Katalog betona - Sika

7/22/2019 Katalog betona - Sika

1/152

Construc

tion

Sika Prirunik o betonima

Sastav betona O

vrsli betonStandard EN 206-1:2000 Prskani beton

Beton Sredstva za odvajanje

Svebeton oplate od betona

Nega


2/152

Sika dugogodinje iskustvoKompanija Sika je poela sa proizvodnjom prvih hemijskih dodataka za cementne mea-vine davne 1910. godine kada je i osnovana. U to doba, glavni ciljevi su bili skraivanjevremena vezivanja cementne meavine za malter, postizanje vodonepropusnosti ili pove-anje vrstoe. Neki od tih prvih i uspenih proizvoda su i danas u upotrebi.

Voda je neophodna betonu zbog konzistencije (obradivosti) i hidratacije cementa, meutim,previe vode u ovrslom betonu ima negativan uticaj na mnoga svojstva zbog ega jeSika razvila proizvode pomou kojih je mogue smanjivati sadraj vode pri tome ne gube-i (ak i poboljavajui) konzistenciju i obradivost betona:

God. Hemijska baza Tipian Glavni efekat

proizvoda Sika proizvod

1930 Lignosulfonati Plastocrete Redukcija vode do 10%1940 Glukonati Plastiment Redukcija vode do 10%

sa odloenim vezivanjem1960 Sika Retarder , Fro-V Odloeno vezivanje i uvlaenjevazdunih pora

1970 Naftaleni Sikament-NN Smanjenje vode do 20%1980 Melamini Sikament-300/-320 Smanjenje vode do 20 %1990 Vinil kopolimeri Sikament-10/-12 Smanjenje vode do 25%2000 Modifikovani Sika ViscoCrete Smanjenje vode do 40%,

polikarboksilati SCC tehnologija zasamorazlivajue betone

Od svog osnivanja, Sika je uvek prisutna tamo gde se cement, agregati, pesak i voda meaju ucilju spravljanja maltera i betona pouzdan partner za ekonominu gradnju trajnih graevina.

Sika globalna prisutnostSika AG sa seditem u Baaru u vajcarskoj je globalna kompanija speijalizovana za tritegraevinske hemije. Sika je svetski lider u materijalima zazaptivanje,lepljenje,ojaanjaizatitunosivih konstrukcija u graevinarstvu i industriji.Paleta proizvoda kompanije Sika ukljuuje visokokvalitetne hemijske dodatke za beton,specijalne maltere, zaptivne mase i lepkove, izolacione materijale i strukturalna ojaanja,

industrijske podove i vodonepropusne membrane.Sika grupa autora:T. Hirschi, H. Knauber, M. Lanz, J. Schlumpf, J. Schrabback, C. Spirig, U. Waeber

Prevod na srpski jezik:N. Blagojevidig.

Recenzent:Z. Kaarevidig.


3/152

1

Sadraj

1. Sastav betona 5

1.1 Osnovni pojmovi 51.2 Veziva 6

1.3 Agregat za beton 8

1.4 Hemijski dodaci betonu 12

1.5 Mineralni dodaci betonu 13

1.6 Sadraj finih estica 15

1.7 Voda za spravljanje betona 16

1.8 Proraun koli

ine materijala 18

2. Standard EN 206-1: 2000 20

2.1 Definicije iz standarda 20

2.2 Klase izloenosti betona usled uticaja sredine 22

2.3 Klasifikacija prema konzistenciji 25

2.4 Klase betona prema vrstoi pri pritisku 26

2.5 k

-vrednost ( iz EN 206-1) 272.6 Sadraj hlorida (izvod iz EN 206-1) 29

2.7 Specifikacija betona 31

2.8 Kontrola saglasnosti 31

2.9 Dokaz ostalih svojstava betona 32

3. Beton 33

3.1 Osnovne upotrebe betona 333.1.1 Beton ugraen na gradilitu (''in situ'') 34

3.1.2 Beton za prefabrikovane konstrukcije 36

3.2 Posebni betoni 373.2.1 Pumpani beton 37

3.2.2 Beton za saobraajne povrine 40

3.2.3 Samozbijajui beton (''SCC beton'') 41

3.2.4 Beton otporan na mraz (cikluse smrzavanja/odmrzavanja) i mraz i so 43

3.2.5 Beton visoke vrstoe 46

3.2.6 Beton za klizne oplate 473.2.7 Vodonepropusan beton 49


4/152

2

3.2.8 Natur beton 50

3.2.9 Masivan beton 52

3.2.10 Beton armiran vlaknima 54

3.2.11 Teki beton 55

3.2.12 Podvodni beton 56

3.2.13 Laki beton 57

3.2.14 Valjani beton 593.2.15 Obojeni beton 59

3.2.16 Polusuvi beton za izradu prefabrikovanih betonskih proizvoda 60

3.2.17 Beton sa poveanom vatrootpornou 67

3.2.18 Beton za tunelske segmente 68

3.2.19 Monolitni beton 70

3.2.20 Beton za kouljice (''Teraco'' beton) 71

4. Sve beton 72

4.1 Svojstva sveeg betona 724.1.1 Obradivost 72

4.1.2 Usporavanje vezivanja / beton za tople vremenske prilike 73

4.1.3 Ubrzavanje vezivanja / beton za hladne vremenske prilike 77

4.1.4 Konzistencija 79

4.1.5 Krvarenje (izdvajanje vode na povrini betona) 80

4.1.6 Zavrna obrada 80

4.1.7 Zapreminska masa sveeg betona 81

4.1.8 Sadraj vazdunih pora 81

4.1.9 Pumpabilnost 82

4.1.10 Kohezija 82

4.1.11 Temperatura sveeg betona 82

4.1.12 Vodocementni odnos 83

4.2 Ispitivanje sveeg betona 834.2.1 Obradivost 83

4.2.2 Uzimanje uzoraka 84

4.2.3 Ispitivanje konzistencije metodom sleganja 844.2.4 Ispitivanje konzistencije pomou stepena kompaktnosti 85

4.2.5 Ispitivanje konzistencije metodom rasprostiranja 86

4.2.6 Odreivanje zapreminske mase sveeg betona 88

4.2.7 Odreivanje sadraja vazdunih pora u betonu 88

4.2.8 Ostale metode ispitivanja konzistencije sveeg betona 89

5. Ovrsli beton 91

5.1 Svojstva ovrslog betona 915.1.1 vrstoa pri pritisku 91


5/152

3

5.1.2 Beton visoke poetne vrstoe 93

5.1.3 Vodonepropusnost 95

5.1.4 Otpornost na mraz (cikluse smrzavanja/odmrzavanja) i mraz i so 98

5.1.5 Povrina betona 98

5.1.6 Skupljanje 99

5.1.7 Otpornost na sulfate 100

5.1.8 Hemijska otpornost 1015.1.9 Otpornost na habanje 101

5.1.10 vrstoa pri zatezanju savijanjem 102

5.1.11 Razvoj toplote hidratacije 103

5.1.12 Reakcija izmeu alkalija i agregata 104

5.2 Ispitivanja ovrslog betona 1055.2.1 Uslovi za uzorke i kalupe 105

5.2.2 Izrada i nega uzoraka 106

5.2.3 vrstoa pri pritisku ispitnih uzoraka (''pritisna vrstoa'') 107

5.2.4 Standardi i regulativa primenjeni kod maina za ispitivanje uzoraka 109

5.2.5 vrstoa pri zatezanju savijanjem ispitnih uzoraka (''savojna vrstoa'') 109

5.2.6 vrstoa pri zatezanju cepanjem ispitnih uzoraka (''zatezna vrstoa'') 111

5.2.7 Zapreminska masa ovrslog betona 111

5.2.8 Dubina prodora vode pod pritiskom 112

5.2.9 Otpornost na mraz i cikluse smrzavanja/odmrzavanja 113

6. Prskani beton (''Torkret'') 114

6.1 Definicija 114

6.2 Uslovi kvaliteta za prskani beton 115

6.3 Razvoj ranevrstoe 116

6.4 Proces prskanja 117

6.5 Metode ispitivanja/metode merenja 123

6.6 Sika sistem za mokri postupak prskanja 125

6.7 Prskani beton armiran elinim vlaknima 126

6.8 Prskani beton otporan na sulfate 1276.9 Prskani beton sa poveanom vatrootpornou 127

7. Premazi za odvajanje betona od oplate 128

7.1 Sastav premaza za odvajanje 128

7.2 Uslovi za premaze za odvajanje 129

7.3 Izbor odgovarajuih premaza za odvajanje 129

7.3.1 Premazi za odvajanje upijajuih oplata 1297.3.2 Premazi za odvajanje neupijajuih oplata 130


6/152

4

7.4 Uputstva za upotrebu 1317.4.1 Nanoenje premaza za odvajanje 131

7.4.2 Vreme ekanja pre betoniranja 133

7.4.3 Postupak betoniranja 133

8. Nega 134

8.1 Uopteno 134

8.2 Metode nege 136

8.3 Mere nege betona 138

8.4 Trajanje nege 139

Hemijski dodaci betonu i sredina 141

lanstvo u EFCA-i 142

Indeks pojmova 143


7/152

1. Sastav betona 5

1. Sastav betona

1.1 Osnovni pojmovi

Tri glavna sastojka su zapravo dovoljna za spravljanje betona:Vezivo (cement)AgregatVoda

Iz razloga kontinualnog porasta zahteva za poveanjem kvaliteta be -tona (uglavnom trajnosti) i velikog napretka u proizvodnji hemijskihdodataka i betona, danas je mogue proizvesti mnogo razliitih vrstabetona.

Standardnibeton

Beton sa maksimalnim zrnom agregata> 8 mmZapreminska masa (sueno u pei)> 2000 kg/m, maksimalna 2600 kg/m

Teki beton Zapreminska masa (sueno u pei)>2600 kg/m

Laki beton Zapreminska masa (sueno u pei)> 800 kg/m i < 2000 kg/m

Sve beton Beton, meani, jo obradiv beton koji se moeugraivati

Ovrsli beton Beton nakon vezivanja, mogue merenjevrstoa

Mladi(zeleni)beton

Novopostavljen i zbijen, stabilan, pre poetkamerljivog vezivanja (zeleni beton je izrazkoji se koristi u industriji prefabrikovanihelemenata)


8/152

6 1. Sastav betona

Ostali termini koji se koriste su prskani beton, pumpani beton, betontransportovan kranom itd. Oni deniu nain postavljanja u oplate, radi/ili rukovanje do mesta ugradnje (videti sledee poglavlje).

1.2 Veziva

Cement je hidraulino vezivo (hidraulino = ovrava u reakciji savodom) koje se koristi za proizvodnju betona. Cementna pasta (ce-

ment pomean s vodom) vee i ovrava hidratacijom, kako na vaz-duhu tako i u vodi.Najbitniji i osnovni materijali, npr. za Portland cement, su krenjak,laporac i glina, te se oni meaju u odreenom odnosu. Ta sirova me-avina se pee na temperaturi od oko 1450C kako bi se dobio klinkerkoji se kasnije melje u prakastu materiju koja je poznata kao cement.

Standardi za cementeU Evropi su vrste cementa odreene standardom EN 197-1 (sastav,

specikacije i kriterijumi usklaenosti). Prema ovom standardu ce-menti se dele u sledeih 5 glavnih t ipova:

CEM I Portland cement

CEM II Portland-kompozitni cementi (glavni sastojakje Portland cement),

CEM III Metalurki cement

CEM IV Pucolanski cement

CEM V Kompozitni cementPrema ovoj tabeli, razliite vrste cemenata mogu sadrati druge pri-mese i portland cementni klinker (K):

Glavne komponente

Granulisana zgura (S)

Silikatna praina (D)

Prirodni i industrijski pucolani (P or Q)

Visoko silikatan i krenjaki leteipepeo

(V or W)

Peeni kriljac (npr. uljni kr iljac) (T)

Krenjaci (L ili LL)

Sporedne komponente

To su uglavnom odabrani prirodni neorganski, mineralni materijali kojinastaju proizvodnjom klinkera, ili komponenata kao to je opisano

(osim ako nisu sadrane u cementu kao glavne komponente). Videtivrste cementa i njihov sastav prema EN 197-1.


9/152

1. Sastav betona 7

Tipovi cementa i njihov sastav prema EN 197-1

Glavnevrstecementa

Opis cementa Tip cementa

Sastav (delova u % po masi cementa)1

Glavne komponente

Spore

dne

komp

onente

Portlan

dc

ementn

iklin

ker

Zgura

Silikatnap

ra

ina

Pucolani Letei pepeli

Peenikr

iljac

Krenjaci

Pr

iro

dn

i

Vetaki

Viso

kosili

katan

Visoko

kre

njaki

K S D2 P Q V W T L4 LL5

CEM I Portland cement CEM I 95100 05

CEM II

Portland cement sadodatkom zgure

CEM II/A-S 8094 620 05

CEM II/B-S 6579 2135 05

Portland cement sadodatkom silikatnepraine

CEM II/A-D 9094 610 05

Portland cement sadodatkom pucolana CEM II/A-P 8094 620 05

CEM II/B-P 6579 2135 05

CEM II/A-Q 8094 620 05

CEM II/B-Q 6579 2135 05

Portland cement sadodatkom leteegpepela

CEM II/A-V 8094 620 05

CEM II/B-V 6579 2135 05

CEM II/A-W 8094 620 05

CEM II/B-W 6579 2135 05

Portland cement sa

dodatkom kriljca

CEM II/A-T 8094 620 05

CEM II/B-T 6579 2135 05

Portland cementsa dodatkomkrenjaka

CEM II/A-L 8094 620 05

CEM II/B-L 6579 2135 05

CEM II/A-LL 8094 620 05

CEM II/B-LL 6579 2135 05

Portland-kompozitnicement3

CEM II/A-M 8094 620 05

CEM II/B-M 6579 2135 05

CEM III

Metalurki cement CEM III/A 3564 3665 05

CEM III/B 2034 6680 05

CEM III/C 519 8195 05

CEMIV Pucolanski cement3 CEM IV/A 6589 1135 05

CEM IV/B 4564 3655 05

CEM V Kompozi tn i cement3 CEM V/A 4064 1830 1830 05

CEM V/B 2039 3150 3150 05

1 Brojevi u tabeli se odnose na ukupni broj osnovnih i sporednih komponenti.2 Sadraj silikatne praine je ogranien na 10 %.3 Za Portland kompozit ne cemente CEM II/A-M i CEM II/B-M, pucolanske cemente CEM IV/A i CEM IV/B i kompozitne cemente CEM V/A i CEM V/B, glavne

komponente se moraju navesti u nazivu cementa.4

Ukupna koliina organskog ugljenika (TOC) ne sme biti vea od 0.2 % po masi .5 Ukupna koliina organskog ugljenika (TOC) ne sme biti vea od 0.5 % po masi.


10/152

8 1. Sastav betona

vrstoeCementi su podeljeni u tri klase po vrstoi na osnovu vrstoe priprit isku standardnog maltera posle 28 dana. Vrednosti predstavljajuminimalne propisane vrstoe pri pritisku od 32.5/42.5/52.5 N/mm.Cementi sa visokom vrstoom pri prit isku na dva dana imaju dodatnuoznaku R.

Detaljne informacije o pojedinim sastojcima navedene su u EN 197-1:

Poglavlje 5: Sastojci5.1 Opte5.2 Glavni sastojci5.3 Sporedni sastojci

1.3 Agregat za beton

ljunak, kamen i pesak ine zrnastu strukturu ije upljine moraju biti

maksimalno mogue popunjene vezivnim lepkom. Oni ine oko 80 %mase i 7075 % zapremine. Optimalno korienje veliine agregatakao i njegov kvalitet poboljavaju kvalitet betona.Agregat moe biti prirodan-reni (uvijalan ili gleerski); za pripremubetona visokog kvaliteta oni se iste i sortiraju mehanikim procesimau industrijskim postrojenjima, kao to su meanje, drobljenje, prose-javanje i pranje (mehanika priprema).Pogodan agregat za beton je onaj materijal koji ne ometa ovravanjecementa, koji dovoljno vrsto prianja za ovrslu cementnu pastu, tekoji ne umanjuje otpornost i kvalitet betona u bilo kom pogledu.

Standardni i specijalni agregati

Standardniagregati

Zapreminskamasa2.2 3.0 kg/dm

Iz prirodnih naslaga, kao to sureni ljunak, gleerski ljunak idr. Materijal je zaobljen ili drobljen(npr. iskopan iz tunela)

Tekiagregati

Zapreminskamasa> 3.0 kg/dm

Kao to su barit, ruda gvoa,elina zrna. Za proizvodnjutekog betona (npr. beton za

zatitu od radijacije)Lakiagregati

Zapreminskamasa< 2.0 kg/dm

Kao to su ekspandirana glina,plovuac, stiropor. Za lak beton iza izolacione betone

Tvrdiagregati

Zapreminskamasa> 2.0 kg/dm

Kao to su kvarc, karborundum,npr. za proizvodnju granitnogteraca

Recikliranazrna

Zapreminskamasa proseno2.4 kg/dm

Od drobljenog, starog betona itd.


11/152

1. Sastav betona 9

Standardni agregatiAgregati su u Evropi denisani standardom EN 12620. Ovaj standard jeizuzetno opiran i kao takav ukoliko bi se ulazilo u detalje, pored onihnavedenih na donjem popisu, premaili bi se okviri ovog prirunika. Tajse standard pominje i u poglavlju br. 2 ovog prirunika.

Vani termini iz standarda(sa dodatnim objanjenjima):Prirodan agregat

Potie iz mineralnih nalazita nastalih taloenjem; prolazi samo procesmehanike pripreme i/ili pranje.

Meavina agregataAgregat koji se sastoji od meavine krupnih i sitnih agregata (pesak).Meavina agregata moe se proizvesti bez prethodnog razdvajanja kru-pnih i sitnih agregata ili kombinovanjem krupnih i sitnih zrna (pesak).

Reciklirani agregat

Agregat proizveden iz mehaniki obraenog neorganskog materijalakoji je prethodno bio korien kao graevinski materijal (npr. beton).Filer (kameno brano)

Agregat koji uglavnom prolazi kroz sito od 0.063 mm i koji se dodajeza dobijanje posebnih i specinih svojstava.

Podela agregata prema veliini zrnaOznaavanje agregata veliinom donjeg (d) i gornjeg (D) otvora nasitu, izraena kroz odnos d/D.

Sitan agregat (pesak)

Naziv za sitniju frakciju agregata ija veliina zrna (D) ne prelazi 4 mm.Sitni agregati mogu nastati prirodnim usitnjavanjem kamena ili ljunkai/ili drobljenjem kamena ili ljunka, ili obradom industrijski proizvede-nih minerala.

Krupan agregat

Naziv za vea zrna kod kojih D nije manji od 4 mm i d nije manji od 2 mm.Prirodan agregat 0/8 mm

Naziv za prirodan agregat renog ili gleerskog porekla kod koga Dnije vei od 8 mm (moe se takoe proizvesti meanjem obraenihagregata).

Fine esticeDeo agregata koji prolazi kroz sito od 0.063mm.

Granulometrijski sastavRaspored estica po veliini, izraen kao prolazak frakcije kroz tanodenisan broj sita odreenog prenika u procentima po masi.

Prolaz frakcije, granulometrijski sastav agregata

Veliina estice je izraena veliinom otvora sita za prosejavanje krozkoje je upravo prola odreena estica.


12/152

10 1. Sastav betona

Prema EN 933-2 moraju se koristiti sita sa kvadratnim otvorima.

Odreeni tipovi sita

Veliina otvora < 4 mm Metalna pletena mrea

Veliina otvora 4 mm Izbuena metalna ploa

Veliine otvora za pojedinana sita (veliine sita) opisane su u ISO3310-1 & 2. Standardni odeljak iz glavne serije R20 moe se uzeti kaoprimer. Propisane su sledee veliine sita (veliine otvora u mm):

Meavina agregata 0 32 mm:0.063 / 0.125 / 0.25 / 0.50 / 1.0 / 2.0 / 4.0 / 8.0 / 16.0 / 31.5

Sastojak Veliina zrna u mm Sadraj u meavini u %

Krenjaki ler 0 0.25 2.5

Zaobljeni pesak 0 1 18.0





U ovom sluaju pesak i ljunak su prani pa je zbog toga za poboljanjekonzistencije dodat ler.

Distribucija veliine estica (granulometrijska kriva EN 480-1)

100

90

80

70

60

50

40

30

20

10

0

Gornja granica

Prolazkrozsito(u%

pomasi)

Zameana kriva

Donja granica

Otvor u mm

0.063 0.125 0.25 0.5 1.0 2.0 4.0 80 16.0 31.5 63.0


13/152

1. Sastav betona 11

Praktine informacije

Optimalan oblik zrna, drobljena/zaobljenaetvrtasti/kuglasti oblici su se pokazali pogodnijim od duguljastihoblika, koji mogu uticati na konzistenciju. Za drobljeni agregat potrebnoje neto vie vode za postizanje iste mere konzistencije zbog njego-ve vee specine povrine, ali je mogue postii vee vrstoe pripritisku, a pogotovo vrstoe pri zatezanju zbog boljeg meusobnog

povezivanja.Preteno drobljeni agregati

Povrina drobljenih materijala stena, velikih blokova i sl. sastoji sesamo od lomljenih povrina, dok povrina zaobljenog drobljenog ma-terijala isto tako podrazumeva prirodno zaobljene povrine.Drobljeni kamen se danas uglavnom koristi u gradnji tunela pod mo-tom: Mesto vaenja = mesto ugradnje.

Razliite vrste peska iz kamenolomaOni su uglastog a takoe i duguljastog i pljosnatog oblika, zavisno od

stene. Nisu pogodni za dobijanje dobre konzistencije te ''zahtevaju''vie vode za odreenu konzistenciju.

tetni zagaivaiIlovaa, humus, laporac, glina, gips i agregati koji sadre sulfate, hlo-ride i alkalije su potencijalno tetni, te se njihovo prisustvo i mogueposledice moraju dobro razjasniti i denisati.

Fiziki zahtevi za agregateStandard EN 12620 krupne agregate deli u grupe koje obuhvataju:

Otpornost na cepanje Otpornost na habanjeOtpornost na poliranje i abrazijuZapreminsku masu zrna i upijanje vodeZapreminsku masuTrajnost

TrajnostTrajnost je uglavnom povezana s otpornou krupnih agregata na mrazi cikluse smrzavanja / odmrzavanja. Ta otpornost mora biti u skladu saodreenim potrebama to se mora i odobriti.

Alternativni agregati (reciklirani materijal)Velike prirodne naslage ljunka i peska su vredni, ali neobnovljivi re-sursi. Postaje gotovo nemogue koristiti ljunak iz tih velikih prirodnihpodruja.

Mogua alternativna reenja su:Drobljenje i obrada starog betona kako bi se dobila betonska zrna

Ponovno korienje mikroestica betona koje se dobijaju pranjemKvalitet recikliranog materijala je u svakom sluaju obavezno proveriti.


14/152

12 1. Sastav betona

1.4 Hemijski dodaci betonu

Hemijski dodaci betonu su tenosti ili razliite vrste prakastog ma-terijala koje se u malim koliinama dodaju betonu tokom meanja i toprocentualno u odnosu na masu cementa. Oni utiu na svojstva sve-eg i/ili ovrslog betona po hemijskim ili zikim parametrima.Hemijski dodaci betonu denisani su u EN 206-1, a uslovi za njih su

opisani u EN 934-2. Standard u poglavlju Posebni termini sadri sle-dee izraze (neto skraena verzija):

Hemijski dodaci betonu denicije i svrhaPlastikator (umanjiva vode)

Omoguuje umanjenje koliine vode u zadatoj betonskoj meavini bezuticaja na konzistenciju, ili poveava obradivost bez menjanja koliinevode, ili moe istovremeno imati oba dejstva.

Superplastikator

Omoguuje znatno smanjenje koliine vode u betonskoj meavini bezuticaja na konzistenciju, ili znaajno poveava obradivost bez menja-nja koliine vode, ili moe istovremeno imati oba dejstva.

StabilizatorSmanjuje mogunost krvarenja (izbijanja vode na povrinu) kod sve-eg betona.

Aerant Proizvodi odreenu koliinu malih, pravilno rasporeenih mehuriavazduha tokom meanja koji ostaju prisutni u betonu nakon njegovog

ovravanja.Ubrziva vezivanja

Skrauje vreme poetka vezivanja uz poveanje poetne vrstoe.Ubrziva ovravanja

Ubrzava poetnu vrstou sa ili bez uticaja na vreme vezivanja.Usporiva vezivanja (retarder)

Odlae vreme poetka vezivanja uz produenje konzistencije.Zaptiva (hidrofobni dodatak)

Smanjuje kapilarno upijanje vode u ovrslom betonu.

Usporiva vezivanja / Plastikator (umanjiva vode)Ima kombinovano dejstvo umanjivaa vode (glavno dejstvo) i uspori-vaa vezivanja (dodatno dejstvo).

Usporiva vezivanja / superplastikatorIma kombinovano dejstvo superplastikatora (glavno dejstvo) i uspo-rivaa vezivanja (dodatno dejstvo).

Ubrziva vezivanja / umanjiva vodeIma kombinovano dejstvo umanjivaa vode (glavno dejstvo) i ubrziva-a vezivanja (dodatno dejstvo).

Ostale grupe proizvoda kao to su umanjivai skupljanja, ihibitori ko-rozije itd. ( jo uvek) nisu obuhvaeni u EN 934-2.


15/152

1. Sastav betona 13

Doziranje hemijskih dodataka prema standardu EN 206-1

Dozvoljeno doziranje 5 % po masi cementa(Uticaj veeg doziranja na karakteristike itrajnost betona mora biti proveren.)

Malo doziranje Koliine hemijskih dodataka < 0.2 %po masi cementa su dozvoljene samou sljuaju rastvaranja u delu vode zameanje

Ako je ukupna koliina hemijskog dodatka u tenom obliku > 3 l/mbetona, koliina vode u dodatku se mora uzeti u obzir prilikom prora-una vodocementnog odnosa (v/c faktora).Ako se koristi vie od jednog dodatka, mora se posebnim ispitivanjimapotvrditi njihova kompatibilnost.Uticaji i naini korienja gore navedenih dodataka (i ostalih) detaljno

se opisuju u sledeim poglavljima.

1.5 Mineralni dodaci betonu

Mineralni dodaci betonu su sitni materijali koji se dodaju betonu u zna-ajnim procentima uea (otprilike 5 20 % po masi cementa). Onise koriste za poboljanje ili dobijanje posebnih svojstava sveeg i/iliovrslog betona.EN 206-1 navodi 2 vrste neorganskih aditiva za beton:

Tip IGotovo neaktivni materijali kao to su krenjaki ler, kvarcna prainai pigmenti.

PigmentiPigmentirani metalni oksidi (uglavnom oksidi gvoa) koriste se zabojenje betona. Dodaju se u koliinama od 0.5 5 % po masi cementai moraju zadrati istu boju i ostati stabilni u alkalnom okruenju ce-menta. Prilikom korienja odreene vrste pigmenta moe postojati

potreba za veom koliinom vode u meavini.Kamena brana (kvarcna praina, krenjaki ler)Meavine sa malo sitnog peska mogue je poboljati dodavanjem ka-menog brana. Ti inertni materijali koriste se za poboljanje granulo-metrijske krive. Potreba za vodom je poveana, posebno ako se koristikrenjaki ler.


16/152

14 1. Sastav betona

Tehniki podaci za kameno brano (prema DIN 4226-1)

Parametar

Proizvod

Kameno brano

Kvarcna praina Krenjaki ler Jedinica

Gustina (specina masa)1 2650 2600 2700 kg/m

Specina povrina zrna 1000 3500 cm/kgZapreminska masa,rastresito stanje* 1 1300 1500 1000 1300 kg/m

Gubitak arenjem 0.2 ~40 %*Ovaj faktor treba uzeti u obzir za kapacitet punjenja silosa i sl.1Trenutno iskustvo

Tip II

Pucolanski ili latentno hidraulini materijali kao to su prirodni pucola-ni (vulkanski tuf), letei pepeo ili silikatna praina.Letei pepeo je ni pepeo sagorelog uglja iz termoelektrana koji sekoristi kao mineralni dodatak cementu i betonu. Sastav leteeg pepelauglavnom zavisi od vrste uglja i njegovog porekla kao i uslova sago-revanja.Silikatna praina (Silicafume) se uglavnom sastoji od loptastih esticaamorfnog silicijum-dioksida koji nastaje proizvodnjom silikona i sili-konskih smesa. Ima specinu povrinu od 18 25 m/g te je visokoreaktivan pucolan.Standardne doze silikatne praine su 5 % do maksimalno 10 % pomasi cementa.

Uporedna tabela cementa i pucolana

Parametar

Proizvod

Cementi Industrijski pucolani

CEM I42.5*

CEM IIA-LL 32.5 R* Letei pepeli Silikatna praina Jedinica

Gustina (specina masa)1 ~ 3100 ~ 3000 2200 2600 ~ 2200 kg/m

Specina povrina ~ 3000 ~ 4000 3000 5500 180000 250000 cm/kg

Zapreminska masa,rastresito stanje** 1 ~ 1200 ~ 1100 1000 1100 300 600 kg/m

Gubitak arenjem 2.4 6.9 5 3 %

Sadraj SiO2 40 55 Do 98 %

*Podaci nasumice odabranih cemenata po EN 197-1**

Ovaj faktor mora biti uzet u obzir kod punjenja kapaciteta silosa ili sl.1Trenutno iskustvo za pucolane


17/152

1. Sastav betona 15

1.6 Sadraj nih estica

Sadraj nih estica sastoji se od:cementaagregata na sitima dimenzije od 0 do 0.125 mmi bilo kog mineralnog dodatka betonu

Najnija zrna u sveem betonu deluju kao podmaziva u sveem be-tonu i tako poboljavaju obradivost i zadravanje vode. Smanjuju rizikrazdvajanja komponenata meavine prilikom ugradnje te je zbijanjelake.Ako je pak, sadraj najnijih zrna previsok, beton je gnjecav i lepljiv.Pored toga, postoji tendencija velikog skupljanja i teenja (usled viso-kog sadraja vode).U praksi, najboljima su se pokazale sledee koliine nih estica:

Zaobljeni agregat Drobljeni agregatZa beton samaksimalnomveliinom zrna do 32mm

Sadraj najnijih zrna izmeu350 i 400 kg/m


Za beton samaksimalnomveliinom zrna do 16mm



Vee koliine najnijih zrna obino se koriste za samozbijajue betone(SCC).


18/152

16 1. Sastav betona

1.7 Voda za spravljanje betona

Pogodnost vode za proizvodnju betona zavisi od njenog porekla.EN 1008 navodi sledee vrste:

Voda za piePogodna za beton. Nije je potrebno ispitivati.

Voda koriena u betonskoj industriji dobijena obnavljanjem (npr. voda od ispiranja)Generalno pogodna za beton, ali se moraju zadovoljiti uslovi nave-deni u aneksu A standarda (npr. dodatna masa suve materije kojase nalazi u preienoj vodi korienoj u betonskoj industriji, morabiti u betonu manja od 1 % ukupne mase agregata u meavini).

Podzemna vodaMoe biti pogodna za beton, ali je potrebna prethodna provera.

Prirodna povrinska voda i voda iz industrijskih postrojenja

Moe biti pogodna za beton, ali je potrebna prethodna provera.

Morska voda ili slana vodaMoe se koristiti za nearmirani beton, ali nije pogodna za armira-ni ili prednapregnuti beton. Potrebno je pridravati se maksimalnodozvoljene koliine hlorida za armirani beton i beton sa ugraenimelinim ojaanjima ili metalnim delovima.

Otpadna vodaNije pogodna za beton.

Kombinovana voda je meavina vode dobijene nakon korienja u be-tonskoj industriji i vode iz nekog drugog izvora. Primenjuju se uslovikvaliteta i za kombinovane vrste vode.

Prethodna (preliminarna) ispitivanja (EN 1008, Tabela 1)Najpre se mora analizirati voda na prisutnost tragova ulja, masnoa,pena (deterdenti!!), suspendovanih estica, na mirise (npr. ne osease miris vodonik-sulda nakon dodavanja hlorovodonine kiseline),kiselosti (pH 4) i humusa.

Voda koja ne zadovoljava jedan ili vie uslova navedenih u Tabeli 1moe se koristiti iskljuivo ako zadovoljava sledee hemijske zahtevete ako njeno korienje nema negativne uticaje na vreme vezivanja irazvoj vrstoe (videti EN 1008 za metode ispitivanja).


19/152

1. Sastav betona 17

Hemijska svojstvaHloridi

Koliina hlorida u vodi ne sme prelaziti vrednosti navedene u donjojtabeli:

Vrsta betona Maksimalnakoliina hloridau mg/l

Prednapregnuti beton ili tean malter 500

Beton sa armaturom ili ugraenim metalnim delovima 1000

Beton bez armature i ugraenih metalnih delova 4500

Sumpor

Koliina sumpora u vodi ne sme prelaziti 2000 mg/l.Alkalije

Ako se za beton koriste agregati osetljivi na alkalije, mora se ispitati

koliina alkalija u vodi. Koliina alkalija (ekvivalent od Na2O) ne smeprelaziti 1500 mg/l. Ako koliina alkalija prelazi tu vrednost, voda semoe koristiti iskljuivo ako je mogue dokazati da su preduzete mereza spreavanje tetnih reakcija izmeu alkalija i silikata.

tetni zagaivaiMora se prvo sprovesti ispitivanje sadraja eera, fosfata, nitrata,olova i cinka u vodi. U sluaju pozitivnih rezultata mora se odreditikoliina tih supstanci ili sprovesti ispitivanja vremena vezivanja i vr-stoe pri pritisku.

Ogranienja hemijskih analiza:

Materijal Maksimalan sadraj u mg/l

eeri 100

Fosfati izraeni kao P2O5 100

Nitrati, izraeni kao NO3 500

Olovo, izraeno kao Pb2+ 100

Cink, izraen kao Zn2+ 100

Vreme vezivanja i vrstoaPoetak vezivanja ispitan na uzorcima sa vodom ne sme biti manji od1 asa, te se ne sme razlikovati vie od 25 % od poetka vezivanjauzoraka s destilovanom ili dejonizovanom vodom. Zavretak procesavezivanja ne sme trajati vie od 12 asova te se ne sme razlikovati zavie od 25 % od zavretka procesa vezivanja uzoraka s destilovanomili dejonizovanom vodom.Prosena vrstoa pri pritisku uzorka spravljenog sa vodom nakon 7

dana mora iznositi minimum 90 % vrstoe pri prit isku odgovarajueguzorka proizvedenog sa destilovanom ili dejonizovanom vodom.


20/152

18 1. Sastav betona

1.8 Proraun koliine materijala

Svrha prorauna koliine materijala jeste odreivanje koliine beto-na na osnovu koliina ulaznih sirovina. Koliina materijala obuhvatakoliinu pojedinih sastojaka betona. Proraun polazi od toga da pro -jektovane koliine cementa, vode, agregata, hemijskih i mineralnihdodataka, izmeane za 1 m sveeg betona zajedno sa porama nakon

ugradnje imaju zapreminu od 1 m.

Proraun koliina i mase za 1 m betona

Sastojci koji se koristeza beton projektovanihsvojstava

Doziranjeu %

Potrebno kgza 1 m(premarecepturi)

Specinamasa u kg/l

Iznos u litrimaza 1 m

CementVrsta:

kg 3.15(proveriti lokalnevrednosti)

Dodatno vezivoVrsta:

kg

Dodatak silikatne praine(dodatno vezivo)

kg 2.2(proveriti lokalnevrednosti)

Hemijski dodatak 1Vrsta:

kg


kg

Oekivana ili planiranakoliina vazduha1% = 10 l u 1 m

%

Voda za meanjev/c (ili v/vz) =(ukljuujui sadraj vode uagregatu)

kg 1.0

Ukupna zapremina u litrima bez agregata i peska

Agregat i pesak(u suvom stanju)

kg

2.65(proveriti lokalnevrednosti)

(= za 1000 l)

Ukupno betona kg (za 1 m)

kg/l(specina masasveeg betona)

1000 l(= 1 m)

= smer proraunaNapomena:Ukoliko ukupna koliina hemijskih dodataka premauje vrednost od 3 litre/m betona,koliina vode sadrane u hemijskim dodacima mora biti uraunata u obraun vodocementnog odnosa(v/c)


21/152

1. Sastav betona 19

Primer:

Sastojci koji se koristeza beton projektovanihsvojstava

Doziranjeu %

Potrebnokg za 1 m(premarecepturi)

Specinamasa u kg/l

Iznos u litrimaza 1 m

CementVrsta: CEM I

kg 325 3.15(proveriti lokalnevrednosti)

103

Dodatno vezivoVrsta:

kg

Dodatak silikatne praine(dodatno vezivo)

6 kg 19.5 2.2(proveriti lokalnevrednosti)

9

Hemijski dodatak 1Sika ViscoCrete

(proraun na cement +

silikatna praina)

1.2 kg 4.13 (uraunat uvodu)


kg

Oekivani ili planiranivazduh1% = 10 l u 1 m

% 3.0 30

Voda za meanjev/c (ili v/vz) = 0.45 (v/vz)(ukljuujui sadraj vode uagregatu)

kg 155 1.0 155*

Ukupna zapremina u litrima bez agregata i peska 297

Agregat i pesak(u suvom stanju)

kg 1863

2.65(proveriti lokalnevrednosti)

703(= za 1000 l)

Ukupno betona kg 2362 (za 1 m)

2.362 kg/l(specina masasveeg betona)

1000 l(= 1 m)

* otprilike 1 litar vode teoretski treba da bude dodat (zamenjuje procenjeni suvi sadraj u hemijskom dodatku)


22/152

20 2. Standard EN 206-1:2000

2. Standard EN 206-1: 2000Evropski standard za beton EN 206-1:2000 predstavljen je u evrop-skim zemljama u razliitom periodu u zavisnosti od drave. U daljemtekstu koristie se skraeni naziv EN 206:1.Primenjuje se na betone za konstrukcije betonirane na gradilitu, za

konstruktivne prefabrikovane elemente i konstrukcije za prefabrikova-ne konstruktivne elemente koriene za zgrade i druge graevinskeobjekte.

Primjenjuje se za:

Betone normalne teineTeke betoneLake betonePrednapregnute betone

Trenutno se pripremaju evropski standardi za sledee vrste betona:Prskane betoneBetone za puteve i ostale saobraajne povrine

Ne primenjuju se kod:

Betona sa uvuenim vazduhom (aerisanih betona)Peno-betonaBetona sa otvorenom strukturom (beton bez sitnog agregata ili saveoma malo sitnog agregata)

Maltera sa maksimalnom veliinom zrna 4 mm

Betona sa zapreminskom masom manjom od 800 kg/mVatrostalnih betona

Beton se moe denisati ili kao beton projektovanih svojstava(uzimajui u obzir klase izloenosti i uslove) ili kao beton projek-tovanog sastava (navodei sastav betona).

2.1 Denicije iz standarda

Svojstva betona, izloenost

Beton projektovanih svojstavaBeton za koji su proizvoau, putem odgovarajue specikacije, zada-ta osnovna i dodatna svojstva, pri emu je proizvoa odgovoran zaproizvodnju betona sa svim zadatim svojstvima.

Beton projektovanog sastavaBeton za koji su proizvoau, putem odgovarajue specikacije, zadati

sastav i komponentni materijali pri emu je proizvoa odgovoran zaproizvodnju betona zadatog sastava.


23/152

2. Standard EN 206-1:2000 21

Uticaj okoline ( klase izloenosti)Hemijska i zika dejstva kojima je beton izloen i koja utiu na betonili armaturu ili ugraene metale koji se u statikom proraunu ne sma-traju optereenjem.

SpecikacijaZavrni dokument koji sadri sve dokumentovane tehnike zahteve iuslove koje je proizvoa dobio zarad performansi ili sastava betona.

Standardizovani propisani betonPropisani beton iji je sastav odreen standardom koji se primjenjuje ivai na mestu upotrebe betona.

SpecikatorOsoba ili telo koje odreuje specikaciju sveeg ili ovrslog betona.

ProizvoaOsoba ili telo koje proizvodi sve beton.

Korisnik

Osoba ili telo koje koristi sve beton u izgradnji graevine ili nekogelementa.

Stavka koliine vode u betonu

Ukupna koliina vodeDodata voda sabrana sa vodom ve sadranom u agregatu i na povr-ini agregata, plus voda koriena u hemijskim dodacima i primesamakoje se koriste u obliku cementnog mleka kao i voda iz dodatog ledai zaparivanja.

Efektivna koliina vodeRazlika izmeu ukupne koliine vode prisutne u sveem betonu i vodekoja je upijena od strane agregata.

Vodocementni odnos (vodocementni faktor, v/c)maseni odnos efektivne koliine vode i koliine cementa u sveembetonu.

Utovar, isporuka, mesto upotrebe

Beton proizveden na gradilituBeton koji korisnik proizvodi na gradilitu za sopstvenu upotrebu.

Isporueni betonBeton isporuen u sveem stanju od strane osobe ili tela koje nije kori-snik. Prema ovom standardu isporueni beton je takoe Beton koji je proizveo korisnik, ali van gradilita Beton proizveden na gradilitu, ali ne od strane korisnika


24/152

22 2. Standard EN 206-1:2000

Tovar

Koliina betona transportovana vozilom koja obuhvata jednu ili vieumeanih koliina (meunga).

Umeana koliina (meung)Koliina sveeg betona proizvedena u jednom ciklusu rada mealiceili koliina koju mealica sa kontinualnim meanjem napravi nakon 60

sekundi meanja.

2.2 Klase izloenosti betona usled uticaja sredine

Delovanje sredine grupisano je u vidu klasa izloenosti.Klase izloenosti koje se primjenjuju zavise od odredbi koje su vaeena mestu upotrebe betona. Ova klasikacija na osnovu izloenosti neiskljuuje uzimanje u obzir posebnih uslova koji postoje na mestu upo-trebe betona ili primenu zatitnih mera, kao to su korienje nera-jueg elika i drugih metala otpornih na koroziju i korienje zatitnihpremaza za beton ili armaturu.Beton moe biti izloen jednoj ili vie opisanih vrsta uticaja. Uticajikojima je beton izloen u skladu sa time mogu biti izraeni kao kombi-nacija klasa izloenosti.

Tabela 2.2.1

Sortiranje klasa Opis uticaja iz sredine Informativni primeri o tome gdese odgovarajue klase izloenostimogu pojaviti

Bez rizika od korozije iliagresivnog delovanja

X 0 Za beton bez armature ili ugraenogmetala: sve vrste izloenosti osimna cikluse smrzavanja/odmrzavanja,habanja ili negativnog hemijskogdelovanja

Beton unutar zgrada s niskomvlanou vazduha

Za beton s armaturom ili ugraenimmetalom: vrlo suvo

Korozija izazvana karbonatizacijomX C 1 Suvo ili trajno vlano Beton unutar zgrada s niskom

koliinom vlage u vazduhu. Betonkoji je stalno pod vodom

X C 2 Mokro, retko suvo Betonske povrine koje sudugorono izloene delovanju vode;mnogi temelji

X C 3 Umerena vlaga Beton unutar zgrada sa umerenomili visokom koliinom vlage u

vazduhu; spoljni beton zatien odkie


25/152

2. Standard EN 206-1:2000 23

Sortiranje klasa Opis uticaja iz sredine Informativni primeri o tome gdese odgovarajue klase izloenostimogu pojaviti

X C 4 Ciklino mokro i suvo Betonske povrine izloene dodirusa vodom, koje ne spadaju u grupuizloenosti X C 2

Korozija izazvana uticajem hlorida koji ne potiu iz morske vode

X D 1 Umerena vlaga Betonske povrine izloene delo-vanju hlorida iz vazduha

X D 2 Mokro, retko suvo Bazeni; beton izloen industrijskimvodama koje sadre hloride

X D 3 Ciklino mokro i suvo Delovi mostova izloeni delovanjuvode i prskanju tenostima kojesadre hloride; plonici; parkiralita

Korozija izazvana hloridima iz morske vode

X S 1 Izloenost delovanju soli iz vazduha,ali ne postoji direktan kontakt smorskom vodom

Graevine blizu obale ili na obali

X S 2 Stalno potopljena Delovi marinskih konstrukcija i sl.

X S 3 Zone delovanja pl ime i oseke, za-pljuskivanja i prskanja morske vode

Delovi marinskih konstrukcija i sl.

Agresija od procesa smrzavanja/odmrzavanja sa ili bez sredstava za odmrzavanje

X F 1 Umerena zasienost vodom, bezsredstava za odmrzavanje

Vertikalne betonske povrineizloene kii i smrzavanju

X F 2 Umerena zasienost vodom, sasredstvima za odmrzavanje Vertikalne betonske povrine putnihkonstrukcija izloene smrzavanju isredstvima za odmrzavanje u vazduhu

X F 3 Visoka zasienost vodom, bezsredstava za odmrzavanje

Horizontalne betonske povrineizloene kii i smrzavanju

X F 4 Visoka zasienost vodom, sa sred-stvima za odmrzavanje

Ploe na putevima i mostovimaizloene sredstvima za odmrza-vanje (betonske povrine izloeneprskanju otapajuih sredstava zaodmrzavanje) i smrzavanju

Hemijska agresija

X A 1 Blago agresivna hemijska sredinaprema Tabeli 2.2.2

Beton u postrojenjima za preradu;talonici cementnog mleka

X A 2 Umereno agresivna hemijskasredina prema Tabeli 2.2.2

Betonske komponente u dodiru smorskom vodom; komponente uzemlji koje izazivaju koroziju betona

X A 3 Izrazito agresivna hemijska sredinaprema Tabeli 2.2.2

Industrijska postrojenja s otpadnimvodama koja izazivaju koroziju be-

tona; silosi; betonske konstrukcije

za isputanje dimnih gasova


26/152

24 2. Standard EN 206-1:2000

Granine vrednost za klase izloenosti na agresivno hemijskodelovanje iz prirodnog tla i podzemnih voda

Tabela 2.2.2

Naziv Hemijskasvojstva

X A 1(blago

agresivno)

X A 2(umereno

agresivno)

X A 3(izrazito

agresivno)Podzemna voda

Sulfati SO42- mg/l 200 i

600> 600 i 3000

> 3000 i 6000

pH mg/l 6.5 i 5.5

< 5.5 i 4.5

< 4.5 i 4.0

Ugljen-dioksid

CO2agresivan

mg/l 15 i 40

> 40 i 100

> 100 dozasienosti

Amonijak NH4+ mg/l 15 i

30

30 i

60

> 60 i

100Magnezijum Mg2+ mg/l 300 i

1000> 1000 i 3000

> 3000 dozasienosti

Tlo

Sulfati SO42- mg/kg 2000 i

3000 3000 i 12 000

> 12 000 i 24 000

Lista klasa izloenosti i pripadajueg minimalnog sadraja cementaprema EN 206-1 naveden je u tabeli na kraju poglavlja 2 ove knjige

(Dodatak F: Preporuene granine vrednosti za sastav i svojstva be-tona).


27/152

2. Standard EN 206-1:2000 25

2.3 Klasikacija prema konzistenciji

Klase konzistencije navedene u donjoj tablici nisu direktno povezane.Za beton vlaan kao zemlja, tj. za beton sa niskim sadrajem vode,konzistencija nije navedena.

Klase kompaktnostiKlasa Stepen kompaktnosti

C0 1.46

C1 1.45 do 1.26

C2 1.25 do 1.11

C3 1.10 do 1.04Klase rasprostiranja

Klasa Prenik rasprostiranja u mmF1 340

F2 350 do 410

F3 420 do 480

F4 490 do 550

F5 560 do 620

F6 630

Klase sleganjaKlasa Visina sleganja u mm

S1 10 do 40

S2 50 do 90

S3 100 do 150

S4 160 do 210

S5 220

Vebe klaseKlasa Vebeovo vreme u sekundama

V0 31

V1 30 do 21

V2 20 do 11

V3 10 do 6

V4 do 3

Nije preporuljivo za primenu Nije preporuljivo za primenu (ali je uobiajeno za samozbijajui beton)


28/152

26 2. Standard EN 206-1:2000

2.4 Klase betona prema vrstoi pri pritisku

Karakteristine vrstoe pri pritisku valjka dimenzija 150 mm x 300mm ili kocke ivice 150 mm mogu se koristiti za klasikaciju.

Klase vrstoe pri pritisku betona normalne teine i tekog betona:

Klasa vrstoepri pritisku

Najmanjakarakteristinavrstoa valjkafck.cylN/mm

Najmanjakarakteristinavrstoa kockefck.cubeN/mm

C 8 / 10 8 10C 12 / 15 12 15C 16/ 20 16 20

C 20/ 25 20 25C 25/ 30 25 30C 30/ 37 30 37C 35/ 45 35 45C 40/ 50 40 50C 45/ 55 45 55C 50/ 60 50 60C 55/ 67 55 67

C 60/ 75 60 75C 70/ 85 70 85C 80/ 95 80 95C 90/105 90 105C 100/115 100 115

Klase vrstoe pri pritisku lakog betona:

Klasa vrstoe

pri pritisku

Najmanja

karakteristinavrstoa valjkafck.cylN/mm

Najmanja

karakteristinavrstoa kockefck.cubeN/mm

LC 8 / 9 8 9LC 12 / 13 12 13LC 16 / 18 16 18LC 20 / 22 20 22LC 25 / 28 25 28LC 30 / 33 30 33


29/152

2. Standard EN 206-1:2000 27

Klasa vrstoepri pritisku

Najmanjakarakteristinavrstoa valjkafck.cylN/mm

Najmanjakarakteristinavrstoa kockefck.cubeN/mm

LC 35 / 38 35 38LC 40 / 44 40 44LC 45 / 50 45 50LC 50 / 55 50 55LC 55 / 60 55 60LC 60 / 66 60 66LC 70 / 77 70 77LC 80 / 88 80 88

Klasikacija lakog betona prema zapreminskoj masi:

Klase premamasi

D 1.0 D 1.2 D 1.4 D 1.6 D 1.8 D 2.0

Rasponzapreminskemase (kg/m)

800 > 1000 > 1200 > 1400 > 1600 > 1800

i i i i i i 1000 1200 1400 1600 1800 2000

2.5k-vrednost ( izvod iz EN 206-1)

Ako se koriste mineralni dodaci tipa II(letei pepeo i silikatna prai-na, videti poglavlje 1),k-vrednost im omoguuje da budu uzeti u obzirprilikom prorauna koliine vode u sveem betonu. (Koncept k-vred-nosti moe biti razliit u razliitim dravama.)

Korienje:

Cementa vodocementni (voda/ cement) odnos

Cementa i mineralnihdodataka tipa II

voda / (cement +k dodatak) odnos

Stvarna vrednostkzavisi od specinosti mineralnog dodatka.

Koncept k-vrednosti za letei pepeo prema EN 450

Maksimalna koliina leteeg pepela koja se uzima u obzir za konceptk-vrednosti treba da zadovolji uslov:

Odnos letei pepeo/cement 0.33 po masi

Ako se koristi vea koliina leteeg pepela, viak se nee uzeti u obzir

prilikom prorauna odnosa voda/(cement + k letei pepeo) i mini-malne koliine cementa.


30/152

28 2. Standard EN 206-1:2000

Dole navedenek-vrednosti dozvoljene su za beton koji sadri cementtipa CEM I u skladu sa EN 197-1:

CEM I 32.5 k= 0.2

CEM I 42.5 i vie k= 0.4

Minimalne koliine cementakoje se zahtevaju za odgovarajue klase

izloenosti (Izvod iz EN 206-1: Dodatak F: Preporuene granine vred-nosti za sastav i svojstva betona):

To se moe umanjiti maksimalnim iznosom k (minimalna koliinacementa 200) kg/m.Pored toga, iznos (cement + letei pepeo) ne sme biti manji od mini-malne zahtevane koliine cementa.

Konceptk-vrednosti se ne preporuuje za beton koji sadri kombina-ciju leteeg pepela i sulfatno-otpornog cementa CEM I u sluaju klasaizloenosti XA2 i XA3 kada je u pitanju agresivna supstanca sulfat.

Koncept k-vrednosti za silikatnu prainu prema EN 13263:1998

Maksimalna koliina silikatne praine koju treba uzeti u obzir prilikomprorauna vodocementnog odnosa (v/c) i koliine cementa treba dazadovolji uslov:

Silikatna praina/cement 0.11 po masi

Ako se koristi vea koliina silikatne praine, viak se ne uzima u obzir

prilikom prorauna kod konceptak-vrednosti.Dozvoljene k-vrednosti za beton koji sadri cement CEM I prema EN197-1:

Vodocementni odnos:

0.45 k= 2.0

> 0.45 k= 2.0osim za klase izloenosti XC i XF gde jek= 1.0

Minimalne koliine cementaza odgovarajue klase izloenosti (videtiizvod iz EN 206-1 dodatak F: Preporuene granine vrednosti za sa-stav i svojstva betona):

Minimalna koliina cementa ne moe biti umanjena za vie od 30 kg/mza beton koji se koristi za onu klasu izloenosti za koju je minimalnakoliina cementa 300 kg/m.

Pored toga, iznos (cement +k silikatna praina) ne sme biti manjiod minimalne koliine cementa potrebne za odgovarajuu klasu izlo-enosti.


31/152

2. Standard EN 206-1:2000 29

Kombinovano korienje leteeg pepela prema EN 450 i silikatnepraine prema EN 13263

Kako bi se osigurala dovoljna alkalnost rastvora u porama armiranogi prednapregnutog betona potrebno je zadovoljiti sledee uslove zamaksimalne koliine leteeg pepela i silikatne praine:

Letei pepeo (0.66 cement 3 silikatna praina) po masi

Silikatna praina/cement 0.11 po masi

2.6 Sadraj hlorida (izvod iz EN 206-1)

Sadraj hlorida u betonu, izraen kao procenat jona hlorida po masicementa, ne sme za odabrane klase betona prei vrednosti navedeneu donjoj tabeli.

Maksimalan sadraj hlorida u betonu

Upotreba betona Klasa sadrajahlorida a

Maksimalnakoliina hlorida pomasi cementa b

Beton koji ne sadri elinu armaturu ilidruge ugraene metale uz izuzetak ankera zapodizanje elemenata otpornih na koroziju

Cl 1.00 1.00 %

Beton koji sadri elinu armaturu ili drugeugraene metale

Cl 0.20 0.20 %

Cl 0.40 0.40 %

Beton koji sadri prednapregnutu elinuarmaturu

Cl 0.10 0.10 %

Cl 0.20 0.20 %aKlasa koja se primenjuje za konkretnu upotrebu betona zavisi od vaeih propisakorienih na mestu upotrebe betona.bU sluajevima kada se koriste mineralni dodaci tipa II, oni se uzimaju u obzir prilikomprorauna koliine cementa tako to se koliina hlorida izraava kao procenat hloridnihjona po masi cementa uveanoj za masu navedenih mineralnih dodataka.


32/152

30 2. Standard EN 206-1:2000

Izv

od

izEN

206-

1:DodatakF:Preporuene

granine

vrednos

tiza

sastav

isvojstva

betona

Klasa

izloenosti

Bezrizi

kao

d

korozi

jeili

agres

ivnog

de

lovan

ja

Koro

zijauzro

kovana

karb

onatizac

ijom

Korozi

jauzro

kovanautica

jem

hlori

da

Agres

ijauzro

kovana

proces

imasmrzavan

ja/

odmrzavan

ja

Hem

ijs

kiagres

ivna

sre

dina

Mors

kavo

da

Hloridikojine

potiu

izmors

kevo

de

XO

XC1

XC2

XC3

XC4

XS1

XS2

XS3

XD1

XD2

XD3

XF1

XF2

XF3

XF4

XA1

XA2

XA3

Maks

ima

lan

vod

ocementn

i

odn

os

(v/c)

0.6

5

0.6

0

0.5

5

0.5

0

0.5

0

0.4

5

0.4

5

0.5

5

0.5

5

0.4

5

0.5

5

0.5

5

0.5

0

0.45

0.5

5

0.5

0

0.4

5

Min

ima

lna

klasavrstoe

pri

pritis

ku

C12/15

C20/2

5

C25

/

30

C30/

37

C30/

37

C30/

37

C35

/

45

C35

/

45

C30/

37

C30/

37

C35

/

4

5

C30/

37

C25

/

30

C30/

37

C30/

37

C30/

37

C30/

37

C35

/

45

Min

ima

lna

koliinacementa

(kg

/m)

260

280

280

300

300

320

340

300

300

3

20

300

300

320

340

300

320

360

Min

ima

lna

koliina

vaz

duha(%)

4.0

a

4.0

a

4.0a

Osta

liza

htev

i

Agregato

dgovara

EN12620sa

dovo

ljnom

otpornouna

smrzavan

je/

odmrzavan

je

Su

lfatnootporn

i

cementb

aZa

betonbezuvuenogvazduha,sv

ojstvabetonajepotrebnopomouodgovarajuegpostupkaispitatiuporeenjusabetonomz

akojij

edokazanaotpornost

nasmrzavanje/odmrzavanjezaodgovarajuuklasuizloenosti.

bC

ementumerenoilivisokootporan

nasulfatetrebakoristitizaklasuizloenostiXA2(izaklasuizloen

ostiXA1akojeprimenljivo)acem

entvisokeotpornosti

nasulfatezaklasuizloenostiXA3.


33/152

2. Standard EN 206-1:2000 31

2.7 Specikacija betonaOznake za vrste betona su promenjene zbog uvoenja standarda EN206-1 (na primer, za ponude).

Primer: Pumpani beton za plou u podruju podzemnih voda

Specikacija prema EN 206-1 (beton projektovanih svojstava)

Beton prema standardu EN 206-1C 30/37XC 4Cl 0.20Dmax 32 (maks. zrno )C3 (stepen kompaktnosti)Moe se pumpati

2.8 Kontrola saglasnosti

Kontrola saglasnosti obuhvata kombinaciju postupaka i odluka done-enih radi saobraznosti pravila usvojenih za unapreivanje saglasnostibetona sa specikacijama.

Kontrola saglasnosti razlikuje beton projektovanih svojstava i betonprojektovanog sastava. Postoje i druge razliite vrste kontrola u za-visnosti od vrste betona.

Kontrola saglasnosti moe se sprovoditi na pojedinanim betonima ilina familijama betona.

Minimalna koliina uzoraka za procenu vrstoe pri pritisku(prema EN 206-1)

Do 50 m Vie od 50 m a Vie od 50 m a

Beton sasertikovanomkontrolom proizvodnje

Beton bezser tikovanekontrole proizvodnje

Poetna (dok se ne do-

bije barem 35 rezultata)

3 uzorka 1/200 m ili

2/ nedeljnu proizvodnju

1/150 m ili

1/ dnevnu proizvodnjuKontinuirana b(kad pos-

toji barem 35 rezultataispitivanja)

1/400 m ili1/ nedeljnu proizvodnju

aUzimanje uzoraka mora biti rasporeeno ravnomerno kroz celu proizvodnju te nije neophodno uzetivie od jednog uzorka na svakih 25 m.bAko standardna devijacija poslednjih 15 rezultata ispit ivanja premauje 1.37, koliinu uzimanjauzoraka potrebno je poveati na koliinu potrebnu za poetnu proizvodnju za sledeih 35 rezultataispitivanja.

Kriterijumi saglasnosti za vrstou pri pritisku: videti EN 206-1.


34/152

32 2. Standard EN 206-1:2000

2.9 Dokaz ostalih svojstava betona

Sertikati saglasnosti za ostale karakteristike sveeg i ovrslog betonaprema EN-206-1 moraju se pribaviti kao dopuna rezultatima vrstoapri pritisku.

Odreeni su plan uzimanja i ispitivanja uzoraka i kriterijumi saglasnostiza vrstou pri zatezanju cepanjem, konzistenciju (ugradivost), zapre-minsku masu, koliinu cementa, sadraj vazduha, sadraj hlorida i vo-docementni odnos (videti odgovarajue odeljke iz EN 206-1).

Detalji o pojedinim metodama ispitivanja navedeni su u poglavlju 4 ipoglavlju 5.


35/152

3. Beton 33

3. Beton

3.1 Osnovne upotrebe betona

Smisleno je klasikovana upotreba betona na osnovu toga gde i kakoje proizveden, zajedno sa nainom njegove primene, s obzirom na ra-zliite zahteve i karakteristike. U tabeli je navedena prodaja cementau dve razliite evropske drave u 2002. kao primer razlike u procen-tualnom ueu u proizvodnji i distribuciji kao i razliitom nainu pri-mene:

vajcarska Nemaka

Oko 72 % isporueno zafabrike betona

Oko 55 % isporueno zafabrike betona

Oko 17% isporuenotrgovcima graevinskogmaterijala

Oko 20 % isporuenoproizvoaima betonskihproizvoda

Oko 7 % isporuenoproizvoaimaprefabrikovanihelemenata

Oko 11 % isporuenoproizvoaimaprefabrikovanihelemenata

Oko 4 % ostalima Oko 14 % ostalima


36/152

34 3. Beton

3.1.1 Beton ugraenna gradilitu (in situ)

Beton ugraenna licu mesta je gradilini (spravljen na gradilitu) iliisporuenibeton (ready mixconcrete), koji zauzima i ostaje u istompoloaju u konstrukciji nakon ugradnje u oplatu.Danas na tritu postoji jako mnogo fabrika betona koje su rasprostra-njene, te beton moe biti dopremljen do izvoaa radova na gradilite

sa velikom pouzdanou i u vrlo kratkom vremenskom roku.Proizvodnja na gradilitu prua nansijske i logistike prednosti, po-sebno na velikim gradilitima gde je beton potreban u kontinuitetu.Beton ugraen na gradilitu moe se proizvesti u razliitim varijantamate mora biti usklaen s nizom specikacija. Njegova ugradnja moe sepodeliti u sledee korake:

Priprema za projekat betonaPrilikom priprema za izradu projekta betona potrebno je odrediti svoj-stva betona na osnovu specinih projektnih zahteva. Potrebno je de-

nisati sledee parametre: Zahtevi za vrstoom Trajnost Izgled Maksimalno zrno agregata Nain ugradnje Brzina ugradnje Potrebna konzistencija betona Opti uslovi i ogranienja (temperatura itd.)

Metoda i mesto isporuke Vreme negovanja/ekanja Odreivanje uslova ispitivanja Receptura i specikacija Prethodno ispitivanje Prilagoavanje recepture po potrebi

Betoni dobijeni na osnovu gore navedenih parametara detaljno suopisani u poglavlju Posebni betoni ( poglavlje 3.2). Svojstva sveegbetona detaljno su opisana u poglavlju 4, a svojstva ovrslog betonau poglavlju 5. Ispitivanje sveeg betona opisano je u poglavlju 4, aovrslog betona u poglavlju 5.

ProizvodnjaProizvodnja je kljuni inilac za dobijanje kvalitetnog betona i sastojise od doziranja i meanja komponenti. Dole navedeni parametri moguuticati na svojstva betona tokom meanja:

Tip i vrsta mealice Doziranje komponenti Veliina mealice Kontrola kvaliteta u fabrici betona Intenzitet meanja Osoba zaduena za rad na mealici Vreme meanja ienje/odravanje mealice


37/152

3. Beton 35

Superplastikatori se po pravilu meaju sa vodom ili se dodaju mea-vini zajedno s vodom (najranije). Detaljne informacije navedene su utehnikim listovima Sika proizvoda.

Priprema na gradilituPriprema na gradilitu ukljuuje:

Instalaciju sistema za ugradnju i postavljanje betonaPripremu oplata (ukljuujui premaze za odvajanje)Proveru armatureProveru oplata (ksiranje, kompaktnost, pritisak oplate)Nabavku alata za ugradnju (vibratore itd.) i zavrnu obradu (glete-lice, ravnjae i dr.)

IsporukaAko se beton doprema auto-mealicama, moraju se uzeti u obzir sle-dei, dodatni kriterijumi:

Vreme isporuke (stanje u saobraaju, mogui zastoji itd.)Odreivanje broja okretaja bubnja mealice za vreme vonjeNe ostavljati auto-mealice na suncu tokom ekanja na istovarZa tenu konzistenciju (SCC) potrebno je odrediti maksimalan ka-pacitet za transportNe dodavati vodu i dodatne koliine hemijskih dodataka (osim akonije drugaije navedeno)Ponovo dobro promeati pre istovara (1 minut po m)

Ugradnja betonaBeton se uglavnom ugrauje u okviru ogranienog vremenskog perio-da propisanog za ugradnju. inioci navedeni u daljem tekstu doprinoseuspenoj ugradnji betona koja je kljuna za kvalitet betona:

Provera dostavniceKorienje ispravne opreme (vibratori itd.)Izbegavanje nepotrebnog premetanja betonaKontinualna ugradnja i zbijanjeRevibriranje kod velikih isporukaPreduzimanje odgovarajuih mera za vreme prekidaSprovoenje neophodne zavrne obrade (zavrna provera)

NegaZa postizanje stalnog i pouzdanog kvaliteta betona kljuna je pravilnaodnosno odgovarajua nega. Tome doprinose, u daljem tekstu nave-dene, mere nege betona:

Zatita od razliitih klimatskih uticaja (direktan uticaj sunca, vetar,kia, mraz itd.)Spreavanje vibracija (nakon zavrene obrade)Korienje premaza za neguPrekrivanje folijama ili prekrivaima za zatitu od mrazaOdravanje potrebne vlanosti ili prskanje/polivanje u sluaju potrebe

Vreme trajanja nege uskladiti s temperaturom Detaljne informacije o nezi navedene su u poglavlju 8


38/152

36 3. Beton

3.1.2 Beton za prefabrikovane konstrukcije

Prefabrikovani beton se koristi za konstrukcije koje se isporuuju na-kon ovravanja betona. To znai da nema dugih transportovanjasveeg betona koji mogu imati posledice u proizvodnji. Beton koji sekoristi za proizvodnju prefabrikovanih konstrukcija zahteva industrij-ski proces proizvodnje te je bitno napraviti dobru recepturu koja bi

omoguila trajnu optimizaciju. U razliitim koracima procesa vanesu sledee faze:

Priprema projekta betonaPrilikom priprema projekta betona, potrebno je ustanoviti svojstvai zahteve za odreene vrste betonskih elemenata, njihovu namenu iuslove izloenosti. Potrebno je denisati sledee parametre:

Zahteve za vrstoomTrajnostIzgled povrine betonaMaksimalno zrno agregataNain ugradnjeBrzinu betoniranjaKonzistenciju betonaOpte uslove i ogranienja (temperatura itd.)Rukovanje i ugradnju betonaOdreivanje uslova ispitivanjaUzimanje u obzir specinih parametara za betonske elementeOdreivanje naina negovanja

Recepturu i specikacijuPrethodna ispitivanjaPrilagoavanje recepture po potrebi

Betoni dobijeni na osnovu gore navedenih parametara detaljno su opi-sani u poglavlju Posebni betoni. Svojstva sveeg betona detaljno suopisana u poglavlju 4, a svojstva ovrslog beton u poglavlju 5. Ispiti-vanje sveeg betona opisano je u poglavlju 4.2, a ovrslog betona upoglavlju 5.2.

Proizvodnja

Proizvodnja je kljuni inilac za beton i sastoji se od doziranja i me -anja komponenti. Dole navedeni parametri mogu uticati na svojstvabetona tokom meanja:

Vrsta i tip mealiceVeliina mealiceIntenzitet meanjaTrajanje meanjaDodavanje sirovinaKontrola kvaliteta na fabrici betona

Osoba zaduena za rad na mealici ienje/odravanje mealice


39/152

3. Beton 37

Superplastikatori se po pravilu meaju sa vodom ili se dodaju mea-vini zajedno s vodom (najranije). Detaljne informacije navedene su utehnikim listovima odgovarajuih Sika proizvoda.

PripremaPriprema u u fabrici za proizvodnju prefabrikovanih elemenata podra-zumeva:

Nabavku oplate i sistema za ugradnju

Pripremu oplate (ukljuujui premaze za odvajanje)Proveru armatureProveru oplate (ksiranje, kompletnost, sastave)Nabavku alata za ugradnju betona i zavrnu obradu

Ugradnja betonaBeton se uopteno postavlja unutar ogranienog i unapred denisanogkratkog vremenskog perioda. inioci navedeni u daljem tekstu dopri-nose uspenoj ugradnji betona koja je kljuna za kvalitet betona:

Provera betona koji se ugrauje

Korienje ispravne opreme (vibratori itd.) Izbegavanje prekomernog rukovanja betonomKontinualno postavljanje i ugradnjaVrlo paljiva zavrna obradaZavrna provera

NegaBudui da prefabrikovani proizvodi zahtevaju neprekidnu proizvodnju,sve faze proizvodnje su ograniene kratkim vremenskim intervalima,to stoga daje posebnu vanost adekvatnoj nezi betona zbog vremen -skih ogranienja. Zato je potrebno:

Ukljuiti pitanje nege u projekat betonaKoristiti zaparivanje ako je potrebnoSpreavanje vibriranja (nakon zavretka)Korienje premaza za neguPrekrivanje folijama ili prekrivaima za zatitu od mrazaOdravanje potrebne vlage ili prskanje/polivanje u sluaju potrebeVreme trajanja nege uskladiti s temperaturom

Detaljne informacije o nezi navedene su u poglavlju 8.

3.2 Posebni betoni

3.2.1 Pumpani beton

Pumpani betoni su betoni koji u dananje vreme imaju jako veliku iiroku primenu. Odgovarajua receptura je od izuzetne vanosti zaproces pumpanja bez pojave segregacije ili blokiranja linije.

Sastav

AgregatMaksimalna veliina zrna < 1/3 unutranjeg prenika cevi

Fini malter u meavini koja se pumpa mora imati dobru koheziju kako ne bi dolo do segregacije betona tokom pumpanja.


40/152


41/152

3. Beton 39

Odnos vode i veziva (vodovezivni odnos, v/vz)Ako je koliina vode prevelika, prilikom pumpanja dolazi do segregacijei krvarenja (izdvajanja vode na povrini), to moe uzrokovati zastoje iblokiranje rada pumpe. Sadraj vode bi trebalo smanjivati korienjemsuperplastikatora.

Obradivost

Sve beton mora imati meku konzistenciju uz dobru unutranju kohe-ziju. U idealnom sluaju se konzistencija pumpanog betona odreujena osnovu stepena kompaktnosti.

Konzistencija sveeg betona

Metoda ispitivanja Klasa konzistencije Merenje

Mera zbijanja C2 C3 1.04 1.25

Prenik rasprostiranja F3 F4 42 55 cm

Sredstva za poboljanje pumpanja betonaRazliitost agregata, oscilacije komponenata, velike udaljenosti odmesta isporuke ili velike koliine za ugradnju zahtevaju korienjesredstava za poboljanje pumpanja betona. Ova sredstva smanjujutrenje i otpor u cevima te habanje pumpe i cevi, a poveavaju izlaznikapacitet.

Cevi 80 do 200 mm (normalno 100, 125 mm)to je manji, to je pumpanje sloenije (odnos povrina/presek)

Spojnice moraju biti pravilno postavljene kako bi se spreio gubitakpritiska i nih esticaPrvih nekoliko metara cevi trebalo bi da budu to horizontalnije i bezlukova. (To je posebno bitno pre prolaska kroz vertikalne cevi.)Zatititi cevi od direktnog izlaganja suncu tokom leta

Meavine za podmazivanjeMeavina za podmazivanje slui za podmazivanje unutranjosti cevijako sitnozrnim slojem to omoguuje jednostavno pumpanje od sa-mog poetka.

Uobiajena meavina: Malter 0 4 mm, sadraj cementa je isti kaoza naredne betone koji e se pumpati ili neto vii. Koliina zavisiod prenika i duine cevi

Uticaj sadraja vazduha na pumpani betonBeton otporan na mraz i procese smrzavanja/odmrzavanja, koji sadrimikropore moe se pumpati ako je sadraj vazduha < 5 %, jer veakoliina vazduha dovodi do poveanja otpora prilikom pumpanja.


42/152

40 3. Beton

Upotreba Sika proizvoda

Naziv proizvoda Vrsta proizvoda Upotreba proizvoda

Sikament

Sika ViscoCreteSuperplastikator Redukcija vode. Poveana vrstoa

i nepropusnost uz garantovanukonzistenciju (obradivost) i pumpabilnost

SikaFume Silikatna praina Visoka vrstoa, poveana nepropusnost,poboljana pumpabilnost

SikaPump Sredstvo zapoboljanje pumpanja

Olakava pumpanje problematinogagregata i titi opremu od prekomernoghabanja

SikaStabilizer Stabilizator Odrava unutranju koheziju. Olakavapumpanje loeg agregata i titi opremu odprekomernog habanja

3.2.2 Beton za saobraajne povrine

Beton za saobraajne povrine ima mnogo primena i esto se koristikao alternativa asfaltu zbog svoje trajnosti i drugih prednosti.

Podruja primene betona za saobraajne povrine:Standardna izgradnja putevaBetonski kruni tokoviAerodromske piste

Industrijski podovi

Kada se beton primenjuje u gore navedene svrhe, betonski sloj je ujed-no i nosivi i gazei sloj. Kako bi se zadovoljili uslovi oba navedenasloja, beton mora imati sledea svojstva:

Visoku vrstou pri zatezanju savijanjemOtpornost na smrzavanje/odmrzavanjeDobru otpornost na klizanjeNizak nivo habanja

Sastav betona je kljuni faktor u postizanju eljenih svojstava. Kriteri-jumi za izbor razliitih sastojaka su sledei:

AgregatKorienje meavina sa malim koliinama sitnih zrnaKorienje uravnoteene granulometrijske kriveKorienje drobljenih ili delimino drobljenih agregata poveavaotpornost na klizanje i vrstou pri savijanju

Cement

Doziranje 300 350 kg/m, obino CEM I 42.5


43/152

3. Beton 41

Mineralni dodaci betonuSilikatna praina se koristi za puteve i saobraajnice optereenetekim saobraajem ili u cilju poveanja opte trajnostiPoveanje otpornosti na klizanje posipanjem povrine silicijum-karbidom ili sitnom rizlom

Beton za saobraajne povrine spada u posebne betone, pa je iz tograzloga neophodno obratiti posebnu panju na sledee:

Velike povrine se uglavnom betoniraju pomou maina za poplo-avanje.Konzistencija mora odgovarati vrsti maine.Poboljanje otpornosti na klizanje urezivanjem brazdi ili zavrnomobradom etkomTemeljna nega betona je od kljunog znaaja

Korienje Sika proizvoda


Sikament

SikaViscoCreteSuperplastikator Redukcija vode. Poboljana vrstoa

pri pritisku i vrstoa pri savijanju.Poboljana konzistencija

SikaFume Silikatna praina Visoka vrstoa, poveanavodonepropusnost

SikaAer Aerant Uvlai vazduh za poveanje otpornosti namraz i cikluse smrzavanje/odmrzavanje

SikaRapid Ubrziva ovravanja Bri razvoj vrstoe

Sika Retarder Usporiva vezivanja Odloen poetak vezivanja

SikaAntisol-E, -S Premaz za negu Zatita od preranog isuivanja

3.2.3 Samozbijajui beton (SCC beton)

Samozbijajui beton (SCC beton) odlikuje vei sadraj nih zrnanego kod obinog betona usled vee koliine veziva i drugaije gra-nulometrijske krive. Ovako usaglaena svojstva zajedno s posebnoprilagoenim superplastikatorima omoguuju jedinstvenu uidnosti specinu sposobnost zbijanja. Samozbijajui beton otvara novemogunosti korienja betona koje uveliko prevazilaze mogunostikonvencionalnih betona:

Korienje kod gusto rasporeene armatureZa sloene geometrijske oblikeZa tanke poprene presekeU svim sluajevima kada je oteano zbijanje betonaZa zahtevane homogene strukture betonaZa brzo ugraivanje

Za smanjenje buke (uklanjanje ili smanjenje vibracija) Za smanjenje tetnog uticaja na zdravlje (sindrom belih zglobova)


44/152

42 3. Beton

Sastav

AgregatPoeljne su sitnije frakcije agregata maksimalnih veliina zrna do otpri-like 12 do 20 mm, ali je u principu mogue koristiti sve agregate.

Primer granulometrijskog sastava

Veliina zrna SCC 0/8 mm SCC 0/16 mm SCC 0/32 mm

0/4 mm 60 % 53 % 45 %

4/8 mm 40 % 15 % 15 %

8/16 mm 32 % 15 %

16/32 mm 30 %

Sadraj nih estica 0.125 mm (cement, mineralni dodaci i ler)

SCC 0/4 mm 650 kg/m

SCC 0/8 mm 550 kg/mSCC 0/16 mm 500 kg/m

SCC 0/32 mm 475 kg/m

Koliina vezivaNa osnovu koliine sitnih estica mogue je odredit i dole navedene ko-liine cementa i agregata, u zavisnosti od potrebnog kvaliteta betona ivrste peska koji se koristi:

Koliina cementa i mineralnih dodataka (ukupno)

SCC 0/4 mm 550 600 kg/m

SCC 0/8 mm 450 500 kg/m

SCC 0/16 mm 400 450 kg/m

SCC 0/32 mm 375 425 kg/m

Koliina vodeKoliina vode u samozbijajuem (SCC) betonu zavisi od potrebnogkvaliteta betona te se moe denisati na sledei nain:

Koliina vode> 200 l/m Nizak kvalitet betona

180 do 200 l/m Standardan kvalitet betona

< 180 l/m Visok kvalitet betona

Hemijski dodaci betonuZa prilagoavanje koliine vode i postizanje odgovarajue homogeno-sti i odgovarajueg viskoziteta potrebno je koristiti superplastikatore

poslednje generacije, kao to je npr. Sika

ViscoCrete

tehno-logija.


45/152

3. Beton 43

Ugradnja samozbijajueg (SCC) betona

Oplata Oplate koje se koriste za samozbijajui beton moraju biti iste, pravilnopostavljene i dobro privrene. Pritisak u oplati moe biti vii negokod klasinog betona. Prit isak u oplati zavisi od viskoziteta betona, br-zine ugradnje i mesta punjenja. Prilikom projektovanja oplata potrebnoje uzeti u obzir celokupni mogui hidrostatiki pritisak betona.

Metod ugradnjeSamozbijajui beton se ugrauje na isti nain kao i obian beton.Samozbijajui beton (SCC) se ne sme slobodno sipati sa velike visi -ne. Optimalnost mogueg protoka i izgled povrine betona dobija sepunjenjem oplate odozdo na gore. To je mogue postii upotrebomposebnih levkastih cevi.



SikaViscoCrete serije -1, -3,

SikaViscoCreteserije -5

SikaViscoCreteserije -5 i

20 HE

SCC superplastikator(proizvod za leto)SCC superplastikator(proizvod za zimu)SCC superplastikator(prefabrikovani elementi)

Poveava vrstou inepropustljivostVisoka redukcija vodePoboljanje svojstava samozbijanjaPoboljava unutranju koheziju

SikaFume Silikatna praina Visoka vrstoa, poveananepropustljivostPodrava stabilnost uvuenog

vazduhaSikaStabilizer Stabilizator Poboljava koheziju

Zamenjuje najnija zrna

SikaAer Aerant Uvlai mehurie vazduha zaproizvodnju samozbijajueg betonaotpornog na uticaje mraza i soli

SikaRapid

Sika RetarderUbrziva ovravanjaUsporiva vezivanja

Kontrola vezivanja i ovravanjasamozbijajueg betona

3.2.4 Beton otporan na mraz (cikluse smrzavanja/odmrzavanja) i mraz i soBeton otporan na mraz (ciklusi smrzavanja/odmrzavanja) i mraz i somora se koristit i uvek kada su betonske povrine izloene vremenskimi klimatskim uticajima (padavinama) i kada se temperatura betonskepovrine moe spustiti ispod nule.

Fasade od natur betonaMostovske konstrukcijePortali za tunelske konstrukcije

Putevi i saobraajnice Potporni zidovi


46/152

44 3. Beton

Dodavanjem aeranata tokom procesa meanja, u izuzetno nom mal-teru (cement, najnija zrna, voda) betona se stvaraju mali, loptasti,zatvoreni mehurii vazduha. Cilj je osigurati otpornost ovrslog be-tona na mraz i soli (stvaranjem prostora za ekspandiranje vode usledsmrzavanja).

Vrsta, veliina i raspodela mehuria vazduha

Mehurii vazduha sadrani u standardnom betonu su po pravilu pre-veliki (> 0.3 mm) za poveanje otpornosti na mraz (cikluse smrza -vanja/odmrzavanja) i mraz i so. Delotvorni mehurii vazduhauvodese pomou posebnih aeranata. Mehurii vazduha nastaju u procesumeanja. Kako bi se ostvario pun uinak, oni ne smeju biti previeudaljeni jedni od drugih. Efektivna udaljenost se denie na osnovutzv. prostornog faktora.

Vreme proizvodnje/meanja

Kako bi se osigurala visoka otpornost na mraz (cikluse smrzavanja/

odmrzavanja) i mraz i so, vreme meanja mora biti due nego kodstandardnog betona te je potrebno nastaviti sa meanjem i nakon do-davanja aeranta. Produenje vremena meanja sa 60 na 90 sekundipoveava koliinu mehuria vazduha i do 100%.

Potreban sadraj uvuenog vazduha

Kako bi se osigurala velika otpornost na mraz, cementna matrica morasadrati oko 15 % odgovarajuih vazdunih pora (mehuria vazduha).Dugogodinje iskustvo potvruje da u betonu postoji dovoljno delo-

tvornih mehuria vazduha ako rezultati ispitivanja pokazuju dole nave-dene koliine vazduha:Beton s maksimalnom veliinom zrna od 32 mm, 3 % do 5 %Beton s maksimalnom veliinom zrna od 16 mm, 4 % do 6 %

Sve beton sa koliinom mehuria vazduha od 7 % i vie moe seugraditi tek nakon detaljne provere i ispitivanja.

Faktori koji utiu na sadraj uvuenog vazduha

GranulometrijaMehurii vazduha uglavnom nastaju uz frakciju peska od 0.25 0.5

mm. Vee estice nemaju uticaja na uvlaenje mehuria vazduha. Naj-nija zrna peska, cementa ili nekih dodataka mogu spreiti uvlaenjemehuria vazduha.

KonzistencijaOptimalno uvlaenje mehuria vazduha postie se u opsegu od pla-stine do meko plastine konzistencije. Mogue je da beton razreendodavanjem vode ne zadrava mehurie vazduha podjednako dobro ilipodjednako dugo kao originalni beton.

Temperatura

Sposobnost uvlaenja mehuria vazduha opada sa porastom tempe-rature sveeg betona i obrnuto.


47/152

3. Beton 45

IsporukaZa vreme isporuke mogue je oekivati promenu sadraja vazduha. Uzavisnosti od naina isporuke i vibriranja tokom transporta, u betonudolazi do procesa meanja ili nemeanja. Beton s uvuenim mehurii-ma vazduha mora se ponovo promeat i pre ugradnje posle ega se tekodreuje kritina koliina vazduha.

Zbijanje betona s uvuenim vazduhom

Ispravno vibriranje uglavnom uklanja vazduh zarobljen za vremeugradnje, ukljuujui krupne upljine u betonu. Izuzetno preteranovibriranje takoe moe smanjiti sadraj uvuenog vazduha 10 do30%. Beton osetljiv na segregaciju moe u tom sluaju izgubiti gotovosve mehurie vazduha ili moe doi do penuanja na povrini.

Zamena najnijih zrna1 % uvuenog vazduha moe zameniti otprilike 10 kg najnijeg mate-rijala (< 0.2 mm) po m betona. Mehurii vazduha mogu poboljatiobradivost grubih meavina sa malo nih zrna.

Projektovanje betona s uvuenim vazduhomMoraju se navesti detaljne specikacije za vrstou, sadraj vazduhakao i metode ispitivanja. Za velike projekte potrebno je sprovesti pret-hodna ispitivanja u stvarnim uslovima. Potrebno je proveriti sadrajvazduha u fabrici betona i pre ugradnje betona.

Karakteristike mehuriavazduha

Oblik: loptasti i zatvoreniVeliina: 0.02 do 0.30 mmFaktori udaljenosti: 0.20 mm otpornost na mraz

(cikluse smrzavanje/odmrzavanje) 0.15 mm otpornost na mraz i so

Pozitivni sekundarni efekti Poboljanje obradivostiBlokiranje kapilarnih pora(vodootpornost)Bolja kohezija sveeg betona

Negativni efekti Smanjenje mehanike vrstoe(vrstoa pri pritisku)



Sikament

Sika ViscoCreteSuperplastikator Za smanjenje (redukciju) kapilarne

poroznosti i smanjeno dodavanje vode

SikaAer Aerant Uvlaenje vazduha za obezbeenjeotpornosti na mraz i so

SikaFume

SikacreteSilikatna praina Za daljnje zbijanje ovrsle cementne

paste i poboljanje veze izmeuagregata i ovrsle cementne paste


48/152

46 3. Beton

3.2.5 Beton visoke vrstoe

Visoka vrstoa pri pritiskuBetoni s visokim vrstoama pri pritisku (> 60 N/mm2) ubrajaju seu grupu visoko vrednih betona i koriste se za mnotvo razliitih kon-strukcija. Oni se esto koriste za izradu visoko nosivih stubova i kodmnogo proizvoda u fabrikama za izradu prefabrikovanih elemenata.

Uobiajene betonske meavine za betone visoke vrstoeU proizvodnji uobiajenog betona visokih vrstoa potrebno je posve-titi panju meavini i sastojcima, kao i nainu ugradnje.

Agregati visoke vrstoe sa odgovarajuom povrinom zrna (ugla-sta) i smanjenom veliinom zrna (< 32 mm)Cementna matrica koja je izrazito nepropusna i ima visoku vrsto-u zbog znaajnog smanjenja sadraja vodePosebna veziva koja razvijaju visoku vrstou te imaju dobro pria-njanje za agregate (silikatna praina)Korienje meke konzistencije betona uz upotrebu hemijskih do-dataka betonu kako bi se osigurala maksimalna deaeracija (izba-civanje vazduha)

Primer meavine:

CEM I 52.5 450 kg/m

Silikatna praina 45 kg/m

Agregati Drobljeni silikatni krenjak0 - 16 mm

Vodocementni odnos (v/c) 0.28vrstoa posle 7 dana 95 Mpa

vrstoa posle 28 dana 110 Mpa

vrstoa posle 90 dana 115 Mpa

Savremene betonske meavine visoke vrstoeUz tradicionalne betonske meavine razvijaju se mnoge razliite vrstealternativnih meavina za beton visoke vrstoe (kao i za maltere).

Zajedniko za sve njih je pronalaenje sastojaka visokih vrstoa uzminimalan dodatak vode. Zbog toga se koriste posebna zrna agregatai uee sa dodatkom superplastikatora. Razvoj vrstoe se takoepokuava poboljati korienjem novih tehnika suenja i ovravanja(kao na primer ovravanje pod pritiskom). Betoni proizvedeni na tajnain, koji su najee malteri, mogu imati vrstoe od 150 N/mm2do200 N/mm2i vie.

Posebno je vano upamtiti:Beton visoke vrstoe je uvek izuzetno nepropusan

Zbog toga je nega betona visoke vrstoe jo vanija nego kod ostalih vrsta betona (neadekvatno snabdevanje vlagom iz unutranjosti betona)


49/152

3. Beton 47

Beton visoke vrstoe je takoe krt zbog svoje vrstoe i poveanekrutosti (uticaj na svojstva smicanja)Smanjenjem koliine vode ispod 0.38 neka se zrna cementa pona-aju poput zrna agregata jer sav cement ne moe hidratisatiOsim portland cementa za beton visoke vrstoe se koriste velikekoliine latentnih hidraulikih i pucolanskih materijala koji imaju od-lina svojstva razvoja vrstoe kroz dui vremenski period



SikaViscoCrete

Superplastikator Za maksimalnu redukciju koliine vodei stoga poveanje vrstoe ovrslecementne paste

SikaFumeSikacrete

Silikatna praina Za daljnje zbijanje i poveanjevrstoe ovrsle cementne paste i zapoboljanje veze izmeu agregata iovrsle cementne paste

3.2.6 Beton za klizne oplate

Kod metode kliznih oplata, oplata se kontinuirano pomera u skladusa procesom betoniranja tokom rada od 24 sata. Oplata, ukljuujui iradnu platformu i viseu skelu koja moe biti privrena iznutra ili sobe strane, ksirana je za ipke vitla u sredini zida. Hidraulika dizalicapodie oplatu 15 do 30 cm na sat u zavisnosti od temperature. ipke

vitla nalaze se u cevnim naglavcima na vrhu te ih podrava beton koji jeve ovrsao. ipke i naglavci se takoe stalno podiu. Te radove skorouvek izvode specijalizovani izvoai.

Metoda kliznih oplata je brza i ekasna. Ta je metoda posebno pogod-na za jednostavne osnove i visoke konstrukcije kao to su:

Skladita, silosiTornjevi i dimnjaciOkna

Zbog toga to je visina oplate obino samo 1.20 m, a proizvodnja posatu 20 do 30 cm, beton ispod je star nekih 4 6 sati te mora bitidovoljno krut da bi nosio sopstvenu masu (mlada zelena vrstoa).Meutim, ne sme u potpunosti vezati kako se ne bi lepio za oplatukoja se podie. Glavni preduslov za uspeno korienje metode kliznihoplata je istovremeno betoniranje svih podruja istog nivoa te nakontoga istovremeno vezivanje tih slojeva. Zbog toga temperatura imaizuzetno vaan uticaj, zajedno s uslovom za odravanje optimalnogvodocementnog odnosa.


50/152

48 3. Beton

SastavAgregat0 32 mm, ili 0 16 mm za guste armatureIako se beton kliznih oplata uglavnom ugrauje pomou dizalice ilikrana, sadraj najnijih zrna mora biti kao kod pumpanog betona

Cement Min. 300 kg/m

CEM I 42.5 za guste armature i velike dimenzije, CEM I 52.5 zamanje dimenzije (tornjevi, dimnjaci)

UgradljivostPokazalo se da najbolju ugradljivost ima kruto plastian beton s pre-nikom rasprostiranja od 35 40 cm i malom koliinom vode.

Posebno je vano upamtitiDebljina zida manja od 14 cm moe biti problem (lepljenje za oplate,sidrenje ipaka vitla itd.).

Novo postavljene povrine potrebno je to je mogue bolje zatititi odvetra, sunca itd.



Sikament

Sika

ViscoCrete

Superplastikator(vie temperature)Superplastikator(s poboljanim svojstvima

protoka)

Poviena vrstoa inepropusnostZnaajno smanjenje vodeDobar razvoj rane vrstoe

SikaFume Silikatna praina Visoka vrstoa, poveananepropusnost,Poveanje sadraja najnijihzrna

SikaStabilizer Stabilizator Poboljava kohezijuZamenjuje najnija zrna

SikaAer Aerant Uvoenje vazdunih pora(mehuria vazduha)Proizvodnja betona kliznihoplata, otpornog na mraz ismrzavanje/odmrzavanje

SikaRapid

Sika RetarderUbrziva ovravanjaUsporiva

Kontrola procesa vezivanja iovrivanja betona kliznihoplata


51/152

3. Beton 49

3.2.7 Vodonepropusan beton

Vodonepropusan beton je obino nepropusan beton. Za dobijanje ne-propusnog betona neophodna je odgovarajua granulometr ijska kriva ismanjenje kapilarne pozornosti. Ispitivanje vodootpornosti objanjenoje u poglavlju 5.1.3

Mere za smanjenje kapilarne poroznosti su:Smanjenje vodocementnog odnosa (v/c)Dodatno zatvaranje pora pucolanskim reaktivnim materijalom

Proces nege je jo jedan od parametara koji utiu na vodootpornost.

Sastav

AgregatDobro ukomponovana granulometrijska krivaKoliina najnijih zrna u agregatu treba biti mala

Za dobijanje zadovoljavajue koliine najnijih zrna obino je potrebno prilagoavanje koliine vezivaCement

Usklaenost sa minimalnom koliinom cementa prema EN-206Mineralni dodaci

Korienje pucolanskih ili latentnih hidraulinih dodatakaVodocementni odnos

Nizak vodocementni odnos kako bi se smanjila kapilarna poroznost

Ugradnja

Za proizvodnju vodonepropusnog betona preporuuje se plastinado meka konzistencija betonaVano je paljivo i ispravno zbijanje betona

Nega

Izuzetno je vana trenutna i temeljna nega;videti poglavlje 8.



Sikament

Sika

ViscoCrete

Superplastikator Poveana vrstoa i nepropusnostZnaajno smanjenje vodeSmanjenje kapilarne poroznosti

SikaFume Silikatna praina Visoka vrstoa, poveana nepropusnost

Sika- 1 Bloker pora Smanjenje kapilarne poroznosti

SikaAer Aerant Uvlaenje mehuria vazduhaPrekidanje kapilarnih poraSmanjenje upijanja vode


52/152

50 3. Beton

3.2.8 Natur beton

U modernoj arhitekturi beton se sve ee koristi kao vaan projek-tantski oblik kao i zbog svojih mehanikih svojstava. To znai otr ijespecikacije za zavrne slojeve (izloene povrine). Postoji mnogo na-ina za dobijanje specijalnih efekata na tim izloenim povrinama:

Izbor odgovarajue betonske meavine

Odreivanje materijala i vrste oplate (oplata mora biti potpuno ne - propusna!)Korienje optimalne koliine premaza za odvajanjeIzbor odgovarajue metode ugradnjeKorienje obloene oplate ako je potrebnoObaviti korekcije ako je potrebnoBojenje pomou pigmenataPravilna ugradnja (zbijanje, postavljanje itd.)Temeljna nega

Pored gore navedenih faktora za betonsku meavinu je vano:

AgregatKoristiti meavine sa velikim sadrajem sitnih esticaMinimalan sadraj najnijih zrna kao za pumpani betonOdabrati optimalnu granulometrijsku krivuKoristiti zaobljene materijale ako je mogueUzeti u obzir razliite boje agregata

Cement

Moe se koristiti cement bilo koje klaseUzeti u obzir uticaj cementa na boju izloene povrineGeneralno > 300 kg/m

Mineralni dodaciZa dodatno poboljanje svojstva betona potrebno je koristit i poseb-ne mineralne dodatke

VodaKoliina vode u natur betonu zahteva posebnu panju i konzistenci-

ju (potrebno je izbegavati varijacije)Potrebno je spreiti krvarenje (izdvajanje vode na povrini betona)


53/152

3. Beton 51

UgradnjaBeton se ugrauje u jednakim slojevima od 300 do 500 mm. Svakisloj potrebno je uvibrirati u prethodni sloj (do oznaenog mesta navibro igli)Koristiti odgovarajuu veliinu vibro igle:

Debljina zida do 20 cm Igla 40 mm

Debljina zida 20 40 cm Igla 60 mmDebljina zida iznad 50 cm Igla 80 mm

Plastina do meka konzistencija ugradnjeZa bolju kontrolu kvaliteta: Uzeti u obzir korienje samozbijajuegbetona (SCC)Odabrati odgovarajuu metodu i brzinu punjenja

Nega

Odrediti temeljnu negu (kao to je opisano u poglavlju 8). Uzeti u obzir klimatske uslove

Mere oprezaMogua su znaajna usporavanja ako se koriste nove neobraenedrvene oplate zbog pritiska tzv. drvenog eera na povrinu tomoe dovesti do promene boje i pranjavostiAko je beton prevlaan prilikom postavljanja mogu se pojavitivodene pore sa tankom ili nepostojeom koricom od cementnogmleka

Neadekvatno vibriranje betona moe dovesti do pora nastalih usled vibracije koje imaju debelu, tvrdu koru od cementne kouljiceAko su slojevi predebeli postoji opasnost od nedovoljnog izbaciva-nja vazduha prilikom vibriranjaPrekomerna primena premaza za odvajanje spreava beanje me-huria vazduha (koji su nastali vibriranjem)



Sikament

Sika

ViscoCrete

Superplastikator Poboljanje konzistencije

SikaSeparol Premaz za odvajanje oplata Lake odvajanje i ienje

SikaRugasol Povrinski usporiva Proizvodnja betona sa izloenimagregatom (kulije)


54/152

52 3. Beton

3.2.9 Masivan beton

Masivan beton se odnosi na vrlo debele konstrukcije (> 80 cm). Tesu konstrukcije obino velikih zapremina to po pravilu znai da jepotrebno ugraditi velike koliine betona za kratko vreme. Ovo iziskujejako dobro planiranje i ekasno sprovoenje procesa.

Masivan beton koristi se za:Temelje za velike tereteTemelje za kontrolu uzgonaMasivne zidove (npr. zatita od radijacije)Beton za ispune

Takve masivne konstrukcije stvaraju sledee probleme:Velike varijacije unutranje i spoljne temperature prilikom vezivanjai ovravanjaVrlo visoke maksimalne temperatureVelike varijacije unutranje i spoljne temperature i zbog toga forsi-

rano skupljanjeSekundarna konsolidacija (sleganje) betona te zbog toga pucanjeiznad gornjih slojeva armature i sleganje ispod ipki armature

RiziciSvi gore navedeni problemi mogu dovesti do pucanja i oteenja ce-mentne matrice:Takozvano povrinsko pucanje pojavljuje se ako je razlika izmeuunutranje i spoljnje temperature vea od 15 C ili usled skupljanjaspoljnjih slojeva koji se prvi sue. Povrinske pukotine su po pravilu

samo nekoliko centimetara duboke te se kasnije mogu ponovo za-tvorit i.

Mere koje treba preduzetiKorienje cemenata koji razvijaju malu toplotu hidratacijeKorienje male koliine vode (smanjenje vodocementnog odnosa)Korienje najvee mogue maksimalne veliine zrna (npr. 0 50umesto 0 32)Ako je potrebno hlaenje agregata kako bi se dobila niska poetnatemperatura sveeg betona

Ugraivanje betona u slojevima (debljina sloja < 80 cm) Usporavanje donjih slojeva kako bi se celo podruje

Documents

Katalog betona - Sika