Kako napisati master rad

Modul

Humana molekularna genetika

Rukovodioci modula:

Prof. dr Dušanka Savić Pavićević

Prof. dr Goran Brajušković

Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

Studijski program Master akademske studije

molekularni biolog i fiziolog

Modul Humana molekularna genetika

• Tri obavezna predmeta u zimskom semestru

• Molekularna genetika humanih bolesti

(predmetni nastavnik dr Dušanka Savić Pavićević)

• Molekularna biologija maligne ćelije

(predmetni nastavnik prof. dr Goran Brajušković)

• Bioinformatika

(predmetni nastavnik prof. dr Marko Đorđević)

• Dva izborna predmeta – pogledati spisak na sajtu Biološkog fakulteta

Modul Humana molekularna genetika

• Seminarski rad urađen u formi ppt prezentacije koja se javno brani isključivo u terminima ispitnih rokova. Tema seminarskog rada = tema master rada.

• Predmeti Molekularna osnova humanih bolesti i Molekularna biologija maligne ćelije polažu se pismenim putem isključivo u terminima ispitnih rokova.

• Student ne može da pristupi javnoj odbrani master rada pre junskog ispitnog roka. Uslovi za javnu odbranu: položeni svi ispiti i napisan master rad recenziran od strane mentora, komentora i člana komisije za javnu odbranu master rada.

• Oba semestra studenti su angažovani na izradi master rada.

• Master rad je naučno – istraživački rad.

• Master rad bazira se na samostalnom eksperimentalnom radu kandidata.

• Pisanje master rada predstavlja završnu fazu istraživanja (sledi nakon urađenih eksperimenata i obrade rezultata).

Master rad

Tema master rada

• Tema master rada određuje se na predlog mentora (rukovodioca eksperimentalnog rada) i u dogovoru sa komentorom (jednim od rukovodioca modula).

• Rukovodioci modula su:

• Prof. dr Dušanka Savić Pavićević

• Prof. dr Goran Brajušković

Upustvo za pisanje master rada

Dušanka Savić Pavićević

Goran Brajušković

Osnovna pravila tokom štampanja master rada

• Rukopis se piše na srpskom jeziku korišćenjem ćirličnog ili latiničnog pisma.

• Štampa se na beloj hartiji formata A4 i to samo sa jedne strane lista.

• Margine listova: 2,5 cm, izuzev leve koja iznosi 3 cm.

• Stranice treba da budu numerisane u donjem desnom uglu počev od prve stranice Uvoda.

• U pisanju koristiti font veličine 12 Times New Roman.

• U pisanju koristiti prored 1.5.

• Tekst mora biti napisan sa poravnjanjem stranica (justified).

Korišćenje znakova interpunkcije i razmaka

• Iza svake reči i svakog znaka interpunkcije sledi jedan razmak.

• Znakovi interpukcije i znak za postotak, pišu se zajedno sa rečju ili brojem iza kojeg slede, a posle tih znakova u rečenici sledi jedan razmak.

• Skraćenice mernih jedinica odvojene su jednim razmakom od broja (20 mg, npr.) bez razmaka od znaka interpunkcije koji sledi a sa razmakom od reči koja sledi.

• Ako iza neke reči sledi zagrada odvaja se jednim razmakom a iza otvorene zagrade i prve reči ili simbola u zagradi nema razmaka. Iza zatvorene zagrade i znaka interpunkcije nema razmak, a ima razmak iza zatvorene zagrade i sledeće reči.

• U srpskom jeziku koriste se decimalni zarezi (22,66, npr.).

Struktura master rad

• Naslovna strana

• Predgovor

• (Skraćenice)

• Sadržaj

• Tekst master rada struktuiran po poglavljima

– Uvod

– Ciljevi

– Materijal i metode

– Rezultati

– Diskusija

– Zaključci

• Literatura

• (Prilozi)

Naslov master rada

• Najuočljiviji deo master rada (dosta ljudi ga čita i

komentariše).

• Naslov treba da je jasan, sažet, precizan i informativan.

• U naslovu izbegavati korišćenje skraćenica osim onih

opšte prihvaćeni kao što je DNK ili ime gena.

Naslov master rada

• Mandić Miloš. Uspostavljanje metode za analizu broja ponovaka CCTG u genu CNBP. Master rad. Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2014.

• Vučić Nemanja. Studija asocijacije genetičkih varijanti rs1799983 i rs2070744 u genu NOS3 sa pojavom steriliteta kod muškaraca u populaciji Srbije. Master rad. Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2014.

• Kostić Milan. Uticaj ishrane bogate fruktozom na ekspresiju i ćelijsku lokalizaciju lipina-1 u srcu pacova. Master rad. Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2014.

• Na vrhu naslovne strane stoji ime institucije

Univerzitet u Beogradu

Biološki fakultet (14 pt)

• Na sredini strane navodi se naslov master rada (bold, 16 pt)

• Ispod naslova rada navodi se

- Master rad - (14 pt)

• U donjem levom uglu je ime mentora (i komentora)

Mentor:

dr Goran Brajušković (bez akademskih titula) (14 pt)

• U donjem desnom uglu je ime studenta

Student:

Nevena Kotarac, broj indeksa (14 pt)

• Na dnu naslovne strane stoji mesto i godina pisanja master

rada

Beograd, 2015. godine (14 pt)

Predgovor

• Predgovor se piše na posebnom listu.

• Ova strana nema naslov.

• Sadrži kratak opis gde je urađen master rad i pod čijim

rukovodstvom.

• Ovaj master rad urađen je u Centru za humanu molekularnu

genetiku Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu pod

rukovodstvom prof dr Gorana Brajuškovića.

• Može se navesti i naučni projekta u okviru koga je

urađen master rad.

• Ovaj master rad deo je projekta „Analiza promena u strukturi

genoma kao dijagnostički i prognostički parametar humanih bolesti“

(OI 173016) čiji je rukovodilac prof. dr Dušanka Savić Pavićević.

Predgovor

• U predgovoru se može navesti i informacija o saradnji koja je ostvarena tokom izrade master rada.

• Ovaj master rad rezultat je saradnje Centra za humanu molekularnu genetiku i Urološke klinike KBC „Dragiša Mišović“ i Odeljenja za urologiju Hirurške klinike KBC „Zvezdara“ iz Beograda.

• Zahvalnica (nije obavezan deo predgovora). • Kome se zahvaljujemo:

• mentoru,

• komentoru,

• članovima naučnog tima

• stručnim saradnicima

• svima drugima koji su

doprineli tokom izrade i

pisanja rada

Sažetak ili apstrakt

• Master rad nema sažetak (apstrakt).

• U master radu se ne navode ključne reči.

• Za potrebe dokumentacije koja prati odobranu master

rada i izdavanje diplome potrebno je imati naslov rada

napisan i na engleskom jeziku.

• Naslov na engleskom jeziku navodi u prijavi master rada.

• Naslov na engleskom jeziku se ne navodi u samom

tekstu master rada ni na jednoj od stranica.

SKRAĆENICE (velika slova, pt 14, bold)

• Lista skraćenica nije obavezan deo master rada.

• Sledeći prazan list posle predgovora a pre sadržaja.

• Skraćenice se navode po azbučnom ili abecednom redu u zavisnosti od pisma na kome se piše master rad.

• Potom se navode grčka slova.

• Na kraju brojne oznake.

• Pravilo pisanja:

• skraćenica u boldu (pt 12), duža srednja crta, puni naziv skraćenice (pt12) i bez tačke na kraju.

• DNK – dezoksiribonukleinska kiselina

• min – minut

• PCR – lančana reakcija polimeraze (eng. Polymerase Chain Reaction, PCR)

• Voditi računa da zagrade nisu u kurzivu i da se nakon navedene skrćenice ne stavlja tačka.

SADRŽAJ (velika slova, bold, 14 pt)

• Na sledećem praznom listu

1. Uvod

1.1.

1.2.

1.2.1. * Posle znakova interpunkcije izuzev poslednjeg nema razmak

2. Ciljevi rada

3. Materijal i metode

3.1. Materijal (izbegavati podnaslove)

3.2. Metode

3.2.1.

3.2.2.

4. Rezultati

4.1.

4.2.

5. Diskusija (nema podnaslova)

6. Zaključci

7. Literatura

1. UVOD (velika slova, bold, 14pt)

• Započinje na novoj strani.

• Delovi (logične celine) Uvoda mogu biti odvojeni

podnaslovima.

• 1.1. Xxxxxx xxxxxx (mala slova, bold, 12 pt)

• 1.1.1. Xxxxxxxxxxxx xxxxxxxxx (mala slova, 12 pt)

• Uvod može sadržati i relevantne slike (ilustracije).

• Izbegavati korišćenje tabela i grafikona.

• Tokom pisanja teksta uvoda ne koristiti fusnote.


• Treba da sadrži odgovor na pitanje ZAŠTO JE ISTRAŽIVANJE RAĐENO?

• Uvod treba da bude kratak, koncizan i da se usko odnosi na temu master rada.

• Izbegavati navođenje ili opisivanje opšte poznatih činjenica.

• Pored relevantnih informacija za samu temu, uvod treba da sadrži činjenice (dotadašnja naučna saznanja) na osnovu kojih se krenulo u istraživanje koje čini osnovu master rada.

• Jasno pokazati naučnu zasnovanost postavljenog cilja rada i postaviti hipotezu/e.


• Svaka činjenica navedena u uvodu mora biti

podkrepljena referencom (navodom korišćenog izvora iz

naučne literature).

• Tokom pisanja teksta master rada obavezno je izvršiti

pozivanje na literaturu.

• Način pozivanja na izvore u okviru rada mora biti

jednoobrazan.

• Numerisanje literature vrši se redosledom kojim se

pojavljuju u tekstu.

• Identifikovanje referenci u tekstu vrši se arapskim

brojevima u zagradi (1), (2, 3), (4 - 6), (4, 26).

2. CILJEVI RADA (velika slova, bold, 14 pt)


• Master rad može imati više ciljeva.

• Navode se taksativno i mogu biti numerički označeni.

• Moraju biti logično povezani sa naučnim

činjenicama/hipotezama navedenim u Uvodu.

• U okviru ciljeva rada ne citiraju

se rezultati drugih istraživača.

Povezanost mutacija u genu za distrofin sa kognitivnim

poremećajima kod bolesnika sa Dišenovom mišićnom distrofijom

2. CILJEVI MASTER RADA

Ciljevi ovog master rada su:

- Optimizovati metodu MLPA za identifikaciju delecija i duplikacija u genu DMD.

- Analizirati delecije i duplikacije u genu DMD u grupi od 87 nesrodnih pacijenata sa kliničkom dijagnozom DMD-a i BMD-a ili fenotipom hipercekaemije.

- Analizirati status nosioca delecija i duplikacija kod ženskih srodnika pacijenata sa DMD-om i BMD-om u 22 nesrodne porodice.

- Okarakterisati intelektualne sposobnosti pacijenata sa DMD-om i BMD-om, procenjene na osnovu Vekslerovih skala inteligencije za decu i odrasle, u odnosu na opštu populaciju.

- Ispitati korelaciju lokacije delecija i duplikacija u genu DMD sa kognitivnim poremećajima kod pacijenata sa DMD-om i BMD-om.

- Ispitati korelaciju pogođenih izoformi distrofina sa kognitivnim poremećajima kod pacijenata sa DMD-om i BMD-om.

Studija asocijacija genetičke varijante rs3787016 sa

karcinomom prostate u populaciji Srbije 2. CILJEVI MASTER RADA

Ciljevi ovog master rada su:

• Utvrđivanje moguće asocijacije alela i genotipova genetičke varijante rs3787016 sa rizikom za razvoj karcinoma prostate u populaciji Srbije.

• Utvrđivanje moguće korelacije učestalosti alela i genotipova genetičke varijante rs3787016 sa vrednostima standardnih prognostičkih parametara za progresiju karcinoma prostate u populaciji Srbije.

• Utvrđivanje moguće asocijacije alela i genotipova genetičke varijante rs3787016 sa pripadnošću grupama bolesnika sa različitim rizikom za progresiju karcinoma prostate u populaciji Srbije.

3. MATERIJAL I METODE (velika slova, bold, 14 pt)


• Ovo poglavlje sastoji se iz dva dela odvojena

podnaslovima – Materijal i Metode.

• Treba da sadrži relevantne informacije NA ČEMU I

KAKO su proverene postavljene hipoteze i ciljevi rada.

3.1. Materijal (mala slova, bold, 12 pt)

• Opis uzoraka, životinja, bolesnika.

• Navesti kriterijume po kojima je vršen izbor materijala. • Kada su bolesnici u pitanju navesti sledeće podatke: gde su i kada

lečeni, kako im je postavljena dijagnoza bolesti, koji su se dijagnostičkičke procedure korišćene, opcionalno kako su lečeni.....

• Podaci o kontrolnim grupama.

• Navesti kriterijume po kojima je vršen izbor kontrolne grupe.

• Podaci o saglasnosti Etičkog komiteta (UKOLIKO POSTOJI)

3.2. Metode (mala slova, bold, 12 pt)

• Kratko opisati proceduru za metodu, ne navoditi posebnu listu hemikalija.

• Dozovoljeno je u par rečenica opisati princip metode.

• Opis korišćenih metoda mora biti koncizan ali takav da ona bude ponovljiva.

• Poželjno je koristiti tabele*

• Podnaslovima se deli u više logičnih celina. • 3.2.1. Izolacija genomske DNK........ (mala slova, 12 pt)

• 3.2.X. Statistička obrada rezultata

• Navesti statističke testove i opravdati njihov izbor.

• Na kraju, navesti statistički program/paket koji je korišćen.


• Proizvođači hemikalija pišu se u zagradi obično na

engleskom jeziku ili jeziku proizvođača u kurzivu sa

zarezom i zemljom proizvođača na srpskom jeziku

• QIAamp® DNA Blood Mini Kit (Qiagen, Nemačka)


3.2. Metode

3.2.1. Selekcija bolesnika sa KP prema vrednostima standardnih prognostičkih parametara i riziku za progresiju bolesti

3.2.2. Izolacija genomske DNK iz krvi i brisa bukalne sluznice

3.2.3. Provera količine i kvaliteta izolovane DNK elektroforezom na agaroznom gelu

3.2.4. Genotipizacija genetičke varijante rs3787016

3.2.5. Provera genotipizacije genetičke varijante rs3787016 sekvenciranjem

3.2.6. Statistička obrada rezultata

4. REZULTATI (velika slova, bold, 14 pt)


• Najvažniji deo master rada u kome se prikazuju dobijeni rezultati eksperimentalnog rada i statističke obrade dobijenih rezultata.

• Ovo poglavlje piše se kroz seriju logičnih celina odvojenih podnaslovima (3.1., 3.2., ....).

• Rezultati se predstavljaju tekstualno, tabelama i slikama.

• Iznose se samo sopstveni rezultati koji se ne diskutuju.

• Pošto su izneti podaci rezultat originalnog eksperimenta nije potrebno pozivanje na literaturu.

• Poželjno je da sled rezultata (ako je to moguće) prati sled korišćenih metoda datih u okviru poglavlja Materijal i metode.

5. DISKUSIJA (velika slova, bold, 14 pt)


• Najdelikatniji deo svakog naučnog-istraživačkog rada.

• Najteži za pisanje.

• Diskusija je poglavlje koje se piše bez korišćenja podnaslova.

• Ne ponavljati činjenice iznete u poglavlju Uvod.

• Ne ponavljati činjenice date u poglavlju Rezultati.

• U ovom poglavlju se objašnjavaju dobijeni rezultati.

5. DISKUSIJA (velika slova, bold, 14 pt)

• Na rezultate se pozivamo u kontekstu njihove korelacije sa rezultatima slično dizajniranih studija drugih istraživača.

• Objasniti da li su rezultati opravdali cilj rada.

• Nesumnjivo pokazati da li su postavljene hipoteze potvrđene ili odbačene i zbog čega.

• Posebno naglasiti nove naučne činjenice koje su nastale kao rezultat istraživanja.

• Na kraju diskusije, mogu se navesti i perspektive daljeg naučno-istraživačkog rada a koje su logični nastavak rezultata master rada.

6. ZAKLJUČCI (velika slova, bold, 14 pt)


• Izvedeni iz dobijenih rezultata.

• Kratki, precizni i nedvosmisleni.

• Napisani tako da se jasno može napraviti paralela i veza

sa postavljenim ciljevima rada.

• Biti odmeren i ne davati značaj rezultatima svoga rada

koji oni nemaju.

6. ZAKLJUČCI (velika slova, bold, 14 pt)

• U populaciji Srbije nije utvrđena asocijacija alela i genotipova genetičke varijanate rs3787016 sa rizikom za razvoj karcinoma prostate.

• Nije utvrđena korelacija učestalosti alela i genotipova genetičke varijante rs3787016 sa vrednostima standardnih prognostičkih parametara za progresiju karcinoma prostate u populaciji Srbije.

• Nije utvrđena statistički značajna asocijacija alela i genotipova genetičke varijante rs3787016 sa pripadnošću grupama bolesnika sa različitim rizikom za progresiju karcinoma prostate u populaciji Srbije.

7. LITERATURA (velika slova, bold, 14 pt)

• Započinje na novoj strani

• Dozvoljena literatura za citiranje:

• Naučne knjige

• Naučne monografije

• Radovi iz naučnih časopisa

• (Sažeci radova prezentovanih na

naučnim skupovima izuzetno)

• Dozvoljeno je korišćenje podataka sa interneta i to sa sajtova relevantnih naučnih i stručnih organizacija, naučnih i stručnih biblioteka, izdanja publikacija u elektronskom formatu kao i podatke vladinih i nevladinih organizacija.

• Korišćenje sekundarnih citata i citiranje podataka sa strana VIKIPEDIJE nije dozvoljeno.

PRILOZI (velika slova, bold, 14 pt)

• Započinje na novoj strani

• Prilozi se obeležavaju numerički ili slovima (PRILOG 1, PRILOG 2, PRILOG A, PRILOG B,...)

• Svaki novi Prilog piše se na novoj strani

• Dozvoljeno je korišćenje Priloga isključivo vezanih za poglavlje Materijal i metode i izuzetno za poglavlje Rezultati.

• Prilozi ne mogu biti tekstualni već mogu biti samo Tabele sa naslovima i ređe slike (grafikoni) sa legendama i izuzetno sa kratkim tekstualnim uvodom.

• Na date Priloge potrebno je pozvati se u tekstu poglavlja Materijal i metode ili poglavlja Rezultati.

• Strane na kojima se nalaze Prilozi se ne numerišu.

Upotreba skraćenica

• U tekst se moraju uvesti skraćenice bez obzira koliko

one bile poznate.

• Pun naziv sa skraćenicom u zagradi treba dati kod prvog

pominjanja u tekstu.

• dezoksiribonukleinska kiselina (DNK).

• Studije asocijacije na celom genomu (eng. Genome

Wide Association Studies, GWAS)

• Lančana reakcija polimeraze (eng. Polymerase Chain

Reaction, PCR).

Upotreba skraćenica

• Jednom uvedena skraćenica koristi se u svim

poglavljima rada bez novog navođenja.

• Izbegavati koriščenje skraćenica na početku poglavlja ili

novih pasusa.

• Koristiti samo, u naučnoj javnosti, opšte prihvaćene

skraćenice.

• Kovanice skrojene od strane autora nisu skraćenice.

• Primer:

• Istraživanje molekularne osnove karcinoma prostate (IMOKP)

• Istraživanje molekularne osnove KP

• KP je skraćenica a IMOKP kovanica

Nomenklatura gena

• Nazivi i simboli gena čoveka nalaze se na internet strani

http://www.genenames.org

• Nazivi i simboli gena miša nalaze se na internet strani

http://www.informatics.jax.org/mgihome/nomen

• Simboli gena čoveka pišu se velikim slovima u kurzivu

gen DISC1 (Disc1 u genomu miša)

• U slučajevima kada je to moguće potrebno je u tekstu

uvesti skraćenicu gena

• Gen za retinoblastom (eng. Retinoblastoma, RB)

• I u daljem tekstu koristiti skraćenicu gen RB (Nepravilno

gen za RB)

Slike i tabele

• Obavezno je pozivanje (pominjanje) u tekstu na unete slike i tabele.

• Identifikovanje u tekstu vrši se po redosledu pojavljivanja u malim zagradama (slika 1.1) (tabela 1.1).

• Svako od tri poglavlja u kojima je dozvoljeno korišćenje slika i tabela ima svoju numeraciju.

• Uvod (slika 1.5), Materijal i metode (slika 3.1), Rezultati (Tabela 4.1)

• Obično se pozivanje na sliku ili tabelu vrši na kraju rećenice a pre pozivanja na literaturu (slika 2.3) (16,24).

• Grafikoni su slike

• Slika ima legendu koja se piše ispod slike

• Tabela ima naslov koji se piše iznad tabele

Legenda slike sastoji se od naslova i kratkog opisa

Svaka legenda slike koja nije originalna

mora sadržati informaciju o izvoru

• Slika preuzeta u originalu



• Preuzeta slika sa bilo kojim tekstom na stranom jeziku

mora biti modifikovana tako da sav tekst na njoj bude

napisan na srpskom jeziku uključujući i vrlo poznate

skraćenice (umesto DNA, DNK, itd.)



• Izvor slike može biti pomenut i u fusnoti u kojoj se

obavezno uklanja hiperlink (www.bio.bg.ac.rs)

http://www.bio.bg.ac.rs/









Navođenje skraćenica sa slike

• (ER, endoplazmatični retikulum; mit, mitohondrija)

Korišćenje fotografija osoba

• Ako se koriste fotografije

osoba (bolesnika), slika mora

biti obrađena na takav način

da ne sme da se prepozna lik

odnosno identitet osobe sa

fotografije.

Tabela ima naslov, a može imati i fusnotu

Vankuverski sistem citiranja izvora iz literature

• Citiranje mora biti jednoobrazno.

• Citiranje radova iz naučnih časopisa

• Spisak autora Prezime i Ime

• Brajušković G, zarez (iza inicijala imena ne ide tačka)

• Ako ima preko šest autora posle šestog može se završiti navođenje autora i dodati et al.

• Posle poslednjeg autora ide tačka.

• Branković A, Brajušković G, Nikolić Z, Vukotić V, Cerović S, Savić-Pavićević D, Romac S.

• Branković A, Brajušković G, Nikolić Z, Vukotić V, Cerović S, Savić-Pavićević D, et al.


• Naziv časopisa (mogu se koristiti i skraćenice imena datih prema Listi indeksiranih časopisa) i godina izdanja pa tačka i zarez

• Lista skraćeniva na sajtovima http://locatorplus.gov; http://www.nlmcatalog.nlm.nih.gov

• Liste skracenih naslova srpskih serijskih publikacija (www.scindeks.nb.rs)

• Int J Exp Pathol. 2013;

• Volumen i u zagradi se može navesti sveska pa dve tačke

• 94(6):

• Na kraju idu stranice rada

• 831-9.

• 835-47.

• 835-901.


• Citiranje radova iz naučnih časopisa

• Branković A, Brajušković G, Nikolić Z, Vukotić V, Cerović S, Savić-Pavićević D, Romac S. Endothelial nitric oxide synthase gene polymorphisms and prostate cancer risk in Serbian population. Int J Exp Pathol. 2013; 94(6):355-

61. ili

• Branković A, Brajušković G, Nikolić Z, Vukotić V, Cerović S, Savić-Pavićević D. et al. Endothelial nitric oxide synthase gene polymorphisms and prostate cancer risk in Serbian population. Int J Exp Pathol. 2013; 94(6):355-

61.


• Cela knjiga (izbegavati)

• Strachan T, Read A, editors. Human Molecular Genetics. Oxford: Bios Scientific Publishers; 1996.

• Poglavlje iz knjige (prihvatljivo)

• Smith JR, Gelehrter TD, Collins FS. Molecular Genetics of Common Disease. In: King RA, Rotter JI, Motulsky AG. editors. The Genetic Basis of Common Diseases. Second edition. Oxford: Oxford University Press; 2002. p.18-38.


• Citiranje strana sa sajtova

• AMERICAN SOCIETY OF GENE THERAPY. Brief History of Gene Therapy. Available at URL: http://www.asgt.org/history.shtml

• Citiranje strana sa sajtova koji sadrže informacije koje se često ažuriraju

• AMERICAN SOCIETY OF GENE THERAPY. Brief History of Gene Therapy. Available at URL: http://www.asgt.org/history.shtml (Gledano 30.11.2016)


http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed




• Branković A, Brajušković G, Nikolić Z, Vukotić V, Cerović S, Savić-

Pavićević D, Romac S. Endothelial nitric oxide synthase gene polymorphisms and prostate cancer risk in Serbian population. Int J Exp Pathol. 2013; 94(6):355-61.

Korišćenje glagolskih vremena tokom pisanja

master rada

• Poglavlja Uvod, Ciljevi rada, Diskusija i Zaključci pišu se u sadašnjem vremenu.

• Poglavlja Predgovor (izuzev Zahvalnice), Materijal i metode i Rezultati pišu se u prošlom vremenu.

• OBAVEZNO JE PRIDRŽAVATI SE OVOG PRAVILA O KORIŠĆENJU GLAGOLSKIH VREMENA TOKOM PISANJA MASTER RADA.

Ograničenja tokom pisanja master rada

• Master rad bez naslovne strane, predgovora, skraćenica, sadržaja, literature i priloga ne sme biti duži od 40 strana od čega uvod treba biti napisan na najviše 10 strana (ne računajući prostor ispunjen slikama).

• Ukupni prostor sa slikama u okviru pogljavlja Uvod ne treba da prelazi dve cele strane.

• Treba voditi računa o proporciji rada. Potpuno je neprihvatljivo da Uvod bude napisan na 12 strana ili više a Diskusija na jednoj strani.

• Idealna proprcija je jednaka dužina uvoda i diskusija ali nije obavezna i često teško izvodljiva kada su master radovi u pitanju.

• Maksimalan broj navednih referenci je 50.

Zabrane tokom pisanja master rada

• Lažno prikazivanje rezultata odnosno njihovo izmišljanje i plagiranje bilo kog dela teksta.

• Navođenje rezultata drugih istraživača makar oni bili članovi istog istraživačkog tima (navođenje rezultata drugih istraživača vrši se u poglavljima Uvod i Diskusija uz obavezno pozivanje na izvor).

• Zabranjeno je pozivanje na izvore kao što je Vikipedija ili popularni članci.

• Bilo kakva odstupanja od ovog upustva o pisanju master rada nisu dozvoljena.

• Master radovi koji su plagijati (bez obzira na obim plagiranja), oni urađeni van ovog upustva i oni u kojima nisu poštovana data ograničenja i zabrane neće moći da se brane.

Prijava master rada

• Nakon položenih pet ispita i recenzije napisanog master rada, student pristupa javnoj odbrani.

• Javne odbrane master radova održavaju se ISKLJUČIVO u prostorijama Biološkog fakulteta.

• Prihvatanje teme, određivanje mentora i komisije za javnu odbranu master rada vrši Nastavno-naučno veće Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

• Svaka tačka dnevnog reda NN veća se predlaže kroz proceduru koja obuhvata saglasnost članova Katedre za biohemiju i molekularnu biologiju kao i saglasnog kolegijuma šefova Katedri Instituta za fiziologiju i biohemiju.

• Procedura od prijave do saglasnosti NN veća traje najmanje mesec dana.

Seminarski rad

• Tema seminarskog rada = temi master rada

• Power point prezentacija

• Javna odbrana

• Vreme trajanja prezentacije maksimalno 10 minuta

• Priustvo svih studenata koji pohađaju modul (bez obzira

da li u istom terminu „brane“ seminarske radove ili ne) je

obavezno.

• Nakon prezentacije sledi diskusija sa rukovodiocima

modula.

Seminarski rad

• Naslovni slajd

• Teorijske osnove koji po svom sadržaju odgovaraju

Uvodu master rada

• (Radne hipoteze)

• Ciljevi rada

• Materijal i Metode

• ŠTA SE OD STUDENTA OČEKUJE DA ZNA U

TRENUTKU ODBRANE SEMINARSKOG RADA

Documents

Kako napisati master rad