25Kako je poåelo

2

KAKO JE POÅELO

Ako je verovati najstarijem novinskom tekstu o kremanskom proroåan-stvu, koji je objavljen 1902. godine, stvaranje mita zapoåelo je 1888. godinekada je kralj Milan Obrenoviñ hteo da se razvede od kraljice Natalije. Kralje-vi kao kraljevi - imali su svaku stvar koju su æeleli, osim jedne: prava na pri-vatan æivot. Interesi zemlje kojom su vladali oduvek su bili iznad njihovihliånih interesa, pa su savetnici uveravali kralja Milana da nikako ne bi smeoda se razvede, jer to ne bi bilo dobro za Srbiju. Kralj se dovijao kako je umeo,a najbolje što je uspeo da smisli bila je priåa da su njegov razvod proroci na-javili još pre dvadeset godina. To je, zasigurno, sudbina, a od sudbine još nikonije pobegao. Dakle, ili razvod ili propast...

Ma koliko nama ova priåa zvuåalanaivno, izgleda da je ona odigrala vaæ-nu ulogu, jer je kralj Milan ipak spro-veo svoju æelju do kraja. Kasnije je Åe-domilj Mijatoviñ, poslanik KraljevineSrbije na dvoru u Londonu, svedoåioda se kralj istim trikom (i sa istim uspe-hom) posluæio kad je hteo da seodrekne prestola. Teško je danas reñikoliko istine ima u ovim priåama, ali netreba sumnjati da im je narod verovao,pa sa velikom verovatnoñom moæemoda pretpostavimo da se u njima nalazikoren kremanskog mita, bar u onomobliku u kome ga danas poznajemo.

26

Evo tog prvog novinskog teksta o kremanskom proroåanstvu, madatreba odmah reñi da se u njemu još uvek ne pominju ni Kremna ni Tarabiñi;njih ñe tek kasniji razvoj dogaðaja dovesti u vezu sa priåom koja sledi. Ovajålanak pojavio se 30. aprila 1902. godine u dnevnom listu Male Novine (åiji jedirektor i vlasnik bio popularni publicista Pera Todoroviñ), a govori o jed-nom ministarskom sastanku. Tekst åiji deo navodimo izazvao je ogromno in-teresovanje kod åitalaca.

JEDNO PROROÅANSTVO

Bilo je to u leto 1888. god, a u doba kada je kobna domaña za-vada izmeœu kraljevskih supruga bila u najveñem jeku. Tuæba zarazvod braka veñ je bila podignuta, a mesto g. S. Grujiña na vladubejaše došao g. Nikola Hristiñ s g. Åedom Mijatoviñem i ostalimministrima iz toga kabineta, za koje se javno govorilo da mu jeglavna zadaña da razvenåa kralja i kraljicu.

Jedne veåeri u velikoj dvorani u ministarstvu spoljnih poslovabejahu iskupljena sva gospoda g. ministri, samo se još oåekivalona g. Å. Mijatoviña, pa da se otpoåne ministarska sednica. Åekalisu vrlo dugo, ali g. Mijatoviñ ne doœe. A meœutim bez njega se ni-je mogla dræati sednica, jer je baš on imao da donese od Nj. Vel.Kralja Milana vaæna saopštenja, zbog kojih je upravo i trebalodræati ovu ministarsku sednicu. Bilo je veñ prošlo 9 åasova uveåe,kada se g. Mijatoviñ jedva jednom vrati. No kako je bilo veñ dos-ta pozno, to se dogovore da sednicu ostave za sutra ujutru, a sadada im g. Mijatoviñ podnese izveštaj o svome dugom razgovoru sNj. Vel. Kraljem.

G. Mijatoviñ uze izlagati i kazivati redom šta je sve od kraljaåuo, pa na jedared zastade i okrete se g. ministru predsedniku.

- Ama, molim vas, šta to znaåi, što mi je Njegovo VeliåanstvoKralj kad sam ga odvrañao od parniåenja i razvoda braka u 2-3maha uzviknuo: ”To se mora svršiti!... Tako je suœeno!... Tako jejoš pre 20 godina proreåeno!... To je sudbina!...” Jes, tako mi je u 2-3 maha uzviknuo kralj Milan, a kad ga najzad upitah šta to trebada znaåi da je to proreåeno još pre 20 godina, i ko je to prorekao -kralj mi onda reåe: Pitajte vašega gospodina ministra predsedni-ka, on ñe vam to objasniti. Zbilja, znate li vi što o tome, gosp.predsedniåe? [1c]

27Kako je poåelo

Ali “gospodin ministar pred-sednik” Nikola Hristiñ neñe tako la-ko otvoriti svoje srce åitaocima. Svešto ñe on, po tvrdnjama Åede Mija-toviña i Pere Todoroviña uåiniti, biñeda se pozove na fasciklu Arhiveministarstva unutrašnjih poslova iz1868. godine, u kojoj se navodno na-laze dokumenta o dvadeset godinastarom proroåanstvu. Ova fascikla,kao lajtmotiv, kasnije ñe se bezprestanka provlaåiti kroz sve priåeo kremanskom proroåanstvu, pa ñesvi autori tvrditi da u njeno posto-janje nikako ne treba sumnjati.Uprkos tome, nikada se neñe poja-viti nijedan opipljivi dokaz koji bigovorio u prilog tome da ona zaistapostoji:

No mesto da im priåa stvar sam, on naredi da mu iz Arhive min.unutrašnjih poslova donesu fascikulu od 1868. godine.

Tu u toj fascikuli našli su åitav niz dokumenata u kojima jezabeleæeno mnogo vaænih i interesnih stvari o jednom åudnomproroåanstvu, koje je proreklo strašnu topåidersku katastrofu imnoge druge sudbonosne dogaðaje koji su se docnije razvijali uSrbiji.

To åudno proroåanstvo prostire se na åitav jedan vek i obuhva-ta ne samo prošlost i sadašnjost, veñ ide daleko i u buduñnost.

Sve to pak dalo je povoda jednom našem dræavniku iknjiæevniku, te je o tome napisao krasan istorijski roman, kojiñemo kroz koji dan poåeti da donosimo u našem podlistku!... [1c]

Znajuñi da je intriga savršeno uspela i da upravo takvo interesovanjeprodaje list, Pera Todoroviñ ñe još dugo razvlaåiti priåu, iz broja u broj. Åita-oci ñe se svaki put iznova ponadati da ñe veñ sutradan videti to famozno“proroåanstvo iz fascikule”... i to ñe, dan za danom, trajati još taåno 300 na-stavaka.

Kralj Milan sa Natalijom i Aleksandrom

28

Tirada u 300 åinova

Ali, da krenemo redom. Devetdana posle ovog uvoda, u istim novi-nama zapoåeto je objavljivanje felj-tona u åetiri nastavka iz pera Åe-domilja Mijatoviña. Åitaocima je naj-pre obeñano da ñe dobiti poverljive in-formacije o starom proroåanstvu i todirektno iz fascikle uzete iz arhive Mi-nistarstva unutrašnjih poslova. Onisu, ipak, imali razloga da budu razo-åarani ovim napisima, jer obeñanjenije ispunjeno.

Jedna od retkih zanimljivih in-formacija bila je zapravo demanti na-vodne izjave kralja Milana da se uproroåanstvu govori o njegovom razvodu, jer se sada, odjednom, tvrdi da jeu njemu zapravo bilo reåi o abdikaciji. Osim samog predmeta proroåanstva,svi detalji priåe ostali su isti: Åedomilj Mijatoviñ tvrdi da su kralja Milanasavetnici uveravali da zbog viših interesa ne sme da napusti presto, ali sekralj na isti naåin zaklonio iza navodnog proroåanstva.

U daljoj genezi mita, dilema “ili - ili” (napuštanje æene - napuštanje pre-stola) rešiñe se veñ 1916. godine, jer ñe Ilija Ðukanoviñ u listu Velika Srbija,štampanom u Solunu za izbegliåku srpsku vojsku, tvrditi da su Tarabiñiprorekli i jedan i drugi dogaðaj - da ñe, doslovno, “vladar æenu oterati, pa za-tim svoju zemlju ostaviti” [9c]. Ovu tvrdnju kasnije ñe od reåi do reåi pona-vljati najpre dr Radovan Kazimiroviñ pa onda i svi ostali autori, jer nijedanod njih neñe svoje napore usmeriti ka tome da utvrdi istinu i da je odvoji odmita, nego ñe se po svaku cenu truditi da od svega što im doðe do rukunaprave što gušñu åorbu.

Evo izvoda iz prvog nastavka feljtona, u kome Åedomilj Mijatoviñ po-kušava da izmeni prvobitnu tvrdnju, samo devet dana staru:

Nije to bilo onom prilikom kad nam je kralj Milan saopštiosvoju odluku da traæi razvod braka s kraljicom Natalijom, kakovi velite u 117. br. “M. Novina”, nego 19-og Februara 1889, kad nasje pozvao da nam saopšti da se rešio da kroz tri dana abdicira...

Nikola Hristiñ

29Kako je poåelo

Naravno da smo bili preneraæeni kad nam je pomenutog danauveåe kralj pozvavši ceo kabinet k sebi u dvor, kazao da je se re-šio da 22-ga abdicira. Svi smo se trudili da mu fatalnost te odlu-ke æivo predstavimo, i da ga od nje odvratimo. Proveli smo u tak-vim naporima skoro dva sata. Pred kraj te nesreñne naše audijen-cije kralj Milan, razdraæen i s dosta goråine, reåe: “Ja se, Gospodo,vama drugima ne åudim, vi svi verujete da vam je duænost da meod moga nameravanog koraka odvrañate, i da su vaši argumentitakvi da me mogu ubediti. Ali se åudim ovome Åedi Mijatoviñu,koji zna vrlo dobro da to mora tako da bude, i da to nikakva re-zonovanja i argumentovanja åoveåanska ne mogu da spreåe!”

Kad smo iz dvora izlazili, predsednik kabineta, gospodin Niko-la Hristiñ pozove nas da idemo svi onako skupa k njemu u njego-vu kancelariju u Ministarstvu Unutrašnjih Dela. Tamo me jeodmah pitao: šta znaåi ono što kralj reåe da ja vrlo dobro znam dato mora tako da bude?! Ja sam onda njemu i svojim drugovima ukabinetu ispriåao ovo što ñu sad vama i vašim åitaocima da is-priåam: [2c]

Izgleda kao da je sa ovakvim krajem priåa ostala da “visi u vazduhu”,ali je upravo tim reåima završen njen prvi nastavak. To je uobiåajeni trik ko-jim se novinari i scenaristi i danas sluæe kada æele da veštaåki odræe paænjupublike i da stvore “sapunsku seriju”. Šta je, dakle, mogla da krije zagonetnareåenica u kojoj kralj kaæe da “Åeda Mijatoviñ zna vrlo dobro da mora tako dabude”?

Pre nego što nam to saopšti, Åeda Mijatoviñ ñe nas još neko vreme dræa-ti u neizvesnosti. Vratiñe se najpre u 1875. godinu da bi nam pripovedao otome kako je pomogao da glas o kremanskom proroku stigne do kralja Mila-na Obrenoviña:

Kad je god. 1875. åiåa Danilov kabinet raspustio narodnu skup-štinu, odmah po proåitanom ukazu o tome iz gomile iznenaœenihi uzbuœenih poslanika pristupi k meni jedan uæiåki poslanik.

“Vidiš li ti kako se sve zbiva što je onaj prorekao?!” reåe mi.“Koji je to onaj?” zapitah.“Zar ti ne znaš za proricanja seljaka Mateje iz Kremne?”

30

Kad mu rekoh da ne znam, on me pitaše da li knez za njih zna.Jer ako ne zna on treba da o njima sazna! Dogovorismo se da jajoš to veåe vidim kneza, pa da ga zamolim da primi u privatnuaudijenciju moga prijatelja, ako mu veñ dotle nije što poznato bi-lo o proricanjima onoga seljaka iz Kremne.

Odmah posle dugotrajne audijencije uæiåkoga poslanika knezje primio mene. Bio je oåevidno uzbuœen onim što je od moga pri-jatelja åuo. [2c]

Posle opširnog uvoda, autor je konaåno otkrio šta je to što je kralj Milanrekao da “Åeda Mijatoviñ zna vrlo dobro da mora tako da bude”? Bilo je to, na-ravno, proroåanstvo koje je kralj iskoristio kao alibi za abdikaciju:

Kad sam u jesen 1888-me proveo sedam ili osam dana poredkralja Milana u Glajhenbergu, odvrañajuñi ga po uputstvima G-dina Nikole Hristiña i od same pomisli da presto ostavlja, kraljme je jednoga dana podsetio na proroåanstvo kremansko. “Mnogose što-šta od onoga što smo 1875-te åuli od toga doba ovamo is-punilo, ispuniñe se bez sumnje i ova taåka o mom abdiciranju. Štañu, tako mi je u knjizi sudbine zapisano! (...)

Eto, åiåa Nikola i vi svi u njegovom kabinetu moji ste verni iodani prijatelji, ali baš vaše dræanje u pitanju moga razvoda bra-ka, koje dræanje vi smatrate da je u interesu dinastije, mene gurasilom u abdikaciju! Šta je to nego jasno vidljiv prst sudbine? [2c]

Ovo “kraljevsko” objašnjenje veoma je atraktivno, ali je za nas još zna-åajnije to što je u ovom tekstu po prvi put pomenut izvesni Mateja iz Krema-na. Dugo posle toga lomiñe se koplja oko toga da li je taj Mateja zapravo bioMitar Tarabiñ ili nije, ali o tome ñemo kasnije više govoriti. Za sada je vaænoda obratimo paænju na jednu prostu osobinu, koja manje-više prati sva pro-roåanstva, pa i kremansko: pominju se anegdotski dogaœaji koji su, dok se o nji-ma govori, veñ daleka prošlost, a za tvrdnju da su oni ranije proreåeni ne nudise nikakav dokaz. Moæda bi se nekome moglo uåiniti da dokaz sadræi zagonet-na “fascikula” iz 1868. godine, ali ništa od kasnijeg razvoja dogaœaja neñe go-voriti u prilog tome da ona zaista postoji. Naprotiv, 1928. godine pojaviñe seåak i zvaniåna potvrda dræavnih organa da ta fascikla nikada nije postojala

31Kako je poåelo

[10], meœutim, pronalaziñe se uveknovi naåini da se ona na ovaj ili onajnaåin proglasi za neosporni dokaz.

U istom tekstu navedeno je i jed-no od retkih proroåanstava za koje semoæe pretpostaviti da je izreåeno predogaðaja na koji se odnosi. Ono go-vori o tome kako ñe u Srbiji nastupititako teška i vremena, da ñe æivi ljudiprolazeñi pored groblja govoriti:“Blago vama, koji ste pomrli, što ne æi-vite!” ali ñe posle velikih nesreña na-stupiti opet vreme, u kome ñe æivi,prolazeñi grobove svojih milih, govo-riti: “Ej, da ste sad æivi pa da vidite štaje sreñan æivot!”.

Treba, ipak, znati da je tada tobila uobiåajena stilska figura u srp-skom govoru. Ljuba Stojanoviñ je uStarim srpskim rodoslovima i letopi-

sima (zapis broj 6019) citirao starca Isaiju, koji je, pišuñi o pogibiji na Marici,rekao “Togda va istinu ublaæahu æivi preæde umreših” [23]. Osim toga, buduñida je to bilo veoma nemirno vreme sa puno obrta, ovo “proroåanstvo” moglobi da se primeni na praktiåno svaki rat, kakvih je u Srbiji bilo mnogo i pre iposle ovog svedoåenja.

Veñ od treñeg nastavka [2c] u Malim novinama poåinje razvodnjavanjepriåe, jer se umesto poverljivih podataka nude bezvredne anegdote. Po sve-mu sudeñi, prava priåa se ovde završava uz diskretno obrazloæenje da daljipodaci ne smeju da se iznose. Åeda Mijatoviñ ñe nam naširoko pripovedatianegdotu “iz druge ruke” o tome kako je jedna stara Ciganka ispravno pro-rekla da ñe Natalija postati kraljica, kao i to da ñe u 29. ili 30. godini izgubitikrunu.

U åetvrtom delu govori se o nepogrešivom ispunjenju anegdote iz pret-hodnog nastavka. Dogaðaj je ispriåan 14 godina posle ispunjenja navodnogproroåanstva, ali se pripovedaå njome ipak posluæio kako bi potvrdio da jezaista “predskazano po nešto što se posle i u istini tako desilo” [2c]. Nema sum-nje da ni ova priåa nije ispriåana sluåajno, jer je trebalo kod åitalaca uåvrstitiuverenje da vidoviti ljudi zaista postoje, kako bi spremno prihvatio da kraljnije abdicirao svojom voljom, nego zato što mu je to bila sudbina.

Åedomilj Mijatoviñ

32

U oåi pada i insistiranje Åede Mijatoviña na tome da mu poverujemo dacela priåa o proroåanstvu, zapravo, nije imala za cilj da nam odvrati paænjuod suštinskog pitanja, a to je razvod braka kralja Milana:

Molim da mi se veruje, da ovim priåanjem ja ni najmanje neidem na to, da smanjim, ma u åemu bilo, moju i mojih drugova od-govornost za naše dræanje u pitanju razvoda braka. Moja je na-mera u prvoj liniji da ispravim što je netaåno bilo u onome saop-štenju o “Proroåanstvu”, a uzgred da dadem jedan autentiåan pri-log za prouåavanje velikoga pitanja: ima li sudbine, i ima li mo-guñnosti da se unapred kaæe šta je nekome suœeno! [2c]

Zašto se Åeda Mijatoviñ ponovo vraña na pitanje razvoda kraljevogbraka? Kao da je zaboravio ono što nas je samo tri dana ranije uveravao, daproroåanstvo nije naveo u tom, veñ u kontekstu kraljeve abdikacije.

Otvaranje zlatnog rudnika

Tako je prvi feljton završen. Autorima, Peri Todoroviñu i Åedi Mijatovi-ñu, svakako se uåinilo da bi ova tema mogla da postane zlatan rudnik, pa suveñ sedam dana kasnije, 5. juna 1902, u Malim novinama zapoåeli novi feljtonna istu temu. Bila je to neka vrsta ro-mana u nastavcima, pod naslovom“Jedno proroåanstvo” [3]. Ipak, u tomfeljtonu, koji je trajao sve do 9. januarasledeñe godine, govorilo se samo o do-gaœajima iz 1858. godine. Mogli ste,recimo, da åitate o Persidi, æeni kraljaAleksandra Karaœorœeviña, O MitiLjotiñu - Smederevcu, o Iliji Garašani-nu i o mnogobrojnim drugim dvor-skim liånostima. Tu je i opširan opisdogaœaja koji su prethodili Svetoan-drejskoj skupštini (kojom je 30. no-vembra 1858. godine Miloš Obrenoviñvrañen na vlast), kao i detaljan opistraåeva koji su pratili politiåki æivotposle smene vlasti. Ali, åitaoci suponovo imali razloga da budu neza-

33Kako je poåelo

dovoljni, jer u 203 nastavka feljtona koji je, ponavljamo, nosio naziv “Jednoproroåanstvo”, nije bilo ni pomena o bilo kakvom proroåanstvu! Zato je nakraju poslednjeg nastavka (9. januara 1903), objavljeno sledeñe obaveštenje:

Jedno proroåanstvo (kraj prve knjige)

Roman “Jedno proroåanstvo” sastoji se iz dve knjige. Prvaknjiga obuhvata radnju oko progonstva kneza Aleksandra Kara-œorœeviña, i to je ovde danas završeno. Druga knjiga obuhvatapovratak dinastije Obrenoviña na srpski presto i ti opisi imaju teksada da nastanu. U ovom drugom odeljku dolazi i to znaåajnoproroåanstvo, koje se tada desilo i po kome je celo delo i dobiloime “Jedno proroåanstvo”.

Sad ñe biti dva-tri dana odmora, pa 12. januara poåinje izlazi-ti druga knjiga, drugi deo romana “Jedno proroåanstvo”. Ovo jav-ljamo radi znanja naših štovanih åitalaca. [3c]

Nema sumnje da su Male novine ovim naåele priliåno nezgodnu po-litiåku temu, jer se nešto ponovo ispreåilo daljem nastavku serije. Druga knji-ga (odnosno, treñi feljton) nije poåela 12. januara, kako je obeñano, a umestonje ubaåena je serija pripovedaka pod naslovom “Devojaåke gatke”. Sreñom,to se brzo završilo pa su åitaoci veñ 19. januara ponovo prionuli na prañenjepolitiåkih traåeva pod naslovom “Jedno proroåanstvo”, u nadi da ñe konaånoosvanuti i to što je odavno najavljeno. Ovoga puta nedvosmisleno je datagarancija da konaåno “dolazi i to znaåajno proroåanstvo” [3c], ali je vešta no-vinarska ruka vodila i dalje isti feljton, sa dogaœajima iz iste 1858. i prvih da-na 1859. godine (zakljuåno sa povratkom kneza Mihaila Obrenoviña, sinastarog knjaza u Srbiju). Tek 6. maja, posle još åitava 93 nastavka, završen je itreñi feljton.

Da li se u toj seriji napisa konaåno pojavilo i obeñano proroåanstvo? Na-ravno da nije. Istini za volju, u poslednjem objavljenom nastavku (6. maja)pominje se i proroåanstvo. Ali samo pominje, jer umesto da se konaåno nave-de kako proroåanstvo glasi, ili bar da se naznaåi o åemu ono govori, dato jeobeñanje da ñe se o tome pisati u sledeñem, åetvrtom feljtonu, za koji je najav-ljeno da ñe poåeti 1. juna. Dakle još jedno, ko zna koje po redu, odlaganje.

Postoji, ipak, jedan detalj koji govori u prilog tome da je ovaj prekid sti-gao neoåekivano, verovatno zbog intervencije sa dvora. Naime, strogaizdavaåka konvencija toga vremena, od koje se nikako nije odstupalo, nala-gala je da se svaki nastavak serije tekstova završava primedbom “Nastaviñe

34

se”, osim pretposlednjeg iza koga je trebalo da piše “Svršiñe se” i poslednjegiza kojeg stoji “Kraj” ili “Svršetak”. Ali, ispod pretposlednjeg nastavka (od 5.maja) ipak nije stajalo “Svršiñe se” nego “Nastaviñe se”, što je moglo da zna-åi samo da urednik tada nije nameravao da prekine feljton.

Evo dela poslednjeg poglavlja romana u nastavcima “Jedno proroåan-stvo”, koji je 6. maja 1903. godine objavljen u Malim novinama, pod naslovom“Najbolja prijateljica”. Ovaj deo je znaåajan po tome što se u njemu prvi putpominje prezime Tarabiñ. Knez Miloš je knezu Mihailu najpre predstaviobaba Joku, proroåicu, kao “najbolju prijateljicu kuñe”, a knez Mihailo je pri-tom naåinio sledeñu belešku:

Babo je i ranije verovao u sudbinu i dræao da bajanja, maœije ivraåanja imaju neku silu. To je u našem narodu dosta rašireno.Ali, što je stariji, kod Baba je bivalo sve veñe ovo sujeverje. Takoon sada veruje da su njegovom povratku u oteåestvo mnogo po-mogle i razne vradæbine, koje su åinjene u Vlaškoj. Jutros je Baboišao naroåito u Topåider, s jednim sveštenikom, i tu su oslobodiliiz zida jednu osveštenu naforu, koju je Babo sakrio i zazidao ujednom åekmedæetu, još 1839. godine, kad je odlazio iz Srbije sazavetom da je oslobodi ove tamnice kad se opet u Srbiju vrati. Ion veruje da je ova nafora mnogo pomogla njegovom povratku. Jane mogu da verujem u te stvari. Ali mora se priznati, da biva itakvih sluåajeva, koji se ne mogu protolkovati obiånim redovnimputem. Ima još mnogo tajni i nepoznatih stvari u svetu. Evo, iovaj sluåaj, za koji je jutros priåala ova stara, rudniåka baba Jo-ka. Kad proœu ovi silni dolasci i navala sveta, te imadem više vre-mena, baš ñu pozvati toga åoveka Miloša Tarabiña, da ga vidim,da åujem kazivanje iz njegovih usta i da se ja s njim razgovorim.Zato sam i zapisao ovaj sluåaj i baba-Jokino kazivanje da ga nezaboravim. [4c]

Koje godine je knez Mihailo naåinio ovu zabelešku o razgovoru sa svo-jim ocem? Svakako ne pre 1839, jer je napisao da je “jednu osveštenu naforuBabo sakrio i zazidao još 1839. godine, kad je odlazio iz Srbije”. Ali ni pre 1859,jer se tek tada knez Mihailo vratio u Srbiju.

Zašto je to vaæno? Pa, uz malo matematike cela priåa lako moæe da sedovede u pitanje, jer teško je poverovati da je baba Joka tako podrobno oba-vestila kneza o proroåanstvima Miloša Tarabiña, a da je preñutala da je on veñ

35Kako je poåelo

pet godina mrtav! I nesamo to, jer Miloš Tara-biñ je, ako je verovatisvim kasnijim pripove-daåima, åak 25 godinaunapred prorekao dañe umreti taåno 1854!Åak i ako pretpostavi-mo da baba Joka petgodina nije åula da jeMiloš Tarabiñ umro,zar je moguñe da ona,tako dobro informisanao ovom proroku, nijeznala za njegovo proro-åanstvo o godini sop-stvene smrti? Osim, na-

ravno, ako se i ono nije pojavilo nekoliko decenija nakon svog “ispunjenja”...

Posle neverovatnih 300 nastavaka serije “Jedno proroåanstvo”, strpljenjeåitalaca je definitivno istrošeno. To je bilo jasno i autorima serije, pa su po-slednji nastavak završili još jednim, ko zna kojim po redu, obeñanjem:

Šta je, pak, ispriåala baba Joka, i kakav je to bio zagonetan ivaæan sluåaj, o kome se ovde nagovešñuje, to ñemo videti u treñemi poslednjem odeljku ove naše knjige.

Našim štovanim åitaocima. U izlaganju ove naše povesti došlismo do taåke gde nastaje opis onoga proroåanstva, po kome je inazvano ovo delo imenom “Jedno proroåanstvo”.

No ovo priåanje neñe biti produæeno u iduñem broju, veñ se odla-æe za prvi juni o. g. [4c]

Objavljivanje treñeg dela romana “Jedno proroåanstvo” u poåetku serijenije bilo planirano, jer je 9. januara 1903. (po završetku prve knjige) reåeno dapostoje samo dva dela. Sada je obeñan i treñi deo, ali je sticaj okolnosti hteoda on nikada ne ugleda svetlost dana, jer je u noñi izmeœu 28. i 29. maja, sa-mo tri dana pre obeñanog nastavka, kraljevski par Aleksandar Obrenoviñ -Draga Mašin ubijen u atentatu.

Kod vraåare (1938)