KAD HRANA ZAKUVA OLUJU PROVERENI RECEPTI ZA · sektoru hrane da kreiraju program komunikacija koji će odgovarati ovim opštim uslovima i zadovoljiti potrebe različite publike. Takav

KOMUNIKACIJE RIZIKA

KAD HRANA ZAKUVA OLUJU PROVERENI RECEPTI ZA

Zajednička inicijativa Evropske uprave za bezbednost hrane i nacionalnih organizacija za bezbednost hrane u Evropi

SMERNICE KOMUNIKACiJE RIZIKA

2. www.efsa.europa.eu/riskcomm

Indeks

Predgovor Savetodavne grupe za komunikaciju rizikom EFSA-e 04

Predgovor priredila Anne-Laure Gassin, Predsedavajuća Radne grupe Savetodavnog foruma za

komunikacije i Direktor za komunikacije EFSA-e 05

I. Uvod i ciljevi 06

II. Vodeći principi u dobroj komunikaciji rizika 08

II.1. Principi u praksi 10

III. Faktori koji utiču na nivo i vrstu komunikacije 12

III.1. Nivo rizika viđen iz perspektive komunikacija 13

III.2. Priroda opasnosti 14

III.3. Ko ili šta je pod uticajem opasnosti? 14

III.4. Kako deluje na ljude/životinje/biljke/životnu sredinu 15

III.5. Nivoi izloženosti opasnosti/riziku 16

III.6. Sposobnost kontrolisanja rizika 16

III.7. Ostali faktori koji se odnose na percepciju rizika 17

III.8. Nivoi komunikacije koji su potrebni 18

INDEKS


IV.

Alatke I kanali 19

IV.1. Odnosi sa medijima 20

IV.2. Sajtovi 21

IV.3. Štampane publikacije 22

IV.4. Digitalne publikacije 23

IV.5. Sastanci i radionice 24

IV.6. Javne konsultacije 24

IV.7. Mreže partnera/zainteresovanih strana 25

IV.8. Društvene mreže (Facebook, MySpace, itd.) 26

IV.9. Blogovanje 27

IV.10. Mikroblogovanje (Twitter) 27

V. Učenje na osnovu iskustva 28

EFSA procena rizika o kloniranju životinja 29

EFSA tematski komunikacioni pristup zoonotskim bolestima koje se prenose hranom 32

Kampanja o soli 35

Istraživanje Univerziteta u Sauthemptonu o uticaju određenih veštačkih boja na decu 38

Q-groznica u Nizozemskoj: Otvorenost i transparentnost 41

Istorija slučaja o dodacima hrani u Švedskoj 44

Studija slučaja – Irska kriza dioksina 47

Za dodatno čitanje 50

Primeri ostalih inicijativa smernica 51



Predgovor Savetodavne grupe za komunikaciju

rizikom EFSA-e

Krajnji cilj komunikacije rizika je da pomogne

zainteresovanim stranama, potrošačima i opštoj

javnosti u razumevanju razloga koji se kriju iza

odluke donete na osnovu rizika, tako da oni mogu

doći do uravnotežene odluke koja odražava činjenične

dokaze o predmetnom pitanju u vezi sa njihovim

interesima i vrednostima. Komunikacija rizika se ne

treba smatrati pokušajem da se uvere ili ubede ljudi da

prihvate mišljenje komunikatora o toleranciji i

prihvatljivosti rizika. To je pre pokušaj da se pomogne

ljudima da donose informisanije odluke i da im se

omogući da imaju kontrolu nad rizicima sa kojima se

suočavaju u svojim životima. Pored toga, efikasna

komunikacija rizika je centralna privilegija za aktivno

učešće u savremenim diskursima o riziku, i naročito o

rizicima hrane. Biti dobro informisan i svestan rizika u

hrani je takođe od najveće važnosti za uključenje i

učešće u svim programima koji su usmereni ka

direktnijim opredeljenjima radi kreiranja i oblikovanja

propisa i standarda.

Efikasna komunikacija rizika može u znatnoj meri da

doprinese uspehu sveobuhvatnog i odgovornog

programa upravljanja rizikom. Kroz efikasnu

komunikaciju rizika može se: (1) obezbediti da

potrošači budu svesni rizika vezanih za proizvod i na

taj način isti koriste ili konzumiraju bezbedno, (2)

izgraditi poverenje javnosti u

odgovarajuće odluke o proceni i upravljanje rizikom

kao i uzimanje u obzir povezanih rizika/koristi, (3)

doprineti razumevanju javnosti o prirodi rizika u

hrani i standarda koji garantuju bezbednost hrane, i (4)

obezbediti f e r , ispravne, i odgovarajuće informacije,

tako da potrošači mogu d a biraju između različitih

opcija koje mogu da zadovolje njihove kriterijume za

„prihvatanje rizika”.

Komunikacija rizika treba da odgovori na sledeća

pitanja o tome kako da:

• pruži informacije javnosti o opasnostima i rizicima

(sa naglaskom na razliku između opasnosti i

rizika) ;

• pruži informacije javnosti o procesu za

sprovođenje procene rizika i donošenje odluka za

upravljanje rizikom, uključujući i opis različitih

aktera i procedura koji su uključeni u oba zadatka;

• organizuje efikasnu dvosmernu komunikaciju;

• poveća poverenje i kredibilitet svih aktera u proceni

rizika i procesom upravljanja rizikom;

• uključi zainteresovane strane u proces i

rešava sukobe.

Da bi se postigao ovaj cilj, postoje četiri opšte smernice

koje se odnose na sve rizične oblasti, ne samo na hranu:

• Počnite sa kritičkim osvrtom na vršenje

sopstvene procene i upravljanje rizikom.

• Dizajnirajte integrativni program za komunikaciju

rizika koji obezbeđuje kontinuirani napor ka

komunikaciji sa najvažnijim zainteresovanim

stranama uključujući potrošače od početka procesa

procene.

• Krojite komunikacije u skladu sa potrebama

ciljne grupe, a ne za potrebe izvora informacija.

• Podesite i promenite program komunikacije uz

organizovan napor radi prikupljanja povratne

informacije i osetiti promene u vrednostima i

sklonostima.

Ovaj dokument nastoji da pomogne svim

profesionalnim menadžerima rizika i komunikatorima u

sektoru hrane da kreiraju program komunikacija koji

će odgovarati ovim opštim uslovima i zadovoljiti

potrebe različite publike. Takav program treba da

obezbedi visok kvalitet naučnih unosa informacija, kao

i pravednu zastupljenost javnih vrednosti i sklonosti.

Postoji veliki broj različitih priručnika za komunikaciju

i angažovanje zainteresovanih strana.


UVOD

Predgovor priredila Anne-Laure Gassin, Predsedavajuća Radne

grupe Savetodavnog foruma za komunikacije i Direktor za

komunikacije EFSA-e

Neki su namenjeni rešavanju specifičnih problema

rizika, kao što su upravljanje radioaktivnim

otpadom, elektromagnetnim poljima i hemijskim

objektima. Umesto izdavanja drugog opšteg

priručnika o komunikaciji rizika, ovaj dokument

pruža informacije za sve zainteresovane strane u

pogledu bezbednosti hrane, metoda za procenu

rizika i zadataka Evropske uprave za bezbednost

hrane (EFSA).

Uveren sam da će ova uputstva biti od velikog

značaja svim profesionalcima za komunikaciju

rizika u sektoru hrane i šire. Ova uputstva su

zasnovana na materijalnim istraživanjima ili

dugogodišnjim iskustvima i posebno su

namenjena državnim organima koji uređuju

sektor hrane. Takođe se bave i potrebama

procenitelja i menadžera rizika unutar i izvan

EFSA za integrisanje zahteva komunikacije

rizika u proceni rizika i upravljanja

portfoliom. Ovo bi trebalo da bude

obavezno štivo za sve one koji se bave

rizicima u sektoru hrane.

Parma, 2. April 2012.

Ortwin Renn

Veliko mi je zadovoljstvo da priredim predgovor za ove

praktične Smernice za komunikaciju rizika, koje su

namenjene da pomognu kolegama u oblasti

komunikacija u Evropi i šire, kojima je dodeljen jako

izazovan zadatak komunikacije rizika koji počiva na

naučnoj osnovi.

Komunikacija rizika vezana za lanac hrane je ključni

element mandata Evropske uprave za bezbednost

hrane (EFSA). Komunikacijom rizika na otvoren i

transparentan način, na osnovu nezavisnih saveta

naučnih stručnjaka, EFSA doprinosi unapređenju

bezbednosti hrane u Evropi i izgradnji poverenja

javnosti o o načinu na koji se rizik procenjuje.

U Strategiji o komunikacijama iz 2010-2013, EFSA je

istakla značaj komuniciranja uz pomoć koherentne

poruke koja se koristi kao sredstvo za ponovno jačanje

poverenja potrošača u lanac hrane. Zbog toga, EFSA

sarađuje sa odeljenjima za komunikacije nacionalnih

agencija za bezbednost hrane, preko EFSA Radne

grupe Savetodavnog foruma za komunikacije

(AFCWG), da bi se stvorio zajednički i informisani

pristup komunikaciji rizika u lancu hrane i da bi se

promovisala koherentnost poruka u Evropskoj uniji

(EU).

Međutim, EFSA poštuje to što se naučni rezultati

ne mogu uvek pretvoriti u jednostavne savete koje

osobe nenaučnog profila mogu lako razumeti i

slediti. Prepoznajući potrebu za razmenom dobre

prakse, EFSA je pokrenula ovaj projekat, zajedno

sa članovima RGSFK-a. Doprinos naših kolega iz

država članica za ovaj projekat nije samo pokazao

da je ovo zajednička inicijativa, nego da je sadržaj

relevantan širom EU. Stoga se nadamo da će ove

smernice biti korisne velikom broju kolega u oblasti

komunikacije.

Odlučili smo da izradimo ovaj dokument

elektronski jer dozvoljava laka periodična ažuriranja

i dodavanje novih studija slučaja. RDSFK iz EFSA-e

će razmatrati ovaj dokument na godišnjem nivou.

U skladu sa duhom saradnje ove inicijative,

bićemo jako zahvalni na bilo kakvim povratnim

informacijama koje stručnjaci iz prakse mogu imati

u vezi sa ovim smernicama.

Anne-Laure Gassin

Risk CommuniCation guidelines

Uvod i ciljevi Cilj ovih smernica je da obezbedi okvir za pomoć u donošenju odluka o odgovarajućim komunikacijskim

pristupima u raznim situacijama koje se javljaju prilikom procene i komunikacije rizika vezanim za

bezbednost hrane u Evropi. Cilj je da se obezbedi zajednički okvir koji se primenjuje za razvoj

komunikacijskih pristupa riziku organima javnog zdravlja u različitim zemljama.

Komunikatori iz EFSA-e, država članica i Evropske komisije rade zajedno u Radnoj grupi Savetodavnog

foruma za komunikacije (RGSFK). Ključni cilj te grupe je da promoviše saradnju i koherentnost u

komunikaciji rizika, posebno između procenitelji rizika u zemljama članica i EFSA - jedan od ključnih

prioriteta postavljenih u Strategiji komunikacije EFSA-e.

I

Uvod i ciljevi

Cilj ovih smernica je da obezbedi okvir za pomoć u donošenju odluka o odgovarajućim komunikacionim

pristupima u raznim situacijama koje se javljaju prilikom procene i komunikacije rizika vezanim za

bezbednost ishrane u Evropi. Cilj je da se obezbedi zajednički okvir koji se primenjuje za razvoj

komunikacionih pristupa za rizik zahvaljujući javnim zdravstvenim vlasti u različitim zemljama.

Komunikatori iz EFSA-a, država članica i Evropske komisije rade zajedno u Savetodavnoj grupi u EFSA-

u za komunikaciju (AFCWG). Ključni cilj te grupe je da promoviše saradnju i koherentnost u

komunikaciji rizika, posebno između procenjivača rizika u zemljama članica i EFSA - jedan od ključnih

prioriteta postavljenih u Strategiji komunikacije EFSA-a.

I. UVOD i CILJEVI


Ove smernice su inicijativa te grupe, i prepoznaju dve

važne tačke: 1) da postoji potreba za više praktičnih

uputstava u vezi sa principima utvrđenim u naučnoj

literaturi i 2) da je literatura o usmeravanju

komunikacije rizika specifična za bezbednost hrane

ograničena. Kao što je želja grupe da nastavi da uči iz

iskustava i da jača komunikacije rizika u okviru

Evropskog sistema bezbednosti hrane, tako će ovo biti

živi dokument koji će se periodično ponovo

razmatrati i ažurirati sa najboljim praksama studija

slučaja.

Prema definiciji Codex Alimentarius, komunikacije

rizika su: „razmena informacija i mišljenja u vezi rizika i

faktora povezanih sa rizikom među proceniteljima

rizika, menadžerima rizika, potrošačima i drugim

zainteresovanim stranama“.

U okviru Evropskog sistema bezbednosti hrane,

odgovornost komunikacije rizika leži u rukama

procenitelja rizika na nivou EU i na nacionalnom

nivou (EFSA i država članica), a takođe i sa

menadžerima rizika na nivou EU i na nacionalnom

nivou (Evropske komisije i država članica, ovim

redom). Na evropskom nivou, uloge procene rizika i

upravljanja rizikom su institucionalno odvojene; u

nekim zemljama članicama su u okviru iste institucije.

Ove smernice vam ne daju konkretne preporuke, bilo

za menadžere rizika ili procenitelje rizika, već pružaju

podršku komunikatorima u donošenju odluka o

komunikaciji rizika potpomognuti naukom i

omogućavaju čitaocima da imaju koristi od učenja

praktičnih studija slučaja.

U njihovom stvaranju, dobijen je vredan doprinos od

strane kolega u oblasti naučne procene rizika, što

odražava potrebu za komunikatorima, bez obzira da li

se radi o proceniteljima ili menadžerima, radi redovne

saradnje sa svojim kolegama naučnicima.

Imajući u vidu različite strukture i pristupe širom

Evropske unije u 27 zemalja članica, ne postoji jedan

jedinstveni pristup koji odgovara svakoj situaciji. Isto

tako se jasno prepoznaje da postoje razlike

između zemalja u pogledu percepcije rizika. Ovo

se može pripisati velikom broju različitih faktora,

uključujući kulturne, istorijske, ekonomske i

društvene uticaje. Studije javnog mnjenja su

pokazale da nivoi zabrinutosti o različitim rizicima

variraju od zemlje do zemlje. Pored toga, smernice z a

komunikaciju rizika vezane za zabrinutosti o hrani,

treba da uzmu u obzir razlike zemalja u snabdevanju

hranom, navike i prakse u ishrani, kao i specifične

stavove prema hrani i njihov odnos prema zdravlju.

Osim toga, komunikatori bi trebalo da uzmu u obzir

socijalni i politički ambijent u kome se poruke

saopštavaju. Uprkos ovim razlikama, smernice mogu da

pomognu razvoju pristupa zasnovanom na najboljoj

praksi i osnovnim principima koji se primenjuju po

različitim pitanjima i situacijama.

Takođe je važno napomenuti da od samog početka

ovaj dokument nije uputstvo za komunikacije u

kriznim situacijama, već služi kao sredstvo za

razmenu najbolje prakse u komunikacijama rizika

uopšte.

Čitaoci zainteresovani za rad EFSA-e koji se odnosi na

krizne situacije, trebalo bi da konsultuju „Procedure za

odgovaranje na potrebe hitnog savetovanja“ koje se

mogu naći na sledećoj internet adresi:

http://www.efsa.europa.eu/en/supporting/

pub/102e.htm

http://www.efsa.europa.eu/en/supporting/


www.efsa.europa.eu/riskcomm 8.

II

II Vodeći principi u dobroj

komunikaciji rizika

Vodeći principi u dobroj

komunikaciji rizika

http://www.efsa.europa.eu/riskcomm

II. VODEĆI PRINCIPI U DOBROJ KOMUNIKACIJI RIZIKA


1 Otvorenost

Otvorenost je od ključnog značaja za dobre

komunikacije rizika i ugled organizacije. Ako se sme

verovati savetima i preduzetim radnjama koje se tiču

rizika u bezbednosti hrane, važno je na vreme

proceniti rizik i ispitati informacije na osnovu kojih

se donose odluke. Otvoren dijalog među akterima je

takođe bitan za izgradnju poverenja u proces procene

rizika.

2 Transparentnost

Transparentnost je tesno povezana sa otvorenošću i

podjednako je važna u izgradnji poverenja.

Transparentno odlučivanje i transparentan pristup,

objašnjavaju kako funkcioniše organizacija i njeno

upravljanje i kako se donose odluke, i zato su od

ključnog značaja. Komunikacija mora uvek jasno

preneti bilo koju oblast nesigurnosti u proceni rizika,

bilo da li i kako je procenitelji/menadžeri rizika mogu

rešiti, i koje su implikacije preostalih neizvesnosti za

javno zdravlje.

3 Nezavisnost

Informisanje o rizicima će uvek biti prihvaćeno sa više

pouzdanja ukoliko je očigledno da preduzimanje rizika,

i njihovo povezivanje ne zavisi od političkih odluka,

industrija, nevladinih organizacija ili drugih interesa.

EFSA insistira na važnosti obezbeđenja nepristrasnosti

svojih naučnih saveta i stavlja na svoje mesto sveobuhvatan

niz mehanizama i procesa kako bi se zaštitila nezavisnost i

integritet naučnog rada. Oni su navedeni u Javnoj politici

o nezavisnosti i donošenju naučnih odluka, usvojenih od

strane Upravnog odbora EFSA-a u decembru 2011. godine

(http://www.efsa.europa.eu/en/aboutefsa/keydocs.htm).

U martu 2012. godine, EFSA objavljuje pravila o

implementaciji vezana za Deklaraciju zainteresovanosti,

jedan od kamena temeljaca navedene javne politike, koja

pružaju jasniji, transparentniji i robusniji sklop opštih

principa koji važe za sve angažovane pri EFSA-i

(http://www.efsa.europa.eu/en/aboutefsa/keydo cs.htm).

4 Reagovanje/blagovremenost

Komuniciranje na blagovremen i ispravan način će čak

i kada nisu sve činjenice poznate, u dugoročnom

periodu, doprineti obezbeđivanju izvora podataka, što

se smatra kredibilnim i pouzdanim. Rane komunikacije

su često presudne.

http://www.efsa.europa.eu/en/aboutefsa/keydocs.htm



http://www.efsa.europa.eu/en/aboutefsa/keydo

http://www.efsa.europa.eu/en/aboutefsa/keydo

SMERNICE KOMUNIKACIJE RIZIKA

II.1. Principi u praksi

Sami principi ne garantuju dobru komunikaciju rizika.

Kvalitet originalnih naučnih materijala je od velikog

značaja pošto je ovo osnova na kojoj se zasnivaju

aktivnosti komunikacije rizika. U praksi, objavljivanje

tehničkih informacija na sajtu koje ciljana publika teško

razume, ili usko informisanje relevantne publike, ne

opstaju na principima zdrave komunikacije rizika. Kao ni

loše napisana saopštenja za štampu. Kvalitet i prikladnost

rezultata komunikacija su bitni koliko i osnovni principi.

1 Objavljivanje svih ključnih dokumenata

Otvorenost i transparentnost zahtevaju posvećenost

objavljivanju procena rizika, tako da sva ključna publika

ima priliku da pristupi naučnim rezultatima. Zapisnici

sa sastanaka, radovi koji su prezentovani na ključnim

sastancima i drugi materijal, treba da budu dostupni

na sajtu radi sticanja svesti, razumevanja, poverenja

i pouzdanja.

Pogledajte sledeću studiju slučaja najbolje prakse u

ovoj oblasti: Irska kriza dioksina

2 Razumljiva i korisna komunikacija

Od ključnog značaja je tačno prevođenje nauke na

relativno jednostavnom jeziku tako da je mogu razumeti

osobe koje nisu stručni menadžeri rizika, partneri i šira

publika. Rizik može biti pogrešno shvaćen ili pogrešno

protumačen ako se ne može objasniti na jednostavan

način.

Nauku treba učiniti značajnom publici da bi bila

korisna i upotrebljiva; ovo se često može postići

obezbeđivanjem potrebnog konteksta za preduzeti rad.

Pogledajte sledeće studije slučaja najbolje prakse u

ovoj oblasti: Kampanja soli, Zoonoze

3 Blagovremene komunikacije

Procene rizika i povezana komunikacija moraju biti

objavljene odmah nakon njihovog donošenja kako bi

mogle obaveštavati o donošenju odluka i mogućih

akcija na otvoreniji način. Ako je procena rizika

povezana sa značajnim problemom, što je veći jaz

između komunikacije o proceni rizika i upravljanja

rizikom, postoji veća mogućnost povećanja neprikladne

zabrinutosti ili ostavljanja praznine zbunjujućih

informacija. Komunikatori rizika treba da shvate ovaj

proces i prepoznaju mogućnost vremenske praznine.

Ovo je naročito tačno ako postoji dug vremenski jaz

između procesa procene rizika i postupaka za

upravljanje rizikom, naglašavajući potrebu saradnje i

koordinacije između dveju strana.

Pogledajte sledeće studije slučaja najbolje prakse u ovoj

oblasti: Dodaci hrani

www.efsa.europa.eu/riskcomm 10.


II. VODEĆI PRINCIPI U DOBROJ KOMUNIKACIJI RIZIKA


4 Dijalog između procenitelja i menadžera rizika

Procenitelji rizika moraju imati dobar dijalog sa

menadžerima rizika; uključujući zadatke za procenu

rizika koji su dovoljno jasni da osiguraju postizanje

korisnih i razumljivih zaključaka. Primenom znanja

potreba publike, procenitelji rizika i menadžeri rizika,

mogu uzeti u obzir srodne oblasti interesovanja koje

proizilaze iz naučnog mišljenja. Predviđanje vrsti pitanja

koja se mogu zahtevati od procene rizika, obezbediće da

zadaci služe kako u naučne tako i u komunikacijske

svrhe, tako i za potrebe menadžera rizika.

Kada postoji moguća opasnost, većina ljudi – bilo da se

radi o menadžerima rizika, industriji, nevladinim

organizacijama ili potrošačima – žele da znaju o kom

se riziku radi, šta će da se uradi po tom pitanju i šta

oni sami mogu ili treba da urade. Komunikacija

ovih informacija je uloga menadžera rizika, a dijalog

olakšava pridružene komunikacije.


ovoj oblasti: Irska kriza dioksina

5 Dijalog sa zainteresovanim stranama,

razumevanje publike

Dvosmerni dijalog i angažovanje su neophodna dobra

praksa u oblasti komunikacija. Razumevanje potreba i

problema kako zainteresovanih strana tako i druge

ciljne publike, su od suštinskog značaja za povećanje

efikasnosti komunikacije.

Pogledajte sledeće studije slučaja za najbolje prakse u

ovoj oblasti: Kloniranje životinja i Q-groznica

6 Priznavanje i komunikacija

neizvesnosti

Nije uvek moguće biti jasan po pitanju rizika. Ali

principi otvorenosti i transparentnosti i dalje važe,

potkrepljeni dobrom praksom komunikacije. Tamo gde

postoji neizvesnost treba je priznati i opisati, kao što

treba podvući bilo koji nedostatak podataka ili pitanja

vezanih za metodologiju. Ono što se čini rešavanju

oblasti neizvesnosti je takođe važno, tako da publika

kojoj je namenjeno može razumeti korake koji se

preduzimaju i da ponudi uverenja da se neizvesnost

rešava.


ovoj oblasti: Sve studije slučaja

Institucije koje pokazuju gore navedene principe i

načine rada u svakodnevnoj praksi su dobro

pozicionirane za sticanje vere i poverenja. Od velike

važnosti za efikasne komunikacije rizika su dobri

komunikatori (naučnici i stručnjaci za komunikaciju)

koji mogu efikasno prevesti nauku u smislenu

komunikaciju za različitu publiku, tako da procena

rizika ostane razumljiva i upotrebljiva.

III

Faktori koji utiču na nivo i III Faktori koji utiču na nivo i

vrstu komunikacije

Ove smernice imaju za cilj da identifikuju ključne faktore koji se moraju uzeti u obzir prilikom izbora potrebne vrste i nivoa komunikacijskih aktivnosti. Donošenje odluka u vezi komunikacije rizika se

ne može svesti na egzaktnu nauku, a odluke se moraju doneti, pa ipak temeljno i sistematsko razmatranje svih mogućih relevantnih faktora može pomoći da ta odluka bude informisanija. Neki elementi koji utiču na donošenje

odluka su isključivo zasnovani na naučnim dokazima - na primer stvarnim opasnostima i rizicima usled izlaganja tom riziku. Treba uvek uzeti u obzir percepciju rizika čak i više u slučaju kada se, iako je manje verovatno, radi o

ugroženim grupama kao što su deca i bebe. Ovde se ubrajaju politički stavovi i stavovi zainteresovanih strana šire okoline ili osetljivosti, kao i mere za upravljanje rizikom koje već mogu biti na poziciji da smanje potencijalne rizike.

Ovaj odeljak daje pregled faktora koje su identifikovali i naučnici i stručnjaci, kao ključne u odlučivanju komunikacije rizika. Sve ih treba uzeti u obzir, ali neće svaki faktor uvek biti relevantan za svaki scenario. Osim toga, faktori ne moraju biti međusobno isključive kategorije, a iako su kategorije definisane u cilju pojednostavljenja veoma složenog zadataka, komunikatori ne treba da izgube iz vida činjenicu da neke

situacije mogu da se odnose na više faktora. Na kraju svakog poglavlja, postoje određena pitanja koja mogu pomoći stručnjacima u definisanju odgovarajućeg komunikacijskog pristupa.

III. Faktori koji utiču na nivo i vrstu komunikacije


III.1. Nivo rizika viđen iz perspektive komunikacija

Kao prvo, komunikator treba da utvrdi tip informacija

koje se prenose: hitne intervencije za procenu rizika;

pregled literature; procena opasnosti; celokupna

procena rizika, itd. Sa ovim informacijama na umu,

komunikator može postaviti osnovni kontekst javnog

zdravlja koji pomaže odlučivanju komunikacije.

U ovoj fazi važno je naglasiti razliku između opasnosti i

rizika. Često se pogrešno misli da su sinonimi, opasnost

potiče od sposobnosti organizma ili supstance da

izazove suprotan efekat. Rizik je, poređenja radi,

verovatnoća da će se ti neželjeni efekti javiti uzimajući u

obzir moguće izlaganje datoj opasnosti. Na primer,

opasnost može biti kadmijum, teški metal koji se nalazi

u hrani; rizik bi bio verovatnoća da nečiji život može biti

ugrožen prilikom izloženosti kadmijumu u njihovoj

ishrani. Procena rizika se obično sastoji iz četiri faze1: i)

Identifikacija opasnosti ii) Karakterizacija opasnosti iii)

Procena izloženosti i iv) Karakterizacija rizika.

1 Četiri faze Procesa procene rizika:

i Identifikacija opasnosti -identifikacija bioloških, hemijskih i fizičkih agenasa koji mogu

izazvati štetne posledice po zdravlje i koji mogu biti prisutni u određenoj hrani i hrani za

životinje ili u različitim grupama hrane i hrane za životinje.

ii Karakterizacija opasnosti-kvalitativna i/ili kvantitativna procena prirode štetnih

zdravstvenih efekata povezanih sa biološkim, hemijskim i fizičkim agensima koji mogu

biti prisutni u hrani i hrani za životinje.

iii Procena izloženosti - kvantitativna procena mogućeg izlaganja ljudi i životinja u hrani

i hrani za životinje, izvedena iz bioloških, hemijskim i fizičkih agenasa koji mogu biti

prisutni u hrani i hrani za životinje.

iv Karakterizacija rizika -kvalitativna i/ili kvantitativna procena, uključujući i prateće

neizvesnosti, verovatnoće pojavljivanja i ozbiljnosti poznatih ili mogućih neželjenih

efekata po zdravlje u određenoj populaciji na osnovu identifikacije opasnosti,

karakterizacije opasnosti i procena izloženosti.

Postoji širok spektar terminologije u proceni rizika koji

se koristi za opisivanje nivoa rizika, od kojih su mnogi

teški za razlikovanje ukoliko se ne radi o stručnjacima.

Ovo komunikaciji dodaje neku vrstu izazova. Međutim,

sa stanovišta komunikacije rizika i za potrebe ovih

smernica, mi smo suzili izbor na pet jednostavnih

kategorija:

Ne postoji/zanemarljiv

Nizak

Srednji

Visoki

Nepoznati

Važno je napomenuti da ove kategorije nisu bile

predviđene da budu deo naučne klasifikacije, već kao

odluka koju komunikator mora doneti - u saradnji sa

svojim stručnim kolegama – za definisanje vrste i nivoa

zahtevane komunikacije.

Treba napomenuti da se nivoi neizvesnosti mogu

povezati sa svakom od ovih kategorija i da je onda u

komunikaciji o neizvesnosti, važno navesti njihove

izvore, na primer nedovoljno dostupnih podataka,

ograničenja statističkog modeliranje, itd.

Trebalo bi da postoji mogućnost da se prijavi najmanje

jedna od ovih kategorija za sve moguće situacije rizika

i one su dizajnirane da pruže polaznu tačku za

pristupe komunikaciji, uzimajući u obzir i ostale

faktore koji slede. Nivo rizika (sa komunikacijske

tačke gledišta) bi trebao da se odredi u dogovoru sa

stručnim kolegama.

Na prvi pogled:

Šta je opasnost?

Šta znamo o bilo kom povezanom riziku? Da li su naučnici već

vršili procenu rizika?

Ko vrši procenu rizika? Da li rane naučne informacije potiču iz

renomiranih izvora ? Ko je, ako je iko, već izveštavao o riziku?

Da li postoje treća lica (na primer: nevladine

organizacije, privredne organizacije, udruženja

potrošača, profesionalne zdravstvene organizacije i

itd.) koja mogu biti obaveštena i da doprinose

komunikaciji rizika?



III.2. Priroda opasnosti III.3. Ko ili šta je pod uticajem opasnosti?

Opasnosti imaju mnogo različitih oblika i, u odnosu na

bezbednost hrane, mogu biti: supstance, proizvodi,

procesi, tehnologije i uslovi. Vrsta opasnosti će imati

uticaj na ono što je potrebno u smislu komunikacije,

pogotovo što neke opasnosti/supstance mogu izazvati

subjektivni faktor straha, na primer, kada se nešto

veštački dodaje u hranu za razliku od situacija kada

se nešto prirodno pojavi.

Neke opasnosti će jednostavno biti dobro

poznate i potencijalno će imati veći značaj što se vidi

po pokrivenosti u medijima, političkoj pažnji, fokusu

javnog zdravlja, kako aktivnosti potrošača tako i

industrije i nevladinih organizacija. Identifikovani su

sledeći faktori:

Priroda opasnosti (na primer, supstanca)

je:

Prirodna pojava

Dodata hrani ili je nastala tokom obrade

Gde je opasnost korišćena ili pronađena

Koristi se ili nalazi najčešće u proizvodu/brendu za

kućnu upotrebu ili za potrebe proizvodnje hrane

Koristi se ili nalazi u širokom asortimanu proizvoda

Ne koristi se ili ne nalazi svuda

Nezakonito/regulisano zakonima

EU

Ukratko:

Da li je supstanca prirodna ili veštačka?

Da li do opasnosti dolazi prirodnim putem ili

tehnološkom intervencijom?

Da li tehnologiju smatraju neprihvatljivom zbog

mogućeg rizika od nje?

Da li postoji prihvatljiva alternativa za tehnologiju

koja je povezana sa rizikom?

Ukratko: Koliko ljudi je izloženo riziku ?

Koji sektori društva su više izloženi riziku? Da li

oni uključuju ugrožene grupe kao što su deca ili

starije osobe?

Kakav je uticaj na životnu sredinu?

Kakav je uticaj na biljke?

Kakav je uticaj na životinje?

Ko ili šta je pod uticajem opasnosti ili rizika

takođe može imati uticaj na percepciju rizika i to, za

uzvrat, utiče na usmeravanje komunikacija koje su

povezane sa odgovarajućom publikom i

komunikacionim kanalima. Na primer, moguće je biti

više usredsređen na komunikacijske ciljeve posebno

rizičnih grupa nego na komunikaciju sa nepoznatom

publikom. Takođe, kada su određene grupe ugrožene,

kao što su deca i bebe, interes i briga medija i

zainteresovanih strana su često pojačane. Sledeće

kategorije su identifikovane kao bitne prilikom

razmatranja mogućih nivoa interesa i mogućnosti

ciljanja u komunikacijskim pristupima.

Opšti potrošač

-Muškarci

- Žene

Ugrožene grupe

- Bebe

- Deca

- Trudnice

- Starije osobe

- Ostalo

Biljke

Životinje

Životna sredina

Obim opasnosti?

Pogađa mnoge ljude/životinjske vrste/regione

Nepoznati/ „Lutrija"

uticaj Ugrožava nekoliko ljudi/ životinjskih vrsta/

regiona



III.4. Kako deluje na ljude/ životinje/ biljke/životnu sredinu

Kako deluje na ljude/životinje/biljke/životnu sredinu je

takođe važan faktor koji treba uzeti u obzir prilikom

odlučivanja o komunikacijskim pristupima. Ovo je u

tesnoj vezi sa nivoom rizika, ali govori konkretnije o

vrsti rizika, percepciji i reakcije na različite rizike. Ovo

je važno jer, na primer, akutne rizike treba

iskomunicirati sa posebnom hitnošću i neposrednošću

za razliku od načina na koji se komuniciraju rizici

povezani sa hroničnim bolestima kod ljudi. Na

primer, može biti teško da se podigne interesovanje za

postepeno povećanje rizika od koronarne bolesti srca

povezane sa ishranom i faktorima načina života, pošto

rizik nije n e m i n o v a n i ciljna publika može misliti

da se ne odnosi na njih.

Sledeće kategorije tipova rizika su identifikovane.

Ukratko:

Kakav je neposredni rizik u pogledu

njegovog uticaja na zdravlje ljudi, životinja ili

životnu sredinu?

Koliko je ozbiljan rizik u smislu njegovog uticaja

na zdravlje ljudi, životinja ili životnu sredinu? Da li postoje razlike između neposrednosti i

ozbiljnosti rizika po mišljenju naučnih eksperata u

odnosu na to kako to može biti shvaćeno od strane

javnosti (laika)?

Različiti pristupi riziku

Eksperti

Oslanjaju se na procenu rizika

Objektivni i opšti

Analitična argumentacija

Balans rizika u odnosu na pogodnosti

Javnost

Oslanja se više na percepcije rizika

Pita se: „Šta to za mene znači?“

Žele odgovore na pitanja

Balans rizika između straha i besa

Akutni/neposredni zdravstveni rizici koji bi mogli

da ugroze život (npr. trovanje hranom)

Životna ugroženost bez neposredne opasnosti (npr.

karcinogen)

Hronični/dugoročni životni rizici (npr. alergije, gojaznost)

Nepoznato

Ne veruje se da se radi o riziku



III.5. Nivoi izloženosti opasnosti/riziku

Ovaj faktor je važan za donošenje odluka o

komunikacijama i razlici između opasnosti i rizika, i

često ga je teško preneti. Opasnost nije obavezno

rizik ako nismo izloženi istom, ili ne u dovoljno

velikim količinama za opasnost da postane istinski

rizik.

Tu je važan element izbora: potrošači mogu, kao

rezultat ličnog izbora ili kampanje o podizanju svesti,

odlučiti da sami odrede nivo izloženosti potencijalnoj

opasnosti i povezanom riziku (npr. efekat potrošnje

soli na krvni pritisak). U vreme ekonomske štednje,

važno je takođe shvatiti da kupovna moć može biti sve

važniji faktor koji utiče na izbor potrošača. Ako smo

široko izloženi, ponekad i mali rizik može biti značajan,

zauzvrat povećava potrebu za komunikacijom, tako da

ljudi mogu - ako je moguće - izbegavati rizik i tako

pomoći menadžerima rizika da preduzmu akciju.

Prilikom komunikacije, takođe je važno zadovoljiti

pitanje vremena, što predstavlja dužinu izlaganja iz

određenog(nih) izvora.

Bez izlaganja

Ograničeno izlaganje

Veliko izlaganje

Izlaganje utiče na određene grupe

Nepoznato izlaganje

Ukratko:

Koji su nivoi potrošačevog izlaganja opasnosti?

Bez izlaganja; ograničena; velika; nepoznata; različita

za različite grupe populacije?

Koji je uticaj ili mogući uticaj izlaganja tokom

vremena na zdravlje ljudi, zdravlje životinja i/ili

životnu sredinu?

Ukratko: Može li se izbeći izloženost stanovništva opasnosti/

riziku? Da li je izlaganje dobrovoljno ili prinudno?

Da li su neke grupe u okviru populacije više izložene

na različite načine?

Mogu li državni organi preduzeti mere da bi se

izbegne ili smanji rizik?

Mogu li organi vlasti preduzeti mere kako bi se

izbegao ili smanjio rizik?

III.6. Sposobnost kontrolisanja

rizika

Ovaj faktor može imati značajan uticaj na stavove

prema riziku i mogućim opcijama za upravljanje

rizikom, uključujući aktivnost individualnog izbora,

svi koji su od značaja prilikom odlučivanja o

odgovarajućim komunikacijama. Sledeći faktori su

identifikovani kao ključni za donošenje odluka:

Pojedinac može izbeći rizik

Pojedinac ne može izbeći rizik

Rizicima se može upravljati

Rizicima se ne može upravljati ili jasan pristup

nije odmah očigledan/dostupan

Upravljanje rizicima nije primenljivo/neophodno

(na primer, neki rizik koji nije naučno dokazan)



III.7. Ostali faktori koji se odnose na percepciju rizika

Niz drugih faktora može uticati na to kako se rizik

percipira i treba ih uzeti u obzir prilikom planiranja

komunikacijskih pristupa. Ovde su koherentne poruke

komunikatora ključne.

Sledeći pojmovi su identifikovani da obično povećavaju

osetljivost izazova komunikacija:

Supstanca/proizvod/tehnologija/dokaz

je:

Novi/nova

Predmet podeljenih naučnih mišljenja

Predmet podeljenih političkih stavova

Predmet jakih/suprotstavljenih stavova

zainteresovanih strana

Od javnog značaja

Od slabog javnog značaja ali je rizik ipak stvaran

Ukratko: Da li je rizik nov?

Da li postoji istorija sličnih događaja? Da li je rizik ili sličan rizik

komuniciran u prošlosti ? Ako je tako, koja je sada percepcija rizika?

Da li postoje kampanje o javnom zdravlju ili

informacije koje se odnose na rizik koji seje trenutno

prijavljuje? Da li postoje neke skorašnje vesti koje se odnose na rizik (ili slične

rizike)? Kako su ove priče viđene u javnosti? Da li postoje različiti naučni pogledi na rizik



III.8. Nivoi komunikacija koji su potrebni

Procena faktora koji utiču na moguće pristupe

komunikacijama treba da informišu donosioce odluka o

nivoima i vrstama komunikacije. Jednostavna definicija

nivoa komunikacija je identifikovana, da obezbedi

osnovni okvir u kom se odvijaju različiti

komunikacijski pristupi. O vrstama komunikacija koje

najbolje odgovaraju ovim različitim nivoima (i vode

računa o gore navedenim faktorima) govori se u

kasnijem odeljku o alatkama i kanalima. Identifikovani

su sledeći nivoi komunikacije (prateći primeri su

isključivo indikativne prirode i mogu se razlikovati u

zavisnosti od ciljne grupe(a)):

Nizak nivo uticaja na javno zdravlje/ nizak javni

interes (npr. aditivi u hrani za životinje)

Nizak nivo uticaja na javno zdravlje/visoki javni interes

(npr. supstance kao što su GMO ili prehrambene boje

ovlašćene za tržište tek nakon

procene rizika)

Srednji nivo uticaja na javno zdravlje/ srednji

nivo javnog interesa (npr. unos soli)

Visok nivo uticaja na javno zdravlje/nizak javni

interes (na primer, zagađenje hrane bakterijom

Salmonella ili Campylobacter)

Visok nivo uticaja na javno zdravlje/visok javni

interes (npr. za 2011 epidemija E. coli 0104 : H4

u Nemačkoj i Francuskoj)

Ovo je jednostavna klasifikacija, ali široko prepoznaje

različite pristupe u mnogim slučajevima. Kada postoji

mali uticaj ili interes, osnovna posvećenost se i dalje

treba primenjivati na transparentnosti i otvorenosti, na

primer, uz objavljivanje procene rizika.

Kada je verovatno da su uticaj ili interes viši, trebalo bi

preduzeti inicijative raznovrsnih proaktivnih

komunikacija. A u normalnoj situaciji, može biti

odgovarajuća i mala ciljana proaktivna aktivnost.

Najprikladnije korišćenje resursa je od posebnog

značaja za organizacije koje dobijaju javna sredstva.

Zato kategorije „niskog nivoa uticaja/visokog interesa" i

„visokog nivoa uticaja/malog interesa" mogu biti oblasti

interesovanja kao nesrazmeran iznos sredstava i zalažu

se za naučno nedokazane popularne medijske teme, a ne

za inicijative podizanja javne svesti o stvarnim

problemima javnog zdravlja.

Bez obzira na nivo uticaja javnog zdravlja i nekog

trećeg interesa, važno je da je komunikator upoznat sa

naučnim činjenicama. Treba obezbediti kontekst i

komunikator rizika treba da bude u poziciji da

odgovori na laička pitanja i na način koji je

proporcionalan stepenu rizika npr. „Da, to je moguće,

ali malo je verovatno zato što...“

Ukratko: Kakav će verovatno uticaj imati rizik na publiku sa kojom

želite da komunicirate

Koji će nivo interesovanja verovatno publika imati za rizik? Da li je uticaj rizika na proporcionalnom nivou sa

iskazanim interesovanjem željene publike?

Kolika je verovatnoća da će publika biti zainteresovana za

uzroke rizika i/ili imati aktivnu ulogu u upravljanju rizikom (npr.

rizici u hrani)? Da li su oni skloni da sami preduzmu mere da bi se

izbeglo izlaganje riziku?

IV. Alatke I kanali

19. www.efsa.europa.eu/riskcommIV

IV Alatke i kanali

Alatke koje odaberemo i kanali koje koristimo treba da budu odgovarajući za tekući zadatak. Komunikacijski ciljevi prvo moraju biti jasni, a ciljana publika poznata. Sa takvim saznanjem, mogu se razmatrati odgovarajuće opšte poruke. Onda se mogu identifikovati prave alatke i

kanali mogu biti izabrani iz menija opcija. Izveštaj za štampu ne odgovara svakom problemu i svakoj publici. Ovaj odeljak ne treba da služi kao propis, već kao objašnjenje, dajući

pregled mogućih upotreba različitih alatki. Nacionalne razlike se uvek moraju uzeti u obzir prilikom krojenja poruke i razmatranju odgovarajućih alatki i kanala.

Alatke I kanali




Izabrane alatke i korišćeni kanali treba biti odgovarajući za trenutni zadatak. Komunikacijski ciljevi

prvo moraju biti jasni i poznati ciljanoj publici. Nakon razumevanja prethodnog, mogu se razmatrati

odgovarajuće opšte poruke. Onda prave alatke mogu biti identifikovane i kanali mogu biti izabrani iz

menija opcija. Izveštaj za štampu ne radi za svaki problem i svaku publiku.

Ovaj odeljak nije namenjen da bude preskriptivan, nego ilustrativan, dajući pregled mogućih

upotreba različitih alatki. Nacionalne razlike se uvek moraju uzeti u obzir prilikom krojenja poruke i

razmatranju odgovarajućih alatki i kanala.

IV. Alatke I kanali


Odnosi sa medijima

1 Postoji mnogo različitih tipova medija i komunikatora rizika koji treba da nastoje da se ocene interes i šalju

saopštenja za javnost samo onima koji su posebno zainteresovani za datu oblast. Međutim, bez obzira na kvalitet odnosa,

odnosi sa medijima neće uspeti u izolaciji i treba da budu praćeni dobrim sajtom koji ima pristup

kvalitetnim informacijama

DOBRI ZA

Hitna saopštenja za javno zdravlje, posebno za

akutne zdravstvene rizike (izjave za štampu,

reportaže, izveštavanja vesti za TV i radio, intervjue,

itd.).

Značajna i javna pitanja (saopštenja, intervjue,

funkcije, itd. ciljanje relevantnih medija na ovu temu).

Upozorenje - Neophodne resurse treba dovesti u

odnos sa medijima na "mirnodopski" način,

kako bi se osigurala efikasnost proaktivnog rada.

PONEKAD DOBRI ZA

Druge vrste i nivoe rizika, uključujući promene u

nivou rizika. Vodite računa o mogućnosti da se mediji

fokusiraju na karcinom i druge faktore straha, čak iako

je rizik minimalan. Koristite medije proaktivno kada

postoje prave vesti, naročito u ovim situacijama.

NEPRIKLADNI ZA

Nizak nivo rizika, bez potrebe da se preduzmu radnje ili

davanje saveta; nizak interes – To nisu vesti!

Institucionalne i postupne priče za koje se interesuju drugi

zainteresovane strane, ali ne i mediji (osim u nekim

slučajevima kod specijalizovanih medija).

SMERNICE KOMUNIKACIJEKOMUNIKACIJE RIZIKA


Sajtovi

2

DOBRI ZA NEPRIKLADNI ZA

Komuniciranje sa širom publikom gde povratna

informacija nije prioritet - nezaobilazan deo

komunikacijske mešavine.

Idealni za sve nivoe rizika i obezbeđuju slobodan

pristup različitim vrstama informacija za sve

zainteresovane strane (npr. od rubrike za najčešće

postavljana pitanja do svih naučnih stavova).

Omogućava lako dodavanje dodatnih informacija

Omogućava veze sa drugim relevantnim igračima.

Stavlja informacije u pravi kontekst.

Dalji prenos uz pomoć digitalnih vesti

Interakciju sa publikom i primanje povratne informacije, osim

ukoliko su praćeni posebnim aplikacijama koje omogućavaju

korisnicima da pruže konkretne povratne informacije na veoma

konkretna pitanja (npr. onlajn javne konsultacije).

Naročito korisno za objavljivanje vremenski

osetljivog sadržaja koji će možda imati potrebu za

naknadnim uređivanjem/menjanjem na

redovnoj osnovi.

Objavljivanje elektronskih dokumenata kao što su PDF, Word, itd. (sve dok su praćena objašnjenjima u obliku

internet tekstova).



Štampane publikacije

3

DOBRI ZA

Dostizanje određenih ciljnih grupa sa prilagođenim

porukama (bilteni, časopisi, flajeri), putem mejling liste,

distribucijom na konferencijama itd.

Važna ključna dokumenta, koja odražavaju

finansijske resurse u vezi sa štampom, proizvodnjom i

distribucijom (strategija, godišnjih izveštaja, zbornika

naučnih podataka).

Sadržaj koji nije vremenski ograničen ili koji

će verovatno zahtevati značajne promene

tokom vremena.

Korisni u zemljama/grupama akcionara koji mogu

imati ograničen pristup internetu.

PONEKAD DOBRI ZA Specijalne dodatke, koji upozoravaju čitaoce na

onlajn sadržaj kada je to potrebno.

NEPRIKLADNI ZA

Visok rizik, hitna saopštenja o javnom zdravlju

zbog neophodnog vremena potrebnog za

štampu i proizvodnju.

IV. Alatke I kanali


Digitalne publikacije

4

DOBRE ZA

Dostizanje specifične ciljne grupe prilagođenim

porukama (bilteni, časopisi, flajeri) uz pomoć

mejling liste, distribucije na konferencijama, itd.

Sadržaj koji je vremenski ograničen pošto su

troškovi ažuriranja niži od štampanih

publikacija.

PONEKAD DOBRE ZA

Privlačenje pažnje korišćenjem dopadljivog

izgleda kako bi se povećao broj čitalaca važnih

poruka.

NEPRIKLADNE ZA

Važna ključna dokumenta uzimajući u obzir finansijska

sredstva vezana za štampu, proizvodnju i distribuciju

(strategija, godišnjih izveštaja, zbornika naučnih podataka).



Sastanci i radionice

5

DOBRI ZA

Angažovanje oko osetljivih pitanja, sa ciljnom

publikom, u kojima se traži rasprava i informisane

odluke.

Javne konsultacije

6

PONEKAD DOBRI ZA

Deljenje/objašnjenje o tome zašto su

neke odluke bile donete.

NEPRIKLADNI ZA

Dopiranje do velikog broja ljudi na širem

geografskom području, mada se to može prevazići finansijskim troškovima web kastinga.

Kratkoročna saopštenja zbog

logističkih/organizacionih ograničenja.

DOBRE ZA

Primanje različitih perspektiva o

potencijalno kontroverznim ili

složenim pitanjima gde će se

razmatrati i koristiti povratne

informacije i za oblikovanje

konačnog rezultata.

Testiranje poruka sa različitom

publikom.

PONEKAD DOBRE ZA

Olakšavanje dijaloga između dva različita partnera.

NEPRIKLADNE ZA

Zahtevanje povratnih informacija kada ne postoji namera da se uključe u konačni rezultat.

IV. Alatke I kanali


Mreže partnera/zainteresovanih strana

7

DOBAR ZA

Slušanje različitih perspektiva.

Dobijanje boljeg razumevanja okruženja u kom organizacija deluje.

Izgradnju odnosa i angažovanja u dijalogu sa

ključnim zainteresovanim organizacijama u

Evropskom lancu za snabdevanje bezbednosti

hrane.

Dobijanje doprinosa za oblikovanje pravca,

prioriteta, programa rada jedne organizacije.

PONEKAD DOBAR ZA

Informisanje zanteresovanih strana o trenutnim aktivnostima.

Prenošenje bitnih poruka uz pomoć

komunikacijskih alatki i kanala

zanteresovanih strana.

NEPRIKLADAN ZA

Angažovanje kada pregledi/doprinosi neće

biti razmotreni u odnosu na krajnji rezultat.



Društvene mreže (Facebook, MySpace, itd.)

8

DOBRE ZA

Brzo informisanje i interakciju sa zainteresovanim

stranama.

Jednostavne, koncizne poruke koje treba da

dopru do širokog spektra potrošača.

Mogu biti vrlo efikasne zbog zajedničke onlajn

diskusije za upotrebu kao katalizator za promenu

ponašanja.

Mogu da podrže aktivnosti nove publike.

PONEKAD DOBRE ZA Neformalno angažovanje sa

potrošačima.

NEPRIKLADNE ZA

Umnožavanje sadržaja sa sajta organizacije.

Osetljive teme ukoliko se sredstva ne mogu naći

za upravljanje diskusijom i potrebama zajednice.

IV. Alatke I kanali


Blogovanje

9

DOBRO ZA

Informisanje i angažovanje sa zainteresovanim

stranama o svim vrstama rizika.

Deljenje reflektujućih komentara koji pružaju

situacione preglede.

Slanje poruka koje ostaju relevantne vremenom (arhivi

se može pristupiti za razliku od mikroblogovanja na

sajtovima).

Microblogovanje (Twitter)

10

PONEKAD DOBRO ZA

Brzo širenje vesti.

NEPRIKLADNO ZA

Jednosmerne komunikacije - komunikatori moraju biti

spremni i imati resurse da se angažuju, objasne i odgovore na

pitanja koja se mogu pojaviti.


Dobro za

Brzo slanje, upozorenja vezana za različite teme

(maksimalno 140 znakova) zainteresovanim

pretplatnicima.

Smernice koje pokazuju pretplatnicima kako doći do

onlajn sadržaja gde ima više informacija i više

konteksta.

Omogućavanje širenja originalne poruke što je

preciznije moguće, s obzirom na jednostavnost

funkcije prosleđivanja.

PONEKAD DOBRO ZA Informisanje pretplatnika o najnovijim vestima,

ažuriranju, publikacijama, itd. Angažovanje sa zainteresovanim stranama u

ograničenom obimu.

Ispitivanje ideja sa vernim sledbenicima.

NEPRIKLADNO ZA

Sticanje temeljne povratne informacije od strane korisnika.

Karakteri su ograničeni i ovi onlajn forumi nisu fokusirani na

dijalog.


V Učenje zasnovano na iskustvu

U ovom odeljku, komunikatori iz EFSA-e i predstavnici država članica iz njihove Radne grupe Savetodavnog foruma za komunikacije dele svoje iskustvo i naučene lekcije, dajući primere različitih alatki i kanala koji se

efikasno koriste u različite svrhe. Istorije slučaja sadrže dragocen uvid u to kako su ključne organizacije uspele u komunikacijskim aspektima značajnih pitanja koja su uticala na evropski lanac snabdevanja

hranom u poslednjih nekoliko godina. Ove smernice su živi dokument i studije slučaja će biti redovno ažurirane radi prikazivanja razvoja i sakupljanja najbolje prakse na terenu.

V

Učenje zasnovano na iskustvu

IV. Alatke I kanali


U ovom odeljku, komunikatori iz EFSA-a i predstavnici država članica iz njihove savetodavne grupe za

komunikaciju dele svoje iskustvo i naučene lekcije, dajući primere različitih alatki i kanala koji se

efikasno koriste u različite svrhe. Dosijei sadrže dragocen uvid u to kako su ključne organizacije uspele

u komunikacijskim aspekatima značajnih pitanja koja su uticala na evropski lanac snabdevanja

hranom u poslednjih nekoliko godina. Ove smernice su živi dokument i studije slučaja će biti redovno

ažurirane radi odražavanja razvoja i snimanja najbolje prakse na terenu.

SMERNICE KOMUNIKACIJE komunikacije RIZIKA


EFSA procena

rizika o

kloniraju

životinja

Jul 2008

Osnovne informacije

Kloniranje životinja se odnosi na proizvodnju životinje

koja je u suštini kopija originala. To najčešće

podrazumeva tehniku poznatu kao transfer somatskih

ćelija nukleusa (SCNT). Genetska kopija životinje se

proizvodi zamenom nukleusa neoplođenog ovuma

(jajne ćelije) sa jezgrom tela (somatske) ćelije iz

životinje za formiranje embriona. Embrion se zatim

prenosi na surogat ženku životinje u kojoj se razvija

sve do rođenja. Biljke se već mnogo godina proizvode

korišćenjem ove tehnike kloniranja. Ovaj postupak se

takođe sprovodi u većem komercijalnom obimu već

neko vreme za proizvodnju nekih vrsta voća i povrća,

na primer banane.

Tehnike kloniranja životinja se koriste u velikom broju

zemalja van EU i nekoliko uprava za bezbednost hrane

je izdalo svoje naučne savete u vezi ovog pitanja.

Nakon javne rasprave, u julu 2008. godine, EFSA

usvaja naučno mišljenje o implikacijama kloniranja

životinja za bezbednost hrane, zdravlja i dobrobiti

životinja i životne sredine. Nakon toga, 2009.-te,

2010.-te i 2012.- te godine, EFSA usvaja izveštaje

koji potvrđuju zaključke i preporuke o stavu iz 2008.

godine. Ovo mišljenje i obe izjave su bile praćene

zahtevima Evropske komisije za savetovanje u vezi

ovog problema.

V. UČENJE ZASNOVANO NA ISKUSTVU


Faktori koje treba uzeti u obzir

Zaključci

Primedbe

Nivo rizika Visok za životinje Trenutno je visok rizik za životinje, mada bi se mogao smanjiti kako se

Mala verovatnoća zabrinutosti za bezbednost hrane

tehnologija bude poboljšavala.

Ostaje neizvesnost

Nivo zahtevane

Nizak nivo uticaja na javno zdravlje/ komunikacije visoki javni interes

Kako su ugroženi

Životinje – akutni uticaji i opasni po život Moguć je veliki rizik za zdravlje i dobrobit životinja, npr. rođenje velikog

ljudi/životinje majke i potomaka potomstva.

Ljudi – mala verovatnaća zabrinutost za bezbednost hrane

Izlaganje opasnosti

Ograničeno ili bez izlaganja Tehnologija još uvek nije u širokoj upotrebi u Evropi tako da je ograničen

uticaj na životinje i nije unet u lanac hrane; još uvek nema uticaja na ljude.

Sposobnost

Može se pokriti upravljanjem rizika Postoji neizvesnost u nekim oblastima za upravljanje rizicima oko

kontrole rizika identifikovanja i praćenja potomstva kloniranih životinja (2. generacija) u

lancu hrane.

Priroda opasnosti

Veštački stvorena iako ne još uvek u širokoj (npr. materija) upotrebi

Ko je ugrožen Životinje

Niko/samo nekoliko ljudi trenutno

Drugi faktori koji se

Predmet podeljenih/jakih političkih Šira javnost i zainteresovane strane vode debate o etičkim pitanjima.

tiču percepcije rizika stavova i stavova zainteresovanih strana; od javnog interesa;

Sledljivost pitanja



Diskusije

Potreban je visok nivo praktičnog rada. Pitanje

visokog profila, jakih stavova zainteresovanih strana,

emotivnih problema, značajne neizvesnosti. Takođe

je povezano sa pitanjima izvan nadležnosti

organizacije EFSA koji mogu dovesti do konfuzije,

bez proaktivne komunikacije da bi se objasnile

uloge i proces, ne samo sadržaj problema.

Zaključci o nivoima komunikacija

Potreban je visok nivo proaktivne komunikacije

usmeren ka široj publici stručnjaka i laika.

Zaključci o odgovarajućim komunikacijama,

alatkama & kanalima

Visoki stepen angažovanja medija uključujući

izveštavanje medije o stavovima organizacije EFSA;

široki dijalog zainteresovanih strana kao deo

inicijative bitne javne rasprave.

REZULTATI I NAUČENE LEKCIJE

Ovaj pristup je pozitivno prihvaćen. Ono što je

važno za EFSA, je široko shvatanje njene uloge i

činjenice da EFSA nije odgovorna za etička ili

društvena pitanja niti za odluke o upravljanju

rizicima.

U prilog komunikaciji parametara u njihovoj

nadležnosti, posebno je bilo korisno da u dodatku

pretrage naučnih saveta od EFSA-e,

Evropska Komisija je istovremeno tražila savet od

Evropske grupe za etiku.

Konsultacije su zaista pomogle u formiranju

mišljenja i načinjene su male ali značajne razlike

između nacrta i konačnog stava (npr. oko

neizvesnosti) koje su veoma dobro primljene.

Naprednost i vidljivost (definisanje uloge EFSA-

e, konsultacije, angažovanje zainteresovanih u tako

velikom obimu i povodom ovako osetljivog pitanja

se isplatilo.



EFSA

komunikacioni

pristup

zoonotskim

bolestima koje

se prenose

hranom

Osnovne informacije

Zoonoze su bolesti ili infekcije koje se mogu prenositi

direktno ili indirektno između životinja i ljudi.

Zoonotske bolesti koje su prenesene hranom su

izazvane konzumiranjem hrane ili vode za piće

zaražene patogenim mikroorganizama kao što su

bakterije, bakterijski toksini i paraziti. Ozbiljnost ovih

bolesti kod ljudi varira od blagih simptoma do uslova

opasnih po život. Rizici kontaminacije su prisutni od

njive do trpeze i zahtevaju prevenciju i kontrolu u

celom lancu hrane.

Zoonoze prenesene hranom su značajne i široko

rasprostranjena javna zdravstvena opasnost. Više od

320.000 ljudskih slučajeva je potvrđeno u Evropskoj

uniji svake godine, ali je stvarni broj verovatno mnogo

veći. Koordinisani pristup svim akterima

zoonotskih bolesti u EU, pomogao je pri

smanjivanju ljudskih slučajeva Salmonele za gotovo

polovinu u EU tokom pet godina (2004-2009). EFSA

pomaže u zaštiti korisnika od ove javne

zdravstvene opasnosti obezbeđujući nezavisnu

naučnu podršku i savete vezane za ljudsko zdravlje

i bezbednost hrane vezanih za te bolesti, kao i

praćenje napretka u EU.

U skladu sa strategijom komunikacije organizacije

EFSA, zoonotske bolesti su izabrane kao jedna od

ključnih tematskih oblasti za komunikaciju. Razvijen je

dugoročni plan komunikacije za naredne godine

identifikovanjem ključnih oblasti u cilju podizanja

svesti (Salmonela i otpornost antimikroba),

identifikovanjem ključne interne i eksterne

prekretnice kao i relevantnih kanala komunikacije za

ciljnu publiku. Na osnovu plana, preduzeto je

nekoliko aktivnosti: sveobuhvatni paket zoonotski

vezanih informacija je razvijen za sajt organizacije

EFSA radi pružanja opštih informacija o bolestima

i okupljanja svih ključnih rezultata, proizvedenih

brošura za izabrane oblasti kako bi se koristile za

ključne događaje i distribuirale zainteresovanim

stranama, a medijske aktivnosti su bile usmerene ka

ključnim rezultatima. Objašnjavajući ove bolesti,

kratki onlajn video će takođe biti napravljen u kasnijoj

fazi, a još se razmatraju i dodatne komunikacijske

aktivnosti.



Faktori uzeti u obzir Zaključci Primedbe

Nivo rizika Visok rizik za ljude koji zavisi od vrste zoonoze i grupe stanovništva

Godišnje se prijavi preko 190.000 slučajeva kampilobakterioze kod preko 100.000 ljudi, iako se veruje da je stvarni broj mnogo veći. Neki patogeni, mada ovo je ređe izvesno, mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje, posebno za ranjive grupe (npr. Listeria ima veću smrtnost među grupama starijeg stanovništva).

Nivo zahtevane komunikacije

Visok nivo uticaja na javno zdravlje/nizak javni interes. Sa izuzetnim kriznim situacijama (kao što je 2011. epidemija E. coli u Evropi), potrošači uglavnom ne osećaju preteranu zabrinutost zbog bakterijske kontaminacije hranom i postoji relativno mali/slab interes zainteresovanih strana.

Kako su ugroženi ljudi/životinje

Ljudi mogu biti pod uticajem konzumiranja kontaminirane hrane. Bezbedno rukovanje sirovim mesom i drugim sirovim sastojcima hrane, temeljno kuvanje i dobra higijena kuhinje, mogu sprečiti ili umanjiti rizik od ovih mikroorganizama.

Izlaganje opasnosti Relativno široka izloženost različitim namirnicama. Različite namirnice mogu biti zagađene patogenim mikroorganizmima, kao što su jaja, sirovo meso i povrće.

Sposobnost kontrole opasnosti

Integrisani pristup menadžera rizika i procenjivača rizika potrebnih za kontrolu rizika i monitoring napretka.

Kontrolisanje rizika zahteva smanjenje prisustva patogenih bakterija kod životinja koje proizvode hranu i njihovih proizvoda, kao i edukaciju potrošača o bezbednom rukovanju hranom.

Priroda opasnosti (npr. materija)

Patogene bakterije, bakterijski toksini, paraziti Mnogi mikroorganizmi se obično mogu naći u crevima zdravih životinja koje proizvode hranu.

Ko je ugrožen EU potrošači; životinje

Drugi faktori vezani za percepciju rizika

Uticaj zoonotskih bolesti nije dobro poznat u EU, a potrošači su više zabrinuti zbog hemijskih nego bioloških opasnosti.

Uz izuzetak velikih epidemija zaražene hrane, zoonotske bolesti, i aktivnosti EU za borbu protiv istih imaju tendenciju da što manje budu u medijima za razliku od mnogih drugih pitanja bezbednosti ishrane.



Diskusije

Dostizanje sveobuhvatnog komunikacijskog pristupa

za zoonotske bolesti zahteva temeljno dugoročno

planiranje, uključujući identifikovanje spoljnih pitanja

i događaja na terenu. Bio je potreban visok nivo

proaktivnog rada za proizvodnju opštih informacija

pružajući dalji kontekst pogodan za različite publike.

Medijske aktivnosti su bile usmerene ka ključnim

naučnim rezultatima iz 2011. godine na osnovu

identifikovanih ključnih prekretnica u fazi planiranja.

Zaključci na nivou komunikacije

Rizik zoonotskih bolesti prenesenih hranom je važna

javno zdravstvena opasnost, ali javni interes je veoma

nizak u odnosu na druga istaknutija pitanja. Opšti

ekonomski teret zoonotskih bolesti u EU je značajan

(npr. čak 3 milijarde evra godišnje za ljudsku

salmonelozu). Iz tih razloga, proaktivna proizvodnja

komunikacijskih materijala namenjenih laicima, se

smatra odgovarajućim pored nastavka medijske

aktivnosti na odabranim naučnim rezultatima

usmerenim ka specijalizovanim novinarima.


alatkama i kanalima

Širok spektar različitih komunikacionih alatki i kanala

potreban je za sveobuhvatni tematski pristup. Onlajn

komunikacijske aktivnosti i brošure su izabrane kao

alatke pogodne za pružanje opštih informacija za

svu publiku. Medijske aktivnosti su smatrane

posebnim oblastima, naročito usmerenim ka

specijalizovanoj publici. Nove komunikacijske alatke

će takođe podržati pristup, kao što je onlajn video.


EFSA komunikacijski pristup temi zoonotskih

bolesti prenesene hranom još uvek se razvija,

a ishodi će biti detaljno procenjeni u narednim

godinama. Kao ključni igrač u Evropi, u borbi

protiv zoonotskih bolesti prenesene hranom,

EFSA je u idealnoj poziciji da pruži državama

članica i drugim strankama i zainteresovanim

stranama, značajne informacije o zdravlju

ljudi vezane za opasnosti koje predstavljaju

zoonotske bolesti. Konkretno, sveobuhvatni

paket opštih informacija koji je objavljen na

EFSA sajtu

i izveštaji i video snimci su pozitivno prihvaćeni.

Osim toga, u okviru organizacije, sveobuhvatne

informacije pružaju referentni materijal koji

koriste različite jedinice u različite svrhe (npr. u

reagovanju na spoljne upite, za vreme različitih

društvenih dešavanja).

U bliskoj budućnosti, cilj ovog sveobuhvatnog

pristupa je da izgradi svest kod svih ciljnih

publika EFSA-e o ovoj pretnji po javno zdravlje,

o ulozi EFSA-e u borbi protiv nje, kao i o drugim

EU akterima i o dosadašnjem napretku.



Kampanja o soli Uprava za standarde hrane (FSA),Velika

Britanija 2004 - 2009

Osnovne informacije

Svo stanovništvo Velike Britanija može potencijalno

biti u opasnosti od velikog unosa soli. Da bismo imali

pravi uticaj na unos potrošača, FSA je sarađivala

sa prehrambenom industrijom Velike Britanije i

zdravstvenim organizacijama u cilju redefinisanja

proizvoda i podizanja svesti potrošača o

zdravstvenim rizicima vezanim za preveliki unos soli.

Kampanja o svesti potrošača je razvijena zajedno

sa inicijativom radi smanjenja sadržaja soli u

kupljenoj hrani. U 2006.-oj godini originalni ciljevi

dobrovoljnog smanjenja soli objavljeni su kao

smernice za prehrambenu industriju. Ovi ciljevi se

redovno ažuriraju u cilju održavanja napretka ka

nižem dnevnom unosu soli.



Faktori uzeti u obzir

Zaključci

Primedbe

Nivo rizika Visoki nivo za one koji obično konzumiraju

veliku količinu soli.

Nakon sveobuhvatne procene rizika soli i povezanih zdravstvenih ishoda,

nezavisni Naučni savetodavni odbor za ishranu (2003) potvrdio je da će

stanovništvo u celini imati koristi od smanjenja unosa soli na maksimalnih 6g

dnevno. Niži nivo se preporučuje za decu do 11 godina.

Nivo zahtevane komunikacije

Srednji nivo uticaja na javno zdravlje/

srednji nivo javnog interesa

Kako su ugroženi ljudi/

Hronični rizik Pri unosu previše soli može se podići krvni pritisak, koji utrostručuje rizik od

životinje razvijanja bolesti srca ili moždanog udara. Smanjenjem dnevnog unosa soli na

6 g, u Velikoj Britaniji se može sprečiti u proseku 20.200 preranih smrti godišnje.

Izlaganje opasnosti Šira izloženost - Oko 75% konzumirane soli je iz Kada je počela kampanja, odrasli su u proseku trošili 9.5 grama soli dnevno.

prerađene hrane, 10-15% je dodato od strane potrošača i 10-15% se prirodno nalazi u hrani.

Sposobnost kontrole rizika

Zahteva učestale napore za kontrolu rizika.

Priroda opasnosti (npr.

So je prirodno prisutna u malim količinama u So je veoma poznat proizvod, a mnogi ljudi nisu svesni nivoa rizika koji vuče

materija) većini hrane. Takođe je prisutna u prerađenoj velika potrošnja.

hrani, a i sami potrošači je dodaju hrani.

Ko je ugrožen Zbog prisustva soli u većini hrane, svako je Cela populacija bi mogla biti u opasnosti zbog visokog unosa soli.

svakodnevno izložen soli.

Drugi faktori vezani za Javnost nije zainteresovana za so, a rizik je So je bitna za ukus hrane - prepreka za promenu ponašanja.

percepciju rizika Ipak stvaran. Ovaj nizak nivo zabrinutosti je delom proističe iz

zbog dobre upoznatosti sa solju.



Diskusija

Potreban je visoki nivo proaktivnog rada. U cilju

izgradnje podrške za kampanju, bilo je neophodno

angažovati široki spektar aktera, uključujući i ključne

industrijske organizacije, dobrotvorne organizacije i

druge nevladine organizacije. Svi sektori

prehrambene industrije-proizvođači, samostalni

trgovci, trgovinska udruženja, ugostitelji i dobavljači u

ugostiteljstvu podržali su poruku o podizanju svesti o

soli, pozitivno reagujući na poziv za smanjenje soli u

hrani, a ostaće i dalje angažovani u ovom programu.

Zaključci o nivou komunikacije

So može postaviti rizik koji ima visok nivo uticaja na

živote ljudi, a njegov interes je ipak prilično nizak. To

predstavlja značajan rizik za celu populaciju, ali ipak se

radi o riziku koji ima samo efekte tokom dužeg

vremenskog perioda. Iz tih razloga, izgleda da je

prikladna široka proaktivna komunikacijska inicijativa

koja se sastoji iz više faza i obuhvata širok spektar

aktera.


alatkama i kanalima

Komunikacijska inicijativa je usmerena na žene

starosti od 35-65. Iako muškarci imaju veće šanse da pate od

bolesti srca i moždanog udara, žene su i dalje „čuvari" u

pogledu kupovine i pripremanja hrane u porodičnim

domaćinstvima u Velikoj Britaniji. Veliki broj medija je

korišćen za dostavu poruka, uključujući i TV reklame,

postere, članke u štampi za žene i u nacionalnim listovima,

kao i izveštavanjima.

Pored onlajn informisanja fokusiranog na potrošače,

sve faze kampanje proizvode materijal za potrošače,

kao što su brošure i upiti veličine kreditnih kartica za povećanje svesti o problemima i merama koje se

— REZULTATI I NAUČENE LEKCIJE—

Specifična urinarna analiza koja je sprovedena

nakon treće faze kampanje, pokazala je da odrasli

konzumiraju u proseku 8,6 g soli u odnosu 9,5 g

pre početka kampanje. Pored toga evaluacije

kampanje, kroz praćenje promena u ponašanju

potrošača pokazuju predloge pre početka Faze 4:

broj potrošača koji pokušava da smanji unos soli

se povećao za trećinu

svest o tome da se treba pridržavati poruke 6 g na dan povećala se 10 puta

broj potrošača koji pokušava da smanji unos soli proverom etikete je udvostručen.

mogu preduzeti radi smanjenja unosa soli.

Jedan broj partnera takođe učestvuje - kako u

prehrambenoj industriji tako i u nevladinim organizacijama

- u prenosu poruke kampanje teško dostupnim grupama.

Na primer, pored redovnih komunikacijskih poruka

Agencije lokalnim vlastima za smanjenje unosa soli,

javnom zdravstvu i partnerima prehrambenih sektora

putem ciljanih e-biltena i publikacija, timovi sarađuju sa

velikim brojem partnera u regionu na konkretnim lokalnim

projektima kako bi se povećala svest o uticaju soli na

zdravlje i da bi se smanjila potrošnja soli.



Istraživanje

Univerziteta u

Sauthemptonu o

uticaju određenih

veštačkih boja na

decu

Uprava za standarde hrane (FSA),

Velika Britanija (od septembra 2007. do

aprila 2008.)

Osnovne informacije

2006.-te godine, FSA je finansirala studiju, koja je

urađena na Univerzitetu u Sautemptonu, ispitivanje

uticaja veštačkih aditiva prehrambenih boja na

ponašanje dece. Rezultati studije, koji su objavljeni 6.

septembra 2007. godine, su dokazali vezu između

šest veštačkih prehrambenih boja i konzervanasa

natrijum benzoata i povećane hiperaktivnosti dece

od 3 i 8/9 godina u opštoj populaciji. U pitanju su

šest boja: Sunset Yellow (ΕΊ10), Tartrazine (El02),

Carmoisine (E122), Ponceau 4R (E124), Quinoline

Yellow (E104) i Allura Red (E129).




Nivo rizika Nizak Nivo rizika je smatran niskim jer samo mali broj testirane

dece je doživeo hiperaktivnost pri unosu veštačkih boja. Postoji neizvesnost u vezi odnosa uzroka i posledica.

Nivoi zahtevane Visok nivo uticaja/veliki interes

komunikacije

Kako su ljudi/ Moguća akutna opasnost. Prema studiji, unos mešavina

životinje ugroženi određenih prehrambenih veštačkih boja i konzervansa natrijum

benzoata su povezani sa povećanom hiperaktivnošću kod neke dece.

Izlaganje opasnosti

Široka izloženost

Tada su ove konkretne veštačke boje korišćene u širokom spektru namirnica koje imaju tendenciju da budu jarkih boja, uključujući i neka bezalkoholna pića, slatkiše, kolače i sladolede, iz ovih razloga su deca bila najviše izložena ovoj opasnosti.

Sposobnost Po zakonu, prehrambeni aditivi moraju biti navedeni na etiketi za Ukoliko industrija ne načini korake radi smanjenja boja u

kontrole rizika sastojke tako da ljudi mogu imati izbor da izbegnu proizvod ako to prerađenoj hrani, pojedinci neće biti u stanju da u

žele. Međutim, malo je verovatno da to mogu i deca i roditelji, i da potpunosti izbegnu potencijalni rizik ovih aditiva. Oni

proveravaju deklaraciju svake kupljene stvari u cilju kontrole ovog

rizika. U svakom slučaju, pretpostavlja se da ljudi ne pogledaju

deklaraciju na polovini hrane i pića koje konzumiraju.

Priroda opasnosti Prehrambene boje se namerno dodaju širokom spektru proizvoda,

(npr. materija) da bi ih učinili atraktivnijim, a natrijum benzoat se koristi

kao konzervans.

Ko je ugrožen Deca, ili tačnije subpopulacija pojedinaca je osetljiva na aditive u Deca koja pokazuju znake hiperaktivnosti ili nedostatke hrani uopšte, ili posebno na prehrambene boje. pažnje mogu biti najviše ugrožena.

Drugi faktori vezani za Neke osobe doživljavaju veštačke boje kao nepotrebne i Lažno poređenje je kasnije napravljeno između boja i percepciju rizika potencijalno štetne po zdravlje. U danima posle objavljivanja olovnog benzina sa novinskim naslovima da su

Sautempton studije u septembru 2007. godine, Daily Mail je „veštačke boje, kao i olovni benzin, štetne za decu“.

pokrenuo kampanju o zabrani ovih boja u Velikoj Britaniji. Ovi dodatni faktori povećali su percepciju javnosti o opasnosti ovih aditiva.



Diskusija

Potreban je visok nivo planiranja pre objavljivanja

studija zbog priprema na reakcije nevladinih

organizacija, industrije i partnera. Početan odgovor

Agencije je bio oprezan, jer nije bila uspostavljena

uzročna veza između konzumiranja proizvoda koji

sadrže ove boje i hiperaktivnosti. Saveti Agencije su se

koncentrisali na ono što praktično pomaže roditeljima

da izbegavaju namirnice koje sadrže ove boje ako žele

to da učine.

Zbog kasnije diskusije Odbora i pregleda studija

uprave EFSA, došlo se do toga da je FSA savetovao

britanske ministre da bi t rebalo da dobrovoljno

zabrane ove posebne boje i da se to realizuje do

kraja 2009. godine. Dama Deirdre Hutton,

predsedavajuća u to vreme FSA-a, rekla je: „Agencija

je dužna da stavi potrošače na prvo mesto. Ovi aditivi

daju samo boju hrani i ništa drugo. Zato bi bilo

razumno, u svetlu nalaza Sauthempton studije, da

ih uklonite iz prehrambenih proizvoda i pića.


Sastanci i postavljena pitanja sa akcionarima i drugim

zainteresovanim stranama su bila predviđena za

period nakon objavljivanja studije. Pošto nisu sva

deca pokazala povećanje hiperaktivnog ponašanja

zbog određene grupe aditiva, Agencija je odmah

odlučila da savetuje roditelje dece koja pokazuju

znake hiperaktivnosti. Ovo je kasnije prošireno i na

širi opseg potrošača koji, iako nisu odmah bili

zabrinuti zbog ovih boja i hiperaktivnosti dece, mogu

biti uvereni u korake koji se preduzimaju od strane

Agencije i prehrambene industrije da ih uklone.


alatkama i kanalima

Uprava je posvetila jednu stranicu na svom sajtu

pružanju informacija o tome šta industrija

preduzima, zajedno sa detaljnim informacijama

sajtova kompanija i brojeva telefona za pomoć za

potrošače. Informacije su takođe date na sajtu

Agencije „Jedi dobro“ da bi potrošači bolje razumeli

E-brojeve.

Na svom sajtu, Agencija je nastavila da objavljuje

ažurirane spiskove ugostiteljskih radnji, restorana,

proizvođača, prodavaca i proizvodnih linija koji ne

koriste šest boja identifikovanih u Sauthempton

studiji.

Industrija Velike Britanije je već preduzela velike REZULTATI I NAUČENE LEKCIJE

korake za uklanjanje ovih boja iz prehrambenih

proizvoda i napitaka, ova odluka se oslanja na posao

koji je već urađen i nadalje će ohrabriti industriju da

nastavi ovim putem“.

Odmah nakon objavljivanja Sauthempton

studije, Agencija je trebalo da više savetuje na

temu kako ohrabruje prehrambenu industriju

da roditeljima daje više informacija i time im

pomognu u donošenju odluka.

Pored toga, Agenciji možda nije bila

dovoljno jasna o tome zašto nije odmah

došlo do zabrane, pre svega zato što ne

postoji ni jedan viši javni zdravstveni rizik.

Prema Uredbi (EZ) br. 1333/2008, koja je

stupila na snagu u julu 2010. godine, upotreba

jedne ili više od šest boja u namirnicama koje

se navode u Sauthempton studiji zahteva

obavezno zdravstveno upozorenje na

deklaraciji u kojoj stoji da može doći do

hiperaktivnosti kod neke dece.



Q-groznica u

Holandiji:

Otvorenost i

transparentnost

2009

Osnovne informacije

Q-groznica je bila jedna od glavnih tema u

holandskim medijima krajem 2009. godine. Javnost je

bila zabrinuta zbog sve većeg broja zaraženih ljudi.

Ministarstvo poljoprivrede, prirode i kvaliteta hrane

(LNV) bilo je odgovorno za politiku Q-groznice (u

saradnji sa holandskim Ministarstvom zdravlja,

socijalne zaštite i sporta). Radilo se o veoma

emotivnoj temi zbog dobrobiti životinja jer je ubijeno

na hiljade skotnih koza. Redukciju je morala izvršiti

holandska Uprava za bezbednost hrane i

potrošačkih proizvoda (VVA).

Q-groznica je zarazna bolest koja se može preneti sa

životinja na ljude. U Holandiji, inficiranje mlečnih

proizvoda koza i ovaca su glavni izvor bolesti kod

ljudi. Većina ljudi oboli udisanjem vazduha zaraženog

bakterijom poznatom da izaziva Q-groznicu. Ova

bakterija se najčešće nalazi u vazduhu u toku sezone

jagnjenja (ovca)/jarenja (koze). Ona takođe može biti

prisutna u svežem mleku, đubrivu i urinu. Međutim,

bakterije se ne nalaze u kozjem i ovčijem mesu. Ostale

životinje (npr. krave i kućni ljubimci) se mogu zaraziti

i preneti infekciju na čoveka. To se retko dešavalo u

Holandiji. U otvorenom okruženju, bakterija i dalje

može predstavljati opasnost za kontaminaciju u

periodu od nekoliko meseci do nekoliko godina.

Bolest se retko prenosi sa čoveka na čoveka. Više od

polovine ljudi sa Q-groznicom praktično nema

simptome. Oni koji nemaju simptome generalno

imaju iskustvo groznice i jake glavobolje. Ostali

simptomi su kašalj, bolovi mišića, bolovi u

zglobovima, drhtavica, znojenje u toku noći, tromost i

umor.

Ozbiljni slučajevi mogu da obuhvate upalu pluća u

pratnji sa suvim kašljem i bolom u grudima. Neki ljudi

koji su inficirani Q-groznicom razvijaju hepatitis.

Muškarci razvijaju Q-groznicu češće nego žene i pušači

češće od nepušača. Mnogi ljudi koji su imali iskustvo Q-

groznice osećaju umor duži vremenski period nakon

oporavka.



Faktori uzeti u obzir Zaključi Primedbe

Nivo rizika Nizak nivo ali sa povećanim rizikom za one koji su Prenos sa čoveka na čoveka je veoma

redovno u kontaktu sa ovcama i kozama redak.

Nivoi zahtevane

Visok nivo uticaja/veliki interes u ugroženim regionima

komunikacije

Kako su ljudi/ Većina ljudi p o k u p i Q-groznicu udisanjem vazduha Bakterija se ne nalazi u kozjem i ovčijem mesu. Ostale životinje (npr. životinje ugroženi zaraženog bakterijom poznatom da izaziva Q-groznicu. krave i kućni ljubimci) se mogu zarziti i preneti infekciju

Ova bakterija se najčešće nalazi u vazduhu u toku na ljude koji su u kontaktu sa ovim životinjama.

sezone jagnjenja (ovca)/jarenja (koze). Ona takođe može

biti prisutna u svežem mleku, đubrivu i urinu.

Izlaganje opasnosti Umereno. Samo ljudi koji imaju učestali kontakt U Holandiji, glavni izvor bolesti kod ljudi su inficirani mlečni sa životinjama proizvodi koza i ovaca.

Sposobnost Nizak Nekoliko mera rizika je preduzeto u 2008. godini i dodate su mere u kontrole rizika 2009. godini, uključujući obaveznu vakcinaciju koza i ovaca na

farmama „visokog rizika“ i redukciju skotnih koza.

Priroda opasnosti (npr. Bakterija poznata po tome da izaziva Q-groznicu

materija)

Ko je ugrožen Ljudi koji rade ili imaju direktan kontakt sa životinjama Više od polovine ljudi sa Q-groznicom praktično nema simptome. Oni koji imaju simptome generalno imaju iskustvo groznice i jake glavobolje.

Ostali simptomi su kašalj, bolovi u mišićima, bolovi u zglobovima,

drhtavica, znojenje u toku noći, tromost i umor.

Ozbiljni slučajevi mogu da obuhvate upalu pluća u pratnji sa suvim

kašljem i bolom u grudima. Neki ljudi koji su inficirani Q-groznicom

razvijaju hepatitis. Muškarci razvijaju Q-groznicu češće nego žene a

pušači češće od nepušača. Mnogi ljudi koji su imali iskustvo Q-groznice

osećaju umor duži vremenski period nakon oporavka.

Drugi faktori vezani za Mera za upravljanje rizikom je redukovanje Ova odluka je doneta od strane nadležnih organa u Holandiji i percepciju rizika 35.000 skotnih koza. i ima podršku otvorene i transparentne komunikacije.



Diskusije Zaključci o odgovarajućim komunikacijama,

alatkama & kanalima

Dolazilo je do sve veće zabrinutosti o dobrobiti

životinja u Holandiji, a vlada je bila svesna toga. Kako

amnionske tečnosti i placente zaraženih naročito

skotnih životinja mogu sadržati velike količine

bakterija, doneta je odluka da se ubiju sve skotne

koze na zaraženim gazdinstvima. Međutim, to je

moralo biti izvršeno na učtiv i etički način zbog

odražavanja zabrinutosti za dobrobit životinja.

Životinje bi prvo primile sedativ injekcijom, a nakon

toga smrtonosnu injekciju, dok su spavale. Veterinari

bi bili obavešteni a pažnja bi zatim bila posvećena

osećanjima poljoprivrednika. Jedan takav događaj je

snimila grupa kamermana, a snimak je podeljen

ključnim televizijskim stanicama i medijima.

Cilj je bio pokazati brigu vlade za dobrobit životinja i

patnju koju su pretrpeli vlasnici koza.

Ključ komunikacijske poruke je bio: „To je veoma tužno,

ali je bilo neophodno radi zaštite zdravlja ljudi.“

Zaključci o nivoima komunikacije

Zbog ogromne medijske pažnje okrenute ka Q-

groznici i brizi o dobrobiti životinja, doneta je odluka

da se otvoreno i transparentno pokaže prvo

redukovanje 21. decembra 2009. godine. Pre ovog

datuma bile su objavljene adrese zaraženih farmi sa

kozama i stanovnici u blizini zaraženih farmi su

obavešteni.

Bilo je dosta medijskog pokrića: sve vesti na glavnim

radio i TV stanicama su saopštavale priču tog dana.

Sutradan su sve nacionalne i lokalne novine učinile

isto. Holandska Uprava, je bila zadovoljna tonom,

slikom i sadržajem vesti. Komunikacija je imala veliki

uticaj i bila je veoma emotivna, ali sa poštovanjem

i iskrenošću. Predstavila je prvobitnu nameru

otvorenosti i transparentnosti. Komunikacijska

strategija i implementacija su ostvarile pozitivan

rezultat iznutra i spolja. Otvoreniji pristup je bio

podsticaj za veterinare i sve one koji se bave ovom

emotivnom operacijom. Ovaj pristup je takođe

pokazao razumevanje za poljoprivrednike koji imaju

zaražene koze.

Novinski članak (Dagblad Pers) je potvrdio da je

Ministarstvo poljoprivrede, prirode i kvaliteta hrane,

steklo dosta iskustva na osnovu negativnog izlaganja

na prošlu svinjsku groznicu i bolest slinavke i šapi.

http://nos.nl/artikel/124250-eerste-geiten-geruimd-

op-brabantse-qkoortsbedrijven.html

Vesti holandske nacionalne radiodifuzne

organizacije: NOS (21. decembar 2009.)


Za dobru saradnju između VWA i

holandskog Ministarstva poljoprivrede,

prirode i kvaliteta hrane bilo je najvažnije

ostvariti ovaj ishod u tako kratkom

vremenskom roku. Bilo je samo nekoliko

dana između objavljivanja situacije i

početka ove operacije.

Potrebna je hrabrost za sprovođenje

otvorenosti.

Mediji shvataju da oni ne mogu da imaju

ekskluzivno pravo kada postoje dobri

razlozi. Oni će sarađivati.

Ovako orkestriran i ograničen pristup za

novinare moguće je izvesti samo u veoma

retkim i posebnim prilikama. U suprotnom,

to će se shvatiti kao ograničenje slobode

štampe.

(Neke kritike od holandskog udruženja za

urednike i političke partije.)

Otvorenost i transparentnost stimuliše

interesovanje novinara.

http://nos.nl/artikel/124250-eerste-geiten-geruimd-op-brabantse-qkoortsbedrijven.html

http://nos.nl/artikel/124250-eerste-geiten-geruimd-op-brabantse-qkoortsbedrijven.html



Istorija slučaja o

dodacima hrani u

Švedskoj

Osnovne informacije

25.-og februara 2009. godine, Uprava za medicinske

proizvode u Švedskoj je izdala upozorenje protiv

Fortodola dodataka hrani na biljnoj bazi. Nakon

informacije o četiri slučaja oštećenja jetre kod

švedskih pacijenata koji su uzeli Fortodol, informacija

se našla na početnoj stranici sajta Uprave. U jednom

slučaju, pacijentu je odmah otkazala jetra i on je

preminuo. Norveška Uprava za medicinske

proizvode je isto imala informacije o pet slučajeva

oštećenja jetre, a postoji mogućnost da je jedna

smrt povezana sa unosom Fortodola.

Dodaci hrani su proizvodi koji mogu obezbediti

hranljive materije, kao što su vitamini, minerali,

vlakna, masne kiseline i aminokiseline, koje

nedostaju ili se ne konzumiraju u dovoljnim

količinama u ishrani ljudi.

Direktiva 2002/46/EZ Evropskog parlamenta i Saveta i

njene izmene približavanja zakona zemalja članica koji

se odnose na dodatke ishrani, propisuje

usaglašena pravila za deklarisanje dodataka hrani i

uvodi posebna pravila o vitaminima i mineralima u

dodacima hrani. Cilj je uskladiti zakonsku regulativu i

da svi ovi proizvodi budu bezbedni i adekvatno

deklarisani, tako da potrošači mogu doneti pravi izbor.

Uprkos ovom cilju, više od 250 upozorenja o

dodacima ishrani je evidentirano u bazi podataka

Rapid Alert System on Food and Feed Evropske unije od

1996.



Faktori uzeti u obzir

Zaključci

Primedbe

Nivo rizika Nepoznato - nije u stanju da kvantifikuje kao potrošnju, podaci nisu

dostupni

Globalnu distribuciju je teško kontrolisati preko e-

tržišta, teško je ući u trag proizvodima i povlačiti ih

na nacionalnom nivou. Drugi izazov je bila

distribucija proizvoda pod različitim brendovima.

Nivoi zahtevane komunikacije

Srednji nivo uticaja/srednji nivo interesa

Kako su ljudi/

Oštećenje jetre, simptomi npr. slab apetit, mučnina, povraćanje, bolovi životinje ugroženi u trbuhu, tamna mokraća, žuta koža, jedna smrt

Izlaganje opasnosti

Nepoznato - nema dostupnih podataka o potrošnji

Sposobnost

Ograničeno - javno je savetovano da se ne kupuje ili ne koristi ovaj Opšte poruke: Potrošači bi trebalo da budu

kontrole rizika dodatak hrani oprezni kada kupuju hranu/dodatke hrani

putem interneta.

Priroda opasnosti

Neovlašćena supstanca. Analiza proizvoda (koji su obrađeni u Pomenuti slučaj pokazuje da neki preparati koji se iznose na tržište mogu da sadrže supstance koje

(npr. materija) Meksiku, od sirovog materijala, verovatno dolazi iz Indije, upakovan u imaju štetne posledice po zdravlje. Rizik od takvih

SAD), otkriva da dva od devet analiziranih paketa sadrži supstance proizvoda je teško proceniti, jer ne postoje podaci

leka nimesulide (nisu navedeni među sastojcima) za koji se sumnja da o njihovoj potrošnji.

je izazvao teške posledice po javno zdravlje.

Ko je ugrožen

Ljudi koji konzumiraju Fortodol kao dodatak hrani koji se

prodaje na internetu i u prodavnicama zdrave hrane, tvrde da on ublažava

artritis i bolove u mišićima, kao i glavobolje.

Drugi faktori vezani za

Ovaj dodatak hrani je dostupan u prodavnicama zdrave hrane, i percepciju rizika samim tim se smatra kao nešto dobro.



Diskusija

Slučaj pokazuje da neki distribuirani preparati na

tržištu sadrže materije koje imaju štetne posledice po

zdravlje. Rizik od takvih proizvoda je teško proceniti,

jer ne postoje podaci o njihovoj potrošnji. Dodaci

hrani koji mogu biti kontaminirani, ilegalno su stavljeni

na tržište ili sadrže nedozvoljene supstance ili sadrže

nove sastojke koji mogu uticati na mnoge potrošače.

Teško je kontrolisati globalnu distribuciju preko

interneta, što otežava praćenje proizvoda ili njihovo

povlačenje na nacionalnom nivou. Drugi izazov bi

bila distribucija proizvoda prodata pod tuđim

brendovima. Uprkos tome, bilo je malo medijskog

interesovanja za ovu temu.


Mnoge zemlje EU (Švedska, Norveška, Danska, Finska,

Velika Britanija, Irska, Portugalija, Španija) su

preduzele povlačenje prodatih proizvoda pod tuđim

brendovima koji sadrže supstance: Donsbach

Miradin, Lepicol Miradin, Leppin Miradin i Miradin sa

tržišta.

Pošto se proizvod prodavao preko interneta,

mnoge druge zemlje su takođe bile ugrožene.


alatkama i kanalima

Nema informacija o panici među potrošačima. Bila je

mala zainteresovanost medija.

Ključne poruke komunikacije su bile sledeće:

Ne kupovati ili ne koristiti ovaj dodatak hrani; Ne kupovati ga preko interneta;

Ovaj proizvod je lansiran kao dodatak hrani ne

kao lek, što podrazumeva rizik ukoliko ga ljudi

koriste duže vreme;

Oni koji pate od simptoma kao što su slab

apetit, mučnina, povraćanje, bolovi u trbuhu, tamna mokraća, žuta koža, itd. treba da urade pregled jetre.

Opšte poruke: Potrošači bi trebalo da budu oprezni

kada kupuju hranu/dodatke hrani putem interneta.

Ove poruke su poslate putem onlajn komunikacijskih

kanala i medija.


Prednosti: Saradnja među državama članica

putem RASFF i e-mail-a.

Mogućnosti: Istorija slabe zainteresovanosti

medija za datu oblast daje prostor za šire

objašnjenje preko onlajn medija.

Nedostaci: Spora reakcija između upozorenja i

povlačenja proizvoda.

Opasnost: Uticaj globalnog e-tržišta na

nacionalnom nivou zajedno sa dodacima hrani

koji prate trendove.



Studija slučaja –

Irska kriza

dioksina

Uprava za bezbednost hrane Irske (FSAI), 2008

Osnovne informacije

Dioksini su grupa upornih toksičnih hemikalija koje su

proizvodi industrijskog sagorevanja i hemijskih

procesa. Oni su veoma otporni i zato mogu istrajati u

životnoj sredini. Čak do 90% izloženosti ljudi

dioksinu je rezultat potrošnje hrane koja sadrži

dioksine, uglavnom prehrambenih proizvoda

životinjskog porekla sa visokim sadržajem masti,

jer se ovi zagađivači nagomilavaju u masnim tkivima.

Namirnice u kojima se mogu pojaviti dioksini

uključuju meso, ribu, jaja i mleko.

Kriza je počela otkrivanjem, za vreme redovnog

praćenja, prisustva markera PCB (pokazatelja moguće

kontaminacije dioksina) u svinjskoj masti. Dalja

analiza potvrdila je 6. decembra 2008. godine,

prisustvo dioksina u datim uzorcima. Procenjeno je da

je oko 10 % svinjskog mesa u Republici Irskoj

izloženo dioksinu. Međutim, opšti problemi sledljivosti

u lancu hrane povećani su činjenicom da se sve irske

svinje kolju i gaje u malom broju pogona za preradu

tako da bi bilo nemoguće napraviti razliku između

potencijalno kontaminiranih i nekontamiranih

proizvoda. Shodno tome, zbog predostrožnosti, a u

interesu zaštite javnog zdravlja, u Irskoj se svi

proizvodi od svinjskog mesa zaklanog između 1.

septembra i 6. decembra povlače.




Nivo rizika Mali - potrošači Rizik je nizak po zdravlje stanovništva, zbog povlačenja i zbog

ograničene izloženosti tokom tri meseca koji nisu značajno doprineli

opterećenju organizma potrošača.

Nivoi zahtevane Veliki nivo uticaja/veliki interes Komunikacije

Kako su ugroženi Dioksini su toksične hemikalije koje mogu da Bez neposrednog dejstva na zdravlje, ali može doprineti opterećenju ljudi/životinje utiču na kožu, imuni sistem i mogu biti organizma

kancerogeni.

Izlaganje opasnosti Veoma ograničeno izlaganje Nivo izloženosti je ograničen između 7. septembra i 6. decembra 2008.

Sposobnost Odluka o upravljanju rizikom u Irskoj prilikom Premeštanje kontaminiranih proizvoda iz trgovine i zatim vraćanje kontrole rizika vraćanja svinjetine i proizvoda od svinjskog nezagađene prerađevine od svinjskog mesa na tržište u roku od šest dana.

mesa

Priroda opasnosti Sva svinjetina i proizvodi od svinjskog mesa (npr. materija) u Irskoj

Ko je ugrožen Svi potrošači irske svinjetine i proizvoda od svinjskog mesa

Drugi faktori vezani za Savetuje se potrošačima da ne budu preterano zabrinuti o

percepciju rizika zdravstvenim rizicima. Ovo je dovelo neke potrošače da se

pitaju zašto je došlo do povlačenja.



Diskusija

Za vreme krize, priča je prešla od one priče o zaštiti

potrošača, do priče o pravima potrošača, a na štetu

industrije i želje za naknadu, pa na povratak irskih

proizvoda od svinjskog mesa nazad na tržište. Kao i sa

mnogim pričama ovog obima, sa brojnim glasovima,

sa istim stavovima, došlo je do medijske rasprave. U

okviru ove zagrejane i pretrpane situacije, FSAI

zadržava jasnu poruku. Potrošači se savetuju da se ne

treba bezrazložno brinuti zbog rizika po zdravlje, ali i

da su dioksini neprihvatljivi u lancu hrane.

Potrošačima se savetuje da provere da li imaju ove

proizvode u svojoj kući. Ukoliko ih imaju onda ih ne bi

trebalo jesti. Treba da budu izbačeni ili vraćeni

trgovcu;

FSAI će nastaviti brzo da reaguje pri uklanjanju

zaraženih proizvoda iz lanca hrane u cilju zaštite

zdravlja potrošača i interesa potrošača;

Informacija je dostupna na FSAI sajtu i putem odeljka Advice Line .


Ogromna količina medijskog pokrića,

Zaključci o nivou komunikacija

Specifični cilj komunikacije je da po potrebi informiše

potrošače o rizicima. Pored toga, savetuje se vladi da

isključi dioksine iz lanca hrane i da, iako je bilo male

ili neznatne opasnosti po zdravlje ljudi prilikom

konzumiranja kontaminirane svinjetine u periodu

između 1. septembra i 6. decembra, ipak je

neprihvatljivo dozvoliti ljudima da i dalje budu

izloženi dioksinu u hrani. To je bila osnovna poruka u

svakom trenutku od strane FSAI. Pored toga,

definisane su pod-poruke, uključujući:

FSAI daje instrukcije trgovcima i proizvođačima da

odmah uklone kontaminirane proizvode sa polica.

Isto tako podseća i industriju o svojoj zakonskoj

obavezi da to učini;


alatkama i kanalima

Visoki nivo odnosa sa medijima uključuje

svakodnevne medijske izveštaje u kombinaciji sa

širokim angažovanjem zainteresovanih strana

koja u mnogim slučajevima pruža

konfliktne i/ili senzacionalističke vesti,

dovodi do potrošača koji su bombardovani

informacijama i prepušteni nesigurnosti o

stvarnom riziku koji je nametnula kriza.

Usred ove oluje širenja informacija,

nadležni organi se suočavaju sa velikim

preprekama u prikazu ispravne poruke

potrošaču. Uprkos velikoj količini

informacija sa kojom su se potrošači

suočili, njihovo poverenje u irsku hranu je

brzo vraćeno. Ovo je delom zasluga

menadžera rizika iz EFSA i EU zbog njihove

podrške irskim vlastima. Povećanje

poverenja potrošača se odrazilo u prodaji

svinjskog mesa koja se brzo vraća na nivoe

pre skandala o hrani i u pojedine sektore

čak ističući povećanje u prodaji.



Za dodatno čitanje

Fife Schaw, C. and Rowe, G. 1996. Public perceptions

of everyday food hazards: A psychometric study.

Risk Analysis, 16(4): 487–500.

Flynn, J., Slovic, P. and Kunreuther, H., eds. 2001. Risk,

media and stigma: understanding public challenges

to modern science and technology, London:

Earthscan.

Frewer, L.J., Howard, C., Hedderley, D. and Shepherd,

R. 1996. What determines trust in information

about food related risks? underlying psychological

constructs. Risk Analysis, 16(4): 473–86.

Gregory, J. and Miller, S. 1998. Science in public:

Communication, culture and credibility, Cambridge:

Plenum Press.

Hansen, J., Holm, L., Frewer, L., Robinson, P. and Sande, P.

2003. Beyond the knowledge deficit: Recent research

into lay and expert attitudes to food risks. Appetite,

41: 111–21. 18.

Harrabin, R. 2004. Risky business. British Journalism

Review, 15: 28–33.

Kasperson, R.E., Renn, O., Slovic, P., Brown, H.S., Emel, J.,

Goble, R., Kasperson, J.X. and Ratick, S. 1988. The social

amplification of risk: A conceptual framework. Risk

Analysis, 8(2): 178–87.

Krystallis, A., Frewer, L.J., Rowe, G., Houghton,

J.R., Kehagia, O. and Perrea, T. 2007.

A perceptual divide? Consumer and expert attitudes

to food risk management in Europe. Health, Risk &

Society, 9(4): 407–24.

Lofstedt, R.E. 2006. How we can make food risk

communication better: Where are we and where are

we going?. Journal of Risk Research, 9: 869–90.

Renn, O. 1991. “Risk communication and the social

amplification of risk”. In Communicating risks to the

public: International perspectives, Edited by: Kasperson,

R.E. & Stallen, P.J.M. 457–81. Dordrecht: Kluwer Academic.

Rosati, S. and Saba, A. 2004. The perception of risks

associated with food-related hazards and the

perceived reliability of sources of information.

International Journal of Food Science and Technology,

39: 491–500.

Slovic, P. 1986. Informing and educating the public

about risk. Risk Analysis, 6(4): 403–15.

Slovic, P. 1987. Perception of risk. Science, 236: 280–5.

Slovic, P. 1993. Perceived risk, trust, and democracy.

Risk Analysis, 13(6): 675–82. 44.

Slovic, P. 2000. The perception of risk, London:

Earthscan.


Primeri ostalih inicijativa smernica

Christensen, L.L. 2007. The hands on guide for science

communicators, Dordrecht: Springer.

European Commission. 2006. Communicating

science: A scientist’s survival kit, Brussels: European

Commission. http://ec.europa.eu/research/science-

society/pdf/communicating-science_en.pdf

Food and Agriculture Organisation of the United

Nations, and World Health Organisation (FAO/WHO).

1998. The application of risk communication to

food standards and safety matters, Rome: FAO/WHO.

http://www.fao.org/docrep/005/x1271e/X1271E00.htm

Science Media Centre. 2002. Communicating

risk in a soundbite: A guide for scientists,

London: The Royal Institution of Great Britain.

http://www.sciencemediacentre.org

Social Issues Research Centre (SIRC). 2001. Guidelines

on science and health communication, Oxford: SIRC.

http://www.sirc.org

Social Issues Research Centre (SIRC). 2006.

mESSEnGER: media, science and society;

engagement and governance in Europe, Oxford: SIRC.

http://www.sirc.org

The Royal Society. 2000. Scientists and the media:

Guidelines for scientists working with the media and

comments on a press code of practice, London: The

Royal Society. http://www.royalsoc.ac.uk

http://ec.europa.eu/research/science-

http://www.fao.org/docrep/005/x1271e/X1271E00.HTM

http://www.sciencemediacentre.org/

http://www.sirc.org/

http://www.sirc.org/

http://www.royalsoc.ac.uk/

TM

-30

-12

-52

9-E

N-C

www.efsa.europa.eu/riskcomm

Via Carlo Magno 1A

43126 Parma

ITALY

Tel. +39 0521 036 111

Fax +39 0521 036 110

www.efsa.europa.eu

ISBN 978-92-9199-418-2

doi: 10.2805/96864

Photo credits: shutterstock

iStockphoto

Dreamstime

© European Food Safety Authority, 2012. Reproduction is authorised,

except for commercial purposes, provided that the source is acknowledged.


http://www.efsa.europa.eu/

Documents

KAD HRANA ZAKUVA OLUJU PROVERENI RECEPTI ZA · sektoru hrane da kreiraju program komunikacija koji će odgovarati ovim opštim uslovima i zadovoljiti potrebe različite publike. Takav