8/16/2019 Kao Religiozni Ep

1/2

Oslobođeni Jerusalim kao religiozni ep

Ovo je delo njegovog života, opsesija, koja je verovatno uzrok svih njegovih egzistencijalnih iintelektualnih briga. Početak se vezuje za trenutak kad njegov otac odlazi u Veneciju da bi pratioštampanje svog epa (il poema epico !madi"i. #orkvato učestvuje u atmos$eri stvaranja epa, kao

i u diskusiji, razmeni ideja povodom epa izme"u njegovog oca i Pinje. %erara je uto vremesredište epa i za ovaj dvor su obojica bili vezani. &rž ove rasprave je opet problem antičkihuzora, to jest !ristotelova Poetika. 'injenica oko koje suse svi slagali jeste da ne može biti jednaka ilijada sa onim što je Orlando innamorato, to nisu isti epovi. e možemo se više ratitiOdiseji, )nejidi kao modelima. Promene se dešavaju vremenom i novi pisci su plod toga. Prvogledanje je da se zbog tih promena ne možemo vratiti na Odiseju. *rugo gledanje kaže da ne postoji nikakava veza izme"u +lijade i onoga što se piše na pučkom. &rednjovekovni ep je nastaosamostalno, ne ugledajui se na antiku i pučki ep ima svoj razvojni put i svoja pravila. Vrhunac je dostigao u !riostovom delu, samim tim novi ep ne može da se ugleda na +lijadu. &ada postoji problem da li tražiti nove uzore ili se vratiti antičkim uzorima. -edno od rešenja nudi #risino

(+talia liberata dai oti. On pokušava da primeni model klasičnog epa. /ira doga"aj koji jevažan za !peninsko poluostrvo0 gotsko osvajanje i#alije, želei da to napravi kao prelomnitrenutak civilizacije, da taj sukob bude centralni doga"aj oko kog se vrte i sve ostale priče, sveone polusentimentalne priče su u $ormi tog sukoba. Pučki nema tradiciju klasičnog epa ( i *ante priča da puči nema ep, /okačo piše #ezeidu u pokušaju, ali to nije pravi ep, jer ima ljubavnutematiku. #risino je pomešao razne dijalekte u pisanju epa. Pokušao je da stvori u svom delu jezik sposoban da izrazi epsko. *obio je loš ekritike. *elo je bilo dosadno i čitali sug asamoučeni ljudi da bi videli šta je uradio s jezikom, kako $unckioniše njegov govor. 1judi koji su se bavili jezikom suga negativno okarakterisali jer je on tek tako smislio neki nov jezik. /io je

apsolutno neshvaen. Ostali koji promišljaju problem epa shvataju da ne može da se ponuditakvo radikalno rešenje. #ih godina preovla"uje 'incijeva ideja da je jedina mogunost da se prevazie !ristotelov model i da se približi antičkim uzorima, a da se ima variatio, modelepopeje (Odiseja. 2a ovaj model treba odabrati jednog lika koji e se pratiti u prelomnom trenunjegovog života, a da se kroz centralni trenutak pričom prati i njegova mladost i ceo život. #u postoji i variatio jer e nam protagonista prikazati svoj život kroz priču ili kroz druge likove. #o je verovatno jedini model koji bi prevazišao !riosta (bilo je mnogo !riostovih imitatora .)popeja zaista postaje jedan od moguih modela (!madi"i, 3inaldno... i nadovezuje se načitavu tradiciju. #aso piše delo 3inaldo, koje je pisano kao epopeja. #aso još tada piše epod stooktava0 ot$redo, mislio je da i taj ep bude epopeja. ot$redo di /urone jeste istorijski lik, ali

sama tema pohoda u 4rstaški rat nagoni na nešto što je nemogue izraziti kroz epopeju. -oš tadrazmišlja kako dati novi model epa. #ada, 567, 568. nastaju *iscorsi dell5arte poetica, koje posle preimenuje u *iscorsi sul poema epico, ali je prva zanimljivija, jer su tu gledanja na kojima počiva -erusalim. Osnovna ideja proističe iz !ristotelove Poetike. Osnovna ideja je da je svakoknjiževno delo jedan mali svet jer svako delo imituje stvarnost, pa zato to delo mora da posedujesve mogue raznovrsnosti. &vet je raznovrsan, ali istovremeno jedan i to je i književno delo(raznovrsnost je variatio, ali istovremeno unita5. Pitanje je kako to primeniti u epu (mada je ve

8/16/2019 Kao Religiozni Ep

2/2