KAKO SU MUSLIMANI POSTALI NACIJA - PERO SIMIC

7/29/2019 KAKO SU MUSLIMANI POSTALI NACIJA - PERO SIMIC

http://slidepdf.com/reader/full/kako-su-muslimani-postali-nacija-pero-simic 1/22

KAKO SU MUSLIMANI POSTALI NACIJA (1)

Nemojmo se šaliti!6. februar 2004

Piše: Pero Simić

PROCES formiranja evropskih naroda okončan je još u srednjem veku, a u bivšoj SFRJ odvijao se do

sedamdesetih godina dvadesetog veka. Do Titovog dolaska na njeno čelo, Jugoslaviju su sačinjavala tri

naroda, a desetak godina pre njegovog silaska s političke scene bilo ih je duplo više. Evropsku porodicu

naroda, pored Makedonaca, Titova garnitura je obogatila i sa Crnogorcima, koji su sve do 1945. bili Srbi, i

Muslimanima, kojima je samo u nekadašnjoj Jugoslaviji vera priznata za naciju.

Crnogorci su proglašeni posebnim narodom 1. maja 1945, pre nego što su komunisti uspostavili vlast u

celoj zemlji, a sa Jugoslovenima islamske veroispovesti taj postupak je trajao mnogo duž

e. Pored ostalog, izbog toga što istorija nikad nije uspela da utvrdi da je na teritoriji ove dr žave pre najezde Turaka živelo bilo

kakvo stanovništvo islamske veroispovesti.

Zato su rasprave o ovoj osetljivoj temi u najužem rukovodstvu Saveza komunista Jugoslavije bile

dugotrajne i žučne. Često i dramatične. Zapisnici sa ovih maratonskih skupova dosad nisu bili dostupni čak

ni našoj naučnoj javnosti, a **Novosti** ih, posle višemesečnih istraživanja u Arhivu Srbije i Crne Gore i

Arhivu Josipa Broza Tita, prve prezentiraju svojim čitaocima.

ULOGA MIKE TRIPALA

PRVA debata zapodenuta je 3. marta 1970. na sednici Izvr šnog biroa Predsedništva SKJ, kada je

članovima ovog tela podeljen predlog upitnika za predstojeći popis stanovništva.

Dijalog je bio oprezan, kao da su pripadnici glavnog centra političke moći u zemlji jedni drugima opipavali

puls i zauzimali startne pozicije za ono što tek dolazi.

Formalno, skupom je predsedavao predsedavajući Izvr šnog biroa, vodćei komunista kosmetskih Albanaca

Fadilj Hodža, a umesto njega sastanak je u suštini vodio hrvatski komunista Mika Tripalo, koji će te godine

postati nekrunisani kralj separatističkog pokreta u Hrvatskoj. Evo kako j to izgledalo:

- Muslimani u smislu etničke pripadnosti - kaže, gledajući u upitnik, makedonski političar Krste Crvenkovski.

- Da li je raščišćeno da se tako kaže ili samo Muslimani - pita on.

- Biće samo Muslimani - uzvraća Tripalo. - Mi ćemo na idućoj sednici Izvr šnog biroa imati informaciju o

popisu stanovništva, i kako je tamo, u toj informaciji rešeno, tako će biti uneto i ovde, u upitnik.

- Jugosloveni neopredeljeni - nastavlja Crvenkovski.

- I oko toga je diskusija - uzvraća Tripalo. - To ćete dobiti na idućem sastanku. Mi ćemo to prilagoditi

odlukama koje sada budu donete - dodaje on, misleći verovatno, na neko neformalno mesto.









opasnost da se upišu kao Muslimani.

U diskusiji koja je usledila učestvovali su svi članovi Izvr šnog biroa. Atmosfera je bila naelektrisana,

polemika sve žustrija.

Prvi se oglasio Krste Crvenkovski:

- Ako bi drugarica Vida želela da ponovi, ovo oko Muslimana mi nije dovoljno jasno. Kad se upisuju u Bosni

kao Muslimani u nacionalnom smislu - prihvatam. U to ne ću da ulazim, ali pitanje je kako se upisuju

Muslimani izvan Bosne.

ODGOVOR “drugarice Vide” bio je prilično prizeman. Tvrdeći da sve zavisi od popisivača ona je u jednom

trenutku rekla:

- Ako mu ne da š popisnu listu sa rubrikom “Musliman u nacionalnom smislu” ve ć ga pitaš šta je, a on, na

primer, makedonski govori i kaže da je Musliman, onda mu popisivač kaže da li si ti Makedonac nacionalno,

a Musliman si po veroispovesti - on odgovori “da” i onda to upiše.

Popisivači treba da znaju da ne bi trebalo stvarati jednu muslimansku naciju u Makedoniji - dodala je ona i

pokušala potom da objasni situaciju oko Sandžaka:

- Nama su drugovi u Srbiji, na Sandžaku - precizirala je “drugarica Vida” - govorili da ovi ljudi sebe ne

osećaju (ni Srbima, ni Muslimanima u etničkom smislu) i da su se popisivali ili kao Jugosloveni ili kao

neopredeljeni Muslimani. Ovde ih u etničkom smislu, u Srbiji mislim, ima 51.000 koji su stvarno identični sa

Bosancima - Muslimanima.

Rešenje “drugarice Vide” za ovu šaroliku sliku pripadnika islamske veroispovesti na Sandžaku bilo je veoma

uprošćeno:

- Ako neko od njih neće da kaže da je Srbin, popisivač ga pita koje si narodnosti, on ka že nisam Srbin, ja

sam Musliman. I onda ga upi še kao Muslimana.

POREKLO

U POPISU izvr šenom 1953. islamsko stanovništvo Bosne i Hercegovine i Sandžaka tretirano je kao

grupacija jugoslovenskog porekla koja “nije bli že nacionalno opredeljena”. Upisivani su u kolonu

“Jugosloven-neopredeljen”, a za nacionalno neopredeljena lica nejugoslovenskog porekla bila je

predviđena kolona “nacionalno neopredeljen”.

Prema jednoj rukom ispisanoj tabeli, koja je sa čuvana u Titovoj li čnoj arhivi, tad su muslimani

jugoslovenskog porekla kao “Jugosloveni-neopredeljeni” bi li ovako raspoređeni u ondašnjim jugoslovenskim

republikama: Srbija 81.000 (centralna Srbija 64.000, Vojvodina 11.000, Kosovo i Metohija 6.000), Hrvatska

16.000, Slovenija 2.000, Bosna i Hercegovina 892.000, Makedonija 2.000, Crna Gora 6.000.

(NASTAVLJA SE)





u Sloveniji”.

Obraćajući se Crvenkovskom ona ističe:

- Mislim da popisivač u Makedoniji mora da zna da postoji takva nacionalna opredeljenost koja je, u stvari,

specifikum Bosne, a mene upozoravaju da je to i specifikum Sandžaka.

Ona priznaje da je to za makedonske muslimane ”jedna dilema koja, izgleda, nije raščišćena”, ali bez

dvoumljenja odbacuje makedonski predlog da se u popisnu listu uvede i kategorija ”Musliman nacionalno

neopredeljen”.

TO je za mene malo kontradikcija - dodaje ”drugarica Vida” i nastavlja: ”Jer, ako je neko nacionalno

neopredeljen onda je to taj famozni Jugosloven, a nije Musliman. Ako je Musliman nacionalno neopredeljen

onda popisuješ veroispovest”.

Svoja istupanja u prvom delu ove iscrpljujuće rasprave ona zavr šava iznošenjem rešenja šta u

predstojećem popisu učiniti sa onima koji se izjašnjavaju kao Jugosloveni:

- Ako kaže da je Jugosloven da ga smestimo u rubriku ”neopredeljen”.

Tog časa u raspravu se uključuje predsedavajući Fadilj Hodža, koji osporava jedan predlog koji je samo

uzgred pomenut na ovom skupu:

- Mislim - veli on - da ne bi mogli da usvojimo da se kaže samo Musliman. Kao što ne možemo usvojiti

pravoslavac, katolik i tako nešto.

Hodža je rešio da se izjasni:

- Mislim da je dobar ovaj naziv ”Musliman u nacionalnom smislu”.

DVE MOGUĆNOSTI

U POPISU obavljenom 1961. muslimani su tretirani kao etnička zajednica ”jugoslovenskog porekla” i

izjašnjavali su se kao ”Muslimani” (u smislu etničke pripadnosti) ili kao ”Jugosloveni - nacionalno

neopredeljeni”.

Nastavlja se









Bosne i Sarajeva Muslimana koji traže da se **pišu** kao Jugosloveni.

Loptu je pokušao da smiri drugi Makedonac u Izvr šnom birou Kiro Gligorov:

- Sasvim je ispravno da se oni izjašnjavaju Muslimanima kad je u pitanju osećanje značajnog dela

stanovništva u Bosni i Hercegovini, delimično i u Sandžaku i Crnoj Gori, jer se verovatno radi o istom

etničkom sastavu.

I njegov ključni stav bio je isti kao i kod Crvenkovskog:

- Iz tog ne bi trebalo izvući istovetan zaključak i sa jednom drugom (islamskom) grupom u Makedoniji, jer te

dve grupe nemaju nikakve veze sem zajedničke verske pripadnosti. To bi bio šablon koji ne bi odgovarao

realnosti.

Pri kraju debate za reč se javila i uvodničarka Vida Tomšić:

- Može li drugi Mijatović da vidi u Bosni, tamo ima stručnjaka za ovo muslimansko pitanje, da se

popisivačima kaže da je Musliman u nacionalnom, odnosno narodnosnom smislu onaj koji govori

srpskohrvatskim jezikom. Možda to rešava ovo pitanje Makedonije.

Mijatović je tu ideju odbio:

- To bi u Bosni bilo shvaćeno kao nametanje, jer tamo ima čitav pokret za treću varijantu jezika, pa bi rekli -

mi imamo svoj jezik, ovaj što govorimo, ovaj je naški. Odmah bi se otvorile razne diskusije.

Posle svega, predsedavajući Fadilj Hodža zaključuje višečasovnu raspravu:

- Stali smo na stanovište da treba upisati **Musliman - u smislu narodnosti**, a predlog **Jugosloven -

nacionalno neopredeljen** briše se i kaže se **neopredeljen u smislu narodnosti**.

(NASTAVLJA SE)




Broz negde između11. februar 2004

Piše: Pero Simić

ČETRDESET dana posle burne rasprave na Izvr šnom birou Predsedništva SKJ o nacionalnom identitetu

jugoslovenskih muslimana, najvatreniji akteri ove debate Vida Tomšič i Krste Crvenkovski obreli su se kod

Tita. Susret se odigrao 21. aprila 1970. u Titovoj rezidenciji u Beogradu.

- Drug Crvenkovski i drugarica Tomšič - piše u strogo poverljivoj zabelešci sa ovog razgovora - tražili su

prijem u vezi sa nekim otvorenim pitanjima koja su se ispoljila u pripremama za predstojeći popis

stanovništva.

Oni su Titu objasnili da se u rukovodstvima SK i Socijalističkog saveza najviše raspravljalo oko toga da li se

na pitanja o narodnosnoj pripadnosti neko može da izjasni kao Musliman i kao Jugosloven, kaže se u ovom

dokumentu.

- Pitanje Muslimana je - navodi se dalje - u osnovi raščišćeno, a ostalo je otvoreno pitanje Jugoslovena.

Gosti su Tita obavestili da je Komisija Predsedništva SKJ za razvoj društveno-političkih zajednica i

međunacionalne odnose, koju je vodila Vida Tomšič, **zauzela stanovište da bi u rubrici Jugosloven u

zagradi trebalo da stoji: nacionalno neopredeljen**.

Tito je odgovorio da se ne slaže da se upotrebljava termin **nacionalno neopredeljen**, jer se, kako je

precizirao, **takvim terminom izražava negativan odnos prema onima koji se izjašnjavaju kao

Jugosloveni**.

- Ni ne smijemo - rekao je on - nikoga prisiljavati da se opredjeljuje i izjašnjava u pogledu narodnosti. Ako

neko to neće ima sva prava da to ne učini - istakao je Tito, aludirajući na taj način na ideju da se odrednica

**nacionalno neopredeljen** veže samo za one koji se izjašnjavaju kao Jugosloveni.

- Građanin je - uzvratila je Vida Tomšič - dužan da odgovori na sva pitanja u popisnoj listi osim na pitanje o

narodnosti.

Prema tome, nastavila je ona, niko građane ne sme prisiljavati da se izjašnjavaju u pogledu narodnosti. Ali

zaista se, rekla je, postavlja pitanje kako će se kod popisa stanovništva evidentirati odgovori onih građana

koji na pitanje o narodnosti odgovore da su Jugosloveni ili, na primer, Dalmatinci, Štajerci i slično.

Po mišljenju Vide Tomšič popisivač bi u svim ovakvim slučajevima bio dužan da **građanina upozori da

Jugosloven nije narodnsot**, da to označ

ava **pripadnost jugoslvoenskoj socijalistič

koj zajednici**, a da je**narodnost nešto drugo**.
















Strah od novog naroda14. februar 2004

ČETVRTI pokušaj Izvr šnog biroa Predsedništva SKJ da jugoslovenske muslimane proglasi posebnom

nacijom, izveden samo nekoliko meseci pred popis stanovnitšva SFRJ, po svemu je bio najdramatičniji.

Tog, 13. oktobra 1970, u zgradi Centralnog komiteta SKJ na Novom Beogradu varnice su sevale na

svakom koraku, a sve nedoumice o poreklu i eventualnoj etničkoj samobitnosti ovog dela jugoslovenskog

stanovništva opet su isplivale na povr šinu. Svi sporovi su vraćeni na početak, čak i oni za koje se šest

meseci ranije u Titovom razgovoru sa Vidom Tomšič i Krstom Crvenkovskim verovalo da su “u osnovi

raščišćeni”.

Buru su i ovog puta najavili vodeći funkcioneri Makedonije, koji su panično zazirali od mogućnosti da bilo

koji deo građana ove republike islamske veroispovesti pripadne novoj naciji - “Muslimanima u etničkom

smislu”.

PRVE varnice sevnule su pre nego što su se članovi najužeg rukovodstva SKJ i okupili na svom zasedanju

u Beogradu. Upalio ih je Krste Crvenkovski, koji se, čim je saznao da je ova rasprava zakazana, iz Skoplja

telefonom javio predsedavajućem Izvr šnog biroa Budislavu Šoškiću. U slušalicu, koja se usijala od primedbi

koje su stizale iz Skoplja, tada vodeći makedonski komunista izlio je čitavu čašu žuči.

Prema informaciji, koju je o ovom razgovoru članovima Izvr šnog biroa preneo Budislav Šoškić, Crvenkovski

je kipteo od nezadovoljstva. Spisak njegovih zamerki bio je dugačak: zašto se o nacionalnom izjašnjavanju

Jugoslovena islamske veroispovesti ponovo raspravlja u najužem rukovodstvu SKJ, da li se to čini na

zahtev celokupnog članstva Komisije Predsedništva SKJ za međunacionalne odnose ili samo nekih njenih

članova, zašto o svemu tome nisu konsultovani predstavnici Makedonije, a najviše mu je smetalo ponovno

pokretanje ideje da se novoj muslimanskoj naciji mogu priključiti i građani islamske veroispovesti izvan

Bosne i Hercegovine i Sandžaka.

- Crvenkovski je rekao da se ovi novi predlozi Komisije za međunacionalne odnose ne mogu prihvatiti bez

gužve. Tvrdio je da se sve ovo može shvatiti kao “jedan panislamistički prilaz” - saopštio je Šoškić,

obaveštavajući prisutne da Crvenkovski neće prisustvovati ovoj sednici, a da će stavove Makedonije na njoj

zastupati Kiro Gligorov.

Na ove teške reči koje su stigle iz Makedonije prvi je reagovao zamenik predsednika Komisije

Predsedništva SKJ za međunacionalne odnose Dobrivoje Radosavljević.

- Novi predlozi proističu iz duha rasprave i zaključaka jugoslovenskog savetovanja odr žanog u Sarajevu -

rekao je on i izričito naglasio: - To se odnosi i na predlog da se iza naziva nove nacije - “Muslimani - u

smislu narodnosti” briše napomena da se to odnosi samo na islamsko stanovništvo Bosne i Hercegovine i

Sandžaka i srpsko-hrvatskog govornog jezika, ali na nivou stilizacije rečenice o direktivama popisivačima. Iz

rečenice kojom im se nalaže da moraju znati “da razgraniče pripadnike islamske veroispovesti od

Muslimana u nacionalnom smislu” izostavljaju se primeri koji sugerišu da se to odnosi samo na

“Makedonce, Albance, Turke i slične narode”, a ne i druge narode, među kojima ima pripadnika islamske

veroispovesti.

Na zamerke iz Makedonije reagovao je i generalni sekretar Savezne konferencije Socijalistič

kog savezaJugoslavije Beno Zupančič.

- I kod nas je bilo primedbi što se nova muslimanska nacija geografski ograničava na Bosnu i Hercegovinu i






Narod na mala vrata15. februar 2004

NAJKRITIČNIJI trenutak u poslednjoj burnoj raspravi najužeg rukovodstva SKJ, na kojoj je doneta odluka

da se pripadnici islamske veroispovesti u Jugoslaviji definitivno proglase novom jugoslovenskom nacijom,

desio se posle izjave Fadilja Hodže da su Turci na Kosovu i Metohiji **osećaju Albancima**. U tom času,

kao da je jedva čekao priliku koja mu se pružila, oglasio se predsedavajući Izvr šnog biroa Predsedništva

SKJ Budislav Šoškić. Već prvom rečenicom vratio je stvar na početak, podsećajući na aferu prepravljanja

stavova vrha SKJ usvojenih posle prve debate Izvr šnog biroa o nacionalnom identitetu jugoslovenskih

muslimana.

- Dužan sam da kažem, iako ne znam da li će to doprineti ovoj diskusiji, da je u zapisniku sa sednice

Izvr šnog biroa, odr žane 10. marta 1970. drug Fadilj Hodža bio predsedavajući - verifikovan stav da se u

okviru rubrike narodnost ili etnička pripadnost za popis stanovništva uvede kategorija **Muslimani u smislu

narodnosti**. Pri tom je zaključeno da popisivači moraju posebno voditi računa o dve stvari. Prvo, da

ljudima objasne da se ovakvim deklarisanjem ne izražava verska pripadnost i drugo, da moraju jasno

razlučiti pripadnike islamske veroispovesti koji se osećaju i deklarišu kao Makedonci, Albanci, Srbi, Hrvati,

Crnogorci od onih koji se smatraju **Muslimanima u smislu narodnosti**.

Šoškić je ispričao priču kako je kasnije, bez Izvr šnog biroa iz ovih zaključaka izostavljena naznaka da se

**Muslimanima u smislu narodnosti** mogu nazivati svi pripadnici islamske veroispovesti u svim delovima

Jugoslavije. U korigovanoj verziji ta mogućnost je rezervisana samo za islamsko stanovništvo Bosne i

Hercegovine i Sandžaka, a prestilizovan je i stav da se pripadnici ovog dela jugoslovenske populacije mogu

izjašnjavati i kao Srbi, Hrvati i Crnogorci. Izbor je sužen na soluciju da budu **Muslimani u smislu

narodnosti** ili **Makedonci, Albanci, Turci i slično**, a uskraćena je šansa da se osećaju i kao Srbi, Hrvati i

Crnogorci.

- Kako je došlo do ove modifikacije ja stvarno ne znam - izjavio je Šoškić.

Nastao je tajac. Tišinu je narušio Kiro Gligorov, ponavljajući pitanje na koje je Šoškić već odgovorio:

- A kako je došlo do ovoga?

- Ja ne znam - ponovio je Šoškić.

- Do kojeg - pravio se nevešt Fadilj Hodža.

- Do ovoga o čemu razgovaramo - uzvratio mu je Šoškić.

U MUČNOJ situaciji koja nastupa Stane Dolanc pokušava da amnestira i Fadilja Hodžu i Krstu

Crvenkovskog, koji je ranije sam rekao da je učestvovao u ovoj ujdurmi:

- Ta korekcija je učinjena posle razgovora drugarice Vide Tomšič i Krste Crvenkovskog sa drugom Titom -

kaže Dolanc.

Dolančeva ideja je propala čim je izgovorena, jer ga je Miko Tripalo odmah demantovao:

- Koliko ja znam, drug Tito se uopšte nije upuštao u ovo!

Zatiš je koje je zavladalo među učesnicima ove debate koristi Kiro Gligorov, koji bez uvijanja saopštava:

- Musliman u smislu narodnosti u Makedoniji i na Kosovu ne postoji!

U raspravi koja je usledila Beno Zupanč

ič

izjavljuje da u Bosni i Hercegovini **postoje ili nastaju sve tekategorije koje mogu obeležiti Muslimane kao naciju**, ali je postavio pitanje: **Da li to možemo tvrditi za

celu Jugoslaviju?** Tripalo je okrenuo ploču i tražio da **priznamo postojanje etničke grupacije** i da se



Documents

KAKO SU MUSLIMANI POSTALI NACIJA - PERO SIMIC