C na ju-gu i zimi.

• Padavine koje variraju poregionima i po sezonama; zi-mi }e se padavine pove}ati za10 – 30 %, a leti }e se smanji-ti za istu koli~inu; blaga po-ve}anja u prole}e i jesen.

• ê{}e i ja~e vremenske ne-pogode, a naro~ito vru}a isuva leta, velike padavine sarizikom poplava zimi (i u je-sen), mogu}e i leti; rizik odoluja je te{ko predvideti, alije malo verovatno da }e sesmanjiti.

• Uzimaju}i vetar u obzir, neo~ekuju se neka zna~ajnijakretanja, ~ak je mogu}e dazimi i leti oluje postanu re|e

zato {to postoji tendencijada se oluje pomere premapolovima, ipak moramo o~e-kivati oluje i grmljavine ja~egintenziteta.

Prozori i fasade morajuda izdrè olujne uslove sa ja-~im vetrovima i jake padavi-ne kao i mogu}e poplave.Veoma je verovatno da }eljudi èleti da se za{tite odovih rizika prozorima i vrati-ma otpornim na katastrofe,{to daje obilje mogu}nosti zagra|evinsku industriju koja}e mo}i da ponudi optimalneproizvode investitorima. Bezsumnje, vaàn pokreta~ u tr-ì{nom segmentu }e biti in-dustrija osiguranja, koja jeve} definisala ~etiri razli~iteklase otpornosti za rizik odpoplava.

Odrìvost

Naravno, klimatske pro-mene ne pokre}u pitanja po-tro{nje energije zbog toplot-nih i ventilacionih gubitaka.Potro{nja energije i resursa

za proizvodnju prozora i vra-ta tako|e postaje sve va`nija.Pod nazivom “odrìvost” jav-na debata se fokusira na pi-tanja izdr`ljivosti i dostupno-sti ovih proizvoda.

Ova diskusija se proteèod osamdesetih godina pro-{log veka, {to je podstaklo is-traìvanja u Institutu ift Ro-senheim na ovu temu. U tomkontekstu, primarno zna~e-nje “odrìvosti” je definisanoaspektima ekonomi~nosti,ekologije i dru{tvene prihva-tljivosti. Ekonomi~nost i eko-logija se odre|uju pomo}ufaktora: ìvotni vek, potro-{nja energije, o~uvanje ener-gije, mogu}nost reciklaè.

Prera|eni standardi

Diskusija o odrìvosti jeuticala i na proces standardi-zacije. U raznim komitetima itelima vode se rasprave veza-ne za standarde slede}e ge-neracije koji bi trebalo dauklju~e ~injenice i zahteve

I KLIMATSKE PROMENEIZAZOVI I PERSPEKTIVE

Autor ovog teksta je zaposlen u preduze}u VUJI] Valjevo

PI[E: prof. dr Dragan [kobalj

Diskusije o o~uvanju energije, pobolj{anju gra|evina i obnovi nude idealne mogu}nosti za osvajanje ve}eg dela trì{ta kroz ekonomi~ne proizvode sa dobrim performansama.

Slika 2. Smanjenje koeficijenta prolaza toplote kroz prozor

od 1995. do 2012. godine


Slika 3. Energija – Ekonomija – Ekologija

koje se odnose na odrìvostna{ih proizvoda.

Naredna runda prera|e-nih standarda proizvoda ne-}e jo{ reflektovati ove navo-de, ali umesto toga }e se fo-kusirati na odobrenjeamandmana standarda proiz-voda za prozore.

Ovaj amandman ne}ezna~ajnije promeniti koncepti sadràj postoje}eg standar-da EN 14351–1 ali sadrì vi{edetaljnih propisa koji su ve-zani za najfrekventnije disku-tovane klauzule.

Slede}e povr{ine su defi-nisane u vi{e detalja:

Uslov (klauzula) 7 stan-darda koji daje Po~etni tiptestiranja (ITT) i procedureusagla{enosti koje }e dati vi-{e detaljnog opisivanja za-jedni~kog i kaskadnog ITT irazja{njava opcije proizvo|a-~a za kori{}enje rezultata iz

tre}e ruke npr. sistem isporu-~ioca.

Adaptacija koja }e uticatina teku}i status drugih stan-darda tj. prezentovanje stan-darda EN ISO 10077 – 1: 2006“Toplotne karakteristike pro-zora, vrata i roletni – Prora-~un transmisionih gubitakaenergije”.

Sistemi za procenu gra|e-vinskih komponenti bez te-stiranja (CWFT metoda– “kla-sifikacija bez daljeg testira-nja”) su dalje pro{ireni. Naprimer, amandman sadrìklasifikaciju propustljivostivazduha poznatih konstruk-cija bez testiranja.

Metode obezbe|ivanjapodataka o reakciji krovnihprozora na poàr su obja-{njene u detalje.

U profesionalnim krugo-vima, postoje sada o{tri suko-bi s obzirom na reakciju na

poàr prozora. êsto se pret-postavlja da sa ovim predme-tom, novi setovi standardautvr|uju nove zahteve zaprozore. Zahtevi vezani zareakciju na poàr su inkorpo-rirani u Standardni Gra|evin-ski Kod (MBO) i Gra|evinskeregulative zemlji{ta (LBO).

Ako ne adresiramo overegulatorne potrebe za pro-zore u standardu proizvodaEN 1435–1, bi}e potra`nje uNema~koj da se ugovore do-datne potrebe za reakciju napoàr preko dodatnog “Umark”, {to ne}e olak{ati stva-ri u praksi. Ako pogledamona jedno obave{tenje u no-vom Bauregelliste 2007/2 (Li-sta Gra|evinskih Pravila), ve}moèmo na}i izjave u tomsmislu. Ukoliko Evropski stan-dardi ne budu aùrirani do-voljno brzo mogu}e je da “Umark” postane obavezan uzCE obeleàvanje.

Budu}nost bez ventilacije kroz prozore

Novi konstrukcioni pro-jekti u ventilacionom uzorkusu doveli do promene u gra-|evinskoj fizici, {to je prou-zrokovalo pove}anu vla`nostu prostorijama.

To je izazvalo dodatne di-skusije na temu prozorskeventilacije i provetravanja.

Izvr{ena je revizija DIN1946–6: 2006–12 “Ventilacijai provetravanje – Deo 6: Ven-tilacija stambenih gra|evina,karakteristike i obeleàvanje,primopredaja (sertifikovanje)i odràvanje”.

Zbog toga je ift Rosenhe-im uradio istraìva~ki proje-kat koji opisuje osnovnepreduslove za prozorsku ven-tilaciju bez akcije korisnika.

Dana{nji prozori obi~nozahtevaju korisnika za otva-ranje i zatvaranje. Rezultatje integrisanje pogodnog si-stema u omota~u zgrade,npr. kontrola CO2 i motornimehanizam koji ima funkci-ju otvaranja i zatvaranja. Izovih razloga, ift Rosenheimje utvrdio istraìva~ki proje-kat koji opisuje bazne pred-uslove za prozorsku ventila-ciju bez delovanja korisnikakoji je rezultovan u ift Vodi-~u LU – 01/1’.

Sistemi ventilacije za pro-zore Deo 1: Performanse ka-rakteristika. Ovaj ift Vodi~moè biti kori{}en za ispolja-vanje uticaja na standardekoji su uspe{no primenjeni upraksi u pro{losti kao {to jetoplotna izolacija i otpornostprema provali.

Jasno je da se ìà istraì-vanja mora da prilagodi tre-nutnom stanju. Zbog toga jeBMUBS Ministarstvo obezbe-dilo veliki fond za budu}nost

jul 2008.

Slika 4. Broj izmena vazduha

novih inicijativa konstrukcija.U prvom planu ove pomo}isu projekti sa sna`nom prak-ti~nom podlogom kako bidobili brze rezultate u vidukorisnih proizvoda.

Va`na istraìvanjaift Rosenheim-a

Rezultati su predstavljeniprvi put na Konferenciji pro-zori, fasade i klimatske pro-mene, a {ire }e biti objavljenikrajem 2008. godini. Nave-{}emo neke od najva`nijihprojekata:

- Projektni principi prozo-ra i vrata i fasadnih elemena-ta napravljenih od kompozit-nih materijala i drveta.

- Projektni principi za in-tegraciju elektronike u pro-zore, fasade i vrata.

- Zidne zavese male teì-ne, projekat sa drvetom kao i

definisano upravljanje vla-gom.

Integracija elektronike uprozorske konstrukcije pred-stavlja va`nu osnovu za bu-du}nost. Ugradnja elektroni-ke u konstrukcije otvara novemogu}nosti kontrole gra|evi-na kako bi ispunile funkcio-nalne i energetske zahteve.

Kada prozori, fasadni ele-menti i vrata postanu kon-trolni delovi omota~a zgrade,oni postaju mnogo zna~ajnijijer uz pomo} senzora i po-gonskih tehnologija mogu dareaguju na promene uslova uprostoriji kao i po potrebi ko-risnika. Kao deo istraìvanjaostvareni su slede}i ciljevi:

- Vodi~ u definisanju po-vezivanja izme|u prozora/fa-

sade/vrata, trgovina i tehni~-ki servis.

- Razja{njavanje pitanjavezanih za primenu standar-da EN 14351–1.

- Trajnost pogonskih me-hanizama izloènih klimat-skim promenama.

Sistematska istraìvanjanovih proizvoda su izuzetnova`na za industriju kako bibili sigurni da proizvodi ispu-njavaju zahteve. Nave{}emoneke bitne stavke:

- Razvoj projektnih ka-rakteristika radi promovisa-nja primene “trostrukogostaklenja”.

- Projektna pribliènja ra-movima sa pobolj{anim ener-getskim karakteristikama,delimi~no zasnovanim na ra-movima sa ve}im debljinamai delimi~no zasnovanim nakori{}enju novih materijala(kompozitni materijali), efek-

ti trajnosti i mogu}nost kori-{}enja.

- Re{avanje pitanja reci-klaè i ponovnog kori{}enjakompozitnih sistema i novihmaterijala, ali i razvoj para-metara za procenu odrìvostiproizvoda.

- Modularnost i prilago-dljivost na{ih proizvoda.

- Definisanje i osiguranjesigurnosti kod kori{}enja mo-torizovanih prozora, spoljnihvrata i industrijskih vrata.

U pro{losti, strogi zahteviu nema~koj industriji prozorai fasada su se pokazali kaova`ni pokreta~i razvoja krozkoji je nema~ka industrijadobila tehni~ku prednost {i-rom sveta. �


Obrazovanje u funkciji privrede

UKragujevcu je od 15.do 17. maja ove godi-ne odràno 12. repu-

bli~ko takmi~enje {kolapodru~ja rada {umarstvo iobrada drveta, a doma}inovih susreta bila je Drugatehni~ka {kola iz Kragujev-ca. Ovaj skup je okupio se-damdesetak u~enika i pede-setak profesora iz ~etrnaestod ukupno devetnaest sred-njih {kola koje u Srbiji obra-zuju kadrove za {umarsku idrvoprera|iva~ku struku. Oovom doga|aju, a posebnoo kragujeva~koj Drugoj teh-ni~koj {koli i kretanjima upreradi drvata i proizvodnjiname{taja u ovom kraju go-vorio nam je diplomirani fi-zi~ar Dragan Pauni}, direk-tor Druge tehni~ke {kole izKragujevca.

- Sme{tena u izuzetnolepoj zgradi koja je izgra|e-na na po~etku pro{log ve-ka, ta~nije 1913. a dogra|e-na tridesetih godina, {kolaje sa radom na ovoj lokacijiotpo~ela 1953. godine. Ta-da su ovde obrazovani rad-nici metalske struke, pa jejedan period {kola egzisti-

rala kao Tehni~ka {kolaRADNIK u kojoj je bilo za-stupljeno obrazovanje zazanimanja ma{instva i obra-de metala - pri~a direktorDragan Pauni}. - Od 1996.godine radi kao Druga teh-ni~ka {kola, a podru~je rada{umarstvo i obrada drvetasu uvedeni {kolske 2000/01godine.

- Danas je to {kola kojakrupnim koracima ide kaevropskim standardima uobrazovanju. Raspolaè sa-vremeno opremljenim ka-binetima za izvo|enje na-stave i radionicama za oba-vljanje stru~ne prakse. Ciljnam je da budemo u funk-ciji privrede - kaè gospo-

din Pauni}. - U gradu bez

ve}e tradicije u proizvodnji

name{taja, ova grana indu-

strije se u protekloj deceni-

ji toliko razvila da se slo-

bodno moè re}i da je Kra-

gujevac danas zna~ajan,ako ne i najve}i centar zaproizvodnju name{taja una{oj zemlji. Me|u dvade-setak firmi koje se u Kra-gujevcu bave proizvod-njom name{taja, posebnomesto zazuzima preduze}eFORMA IDEALE koje jesponzor ovog republi~kogtakmi~enja {umarskih i dr-voprera|iva~kih {kola Srbi-je i bez ~ije pomo}i bi or-ganizacija ovog takmi~enjabila oteàna. Uz zahval-nost na{em sponzoru jo{jednom }u naglasiti da jena{ cilj da budemo u funk-ciji privrede i da se razvija-mo zajedno, kaè na{ sa-govornik.

U formalnom delu obra-zovanja Druga tehni~ka{kola iz Kragujevca obrazu-je ~etiri profila kadrova izoblasti {umarstvo i obradadrveta, i to: TEHNIÂR ZAPEJZA@NU ARHITEKTURU(IV stepen), TEHNIÂR ZAFINALNU OBRADU DRVETA(IV stepen), TEHNIÂR ZAPRIMARNU OBRADU DRVE-TA-OGLED (IV stepen) iSTOLAR-OGLED (III stepen).

Druga tehni~ka {kola iz Kragujevca bila je doma}in 12. republi~kog takmi~enja {umarskih i drvoprera|iva~kih {kola Srbije

Dragan Pauni}, direktor

Druge tehni~ke {kole, Kragujevac

Profesori Druge tehni~ke {kole, Kragujevac


Novo podru~je rada – kul-tura, umetnost i javno in-formisanje uvode se {kolske2008/09 godine, a bi}e za-stupljena dva zanimanja:DRVOREZBAR (IV stepen) iGRAVER UMETNI^KIHPREDMETA (IV stepen).

- Svim aktivnostima una{oj {koli nastojimo da bu-demo moderna evropska in-stitucija u oblasti stru~nogobrazovanja. Trudimo se danastavu u~inimo lak{om izanimljivijom za u~enike,da u~enike dobro stru~noosposobimo i da im ukaè-mo na pogubne posledicekoje ih mogu zadesiti dej-stvom {tetnih uticaja, dro-ga, alkohola i drugog. Para-

lelno sa ovim nastojanjimau~enike obrazujemo za dru-{tveni i porodi~ni ìvot. Svana{a zalaganja imaju rezul-tate i potvrda tih rezultataje uspeh na{ih u~enika natakmi~enjima u teorijskomznanju i prakti~nom radu,kao i uspesi u biznisu i pri-vatnom ìvotu po zavr{etku{kolovanja u na{oj {koli -kaè direktor Dragan Pau-ni}.

Ina~e Druga tehni~ka{kola iz Kragujevca, kao je-dan od pet (Beograd, Zre-njanin, Bor i Ni{) regional-nih Centara za kontinuira-no obrazovanje odraslih,nudi slede}e usluge u obla-sti neformalnog obrazova-

nja: organizovanje i usavr-{avanje kadrova za organi-zaciju i realizaciju obuke;izrada programa kratkihobuka po modularnom si-stemu; izrada i distribucijanastavnih materijala; reali-zacija stru~nih, poslovnih,informati~kih, jezi~kih i dru-gih obuka; vrednovanjeznanja i ve{tina akrtedito-vanih programa; promovi-sanje kontinuiranog obra-zovanja odraslih itd. Centarima razvijenu saradnju sasrednjim stru~nim {kolamaregiona i drugim Centrimau Srbiji tako da u svakomtrenurku moè da odgovorina sve zahteve trì{ta.

Na kraju treba re}i daje 12. republi~ko takmi~e-

nje {kola podru~ja rada {u-marstvo i prerada drveta uKragujevcu proteklo u izu-zetno fer i korektnom od-nosu koji se godinama ne-guje me|u nastavnicima iu~enicima ovih {kola. Na-kon takmi~arskog dela isve~ane dodele priznanja,u~esnici ovog skupa su or-ganizovano posetili Memo-rijalni centar [umarice iodali po{tu `rtvama kragu-jeva~kog oktobra…

Koja }e {kola narednegodine biti doma}in ova-kvih susreta jo{ nije pozna-to. To }e se odlu~iti na-knadno, u okviru Zajednice{umarskih i drvoprera|i-va~kih {kola Srbije. �

Detalji sa dodele priznanja na 12. republi~kom takmi~enju {umarskih i drvoprera|iva~kih {kola

Neki od u~esnika 12. republi~kog takmi~enja {umarskih i drvoprera|iva~kih {kola Srbije u Kragujevcu


Na osnovu zbirnih rezultata u ekipnom plasmanu prvo mesto na12. republi~kom takmi~enju u~enika {umarskih i drvoprera|iva~kih{kola Srbije osvojila je Srednja {kola Grdelica. Drugo mesto osvoji-la je Prehrambeno-{umarska i hemijska {kola iz Sremske Mitrovice,a tre}e mesto je osvojio doma}in, Druga tehni~ka {kola iz Kragu-jevca.

Uz spomenute na ovim susretima su u~estvovale {kole sa podru~jarada {umarstvo i prerada drveta iz slede}ih mesta: Ivanjica, NoviSad, Vranje, Zrenjanin, Poàrevac, Kraljevo, Subotica, Apatin, Re-kovac, Kru{evac i svakako Beograd.

U pojedina~nim disciplinama u~enici su postigli slede}e rezultate:

FINALNA OBRADA DRVETA: prvo mesto osvojila je ekipa Drugetehni~ke {kole iz Kragujevca u kojoj su bili u~enici Aleksandat To-movi}, Jelena Virijevi} i Jovana Mihajlovi}. Drugo mesto u ovoj di-sciplini osvojili su u~enici Srednje {kole iz Grdelice Dragana Mihaj-lovi}, Marko Stamenkovi} i Milica Ran|elovi}, a tre}e mesto je pri-palo ekipi u~enika Drvne {kole iz Beograda u kojoj su bili MarkoLazi}, Damir Divjak i Marko Ili}.

TEHNOLOGIJA MATERIJALA: prvo mesto je osvojio Damir Divjak,u~enik Drvne {kole iz Beograda; drugo mesto je zauzela Vesna Vu-~urovi}, u~enica [umarske {kole iz Kraljeva, a tre}e mesto je osvo-jio Slavi{a Ate{evi}, u~enik Tehni~ke {kole Jovan Vukanovi} iz No-vog Sada.

TEHNI^KO CRTANJE: prvo mesto je osvojio Milan Gavrilovi}, u~enikDruge tehni~ke {kole iz Kragujevca; drugo mesto je zauzeo Bo{koParezanovi}, u~enik Tehni~ke {kole iz Ivanjice, dok se na tre}emmesto na Dragan Vrani}, u~enik [umarske {kole iz Kragujevca.

PRAKTIÂN RAD – STOLARI: prvo mesto je zauzeo Slobodan Mla-denovi}, u~enik Srednje {kole iz Grdelice; drugo mesto je osvojioStefan Ne{ovi}, u~enik Tehni~ke {kole iz Ivanjice, a tre}e mesto jezauzeo Nedeljko Lazi}, u~enik Prehrambeno-{umarske i hemijske{kole iz Sremske Mitrovice.

PRAKTIÂN RAD – TAPETARI: prvo mesto u ovoj disciplini osvojio jeBojan Nikoli}, u~enik Drvne {kole iz Beograda; drugo mesto osvo-jio je Predrag Boì}, u~enik Tehni~ke {kole Jovan Vukanovi} iz No-vog Sada, a tre}e mesto je zauzeo Marinko Babi}, u~enik [umarske{kole iz Kraljeva.

ARAN@IRANJE BILJNOG MATERIJALA: prvo mesto je osvojila TijanaLemai}, u~enica Drvne {kole iz Beograda; na drugom mestu je Vu-ka{in Dimi}, u~enik Tehni~ke {kole Jovan Vukanovi} iz Novog Sada,a tre}e mesto je zauzela Jelena Simi}, u~enica [umarske {kole izKraljeva.

CVE]ARSTVO I DEKORATIVNA DENDROLOGIJA: prvo mesto je Ru-ìca Zolji}, u~enica Drvne {kole iz Beograda; na drugom mestu jeMarina Parnicki, u~enica Srednje gra|evinske i drvoprera|iva~ke{kole iz Apatina, a tre}e mesto je zauzela Tamara Mui}, u~enica Po-litehni~ke {kole iz Subotice.

Pobedilo druènje u~enika

i profesora {umarskih

i drvoprera|iva~kih {kola Srbije

Detalji sa takmi~enja u~enika

Pobedni~ka ekipa - Srednja {kola iz Grdelice

Susreti kolega i prijatelja

12. republi~ko takmi~enje {umarskih i drvoprera|iva~kih {kola Srbije

Tehni~ka {kola za obradu drveta, unutra{nju dekoraciju ipejza`nu arhitekturu je u okviru me|unarodne manifestaci-je Beogradska nedelja dizajna (Belgrade Design Week 2008)imala izlo`bu radova svojih u~enika. Izlo`ba je odràna uDe~ijem kulturnom centru, a otvorena je 6. maja 2008. go-dine. Izloèni radovi nastali su na ~asovima predmeta: teori-ja dizajna, oblikovanje name{taja i materijali i tehnike, nasmerovima tehni~ar za oblikovanje name{taja i enterijera,drvni tehni~ar i drvorezbar. Pored crteà izloèni su i proto-tipovi name{taja koji su izra|eni u {kolskoj radionici premau~eni~kim idejama i creteìma. U okviru izlo`be, 9. maja2008. godine, izvr{ena je i prezentacija {kole budu}im sred-

njo{kolcima sa ciljem da ih upozna sa znanjima i ve{tinamakoja se sti~u u {koli.

Na otvaranju izlo`be tro~lani ìri u sastavu: mr Jelena Mati}(asistent na [umarskom fakultetu u Beogradu), Vojislav Su-bota (profesor u srednjoj dizajnerskoj {koli, odsek: industrij-ski dizajn i opremanje enterijera) i Aleksandar Blagojevi}(zavr{eni |ak {kole, uspe{an student {umarskog fakulteta ~i-ji je dizajn name{taja nagra|ivan) odabrao je najuspe{nijeradove.

Prvo mesto osvojile su Mirjana Mileti} i Milica Ili} iz IV1 za fo-telju koja sistemom pazli menja oblik i funkciju, moè bitifortelja, krevet ili lenjivac.

Drugo mesto pripalo je Marku Lazi}u iz IV2 za policu kojamoè biti i klupa sa stolicima, sastoji se iz kompatibilnih de-lova ~ijom se kombinacijom moè dobiti neverovatan brojrazli~itih izgleda police.

A tre}e mesto su delile Nata{a Vu~kovi} II2 za sto iz dva delai Jovana Trbovi} II2 za sto~i} od otpresaka.

Dodela nagrada je bila poslednji dan izlo`be, 10. maja 2008.godine.

Srednjo{kolci na

Beogradskoj nedelji dizajna

Izlo`ba u~enika Tehni~ke {kole za obradu drveta, unutra{nju dekoraciju

i pejza`nu arhitekturu iz Beograda u De~ijem kulturnom centru

Pripremila: Jelena Obradov


Fotelja (presto, odnosnokatedra) je stolica sa na-slonom za ruke i le|a i

donjim punim delom u obli-ku sanduka - {krinje.

Na teritoriji Ohrida i celeMakedonije prvi realisti~kiprikaz drvenog prestola nafresci nalazi se u crkvi Sv. Bo-gorodice Pervipleptos (Sv. Kli-ment) u sceni “Uspenje Bogo-rodice” iz 1295. godine. Iakoje slikar elemente dekorativ-ne arhitekture kao pozadinuslike dao dosta primitivno ibez poznavanja perspektive,sam crte` prestola je vrlo pre-cizno dat u smislu proporcija ikonstruktivnosti (Sl.1). Sedi{teje predstavljeno kao {krinja sa~etvrtastim nogama (i stopa-ma) iz kojih izlaze stubovi ko-ji nose naslon za le|a i ruko-naslon. Prednji i zadnji stubo-vi gornje konstrukcije presto-la ukra{eni su tokarenim zavr-{etcima u obliku kupe. Taj seukras javlja u XIII veku dosta~esto, oslonac mu je na anti~-ku tradiciju. Oba majstora izcrkve Sv. Klimenta, Mihailo i

Evtihije, verovatno pitomciohridske arhiepiskopije, So-lunci su i Grci, vode}i majstoriu prvim decenijama XIV veka.

Sopo}ani

U pribli`no isto vreme, iline{to ranije na drugom krajuBalkana, u Ra{koj, ìvopi{e sejedan od najsjajnijih spomeni-ka srednjeg veka, manastir So-po}ani. Na name{taju prikaza-nom na sopo}anskim freska-ma pojavljuju se novi arhitek-tonski elementi. Istori~ar J.Fal-ke govori o laganom prodira-nju arhitektonskih elemenatapri izradi name{taja u perioduromanike u Evropi. U po~etkuse na povr{inama pojedinihkomada name{taja slikajuprozori sa lukom, da bi daliutisak fasade neke zgrade.Kasnije se dodaju i slikane sle-pe arkade, stubi}i i prozorske“ruè”. U daljem razvoju ar-kade se plasti~no izdubljuju,tako da se time postiè efekatdinami~ne igre svetla i senke.

Naslikan faraonov prestoiz Pri~e o prekrasnom Josifu usopo}anskoj priprati (sl.2.), ta-ko|e je jedan od najrealisti~ki-je prikazanih komada name-{taja s ukrasom arkada na srp-skom ìvopisu XIII veka. Onose neposredno vezuje za ele-mente stila koji vladaju u on-da{njoj Evropi, a kako je do-kumentovano originalom sana{eg terena, to predstavljaprvorazredni primerak likov-nog izvora. To je presto u ob-liku fotelje na ~etiri noge, no-se}a konstrukcija su ~etiri uga-ona stuba kvadratnog presekau koje su uglavljene stranice ile|ni naslon. Nema oslonca zaruke, kao novina predstavljenisu kru`ni jastuci za sedenje i

Sl.1. “Uspenje Bogorodice”

Sv.Kliment, Ohrid, 1295. god.

Sl.2. “Pri~a o Prekrasnom Josifu”, Sopo}ani, XIII vek


na podno`niku. Prednja stra-na sedi{ta i ceo le|ni naslonukra{eni su plitko izdubljenimslepim arkadama sa stubi}ima,izme|u kojih se nalaze toka-reni ukrasi u obliku kupe, ve}ranije spomenuti i prikazani.Isti kupasti ukrasi nalaze se ikao zavr{eci ugaonih stubovafotelje i na gornjem vencule|nog naslona Motiv arkada,prema Fojlneru, tako|e je je-dan od znakova preno{enjaarhitektonske misli pri izradisrednjevekovnog name{taja uEvropi. Kasnije se javlja i nasrpskoj fresci u manastiru Gra-dac, u pe}koj crkvi Sv.Dimitrijai u manastiru De~ani, gde sebifora pojavljuje na naslika-nim sedi{tima, kao i na slika-noj arhitekturi.

U sopo}anskoj priprati,naslikan je jedan presto kojije posebno zanimljiv, kakozbog konstrukcije, tako jo{ vi-{e zbog dekorativnog detaljana le|nom naslonu (vidi sl.3.).Konstrukcija sedi{ta je sli~nakao kod ve} opisanih primera-ka, sa visokim le|nim naslo-nom blago savijenim, koji nakrajevima ima nose}e kon-struktivne stubove. Na krajutih stubova nalazi se isti ukraskao na ve} pomenutim pre-stolima - tokarena kupa. Sam

takvom inkrustacijom od kostiili bilo koje druge materije. Usvakom slu~aju, ovde je zabe-leèn jedan princip dekorisa-nja name{taja, koji je prime-njivan u isto vreme kad je ì-vopisac ostvarivao svoje delona zidovima Sopo}ana.

Nau~na je predpostavkada su Sopo}ane slikali majstoriiz Srbije. Koliko god je poredsvih specifi~nosti veza tog ì-vopisa s vizantijskom kulturomi umetno{}u neosporna, mo-`da bi se, s obzirom na to da

le|ni naslon je horizontalnopodeljen u konstruktivne po-jaseve koji, samo na ovomprestolu imaju “mu{arabiju”,ukras koji je sasvim specifi~ani nov na ovoj teritoriji. Deta-ljan opis ukrasa je ve} dat udelu “{krinja”. Gledaju}i onejednostavne ili dvostruke ni-zove svetlih, naj~e{}e belih ta-~aka na naslikanim sedi{timakoje predstavljaju inkrustacijuod kosti ili sedefa, {arenu pa-stu ili poludragi kamen, neznamo ta~no koji je materijalupotrebijen. Pored njegove {i-roke primene u Vizantiji, tajukras je naro~ito kori{}en ka-snije u muslimanskoj umetno-sti. Izvesno je da je slikar, sli-kaju}i takav ukras, imao predo~ima predstavu stvarnog na-me{taja, koji je bio ukra{en

se navedeni originali name{ta-ja koji su sluìli kao uporednimaterijal nalaze u najbliìmsusednim podru~jima, moglopredpostaviti da naslikani na-me{taj ne predstavlja samouvoz u likovnom smislu, ve} daje on u stvarnosti na terenu Sr-bije i postojao i tu bio kori{}enna dvoru i u crkvi.

U narteksu crkve u Arilju,u sceni sabora Nemanjinogprotiv bogumila, nalazi se za-nimljiv tip sedi{ta - prestola,koji upu}uje na elemente an-ti~ko – helenisti~ke tradicije(Sl.4.). Konstrukcija prestola jedelimi~no sli~na sa prestolomu Sopo}anima, jer su bo~nestranice izra|ene iz jednekonstruktivne celine sa kosimnaslonom za ruke, ali je novielement ukrasa na izvijenomvrhu u obliku slobodnog, stili-zovanog vegetabilnog zavr-{etka. Naslon za le|a je polu-kruàn i sastoji se iz horizon-talnih pre~ki izme|u kojih jeverovatno neka ispuna. Sedi-{te u obliku sanduka uglavlje-no je izme|u masivnih bo~nihstranica na kojima se nalazeranoromanski ~etvrtasti otvo-ri. Stope prestola su ra|enekac posebni detalji i ~etvrta-stog su oblika, za razliku oddrugih prikaza sli~nih prestolagde su stope piramidalne ili uobliku kugle. Ukras slikane lo-zice na prednjoj ivici supeda-nuema kao da je preuzet skakve gr~ke vaze, dok vegeta-bilni zavr{eci na vrhu naslonaupu}uju na name{taj antike,gde su animalni i vegetabilnielementi bili glavni ukras.

Ina~e, smatra se da je naopisanoj sceni u Arilju prvi putprikazan jedan srpski srednje-

vekovni vladar na prestolu -Stevan Nemanja. Prikazi srp-skih vladara na prestolimauop{te su vrlo retki na na{emsrednjevekovnom ìvopisu.

Tvorci prvog ìvopisa sapredstavom srpskog vladarana prestolu u Arilju su nepo-znati majstori solunskog pore-kla, ~ime se moè objasnitiupotreba helenisti~kih detalja- vegetabilni zavr{etci na slika-nom name{taju. Uop{te uzev-{i, prvi majstori slikari Nema-nji}a bili su Grci. Ali vest Teo-dosija o vezama Sv.Save sa so-lunskim slikarima ne mora seodnositi samo na majstore gr~-kog porekla. U Solunu tih vre-mena moglo je biti umetnikaslovenske krvi. U solunskim ra-dionicama ranog XIII veka mo-glo je biti Slovena majstoradoraslih zahtevima monumen-talnog slikarstva. Da li su to bi-li solunski Sloveni ili Srbi vas-pitani u solunskoj sredini nezna se. Mogu se primiti obepredpostavke. Od XII veka biloje u Solunu Srba, naro~ito mo-naha. Tim krugovima mogli suda budu bliski i slikari manasti-ra Mile{eva Dimitrije, Teodor i\or|e. Potpis majstora \or|anedvosmisleno pokazuje da jeon Srbin i njegov neskra}enisrpski potpis prvi je u na{emmonumentalnom slikarstvu nana{em jeziku.

Doba kralja Milutina

Srpska umetnost XIII vekarazvijala se i cvetala na ze-mlji{tu stare Ra{ke, u sredinikoja nije u umetni~kom smi-slu patila od predrasuda tra-dicionalizma. Tako je do{lo doveoma odre|ene orijentacijesrpskih umetnika direktnoprema Carigradu. Nova cari-gradska umetnost u naglopro{irenoj dràvi Nemanji}aimala je svog mo}nog i boga-tog za{titnika, kralja Milutina,za koga je kasnije crkvenatradicija tvrdila da je vladao“~etrdeset godina i podigao~etrdeset crkava”. Spomeniciiz vremena ovoga velikog vla-dara predstavljaju svakako iz-dvojenu celinu. Milutinovodoba, podjednako va`no i zaistoriju srpske arhitekture, sli-karstva i umetnosti, imalo jesvoj stil koji se i pored jakezavisnosti od Carigrada iskri-stalisao u posebnu {kolu. Hro-nologija Milutinove epohe uistoriji stare srpske umetnosti

Materijalna kultura ju`nih Slovena

FoteljaPI[E: dr Sr|an @iki}

III deo

Tekst preuzet iz monografije Srpski srednjevekovni name{taj~iji je autor ddrr SSrr||aann @@iikkii}}. Knjigu je izdala Zadu`bina Andrejevi}, a sponzor je preduze}e TOPLICA DRVO.

Sl.3. Presto u sopo}anskoj priprati

Sl.4. Presto koji upu}uje na

elemente anti~ko – helenisti~ke

tradicije


ne poklapa se sa godinamanjegova vladanja. Izgleda dase Milutinova umetnost, kao ivlast postepeno {irila od jugaka severu. Nova umetnostulazila je u oblasti koje su uXIII veku ve} imale razvijenimonumentalni stil najvi{ihkvaliteta. Majstori Milutinovihcrkava izdvajaju se po na~inuslikanja u jasno odre|enegrupe, iz simbioze starog sli-karstva XIII veka i novih ten-dencija izrasta najoriginalnija,RA[KA VARIJANTA Milutino-vog slikarstva.

U periodu prve polovinaXIV veka kao najzna~ajniji iz-vor za studiju o name{tajuposluìle su freske zadu`binakralja Milutina. Traène suspecifi~ne pojave u tom kom-pleksu spomenika u odnosuna name{taj, s obzirom na to{to je izvo|enje fresaka u ne-kim od njih vezano za odre-|enu grupu slikara. Kasnije suistraìvanja opet usmerena napojedine kraljevske i plemi}kezadu`bine, a zatim na spome-nike docnije formirane Mo-ravske {kole.

Period XIV veka pokazujeoboga}enje u tipovima name-{taja i raznolikosti ukrasa.Me|utim, u toj raznolikostikarakteristi~no je jedinstvostilskog ose}anja. Pored mno-{tva oblika i ukrasa, name{tajpokazuje realniju vezu sa ì-

sret s originalima XVI veka spodru~ja Srbije i Makedonijeto u potpunosti potvr|uje.

Novi tip sedi{ta

Kao presto javlja se u XIVveku novi tip sedi{ta, ~iji seosnovni oblik i hijerarhijskozna~enje sa~uvalo u narodusve do na{ih dana. Sedi{te seve}inom sastojalo, od drve-nog sanduka pravougaonogoblika - {krinje, u koji se vero-vatno spremala roba u sred-njem veku. Nasloni za rukesastoje se naj~e{}e od polu-kru`nih savijenih elemenataispod kojih je slobodan pro-stor (do sedi{ta), ili su stranicezatvorene u kojima se nalaze~etvrtasti lu~ni, ili pravougao-ni otvori. Le|ni nasloni su vi-soki sa vidnom konstrukcijom,u pojasevima i sa ugaonimstubovima, a na njemu se jo{javljaju arkade i razni otvori.Takve tipove prestola nalazi-mo najvi{e u Starom Nagori~i-nu, Pe}i i De~anima, a re|e udrugim crkvama toga doba.Oni pokazuju nagla{enu tek-toniku, funkcionalnost i jasnu

votom, prestoli postaju fote-lje udobne za sedenje, metal-na oplata i {arena inkrustaci-ja nestaju, primena drveta iraznolikost njegove obradedolazi do punog izraàja. Na-ravno, ovde se nailazi na tipo-

konstrukciju, a naj~e{}e subez ukrasa. Na slici 5. nalazise presto iz manastira De~ani(XIV vek), koji je konstruisantako da su na {krinju sa polu-kru`nim zasvo|enim stranica-ma dodati naslon za le|a ibo~ni nasloni za ruke. Samnaslon za le|a je “upasovan”u ugaone nose}e stubove saloptastim zavr{etcima, dok jepovr{ina naslona perforiranapolukru`nim otvorima.

Po obodu sedi{ta vidi seplitka rezbarija, karakteristi~-na za period XIII i XIV veka.Vratimo se na ~as opet naOhrid, gde se u crkvi Sv.Sofijenalazi tako|e veoma intere-santan tip prestola sa polu-kru`nim naslonom za ruke, vi-sokim le|nim naslonom bezotvora i ugaonim stubovima.Ceo gornji deo konstrukcijejednostavno je povezan sa se-di{tem u obliku sanduka -{krinje, tipa sedi{ta koji se na-lazi na na{em tlu ve} od po-~etka XII veka (Sl.6.).

Istori~ar Jire~ek spominjesrednjevekovna sedi{ta, na-zvana u narodu “stol” ili “sto-lova~a”, koja imaju tri ili ~etiri

nih izvora i podaci iz pisanihspomenika potvr|uju postoja-nje specijalnih sedi{ta, koja sepo svom obliku razlikuju odostalih, a sluè u doma}insko -reprezentativne svrhe.

Uporede li se prestoli safreske u De~anima i Sv.Sofijisa stolova~om na koju je A.Deroko nai{ao u jednom seluu Polimlju (sl.7.), sada u Etno-grafskom muzeju, vidi se daih povezuje isto stilsko ose}a-nje i ista tektonika oblika, sa-mo se razlikuju po visini - iz~isto prakti~nih razloga. Doksu selja~ke stolova~e niske (izrazloga {to je povr{ina za jelo“sofra” bila niska), srednjeve-kovne su toliko uzdignute odtla, da je bilo potrebno podnoge staviti podno`nik.

Presto u crkvi Sv.Vaznese-nja u selu Leskovecu krajOhrida (XV vek, sl.8.) i stolo-va~a koja se ~uva u Etnograf-skom muzeju u Beogradu (vi-di sl.9.), a poti~e iz Berana uCrnoj Gori, pokazuju srodno-sti koje se ne odnose samo natip stolice ve} i na njene de-korativne detalje. Arkadicena naslonu na oba primera suveoma sli~ne, zatim otvoripod arkadicama, kao i ukra-sni zavr{etci na obema stra-nama le|nog naslona, odno-sno ugaonim stubovima. Na-sloni za ruke su tako|e veo-ma sli~ni, samo {to na origi-nalu sa prednjim nogama ~i-ne jednu celinu, dok se nafresci zavr{avaju na prednjojstrani sedi{ta. Sedi{te presto-la iz Leskoveca je samo poobliku {krinja ali ne i pofunkciji, jer su bo~ne i pred-nje stranice pune velikih ~e-tvrtastih otvora koji olak{ava-ju konstrukciju. Stolova~a izBerana je osetno vi{a od ve}pomenute iz Polimlja, a no-vost je mu{arabija koja zatva-ra bo~ne stranice izme|u na-slona za ruke i sedi{ta.

Stolova~a iz Berana je bli-ska svojim tipskim uzorima sade~anskih i ohridskih fresaka.Po dekorativnim elementima,ona je ubedljiv dokumenthronolo{kog toka op{tegumetni~kog preslojavanja bal-kanskih oblasti od XIV do XIXveka. Analiza ovih elemenataukazuje na sintezu slovenskih,vizantijskih, romanskih iislamskih uticaja. Na~in na ko-ji je rezbaren ukras beranskestolova~e - ornamenti su ure-

noge. Takav “sto” na tri nogese na fresci ne pojavljuje, koli-ko je do sada poznato, ali imagotovo direktnih analogija sonima sa ~etiri noge. A. Dero-ko je s pravom predpostavioda se oblik “stolova~a” kojenavodi Jire~ek verovatno sa~u-vao do danas u selja~kim stoli-cama na Starom Vlahu, u Poli-mlju i Crnoj Gori, na kojimasedi glava porodice i gost.Ovu predpostavku u punojmeri potvr|uje freska, kojakao izvor kod oba citirana au-tora, Jire~eka i Deroka, u vre-me pisanja njihovih studija, ni-je bila kori{}ena. Pored likov-

ve name{taja i iz ranijih peri-oda, kao nastavak, likovnih, amo`da i ìvotnih tradicija. Idok se u predhodnom perio-du nailazilo na analogije sevropskim primercima origi-nalnog romanskog name{tajai onoga sa likovnih izvora, ov-de takvih analogija vi{e ne-ma. Kao da je taj razvoj stag-nirao u izvesnom smislu da bise gomilanjem novih eleme-nata, pri ~emu su bili odlu~u-ju}i oni islamskog porekla,do{lo do novog kvaliteta u tojgrani zanatsko - umetni~keproizvodnje u Srbiji. Na{ su-

Sl.5. Presto stolova~a,

De~ani, XIV vek

Sl.6. Presto u Sv. Sofiji,

Ohrid, XIV vek

Sl.7. Stolova~a iz Polimlja


zani u povr{inu tako, da onaostaje u jednoj ravni (tzv.Kerbschnit) - primenjivali sumajstori srednjevekovne Evro-pe, koji su se u doba romani-ke i gotike bavili zanatsko -umetni~kom obradom drveta.Sa narodnim “stolova~ama”je o~uvana i napred ve} spo-menuta tradicija srpskog feu-dalnog dru{tva, opisana u Du-{anovo vreme, da samougledni gost ili doma}in smeda se sluì najvi{om i najbo-gatije dekorisanom stolicom uku}i. Pravo upotrebe pojedi-

nih tipova i vrsta sedi{ta biloje vezano za funkciju li~nosti injen zna~aj. Ovaj se obi~ajninormativ antike uo~ava i nanekim prikazima gozbi i dru-gih tema (sabora i si.) u sred-njevekovnom zidnom slikar-stvu Srbije, Makedonije i CrneGore, kao uostalom i na pri-kazima istog ili sli~nog sadr-àja iz sakralnog i profanogikonografskog repertoara vi-zantijske i srednjevekovneumetnosti Evrope.

Pored balustre javljaju sena rubovima delova naslika-nog name{taja i nizovi TOKA-RENIH BOBICA (loptica) ili slo-bodnih stubi}a. Nizovi takvihbobica i stubi}a nalazi se i naoriginalnom name{taju XIVveka: na navedenom frag-mentu drvenog ikonostasa izKostura (donji deo). Na sa~u-vanom kultnom name{tajuXVI veka iz Srbije taj je ukrasjo{ uvek bogato primenjivan,a ~esto je izra|en od beloko-sti. Na freskama, kolonete sli-kane svetlim okerom ili belombojom, tako|e govori da suna originalima verovatno bileizra|ene od belokosti.

Prema rezultatima dosada-{njeg istraìvanja izgleda daukrasni motiv balustre i bobicapoti~e od Kopta iz Egipta. Dotog zaklju~ka je do{ao Strzi-govski kad je izvr{io popisfragmenata balustre i delova

name{taja iz Kairskog muzeja.Ovi fragmenti pokazuju mno-go sli~nosti s delovima name-{taja slikanog na na{oj fresci, iuop{te s name{tajem slikovnihprikaza romanske Evrope.

Tradicija tokarenja drvetaìvi kroz ~itav Srednji vek odSredozemnog mora do Skan-dinavije. Likovni spomenici isa~uvani originali {iromEvrope dokazuju da je to bilastilska specifi~nost vremena ida je tehni~ki taj na~in obra-de drveta predstavljao u izve-snoj meri domet u mehani~-koj obradi drveta za celuEvropu, a bio je primljen saOrijenta. Zna se da je u Fran-cuskoj bilo zanatlija tokarave} u doba Karla Velikog (IXvek). Po Ribakovu ima sigur-nih tragova da je tokarskistrug bio poznat u Rusiji u XIIIveku. Izgled takvog struga,kakav se verovatno upotre-bljavao u Evropi daju nam{panske minijature iz istogvremena.

Prema napred navede-nom, sva je verovatno}a da je iu Srbiji u XIII veku bilo pozna-to tokarenje drveta. Balustraje u to vreme sastavljena odkrupnih, pone{to zdepastih to-karenih stubi}a koji su gusto unizu zbijeni. Kasnije se ustano-vilo da {to je balustra starija,stubi}i su gu{}e pore|ani jednido drugih i krupniji su. U novi-je vreme kolonete se izduùju,postaju tanje i vitkije u kontu-ri, a re|aju se sa vi{e rastoja-nja. To je logi~na posledicausavr{avanja tehnike obradena strugu i bolje pripreme dr-veta za rad. U po~etku su ko-

lonete izvedene od drveta, akasnije se javlja i kost, {to jena fresci i posebnom bojomzabeleèno. Narodni tradicio-nalizam u Srbiji odrào je ovajdekorativni element name{ta-ja u ne{to upro{}enijoj formido na{eg vremena.

U XIV veku sem ~e{}e upo-trebe tokarene balustre u pri-kazima name{taja, javlja se inovi na~in ukra{avanja name-{taja. To je “ARABESKA” tj. ce-la povr{ina nekog komada na-me{taja pokrivena je plitkomrezbarijom. Povr{inski fino ra-|en reljef u drvetu, karakteri-sti~an je za poslednji period vi-zantijske umetnosti.

Kao primer nave{}emo bo-gorodi~in presto u manastiruSv.Dimitrije kod Skoplja (po-znatiji pod imenom Markovmanastir) iz XIV veka (Sl.10.),na kome se zajedno nalazenekoliko karakteristi~nih ele-menata ukrasa za pomenutiperiod. Na prestolu se nalazeromanski otvori tokarena ba-lustra i plitka rezbarija po ce-loj povr{ini bo~nih i le|nihstranica sedi{ta i loptasti zavr-{etci kod nogu i na krajevimakonstruktivnih ugaonih stubo-va. Konstrukcija bo~nih strani-ca i visokog le|nog naslona ra-|ena je u horizontalnim poja-sevima, koji su povezani me-|usobno, a svi zajedno ulaze uprednji stub prestola, odnosnoprednju nogu ~etvrtastog pro-fila. Po{to je jo{ u starom vekuu Egiptu i na Dalekom istokubila poznata tehnika savijanjamasivnog drveta, to verovatnonije bio ve}i problem i za vi-zantijske majstore. �

Sl.8. Presto u crkvi Sv. Vaznese-

nja, Leskovec, XV vek

Sl.9. Stolova~a koja se ~uva u Etnografskom muzeju u Beogradu

Sl.10. “Blagovesti”, Markov manastir u Skoplju, XIV vek

Documents

jul 2008. - drvotehnika.info · lare, sa fiksnim ili pokretnim kru`nim testerama, ali ne i na po-du`ni raskraja~ takozvani FlexiRip. Njegova primena je univer-zalna, optimalno iskori{}enje