Kњига o Јудити

Старозаветна егзегеза- вежбе -

асистент Ненад Божовић

Глава 1

цар Навуходоносор (наводи се да је цар Асирије и влада у Ниниви) и Арфаксад, цар Миђански са престоницом у Екбатани (претеча Персијског царства) припремају се за рат

Навуходоносор позива своје вазале да учествују у рату, међу њима Сиријце, Јудејце, Моавце, Амонце па све до Египта

царев позив презрен и одбачен; цар се зариче да ће се осветити

Навуходоносор побеђује у рату и осваја Екбатану

Глава 1

О настанку књиге:историјски подаци непрецизни:

Навухонодоносор је вавилонски цар који је поразио Јерусалим 586/7, а већ у то време је Асирско царство пропало; време у којем се одвија радња смешта се у доба после повратка у Јудеју после 538. године, дакле у зениту Персијског царства – што одмах доводи у сумњу и податак о мидијском цару Арфаксаду

писац комбинује различите историјске податке како би све претње и катастрофе из израиљске историје претопио у једну парадигматичну причу: заједно у овој причи учествују одјеци окршаја са Асирцима и Вавилоњанима, као и стање у персијско доба

настала око 100. г.п.Х, највероватније на грчком

Глава 2-3 Навуходоносор сазива савет како би

организовао казнену експедицију на западне земље

за предводника војске изабира Олоферна, угледног војсковођу по рангу одмах испод цара, речима ст. 6: „И изаћи ћеш у сусрет свој земљи на Западу, јер се не покорише речи уста мојих“

Олоферн сакупља војску око 132 хиљаде људи, припрема храну за војску и злато и сребро

Олоферн пљачка северну Месопотамију и сиријске пределе, а приморске градове спопада страх и нуде мир

Олоферн им поштеђује животе, али разара и пљачка градове и села, и уништава све идоле и богове како би се једино клањали Навуходоносору и и њега у молитвама призивали

Глава 4

У Јудеји се припремају за опсаду, сакупљају жито са поља, утврђују град; моле се Господу за свој град, јер тек што су дошли из ропства и освештали сасуде и жртвенике

свештеник Јоаким саветује становнике горског краја да утврде положаје, јер ће непријатељска војска бити рањива у уским пролазима

„И услиша Господ глас њихов и погледа на тугу њихову; и постио се народ више дана у свој Јудеји и Јерусалиму пред лицем светих Господа Сведржитеља“

Глава 5

Олоферн сазнаје да су се Јудејци припремили за рат и пита хананске вође које је покорио ко су Јудејци и зашто су тако ратоборни: „И ради чега се супротставише да изађу мени у сретање, мимо све који живе на Западу“ (ст. 4)

Ахиор Амонац препричава историју Јудеја Олоферну помињући њихово Халдејско порекло и одбацивање старих богова, боравак у Египту и Господње избављење, да је имао велику земљу и због безакоња изгубио, па се опет вратио

Хананци хоће да погубе Ахиора

Витраж из 13.в. “Везивање Ахиорово” – праслика Христовог везивања

Глава 6

Олоферн назива Ахиора „плаћеним“ пророком зато што плаши његову војску богом Израиљевим па му каже: „И ко си ти Ахиоре, и плаћеници Јефремови, те си пророковао нама, као данас и рече да не ратујемо на род израиљски, јер Бог њихов штити њих? И ко је Бог ако не Навуходоносор? Он ће послати силу своју и истребиће их са лица земље и неће их избавити Бог њихов“

Олоферн наређује да се Ахиор преда Израиљцима и да заједно са њима чека своје погубљење

Израиљци прихватају Ахиора и моле се да Господ разметне гордост њихову

Глава 7

Почетак рата: Хананци саветују Олоферна да заузме изворе и да их исцрпи опсадом, а не да ратује војском са високим градовима

Олоферн заузима све изворе и затвара обруч око града Ветилује који је окосница јерусалимске одбране и опсада траје месец дана док скоро не пресушиш све резерве воде

народ се моли Господу, али полако прелази у очајање и желе да се предају

градски старешина Озија моли их да издрже још мало и да Бог „мора“ показати силу

Глава 8

представљање Јудите из племена Симеонова, богобојажљиве удовице којој је муж оставио велико имање која „бјеше лијепа изгледом и красна лицем веома“

Јудита чује о опасности која је задесила град Ветилују и позива старешине градске и критикује их што су поставили Богу „рок“ од пет дана да их спаси:

„Јер ако не жели у току пет дана да нам помогне, Он има власт у које хоће дане да нас покрије или да нас погуби пред лицем непријатеља наших. Па ви не дајте јемство савјетима Господа Бога нашега, јер није као човјеку Богу претити, нити као сину човечијем судити“

Глава 8

Јудита говори да се неће то ропство претворити у благодат него у бешчашће и да треба заблагодарити Господу који куша, јер је исто тако кушао Аврама и Јакова и проверавао срца отаца

старешине градске моле Јудиту да се помоли Богу да дође киша и напуни бунаре

Глава 9

Јудита вапи за спас народа; понавља сва дела која је Господ учинио за Израиљ и да погледа на гордост непријатеља који се уздају у своју силу да оскрнаве светињу

ст. 11 „Јер није у мноштву снага твоја, нити владање твоје у моћнима, него си Бог смирених, малих си Помоћник, Заступник немоћних, очајника Покровитељ, безнадежних Спаситељ. Дај ми реч и лукавост да их раним и смождим, оне који против Завета твога и Дома освећења твога и врха Сионског и дома опстанка смишљају суровости“

Глава 10

Јудита скида кострет и облачи се у најлепше рухо: ставља наушнице и огрлице, сандале и шарене покрове, маже се мирисима и распушта косу

старешине градске је уз благослове отпуштају и она одлази к Олоферну

предстражи говори да је побегла од свог народа, јер је „познала“ да су побеђени, али да жели Олоферну да каже на који начин ће их освојити тако да не погине ниједан војник и стража је пропушта

ст. 23 „Када пак дође Јудита пред лице његово и служитеља његових, сви се дивљаху лепоти лица њеног и павши на лице, поклони му се и подигоше је робови његови“.

“Јудита пред Олоферном”, илустрација из једног јеврејског рукописа

Глава 11

Олоферн охрабрује Јудиту да говори зашто је дошла и она објашњава свој план

Јудита представља себе као највећу слушкињу Господњу која у свему поштује Божији Закон, а онда каже да ће због опсаде убрзо становници Ветилује почети да крше Закон и да ће тада Бог одступити од њих и Олоферн ће моћи да их порази

Јудита нуди Олоферну да ће му казати када Јудеји почну да греше (да једу од нечистих животиња пошто нема хране, да не дају десетак олтару) и да онда нападне, јер им Господ неће помоћи

Олоферн пристаје на понуду и све се диве њеној мудрости, лепоти и разборитости

Глава 12

Олоферн позива Јудиту да једе са њим, а онда одбија, него узима само оно што је понела (јер мора јести од рода њене земље)

Јудита остаје у логору три дана и моли се код извора

трећега дана Олоферн чини велику гозбу и шаље евнуха да убеди Јудиту да дође у његов шатор и једе и пије са њима, јер му је намера била да буде са њом

пошто је Јудита пристала, Олоферн је попио много вина „колико никад није попио у једном дану од када се родио“

Глава 13-14

Јудита остаје са Олоферном у шатору и пошто га је савладало вино, убија га и „откида главу“

ставља главу у торбу и лагано пролази страже, јер уобичајено „излази на молитву“

после молитве се враћа у град и заповеда да се спреме људи за борбу на препад и да ће војно надјачати, јер ће их због смрти Олофернове спопасти страх

евнух Вагоје проналази мртвог Олоферна и настаје пометња у логору

Глава 15-16

Израиљци нападају изненада и растерују војску по пољима и горама, а затим јављају и другим градовима да се придруже

јерусалимски свештеник Јоаким и старешине са њим долазе у Ветилују да поздраве Јудиту и говоре: „ти си похвала рода нашега“

народ разграбљује храну и благо у напуштеном војном кампу, а Јудити припаде посуђе и ствари из Олоферновог шатора; она пакује ствари на мазгу и кола и људи је овенчаше маслином

победничка песма Јудите и народа