Tor Ulven: Kamen i ogledaloIzabrane pjesme i proze

Nakladnik Fidipid Zagreb

Biblioteka prijevodne knjiæevnostiKnjiga 2

Za nakladnikaSlobodan DelaliÊ

UredniciDiana Burazer

Tonko MaroeviÊ

Design omotaElvis Duspara

Layout i grafiËka pripremaFidipid Zagreb

Tisak Sklad boja Zagreb

∂ Za prijevod Munib DelaliÊ 2005

Printed in Croatia 2005

CIP ∑ Katalogizacija u publikacijiNacionalna i sveuËiliπna knjiænica ∑ Zagreb

UDK 821.113.5-821=163.42821.113.5-1=163.42821.113.5-32=163.42

ULVEN, TorKamen i ogledalo : izabrane pjesme i

proze / Tor Ulven ; izabrao, s norveπkogpreveo i prepjevao Munib DelaliÊ. - Zagreb: Fidipid, 2005. - (Biblioteka prijevodneknjiæevnosti ; knj. 2)

Prevedeno prema: 1. Skyggen av urfuglen 2.Samlede dikt 3. Prosa i samling.

ISBN 953-99842-2-X

450415204

TOR ULVEN

KAMEN I OGLEDALOizabrane pjesme i proze

Izabrao, s norveπkog preveoi prepjevao Munib DelaliÊ

Fidipid

Naslov izvornikaSkyggen av urfuglen ∂ Solum 1977

Samlede dikt ∂ Gyldendal 2000Prosa i samling ∂ Gyldendal 2001

5

K A Z A L O

(MistiËno, tajno kamenje...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

ISJENA PRAPTICE

Pandemonij s otvorenim vratima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17Promatranje pomraËenja sunca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18Stabla nisu zublje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19Skroviπte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20Putovanje na poËetak noÊi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21Lista æelja paloga anela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22Moæe li se to iz dlana vidjeti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

NAKON NAS, ZNAK

Tvojih pet raπirenih prstiju... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27ZlaÊana slova bdiju... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27(Sa stranim naglaskom) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28Izbrisani zapis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28Obvezna nastava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29U ljetnoj noÊi... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30Padam i... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31Ova kuÊa... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32Usne rane... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33Snivaπ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33Ovo je... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34MistiËni, tajni znaci... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

TO»KA NESTAJANJA

Susnjeæica... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37Vapaj: vrtni kip... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38

6

Tiho... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39Linije na dlanu... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40»ekinjaste knjige... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41U borovu stablu... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42Biti voda u... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43Pokuπavam pisati bræe... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44Zadnje se poËivaliπte... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45Otvoriπ li πirom... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46Kad nestajanje dovoljno... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47Jedva oni... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48Stojimo tiho... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

STRPLJIVO

Prozorska svjetla... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53Na plavim boËicama... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54Struganje... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55Kandelabri... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56Kad lampe su... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57Sunce je bilo... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58(Dva keltska kamena kipa, I-II) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59Poslijepodnevni se mrak... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60Kiπni su dani... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62S proljeÊa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63Glazba moæe Ëekati (ulomak) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64

SUNCE SME∆A

Kraj prosinca... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69Sjedni kraj mene... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69(To neznajuÊe u suncu...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70Kao potraæiti zaπtitu... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71Nisi ti dar, samo... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72Zastori navuËeni... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72Ono... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73

7

Ono... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73Pa ipak moramo... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74Nedozvana... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74Appendix: Bijelo na bijelom (ulomak) . . . . . . . . . . . . . . . . 75

II VJEÆBA UZBUNJIVANJA

(Seljakova tajna) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85(Lipanjska vjeæba uzbunjivanja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 Bezube rane... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87Tako sam oËajan... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87PotjeËemo od... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88Sluπam... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89Aneli su mladi, oni... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90Stara biblija... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91Kamenja... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92Trepavice... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92Milovanje, odvuËeno... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

KAO FOSILNI UDAR VALA

OËi se spuπtaju... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97Mi smo dva... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98Ona sjedi gola u grmlju... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99Toaletni stoËiÊ s Ëeπljevima... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99Iz debelog sloja... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100LiπÊe breze treperi... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100ObiËni... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101U pahuljicama... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102Tvoje se oËi u meni... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103

MUZEJSKO KAZALI©TE

(Grobarova lampa) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107(Mi smo ti mrtvi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108

8

(Trag na papiru) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109(Otvorenost) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109(Van, dalje) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110

NEISKOPANE FRULE

Smisao je bol... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113Vidimo da kost na rendgenskom... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113Ako netko pada i pada... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114Ovaj je spomenik vlastitog zaborava... . . . . . . . . . . . . . . . . . 114Bio je na putu... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115Poπteno reci... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115(Scherzo pensando) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116(Pokus) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117

IIIIZJEDANJE

ProπlostZanimanje za astronomiju... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123Samo ponekad... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123Kako su joj roditelji... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124Kad se brzi vlak iznenada... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125

PrisilaNe vidiπ me... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126Moæda ih je opomenuo... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127Bile su to ove gipsane ploËe... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127Pisar sjedi za pultom... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128

ImitacijaFilmska komedija... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129Postoje podzemni hodnici... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129RijeË... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129

9

Naravno da ljepota postoji... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130Ogledalo... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130©ipraæje brava... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130Mademoiselle X... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131

JadikovkaBol,... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132Pisao sam... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132

KAMEN I OGLEDALO

Izloæba I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135Meuigra I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135Koncert I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136Koncert IV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136Izloæba X . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136Predstava VI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137Koncert VIII . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137Meuigra IX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138Meuigra XII . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139Koncert XII . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139Predstava IX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140Meuigra XV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140Koncert XVII . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140Meuigra XXI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141Predstava XVIII . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141Izloæba L . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142Izloæba LII . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142Meuigra XXIX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142Izloæba LVII . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143

Osobni poraz kao pobjeda umjetnosti (Munib DelaliÊ) . . . . 145

(MistiËno, tajno kamenje: ”Ne od sunca traæeno i nenoæem sjeËeno.” Ono je znalo neπto πto mi nikadneÊemo saznati, a da to ne znamo. Gdje je to πto mine znamo u tome πto znamo?)

I

SJENA PRAPTICE

17

PANDEMONIJ S OTVORENIM VRATIMA

Junaci s bojiπta na dalekim planetima kojima se dan pobrkao s noÊiuveslavaju u fjord u laicama od divovih vjea spravljenimda zadnji bi put zaspalipod pregorenim i iπËaπenim stablima ekstazeNa molu gdje otpoËeo je bogova bojtuin stoji Ëija je glava muziËkakutija ureπena kosturom male balerinekoja pleπe i pleπeposve zatvorena u svoje mutne predstave o æivotu»ovjekov kaput leprπa na morskom povjetarcu kao ogromni listovi kestenadok stopala njegova rastu i granaju se poput sustava korijenja pod kaldrmomI muziËke kutije melodija πiri jesenji ugoajsve dok ona na poËinak ne odeNa kraju se Ëuje samo zvuk kiπe koja padauzalud

Kad je laneni stolnjak sklonjenveÊ je nastradali bio ukoËen od smijehaGoruÊe liπÊe je padalo na malu procesijuπto natraπke je grobljem hodilaPrsti su sudionika bili drhtavo svjetlo voπtaniceSamo su Ëaavi oblaciodavali kojim su putem na kraju oni krenuli

U pozadini kao i uvijek utrkuju seiscjelitelj i lavtko li Êe stiÊi prviparaliziranom dvorskom lovu straha gore u brdima

18

PROMATRANJE POMRA»ENJA SUNCA

Vrtlog bubnjaπto odjekujeu zidovima od praπine i vjetraGlave πto ostaju leæati na besjajnim aureolama iza psihiËke poπastiGlave πto postaju staklene kupolei razbijaju seu pljusku bradavicaDjeca buduÊnosti koja se raaju s biËem u ruciZeleni mozgovi πto dozrijevajupod sijeËanjskim suncemTi iznoπeni noæevis drπkom od zgruπane ljubomoreUsta i nos vatom zaËepljeniStabla koja odlijeÊusa zemljom πto se s korijenja rasipaKoncertni klaviri sahranjeni u πumi nota zajedno s virtuoznim mrtvacimaTrkaÊi konji baËeni u galopirajuÊe moresa svojim odanim dæokejima u sedluRast kose vremenakoja te malo-pomalo baca na koljenaI sa svojim oronulim æivotnim instinktom osuen sivrat slomiti

19

STABLA NISU ZUBLJE

Duh teæine lebdi iznad zdencas kojeg se hipnotizirani glumci penjunalik kipovima s morskoga dnaU odrazu na povrπini vodeukazuju se tvoje usne kao dva duguljasta poljas isuπenom zemljomgdje ni same muhe nisu u stanju raspeti jedna druguSamo jedan konj od crnih kora kruha bjeæiod svojeg eksplozivnog umoraod zmija πto probijaju asteroidiz praπume siga i ugaπenih planetaspetljanih u miπiÊe i tetivegdje vuci joπ uvijek zavijaju na svojesrce dok fini se konci tvoje slinegruπaju u pauËinu koje se ne mogu osloboditi

138

ME–UIGRA IX

Sav Ëisti pribor za jelo i svi stolnjaci su odavno upotrijebljeni.Gomila tanjura je na podu. Pod je opet tako prljav da dogleænjeva gacam u otpacima i izmetu. Ima to moæda veze s timπto ja sve smeÊe bacam ravno dolje. To je najjednostavnije.Trebam nekoga tko bi cijelu kuÊu temeljito oËistio. Ali tko bi touËinio? Gdje da naem takvoga? Uz to sam bolestan. Osim πtome skoro svaki dio tijela boli, plus rak-rana na Ëelu, stalno samprehlaen. Ali doÊi do lijeËnika straπna je muka; oni su uvijekzauzeti i nikad ne dou, joπ su i mrzovoljni i nadmeni. Ne, netreba misliti na lijeËnika. Zapravo bolest najbolje zna. Ona znadegdje Êe, i ne voli mijeπanje. Moæda je najgore to πto sam gladani æedan, i trebam nekoga da mi nabavi hranu i piÊe, da mi neπtoskuha, stavi Ëaπu u ruku (najbolje da mi je pridræi), gurne mivilicu s hranom u njuπku, ili, kad promislim, i da mi hranuproævaËe i proguta (skupa s piÊem). To je najjednostavnije. Nakraju krajeva trebam nekoga tko bi umjesto mene probavio hranui piÊe, odnosno piπao i srao za me, menstruirao, uz to i hodao,stajao, sjedio i leæao za me, spavao i ustajao. Ali gdje zaboganaÊi nekoga koji bi sve to radio? Pa to je projekt koji bi za-htijevao jedan cijeli æivot. Ne, morao bih to uraditi na jedno-stavniji naËin, naime prestati sa svime, to jest uopÊe ne jesti i nepiti, ne spavati, ne buditi se, ne hodati, ne stajati, ne sjediti kao ine leæati, apsolutno niπta, i time bih trijumfirao nad svima kojise pate sa svom tom gnjavaæom u æivotu; da, moglo bi se kazatida je to zapravo netko drugi koji sve to radi umjesto mene, bilotko, i stoga bih mogao sve uraditi, apsolutno sve, a da nisamumijeπan u svu tu zbrku, da prstom nisam maknuo. Pa ja samgenij.

139

ME–UIGRA XII

Imam kratke, πiroke prste. Njeni, meutim, su neobiËno dugii uski (takvi su joj uostalom i noæni), i iznenada sam se poËeopitati kako to izgleda biti unutra, takoreÊi, u njezinim rukama,hvatati njima, udarati po tipkama glasovira, odsjeÊi kriπku kruha.Ponekad Ëovjek obiËava πpekulirati kako je biti u neËijoj glavi,ali zaπto ne i u rukama? Pa, u svakom je sluËaju isto nemoguÊeosjetiti neËije ruke iznutra kao i misliti neËijim mozgom; kakoizgleda koristiti se njenim lijepim rukama ostat Êe mi isto nepo-znato kao i upotrijebiti dvodijelnu ËeliËnu pandæu koju nekiinvalidi imaju umjesto ruke.

KONCERT XII

(dosadni valcer)

Uvijek kosti! gunate. Ako je ples, neka je danse macabre.Ali ne ovaj put. Kosti ruke odijevam mesom i koæom, pri-ËvrπÊujem nokte, lakiram ih, navlaËim crnu, do lakta dugu ruka-vicu od barπuna, i na nju presijavajuÊi dijamantni prsten; poslijesvilenu haljinu bez rukava, s cijelom æenom u njoj, a glazbasvira: valcer, beËki valcer! A najbolje od svega: ti koji pleπeπ snjom. I ona je uËena. U stanci govorite o paklenim predstavamakroz vremena. A ako si i sâm æena? E pa sad, pogledaj i pronaisi odgovarajuÊeg muπkarca. Meni se ne da. Granica mora po-stojati.

140

PREDSTAVA IX

(dikcija)

Y Pokuπati davati jabukutako dugo da ona istruneu pruæenoj ruci.Pruæati nekome Ëaπu vode tako dugo da voda ispari. Govoriti neπto tako polako da to usputbesmisleno postane.

ME–UIGRA XV

(maksima)

Samo onaj koji sâm ne slavi, moæe Ëuti buku sa slavljadrugih.

KONCERT XVII

(zimsko putovanje)

ProsinaËki je dan na izmaku, mrak se spuπta. S kapom naglavi i πalom dobro umotanim oko vrata vozi on auto-putom, doksve guπÊe snijeæi. Vidi semafore kako se mijenjaju u snjeænojmeÊavi, od crvenog i æutog do zelenog, od zelenog do æutog icrvenog. Ali uskoro je samo cesta koja urasta u zabijeljenuzemlju. Hinter ihm schlagen die Sträuche zusammen, die Ödeverschlingt ihn, pjeva neki alt. I sve πto ima glas je utihnulo.Snijeg pada. On viπe ne Ëuje auta. Ne vidi benzinsku postaju.

141

Moæda snijeæi odozdo, i on ide obrnuto. Posvud leti, tlo nestaje.On je u zraku, u samom je snijegu koji pada, nikakvog smjeranema, i sve se dogodilo nekad davno. Tamo on nestaje, zametenu snijegu, sâm prometnut u snijeg koji pada.

ME–UIGRA XXI

I nisu proroËanstva to πto traæim, htio bih samo Ëitati iz oveknjige koja sadræi viπe sudbina od svih knjiga, jer, oËito je,mislim ja, iza sve i jednog imena u prividno mrtvim kolonama,neutralnim kao zapisi na nadgrobnom kamenu, cijeli je zapravoæivot, dakle najmanje stotinu tisuÊa sudbina samo u ovomimeniku. I dok se moj kaæiprst pomjera niz stranicu, zamiπljamkako je dovoljno aktivirati jednostavnu πifru od osam cifara da bise upalo u æivot posve nepoznatih ljudi. Prst mi se zaustavlja krajnekog imena, podiæem sluπalicu i Ëekam dok ne Ëujem da jelinija slobodna, i ukucam brojeve. Tvoj telefon zvoni.

PREDSTAVA XVIII

(monolog: klasiËno: mitski)

Y Ne. Mi ne upravljamo. Mi smokotaËi na ognjenim koËijama, i svaki put kad ti je lice u blatu na cestipritisnuto ne odgovaraπ, i svaki putkad gore je na rubu koËijagovoriπ o zvijeæimakao da su ona ljubazne oËiu veÊoj sljepoÊi. Ognjene koËijemoraju se voziti tako brzo jer one

142

uvijek brzo izgore, i to πto misliπda rijeË je, tek su puckarajuÊi plami.Ili taj beπumni pepeo,poput slova hladan.

IZLOÆBA L

(dirljiva mrtva priroda)

NaranËa koja se ne moæe oguliti. Svjetlo koje se ne moæeugasiti. Korak u smjeru neËega πto bi se moglo nazvati vratimasatnih Ëistina. Æelja koja se ispunjava nije tvoja.

IZLOÆBA LII

(krajolik)

Na jednoj strani: poπtanski sanduËiÊ. Na drugoj: kanta zasmeÊe. Polaritet, ili komplement. U ono prvo stavlja se ono πtoÊe u kuÊu, u ono drugo ono πto Êe iz kuÊe. Poπtanski sanduËiÊsliËi na pamÊenje, kanta za smeÊe na zaborav. Te stvari kojesamo nestaju. Kao ova ovdje krhotina koja se odvalila od rubaËaπe. Ne pamtim kad ni kako, ni da sam bacio (staklovinu).Nikad je viπe neÊu vidjeti. (Kao da govorim o nekom Ëovjeku.)

ME–UIGRA XXIX

Kostur krâj patnji u monumentalnu obliku.

143

IZLOÆBA LVII

(mrtva priroda)

MjehuriÊi ugljiËne kiseline æive na oπtrici noæa pokraj Ëaπe.Jedem izvan te tiπine.

145

OSOBNI PORAZ KAO POBJEDA UMJETNOSTI

”Cilj mi je pisati knjige koje uznemiruju, i moæda muËeËitatelja... Htio bih inzistirati na onom neugodnom; u stvarnomæivotu patnja je bezobliËna, u dobroj literaturi ona dobiva oblik...Knjiæevnost je ostavljati trag, u tom je fascinirajuÊa dvostrukost;zapanjujuÊe je kakve sve moguÊnosti imaπ kao pisac, i kako svezanimljivih ima naËina da ne uspijeπ...” RijeËi su to Tora Ulvena,pisca koji je svojim djelom u znatnoj mjeri obiljeæio osamdesetei devedesete godine u norveπkoj knjiæevnosti. Rodio se 14.studenog 1953. u Oslu, umro tragiËno, oduzevπi si æivot, 18.svibnja 1995, takoer u Oslu. Umro je, moæda nije nezanimljivoreÊi, iste godine kad i prijatelj mu, takoer poznati pjesnik,Sigmund Mjelve. Te iste godine, ili godinu kasnije, umiru iGunvor Hofmo, pjesnikinja koja bijaπe ”mrakom vjenËana”, teSigmund Skard, Halldis Moren Vesaas, i Erling Christie, sveodreda velika imena norveπkoga pjesniπtva...

Tor Ulven je odrastao u tipiËnoj radniËkoj sredini na Årvolluu Oslu, u vremenu obiljeæenom vijetnamskim ratom, ubojstvomKennedyjevih, kao i ubojstvom Martina Luthera Kinga, kata-strofom u Bijafri, vojnim puËem u GrËkoj i »ileu, i, naravno,svim onim πto je bilo obiljeæje hladnoga rata. Nikada nije uspiozavrπiti gimnaziju, jedina πkolska diploma koju je za æivotastekao bila je, kao i u sluËaju kolege mu, pjesnika BjørnaAamodta, ona za vozaËa dizalice. Ali je zato na svoju ruku stje-cao nemala znanja o svemu πto mu je trebalo, o knjiæevnosti iumjetnosti, o jeziku, filozofiji, prirodnim znanostima...

Tor Ulven je u ranoj mladosti bio pripadnikom tzv. norveπkeanarhistiËke avangarde. Opsjednut nadrealizmom i glazbom,posebno bluesom, u jednoj je muziËkoj grupi aktivno sviraousnu harmoniku i pjevao. ”Glazba me je uvijek zanimala, glazbakoja je prisutna i odsutna u isto vrijeme... Blues je i grub i

146

rafiniran, i ima neπto uzorno u njemu”, znao je reÊi. U to jevrijeme bio okorjeli nadrealist, pravi Bretonov epigon. Taj jenadrealistiËki utjecaj kod njega kulminirao, a ujedno i zavrπio,koncem sedamdesetih, toËnije 1977. kada Ulven objavljuje svojuprvu knjigu, zbirku pjesama Skyggen av urfuglen (Sjena pra-ptice). Taj svoj poetski prvenac on kasnije i nije toliko cijenio,knjigu je smatrao iskljuËivo rezultatom ”mladalaËkoga lutanja”.Tu, u Sjeni praptice, on se pokazao priliËno pesimistiËnimnadrealistom, onim koji sve pokuπava imenovati, a prije svegastrah, tradicionalnim nadrealistiËkim jezikom. S jakim mitskimslikovnim elementima, pjesme ove zbirke su Ëesto nalik tajnikojom upravlja logika sna. Ali veÊ u tim pjesmama moæe se naÊisnaæni egzistencijalni naboj i karakteristiËan kut promatranjakoji Êe kasnije itekako obiljeæiti djelo ovoga pjesnika. UlvenovupoetiËku praksu, i to veÊ od te njegove prve knjige, moædanajbolje pokriva pojam predstava. U tom je pojmu pjesnikovasklonost sceniËnosti, i ”izloæbenu” prostoru, odnosno opisivanjuslika ili fotografija, sitnih ostataka i detalja, a πto ga donekleveæe i uz vanitas-tradiciju, kako u baroknoj knjiæevnosti, tako ilikovnoj umjetnosti. Ali, Ulven svojim postupkom modernizira iaktualizira ovu tradiciju uvodeÊi nove objekte i slike i dovodeÊiih u neobiËne situacije, i time stvara nove veze izmeu stvari inarativnih elemenata.

Vrijeme njegova epigonstva Bretona i nadrealistiËkoga pje-sniËkog iskustva zavrπilo je objavljivanjem sljedeÊe knjige, sti-hozbirke Etter oss, tegn (Nakon nas, znak, 1980). Ta je knjiga, uodnosu na prvu, donijela stegnutiji, ekonomiËniji jezik, tu je pje-snik manje neobuzdan i asocijativan, a mnogo viπe disciplinirani stiπan, slobodna je asocijacija uglavnom ustupila mjestoasocijativnoj preciznosti. Sam je sebe otad smatrao realistiËkima ne nadrealistiËkim piscem (”ja sam realist unutar europskemodernistiËke tradicije”, znao je naglasiti), do kraja uvaæavajuÊii svojim beskompromisnim, skalpelskim pogledom promatrajuÊi

147

ono posve konkretno, konkretnu stvarnost, posebno stvarnost sfiziËkim iskustvom, kao πto je to npr. upravljanje dizalicom nagradiliπtu! Ali u cijelom Ulvenovom knjiæevnom stvaralaπtvumoguÊe je ipak naÊi ”nadstvarne” slike, kako one koje nose po-sve nadrealistiËko obiljeæje, tako i one koje su ”nadrealne”, ali suu dobroj mjeri ”prizemljene” i svedene u realne okvire. Iako jeknjiga Nakon nas, znak u cjelini uglavnom neujednaËena, ona jedonijela mnogo dobrih pojedinaËnih pjesama okupljenih prijesvega oko teme smrti, odnosno prolaznosti, praznine i straha.Moæda je vaæan podatak da se upravo otad njen autor posvepovukao u sebe æiveÊi skoro cijelu deceniju u dobrovoljnoj izo-laciji i boreÊi se protiv straha u sebi, da bi se tek koncem osam-desetih opet poËeo pojavljivati u javnosti. I inaËe po svojoj pri-rodi povuËen, posve izvan javnoga æivota, Ulven ide u red onihnorveπkih pisaca koji su najviπe mitom ovjenËani. Mrzio jesvaku medijsku pozornost te je za æivota dao samo jedan jediniintervju, onaj za Ëasopis Vagant, 1993. Ali ako je bio jedini, tajje intervju bio itekako zanimljiv i vaæan: na skoro tridesetstranica, on je danas neprocjenjivi izvor za sve one koji bi htjelirazumjeti ovoga pisca i njegovo djelo. No, zaπto tek jedan jediniintervju? Zato πto je ”intervju uvijek komentar”, kaæe on u spo-menutom razgovoru, i nastavlja: ”ono πto se piπe treba ostatinekomentirano od strane pisca; rado bih parafrazirao Ibsena ikazao da moj poziv nije govoriti, veÊ pisati...”

Godinu dana kasnije, 1981, Ulven objavljuje zbirku pjesamaForsvinningspunkt (ToËka nestajanja) koja pokazuje pjesnikovdaljnji poetski razvoj, kako tematski, tako i jeziËni. I ta je knjiganeujednaËene kvalitete, ali s nemalim brojem sjajnih pojedi-naËnih pjesama. Tu je doπao do izraæaja jezik s visokim stupnjempreciznosti i probirljive senzitivnosti. Tim i takvim jezikomkojim je pokuπavao obuhvatiti prostor krhotina, s lubanjama,kostima i kosturima, kao vaænim dijelom svoga poetskoga vo-kabulara, ”opisana” je prisutnost proπlosti koja je apsolutna i

148

neopoziva. Iako su te njegove prve knjige uglavnom usredoto-Ëene oko neugodnih tema kao πto su smrt, prolaznost, niπtavilo,raspadanje, i iako su ponajviπe obiljeæene pesimistiËnimpogledom na æivot, one ipak nisu pjesnikovo puko ”voenjeprotokola” povijesti svoje vlastite bolesti. Jasnim i istovremenorafiniranim jezikom jednostavnosti, kao i iznimnom jeziËnomdisciplinom, Tor je Ulven uspijevao ”pomaknuti” svoj strah isvoju bol s osobne na opÊu razinu i time ih ”literarizirati”, kaoπto su to prije njega znali uraditi i drugi veliki pjesnici straha iboli, kao πto je to, recimo, pjesniËki radio i njegov duhovni bratGérard de Nerval. Time bi se ovaj norveπki pjesnik mogao smje-stiti u dugu europsku tradiciju pjesniπtva smrti i besmislenosti, aπto svoje korijene vuËe joπ od starih, antiËkih vremena, pjesni-πtva u kojemu je u pravilu osobni poraz znaËio pobjedu umjet-nosti. Ulven doista i o najtragiËnijim i najcrnjim stvarima govorina poetski lijep naËin, on uvijek stavlja, kako je netko primijetio,pravu rijeË na pravi fenomen dokazujuÊi, u krajnjoj liniji, kao imnogi drugi nadareni pjesnici prije njega, da i ono svakodnevno,pa i trivijalno, isto moæe biti predmetom refleksije kao i onoestetski uzviπeno.

Potom je nastupila Ulvenova objavljivaËka πutnja πest godinaduga, kad je objelodanio (samo) knjigu prepjeva poezije RenéaChara, Raseri og mysterium (Bijes i misterij, 1985). Ali to ni ukom sluËaju nisu bile njegove neproduktivne godine, jer on je utom razdoblju pripremio za tisak tri zbirke pjesama, Som fossilebølgeslag (Kao fosilni udar vala, 1984), Museets teater (Muzej-sko kazaliπte, 1984-85) i Uutgravde fløyter (Neiskopane frule,1985-86). Uz prve je dvije bilo spremljeno i pismo nakladniku spjesnikovim odreenim komentarima. Zaπto su one ostale ne-objelodanjene, to samo njihov autor zna. Ili je ipak odgovormoguÊe naslutiti, imajuÊi u vidu Ulvenu uroenu samokri-tiËnost, i s tim u vezi i strah od objavljivanja? OdveÊ samo-kritiËan i nesiguran u rezultat svoga pothvata, on je dugo

149

oklijevao i s objavljivanjem spomenute knjige prepjeva. Da bi taknjiga najzad ugledala svjetlo dana, morao je intervenirati i datimu podrπku nitko drugi do sâm autor, René Char!

Trebalo bi spomenuti da Ulven nije bez razloga prevodioupravo tog pjesnika, jer u njegovoj je poeziji itekako vidljivutjecaj Chara, kao i Pongea, odnosno filozofskoga uËenja jedno-ga Schopenhauera. »esto se njegov poetski projekt veæe uz tzv.”pjesnike stvari” u francuskoj pjesniËkoj tradiciji. Ali u Ulve-novu pjesniπtvu stvar nikada nema suverenitet kao recimo kodjednoga Francisa Pongea, nikad kod njega stvar ne progovarasama. ”Nije mi namjera biti objektivan i hladan. Htio bih imatitekst koji propuπta” ∑ na jednom je mjestu zapisao. Ulvenoveinspirativne izvore treba traæiti i u djelu jednoga Apollinairea, iliPaula Éluarda, potom Georga Trakla i Paula Celana, kao injegovoga zemljaka Sigbjørna Obstfeldera. Od skandinavskihpjesnika vidljiv je i utjecaj Edith Södergran, Arthura Lundkvista,Gunnara Ekelöfa, Ivana Malinovskog... Taj veliki pjesnik smrtiumnogome je srodan, recimo, i nesretnoj norveπkoj pjesnikinjiGunvor Hofmo, jer njihovo poetsko slovo dominantno obiljeæavabolni osjeÊaj æivota. Ali za razliku od Gunvor Hofmo, koja jeuglavnom okrenuta onostranomu i za koju je Bog ipak bio samoBog, Tor je Ulven bio uvjereni ateist obuzet misterijem tiπine ismrti, odnosno ekstremnom realnosti boli i straha, kao i prirod-nim znanostima i Ëovjekovom pozicijom u znanstveno defi-niranom univerzumu. Za njega je ateizam izravno povezan sljudskom patnjom jer on, kao takav, predpostavlja stalan,intenzivan rad na strahu, boli i æalosti. Njegovo djelo, ipak, nemasamo jednu intonaciju, ne izraæava tek jedan pojedinaËandoæivljaj egzistencije, i to je ono πto ovoga pisca Ëini izazovnimi zanimljivim. Osim mraka Ëesto se kod njega pojavljuje i sunce,i uopÊe svjetlo, i oni su, skoro u istoj mjeri, odluËujuÊi elementiu njegovim tekstovima kao πto su to mrak i smrt. Stanovite crtesrodnosti bi se mogle iznaÊi i kod drugih norveπkih pjesnika,

150

recimo kod Emila Boysona, pjesnika priguπene rezignacije, ilikod Olava Nygarda, pjesnika mraka i snaæno prisutne svijesti osmrti.

Ulven se kao pjesnik ”vratio” 1987. knjigom Det tålmodige(Strpljivo) koja mu je donijela pravi knjiæevni uspjeh. I u toj jeknjizi prisutan jedan od najuoËljivijih motiva u Ulvenovupjesniπtvu, tzv. ”arheoloπka perspektiva”, u kojoj se ne oËitujesamo pjesnikov interes za proπlost, veÊ jedno posvemaπnjearheologiziranje æivota, i to ovdje i sada. Tu sve vrvi od kostiju,lubanja i fosila, gradskih ruina, i zidina, elemenata iz starijihepoha, kamenog i æeljeznog doba... ”To strpljivo je ono ne-Ëo-vjekovo, kamen recimo, nadgrobni kamen, a ne pogrebna po-vorka”, kazao je, povodom te svoje knjige, sâm njen autor. Tiviπe ili manje groteskni elementi Ëesto su tako predstavljeni daoni dodiruju burleskno, teatralno i pantomimiËno. Sve tu izgledakao susret pojedinca i povijesti gdje se inzistira na sliËnostiizmeu filogeneze i ontogoneze; u individui su zapravo sva raz-doblja i sva proπlost, vremenska perspektiva konvergira premaindividualnoj suvremenosti. ”Moja najvaænija tema je vrijeme,ili doæivljaj vremena”, kaæe na jednom mjestu ovaj pisac. Kao daon u svemu iskazuje svoju osobnu obuzetost kretanjem u vre-menu, povezanosti izmeu onoga πto je bilo, πto jest, i πto Êe biti.Ulven opisuje temeljnu egzistencijalnu usamljenost, usamljenostkoja je tako duboka da postaje teπko komunicirajuÊom.Subjektov pogled na svijet nikad nije ni neduæan ni ravnoduπanu njegovom poetiËkom univerzumu. On uvijek djeluje, uvijektumaËi. Nakon pojave te knjige, kritika je bila skoro pa jedno-duπna u ocjeni da u suvremenoj norveπkoj knjiæevnosti moæda inema pjesnika koji moæe sagledati pojedine fenomene na Ëulniji,konkretniji, i istovremeno perspektivama bogatiji naËin kao πtoto moæe Tor Ulven.

A onda se Ulven okrenuo prozi i sljedeÊe, 1988, godineobjavio knjigu Gravgaver (Grobljanski darovi) koju je, Ëini se ne

151

bez razloga, podnaslovio fragmentarium. Tu su vrijeme iuspomena kljuËni motivi, i ti su ”fragmenti”, koji su tako bolnoi tako lijepo sroËeni, u knjizi uvijek u kontekstu veÊe pove-zanosti. Ali i tu je on prije svega liriËar, i u toj je knjizi doizraæaja doπla, kako se voli reÊi, proza prilagoena lirici. Jer injegova je proza zapravo samo dio jednoga jedinstvenog knji-æevnog projekta, ti njegovi prozni komadi Ëesto puta i nisu niπtadrugo do preraene pjesme. No, nije se naodmet zapitati: otkudpjesnika (i to ”punokrvnog”, kako je netko lijepo primijetio) uproznim vodama? ”Prestao sam pisati poeziju kad sam osjetio dasam doπao do kraja, da sam poËeo kopirati samoga sebe, da jesve to samo kamuflirana proza”, kaæe Tor Ulven u spomenutomintervjuu. Prema njegovim vlastitim rijeËima ”prijelaz k prozi jebio oslobaajuÊi”, jer ”odjednom se dobije zapanjujuÊe mnogoprostora, to je kao preseliti s osmatraËnice u palaËu...” Proznamu je forma dala posve drugu moguÊnost za iskoristiti sveasocijacije i sve digresije, sve zagrade: ”Za mene je proza veomafleksibilna, posebno ona kraÊa, ona mi daje moguÊnost pisatikoncentrirane tekstove od tri linije do tri stranice; ona imagustinu koja podsjeÊa na pjesmu, a istovremeno ima i slobodu iotvorenost πto sliËi na priËu...”

Nakon Grobljanskih darova Ulven, za πest godina, objavljujejoπ pet knjiga u toj svojoj novoj formi, a taj prozni val prekinulaje samo zbirka pjesama Søppelsolen (Sunce smeÊa, 1989), kojaje uglavnom saËinjena od ”staroga” poetskog materijala. Ta knji-ga, koja nosi æanrovsku oznaku memorabilia, sa svojim, u for-malnom pogledu, klasiËnim pjesmama, odnosno s kratkimprozama i fragmentarnim tekstovima, predstavlja prijelaznuknjigu izmeu Ulvenove poezije i proznih knjiga koje Êe sepojaviti devedesetih godina. Ali, ”sunce smeÊa”!? Potkopava liUlven tim naslovom sunËevu neprikosnovenu simbolistiËkupoziciju, ili smeÊe podiæe na sunËevu razinu? U svakom sluËajuËini se kao da on pokuπava iznivelirati postojeÊu hijerarhiju

152

meu estetskim vrijednostima, izmeu onoga uzviπenog, visokovrednovanog, i onoga ruænog i nisko vrednovanog.

©to joπ reÊi o proznomu radu Tora Ulvena? OpÊenito uzevπimoæe se dakle reÊi da njegova proza i nije u tolikoj mjerinarativnoga karaktera koliko u njoj dominira neko posebno (po-etsko) ozraËje, ona je oskudna dijalogom, ali je stoga bogataspecifiËnim situacijama i refleksijama. To je ekstremno poetiËkaproza, Ëak se i roman (kako je sâm autor oznaËio to svoje djelo)Avløsning (Smjena, 1993) doima kao duga pjesma u prozi. Kaoi u njegovim pjesmama, i u proznim mu tekstovima dolazi doizraæaja πkrtost, ekonomiËnost u izrazu, i ti se prozni tekstoviuglavnom razvijaju iz predstavljenih ili hipotetiËnih situacija.Mnogi Tora Ulvena smatraju, ne bez razloga, ekskluzivnim, eli-tistiËkim piscem, i ta njegova ekskluzivnost znade i nepristu-paËno djelovati na tzv. obiËnog Ëitatelja. Iako sâm pisac kaæe daza Ëitanje njegovih knjiga Ëitatelju ne treba niπta doli obiËnogarjeËnika, ili leksikona, njegove knjige ipak nisu (lako) Ëitljive, ni(lako) prihvatljive, one predpostavljaju Ëitateljevu potpunuspremnost i zahtijevaju njegov odreeni Ëitateljski, moæda Ëak isustvaralaËki, napor. Taj se napor, uostalom kao i pri svakom”napornom” susretu s nadarenim piscem, na kraju nemalo ispla-ti, jer sve nadvlada apsolutna radost teksta, radost Ëitanja.

Cijelo Ulvenovo knjiæevno djelo je u znaku ispitivanja i Ëi-tanja tragova, u registriranju otisaka æivih i mrtvih. ”Jesu li nekitragovi vaæniji od svih drugih? Jesu li naπi tragovi najnepri-rodniji? Jesu li naπi tragovi naπi?” ∑ zapitat Êe se on na jednommjestu. Njegova je knjiæevnost kao protuotrov, protumaterijallaænoj utjesi i brzopletim rjeπenjima. I ako to djelo i nije tolikohomogeno, ono je, i to upravo po tom (heterogenom) ispitivanjui tragoËitanju, u dobroj mjeri konzistentno i uvjerljivo. Pro-blematizirajuÊi, projektom totalne uspomene, ostatke i tragove,pjesnik nametljivo, Ëak i agresivno, pravim kaskadama asocija-cija i ”vratolomnim” (crnim) humorom inzistira na ne-posto-

153

janju, na æivotu kao stalnomu konfliktu, kao πto je to posebnijedato u ”priËama” iz knjige Nei, ikke det (Ne, ne to, 1990),”proznim komadima” Fort≥ring (Izjedanje, 1991), i ”priËama”knjige Vente og ikke se (»ekati i ne gledati, 1994). A kad smo veÊkod njegova humora, valja reÊi da su stanja suvremenosti i bez-vremenost smrti, kroz dominirajuÊu melankoliju, iskombiniranibaπ nekom vrstom mraËnoga, ironiËnog i grotesknog humora.Kao da se time provjerava moguÊnost djelovanja neke posebne,sarkastiËne veselosti... Moæda je zanimljivo istaÊi da je sâmpisac od svih svojih knjiga ponajviπe volio knjigu svojih ”proz-nih komada” Izjedanje jer, kako je on rekao, ”tamo je sve veomausredotoËeno i jednostavno, jezik je priliËno ogoljen, i vjerujemda tamo postoji neka meditativna tiπina...”

Neposredno nakon Ulvenove smrti objavljena je knjiga Steinog speil (Kamen i ogledalo, 1995), i to je zadnja knjiga koju jeon uspio pripremiti za tisak. Kamen i ogledalo dakle, kao dvapjesnikova simbola rezistencije materije koji na odreen naËin”opravdavaju” potrebu Ëovjekova razumijevanja svijeta, dva poj-ma koji iskazuju ”odsutnost i neutralnost u Ëistomu postojanju”.Kamen predstavlja ono neprobojno, neutralan i kompaktan mrakkoji je nama nedostupan, a ogledalo pak reflektira sve, prikazujestvarnost nezainteresirano i precizno, dva su to dakle pojma kojiiskazuju odsutnost i neutralnost u Ëistoj egzistenciji. UkazujuÊina odnos teksta i æivota, taj svojevrsni mixtum compositum, kakostoji u podnaslovu knjige, ukazuje na sav obujam, na svu teæinui dubinu pjesnikove deziluzije i na svu konzekventnost pesi-mizma koji je izravno povezan s dubokim i izjedajuÊim strahom.Ta knjiga je joπ jednom potvrdila znaËaj toga velikog piscaograniËene tematike, ali i pisca dvosmislenosti i viπestrukostikoja je u njegovu djelu mnogo viπe prisutna no πto se i pred-postavlja. Ti tekstualni komadi karakteristiËnih naslova (”Iz-loæba”, ”Meuigra”, ”Koncert”, ”Predstava”, s podnaslovimakao ”Mrtva priroda”, ”Instalacija”, ”Teatar sjena”...) predstav-

154

ljaju, ponekad, kratke dijaloge, neki su vrlo sceniËni, neki posveglazbenoga, ili likovnog karaktera... I kad se Ëine tek ekspe-rimentirajuÊim, i kad se tekst koristi skoro kao fotografski medij,ti su prozni zapisi, tehniËki gledano, nadasve imponirajuÊegastila, i potvrdili su Ulvenovu nesumnjivu poziciju jednog odnajveÊih norveπkih stilista s kraja dvadesetoga stoljeÊa.EksperimentirajuÊi razliËitim formama, pisac kao da nastoji,prije svega, afirmirati veliËinu i znaËaj fragmentarnosti (”frag-ment je u pravilu sugestivniji od opπirne priËe”, kazao je uspomenutom intervjuu) i tematsku razuenost teksta.

No, u svemu se ogleda Ulvenovo besprijekorno vladanjejezikom. Kroz jezik, a pri ”susretu” intenzivnoga osjeÊaja, pesi-mistiËne filozofije i umjetniËke fantazije, nastaju snaæne (po-etiËke) uzbudljivosti. Njegov je prozni jezik bogat umecima, podpravom lavinom asocijacija i refleksija krije se paradoksalnaradost opisa. Ipak, taj je jezik distanciran i, prividno, priliËnoneutralan. Mnogo je kod njega mrtve prirode i instalacija, odno-sno elemenata likovne umjetnosti. Krajolici koji se opisuju suukoËeni, stilizirani, i oni kao takvi aktivno sudjeluju u autorovuosluπkivanju tiπine i usamljenosti. Istraæuje se meustanje, ononedostupno i neopisivo, pokuπava se oznaËiti odsutnost koja jenalik mraku, Ëudo je u nedogaajuÊem... Ma o Ëemu govorio,njegovo djelo u pravilu izraæava, kako se poËesto istiËe, æudnjuza vidjeti ono πto nam se vidljivim pojavljuje samo kao trag iostatak, i πto stvara uvjerenje da Êemo i mi sami u nekomvremenu biti nekakav trag i nekakvi ostatak. Jer Ulvenovo jedjelo afirmacija Ëovjekove potrebe za iznalaæenjem odgovora navelika æivotna pitanja. Naπa svijest, naπ razum i naπa jeziËnostkazuju nam da ima neπto izvan onoga πto moæemo shvatiti, iparadoks je u tomu da su upravo ta naπa svijest, naπ razum i naπjezik elementi koji postavljaju granice spoznaje. Ulvenovoknjiæevno djelo i nije niπta drugo do inzistiranje na istraæivanju,i to istraæivanju ograniËenja prisutnosti i svih moguÊnosti odsut-

155

nosti. U njegovim tekstovima je prisutna teænja da se spoznaËista odsutnost: cilj govora je πutnja, cilj predmetnoga svijeta jenestanak, cilj smisla je ono besmisleno, a glazbe tiπina; smrt jeoptimalna odsutnost i beskonaËna tiπina; moramo nauËitiprihvatiti naπa ograniËenja, spoznati bol i pogledati strah u oËi...

Svibnja 1995, dan nakon norveπkoga nacionalnog praznika,kada je pisac imao svega 41 godinu, naglo je prekinut knjiæevniput koji su mnogi smatrali jednim od najuzbudljivijih inajvaænijih u norveπkom poslijeratnom vremenu. Sa svojih petzbirki pjesama, πest proznih knjiga, s knjigom prijevoda i, nakonsmrti objavljenom, knjigom eseja, Tor Ulven se danas smatrakultnim piscem, jednom od najznaËajnijih pojava u novijemnorveπkom i skandinavskom pjesniπtvu. Iako nikad nije biopiscem kojega su prihvatile najπire mase, mnogi istiËu da je tajpjesnik ”distancirane prisutnosti i uzdræane strasti” jedan odonih malobrojnih norveπkih novijih pisaca koji se posve ravno-pravno moæe usporediti i s onima najveÊim, i da Êe djelo toga”pisca pisaca” posve sigurno utjecati na norveπki knjiæevninaraπtaj koji dolazi.

U Oslu, sijeËnja 2005.Munib DelaliÊ