Kako Spasiti Brak - Robert J Wieland

7/31/2019 Kako Spasiti Brak - Robert J Wieland

1/52


2/52

KAKO SPASITIBRAK

I ,

Robert D. Vilend

www.najvaznijevesti.com


3/52

Naslov originala: Taking the DEADLOCK Out of WEDLOCK

Or, How to Live with an Ornery Spouse

Autor:Robert J. Wieland

Prevod sa engleskog: Mirjana eri

Pesmu prepevao: Zvonimir Kosti PalanskiDizajn korice: Goran Vidas [email protected]

Izdava: Eden kua knjige, Novi Sad, 2015

tampa:Apollo Graphic Production, Bgd; tira 50 primeraka

Elektronska verzija broure Kako spasiti brak Ili,kako iveti sa svojeglavim suprunikombesplatno jedostupna na Internetu, za linu upotrebu.Ukoliko e-lite da kupite ovu brouru u tampanom obliku, mo-ete je naruiti na:

www.eden.rs; (+381) 062/[email protected]; (+381) 064/40-29-428


4/52

3

PS obzirom da na svetu nema savrenih ljudi, nema

ni savrenih brakova. Veina ljudi dovoljno je potenada prizna da su s vremena na vreme i sami nezgodni.

Ono to ponekad u supruniku deluje kao svojeglavost jednostavno je onaj tajanstveni elementsvojstven mukarcu ili eni, koji, ini se, neizbeno

vodi nerazumevanju. Iskreni napor da se shvati kakosuprotan pol razmilja obino doprinosi da ta vrstasvojeglavosti nestane.

Kad se pokretni delovi maine tesno dodiruju,trenje je neizbeno, sem ukoliko ulje ne podmazujezupanike. U braku bez zdravog smisla za humor brzomoe doi do usijanja.

Ima, meutim, iritirajuih elemenata koje ni uljehumora nije u stanju da ublai. U takvim brakovimakoecijent sree umnogome je smanjen. Ipak, Bogima isceljujuu dobru vest koja e u mnogim slua-

jevima, ako ne ba u svim, doneti olakanje.Ovde se neemo baviti onim to trebainitida bibrak bio sreniji. Dobar savet je retko od koristi kadsmo oslabljeni emocionalnom paralizom. Stoga emopre svega biti zaokupljeni time u ta daverujemo udobru vest.

Bez obzira koliko situacija moe izgledati bezna-dena, u svakom trenutku linija komunikacije izmeuSpasitelja i vas uvek jedobra vest.


5/52

4

A B B

Nije teko smisliti savet kako se reiti nerazumnogsuprunika onog s kim je teko sloiti se. Knjige ometodama razvoda obiluju na sve strane. Meutim,mi kreemo na jedno malo putovanje jedrei ka sa-svim razliitoj luci: Kako pronai sreu u braku gde

ovek osea da mu je suprunik manje nego zadovo-ljavajui, u stvari izuzetno svojeglav. Poeemo jed-nim fascinantnim primerom iz prohujalih vremena,primerom ene uhvaene u zamku braka verovatnogoreg od bilo kog koji znate ili za koji ste uli.

Avi je bila inteligentna i lepa. Iz nekih razloga,udala se za Ala, mrzovoljnog, neotesanog grubijanakoji je ispao krajnje nezgodan. Mnoge ene bi ga jed-nostavno napustile. Ipak, Avi je nala svoje mesto uistoriji time to je ostala u takvom braku.

Da je neki princ iz bajke posetio Avino selo, ona

bi bez sumnje postala princeza. Ali, niko nije dolazio,te izgleda da su je roditelji podsticali da ode sa Alom.On joj se verovatno nije mnogo dopao, ali mogla jeda se tei milju da je stabilan i solidan. Bar je umeoda zaradi novac. Moda su je mama i tata ohrabrivaliu uverenju da e moi da ga promeni ili da e ga s vremenom zavoleti. Nije mogla da odustane od nje-ga. Bio je potomak ugledne porodice, predodreenda bude bogat i uticajan. Svojim toplim i draesnim


6/52

5

ponaanjem, Avi bi njegovom gospodarskom ranudodala ar lepote. I tako mu je najzad kazala DA.

Ubrzo posle venanja, Avi je svako vee plakaladok ne zaspi. Da joj je neko rekao da ima rak u po-slednjem stadijumu, jedva da bi se oseala tako uni-tena kao pri pomisli da se doivotno vezala za nekogko je bio potpuno bezuman kad je re o ljudskim od-nosima. Susedi i najamnici izbegavali su ga kad god je

to bilo moguno.Da bi sve bilo jo gore, Al je poeo da pije, i Avi je shvatila da nijedan problem ne moe biti toliko te-ak a da ga alkohol ne uini jo teim. Najamnici sumogli da odu, ali Avi se oseala kao vezana lancima ubranoj tamnici dok nas smrt ne rastavi. Ponekad biskoro poelela da joj smrt prekine ivotni put.

Da bi nekako nadoknadila nedostatke njegovoggrubog karaktera, Avi je razvila u sebi samilost i diplo-matska svojstva. Znala je kako da razbistri vode koje jeAl zamutio. Zrnce peska koje bode proizvelo bi u nje-

noj dui legendarni biser. Stekla je izvanrednu vetinuda upravlja ljudima koji sami teko vladaju sobom. To je na kraju otvorilo novo poglavlje u njenom ivotu.

Avi se snano drala jedne tajanstvene istine. Pot-puno predana ideji da e dvoje postati jedno telo (1.Mojsijeva 2,24), Avi je poela da shvata da biti jednoznai da ona i Al nee moi da se rastanu, i da njenakonana srea zavisi od verovanja u to. Poela je dana Alove greke gleda kao na nae greke. To moe


7/52

6

izgledati kao slaba uteha za obeshrabrenu osobu kojaita ovu brouru, ali injenica je da je Avi postala talen-tovanija i lepa u tom procesu podnoenja razoaranja.

Avi je ostala verna Alu, verujui da e Bog u svoje vreme i na svoj nain pretvoriti njen bol u sreu. Svedo okonanja braka ona je sauvala bistar um, odra- vajui ran, zadobijajui ljubav radnika i suseda, i utom procesu obezbedila je sebi posebno ugledno me-

sto meu poznatim enama u istoriji.Problem pijanstva konano je doao Alu glave.Poto se posle jedne terevenke otreznio, pao je u de-presiju koja se pretvorila u oaj i zavrila smru. Svikoji su iveli kilometrima unaokolo verovali su da jeBog jednostavno smatrao da treba prekratiti ivot ta-kvom jednom mrzovoljnom oveku. I, verovali ili ne,kad je Avi postala slobodna, zaista se pojavio princkoji ju je oenio. Njena ivotna pria predstavlja vrlodokumentovan, autentian izvetaj. Detalje moeteproveriti u 1. Samuilovoj 25,2-42.

Tamo itamo da je Naval... bio surov i zao usvom postupanju prema ljudima, ali je Avigeja...bila razumna i lepog izgleda (3. stih NASB1). Bogse potrudio da izdvoji priu o njoj kao ohrabrenje zamilione ljudi koji e doi kasnije.

David, punopravni naslednik izrailjskog prestola,odjednom se pojavio na sceni. U vrlo neugodnom su-sretu, Naval se runo poneo prema Davidu i ovaj je, u1 NASB New American Standard Bible


8/52

7

neuobiajenom nastupu gneva, odluio da na uvreduuzvrati nasiljem. Da se Avigeja nije umeala, Davidovnagao postupak optereivao bi mu savest do kraja i- vota i naruio njegov ugled kao potenog i saaljivog vladara. Avina usavrena diplomatska vetina i izvr-sna taktinost spasle su Davida od njega samog. Njenna brzinu sastavljen ali reit govor snano ga je pod-setio da bi njegova brzopletost mogla da okalja nje-

govu carsku ast. Nikada nijedna ena nije tako vetospreila tragediju.Premda je Naval bio krajnje neljubazan, Avigeja

je titila svog nedostojnog mua. Ona je primila nasebe njegovu krivicu: Na meni ... neka bude ta krivi-ca. Oprosti slukinji svojoj krivicu (stihovi 24 i 28).Time je htela da kae da su Navalove greke i njene, jer zar nisu oni jedno telo? Za sva budua vremena,Avigeja je ukazala na jednost koju brak podrazumeva!

Avigejina molba da se njenom muu potedi ivotoigledno je bila iskrena do te mere da se pokazala

delotvornom. Dok se sve to deavalo, Naval se sve vieopijao na razuzdanoj terevenki. Avigeja je saekala dase istrezni a onda mu ispriala kako je za dlaku izbe-gao nesreu. U biblijskom izvetaju se kae: U njemuobamre srce njegovo, i on posta kao kamen. A kadproe deset dana, udari Gospod Navala te umre (sti-hovi 37 i 38).

Kad je dolo vreme, s obzirom da je bila slobod-na, David se oenio Avigejom (videti 42. stih). Budui


9/52

8

car nije samo voleo tu enu nego je i shvatao da e muona pomoi da pobedi sopstvene slabosti.

Naval nije bio samo svojeglav; on je oiglednobio i nezgodan u svakom pogledu. Ipak, Bog je imaoreenje za taj brani problem. Avigejin nesrean braktrebalo bi da nas podstakne da verujemo da postojinada na sreu ak i u takvim nemoguim situacija-ma. Ako je to tako, mora postojati mnogo vea nada

za mnoge teke situacije osim onih beznadenih i ne-moguih.Avigejina ivotna pria otkriva da sam Bog na-

stoji da pomogne nesrenom supruniku koji je loijeproao u braku. On ili ona mogu nai sreu u verno-sti, na mnogo neoekivanih naina. Bog nikada nijezaboravljao na Avigeju, niti ju je naputao. Njemu kojizapaa i kad vrabac padne, Avigeja i njen nesreenibrak i te kako su bili bitni. Pria o njoj ostala je da ivikroz sve vekove pa ak i za venost.

Naivno je oekivati da nikada neemo morati da

okusimo bol koji nam nameu ne tako savrene okol-nosti izvan nas. Ono to je najbitnije jeste poznavationaj unutranji oseaj dobrobiti, iste savesti, mira saBogom kao i uverenje da je On ponosan na vas zbogonog to ste i gde ste. Sve je to Avigeja znala, i to je bilatajna njene ljupkosti i izrazite lepote kada je stupila nabiblijsku pozornicu.

Avigeja je postala zatitnica Federacije nesre-nih suprunika, bez obzira da li su to ene ili muevi.


10/52

9

Moda e ova broura dospeti u ruke nekog ko oseada je u lancima beznadenog braka poput Avigejinog.Shvatiti da Gospod to primeuje i da brine o tomesamo po sebi nije mala uteha!

Takoe je dobro razumeti da ste vi i vaa situacija vani Gospodu i da On brine o vaoj branoj srei.Mi moramo saznati kako On tu deluje! Njegovo ree-nje problema moda nije tako jednostavno kao ubi-

ti tekog suprunika (mada ste moda tajno i na topomiljali). Verovatno postoji srenije reenje od eli-minisanja ili suprunika ili braka.Trebalo bi uklonitiupravo ono to izaziva problem.

I mi upravo elimo da otkrijemo kako to uiniti.


11/52

10

N U P

U medijima se esto objavljuju izvetaji koji po-kazuju da se, grubo raunato, polovina amerikihbrakova zavri razvodom. Izvestan procenat se rastav-lja ali bez zvaninog razvoda; u treoj grupi su psi-holoki razvedene osobe koje pokuavaju da ive pod

istim krovom. Srea je u stvari vrlo retka.Milioni bespomone dece su kao olupine kojemorski talasi izbace na obalu poto brakovi doivebrodolom. Svako od te dece, lieno jednog roditelja,neizbeno e imati probleme koji e uslediti i u nje-govom sopstvenom braku. Izvetaj govori da sadanjageneracija dece iz raspadnutih porodica predstavljaza drutvo tempiranu bombu koja svaki as moe daeksplodira.

Kada ljubav umre i usledi razvod, rezultat je estonajbolnija ogorenost koju ljudsko bie moe da doivi.

Prosto je neverovatno koliko ljudi mogu da sepromene! Posmatrajui ih dok se zabavljaju, pomislilibiste da su najslai par koji ste ikada videli. Obe po-rodice i prijatelji raduju se njihovoj savrenoj usa-glaenosti. A onda neto na tajanstven nain presahneu korenu. Nijedan od suprunika ne moe tano daodredi usled ega je dolo do promene.

Na neki nain, u njihovom Edemskom vrtu,ispod cvea vrebala je zmija. I mu i ena postali su


12/52


13/52

12

Barbara Rasel eser (Barbara Russell Chesser) u jednom lanakuReaders Digest-akae da su istrai- vai, ispitujui sluajeve 60 razvednih parova, ustano- vili da mnoga nereena pitanja opstaju godinama.Meutim, ni to nije sve. Deo trauma posledica je mi-ljenja da e raskid reiti probleme, ali se vrlo estoispostavi da oni posle razvoda postaju jo gori. Studijepokazuju da se drugi brakovi, srazmerno, ee zavr-

avaju razvodom od prvih.Malo ima brakova gde se nikada ne uvue svojeglavost. Ljudska bia su nesavrena i sklona da se grubo iuvredljivo ponaaju jedno prema drugom bar ponekad.Razvod je nasilno kidanje, ali uvek otpoinje najmanjompukotinom. Alfred Lord Tenison imao je to na umu:

Mala pukotina na predivnoj lutiuinie ubrzo da muzika zauti,i sve e polako prekriti tiina.

Pukotina na luti onih to se vole,Ili mala mrlja na plodovima doleto iznutra trule, postae praina.

Tenison, Merlin i Vivien

Male pukotine u lauti1 mogu se popraviti. Ni-kada neete baciti milion dolara vrednu Stradivariju-1 Lauta, Laut ili Lutnja iani muziki instrumenat, vrlo popula-ran u srednjem veku, pretea dananje gitare prim. izdava


14/52

13

sovu violinu; poslaete je strunom majstoru, zato totakve instrumente ne moete jednostavno zamenitidrugim. Ponite da razmiljate o tome koliko je vabrak dragoceniji od pomenutog instrumenta.

Postoji Majstor koji s ljubavlju popravlja pukoti-nu u lauti. Mudri brani savetnici su Njegove sluge, aliOn je istinski izvor njihove mudrosti. Prvi korak koji valja napraviti nije neto teko, ve uverenost da je taj

Majstor i voljan i sposoban da preuzme va sluaj. Na veliki Majstor za pukotine u lauti braka eleo bi dauini neto beskrajno vrednije od same popravke mu-zike kutije.

Moda pre svega treba reiti problem kako shvati-ti da nas Majstor ne grdi to smo se sami uvalili u ne- volju, premda znamo da to zaista zasluujemo. Oseajkrivice zbog sopstvenog doprinosa branom neslaga-nju esto je tako ogroman i toliko optereuje nau savest da se usteemo da poverujemo u to to Bog moei hoe da uini za nas. avo ima naina da nas navede

na pomisao kako zasluujemo nesreu koja iskrsavana naem ivotnom putu. Neka stoga naa prva lekcijabude o poverenju u Njega: Ako li kome od vas nedo-staje premudrosti, neka ite u Boga koji daje svakomebez razlike i ne kori nikoga, i dae mu se; ali neka ites verom, ne sumnjajui nita, jer koji sumnja on je kaomorski valovi, koje vetrovi podiu i razmeu (Jakov1,5.6). Da, nama je potrebno da verujemo u dobru vest. Ponite tako to ete poverovati u Boju blago-


15/52

14

dat Njegovu dobrotu i plemenitost koje se ogledajuu tome to nam prata i spasava nas od zla koje zaslu-ujemo. Prestanite da krivite sebe ili svog suprunikaili najblie roake i ponite da prihvatate taj oprotaj. Nita ne lei tako uspeno kao Njegovo pratanje.

Moemo dobiti sve vrste dobrih saveta, ali ne-emo biti u stanju da ih primenimo u praksi ukolikosmo paralizovani idejom da nam Bog stalno prigova-

ra zbog naih greaka u prolosti. Meutim, njegovaRe ima tu izvanrednu dobru vest za svakog ko iskre-no trai pomo.


16/52

15

N D SP N B

Ova knjiga se manje bavi dobrim stvarima kojetreba da spasu brak koliko onim dobrim u koje valjaverovati. Emocionalne energije nee biti ukoliko o- vek najpre ne otkrije dobru vest o problemu, u koju

mora da veruje. Kad se veruje u ono to je ispravno,ubrzo e se ispravno i postupati. A onda se problempolako topi i nestaje. To dolazi otuda to verovanje upravu istinu dobre vesti podstie tajne, presahle izvoremotivacije, skrivene u ljudskoj dui.

Evo pet istina vrstih poput granitne stene, odkojih svaka predstavlja jedan element dobre vesti o vaem braku. Neete biti optereeni obavljanjem du-nosti koje prevazilaze vau snagu. No moda e vamipak biti potrebna snaga daverujete da je dobra vestistinita, zato to je najomiljenija opsesija ljudskog

roda da veruje u lou vest.1. Bog je vie od vas zainteresovan da vambrak bude srean

(a) On je smislio brak. Ukoliko se pokae dabrak suvie teko pada ljudskim biima, neuspeh utom smislu sasvim prirodno dovodi u pitanje mudrosti ugled njegovog Pronalazaa.

Neki ljudi uznemireni zbog branih problematraili su od Isusa savet. On je odgovorio: Zato osta-


17/52

16

vie ovek oca svojega i mater i prilepie se k eni svojoj, i bie dvoje jedno telo. Tako nisu vie dvoje, nego jedno telo; A to je Bog sastavio ovek da ne rastavlja(Matej 19,4-6). Poenta je u tome to imate Nekoga koradi dvadeset etiri sata dnevno, sedam dana u sed-mici kako bi obezbedio da vam brak bude srean. Ne-mojte se odupirati onome to On ini.

(b) Svaki brak je Bogu toliko vaan kao da je

jedini na Zemlji. Nijedan vrabac ne pada na zemljubez pristanka vaeg Oca... Vi ste vredniji od mnogo vrabaca! (Matej 10,29-3 GNB1). Dakle, kad Bogkae: Vi vredite tako mnogo, On verovatno tu po-drazumeva vas i va brak!

Kad brak pone da puca, oseamo se oajno sami.U tom sluaju dobra je vest shvatiti da se Neko brine, jer kad jedom prepoznate tu injenicu, problem prestaje da bude va. On postajei Njegov problem te moeteprestati da se pitate: ta mi sad valja initi?, a moeteda postavite i sledee pitanje: Gospode, kako mogu

saraivati sTobomdokTi reava ovaj problem?2. Loi suprunici mogu postati ne tako loiesto je Bogu potrebno, kako bi neki brak uinio

srenim, da samo jedan suprunik bude voljan da sa-rauje s Njim u vrenju izvesnih promena. Promenetreba da budu Njegov posao jer, kad je re o reavanjuproblema poput ovog, Sveto pismo istie da smo mibez snage (videti Rimljanima 5,6). Sve se svodi na to1 GNB God News Bible


18/52

17

da mi treba da prepustimo Bogu da isceli na brak. Alito nije pasivno preputanje da drugi radi umesto vas.I vi treba neto da uradite, ali to neto nije nemoguzadatak; to je istina u koju morateverovati.

Ako je u ponuenom opisu jedan suprunik nez-godan, Bog ve mora da se pozabavi jednom tvrdo-glavom voljom. Ako vi uveate problem tako to od-luite da i sami budete tvrdoglavi, dovodite Ga u zbilja

neugodan poloaj. ak ni Nebo nije u stanju da spasebrak akoobapartnera nisu voljna da dozvole Bogu daga spase. Ali ako jedan suprunik odlui da sarauje,Bogu je i to dovoljno kako bi bio slobodan da otponesa svojim poslom.

Sveto pismo govori da ljudska bia mogu osuje-titi delovanje Boje dobre vesti u njihovu korist akouporno odbacuju Njegovu blagodat. Spasitelj nam jesvima vratio slobodu izbora. Ali On nas hrabri da poverujemo kako i samo jedan brani partner moe po-stati instrument kojim e Bog onog drugog promeniti

nabolje. Kae se da se posveti mu nekrten enomkrtenom, i posveti se ena nekrtena od mua krte-nog (1. Korinanima 7,14).

Re posvetiti znai dovesti u pozitivan odnos saBogom zahvaljujui saradnji s Njim na koju pristajesuprunik koji veruje. Drugim reima, suprunik kojitreba da se menja izloen je uticaju onoga koji je ukontaktu sa Bogom. Ali sada jo jedan problem izbijana videlo.


19/52

18

U bliskim branim odnosima, mi upoznajemo jed-no drugo bez pretvaranja i glazure. Va suprunik znada li ste stvarno nesebini. Odvojeni od Boje blagoda-ti, mi emo neprestano pokazivati koliko moemo bitisebini. I tako, kad va suprunik vidi dokaz da BojiDuh deluje u vama, on ili ona bie mnogo prijemivijina delovanje Svetog Duha nego inae. To je jedan nainna koji Bog posveuje suprunika koji ne veruje.

Boji omiljeni nain da sebe otkrije nisu munje iudar groma, niti zemljotresi, ve preobraavanje ra- vih ljudi. Kao to toplo sunce topi komad leda, takoova nena ljubav esto uspeva da otopi ledeno srce ne- verstva. I kao to Pavle kae: Jer ta zna eno, da akomua spase? Ili, ta zna, muu, da ako enu spase?(16. stih).

3. Moda su vai pogreni stavovi doprineli davam suprunik postane neugodan (ili svojeglav)

Promena koju Bog ostvaruje predstavlja dobru vest, pogotovo ako ste bili bar delimino krivi, jer to

je neto to moete ispraviti uz Boju pomo. Va pre-obraaj moe biti Boje sredstvo da spase vaeg su-prunika. Biti spasen znai biti promenjen: oni koji suse otuili od ivota Bojega usled ... neznanja sadabivaju pomireni s Njim (Efescima 4,18 RSV 2).

Ovo bi moglo biti posebno tano za brak gde jesamo jedan brani partner hrianin, a loe se pona-a. Takvo ponaanje ponitava ono to hrianin2 RSV Revised Standard Version Bible


20/52

19

govori, i ini da Bog izgleda nemoan da spase ljudeod njih samih. Nita ne moe loa ljudska bia uiniti jo neprijatnijim od verovanja u takvu lou vest. Akoste vi bili kamen spoticanja u tom pogledu, modane morate dalje da traite uzrok svoje brane nesre-e. Ono to neko misli o Bogu odreuje kakav e onili kakva e ona biti osoba. To je zbog nepogreivogbiblijskog naela naela pravednosti kroz veru. To

je zaista tako jednostavno kao to su dva i dva etiri.Dobra vest je prenoenje poruke istine o tome ta je Hristos uinio i sada ini da bi nas spasao. Ona seusredsreuje na Njegovo rtvovanje sebe na krstu. Tonije samo neko nestvarno spasenje posle smrti, onaznai mir, sreu, pomirenje, preobraaj srca ovde isada. Shvatiti to i ceniti to je ono to Sveto pismonaziva verom; a takva vera radi na ostvarivanju pravednosti u srcu vernika.

Njom se zavrava veliki emocionalni ispust ener-gije, jer upravo vera daje energiju: vera ... kroz ljubav

radi (Galatima 5,6). (Grka re za posao glasiener- geo, od koje su izvedene rei u ijem se korenu nalazire energija.) Eto kako se krivica, strah, otuenje i po-dozrenje tope i nestaju iz srca.

Ponovimo jo jednom: sve te predivne stvari kojebi trebalo da inimo neemo biti u stanju da inimoako ne verujemo u ono to je Hristos uinio i ini zanas. Verovanje u lou vest paralie; verovanje u dobru vest jevanelja daje energiju.


21/52

20

Suprunik koji ne veruje a ne vidi tu dobru vestispoljenu u ivotu svog branog partnera biva liennajdelotvornijeg sredstva koje Bog moe da upotrebikako bi od nevernika nainio prijatnu osobu. S dru-ge strane, suprunik koji ne veruje, a svakodnevno jesvedok te dobre vesti u ivotu svog branog partne-ra teko e joj odoleti. Da li vam je teko da u to pove-rujete? Ipak, to je istina!

4. Ako postoji nada za vas, postoji i nada zavaeg suprunika, zato to je Bog uinio da postanete jedno

avo je specijalista da brane parove uveri kakone odgovaraju jedno drugom. Kad se dvoje uzmu,moda se zaista ne uklapaju, ali Bog namerava da oni postajusve usklaeniji; i oni e postepeno postajati jedno ukoliko ne ometaju plan koji Bog ima za njih.Njegova re kae: Dvojee postati jedno (Matej 19,5 GNB). Ne da dvojetrebada postanu jedno, ili da bidvojetrebaloda budu jedno, ili da bi bilo divnokada

bi dvoje mogli da postanu jedno; ne, nego dvoje e po-stati jedno. Drugaije kazano, Bog planira da ljudi kojimisle da su loe spojeni (a avo ih navodi u iskuenjeda tako razmiljaju) postanu sreno spojeni. Upravo toostvaruje Njegova blagodat. Ali ovo se dogaa jedinoako oni dozvole Bogu da ostvari svoj plan u njima drugim reima, ako prestanu da Mu se odupiru.

Ako je ono to smo do sada rekli tano, onda jeisto tako sigurno da e, kao to jedan suprunik moe


22/52

21

da postane ugodan zahvaljujui Spasiteljevoj blagoda-ti, i drugi biti u mogunosti da postane takav. Onaj istiBog koji je stvorio jednog stvorio je i drugog, i name-rava da to dvoje budu jedno. Naravno, On nikadanee vriti pritisak na neiju volju, tako da neko moei da se suproti Njegovoj blagodati do samog kraja.

5. Recite DA podsticaju da uinite ili kaeteneto lepo svom supruniku

Verovati u ono to je ispravno predstavlja temeljna kome poiva injenje onog to je ispravno. Ali,kako ovek dobija volju i snagu da ini ono pravo?Odgovor glasi: verom. Vera nije istinska vera ukoli-ko ne radi kroz ljubav (Galatima 5,6). Vera e vaspodstai da kaete ili uinite neto korisno kao to je upuivanje pohvala svom supruniku iskrenim re-ima koje pokazuju da ga zaista cenite, kupovanje ne-oekivanog poklona, iznenadni zagrljaj, ili pak nekonesebino delo koje ste tvrdoglavo odbijali da uinite.Ima milion naina na koje vas vera moe osnaiti i

ohrabriti da uradite ono to je pre toga izgledalo ne-mogue.Taj blagosloveni podsticaj je u stvari rad Svetog

Duha. Da li to shvatate? Bog je ve na delu da spa-se va brak!Uini to! Reci to!Bog vam omoguuje dabudete drugaiji nego to ste bili. To je Njegov posao da bude Spasitelj, da vas podstie na dobro.

Ako vae ljubazno delo ili re ne budu prihvae-ni, nemojte reagovati cinino. Takva reakcija mogla bi


23/52

22

sve da upropasti, i dovede u pitanje pobudu u pozadi-ni vae ljubazne rei ili ljubaznog dela. Oekujte da e vaa iskrenost biti testirana, i nemojte se obeshrabritikad se to dogodi. Lana dobrota retko deluje, ali istin-ska dobrota ima veliku ansu da uspe. Istinska dobro-ta nema drugog naina da dokae svoju iskrenost semda bude stavljena na probu. Probe i iskuenja, kad imprilazite u pravom duhu, uveavaju vae izglede na

uspeh. Ako imate taj dragoceni uvid u stvari, neoe-kivani neuspesi nee vas vie uznemiravati (videti 2.Petrova 1,5-7).

Dobro inite onima koji na vas mrze; blagosiljaj-te one koji vas kunu, i molite se Bogu za one koji vas vreaju... Kako hoete da ine vama ljudi i vi njimaonako... Budite dakle milostivi kao i Otac va to jemilostiv (Luka 6,28-36).

Da li to funkcionie? Zaista funkcionie! Ideja nakojoj poiva Boja vladavina jeste da je svetlost jaaod tame, ljubav jaa od mrnje, dobro jae od zla i

blagodat jaa od greha. Prema tome, Boja blagodatdovoljno je snana da rei i najvei brani problem ukoliko joj dopustimo da ostvari svoj cilj.


24/52

23

K D VK N M D V

Ubio je u meni svu ljubav koju sam ikada imala zanjega! Oseam se mrtvom kad sam u njegovoj blizini.

Ne oseam vie nita prema njoj. Jednostavno je vie ne volim.

Tune rei poput ovih nose u sebi izvesnu notuzavrenosti, te zvue kao da nema svrhe pisati ovo po-glavlje. Ako je neto umrlo, ono se ne moe normal-nim putem vratiti u ivot.

Meutim, moe li neto mrtvo ipak ponovo oiveti?

Stari Grci i Rimljani mislili su o seksualnoj ljubavikao o bogu koji baca strele strasti i tako ubija rtvekoje ne mogu a da se ne zaljube. Od prvog veka noveere pa nadalje, Rimljani su prikazivali Kupidona, naslikarskim platnima ili u vidu statua, uvek kao nepo-

bedivog u svojim osvajanjima. Ako ste bili pogoeninekom od njegovih strela, nije vam bilo pomoi.Mi savremeni ljudi jo uvek smo skloni da razmi-

ljamo na isti nain. Na zaljubljivanje se gleda kao naneto emu se ne moe odoleti, kao kad je u pitanjuprehlada. Grki bog koji odgovara rimskom Kupido-nu bio je Eros, sin boginje Venere. U helenizmu, sek-sualna ljubav bila je bog; kako bi se onda smrtni ovekmogao suprotstaviti boanskoj naredbi?


25/52

24

Ista ideja proima i muslimansku misao. Od mu-slimanskih ena zahteva se krajnja jednostavnost zatoto se pretpostavlja da e pogled na enske oblike ilidelimino otkriveno telo izazvati nekontrolisanustrast kod mukarca, to e dalje postati uzrok neo-doljive strasti ene prema mukarcu. Gotovo je ne-pojmljivo da se mukarac i ena, ukoliko ostanu sami,nee upustiti u seksualni odnos. Kao u drevnoj Gr-

koj ili Rimu, seksualna strast je i ovde neto boansko.Ako vas Kupidon pogodi, uzaludno je opirati se. o- vekov izbor ili volja nemaju mesta u takvoj ljubavi.

Posledica toga je da vi, poto nemate kontrolunad zaljubljivanjem, neeti imati nikakvu kontrolu niprilikom odljubljivanja. To je druga strana Kupido-novog novia. I to je onaj tajni princip u pozadinibranih raskida. Ali, da li je Kupidonova ljubav dik-tator-gospodar nae due tako da mi moramo ropskida sluamo njene naredbe da volimo ili ne volimo?

Biblijska ideja ljubavi sasvim je drugaija. Sveto

pismo predstavlja ljubav kao naelo. Ona se moe e-leti ili kontrolisati u skladu s prosvetljenjem BojegSvetog Duha, ukoliko ovek veruje u Spasitelja. Ku-pidon moe bacati svoje strele u pokuaju da nekogazanese nedozvoljenom ljubavlju, to je staza koja vodiu propast, ali Biblija ui da mimoemo rei NE ta-kvim nagonima. Kupidon moe isto tako bacati svojestrele i posle vaeg venanja, i navoditi na pomisao daste beznadeno zaljubljeni u neku osobu koja vam nije


26/52

25

mu ili ena. Pagani smatraju da je takva zanesenostboanskog porekla, i stoga dovoljan razlog za raskidbraka. No istinski hrianin shvata da on ili ona moguodluiti da se ne odazovu pozivu na nevernost i savla-dati ga boanskom snagom.

Nadahnuti apostol kae: Jer se pokaza blagodatBoja koja spasava sve ljude, uei nas da se odreemobezbonosti i elja ovoga sveta, i da poteno i praved-

no i pobono poivimo na ovom svetu, ekajui blae-na nada i javljanja slave velikoga Boga i spasa naegaIsusa Hrista, koji je dao sebe za nas da nas izbavi odsvakoga bezakonja (Titu 2,11-14).

Da li je to jadan nain ivota ako stalno moramo dagovorimo NE iskuenju? Ne, to je naprotiv jedini nainda ivot bude srean. Vi niste pozvani da stiskate zube iprisiljavate sebe kako biste kazali NE zabranjenoj ljubavi. Ne, nipoto. Sveto pismo kae da nas blagodat Boja(boanska sila koja nas osposobljava u tom smislu) ui kako da kaemo NE iskuenju. Mi nismo bedni robo-

vi strasti. U Hristu, mi smo slobodni mukarci i ene saBogom danom silom izbora, kako bismo Mu prepustilikontrolu nad svojim emocijama i zaljubljivanjem. Akokaemo NE nedozvoljenoj ljubavi, zadobili smo pobe-du nad iskuenjem. Ne moete ni zamisliti svoju sreukad ustanovite da ste osloboeni zamke koja bi za vasna kraju postala samo duboka jama.

Ako je moguno rei NE nedozvoljenoj ljubavi,zar nije isto tako moguno rei DA ljubavi za koju


27/52

26

znate da je prava i odgovarajua, koju po Bogom da-noj dunosti treba da negujete, ali se trenutno ne ose-ate voljnim da tako postupate?

Bog nije poput Kupidona. Kada se zavetujete daete voleti, potovati svog budueg suprunika i uga-ati mu dok vas smrt ne rastavi, Bog hoe da volitetog svog branog partnera i da pri tom budete sreni.Mora se svakako priznati da va suprunik moda ne

ini svoj deo dunosti, ali to vam ne moe posluitikao izgovor da vi ne uinite svoj deo. Da to nije tano,Boji plan u pogledu braka bio bi neto vrlo nepovolj-no.

A sada bismo mogli da parafraziramo pitanje nasledei nain: Da li je mogue voleti neugodnog su-prunika koga, po svom oseanju, ne moete da volite?

Praktino svi savremeni jezici imaju samo jednure za ljubav; meutim, grki jezik korien u Novomzavetu imao je tri glavne rei za taj pojam;eros, phi-los i agape. Eros je odgovarao Kupidonu, bogu strasti,

ljubavi koja zavisi od lepote ili dobrote svog objek-ta. To je standardna oprema s kojom smo svi roeni.Drevni pagani tvrdili su da jeerosboanski; jer, to jebila tajanstvena emocija koja je, izgleda, slino nabu- jaloj reci ruila sve ljudske prepreke.Philos je nii nivoljubavi, srodniji naklonosti, kakva je, recimo, ljubavprema muzici ili umetnosti.

Apostoli nikada nisu rekli da je Bogeros. Jovan veli da je Bogagape(videti 1. Jovanova 4,8). Ta vrsta


28/52

27

ljubavi je naelo, a ne strast. Ona je slobodna i suvere-na, ne zavisi od dobrote ili lepote svog objekta. Otudaona moe da voli i loe ljude ak i one rune. Jer jedva e ko umreti za pravednika; za dobroga modabi se ko i usudio umreti /to bi bio najuzvieniji oblikerosa/. Ali Bog pokazuje svoju ljubav /agape/ premanama time to je Hristos jo kad smo bili greniciumro za nas... Jer kad smo se pomirili s Bogom smru

sina njegova dok smo jo bili neprijatelji, onda emo jo pre biti spaseni njegovim ivotom, poto smo iz-mireni (Rimljanima 5,7-10).

Dokeros i philos zavise od vrednosti svog objekta,agape je ljubav koja stvara vrednost u svom objektu.Vi ne morate najpre sami sebe da oistite da biste bilisigurni da vas Bog prihvata. Njegov ljubav vas ponovo stvara, ini vas dragocenim poput boanskog Darakoji je dat za vae iskupljenje.

Ljubav-eros instinktivno eli da poseduje. Zarazliku od nje, agape je ljubav koja daje umesto da

uzima ili oekuje. Dakle, naa ljudska ljubav tei za-dovoljstvu sebe radi, dokagape eli da drugima pruizadovoljstvo. Ljudska ljubav ezne za nagradom; aga-pe je voljna da se odrekne nagrade.

Agape je ljubav koju mi kao ljudska bia ne mo-emo proizvesti sami od sebe. Ona je strana naojplaneti i mora biti uvezena. Ta velianstvena ljubav je vrhunsko otkrivenje Bojeg karaktera, koji se ispoljiou Hristu: Ljubav /agape/ je od Boga; i svaki koji ima


29/52

28

ljubav /agape/ od Boga je roen i poznaje Boga. A kojinema ljubavi /agape/ ne pozna Boga; jer je Bog ljubav/agape/... U ovom je ljubav /agape/ ne da mi pokaza-smo ljubav k Bogu, nego da on pokaza ljubav k namai posla sina svojega da oisti grehe nae...Ako imamoljubav /agape/ meu sobom, Bog u nama stoji i ljubav je njegova savrena u nama (1. Jovanova 4,7-12).

Zasnovana samo na erosu, ljubav je zarobljenik

Kupidonovih udljivih reakcija. Na njegovu zapovestprestajete da volite isto tako lako kao to ste se pret-hodno zaljubili. Meutim,agape ljubav koju Hristosdaje ini nau ljudsku ljubav stabilnom. itamo daagape nikad ne prestaje (videti 1. Korinanima 13,8),ali razbacane olupine koje su ruglo naih branih oba-la uasno svedoe o tome da naa ljudska ljubav ipakprestaje.

Bog eli da va brak bude srean. Agape moe bitiulivena u nau supruniku ljubav kako bi je uinilauzvienijom. Kad Gospod nalae: Muevi! Ljubite

ene svoje (Koloanima 3,19), upotrebljena re je za-pravo glagolski oblik odagape. enina ljubav takoemora biti obogaena istom nebeskom ljubavlju. Svenam to moe izgledati nemogue, ako se ponizno nesuoimo sa stvarnou.

Moramo dopustiti da se taj dar uveze odozgo.Apostol opominje: A budite jedan drugome blagi,milostivi, pratajui jedan drugome, kao to je i Bogu Hristu oprostio vama... Ugledajte se dakle na Boga,


30/52

29

kao ljubazna deca, i ivite u ljubavi /agape/, kao to je i Hristos ljubio nas i predade sebe za nas (Efesci-ma 4,32; 5,1.2). Objanjenje kako to uiniti nalazi se uizrazu kao to je i Hristos ljubio nas. Ceniti Njegovuljubav znai shvatiti da bismo bili u grobu da On nijeumro umesto nas. ak i svoj ziki ivot dugujemoNjegovoj rtvi za nas, bez obzira da li to razumemoi verujemo, ili ne. Svi beskrajno i veno dugujemo

naem Spasitelju; ak i sunce blista i pljuskovi pada- ju zahvaljujui Njegovoj rtvi. Svaka vekna hleba nosipeat krsta, i svaki izvor vode verno ga odslikava. To je ona pouka koju nam prua Gospodnja veera.

I tako, neto poinje da se deava. Kad bar donekleosetimo sopstvenu slabost i svojeglavost, i iskusimoblagodat Bojeg pratanja u Isusu, odmah uviamo da je beskrajno lake biti blag, milostiv, spreman na pra-tanje. Kao izvor u pustinji koji je presuio, a potomponovo poinje da izbija dajui sveu vodu posle kinesezone, tako i nena oseanja koja su presuila i pre-

tvorila se u prah negde u tajanstvenom kutku mra-nog srca, sada opet poinju da teku. Ono za ta smonekada mislili da je zauvek nemogue pomalja se kaorealnost. Zapovest da volimo svog suprunika moedelovati nemogue kao pomeranje Mont Everesta, alikad neko shvati koliko je Hristos voleo nas, udo semoe dogoditi. I da, ono se i deava mnogo puta.

Agape je ljubav koja je u saglasnosti s Bojom vo-ljom za nas i s Njegovim zakonom. Mi moemo eleti


31/52

30

da volimo /agape/ u Hristu zahvaljujui Njegovojblagodati. Otuda je sve to je po Bojoj volji mogue.Mnogi od mrtvih brakova mogu opet oiveti kadse ukljuimo na Izvor istinske ljubavi koja dolazi saugraenom sreom i mirom u srcu.

Meutim, da li ljubav agape moe ponovo pod-stai iezlu seksualnu ljubav i reiti njene tajanstveneprobleme? Moe li hemija ponovo poeti da deluje?


32/52

31

OU S L

Pavlova Prva poslanica Korinanima ohrabrujebogato seksualno iskustvo unutar braka. Pavle ne kae:Dobro je oveku da se ne dohvata ene! To su njemunapisali Korinani u jednom svom pismu (videti 1. Kor.

7,1). Umesto toga, on snano zagovara da mu i enauivaju u telu svog suprunika, ali da naelo nesebineljubaviagape obogauje i oplemenjuje to iskustvo.

U stihovima 3-5 on kae: Mu da ini eni dunuljubav, tako i ena muu. ena nije gospodar od svo-ga tela, nego mu; tako i mu nije gospodar od svogatela, nego ena. Ne zabranjujte se jedno od drugoga.

Seksualnost je Boji milostivi dar branom parukoji, po Njegovoj elji, treba da zauvek bude jedno.Seksualno sjedinjavanje je nagovetaj sree koja pred-stavlja uvod u doivotnu sreu.

Plamen ljubavi je tako slabaan da se lako moeugasiti usled greaka branih partnera. Krivica moeda nas paralie, ba kao to mogu da nas razjeda- ju ljubomora i ozlojeenost. Ljubav moe biti poputHamptija Damptija.1 Kad se jednom polomi, ni svi

1 Linost iz stare deje pesmice, nalik na ogromno jaje. Pesmi-ca otprilike glasi ovako: Hampti Dampti sedeo je na zidu a ondaodjednom pao i razbio se. Ni svi kraljevi konji, ni svi kraljevi ljudinisu mogli ponovo da ga sastave.


33/52

32

kraljevi konji, ni svi kraljevi ljudi ne mogu ga ponovosastaviti. Tako to izgleda, ali upravo ovde Boja blago-dat moe da uini ono to deluje nemogue.

Postoji jedna situacija u kojoj je ak i za Bojublagodat teko da popravi narueni brani odnos, ato je ono to Isus naziva blud / porneia/ u Mateju19,9. To je legitimna osnova, mada ne i zapovest, zaraskidanje branog jedinstva, zato to na tajanstven

nain unitava temelj poverenja na kome seksualnosjedinjavanje u ljubavi mora da poiva.Prepreke za obnavljanje zike ljubavi esto su

emocionalne prirode, uprkos farmaceutskim rekla-mama. Bog je Divni, Savetnik (Isaija 9,6) koji pri-meuje i kad vrabac padne na zemlju, i beskrajno na-stoji da niko ne mora ponovo da sastavlja HamptijaDamptija. Verujem da u videti dobrotu Gospodnjuna zemlji ivih. Uzdaj se u Gospoda, budi slobodan;neka bude srce tvoje krepko, uzdaj se u Gospoda.(Psalam 27,13.14).

Onome koji zapaa pad ptice isto je tako stalo daseksualni ivot Njegovog vernika bude srean. Neki,ini se, imaju srednjovekovne ideje da je seks u sutinineto sramotno, da mu Bog okree lea. Onaj koji jesmislio svu onu divnu sloenost seksualnosti takoenudi i izleenje. Ali to isceljenje lei u skruenosti.

Ponos i samopravednost mogu ubiti nenu biljkuljubavi ba kao to ledeni udar hladnog vetra moeunititi prolene cvetove. Ti si uasno grean jer si


34/52

33

izneverio; ja sam pravedan poto sam nevin!Ti za-sluuje pakao; ja zasluujem nebo takva oseanja,glasno iskazana ili ispoljena u ponaanju, neopravda-na su jer su svi sagreili (Rimljanima 3,23).

Taan zapis o naim gresima nije u naoj svesnojmemoriji, nego je to zapis na nebu gde se poput ren-dgenskog snimka izlau pogledu nesvesna zla delaskrivena duboko u nama. U nebeskim knjigama bele-

e se gresi kojebismopoinili ukoliko bi nam se za topruila prilika. Boga interesuju nae najskrivenije po-bude. Takozvani nevini suprunik koji bi izneverioda je bio kuan, nije nevin u Bojim oima.Oboma je neophodna blagodat pratanja. I sve dokoboje tone shvate, ne moe doi do isceljenja koje je Bog spre-man da podari.

Voleti suprunika koji se ne da voleti moe izgle-dati nemogue. Meutim, agape-ljubav mogla bi darasvetli nadom situaciju koja inae izgleda neizleiva.U Bojoj rei postoji stvaralaka snaga. On je stvorio

svet ni iz ega, jer On zove ono to nije kao ono to jest (Rimljanima 4,17). Zar On nije u stanju da to istouini za mrtav brak? Razume se da je u stanju.

Isus je u banji Vitezdi sreo jednog paralizovanogoveka koji je posle 38 godina paenikog ivota de-lovao uvelo i uniteno. Kad je Isus video ovoga gdelei, i razumeo da je ve odavno bolestan, ree mu:hoe li da bude zdrav? (Jovan 5,6). ovek se jedvausudio da kae DA. Njegova reakcija lii na nau kad


35/52

34

smatramo da je skoro nemogue poverovati u dobru vest. Gotovo da ga mogu zamisliti kako u tom trenut-ku jecajui govori: Gospodine, nemam oveka da mipomogne. Ostali dobijaju blagoslov, a ja...

Tada ree mu Isus: ustani, uzmi odar svoj i hodi(8. stih). Paralizovani je mogao prigovoriti kako je tonemoguee. Ali on je odluio daveruje u dobru vest.Slino Avramu koji je, kad se nije bilo niemu nadati,

verovao u nadi (Rimljanima 4,18), pokazao da je isam pravo Avramovo dete. ovek je odmah ozdra- vio, i uzevi odar poeo da hoda (9. stih).

Biblija belei i jedan primer ginekolokog izlee-nja primer Avrama i Sare. Oboje su izvesno vremebili ogoreni na Boga zbog naizgled neuslienih moli-tava. Sara je krivila Boga to joj nije omoguio da za-trudni (1. Mojsijeva 16,2). Ali u izvetaju se dalje govori kako joj je Bog uputio dobru vest koja ju je, poto je odluila da u nju poveruje, oslobodila gorine; ta vest je takoe usreila Avrama. Dva srca su omekala,

i dogodilo se neto to su svi kilometrima unaokolosmatrali nemoguim: Sara je zatrudnela i rodila Isaka.Novi zavet daje dodatni uvid u taj dogaaj: upravo je vera koja je otopila njeno srce uinila nemogue udomoguim (Jevrejima 11,11).

Obazrivo smo govorili o jednom zbilja osetljivomproblemu. Ali Onaj koji je stvorio nene i krhke laticerue u stanju je da u vama i vaem supruniku stvorineto lepo, neto to nadilazi i vae najsmelije snove.


36/52

35

Kad On to uini, proslavite Ga, imajui na umu da je srea koju ste otkrili neto to ne zasluujete. To jeneto otkupljeno za vas Hristovom rtvom na krstu.Da, taj dar podrazumeva i srenu doivotnu seksual-nu ljubav.


37/52

36

P IK M S B

Svi smo uli priu o kapetanu koji je upravljaosvojim brodom kroz opasne vode, drei se tanokompasa. A ipak je njegov brod udario u stenu i biopotopljen. Prilikom istrage, pronaen je kompas i pa-

ljivo pregledan. Utvreno je da je neko, dok je istiodrveni okvir nemarno ostavio mali komadi elinognoa u jednoj pukotini. To je skrenulo iglu ba tamantoliko da se veliki brod udalji od svog kursa i udari ustenu.

Mnogi brakovi doiveli su brodolom zato to su jedan ili oba partnera verovala u neto to je skrenuloiglu njihovog branog kompasa. Verovanja mogu bitiodluujua. Istina moe da spase, a zabluda da uniti.ovekov put u braku dovoljno je znaajan da bismomorali proveravati svaku ideju u svom umu na osno-

vu autoritativnog merila na osnovu Rei Boje.Jedan lanak uReaders Digest-u objavio je Petmitova koji mogu izazvati brodolom braka. Glavnamisao je bila da pogrene ideje u koje ovekveruje mogu upropastiti brak.

Posledice ovog aksioma su predivne i jo vrednije:istine koje neko veruje mogu promeniti brak i uinitiga srenim. Ako verovanje u ono to je lano moeotetiti brak, verovanje nadahnuto istinom sigurno e


38/52

37

teiti da obnovi njegovu sreu. To je biblijsko naelo oopravdanju verom, najdublje sagledavanje kako ljud-ska priroda funkcionie koje je svet ikada video.

Paganstvo tvrdi da vae spasenje zavisi od onogato inite. Neke navodno hrianske grupe propustilesu da shvate oni genijalnu misao Novog zaveta daspasenje zavisi od verovanja u ono to je istinito. (Do-bra dela slede veru).

Brani partner koji nikada nije ozbiljno potraioneto dobro u svom supruniku moe se razvesti odnjega ili nje, a da nikada ne shvati da se ispod onogato je izgledalo kao gruba spoljanost nalazio potenci- jalni rudnik zlata. Da li je mogue da se ispostavi da jelo suprunik u stvari pravo blago? Jedna bajka govorio princezi koja je s gaenjem poljubila runu abu,ali je potom otkrila da se ispod rugobe nalazi zgodanzaarani princ. Pria je izmiljena, naravno, ali prin-cip na koji ona ukazuje moda nije. Moe li poljubacagape pretvoriti abu od suprunika u princezu ili

princa. itajte dalje.Sledee istine koje mogu spasti narueni brakproistiu iz istog neosporivog (neospornog) izvora Biblije. Moe zazvuati suvie pojednostavljeno akokaemo da one deluju, ali one stvarno deluju ako ihprihvatamo verom i Boga uzmemo za svog vou.

1. Bog je u poetku smislio brak i jo uvek spa- ja dvoje ljudi kako bi postali jedno, kad god dopusti-mo da nas On vodi.


39/52

38

Sotona pokuava da razori brakove zato to mrzisve ono u ta je Bog ukljuen. Gospod je doveo EvuAdamu, i Isus je iz toga izvukao jednu pouku: to jeBog sastavio ovek da ne rastavlja (Matej 19,6). Istotako sigurno kao to posle noi dolazi dan, moemooekivati da e sotona pokuati da ih razdvoji jer mrzisve ono to Bog ini. To je vrlo jednostavno; ako jeBog spojio dvoje ljudi, moete biti sigurni da e so-

tona nastojati da ih odvoji. Ali glavna misao u Svetompismu glasi da je Hristos pobedio sotonu, paralisaoga (videti Jevrejima 2,14; unititi u originalu jesteparalizovati). Ako moemo da verujemo da nas je Bogspojio u braku i da je jai od avola, hiljade problemamoda bi se odmah reilo.

Ali moj suprunik i ja smo nejednako upregnutiu jaram a to je ba ono to, po Bojim reima, ne bitrebalo da bude (videti 2. Korinanima 6,14). Kakvebi veze Bog mogao imati s naim sjedinjenjem?

Jeste li stvarno sigurni da ste nejednako upre-

gnuti? Jer ta zna, eno, da ako mua spase? Ilita zna, muu, da ako enu spase? (1. Korinanima7,16). Onaj koji vam se ini kao nevernik moda ese pretvoriti u divno Boje dete, ba kao to se runagusenica moe preobraziti u prekrasnog leptira. Akosuprunik koji ne veruje ikada postane vernik, to zna-i da ga je u svom predznanju Bog sve vreme ubrajaokao vernika, jer Biblija kae da On zove ono to nijeonim to jest (Rimljanima 4,17).


40/52

39

to pre ovek verom stane na Boju stranu, to eOn vie biti u stanju da delotvorno radi. Da li se takvadobra vest odnosi i na va brak, to samo On moe da vam kae, da vam apne dok kleite pred Njim u veri iskruena srca. I rei e vam!Samo sluajte dalje.

Ne zaboravite da Bog ponekad alje izvrsne da-rove u neprivlanom pakovanju. Isus je, na primer,roen u tali gde je bilo i pilia i koza. Pogledajte jo

jednom dar koji ste moda mislili da bacite. Modase u njemu krije blago.Ali ja sam razveden i sada sam ponovo oenjen!

Koji bi brak trebalo da smatram kao sjedinjavanje poBojoj volji? Pravi odgovor bi moda bio oba. Gre-ke iz prolosti ne liavaju nas Boje milosti i vostva.Ali Gospod kae: Idi i vie ne grei (Jovan 8,11). Negledajui dakle Bog na vremena neznanja, sad zapove-da svim ljudima svuda da se pokaju (Dela 17,30). Ne-mojte uveavati jednu greku tako to ete uiniti dve.Ako ste slomili srce jednoj osobi, nemojte i drugoj.

Kua i imanje nasleuje se od otaca; a od Gospo-da je razumna ena (Prie Solomunove 19,14). To jeonaj isti nebeski Otac koji zapaa kad vrabac padne nazemlju. On s puno ljubavi gleda na na brak, jer Isuskae da smo mi vredniji od mnogo vrabaca (Matej10,31).

Bog je obeao da e blagosloviti va brak uprkossotoninim naporima da ga raskine, samo ako Mu do-zvolite. Takvi blagoslovi su stvaran temelj na kome se


41/52

40

moe graditi nada; a ako je mogue nadati se, sve vrsteproblema mogu biti reeni.

2. Va suprunik je moda dragulj u neobra-enom stanju i samo eka da ga Majstor dotakne.

Kad istinska Hristova ljubav radi u nekoj osobi,on ili ona neizostavno bivaju preobraeni. Pavle dajelistu ljudi tipinih meu Korinanima: Lupei, ...pijanice,... opadai, ... varalice i neki koji su krivi

za preljubu i homoseksualnu izopaenost (1. Korin-anima 6,9.10 NEB1). Potom dodaje: Takvi su bilineki od vas. Ali ste oprani vodom koja isti... opravda-ni ste imenom Gospoda Isusa (11. stih). Dobra vestkoju je Pavle objavljivao delovala je! Ona nije manjedelotvorna ni danas. U mnogim sluajevima, sve to je naruenom braku neophodno upravo je ta istinskadobra vest. A nju e najbolje uputiti suprunik koji veruje.

3. esto su neprijatne osobe takve zato to usebi nose neki skriveni iritirajui element, neki nere-

en lini problem koji je kod njih izazvao ogorenost.Obino se u korenu toga nalazi neshvatanje da je Bog Prijatelj, a ne boanski Neprijatelj. Ono toljude ini neugodnim jeste pogreno oseanje da jeBog protiv njih (veoma uobiajeno za nas smrtnike!).Otuda Pavle preklinje: Molimo vas, u ime Hristovo,pomirite se s Bogom (2. Korinanima 5,20). Mnogenesrene osobe poele su da pevaju kad je na najdu-1 NEB New English Bible


42/52

41

bljem nivou dolo do pomirenja srca sa Bogom. akse i razoaranja mrane prolosti mogu sagledati unovoj i realistinijoj perspektivi kada svetlost Bojeljubavi osvetli te tragine tajne. Loa vest se onda pre-obraava u dobru vest.

4. Bog je odredio da se izvesne prednosti izgra-uju u svakom braku, ali su one esto zanemarene ili pogreno shvaene.

(a) Zajednika molitva svakoga dana zdruujedva srca bolje od bilo ega drugog. U naem moder-nom svetu dvostrukog posla, karijere, prekovremenograda, TV-a, i pomamne zabave, taj jednostavni obiaj je sasvim zamro, a s njim je iezlo i mnogo branesree.

Jedno od glavnih naela uspenog programaAnonimnih alkoholiara jeste priznanje pred Bogomi svojima u grupi: Ne mogu da kontroliem svoje na- vike u piu; potrebna mi je pomo neke Vie sile. Viisto tako moete unutar svoja etiri zida oformiti sop-

stvenu lokalnu grupu Anonimnih suprunika s bra-nim problemima. U brakovima bez Boga, nedostajeduhovna dimenzija. Oni koji poriu tu istinu estoanju plodove svog neverovanja u vidu traginog alinepotrebnog bola.

Kad mu ili ena poteno priznaju jedno drugom:To je iznad naih moi, pozovimo Gospoda da ueu na dom i da ga blagoslovi, oni poinju da nazirureenje problema.


43/52

42

Gospod je boanski Dentlmen; on nee silomui u va dom ako je nepozvan. Kada su dva uenika jedno vee ili za Emaus, Isus im se inkognito pridru-io na putu. Stigavi do svoje kue, oni su Ga nepla-nirano pozvali da ue i ostane kod njih. On se praviokao da mora da nastavi dalje. I tek poto su ga oniuporno zaustavljali govorei: ostani s nama, On jepristao da ue s njima i prenoi (Luka 24,28.29).

Ovaj naizgled nevani dogaaj baca ogromnusvetlost na Boje odnose s nama. I zaista, Onhoe daue u nae domove i da ih blagoslovi svojim rado-snim prisustvom kao Gost, ali mi Gamoramo pozvati.Otuda je svakodnevno kleanje u zajednikoj molitviizuzetno vano. Ma koliko se moda nelagodno ose-ate kad to inite, ipak inite, i verujte u istinu: Onprihvata svaki iskreni poziv i nikada ne grdi to stetoliko ekali da biste poeli da upranjavate zajedni-ku molitvu.

Hrianske porodice ne uzimaju svakodnevnu

hranu dok najpre ne pozovu nevidljivog Gosta prisvakom obroku i zahvale Mu za ono to imaju. Nematakvih statistika, ali se usuujem da kaem da je kraj-nje retko da neki par raskine ako su se suprunici zajedno u poniznosti obraali Bogu svakoga dana. Onisu moda jo ponekad zbunjeni i imaju problema kojiih mue, ali ipak znaju za novu unutranju snagu imogu da se nadaju. Iako pakao ne postaje nebo, brakmoe da postane uvod u nebo.


44/52

43

(b) Kad se roditelji razvedu, deca su obino najvei gubitnici. Kada bi roditelji razmiljali o injenicida su deca proizvod njihovog sjedinjavanja, verovatnobi dva puta razmislili pre nego to raskinu brak.

Kad se brak raspadne, dete obino osea da i onona neki nain snosi krivicu. Zavisno od svojih godina,ono shvata da su ga roditelji stvorili te rezonuje: Ako jebrak zahvaljujui kome sam doao na ovaj svet proma-

aj, moda sam i ja promaaj. Sve je nita i niemu ne vodi. Dete ak moe imati oseaj da je nepoteno to jeono osueno da ivi dok je ljubav koja ga je stvorila osu-ena na propast. To je jedan od razloga to mnoga decarazvedenih roditelja ne cene sebe dovoljno. Lake jeemocionalno se prilagoditi smrti roditelja nego nestan-ku branog jedinstva kome duguju svoje postojanje.

Shvatanje da dete u srenom domu ima vee mo-gunosti da se razvije u uravnoteenu, srenu osobupredstavlja snaan podsticaj za roditelje da nastoje daobezbede svojoj deci srean dom. Nagrada je nepro-

cenjiva.(c) Ponekad se deava da suprunik kome je te-ko ugoditi sasvim omeka kad se drugi suprunik do-brovoljno potini u sukobu. Isus je dao izvestan savetkoji se moda odnosi na sasvim razliit predmet, aliizvanredno odgovara dananjem kontekstu branihneslaganja i sudskih razvoda: Miri se sa suparnikomsvojim brzo, dok si na putu s njim, da te suparnik nepreda sudiji (Matej 5,25).


45/52

44

Moe udno zazvuati poreenje da je supruniksuparnik, neprijatelj, ali su mnogi upravo to. U ta-kvoj situaciji moe se videti kako je mogue odnetipobedu u prepirci, a izgubiti brak.

Premda Biblija kae: ene, sluajte svoje mue- ve, ona odmah dodaje kao gospoda(Efescima 5,22).Mu je glava eni samo u onom smislu u kome jeHristos glava crkvi i ... spasitelj tela (23. stih). Isus

je blag i ponizan, jer kae: Ja sam krotak i smeranu srcu (Matej 11,29). To moe biti teka lekcija zamnoge mukarce, ali ako to sprovedu u delo, otkrieda e eni biti lake da slua, ak i da toplo pozdravi vostvo svog mua zasnovano na ljubavi.

ena moe presei hiljadu Gordijevih vorovanapetosti i gorine ukoliko popusti u neemu to nijemoralno naelo, ak i ako zna da je ona u pravu, a nemu. Neki mukarci ue na tei nain pravei gre-ke. Ako se ispostavi da je to sluaj, ena e pokazatinajveu mudrost ako dri jezik za zubima umesto da

izgovori: Rekla sam ti ja to!5. Kada se slino cvetu koji se okree jutarnjemsuncu, okrenete Gospodu Isusu Hristu, automatski prestajete da usredsreujete panju na sopstvenusreu. Ustanoviete kako ste svoj brak pretvorili uslubu ljubavi za druge.

Mnogi brakovi su jadni i nesreni jednostavnozato to predstavljaju sebino jedinstvo dvoje ljudi.Ljubav koja donosi sreu branom paru jeste ljubav


46/52

45

koja eli da i druge usrei. Kad redovno zajedno ue-stvujete u nekoj slubi potrebnima, otkrivate najuzvi-eniji element radosti koji brak moe proizvesti. Vise trudite da podiete terete drugih ljudi, a onda ete verovatno spoznati da je va sopstveni teret time po-stao laki.

Jednostavno kazano, vi ete najzad uspeti da spa-sete svoj brak.


47/52

ELITE DA JO VIENAUITE O OVOJDOBROJ VESTI?

RE KOJA JEPREOKRENULA SVET

Kako je jedna jedina re mogla da

milione preobrazi u ljude spremneda umru za svoja ubeenja, a ostalemilione u njihove progonitelje ednekrvi?Kakva se sila krije u toj novoj i ud-

noj rei?

ENA KOJA JEREKLA DA BOGU

Tokom mnogih vekova, razvilo semnotvo mitova o Mariji, majci Isu-sovoj. Nastala od materijala name-njenog hrianima evangelistikogusmerenja, ova broura predstavljapokuaj odvajanja neistine od fas-cinantnih istina koje nam Pismo ot-kriva o ovoj divnoj eni.Bolje razumevanje Marije moe nam pomoi da boljerazumemo i njenog Sina.


48/52

OBRNUTA MOLITVAVoda ne tee uzbrdo, a i ljudi obinone izgovaraju molitve poput one za-panjujue u Jevanelju po Jovanu 4,koja je obrnutog smera.Jesmo li spremni za tektonsku pro-menu u svom pristupanju Bojemprestolu?

DOBRA VEST U MALO REIBroura nam otkriva kako ljudi iene mogu da kroz Jevanelje pro-nau zadovoljavajue odgovore nasvoje probleme. Mera vere enjaza Bogom usaena je u svakomljudskom srcu. Bog svakako znakako e odgovoriti na ovu enju.

BLIZINA VAEG SPASITELJAJeste li umorni od oseaja krivice?Oseate li se odbaenim i nepotreb-nim? Evo jedne izuzetno DOBREVESTI. Hristos je preuzeo inicija-tivu da vas povede putem ka sreiovde i sada, a dalje ka nebu i ve-nom ivotu.


49/52

Preporuujemo i sledee knjige:

MONA DOBRA VEST,Robert J. Wieland

Knjiga sadri pregled modernihkoncepcija jednostavne poruke kojebi trebalo da budu sila Boja naspasenje (Rimljanima 1,16), a kojesu postale alostan izvor zbunjeno-sti. Nasuprot tome, ovo delo baca sa-

svim novo svetlo na svu tu frustraci- ju, bezvoljnost, opadanje i mlakost koji se ogledaju naduhovnom planu. Da li smo propustili da sagledamokoliko je Dobra vest zaista dobra, ili nismo poverovaliu to? Ideje koje su ovde izloene utemeljene su na Bi-bliji i predstavljaju sve dah koji je ve pokrenuo srcadesetina hiljada ljudi irom sveta. Ova knjiga posebnose obraa onima koji trae vrsto tlo kao temelj svojenade, usred ovog sveta punog beznaa i pometnje.

DOBRA VEST JE BOLJA NEGO

TO MISLITE, Robert J. WielandMilioni ljudi veruju loim vestima.Evaneoska poruka je tako dobra vest, da je to ponekad teko i pove-rovati. Boja milost je...beskrajnobolja nego to ste mislili. Prvi putodtampana 1985, ova knjiga na-stavlja da izaziva panju.


50/52

MARIJA MAGDALENA:Biblijska pria,

Robert J. WielandMarija Magdalena pleni panju iinspirie matu gotovo svake osobekoja je sluala o njenom tajanstve-nom i raskonom inu pomazanjaskupocenim mirom koje je izlilana Isusova stopala, opravi ih zatimsvojim suzama. Robert J. Wieland istrauje ivotnupriu ove udesne ene koja zauzima visoko mesto

meu linostima o kojima govori Sveto pismo.

U POTRAZI ZA KRSTOM,Robert J. Wieland

Autor istrauje putovanja onihosoba koje su se uputile prema kr-stu, meu kojima su, pored njega sa-mog, Isus, Marija Magdalena i Pavle.On nam otkriva kako moemo steisvoje lino iskustvo na tom istomputovanju, i naglaava da krst ne-sumnjivo ima snagu da protera svaki

strah iz ljudskog srca. Radi se o dirljivo i ubedljivo na-pisanom tivu, namenjenom itaocu modernog doba.


51/52

Radosne Vesti:OD ISUSA SA LJUBAVLJU

Komplet od 34 lekcije iz Svetog pi-

sma koje e obradovati Vae srce.Podeljene na tri odseka: Dobra Vestkoja uzdie um (srce), Dobra Vesto budunosti i Pronalaenje Bojegmesta sigurnosti.

ZLATO PREIENO U OGNJU,Robert J. Wieland

Knjiga koja je imperativ za svakogko eli bolje da razume znaenje Isu-sove vere i Hristove prirode.

CIP - ,

27-452

, Kako spasiti brak ili Kako iveti sa svojeglavimsuprunikom / Robert D. Vilend ; [prevod sa engleskogMirjana eri ; pesmu prepevao Zvonimir Kosti Palanski]. -Novi Sad : Eden kua knjige, 2015 (Beograd : Apollo graphicproduction). - 45 str. ; 14 cm

Prevod dela: Taking the deadlock out of wedlock or How tolive with an ornery spouse / Robert J. Wieland. - Tira 50.

ISBN 978-86-85197-35-2

a) - COBISS.SR-ID 295343879


52/52

Documents

Kako Spasiti Brak - Robert J Wieland