Kako je nastala današnja Vojnomedicinska akademijascindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0042-8450/2007/0042-84500703227P.… · Rezultat toga bila je i osveta njegovih protivnika

Volumen 64, Broj 3 VOJNOSANITETSKI PREGLED Strana 227

Correspondence to: Ljubodrag Popović (arhivski savetnik u penziji), Mike Alasa 28, 11000 Beograd, Srbija. Tel. +381 63 86 51 2326.

I S T O R I J A M E D I C I N E UDC: 355.721(497.11):61(091)

Kako je nastala današnja Vojnomedicinska akademijaHow the present Military Medical Academy was founded

Ljubodrag Popović

Arhiv Srbije, Beograd

Ključne reči:medicina, vojna; istorija medicine, 19 vek; zdravstveneslužbe.

Key words:military medicine; history of medicine, 19th century;health services.

Uvod

Obimna naučna i organizaciona dela dr Vladana Đorđe-vića 1−3 i dr Vladimira Stanojevića 4, objavljena u 19. i 20.veku osvetljavaju jednu stranu razvoja srpske vojske – vojnisanitet i predstavljaju jedan od izvora istorije srpske medici-ne, osobito ako se uzme u obzir činjenica da su vojni lekari ivojne sanitetske ustanove – bolnice imali, nesporno, znatnuulogu u razvoju medicine u Srbiji.

Pitanje stvaranja vojnih bolnica, kao prvih bolnica uoslobođenoj Srbiji posle II ustanka, nije u potpunosti prou-čeno, iako je o tome u više navrata pisano. Prema saznanjimaovog autora, posle više od četrdeset godina proučavanja*,ono je samo dotaknuto, ali ne i okončano 5. Jedno od takvihpitanja je i osnivanje centralne vojne bolnice srpske vojske uBeogradu 1844. godine, prvobitno poznato kao Ustrojeniješpitalja centralne vojske, kasnije početkom 20. veka Glavnevojne bolnice, a od 1950. do danas Vojnomedicinske akade-mije (VMA).

O pitanju osnivanja VMA pisalo je više autora, iznosećiu svojim radovima svoja viđenja ovog problema. Pri tome,ona su bila veoma različita, često proizvoljna i spekulativna.Osnovni uzrok tome je što se u današnje vreme tumači šta suljudi tog vremena stvarali i kako su delovali, ne koristeći, presvega, najvažnije podatke o tome, a to su dokumenta onogvremena.

Pri istraživanju ovog problema, simbolično rečeno,imali smo pred sobom „do kraja neobrađenu njivu“. Poredponovnog analiziranja poznatih izvora, analizirana je do sadamalo uočena i potpuno nekorišćena arhivska građa. Nedos-tatak nekih relevantnih podataka, uništenih u ratnim sukobi-ma u dva svetska rata, pokušali smo da nadoknadimo na dru-goj strani, u već objavljenim izvorima.

––––––* Svoj rad na ovoj problematici autor je započeo 1964. godine.

Cilj ovog rada je da razjasni okolnosti nastajanja današ-nje VMA, pri čemu su korišćena sva saznanja zasnovana naoriginalnim arhivskim dokumentima, o njenom osnivanju fe-bruara (po starom kalendaru), odnosno marta (po novom ka-lendaru) 1844. godine.

Počeci organizovanja srpskog vojnog saniteta

Regularna vojska ne može da se zamisli bez lekara ibolnica, tj. bez organizovane sanitetske službe. Izuzetak odovoga nije bila ni vojska u Srbiji tokom 19. veka.

U razvoju sistema sanitetske zaštite srpske vojske razli-kujemo tri perioda.

Prvi period je obuhvatao oslobodilački pokret srpskognaroda tokom Prvog i Drugog ustanka. U ovom periodu nijebilo organizovanog bolničkog lečenja, a ni lekara. Njihov po-sao obavljali su narodni vidari, hećimi. Srpski ranjenici lečenisu i negovani najčešće u manastirima ili kod svojih kuća. Takoje, npr., sam vođa I ustanka Karađorđe, kao bolesnik ležao umanastiru Jošanica, a poznati junak iz tog ustanka, Jova Kur-sula, ležao je u svojoj kući, gde je i preminuo.

Doduše, postoje u nekim dokumentima o I ustanku ipodaci o nekakvim „bolnicama“, pri kraju ustanka. Za bolni-cu u Šapcu, nema nikakvih drugih podataka sem da je pos-tojala, a za onu u Beogradu ima tragova u izjavi savremenikaĐorđa Topal Petrovića iz Beograda, datoj oktobra 1841.6, 7.No i taj „špitalj“ se kao takav mogao nazvati samo po imenui ničem drugom.

Slom ustanka 1813. godine, slom Karađorđeve Srbije,zaustavio je svaki razvitak Srbije u tome pravcu.

U dokumentima o II ustanku nema podataka o postoja-nju sanitetske službe. Verovatno, kratkotrajnost ratnih opera-cija nije dopuštala uključivanje i rešavanje ovog pitanja. Zatose u doba vladavine kneza Miloša, i na tome poslu, moralopočeti ispočetka.

Strana 228 VOJNOSANITETSKI PREGLED Volumen 64, Broj 3

Popović Lj. Vojnosanit Pregl 2007; 64(3): 227–238.

Koristeći se iskustvima iz Prvog ustanka knez Miloš,još od prvih dana po svome dolasku na vlast, računao je nastvaranje stalne i regularne vojske, kako je to bilo ranije uči-njeno u Karađorđevoj Srbiji 1808. godine. No u ovim nasto-janjima su ga ometale obaveze iz sporazuma sklopljenog saTurcima.

Kao odgovor na narodno nezadovoljstvo vladavinomkneza, izbila je pobuna januara 1825. godine, u graničnimkrajevima Kragujevačke i Smederevske nahije, oko Jasenice,u istoriji poznata kao „Đakova buna“. Poučen događajima izte bune kada narodna vojska nije htela protiv naroda, knezMiloš je uvideo da je neophodno da ima vojsku koju će pla-ćati i koja će na njegovu zapovest poći kud treba. Pošto nijeimao pravo na stalnu i regularnu vojsku, on je formira re-grutovanjem novih pandura u svoju ličnu službu. U prolećeiste godine, od izabranih mladića iz svih nahija oformio jejedinice u ukupnom sastavu od oko 1 200 ljudi. Koristeći na-stalu situaciju kasnijih godina (1826–1830), knez Miloš jestvorio organizovanu vojnu jedinicu pod nazivom Pešačkagarda 8. U ovakvoj „ilegalnoj“ vojnoj jedinici Knez nije mo-gao, a ni mislio da stvara sanitetsku službu.

Situacija se menja u toku 1830. godine donošenjem ha-tišerifa* sultana Mahmud-Hana kojim je bila priznata auto-nomija Srbije i njeno pravo na samostalnu upravu, a knezuMilošu, između ostalog, bilo je priznato pravo da može usvojoj službi držati vojnike, te da može osnivati bolnice, ameđu njima, i vojne. Koristeći se ovim ovlašćenjem, knez jemogao da bude mnogo nezavisniji u daljem radu na stvaranjui organizovanju regularne vojske. Tako je osnovana konjičkagarda 1832, a artiljerija 1836. godine.

Organizacija vojnih špitalja, ili onog što se takvim na-zivalo, započeto je 1832. godine u Kragujevcu, a uskoro istegodine i u Požarevcu. Ova dva mesta bila su najpre izabranakao mesta u kojima je knez Miloš najčešće boravio, a uz nje-ga su bile i vojne jedinice, pa se neko morao starati i o zdra-vlju tih vojnika 9.

Pokušano je da se ovaj posao normativno odredi člano-vima Sretenjskog ustava iz 1835. godine i zakonom donetimna osnovu njega. Odredbama ovog zakona popečitelju (mini-stru) vojnih dela, bilo je dato u zadatak „starati se o sreds-tvima kojima bi se zdravlje vojnika održalo, i o bolnicama idrugima za vojsku poleznim zavedenijama“ 10.

Dužnost – delokrug ministra vojnog ovim prvim vojnimzakonom veoma je moderno određena i podeljena na dve os-novne celine: čuvanje zdravlja u vojsci – njen vojno-higijenskideo i lečenje bolesnih vojnika – njen bolnički deo 1.

Kako ovaj Ustav nije ostao na snazi, nisu se mogle uve-sti u život ni odredbe, ni zakoni koji su na osnovu njega bilidoneti. Zato je i sanitetska služba u vojsci koju je počeo dastvara, ostala u nadležnosti samog kneza.

Kada je u Beogradu 1836. godine sagrađena vojna ka-sarna u Sava mali, osnovana je i vojna bolnica bolnica kojaje bila smeštena u samoj kasarni 11. Međutim, knezu se nijesviđala ova lokacija i on je odredio da se sagradi specijalnazgrada za vojni špitalj na drugom kraju Beograda, na Paliluli,

––––––* Najviši turski državni ukaz – dekret, u doba turskog carstva sa

svojeručnim potpisom samog sultana.

zbog boljih uslova koji su, prema njegovom mišljenju, tamopostojali.

Zgrada je građena u toku 1837. i 1838. godine. Zvanič-no useljenje u novu zgradu obavljeno je septembra 1838. go-dine. Ova zgrada od prizemlja i sprata, kako se onda govori-lo, bila je najveća bolnička zgrada u Srbiji† 9.

U unutrašnjosti se u to vreme spominju još i bolnice uKaranovcu (današnjem Kraljevu) i Čačku. No one, kao npr.ona u Čačku, bile su više primitivni početak i po zgradama ukojima su se nalaze, kao i po sredstvima kojima su raspola-gale 9.

Bilo je velikih problema u radu ovih bolnica zbog os-kudnih materijalnih sredstava kojima je Srbija raspolagala zate potrebe. Jedan od najvećih problema bio je nedostatakstručnog osoblja koje je dolazilo sa strane, iz inostranstva, asama „Zdravstvena služba bila je prinuđena da se duže vre-me služi improvizovanim bolnicama u privatnim nepreprav-ljenim kućama s oskudnim bolničkim nameštajem“ 12.

Bolesnici u ovim bolnicama ležali su na slamnjačama,jastuci su bili odelo koje bi skinuli, veš je bio onaj u kojemsu došli, a nisu ga menjali tokom celog boravka u bolnici.Pred kraj tridesetih godina, ova situacija se poboljšala. Ovo-me je doprinela svest o potrebi veće i bolje higijene. Sa jača-njem finansijskih sredstava u bolnicama se pojavilo posteljnorublje, garderoba (košulje, čarape, papuče i dr.), a obraćala seveća pažnja i na higijenu.

Sličan slučaj bio je i sa ishranom. U početku se na tonije obraćala nikakva pažnja, ali se krajem tridesetih godina iona poboljšala. Bolesnici su bili razvrstani na teže, lakše irekonvalescente, pa su tako bili i hranjeni.

Iz navedenog može se zaključiti da je osnivanje prvihvojnih bolnica bilo uslovljeno trenutnim potrebama, rešavanoje po naređenju samog kneza, ili zahtevima garnizonskog leka-ra, sredstvima kojima se tada raspolagalo. Njihovo osnivanje,rad i finansiranje nisu, međutim, bili regulisani nikakvim za-konskim propisima, koji bi im garantovali nesmetan rad.

Ocenjujući osnivanje prvih vojnih bolnica (Kragujevac,Požarevac, Čačak, Beograd) u svojoj „Istoriji“ dr VladanĐorđević kaže: „Ti začeci vojnih bolnica bili su ujedno i pr-ve bolnice u Srbiji uopšte“ 1.

Prve bolnice novoformirane regularne vojske tadašnjeSrbije, predstavljale su najskromnije početke u svakom po-gledu. Iz njih su se tokom sledećih decenija i naporima novihgeneracija, razvile prave vojne bolnice sa organizovanom sa-nitetskom službom i modernim uređenjem.

Formiranje vojske i vojnog saniteta posle donošenjaprvog Ustava

Donošenje novog ustava, u istoriji poznatog pod ime-nom Turski ustav, u decembru 1838. godine, izazvalo je iformiranje nove državne organizacije, a u njoj i vojske, kaonjenog sastavnog dela.

––––––† Ova zgrada nalazila se na „Palilulskom trgu“, a na prostoru tzv.

„Palilulskih kasarni“ koje su bile između današnjih beogradskih ulica:Takovske, Dalmatinske i Đušine. One su, sa raznim dogradnjama i prep-ravkama, bile vlasništvo vojske sve do 50-ih godina XX veka, kada supripale Beogradskom univerzitetu.



Ustav je iz temelja poljuljao dotadašnju organizacijuregularne vojske kneza Miloša. Njegovim članovima 12 i 19izuzeti su iz neposredne kneževe nadležnosti, zajedno sa voj-skom i poslovi saniteta u njoj. Sve to preneto je u nadležnostPopečiteljstva vnutrenih dela (Ministarstva unutrašnjih pos-lova) i njegovog popečitelja (ministra) 13.

Ovim odredbama, takođe iz osnova, izmenjena je i od-luka od 6. septembra 1838. o organizaciji Glavnog vojnogštaba i glavnog vojnog šefa na njegovom čelu, čiji je zadatakbio, između ostalog, da se brine o podizanju kasarni i bolnicai da se stara o zdravlju vojnika.

Godine 1839. još jedan događaj je pobudio posebnupažnju. U celoj ovoj situaciji oko stupanja novog ustava nasnagu, došlo je i do jedne pobune. Miloševa regularna vojskabila je pozvana da ga zaštiti od „neprijatelja“. Ova kratkot-rajna Majska pobuna bila je završena porazom Miloševihpristalica. Rezultat toga bila je i osveta njegovih protivnikadonošenjem zakona koji su u potpunosti sužavali Miloševuvladavinu.

Ustrojenije Centralnoga Pravlenija Knjažestva Srbskog,Zakon o uređenju vlade Kneževine Srbije od 29. maja 1839*

predvidelo je krug delatnosti, pojedinačno za svako ministar-stvo, a među njima i za Ministarstvo unutrašnjih poslova, tenjegovog ministra, o pitanjima rada i delovanja samog mini-starstva. Uredbom o organizaciji ovog ministarstva formira-no je više odeljenja, među kojima i Karantinsko sa sanitetomi Vojeno odeljenje. Pod upravu saniteta potpao je i vojni sa-nitet, a uprava nad vojskom, neposredna komanda nad njom,pripala je Vojenom odeljenju 14.

Istoga dana kada je, od strane svojih protivnika na čelusa Vučićem, bio prinuđen da potpiše Zakon o vladi, 29. maja1839, knez Miloš je potpisao i „Ustrojenije garnizone voj-ske“ (Zakon o vojsci). Ovo je bio prvi vojni zakon u Kneže-vini Srbiji. On je prvi put rešavao pitanje uređenja regularnevojske na zakonskoj osnovi, a ne na povremenim ukazimakneza Miloša i naređenjima od nadležnih vlasti. Ovim je re-gularnoj vojsci bila oduzeta samostalnost.

Pošto se zbog ranijih događaja nije imalo poverenja uvojsku, ona je raspuštena. Na mesto nje osnovano je novo,tzv. garnizono voinstvo, ustvari neka vrsta narodne vojske,komplikovanog uređenja. Srpska vojska dobila je sada sa-svim drugačiji karakter i druge dužnosti. Ona je umanjena idrugačije raspoređena. Pod upravom Ministarstva unutraš-njih poslova „garnizono voinstvo“ je bilo svedeno na granič-nu stražu i unutrašnju policiju. Njegov glavni zadatak bio jeda čuva mir i poredak, kao i bezbednost nove vlasti.

Kneževa prava, propisana Ustavom iz 1838. godine,bila su bitno izmenjena u odnosu na njegov dotadašnji apso-lutistički način vladavine i stavljala su ga u položaj ustavnogvladara. Nezadovoljan ovakvom situacijom koju nije mogaoda prihvati, knez Miloš je abdicirao 1. juna 1839. u koristsvojih sinova i napustio Beograd i Srbiju. Ovim je konačno,za duži period, vojska došla pod upravu vlade i njenog mini-stra unutrašnjih dela.

Sa razvojem srpske države razvijala su se i naselja –gradovi i varoši. Jedan od njih je morao postati i prestonica,

––––––* Svi datumi izloženi u radu su po „starom kalendaru“.

a ona je u doba kneza Miloša bila tamo gde je on boravio, tj.u Kragujevcu. Krajem tridesetih godina, Beograd je postaosredište otpora vlasti kneza Miloša. Za dve godine,1839−1841. prestonica Srbije je tri puta menjana. Državnisavet uspeo je da je preseli u Beograd 1839. Pristalice Obre-novića i knez Mihailo, Milošev naslednik prestola Srbije,vratili su posle godinu dana, u junu 1840. prestonicu u Kra-gujevac, ali knez Mihailo je ipak na kraju, pod jakim politič-kim pritiskom ustavobranitelja, podržavanim od Rusa i Tu-raka, Ukazom od 7. maja 1841, vratio prestonicu u Beograd.Sa njim je u Beograd prešlo i „Centralno pravlenije“ (Vlada).Tako je ostalo i do danas.

Neposredno upravljanje vojskom bilo je povereno„Glavnom štabu Garnizona“, kao organu Popečiteljstva unut-rašnjih dela. Po tački 7 „Ustrojenija“ on se sastojao iz dvaodeljenja: „službeno, po struci službe vojene“ i „komesarijat-sko, po struci nuždni potreba vojeni“.

Odeljenje Službeno sastojalo se od: jednog majora – uzvanju pomoćnika načelnika, dva ađutanta (stariji i mlađi),dva pisara, jednog doktora, jednog auditora, jednog pisaraauditorskog (vojnih sudskih lica) i jednog sveštenika† 15.

Po „Ustrojeniju“ vojska se sastojala od 4 149 lica u či-jem sastavu su bili: jedan načelnik, pet drugih štabs-oficira,57 ober-oficira, 312 unter-oficira, 68 dobošara, 34 signalistai 3 672 redova. Ova vojna formacija je istom odlukom bila,sem prve „rote“ (čete) raspoređena po okruzima Srbije. Prvarota je određena da bude u onom mestu „u kome bude cen-tralno Pravlenije“, a to je bio Beograd. „U Beogradu je bilaformirana garnizonska vojska od pet stotina ljudi, od kojih jepolovina bila pod okružjem, a polovina u rezervi“ 16.

Uvođenje „štabs-doktora“, označavalo je i njegov za-datak, a on je bio briga o zdravlju celokupne vojske. Na ovomesto postavljen je dr Emerih Lindenmajer. Međutim, kolikogod je ovim rešenjem vojni sanitet dobio zasebnu upravu istručno lice koje bi trebalo da rukovodi njegovim poslovima,druga važna pitanja iz oblasti saniteta su ostala nerešena.

Formiranje prvih vojnih bolnica

Ni Zakon o vojsci, ni Ustrojenije garnizonog vojinstvanisu doneli nikakve odredbe kojima bi bila regulisana orga-nizacija vojnih bolnica, njihovo snabdevanje i uprava. Sveje to ostalo da i dalje zavisi od određenog vojnog koman-danta, vojnog lekara i materijalnih sredstava kojima bi oniraspolagali.

Dr Vladan Đorđević komentarisao je nastalu situaciju:„Do sada razne bolnice gvardejske u Kragujevcu, Beogradu,Požarevcu, Karanovcu, Ćupriji postadoše izlišne, isto tako isvi gvardejski lekari, jer sada je mogla biti potrebna samo je-dna mala vojna bolnica u mestu gde je „Centralno pravleni-je“ (Beograd), a onih 56 ljudi kod okružnih rotnih štabova,mogao je lako nadgledati i okružni lekar“ 1.––––––

† Odlukom od 18. 07. 1839. na ove dužnosti imenovani su: Hrani-savljević Konstantin, major, Teodorović Rista, poručnik – stariji ađutant,Magazinović Kosta, potporučnik – mlađi ađutant, Brdarević Đorđe, sta-riji pisar, Katić Spasoje, mlađi pisar, Dr Emerih Lindenmajer, lekar, Zi-sić Janićije, štabni kapetan – auditor, Maksimović Stevan, pisar auditor-ski i Jovanović Stojan, vojni sveštenik – imenovan na ovo mesto 16. av-gusta 1839.



Našavši se u ovakvoj situaciji, sâm Lindenmajer poku-šao je da je nekako ublaži. Kao prvo, on je smatrao da je pot-rebno i uporno je na tome insistirao, da se u vojsci zavede izvanje „štabs-hirurga“, jedna vrsta lekarskog zvanja sa višimobrazovanjem. Njegov jedini zadatak bio bi lečenje vojnika upostojećoj vojnoj bolnici u Paliluli.

Preduzeti koraci urodili su plodom, te je početkomseptembra 1839. doneto rešenje o uvođenju ovog zvanja.Ovo je bilo prvo mesto bolničkog lekara koji je isključivo vr-šio službu u bolnici u Beogradu. Taj lekar je bio magistar hi-rurgije Moric Fidler 15, ranije zaposlen kao podlekar u aus-trijskim vojnim bolnicama 1.

Drugo pitanje koje je trebalo rešiti, bila je situacija sanovosagrađenom zgradom vojne bolnice. Polovinom oktobranačelnik Glavnog voenog štaba uputio je pismo Popečitelj-stvu vnutrenih dela sa pitanjem šta će biti sa zgradom, da liće ostati za vojsku ili će biti uzeta za neku drugu državnupotrebu. Ako bi do promene namene došlo, Štab je smatraoda treba pripremiti materijal za gradnju nove zgrade u tokunastupajuće zime.

Reagujući na ovo, Popečiteljstvo je uputilo pitanje Šta-bu da li će postojeća kasarna u Beogradu biti puna vojske iline i da li će se u njoj moći smestiti bolnica. Odgovor Štaba jebio da će cela kasarna biti zauzeta za potrebe vojske, a i da tonije slučaj „za dobro ne nalazi, da špitalj zbog prilepčivi bo-lesti, koima zdravi lako zaraziti se mogu, u Kasarni smeštenbude“.

Sa ovim i prethodnim pitanjem Popečiteljstvo se sagla-silo, ali ga je iznelo na konačno rešenje višem organu, tadapostojećem Namesništvu*. Rezultat je pak bio novo rešenje,u dogovoru sa državnim Savetom od postojeće zgrade jedansprat upotrebi za vojsku, a drugi za opštinsku bolnicu.

Umesto odgovora Štaba, kojim je traženo njegovo izja-šnjenje – opredeljenje koji sprat želi da zauzme, stigao jedetaljan raspored prostorija bolnice, sa namenama koju svakaod njih ima. Iz odgovora saznajemo da je špitalj u prizemljuimao devet soba, od kojih su tri bile određene za samu bolni-cu (kupatilo, soba za mrtvace, magacin bolnički), a ostalihšest soba za nužne potrebe smeštaja drugih vojničkih stvari.Na spratu se nalazilo devet soba, od kojih su šest bile boles-ničke (dve za „vnutrene bolesnike“, jedna za „spoljašnje bo-lesnike“, jedna za „rekonvalescente“, dve za „šugave“), aostale tri za bolničko osoblje (oficire, špitaljske sluge i dr.).

Ovaj odgovor, tj. situaciju u špitalju, Popečiteljstvo jeprosledilo Namesništvu. Sledila je nova odluka istog Names-ništva da pošto je „Špitalj u Paliluli ovdašnjoj voinstvom za-uzet, odobravamo, da on ceo za voinstvo i ostane, a OpštinaBeogradska da se sama postara za svoj Špitalj“. Time je ovopitanje zgrade bilo konačno rešeno† 17.

Uvidevši, međutim, da sve i dalje ostaje po istom, Lin-denmajer je smatrao da ovu situaciju treba prekinuti i prećina organizovanje zakonski uređene vojne bolnice. Kombi-––––––

* Po odstupanju kneza Miloša sa prestola i smrti njegovog starijegsina Milana bilo je obrazovano Namesništvo u sastavu: Jevrem Obreno-vić, Avram Petronijević i Toma Vučić-Perišić, koje je vršilo kneževskuvlast do izbora novog kneza.

† Inače cela ova prepiska trajala je više od mesec dana, 16. oktobar– 23. novembar 1839.

nujući ono što je uneto u „Ustrojenije Centralnog Pravleni-ja“, Glavni štab je po njegovom predlogu, podneo 22. no-vembra 1839, zahtev Popečiteljstvu vnutrenih dela“, koji jeglasio:

„Budući da je neophodno nuždno da se ustrojenije (ure-đenje) ovdašnjih špitalja na pravilima zdravoga razuma isveopšteg iskustva postanovi (postavi) i utvrdi, da bi tim lak-še blagodjetelno (dobrotvorno, humano) namjerenije (name-ra) opštepoleznog zavedenija (opšte korisne ustanove) postićise moglo, cjeli (u cilju) dakle toj shodno izradio je Glavnivojeni štab u sporazumeniju (dogovoru) gospodina štabs-doktora Lindenmajera Projekt ustrojenija špitaljskog. Projektovaj u celom svom prostranstvu razgranat je (u celom svomsadržaju razvijen) i neće tako velike troškove Praviteljstvu(Vladi) prouzrokovati, kao što se biti predstavlja (kao što sečini), budući da su sve ove potrebe od male cene, a osobitostvari veće cene (skuplje stvari) od pre se još već još u prep-ravnosti po većoj časti nalaze (većim delom već postoje), ta-ko da će malog požertvovanija (truda) trebati da se ovo bla-godjetelno Ustrojenije u dejstvo privede. Ovim načinom us-trojen špitalj podavatće bolnomu slatku nadeždu (nadu), kojaće ga životvoriti i k ozdravleniju potpomagati mu, jerbo kakoon vidi da ga blagodjetelna ruka čovečeska podpomaže i damu sredstva k ozdravleniju ne oskudevaju, on će pre ozdra-viti i živ ostati, lišava se on ovi gubi nadeždu k ozdravleniju ipre vremena u grob slazi, kao što su mnogi našeg otečestvasinovi lišeni dovoljni sredstava i ščedre (štedre) blagodjetel-ne rukopomoći čovečeske beznadežno u cvjetu mladostisvoje žertva smrti postali, po čemu se vidi da je između ostalipotreba najnužnije da se špitalj vojeni u dobar poredak dove-de. Iz prizrenija toga (iz tog uzroka), po zvaničnoj dužnostisvojoj podnosi Glavni vojeni štab gore pomenuti projekt Us-trojenija špitaljskog ovde pod % priložen Visokomu Popoe-čiteljstvu vnutreni djela, na blagosmotrenije (razmatranje), snajučtivijom molbom, da bi ono, nadležnim putem izdejs-tvovati blagovolelo, da ovo blagodjetelno Ustrojenije čas preu dejstvije privede se“ 1, 17.

Ovaj predlog Popečiteljstvo je uputilo, sa svojim pri-medbama Državnom Savetu na razmatranje 12. decembra, asam akt je u Savet stigao 20. decembra. U delovodnom pro-tokolu akt je zaveden, sa napomenom da se upućuje komisijina razmatranje. Posle toga gubi mu se svaki trag. I sâm Đor-đević, navodeći propratni akt, kazao je da „Projekt“ nije pro-našao u aktima iz 1839. godine, a da nema ni akta o njego-vom odobrenju. Ni sâm Lindenmajer nije ga spominjao usvojoj knjizi 18, ali je to učinio 1844. godine govoreći o podi-zanju nove bolnice 1.

Tragajući dalje, uspeli smo da nađemo tekst primedbikoje je na „Projekt“ učinilo Popečiteljstvo (slika 1) 17. Vla-dan Đorđević je smatrao da je „Projekt“ rezultat Lindenmaje-rove prve i jedine brige „da uredi kako valja jedinu vojnubolnicu, koja je od sada imala postojati u mestu centralnogPravlenija“ 1.

Posle ovog iz 1839. godine, projekat „Ustrojenija voje-nog špitalja“ ponavlja se 1842. godine. Sanitetsko odeljenjePopečiteljstva vnutreni dela, kao nadležno, uputilo je Držav-nom Savetu pismo 9. marta te godine, u kome je stajalo:„Povodom tim što do sada Ustrojenije vojenog špitalja, o



kom je Popečiteljstvo vnutreni djela još 12 dekembra 1839.god. Nº 5211 projekt Visokoslavnom Sovjetu predložio, jošnije izdano i po tome što je ono za to vreme u istom Projektuneke nedostatke uvidilo, za dužnost je svoju smatralo, isti unečemu popraviti. Projekt ovaj koji mu se čini celishodnim isavršenijim od onoga biti, uzima Popečiteljstvo vnutreni delaslobodu Visokoslavnom Sovjetu na blagorasmotrenije i odo-brenije podneti“ 1.

Sl. 1 − Primedbe na projekat o osnivanju vojne bolnice iz1839. godine (prva od četiri strane).

Ni na ovaj predlog nije stigao odgovor. Godina 1842. sanjenim političkim prevratom nije ostavljala Državnom Sa-vetu da razmišlja i o takvim projektima kao što su to bilebolnice.

Odredbe Turskog ustava izazvale su abdikaciju knezaMiloša koji nije želeo da po njemu vlada. Na njegovo mesto,na presto Srbije, posle smrti svoga brata Milana, došao jeknez Mihailo.

Glavni kamen spoticanja bilo je organizovanje novogorgana – Državnog Saveta, sa kojim je po odredbama Ustavaknez imao da vlada, tj. da deli vlast.

Kako ni novi knez Mihailo nije hteo da vlada u dogovo-ru sa Savetom, 1842. godine došlo je do otvorenog sukobaizmeđu njega i ustavobranitelja, koji su tražili primenu Usta-va. Pod vođstvom jednog od njih, Tome Vučića Perišića, po-dignuta je buna radi svrgavanja kneza Mihaila. Pošto je kne-ževa vojska bila u dva maha poražena, knez Mihailo je napus-tio Srbiju i prešao u Zemun, u tadašnju Austriju. Pobednici su

u Vučićevom logoru na Vračaru sazvali Narodnu skupštinu,koja je izabrala Karađorđevog sina, Aleksandra Karađorđevićaza kneza, koji je pristao da vlada po odredbama Ustava.

Ustavobraniteljima su bile potrebne dve godine da sredeprilike u zemlji i da učvrste vlast. To su ostvarili uz brojneteškoće u međunarodnim i unutrašnjim odnosima. Svoju do-minaciju postigli su 1844. godine, od kada i započinje perioddominantne vladavine ustavobranitelja. Vlada (a sa njom iministri) stekla je mnogo veći ugled i politički uticaj i posta-vila je osnove savremenog organizovanja srpske buržoaskedržave.

Taj „miran“ period ustavobraniteljske vlasti iskorišćenje za donošenje brojnih zakona i uredbi među kojima je sva-kako najznačajniji Građanski zakonik izdat 1844. godine,koji čini osnovu vladavine ustavobranitelja i uvođenje kapi-talističkog pravnog poretka u Srbiji. Tako se i Srbija poste-peno izjednačavala s ostalim evropskim državama i sticalasve veći ugled u Evropi.

Ustavobraniteljska vlada je posvetila mnogo pažnje idrugim pitanjima značajnim za jačanje nacionalne države inacionalne kulture. Godina 1844. je, svakako, jedna od najz-načajnijih za našu kulturu i prosvetu. Februara 1844. izdatoje „Visočajše rešenje“ ustavobraniteljske vlade o zabraniuništavanja „razvalina starih gradova i spomenika drevnos-ti“, a maja iste godine Ministarstvo prosvete je u svome ras-pisu (nalogu upućenom svim okružnim načelstvima) obzna-nilo postojanje Narodnog muzeja, „preporučivši im“ da onošto pronađu kao, npr, „stare novce“ priberu i ovom Ministar-stvu „u ime dara za Muzeum pošlju“. Time su udareni teme-lji dvema institucijama Srbije, koje i danas postoje: Zavodaza zaštitu spomenika kulture i Narodnog muzeja.

Rezultat napora u organizaciji školstva, koje bi odgova-ralo potrebama i interesima građanskog društva u razvoju, jei donošenje prvog Opšteg zakona o školama septembra 1844.godine pod nazivom Ustrojenije javnog učilištnog nastavle-nija. Ovim je Srbija prvi put dobila potpunu organizacijusvih škola od najnižih do najviših (osnovna, posleno-trgovačka, gimnazija i licej). Ovaj sistem će se kasnije samopostepeno usavršavati i dograđivati.

Te iste godine osnovana je i „Račundžinica praviteljstve-na“, poznatija pod imenom Glavna kontrola. Ona je predstav-ljala najviši nadzorni organ državne finansijske administracije.Kao takva funkcionisala je sto godina, sve do 1944. godine, apo završetku II svetskog rata preformirana je u Službu druš-tvenog knjigovodstva (SDK), da bi pre nekoliko godina bilapreimenovana u Zavod za obračun i plaćanje (ZOP).

Naravno da od ovog napretka nije bila izuzeta ni vojskaSrbije. Pitanja koja su očekivala rešenje i koja su u ovomvremenu bila rešena bila su novo „Ustrojenije garnizonogvoinstva“ i „Ustrojenije špitalja centralne vojske.“

Vidan doprinos u uobličavanju određenih dokumenata uovom periodu imala su dva čoveka. Za uobličavanje svegaonoga što se ticalo kulture i prosvete, najveći doprinos dao jetadašnji načelnik Ministarstva prosvete Jovan Sterija Popo-vić, naš poznati književnik i profesor prava na Liceju *, a za

––––––* Kao znak priznanja Jovanu Steriji Popoviću, u Srbiji se ove go-

dine obeležava 200 godina od rođenja i 150 godina od njegove smrti.



dalju modernizaciju i bolje uređenje srpske vojske najvišeje zaslužan Ilija Milutinović – Garašanin, kao resorni mini-star.

Garašaninove veze sa vojskom nisu bile novijeg datu-ma. Ukazom kneza Miloša od septembra 1837, za šefa Voj-no-policajne kancelarije Ilija Garašanin je bio postavljen sačinom potpukovnika. Na ovoj dužnosti, on je septembra1838. godine podneo knezu Milošu predlog za reformu Voj-no-policajne kancelarije kao ustanove. Ovaj predlog je doneonovo rešenje u pogledu organizacije rukovođenja vojskom ipredviđao je podelu Vojno-policajne kancelarije na „dve ča-sti“: prva „dela čisto vojena“ (discipline, upražnenie i ostalalična otnošenija vojnika), a druga „komesarijatska“ koja biobuhvatala tretiranje ostalih vojnih pitanja.

Knez Miloš je prihvatio navedeni predlog posle nekoli-ko dana i novoimenovani šef „našeg regularnog voinstva“postao je Garašanin, sada već sa činom pukovnika. Samokneževo rešenje sadržalo je i „nastavlenija“. Kao šef Vojnekancelarije Garašanin je bio šef celokupne regularne vojske,neposredno potčinjen knezu Milošu i odgovoran njemu kaovladaocu i vrhovnom zapovedniku cele vojske. Znači da ješef Vojne kancelarije, iako nezvanično, bio šef „neke vrste“Generalštaba Srpske vojske. Nastavlenijama koja su zvanič-no nosila naziv Dužnosti voennoga šefa bio je propisan Ga-rašaninov rad. On je bio regulisan u 15 tačaka. Jedna od tihbila je „da se stara o zdravlju vojnika“.

Tako je po Garašaninovim predlozima izvršena jednaod najkrupnijih promena u organizaciji Miloševe vojske. Odizdvajanja vojnih poslova 1835. godine i obrazovanja Vojno-policajne kancelarije 1836. došlo se, savremenijom i celisho-dnijom organizacijom 1838. godine, do novih ustanova Gla-vnog vojnog štaba i Glavnog vojnog komesarijata, kao izvrš-nih vojnih organa Miloša kneza Srbije, vrhovnog koman-danta njene vojske 19.

Dužnost načelnika Glavnog vojenog štaba, Garašanin jenastavio i posle abdikacije kneza Miloša. To je činio do jula1840. godine, kada ga je knez Mihailo zamenio Ivanom Ku-zmičem Danilovićem.

Posle izbora Aleksandra Karađorđevića za kneza u no-voformiranoj vladi Garašanin je pomoćnik ministra od okto-bra 1842, a od septembra 1843. ministar unutrašnjih dela učiji je resor spadao i sanitet i vojska 15. Garašanin je imao re-ference, rečeno savremenim jezikom, koje su mu omogućileda aktivno učestvuje u poslu koji je trebalo uraditi, dobro jeznao kakvo je stanje u vojsci, a u okviru nje i u bolnicamakoje su joj pripadale.

Prvo je trebalo pristupiti novoj organizaciji vojske i toje započeto u proleće 1843. Međutim, u okviru regulisanjaovog pitanja iskrsli su neki problemi, pa se to prenelo na1844. godinu, kada je finalizovano, a usvojeno na samompočetku 1845. godine.

Projekt Ustrojenija špitalja centralne vojske

Uporedo sa novom organizacijom vojske počelo je dase rešava i drugo pitanje – organizovanje centralne vojnebolnice. Rad na rešavanju ovog pitanja 1843. godine, pred-stavlja primer kako u ovom poslu treba postupati.

Po novoj urgenciji štabs-doktora za rešavanje problemabolnice, Glavni voenni štab uputio je novi Projekat nadlež-nom Popečiteljstvu vnutreni dela 5. oktobra. Novi projekt jeimao izmenjen naslov koji je glasio: Projekt za ustrojeniješpitalja centralne vojske*.

Da bi proverio pravilnost i naučnu stranu podnetog pre-dloga, novopostavljeni ministar Ilija Garašanin dao ga je naprethodno razmatranje dvema komisijama – vojnoj i medi-cinskoj. Vojna komisija, sastavljena od oficira srpske vojske,proučila je projekat i saglasila se sa njim, tj. po nalogu „Po-pečiteljstva pregledala, pretresla i podpisala“.

U samom Popečiteljstvu, stručna – medicinska komisijaSanitetskog odeljenja „imajući u vidu nuždnost predmeta isva kasatelna (koje se tiče, odnosi) tog se tičuća obstojatels-tva (prilike, okolnosti) razmotrilo, po mogućstvu, prečistilo igde se potreba ukazala, preinačilo, dodavši što je nedostaja-lo, ili isključivši, što se za izlišno našlo“. U pismu je daljestajalo da Popečiteljstvo „tako izrađeni istij projekt špitalja“podnosi Državnom savetu „da bi ga i on razmotriti kao zako-no pravilo za kasatelno zavedenie odobriti blagoizvolio“.

Pismo je bilo upućeno Savetu, kao organu nadležnompo Ustavu za odobrenje „Zakonog pravila“† 20 5. novembra, auputili su ga ministar unutrašnjih dela Ilija Garašanin i nje-gov načelnik Sanitetskog odeljenja dr Jovan Stejić 21, koji jena ovu dužnost došao 4. januara 1843. 22 (slike 2 i 3).

Radi boljeg obrazloženja svog predloga, Ministarstvo jeu istom pismu dostavilo, kao dopunu, neka potpunija obave-štenja o predlogu koji je uputilo. Tako je stajalo i ovo: „Ponedostatku ovakvog ustrojenija kao zakonog pravila, voennijse špitalj dosad držao o trošku, koi je svekoliko velikij, tolikoi neizvestan bio, i opet se u njemu s mnogim neurednostima inedoskudicama moralo boriti, kojs su činile, da se ne redkovelika ona celj, dobro izdržavanje i pravilno lečenje bolesni-ka, promašiti morala. A ustrojenijem će se udejstvovati, daće se nuždnim troškovima, koima će se nabavljati što imativalja, moguća urednost, i svakog službenog lica u špitaljudužnost, po koima će se raditi, što uraditi treba, svagda znatii tim pomenuta celj, po najboljoj mogućnosti, postizati.“ Semovoga, tu je pisalo i o zgradi „voennog špitalja“ o inventarubolnice i nekim problemima personala (slike 4 i 5).

Ovo pismo stiglo je u Državni savet 13. novembra1843. godine. Savet se oglasio o ovome tek 30. decembraiste godine, sa jednim pitanjem koje je po njemu činiloproblem, a to je pitanje zgrade. U pismu upućenom 3. janu-ara 1844. godine Ministarstvu, Savet je konstatujući da prenego što bi „podnešenij mu projekat Ustrojenija špitaljaCentralne vojske podobatelno (kao što dolikuje, kao što jered) razmotriti i odobriti mogao, nuždno mu je znati nakom mestu Ministarstvo namerava špitaljsko zdanije podi-gnuti; čega radi preporučuje istomu ministarstvu, da ono oprednavedenom Savetu izvestije svoje podnese, zajedno sa––––––

* Sam novi naziv izazvao je zabunu kod V. Đorđevića, ali ga je onkao takvog prihvatio u „Istoriji saniteta“ (str. 462). Novi naziv bio je sa-svim logičan: u Beogradu, mestu centralnog pravlenija, postojala jecentralna vojska, a za nju i njenu bolnicu je pravljen propis.

† Zakonom, pod nazivom „Ustrojenije Sovjeta Knjažestva Srb-skog“, donetom 27. aprila 1839, bio je određen i „krug delatnosti“ Sov-jeta, među kojima je bila i briga o „sočinjeniju jednog zakona, koji opre-deljava čislo (broj), platu i službu voinstva garnizona.



poslanijem (slanje, pošiljka, paket) plana i predračuna togazdanija“ (slika 6).

Odgovor Ministarstva poslat 22. januara 1844. bio jeveoma oštar i glasio je: „Popečitelstvo vnutreni dela potru-dilo se i svoim predstavljenjem od 5 noem. pr. godine Sn

1755 visokoslavnom Sovjetu ono, što se i iz samog podneše-nog projekta špitaljskog Ustrojenija uviđa, po potrebi poka-zati, da za sad nije novo špitaljsko zdanije glavnij predmet,koi je nuždan, da se bolesnici voinstva s boljom ekonomijomi kao što valja u špitalju drže i leče, nego da su to pre svega i

Sl. 2 i 3 − Propratno pismo Ilije Garašanina i dr Jovana Steića Sovjetu Kneževine Srbije (1. i 3. strana).

Sl. 4 i 5 − Proekt za ustroenije špitalja centralne vojske (1. i 45. strana od 52 strane).



osobito stalna zakona pravila, koja se u istom projektu izlažui potrebne i nuždne stvari, bez koi dobro uređenij špitalj po-stojati ne može i koje su također tamo navedene i propisane.A što se tiče zgrade ona za sada odgovara, ali „vrlo dalekood kasarne leži“. A u daljem tekstu je pisalo: „što ovo zda-

nije nije za sad prva i glavna potreba“, već se Savet moli „dabi pokorno podnešij mu Projekat Ustrojenija špitalja central-ne vojske najpre odobriti blagovolio, kako bi se čas pre, onošto je najnuždnije i najglavnije za uredan špitalj, imati mo-glo, zakona sirječ (takođe) pravila i špitaljske stvari bez koise u ovom starom zdaniju zlo i neuredno bolnica drži i držatimora, i koje će se lako, da se ne preinače i nepokvare potom

u novo zdanije, kad se sagradilo bude s personalom, s pored-kom i zakonim propisima, preneti moći“ 21. Ovako oštar od-govor mogao je dati samo Garašanin, s obzirom na mestokoje je u ustavobraniteljskoj vladi uživao, mada su ga potpi-sali i Garašanin i Stejić (slike 7 i 8).

Savet je primio odgovor 25. januara, a njegova sadržinaje bila sasvim jasna i našla se na sednici Saveta već sutradan,26. januara 1844. kada je predloženo „da Savet predvoritelnoodobri podnešenij mu „Projekt Ustrojenija špitalja centralnevojske“, kako bi se što skorije stvari, bez koi su bolestnici uovom sada špitalju neuredno drže, nabaviti mogle.“ Po saslu-šanju predloga odluka Saveta je glasila: „Da se projekt Us-

Sl. 7 i 8 − Pismo (odgovor) Popečiteljstva vnuternjih dela Sovjetu od 22. januara 1844.

Sl. 6 − Pismo Državnog saveta Popečiteljstvu vnuternjih dela od 30. decembra 1843.



trojenija špitalja centralne vojske Knjazu na razmotrenijepodnese“. Ovu odluku doneli su članovi Saveta: Mateja Ne-nadović, Luka Lazarević, Stefan Stojanović, Milutin Petro-vić, Petar Lazarević, Jovan Veljković, Jefrem Nenadović,Stojan Jovanović 23.

U pismu upućenom knezu 28. januara, on je obavešteno odluci, a uz njega mu je poslato „Ustrojenije“ na njegovorazmatranje i odlučivanje*. Knez je prihvatio predloženo i otome obavestio Savet 15. februara (slike 9 i 10), a samo pot-vrđenje izvršeno je 19. februara 1844. godine. Objavljivanjei upoznavanje podnosioca (Popečiteljstva i Saveta) o donetojodluci i njenoj sadržini, kao i drugih institucija, već je bilostvar utvrđenog postupka 21.

Sl. 9 − Pismo Sovjeta Knjazu od 28. januara 1844.

Sl. 10 − Pismo Knjaza Sovjetu o odbravanju Projekta od 25.februara 1844.

Govoreći o „obavljenom“ poslu V. Đorđević u svojojknjizi sa ponosom zaključuje: „...dakle pete godine od kakose pokrenulo pitanje o ustrojstvu vojnih bolnica, izašao jenajviši ukaz 24 kojim je projekt za „Ustrojenije špitalja cen-tralne vojske“ od 1843. god. postao zakon...“ 1.––––––

* Ovaj postupak je uređen shodno odredbama Turskog ustava, pokojima je bio potreban konsenzus kneza i Saveta, u odlučivanju prilikomdonošenja i usvajanja zakonskih propisa.

Njegovim objavljivanjem Ustrojenije špitalja centralnevojske, špitalj je i zvanično započeo svoj život.

Ustrojenije špitalja centralne vojske†

Samo „Ustrojenije“ bilo je izloženo u tri dela: I-IV Gla-va, Dodatak i Konac.

U Glavi prvoj izloženo je O zdaniju (zgradi), šta sveona kao građevina mora imati da bi odgovorila svojoj name-ni, kao, npr, park zasađen drvećem, a u kome će biti i jednačesma (slika 11).

Sl. 11 − Naslovna strana Ustrojenija špitalja centralnevojske (prva od 28 strana)

Predmet izlaganja u Glavi drugoj bilo je „špitaljski pri-bor i ostale potrebe“, a u to, po ovim odredbama, spadalo je10 stvari i to: sobe bolesnika, bolesnički kreveti, jelo i piće,kujna, ćiler (ostava), pranje i kuvanje, cajhaus (vojni maga-cin), mrtvačka soba, apoteka, kancelarija i soba za prijembolesnika (slika 12).

Glava treća predviđala je način upravljanja samim špi-taljem i sastav njegovog personala (slika 13).

Ovo poglavlje propisivalo je pojedinačno dužnosti: di-rektora, lekara, komesara, lekarskog pomoćnika, služavki,služitelja, dežurnog unter-oficira (podoficira), posilnih i or-dinaraca, straže i vojnog sveštenika.––––––

† „Ustrojenije“ se ovde izlaže u sažetom obliku, a njegov komple-tan tekst, zbog svoga značaja biće posebno izložen.



Sl. 12 − Druga strana Ustrojenija špitalja centralne vojske(2/28 strana).

Sl. 13 − Osma strana Ustrojenija špitalja centralne vojske.

Glava četvrta je regulisala način primanja bolesnika,posete odnosno vizitiranje bolesnika, izdavanje hrane, sa če-tiri vrste „porcija“ i „osobenim jelima“ (posebnom hranom),te izlazak – napuštanje bolnice (slika 14).

Dodatak je sadržao pravila čišćenja „podozritelnih“(sumnjivih) predmeta i čišćenje bolesničkih soba (slika 15).

Sl. 14 − Šesnaesta strana Ustrojenija špitalja centralnevojske.

Sl. 15 − Dodatak Ustrojenija špitalja centralne vojske (23/28strana).

Konac je tretirao problematiku novčane naknade vojni-ka, problem vojnika zaraženih veneričnim bolestima i lečenjeobolelih oficira (slika 16).

Ustrojenije je propisalo i celokupnu medicinsku doku-mentaciju koja se u bolnici imala voditi:



a) Glavni protokol bolesnika,b) Protokol dnevnog stanja bolesnika,c) Nadglavna cedulja (za svaki krevet pojedinačno),d) Cedulja dnevni lekarski ordinacija (lekarska tera-

pija),e) Protokol lekova za ambulante,f) Protokol kalemljenja s kravljim ospama (pelcova-

nje protiv boginja),g) Dijetna cedulja (celokupna ishrana bolesnika),h) Delovodni protokol (administartivni protokol),i) Formular za mesečni vedomost (izveštaj).Sem toga, tu je bila i pomoćna administracija:1) Protokol primanja ćilerski stvari (stvari za ostavu,

magacine),2) Protokol izdavanja ćilerski stvari ,3) Protokol stvari i novca bolesnikom u špitalj done-

šeni,4) Protokol pranja.Drugu zvaničnu i još važniju potvrdu o svom radu, kao

centralne bolnice srpske vojske, ova bolnica dobila je u od-redbama novog Zakona o Ustrojeniju garnizonog voinnstvaod 10. januara 1845. godine, kojim je određena nova forma-cija i sastav srpske vojske. Njime je bilo zamenjeno ono iz1839. godine 25. Po članu 35 ovog Ustrojenija sva vojska„Celo Garnizono voinnstvo: Pehota (pešadija), Topdžie (ar-tiljerija) i Konjanici (konjica), stajat će pod Upravlenijem

Glavnog Voennog štaba, kojega zapovestima dužno će bitipovinovati se“. Inače, „svega je bilo vojske zajedno s voj-nom bandom (muzikom), štabom i oficirima 2.529 ljudi. Svase vojska nalazila u mestu centralne uprave“ 26, a, GlavniVoenni štab (čl. 36) „koi stoji pod nalozima i zapovestimaPopečiteljstva vnutrenih dela“ (Ministarstva unutrašnjih de-la) sastojao se iz četiri „Odelenija“:

1. Frontovog (čisto vojničkog),2. Kaznačejsko-ekonomičeskog (finansijsko-

ekonomskog),3. Sudejskog (sudskog) i4. Lekarskog (sanitetskog).Sva ova četiri odeljenja sačinjavala su „Nadležatelstvo

štaba“. Sam štab sastojao se od 16 lica raznih funkcija i či-nova, a od toga pod rednim brojem pet: „jednog Štabs dokto-ra, koi će dela po struci lekarskoj odpravljati“ (čl. 37).

Ovaj načelnik saniteta srpske vojske je po propisu ouređenju Centralne vojne bolnice bio u sastavu njenog per-sonala, kao njen stalni direktor.

U članu 64 ovog Ustrojenija doslovce je stajalo: „Zasve vojnike pri centralnom pravleniju služeće postoi jednavoenna uređena Bolnica, gdi će se u slučaju bolesti vojniciprihvatati i nuždnim lekovima i lekarstvom snabdevati. Onastoi pod upravleniem Glavnoga Štaba; a nuždnij personal,ovoga dužnosti, i ostale prinadležnosti i potrebe opredeljenesu osobitom Uredbom “.

Sl. 16 − Poslednja strana Ustrojenija špitalja centralne vojske (25/28 strana).



Ovim su bila zaokružena pitanja vezana za rad novous-trojene – formirane bolnice i stvoreni uslovi za njen rad. Apošto je samo Ustrojenije špitalja postalo zakon, pristupilo seostvarivanju njegovih odredbi.

Zahvalnica

Zahvaljujem se puk. doc. dr Miletu Ignjatoviću iz Voj-nomedicinske akademije na pomoći pri izradi ovog rada.

L I T E R A T U R A

1. Đorđević V. The history of the Serbian medical corps. Volume1: 1835-1875. The history of the Serbian medical corps withinthe first 40 years of its development. Belgrade: Ministarstvovojno; 1879. (Serbian)

2. Đorđević V. The history of the Serbian medical corps. Volume3, 1877−1878. Belgrade: Ministarstvo vojno; 1880. (Serbian)

3. Đorđević V. The history of the Serbian medical corps. Volume4. Belgrade: Srpsko lekarsko društvo; 1893. (Serbian)

4. Stanojević V. The history of the Serbian medical corps. Ourmilitary experience. Belgrade: Državna štamparija; 1925. (Ser-bian)

5. Popović Lj. The Medical Department fund, Ministry of InternalAffairs, Kingdom of Serbia: 1839−1918. Acta Hist Med PharmVet 1966; 6 (1−2): 79−90. (Serbian)

6. Popović Lj. Speeches of the contemporaries – memoirs of ISerbian uprising. Aranđelovac: Fond I srpski ustanak; 2005.(Serbian)

7. Ignjatović M. Wartime military surgery in Serbia during the firstand second Serbian uprising. Vojnosanit Pregl 2003; 60(3):393−8. (Serbian)

8. Popović Lj. How the regular army of the Principality of Serbiain XIX Century was formed. In: Popović Lj, editor. Proceedingsof the Meeting on ”Braničevo through military and culturalhistory”. Volume 1. 2006 Oct 25; Požarevac. Požarevac: Isto-rijski arhiv; 2006. p. 163−73. (Serbian)

9. Marković R. The army and armament of the Prince Miloš's Ser-bia. In: SANU, editor. Special edition CCXCV. Volume 25.Belgrade: SANU, Odeljenje društvenih nauka; 1957. p. 250.(Serbian)

10. Archive of Serbia. Legal code and regulations. Volume XXX; 46.(Serbian)

11. Ignjatović M. Creation of the military health service in Serbia inthe middle of the 19th century. Vojnosanit Pregl 2003; 60(4):509−15. (Serbian)

12. Stanojević V. The first hospitals in Belgrade. Belgrade Annual1960; VII: 176. (Serbian)

13. Archive of Serbia. Legal code and regulations. Volume 1; 4, 18.(Serbian)

14. Archive of Serbia. Legal code and regulations. Volume 1; 41−4.(Serbian)

15. Popović Lj. Schematism of the Principality of Serbia:1839−1851. Belgrade: Archive of Serbia; 1999. (Serbian)

16. Historical archive. To live in Belgrade: 1837−1841. The docu-ment paper of the government of Belgrade. Belgrade: Histori-cal archive; 2003. (Serbian)

17. Archive of Serbia, Ministry of Internal Affairs, Police Depart-ment. VIIr (MUD, Pf VIIr) 51/1839. (Serbian)

18. Lindenmayer EP. Serbien, dessen entwickelung und Fortschrittim Sanitatswesen, mit Andeutungen ueber die gesammtenSanitats-Verhtelnisse im Oriente. Temisvar 1876. (German)

19. Popović Lj. Colonel Ilija Garašanin: 1837−1838. VojnoistorijskiGlasnik 2002; (1−2): 20−35. (Serbian)

20. Popović Lj. From the idea to the foundation of the School ofArtillery, Military Academy. Vojno Delo 2001; (6): 168. (Serbi-an)

21. Archive of Serbia, State Council. RN 143/1844. (Serbian)22. Archive of Serbia. MID VfIr. Srpske Novine 1843; 7, 13. (Ser-

bian)23. Archive of Serbia. Proceedings of the meetings of the State

Council for the year 1844. Belgrade: Arhiv Srbije; 1844. (Ser-bian)

24. Archive of Serbia. Legal code and regulations. Volume 3: 170.(Serbian)

25. Archive of Serbia. Legal code and regulations. Volume 3: 1. (Ser-bian)

26. Grujijić S. Military organization in Serbia. Kragujevac: Štampa-rija Kragujevac; 1874. (Serbian)

Rad je primljen 14. XI 2006.

Documents

Kako je nastala današnja Vojnomedicinska akademijascindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0042-8450/2007/0042-84500703227P.… · Rezultat toga bila je i osveta njegovih protivnika