PoboljPoboljšanje kvaliteta šanje kvaliteta obrazovanja: nastavni program, obrazovanja: nastavni program,

nastavnici i ocena učenikanastavnici i ocena učenika

Juan Manuel MorenoJuan Manuel MorenoSvetska bankaSvetska banka

BeBeoogragradd,, 14. 14. ffebruar, 2009ebruar, 2009

Kako popraviti kvalitet? Kako popraviti kvalitet? Čini se da je lako dati odgovorČini se da je lako dati odgovor

Više ulagatiViše ulagati / / Trošiti više na Trošiti više na obrazovanjeobrazovanje

((lako je složiti selako je složiti se))

350

400

450

500

550

600

0 10,000 20,000 30,000 40,000 50,000 60,000 70,000 80,000 90,000 100,000

Kvalitet obrazovanja i trošKvalitet obrazovanja i trošak ak po po učenikuučeniku

Mexico

Greece

Portugal Italy

Spain

GermanyAustria

Ireland

United States

Norway

Korea

Czech republic

Slovak republicPoland

Hungary

Finland

NetherlandsCanada Switzerland

IcelandDenmark

FranceSweden

BelgiumAustralia

Japan

R2 = 0.28

Cumulative expenditure (US$)

Perf

orm

an

ce in

math

em

ati

cs

Trošenje po učeniku jeTrošenje po učeniku je u u pozitivnopozitivnojj korelkorelacijiaciji sa prosečnim kvalitetom sa prosečnim kvalitetom obrazovanjaobrazovanja……

…… ali nije garancija dobrog rezultataali nije garancija dobrog rezultata– AustraliAustralijja, Belgia, Belgijaja, , KKanada, anada, ČeškaČeška, , Finska, Finska,

Japan, Koreja i HolandijaJapan, Koreja i Holandija uspevaju da dosta uspevaju da dosta kvaliteta “izvuku iz novca”kvaliteta “izvuku iz novca” … …

…… dok neke druge zemlje koje troše mnogo para dok neke druge zemlje koje troše mnogo para imaju ispoimaju ispottprosečne rezultateprosečne rezultate

Ali uvek postoji neko ko se ne Ali uvek postoji neko ko se ne slažeslaže… …

NaNa žalost, obično je to neko iz žalost, obično je to neko iz MinMiniistarstva finansijastarstva finansija

Da postavimo nešto Da postavimo nešto drugačije pitanjedrugačije pitanje::

Uz ograničena sredstva, i ako smo Uz ograničena sredstva, i ako smo primorani da definišemo i opravdamo primorani da definišemo i opravdamo prioritete, gde i kako treba ulagati prioritete, gde i kako treba ulagati novac novac da da bibismosmo popravili kvalitet popravili kvalitet obrazovanjaobrazovanja??

((Veoma je teško složiti seVeoma je teško složiti se))

Šta je to što zaista utiče na Šta je to što zaista utiče na popravljanje kvaliteta popravljanje kvaliteta

obrazovanja?obrazovanja?

Lekcije iz naučnih istraživanja i Lekcije iz naučnih istraživanja i evaluacija:evaluacija:– Dve vrste faktora: spoljašnji i unutrašnjiDve vrste faktora: spoljašnji i unutrašnji– Veliki uticaj spoljašnjih faktoraVeliki uticaj spoljašnjih faktora– Ograničeni, ali značajan uticaj Ograničeni, ali značajan uticaj

unutrašnjih faktoraunutrašnjih faktora

Uticaj unutrašnjih faktora Uticaj unutrašnjih faktora na kvalitetna kvalitet

Dve vrste faktora:Dve vrste faktora:

– Struktura i organizacija obrazovnog Struktura i organizacija obrazovnog sistemasistema ( (na primerna primer: : diferencijacija diferencijacija institucija, autonomija škole)institucija, autonomija škole)

– Efekti škole i učioniceEfekti škole i učionice

Uticaj na kvalitet i pravednostUticaj na kvalitet i pravednost

0

10

20

30

40

50

60

1 2 3 4 5 6

Perú

Sub1 1 2 3 4 5

Pro

cenat

uče

nik

a

Nivo

Pravednost i rezultatiRezultati Piza 2000

0

10

20

30

40

50

60

1 2 3 4 5 6

Perú

Albania

Sub1 1 2 3 4 5

Pro

cenat

uče

nik

a

Nivo

Pravednost i rezultatiRezultati Piza 2000

0

10

20

30

40

50

60

1 2 3 4 5 6

Perú

Albania

Macedonia

Sub1 1 2 3 4 5

Pro

cenat

uče

nik

a

Nivo

Pravednost i rezultatiRezultati Piza 2000

0

10

20

30

40

50

60

1 2 3 4 5 6

Perú

Albania

Macedonia

Chile

Sub1 1 2 3 4 5

Pro

cenat

uče

nik

a

Nivo

Pravednost i rezultatiRezultati Piza 2000

0

10

20

30

40

50

60

1 2 3 4 5 6

Perú

Albania

Macedonia

Mexico

Chile

Sub1 1 2 3 4 5

Pro

cenat

uče

nik

a

Nivo

Pravednost i rezultatiRezultati Piza 2000

0

10

20

30

40

50

60

1 2 3 4 5 6

Perú

Albania

Macedonia

Latvia

Mexico

Chile

Sub1 1 2 3 4 5

Pro

cenat

uče

nik

a

Nivo

Pravednost i rezultatiRezultati Piza 2000

0

10

20

30

40

50

60

1 2 3 4 5 6

Perú

Albania

Macedonia

Latvia

Hungría

Mexico

Chile

Sub1 1 2 3 4 5

Pro

cenat

uče

nik

a

Nivo

Pravednost i rezultatiRezultati Piza 2000

0

10

20

30

40

50

60

1 2 3 4 5 6

Perú

Albania

Macedonia

Latvia

Hungría

Suecia

Mexico

Chile

Sub1 1 2 3 4 5

Pro

cenat

uče

nik

a

Nivo

Pravednost i rezultatiRezultati Piza 2000

0

10

20

30

40

50

60

1 2 3 4 5 6

Perú

Albania

Macedonia

Latvia

Hungría

Suecia

Mexico

Chile

Hong-Kong

Sub1 1 2 3 4 5

Pro

cenat

uče

nik

a

Nivo

Pravednost i rezultatiRezultati Piza 2000

0

10

20

30

40

50

60

1 2 3 4 5 6

Perú

Albania

Macedonia

Latvia

Hungría

Suecia Finlandia

Mexico

Chile

Sub1 1 2 3 4 5

Pro

cenat

uče

nik

a

Nivo

Pravednost i rezultatiRezultati Piza 2000

Bliži pogled na unutrašnje Bliži pogled na unutrašnje faktore koji utiču na faktore koji utiču na

kvalitetkvalitet Nekoliko potvđenih faktoraNekoliko potvđenih faktora::

– Faktori obrazovnog sistemaFaktori obrazovnog sistema Spremnost za školu/razvoj u predškolskom uzrastuSpremnost za školu/razvoj u predškolskom uzrastu Ne prerana diferencijacija školaNe prerana diferencijacija škola Autonomija školaAutonomija škola

– Faktori škole i učioniceFaktori škole i učionice Strukturisano učenjeStrukturisano učenje Vreme na zadatkuVreme na zadatku Prilika da se učiPrilika da se uči Fokus na ishodimaFokus na ishodima Visoka očekivanjaVisoka očekivanja Uključenje porodiceUključenje porodice

Na krajuNa kraju, , svodi se na školu i svodi se na školu i nastavnikenastavnike !! !!

• Karakter i ponašanje nastavnika Karakter i ponašanje nastavnika imaju ogroman utican na učenjeimaju ogroman utican na učenje

• Ipak dokazi uticaja Ipak dokazi uticaja obrazovanosti nastavnika na obrazovanosti nastavnika na ishod obrazovanja su slabiishod obrazovanja su slabi

Zabrinutost u vezi sa Zabrinutost u vezi sa zapošljavanjem nastavnikazapošljavanjem nastavnika

Postoje veliki problemi u privlačenju nastavnika u nekim od ključnih oblasti

0

10

20

30

40

50

Prosečni % učenika srednjih škola u školama u kojima je direktor rekao da je teško zaposliti kvalifikovane nastavnike, 2001

Source: OECD International Survey of Upper Secondary Schools (ISUSS) database, 2003.

Okvir obrazovne politike za

razvoj nastavnog kadraObezbeđenje kvaliteta

Profesionalni razvoj nastavnika

Manadžment Podsticaji

Priprema nastavnika

Instrumenti za kontrolu kvaliteta (akreditacija)

Uslovi za uspešnu inicijalnu reformu obrazovanja nastavnika

Raspodela osoblja i nadgledanje lica na praksi

• Fond za konkurenciju• Lokalno zapošljavanje nastavnika

Ulazak u profesiju

Instrumenti za pojašnjenje šta se smatra dobrim nastavnikom i za proveru onih koji žele da budu nastavnici

Mentorstvo Menadžment škole i supervizija

• Podsticaji za rad u teškim oblastima (udaljeni i ruralni krajevi).

Nastavnička karijera

Instrumenti za poboljšanje obrazovanja u školi u poboljšanje nastave (testiranje, nadgledanje škola, periodično ocenjivanje nastavnika i ponovna sertifikacija)

Strukture i procesi koji promovišu stalno učenje, podrška, mreže, SDP

Školski odbori, odnosi sa zajednicom

• Podsticaji kroz platu• Nagrade školama za kvalitet• Nemonetarne nagrade• Politika penzionisanja

Koje strategije mogu biti Koje strategije mogu biti primenjeneprimenjene? (1)…? (1)…

Ojačavanje školske autonomijeOjačavanje školske autonomije– Davanje mogućnosti školama da Davanje mogućnosti školama da

prilagode razvoj obrazovnog programa i prilagode razvoj obrazovnog programa i obrazovnu metodologiju svojim obrazovnu metodologiju svojim potrebama i uslovimapotrebama i uslovima

– Dozvoljavanje školama da se organizuju Dozvoljavanje školama da se organizuju u skaldu sa svojim karakteristikamau skaldu sa svojim karakteristikama

– Davanje školama neophodnih sredstava Davanje školama neophodnih sredstava da razviju svoju autonomijuda razviju svoju autonomiju

Ali je to takođe i prilika da se Ali je to takođe i prilika da se nauči, na primer obrazovni nauči, na primer obrazovni

program...program...

Koji procenat šesnaestogodišnjaka Koji procenat šesnaestogodišnjaka treba da ovlada takozvanim treba da ovlada takozvanim veštinama 21. veka?veštinama 21. veka?

Koji obrazovni program ih najbolje Koji obrazovni program ih najbolje priprema za neizvesnu budućnostpriprema za neizvesnu budućnost??

Koje politike i mere mogu Koje politike i mere mogu da budu primenjene?da budu primenjene?

Naglasak na evaluaciji obrazovnih ishodaNaglasak na evaluaciji obrazovnih ishoda

– Evaluacija i odgovornost kao ravnoteža Evaluacija i odgovornost kao ravnoteža povećanoj autonomijipovećanoj autonomiji

– Evaluacija kao sveobuhvatni sistem, kojim se Evaluacija kao sveobuhvatni sistem, kojim se odgovara na različite ciljeve i integriše više odgovara na različite ciljeve i integriše više komponentikomponenti

– Nužna koherentnost između evaluacije i Nužna koherentnost između evaluacije i obrazovnog programa (na primer, uloga obrazovnog programa (na primer, uloga ključnih veština)ključnih veština)

– Prihvatanje ograničenja i izbegavanje loših Prihvatanje ograničenja i izbegavanje loših efekata nacionalnog i međunarodnog testiranjaefekata nacionalnog i međunarodnog testiranja

ZaključakZaključak: : Šta onda da se radiŠta onda da se radi??

Neka se škole međusobno takmičeNeka se škole međusobno takmiče ((na kvazi tržištuna kvazi tržištu))

Koristiti testiranje i ispitivanje samo Koristiti testiranje i ispitivanje samo za potrebe utvrđivanja odgovornostiza potrebe utvrđivanja odgovornosti

Individualni podsticaji nastavnicimaIndividualni podsticaji nastavnicima Veća autonomija škola u pogledu Veća autonomija škola u pogledu

ojačavanja uloge direktora i ojačavanja uloge direktora i mogućnost da se raspolaže mogućnost da se raspolaže sredstvimasredstvima. .

Ili, možda?Ili, možda?

Neka škole sarađujuNeka škole sarađuju Koristiti testiranje i ispitivanje da se Koristiti testiranje i ispitivanje da se

nešto nauči i poboljšanešto nauči i poboljša Kolektivni podsticaji za škole i timove Kolektivni podsticaji za škole i timove

nastavnikanastavnika Veća školska autonomija zamišljena Veća školska autonomija zamišljena

kao način da se pojača školsko kao način da se pojača školsko vođstvo i kapacitet da se stvaraju vođstvo i kapacitet da se stvaraju partnerstva sa drugim institucijamapartnerstva sa drugim institucijama

HVALA VAMHVALA VAM

jmoreno@worldbank.orgjmoreno@worldbank.org