Arsenije IV Jovanovi akabenta ( 1698- Sremski Karlovci, 1748 )

Vrlo mlad je postao raki mitroplolit i pomonik patrijarha pekog Mojsija Rajovia. U to vreme dolazi u manastir Ravanicu u Vrdniku da skuplja milostinju za Peku patrijariju, patrijarh Mojsije ga je odredio za svog naslednika, dolazak na patrijarijski presto je objavio 1725. godine, svim silama se borio za oslobodjenje srpskog naroda od turske vlasti. Vodio je pregovore u Beu o ustanku protiv Turaka i o poloaju srpskog naroda u Austrijskoj carevini predlagao je da Srbija bude vazalna drava prema austriji, sa organima vrhovne dravne vlasti, gradskim i seoskim vlastima, plaanje danka, nezavisnom narodnom vojskom i samostalnom crkvom. Bio je to maksimalan program srpskog naroda koji bi se mogao ostvariti u okviru Austrijske carevine-Srbija bi dola u poloaj slian Ugarskoj, Turci su imali nameru da patrijarha obese ali je on uspeo da pobegne. Zbog neuspeha Austrijske vojske morao je da napusti Peku patrijariju i da pobegne u Srem, njegovim prelaskom bile su prekinute sve veze izmedju peke patrijarije i karlovake mitropolije, nakon smrti karlovakog mitropolita Vikentija administrator postaje Arsenije IV. Marija Terezija ga je postavila za poglavara srpskog naroda u monarhiji, pod njegovu ingerenciju dole su Bosna i novoosvojene oblasti Austrije. 1743 carica je potvrdila privilegije koje su predhodni vladari dali srpskom narodu a 1744 je dozvolila da se odredi Narodni-crkveni sabor u SK i da se sabori mogu odravati bez prisustva carskog komesara. Okupio je veliki intelektualni krug oko sebe- Hristifor efarovi- stematografija, ideoloki prirunik i politika tenja karlo mitrop. Sahranjen je u Kruedolu.

Isaija akovi ( sredina XVII veka-1708 )

Postavi udovac zakaluerio se u manastiru Kruedolu, u kome se upoznao sa prolou srpskog naroda i sa delom poslednjih srpskih sremskih despota. Na zboru 1690 god. u Beogradu izabran je da u Beu pregovara oko preseljenja Srba u Austrijsku carevinu, iz beograda je otiao u Be gde je odneo predlog o visokom autonomnom statusu pravoslavne crkve. U Beu je uz pomo ora Brankovia izejstvovao je 1690 od cara Leopolda I-Privilegiju kojom su srbi priznati kao nacija sa pravom na crkvenu autonomiju i vlau patrijarha nad crkvom, manastirima, episkopijama i upotrebu starog kalendara. Izdejstvovao je i 1691. drugu proirenu privilegiju. Postao je najznaajnija linost u krugu patrijarha arnojevia, patrijarh arnojevi ga je postavio za temivarskog episkopa i mitropolita u Segedinu, dobio je na upravu manastir Grgeteg, selo Neradin. Na dan patrijarhove smrti 1706. Josif II ga je imenovao za carskog savetnika, tako da je Isaija dobio naklonost cara pri izboru novog patrijarha. Isaija je izabran 1708. za mitropolita Kruedolske mitropolije koja ostaje u neraskidivoj-kanonskoj zavisnosti od Patrijarsije, kao autonomna crkva u Austrijskoj carevinin. Kao Kruedolski mitropolit i carski savetnik nastojao je da ouva i uvrsti privilegijalni status svog naroda u Austrijskoj carevini, smatrao je da e privilegije biti potovane samo ako ih u ivotu budu sprovodile ugarske plemike upanije i slobodni kraljevski gradovi. Umro je pod nejasnim okolnostima.

Pavle Nenadovi ( 1703 Budim-1768. S.Karlovci )

1726 rukopoloen je u karlovakoj crkvi Sv. Apostola Petra i Pavla u in akona, zamonaen je bio u man.rakovcu, zajedno sa mitropolitom Mojsijem je u Beu obavljao crkveno-narodne poslove. 1742. patrijarh Arsenije IV je u sabornoj crkvi, Pavla imenovao za gornjo-karlovakog episkopa, a 16 jula 1749. izabran je za karlovakog mitropolita. Rad mitropolita Pavla na podizanju kulture i prosvete meu austrougarskim srbima, od tog doba se javlja meu srbima interes za prosvetu i knjievnost, nauku. Znajui da se samo obrazovano svetenstvo moe odupreti sa unijatskom prpoagandom, zalagao se da podigne nivo obrazovanosti svetenstva. Kao organizator ustanovi je konzistorije, eparhijske i mitropolijske arhive i biblioteke, sagradio je Sabornu crkvu u SK, iz temelja je obnovio manastir Grgeteg. Posebnu panju je posvetio manastirima uvodei kinovijski nain zivota i zabranivi prosjaenje. On je za vreme svog slubovanja vodio veliku borbu sa graanskim vlastima protiv unijaenja, svi oni svetenici, kalueri, graniari koji su odbijali uniju bili su malteretirani sve dok nisu stavili svoje krstove na njihove izjave o priznavanju unijatskih episkopa- u umberku, intervencija Pavla je odbijena jer je carica elela da izmatike prevede u pravu veru katoliku. Za vreme Pavla Nenadovia ukinuta je vojna granica to je izazvalo seobu Srba u Rusiju tome se mitropolit suprostavljao , znao je da e naseljavanjem smanjiti srpski ivalj, oslabie materijalno crkvu, postae siromanija, i tee e se odupreti unijaenju. Zbog ovoga je bio veoma omren od strane ruskog naroda. Pavle je eleo da popigne ugled svetenstva, sredio je pitanje Svitka-svetenike prihode. Umro je 1768,sahranjen je u Sabornoj crkvi u SK.

Arsenije III arnojevi ( 1633-1706 )

Bio je u slubi patrijarha Maksima, 1669 je postao mitropolit peki ili hvostanski i istovremeno je vodio poslove obolelog patrijarha. On je 1672. izabran za pekog patrijarha, kada je rat izmeu Austrije i Turske bio na pomolu, Arsenije je otputovao za Jerusalim, kada se vratio rat je ve uveliko poeo. Austrijski car Leopold I se obratio carigradskom patrijarhu da pomogne hrianima u borbi protiv Turaka, bio je u veoma tekom poloaju jer je trebalo pridobiti u pomo zapadne sile, Arsenije je izgubio od Porte poverenje pa je pobegao iz Pei u Niki. General Pikolomini je dospeo sa austr vojskom do Pritine i pozvao je srbe da se bore, sklopio je Arsenije sporazum o pomoi, tako da se uvukao u rat sa Turcima i prekinuo mirnu politiku. Posle smrti Pikolominija, patrijarh je video da se stvar okrenula u korist Turaka, tako da je krenuo 1690 sa velikim delom naroda prema Beogradu, a za njima je nadirala i Turska vojska. Patrijarh je u Beogradu organizovao veliki sabor sa kojeg je episkop Isaija akovi poslat u Be sa zahtevima da se Srbskom narodu prizna autonomija i patrijarhova jurisdikcija u obimu koju je imala pod Turcima. Isaija je izdejstvovao 21.8 1690. povelju cara Leopolda I, kojom su srbi potpali pod neposrednu vlast austrijskog cara

Srbima je garantovano da mogu iz srp naroda birati arhiepiskopa, koga e crkveni stale izmeu sebe birati, on je imao slobodnu vlast raspolagati sa svim istonjakim crkvama. Drugo autonomno telo i vlast su bili magistrati po gradovima i kneevi po selim. Srbi su poelo da masovno prelaze preko Save da dolaze za Slankame i Petrovardin pre nego to su Turci ponovo zauzeli Beograd, srbi su dalje iavi i nosei relikvije i razne knjige ka severu stigli do Budima i Komorana gde su se zadravali. Tu su se uverili da Beki kardinal Leopold Koloni zajedno sa ugarskim plemstvom i drugim organima ne priznaje careve privilegije. U elji da pored verskih prava osiguraju i ekonomska, dolo je do ideje da se ore Brankovi proglasi za srpskog despota, sa takvom idejom se nije patrijarh slagao sa namerom a on bude i crkveni i narodni poglavar. Punih 11 godina nije Crnojevi imao u Ugarskoj stalno sedite, nego je stanovao u Sentandreji, Kovinu, Sirigu, Hopovu, Seuju, Futogu i Pakracu, ureujui srpsku crkvu. 8/10 1701 naloio mu je car da mora stanovati u Sentandreji.

U vreme Rakocijevog ustanka (1703 1711) Crnojevi je sa Srbima ustrajao uz cara i poslao je u Be proglas, od 9/8 1704, kojim je Rakoci pozvao Srbe, da mu se pridrue. Vernost i usluge Crnojevia i njegovih Srba nagradio je car, poklanjajui patrijarhu spahiluke Sira i Dalj (u zamenu za Seuj) i dajui Srbima nove patente i privilegije, koji su veim delom ostali na papiru. Crnojevi je umro u Beu, odakle je prenesen u Srem i sahranjen u manastiru Kruedol.Georgije Brankovi ( 1830-1907 Sremski Karlovci )

Osnovnu kolu je zavrio u Senti a evangelistiku gimnaziju je zavrio u Vrbasu, potom je zavrio Karlovaku bogosloviju. Vaio je za jednog od Najuglednijih srpskih svetenika u Bakoj eparhiji pa je biran za poslanika na narodno crkvenim saborima, predsedavao je na 4 narodno crkvena sabora i pokuao je da sa uvodjenjem novog crkvenog ustava uredi stanje u pravnom ustrojstvu narodno crkvene autonomije, suprostavljao se reformama austrougarske vlade, 1882 god. izabran za Temivarskog episkopa. U manastiru Kovilj je primio monaki in, posle smrti patrijarha Germana 1890. izabran je za srpskog patrijarha.

Tokom njegovog upravljanja karlovakom mitropolijom odrana su tri crkveno-narodna sabora (1892, 1897, 1902) Osnovao je monaku kolu koja je radila u manastiru Hopovo, sam je o svom troku podigao 1904. Bogoslovski internat. Karlovakoj bogosloviji dao je fakultetsko ureenje, statudom iz 1906. davala je kandidatima fakultetsko obrazovanje, podigao je zgradu patrijarijskog dvora 1894. i zgradu srpskog narodnog doma 1903.(danas Bogoslovija). Obnovio je Sabornu i Gornju crkvu u Karlovcima, na njegov predlog 1891. pokrenut je crkveno prosvetni list Srpski sion, pomagao je i izdavanje knjievnog asopisa Brankovo kolo, zasluan je za otvaranje Srpske manastirske tamparije. Bio je u sukobu sa radikalima u Vojvodini na elu sa Jaom Tomiem, optuivali su ga za mnoge zloupotrebe crkveno-narodne imovine, sukob sa Tomiem naroito se zaotrio kada su radikali hteli da pod svoju kontrolu stave korienje manastirske imovine. Georgije Brankovi se svrstava u najvee srpske zadubinare XIX veka, umro je 1907. i sahranjen je u Gornjoj crkvi u Sr.Karlovcima.

( 1785-1861. . )

, . , , , , , 1809, . 1810. , . 1811. 1829. (). . , . , . 1833. , (), . 1842. . , , . , , . . , , , . 1. 1848. , - . . 1848. . , . , . , . , . 1848. , , , . 1854. . - . .

1860. . - 2. 1861.

1. 1861, . .

I-1690, 1691, 1695

I 1715, VI 1743, , 1729,1732,1734, 1770 1777 1779.

:

1. ( 1708 )

2.

3.

4.

5.

6. IV-

7.

8.

9.

10. -

11.

12.

13.

14. (1842-1848) ( 1848-1861)

1848-

14.

15.

16.

17.

18. 1913.

1920.

19. (1920-1930)

20. (1930-1937)

21. (1938-1950)

22. (1950-1958)

23. (1958-1990)

24. (1990-2009)

Barok se pojavio kod Srba u prvim decenijama XVIII veka na teritoriji dananje Vojvodine , i vreme kad su krajevi Ugarske , naseljeni srpskim stanovnitvom , pali pod vlast Austrije , u kojoj je barok tada u punoj zrelosti . Napuatanje tradicije i prihvatanje baroknog stila bilo je u srpskoj umetnosti prihvaceno znatnim otporom naroda i crkve . Zagovornici novog stila bili su gradani-starosedeoci , trgovci i zanatlije koji su tu stvorili nekoliko jakih ekonomskih uporiata (Budim , Ostrog , Sent-Andrija , Segedin i dr. ) . Taj imucni sloj je uticao na crkvu konzervativnu i opreznu prema svemu a to se odnosi na obeleje zapada i katolicizma . Proces prilagodavanja baroknoj umetnosti najsporije se razvijao u slikarstvu, jer je pre svegaikonografija bila cuvar tradicije . Slikarski stale sastojao se u pocetku XVIII veka od pripadnika crkve i monakih redova . Ovi su slikari cuvali tradicije i zanat od svakih stranih uticaja i odbrane pravoslavlja od katolicizma borili su se protiv barokne umetnosti .Prvi umetnik iz redova crkve koji je nastojao da se oslobodi od tradicija bio je Hristifor efarovic . On je 1737 . godine naslikao freske u manastiru Boanima ;na pojedinim scenama iz ''stvaranja sveta '' dao je prve pejzae i nagu ljudsku figuru u duhu novije umetnosti . Jo se vie oslobodio od okova prolosti, monah Amvrosije Jankovic koji je 1768. u trpezariji manastira Rakovica naslikao nekoliko kompozicija iz Hristovog ivota jo vie se udaljio od tradicije u velikoj zidnoj slici ''Kosovska bitka'' iz 1771. u trpezariji manastira Vrdnika . Nijedan od ovih smelih monakih umetnika nije bio pravi barokni slikar, ali su oni utrli put generaciji umetnika koji su se pojavili sredinom XVIII veka . To su bili slikari-zanatlije , stanovnici bogatih ''slobodnih kraljevskih gradova '', trgovackih i zanatlijskih srediata Karlovacke mitropolije . Udrueni u cehove, oni su u grupama putovali ( putujui slikar-zografi ) od manastira do manastira ili primali narubine u svojim radionicama.Oni ne rade samo ikone vec i portrete , istorijske kompozicije, pa i mrtve prirode . Jedan od prvih slikara iz te grupe, Joakim Markovic aktivan je vec sredinom XVIII veka . Ostavio je nekoliko ikona i dve istorijske kompozicije , a slikao je i portrete i mrtvu prirodu . U Novom Sadu su radili Vasilije Ostoji i Dimitrije Baevi, Janko Halkozovi, Jovan Isajlovi Stariji u Vracu Nikola Nedeljkovic, u Aradu Stefan Tenecki . Nijedan od njih , osim anonimnog umetnika zidnih slika u manastiru Kruedolu iz 1756. , nije imao snage da se sasvim oslobodi od srednjovekovnog nasleda . Crkveno slikarstvo ostaje ukoceno i optereceno tradicionalnim shvatanjem . Prava se vrednost osecaja tek u portretima, narocito u autoportretima Stefana Teneckog i Nikole Neovica . Njihova je zasluga a.to su po svojim radionicama vaspitali nekoliko darovitih umetnika , koji su zatim preli u Bec i Veneciju , da do kraja uu u savremenu slikarsku kulturu . Generacija akademski obrazovanih slikara prekinula je radikalno sa proa.loa.cu , slikajuci ikone za visoko sveatenstvo , portrete plemica i imucnih gradana , a ponekad i pejzae . Jedan od prvih i najvecih srpskih slikara, Teodor Kracun , ustvari je najpotpuniji predstavnik srpskog baroka, dinamican u crtanju, patetican u kompoziciji , svean u portretu , a iznad svega senzibilan kao kolorista, slikao je portrete mitrop. Pavla Nenadovia, Jovana orevia, Vientija Jovanovia-Vidaka, radio je ikonostase man.Hopovo i Beoin i ikonostas saborne crkve u Sr. Karlovcima zajedno sa Jakovom Orfelinom. Slikar Teodor Ili Celjar manje je hrabar i ponekad pedantan, lirski nastrojene palete , on se u kompozicijama cesto odrice strasne barokne teme-tamno-svetlih kontrasta i uzvitlane draperije na racun skoro klasicistiki shvacenih odnosa obojenih delova i figura, najpoznatja je ikona (''Mucenje sv. Varvare'' 1785) .Poslednji veliki ali i najmanje poznat umetnik iz ove generacije , Georgije Tenecki , ostavio je samo tri portreta clanova porodice Karamata iz 1785 ; on radi u duhu ljupkog rokoko-slikarstva koje se u doba pojave klasicizma gubilo u preteranoj delikatnosti kolorita i labavom modelovanju . Sa njegovim slikarstvom i sa slikarstvom Jakova Orfelina , prijatelja i saradnika T. Kracuna , srpski barok ustupa mesto klasicizmu , mladom i poletnom gradanskom slikarstvu sa kraja XVIII veka. Jakov Orfelin-najaa strana njegovog stvaralatva je bio kolorit koji je nosio karakteristike bekog rokokoa i nagoveavao je beki neoklasicizam

, - , a , . . 1690. XVIII . 1690. , XVIII . , , . , , . XVIII , . XVIII . XVIII . XVIII , , . , , , , , , . XVIII . , XIX .

XVII XVIII , . . , . . , , . , . . , , , . , . - XVIII .

. -, , . , , . IV. . , , , , , , . , , , , . , ,

, , . , , . . , . . -, , , . .

. 26 . 1908. . . . , , , . , . , , . - II XVIII . , , . . . , , . , , , , , .

XVIII XVIII . . . , : , , , , , . , -. XVIII : , , , , , .

, , , . 1731. 3 407 . , . . , , . (1731-1733) (1690, 1691, 1695) . 1734. , VI :1) .2) , .3) , .4) ( ).5) , , , . 1734. , . 24 . : , , , . , 1734. : - , .- .- .- ( ).- , .- . . , 1715. ( I), . , , 23 000 , . 19. 1734.-8. 1735. . . , . . 27. 1735. . . . , , 1735. . 1715. . 1824. , . , . . , . : , , , , , . , 24. /5. 1826. , . 31. /12. , . , (4 : , , -, ) . , . , , . . , . . 1864. .17. . , . . , . . , , : , II, 1781. . (), , , , . , . , , , , , , . ( ), ( ) , . , , , , . . , . . . . , . , . . , , . 1834. , - . . , . , , , . , , . , , . (1822-1888) . , , . 1848. , . , , , . . . 1864. . . , . , . . , . . . 1887. , . , . . , , , . (1868), (1892). . , . - , , , , - , . . . . .

+ 12 . , , , . 1867. . . , 1867. , , 8. . -. 600 000 2 50 . . , , , . , . . , , , . , .

, . , . , , . . , . (). (1919) 1918. . . , . 1919. , , . , 1766. . . I . , . , ( ). 30. / 12. 1920. , . , () (1920-1930). , 1924. . . () (1930-1937) (1932). - . 1931. 1947. 27 . . , . (1935). 1892 1892. , , . , . 1879. 1885-86. , , , . . , , . () 28, 22 11. , . 24. /5. 1892. . , . , , . , . . , , , . , . . :- - - . , . , , . (1726) , -, 1713.-1723. . 14. 1713. . 1718. , . , 7 000 . . , (1682-1725) . , , 1718, , . , , , . , VI (1711-1740) 10. 1718. , . , , . , 15. 1720., , , . , 1720., ( ). . , , ( ). ( ), 1722., () . , . 23. 1725. , 7. 1726., , ( ) . , , . , , , , , , . : . VI, 1727. , . , . XI , , . , , , 1720.-1733. , praeses dministrationis1 . , , 16. 1728. , , . , , . , . 1726. . , . . 27. 1730., 3. .1 praeses Administrationis . , VI (1716/18-1737/39). (1790) II , 1. 1790. , - . , . , . ( ), . . , , . . , , . . ( ). , , . , . II 1791. . , , . , II 1792. . . 1790. , () . , , , , , , (1804) (1815) . 18. 1849. . . . . , , . ( ) . . . : - -. , . . 31. 1849. , . 1851. 5 : , , , . . 1853. , . , . , - , . , , . . , . , , , . 27. 1860. . . (1.-3. 1848) (1809-1848) 13. 1848. , , . 15. 12 , . 17. ,

, 17 . , . , , , , , . , 43. , ... . , , ( 11. ) 31 (. ), . . , , , . . , . , 22. . , , , . , ( ), () . 9. . , , , . . , ( -, , ) . , . , . , . , , . , : ... , . , 1. ( ) 1848., , ! !, ( , : , ...1.), , ( , , ) , , . , 1848-49. , , 1848. . , , . (, ). . , . .1 , 1848.