ДОБАР ИЗБОР,ДОБАР ИЗБОР,

ЗАГАРАНТОВАН УСПЕХЗАГАРАНТОВАН УСПЕХ

Приручник садржи:

уводни део, који је посвећен припремању и планирању наставе; у њему је дат кратак преглед основних дидактичко-методичких појмова, као и кратке смернице за процес припремања наставе;

годишње и месечне планове направљене на основу важећег плана и програма наставе устава и права грађана;

добро осмишљене дневне припреме за извођење часова; при планирању часова коришћени су различити облици и методе рада;

низ додатних садржаја, који чине добру потпору у развијању способности ученика да усвоје и примењују знања: тестове, шеме, дијаграме...

Аутори Снежана БисенићМиљана БјелановићДр Владимир Ђурић

Све што је потребно за рад професора на једном месту.

Приручник за професоре устава и права грађана прати уџбеник устава и права грађана за четврти разред гимназије и трећи и четврти разред средњих стручних школа.

Написан je с циљем да професорима помогне приликом припремања и извођења наставе.

Верујемо да ће вам овај јединствени приручник на CD-у наше издавачке куће користити у раду и наставу устава и права грађана учинити богатијом и креативнијом.

Комплетан садржај Комплетан садржај Комплетан садржај Комплетан садржај Комплетан садржај приручника дат је приручника дат је приручника дат је у електронском у електронском у електронском облику на CD-у, па облику на CD-у, па облику на CD-у, па га можете мењати и га можете мењати и га можете мењати и прилагођавати својим прилагођавати својим прилагођавати својим потребама и потребама потребама и потребама потребама и потребама и могућностима и могућностима и могућностима ученика с којима ученика с којима ученика с којима радите.

Приказ неких од садржаја и прилога из приручника

www.logos-edu.rs

УСТАВ И ПРАВА ГРАЂАНА

за четврти разред гимназијеи трећи и четврти разредсредњих стручних школа

2016/17.

Издавачка кућа „Нови Логос”Маршала Бирјузова 3–5, 11 000 Београд

011/2636 520, 011/2635 905www.logos-edu.rs, o� ce@logos-edu.rs

САВРЕМЕНА ЦИВИЛИЗАЦИЈА

ЉУДСКА СЛОБОДА

УСТАВ И ПРАВА ГРАЂАНА

МОДЕРНА ПОЛИТИКА

ВЛАДАВИНА ПРАВА

225

МО

ГУЋИ

ТОК Ч

АСА

2003. године Уставна повељ

а Србије и Црне Горе

8. новембра 2006. године усвојен је М

итровдански уст

ав Републике Србије који

тумачимо од почетка школске године.

ЗАВРШ

НИ

ДЕО

ЧА

СА

(5 минута)Н

а самом крају часа, сви заједно понављају најваж

није ставке из уставне историје Србије. П

рофесор најављ

ује обнављањ

е и утврђивање градива на следећем часу.

ИЗГЛ

ЕД ТА

БЛЕ/П

ЛАТН

АРАЗВО

Ј УСТА

ВНО

СТИ

У С

РБИЈИ

1990. године Нови Устав Републике Србије

1869. године Намеснички

устав

28. јуна 1921. године Видовдански устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (СХС)

2003. године Уставна повеља Србије и Црне Горе

1838. године Турски устав

1931. године Септембарски устав

15. фебруар 1835. годинеСретењски устав

1946. године Устав Федеративне

Народне Републике Југославије (ФНРЈ)

1963. године Устав Социјалистичке

Федеративне Републике Југославије (СФРЈ)

1901. године Октроисани устав

1992. године Устав Савезне

републике Југославије

1974. године СФРЈ је добила нови Устав

8. новембра 2006. године Усвојен је Митровдански

устав Републике Србије

5. јуна 1903. године Враћен Устав Краљевине Србије (1888)

22. децембра 1888. године Устав Краљевине Србије

225

МОГУЋИ ТОК ЧАСА

2003. године Уставна повеља Србије и Црне Горе

8. новембра 2006. године усвојен је Митровдански устав Републике Србије који тумачимо од почетка школске године.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА (5 минута)На самом крају часа, сви заједно понављају најважније ставке из уставне историје Србије. Професор најављује обнављање и утврђивање градива на следећем часу.

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ/ПЛАТНА

РАЗВОЈ УСТАВНОСТИ У СРБИЈИ

1990

. год

ине

Нов

и Ус

тав

Репу

блик

е Ср

бије

1869

. год

ине

Нам

есни

чки

уст

ав

28. ј

уна

1921

. год

ине

Видо

вдан

ски

уст

ав

Краљ

евин

е Ср

ба, Х

рват

а и

Слов

енац

а (С

ХС)

2003

. год

ине

Уст

авна

пов

еља

Срби

је и

Црн

е Го

ре

1838

. год

ине

Турс

ки у

став

1931

. год

ине

Септ

емба

рски

уст

ав

15. ф

ебру

ар 1

835.

годи

неСр

етењ

ски

уст

ав

1946

. год

ине

Уста

в Ф

едер

атив

не

Нар

одне

Реп

убли

ке

Југо

слав

ије

(ФН

РЈ)

1963

. год

ине

Уста

в Со

ција

лист

ичке

Ф

едер

атив

не Р

епуб

лике

Ју

госл

авиј

е (С

ФРЈ

)

1901

. год

ине

Окт

роис

ани

уст

ав

1992

. год

ине

Уст

ав С

авез

не

репу

блик

е Ју

госл

авиј

е

1974

. год

ине

СФРЈ

је д

обил

а но

ви У

став

8. н

овем

бра

2006

. год

ине

Усво

јен

је М

итро

вдан

ски

уст

ав Р

епуб

лике

Срб

ије

5. ју

на 1

903.

годи

не

Враћ

ен У

став

Кра

љев

ине

Срби

је (1

888)

22. д

ецем

бра

1888

. год

ине

Уст

ав К

раљ

евин

е Ср

бије

140

МО

ГУЋИ

ТОК Ч

АСА

ИЗГЛ

ЕД ТА

БЛЕ/П

ЛАТН

А

Шема С

истем власти у Републици Србији

Грађани (народ) РС (носиоци суверености)

Народна скупштина највише представничко тело

(носилац уставне и законодавне власти)

Председник скупштине + 250 посланика Потпредседник скупштине (мандат 4 године)

Уставни суд решава сукобе

надлежности између судова и других

државних органа

Војска (под демократском

и цивилном контролом)Омбудсман

(заштитник грађана)

Државна ревизорска институција

(највиши орган ревизије јавних средстава РС)

Народна банка (гувернер и

Савет гувернера)

Влада (носилац извршне власти)

Председник Владе + министри Потпредседник/ци Владе

контролишу Државну управу

Председник Републике (изражава државно

јединство РС) мандат 5 година

Судство (судска власт)

бирају на непосредним изборима

расписује изборе за

народне посланике

бира

ју н

арод

не п

осла

нике

на

неп

осре

дним

изб

орим

а

расп

исуј

е ре

публ

ички

ре

фер

енду

м

бира чланове Владе,

надзире њен рад

подноси предлоге

бира судије и јавног тужиоца,

законом уређује судове

суде по уставу и законима

које скупштина доноси

подн

оси

пред

логе

ком

анду

је

подноси предлоге

бира

бира и надзире

штити права грађанадиректно се обраћају

предлаже законе

предлаже законе

140

МОГУЋИ ТОК ЧАСА

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ/ПЛАТНА

Шема Систем власти у Републици Србији

Грађ

ани

(нар

од) Р

С (н

осио

ци с

увер

енос

ти)

Нар

одна

ску

пшти

на

најв

ише

пред

став

ничк

о те

ло

(нос

илац

уст

авне

и з

акон

одав

не в

ласт

и)

Пре

дсед

ник

скуп

шти

не +

250

пос

лани

ка

Пот

пред

седн

ик с

купш

тине

(м

анда

т 4

годи

не)

Уста

вни

суд

реш

ава

суко

бе

надл

ежно

сти

изм

еђу

судо

ва и

дру

гих

држ

авни

х ор

гана

Војс

ка

(под

дем

окра

тско

м

и ци

вилн

ом к

онтр

олом

)О

мбу

дсм

ан

(заш

титн

ик гр

ађан

а)

Држ

авна

рев

изор

ска

инст

итуц

ија

(нај

виш

и ор

ган

реви

зије

ја

вних

сре

дста

ва Р

С)

Нар

одна

бан

ка

(гув

ерне

р и

Са

вет

гуве

рнер

а)

Влад

а (н

осил

ац и

зврш

не в

ласт

и)

Пре

дсед

ник

Влад

е +

мин

истр

и П

отпр

едсе

дник

/ци

Влад

е

конт

роли

шу

Држ

авну

упр

аву

Пре

дсед

ник

Репу

блик

е (и

зраж

ава

држ

авно

је

динс

тво

РС)

ман

дат

5 го

дина

Судс

тво

(суд

ска

влас

т)

бирају на непосредним изб

орима

расписује изб

оре за народне посланике

бирају народне посланике на непосредним изборима

расписује републички референдум

бира члан

ове Владе,

надзи

ре њен рад

подноси предлоге

бира судије и јавног т

ужиоца,

законом уређује судове

суде по уставу и законима

које скупштина доноси

подноси предлогекомандује

подн

оси

пред

логе

бира

бира

и н

адзи

ре

шти

ти п

рава

грађ

ана

дире

ктно

се

обра

ћају

пред

лаж

е

зако

не

пред

лаже

зако

не

Аутори

Приручник

за професоре устава и права грађана

Уџбеник Устав и права грађана прилагођен је средњошколском узрасту, а наставни садржаји обрађени су на занимљив и ученицима пријемчив начин, уз коришћење одговарајуће дидактичке апаратуре.

Систематика уџбеника доприноси лакшем разумевању градива јер су сва питања најпре теоријски обрађена, што ученицима даје основна знања, а затим су објашњене области из позитивног, важећег уставног права Републике Србије.

Свако од девет поглавља садржи јединствен и логички повезан редослед лекција, што доприноси лакшем сагледавању целине градива, док је на крају поглавља дат кратак преглед садржаја које треба запамтити.

На крају сваке лекције дата су питања која ученицима и професорима омогућавају лакше обнављање градива, као и задаци који их подстичу да истражују и примене стечена знања у разумевању уставних аката.

Трудили смо се да градиво ученицима буде изложено на разумљив начин, чему доприносе и додатни садржаји у рубрикама Занимљивости и Сазнајте више.

Фотографије, илустрације, примери и шеме олакшавају разумевање градива, помажу ученицима да систематизују знања и да се мотивишу на размишљање о предмету. Основни појмoви који су обрађени у лекцијама јасно су издвојени и њихово објашњење дато је у Речнику уставног права на крају уџбеника.

Уџбеник устава и права грађана

Уџбенички комплет за професоре

садржи:

уџбеник,

приручник за професоре на CD-у.

Аутор Др Владимир Ђурић, научни сарадник Института за упоредно право у Београду

Рецензенти Проф. др Драган Стојановић, редовни професор Правног факултета у НишуДр Оливер Николић, научни сарадник Института за упоредно право у БеоградуМиљана М. Бјелановић, професорXIV београдске гимназије

Посебно су издвојени најважнији садржаји у вези са Уставом Републике Србије.

9

I ПОЈАМ УСТАВА

ПОДСЕЋАЊЕ

Из историје и филозофије научили сте да је реч политика на ­с та ла од грчке речи polis којом је означаван град-држава, то јест облик политичког и друштвеног организовања људи у антич­кој Грчкој, од којих су најпознатији Атина и Спарта, а у којима су постојали различити облици политичког поретка. У старој Грчкој грађани нису живели само у облицима јавног живота већ и у свом домаћинству – oikos-у – у оквиру кога су привређивали, па је од речи oikos настала реч економија. Антички мислиоци показивали су посе­бан интерес за изучавање државе и организације власти у држави. Заправо, они су први у политичкој филозофији покренули питање треба ли да владају људи или закони. Платон је у својим дијалозима у Држави, Државнику и Законима давао различите одговоре на ово питање – у Држави је сматрао како треба да владају врли – фило­зофи, док је у Законима донекле променио схватање истичући како треба да владају закони јер се тешко могу наћи људи који би распо­

ДЕО ПРВИУСТАВ И ПРАВНА ДРЖАВА

I ПОЈАМ УСТАВА

II ВЛАДАВИНА ПРАВА И ПРАВНА ДРЖАВА

III УСТАВ И ПРАВНА ДРЖАВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

лагали апсолутним знањем. Аристотел, који је политику сврстао у практичну филозофију или фило­зофију о људским стварима, а човека, због његовог живота у заједници, одредио као политичко биће – zoon politikon, за разлику од Платона није сматрао да је владавина људи добра јер је човекова душа подложна страстима.

Римљани су државу и политички живот уопште означавали збирним појмом res publica – „јавна ствар”. Рим је 510. године п.н.е. постао република, и то је био облик владавине све до увођења монархијских елемената владавине – принципата 30. године п.н.е. До краја свог постојања као неза­висне државе Рим је био монархијског облика владавине.

Средњовековни период у развоју државе и организације власти обележен је монархијским обли­ком владавине. У појединим државама монархија је од сталешке монархије (у којој је постојала скуп штина сталежа која је монарху давала сагласност на расписивање пореза) прерасла у апсолу тну монархију (монархију у којој је сву власт имао монарх). Иако је у појединим државама власт монарха била постепено ограничавана, између осталог и доношењем писаних аката који су садржа вали гарантије људских права, у многим државама избиле су револуције. Управо је дугогодишње окле­вање монарха да сазове Скупштину сталежа у Француској било увод у Велику француску буржо­аску револуцију. Узроци Револуције су били дубље природе – превазиђеност феудалних друштвених односа, ширење идеја људских права и слобода, као и тежња буржоазије за политичком моћи. Бур­жоаска револуција се на америчком континенту одвијала у склопу борбе за независност америчких колонија која је окончана стицањем независности Сједињених Америчких Држава. Били су то и пре­ломни политички догађаји, суштински значајни за развој уставности.

„Захтевати да влада закон”, каже Аристотел у свом знаменитом делу Поли�ика, „значи захтевати да владају Бог и закони, а захтевати да влада човек значи допустити и животињи да влада, јер пожуда је нешто животињско, а страст квари и најбоље људе када су на власти.”

З А Н И М Љ И В О С Т

Републике Србије. 68

69

Н Е З А Б О Р А В И Т Е

Н Е З А Б О Р А В И Т Е

Н Е З А Б О Р А В И Т Е

Први део Устава су начела Устава Републике Србије.

У оквиру начела Устав суштински прописује следеће:

1. да је Република Србија држава српског народа и

свих грађана који у њој живе, заснована на владавини пра­

ва и социјалној правди, начелима грађанске демократије,

људским и мањинским правима и слободама и припадно­

сти европским принципима и вредностима;

2. да сувереност потиче од грађана и да ниједан др­

жавни орган, политичка организација, група или поје­

динац не може присвојити сувереност од грађана, нити

успо ставити власт мимо слободно изражене воље грађана;

3. да је владавина права основна претпоставка Устава

и почива на неотуђивим људским правима;

4. да је правни поредак јединствен, а да уређење влас

ти почива на подели власти на законодавну, извршну и суд

ску;

5. да се јемчи и признаје улога политичких странака у

демократском обликовању политичке воље грађана;

6. да нико не може вршити државну или јавну фун­

кцију која је у сукобу с његовим другим функцијама, посло­

вима или приватним интересима;

7. да Република Србија има свој грб, заставу и химну,

да је химна свечана песма Боже правде и да се изглед и

употреба грба (који може да буде велики и мали грб), заста­

ве (која може да буде народна и државна) и химне уређује

законом;

8. да је територија Републике Србије јединствена и не­

дељива;

9. да је главни град Републике Србије Београд;

10. да је у Републици Србији у службеној употреби ср­

пски језик, а да се службена потреба других језика и писа­

ма уређује законом на основу Устава;

11. да је Република Србија световна држава, да су цр­

кве и верске заједнице одвојене од државе и да се ниједна

религија не може успоставити као државна или обавезна;

12. да је државна власт ограничена правом грађана на

покрајинску аутономију и локалну самоуправу које подле­

же само надзору уставности и законитости,

13. да Република Србија штити права и интересе

својих држављана у иностранству и развија и унапређује

односе Срба који живе у иностранству с матичном држа­

вом;

14. да Република Србија штити права националних

мањина и јемчи посебну заштиту националним мањинама

ради остваривања потпуне равноправности и очувања њи­

ховог идентитета;

15. да држава јемчи равноправност жена и мушкара­

ца и развија политику једнаких могућности;

16. да спољна политика Републике Србије почива на

општепризнатим принципима и правилима међународног

права и

17. да странци, у складу с међународним уговорима,

имају у Републици Србији сва права зајамчена Уставом и

законом, изузев права која по Уставу и закону имају само

држављани Републике Србије.

Многа од начела Устава разрађена су и прецизније

уређена каснијим уставним одредбама које ће бити обра­

зложене на одговарајућем месту у књизи.

Боже правде, ти што спасе

од пропасти досад нас,

чуј и одсад наше гласе

и од сад нам буди спас.

Моћном руком води, брани

будућности српске брод,

Боже спаси, Боже храни,

српске земље, српски род!

Сложи српску браћу драгу

на свак дичан славан рад,

слога биће пораз врагу

а најјачи српству град.

Нек на српској блиста грани

братске слоге златан плод,

Боже спаси, Боже храни

српске земље, српски род!

Нек на српско ведро чело

твог не падне гнева гром

Благослови Србу село

поље, њиву, град и дом!

Кад наступе борбе дани

к’ победи му води ход

Боже спаси, Боже храни

српске земље, српски род!

Из мрачнога сину гроба

српске славе нови сјај

настало је ново доба

Нову срећу, Боже дај!

Отаџбину српску брани

пет вековне борбе плод

Боже спаси, Боже брани

моли ти се српски род!

велики грб

Државна застава

Србије

ГРБ

ХИМНА

ЗАСТАВА

мали грб

Народна застава

Србије

Устав у првом делу садржи 17 начела

којима се одређује Република Србија,

носиоци суверености, владавина права,

подела власти, политичке странке,

забрана сукоба интереса, грб, застава

и химна, територија и границе, главни

град, језик и писмо, световност државе,

покрајинска аутономија и локална само-

управа, заштита држављана и Срба у

иностранству, заштита националних

мањина, равноправност полова, међу-

народни односи и положај странаца.

Н Е З А Б О Р А В И Т Е

После седам година постојања Издавачка кућа „Нови Логос” у понуди има више од 250 наслова: уџбеника, радних свезака, збирки задатака, радних листића, речника, приручника за наставнике, мултимедијалних садржаја...

С квалитетним материјалом за устав и права грађана који смо урадили за вас и ученике, можете бити сигурни у успешно извођење наставног процеса и резултате које ћете постићи у раду.

Још једна школска година је пред нама.

Представљамо вам каталог уџбеника устава и права грађана за четврти разред гимназије и трећи и четврти разред средњих стручних школа који је за коришћење у настави одобрило Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Верујемо да ћете и ви, попут многих ваших колега, препознати Издавачку кућу „Нови Логос” као партнера који ће ваш рад учинити успешнијим, лакшим и пријатнијим!

С поштовањем, Небојша Орлић

директор

Поштовани наставницe и наставници, драге колеге,

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Наш циљ – квалитетна едукација

Припрема ученика за будућност. Развијање различитих вештина. Научити ученике да уче, примене знање у свакодневном животу,

да буду радознали, упорни и одговорни људи.

209208

ПРEГЛЕД

органе које оснивају, својим актима уређују питања од покрајинског значаја у појединим областима друштве­ног живота, старају се о остваривању људских и мањин­ских права, утврђују покрајинске симболе, управљају покрајинском имовином и обављају друге послове пред­виђене Уставом.

– Највиши правни акт покрајине је статут, а о питањима из своје надлежности покрајина доноси одлуке.

– Покрајинска аутономија ужива заштиту пред уставним

– Јединице локалне самоуправе у Србији су општине, гра­дови и Град Београд.

– Општина уређује и обезбеђује обављање комуналних де­латности, коришћење грађевинског земљишта и послов­ног простора и локални превоз. Осим тога, општина се стара о низу питања. Град има надлежности општине, а законом му се могу поверити и друге надлежности.

– Највиши правни акт општине и града је статут. Општина и град доносе и друге подзаконске акте којима уређују питања из своје надлежности.

– Локална самоуправа ужива заштиту пред Уставним су­дом.

РЕЧНИК УСТАВНОГ ПРАВА

бирачко право) и да буде бирано (пасивно бирачко право). У савремено доба бирач­ко право је опште и једнако, што значи да га, без ограничења, уживају сви пунолет­ни, пословно способни грађани и да сваки грађанин располаже једнаким бројем гла­сова.

Бирачки списак – посебна јавна евиденција би­рача. Би рач ки списак се води стално, је­динствен је за читаву државу и има снагу јавне исправе, што значи да се сматра да је тачно све што је уписано у бирачки списак.

Бирачко тело – скуп свих грађана који имају право да бирају и који су уписани у бирач-ки списак*.

Већински избори – изборни систем према ко­ме изборе добија кандидат који је освојио већину гласова. Избори по већинском си­стему могу да буду организовани као из­бори по систему релативне већине, када изборе добија кандидат који је ос­војио просту или релативну већину, одно­сно онај који има више гласова од других кандидата, или по систему апсолутне

, када изборе добија кандидат који ­

дан кандидат није добио надполовичну већину, организује се други круг избора у којем учествују два кандидата која су у првом кругу добила највише гласова.

Владавина права – према либералном схва­тању одређује се као владавина права одређене садржине, права онаквог какво оно треба да буде, што је по својој при­роди метаправни, ванправни политички идеал. По либералној концепцији, влада­вина права треба да очува и осигура људс­ку слободу.

Грађанин, грађанство – грађанин је поли­тички субјект, појединац који у друштве­но­политичкој заједници ужива одређена права, у првом реду политичка права и слободе која омогућавају његово учешће у организованом и уређеном политичком животу. По својој садржини појам је током историје стално прошириван.

Децентрализација – постојање релативно са­мосталних периферних органа одвоје­них од централних органа и са сопственом надлежношћу, коју врше на одређеној те­риторији ужој од државне. Такве органе може да изабере локално становништво.

Државни облици – различити начини на које је држава организована. Деле се пре­ма систему државне власти* (државе с поде лом и с јединством власти), облику по­литичког поретка који опредељује однос између народа и носилаца власти (демо­кратски и аутократски политички поре­дак), облику владавине, односно начину на

ставити власт мимо слободно изражене воље грађана;

3. да је владавина права основна претпоставка Устава

4. да је правни поредак јединствен, а да уређење влас

ти почива на подели власти на законодавну, извршну и суд

5. да се јемчи и признаје улога политичких странака у

6. да нико не може вршити државну или јавну фун

кцију која је у сукобу с његовим другим функцијама, посло

7. да Република Србија има свој грб, заставу и химну,

и да се изглед и

употреба грба (који може да буде велики и мали грб), заста

ве (која може да буде народна и државна) и химне уређује

Народна застава

Србије

6. да нико не може вршити државну или јавну фун­

кцију која је у сукобу с његовим другим функцијама, посло

7. да Република Србија има свој грб, заставу и химну,

и да се изглед и

употреба грба (који може да буде велики и мали грб), заста

ве (која може да буде народна и државна) и химне уређује

Народна застава

Србије

9796

Институције непосредне демократије

Модерне државе познају институције непосредне де-мократије у својим уставима. Савремене институције непо-средне демократије су народна иницијатива, референдум и народни вето.

Народна иницијатива* је право одређеног броја грађана да представничком телу (парламенту) предлаже до-ношење неког акта (нпр. устава или закона) или усвајање неке одлуке. Устави најчешће утврђују колико је грађана по-требно да својим потписима подржи народну иницијативу. Представничко тело је у обавези да поднесену иницијативу узме у разматрање, односно да о њој одлучи.

Референдум* је непосредно изјашњавање грађана о не-ком правном акту или одлуци. Грађани се изјашњавају да ли су за или против, односно са „да” или „не”, заокруживањем тог од-говора на референдумском листићу, на тајном гласању. Постоје различити референдуми. Са становишта обавезности расписи-вања референдум може бити обавезни, односно онај који се у уставом предвиђеним случајевима мора расписати, и факул-тативни, односно онај који се може, али и не мора расписати. Са становишта предмета или онога о чему се на референдуму одлучује референдум може бити уставотворни, законодавни, међународни, којим се одлучује о прихватању неког међуна-родног уговора или о чланству у међународној организацији, арбитражни, који решава спорове између институција, запра-во различитих грана власти итд. Према дејству одлуке која се на референдуму доноси референдум може бити обавезујући и саветодавни. Референдум може бити одржан пре усвајања не-ког акта када је претходни, а може да буде и накнадни. Разуме се да је накнадни референдум заиста прави референдум, док је претходни само консултовање бирача. Закон или други акт ус-војен на референдуму има исту правну снагу као и акт усвојен у представничком телу.

Посебна „врста” референдума је плебисцит. Плебисцит* је у формално-правном смислу исто што и референдум – непо-средно изјашњавање бирача о неком правном акту или одлу-ци. Међутим, за разлику од „обичног” референдума, плебисцит је по својој суштини и политичкој „тежини”, односно значају заправо изјашњавање о једном човеку и његовој политици и политичкој судбини (посредством одлучивања о његовом пред-логу). Каткад се изразом плебисцит означава изјашњавање на-рода у смислу нације или етноса о неком изузетно важном питању, нарочито о територијалним питањима. Плебисцитом се понекад назива и изјашњавање бирача о државном уређењу или облику владавине.

13. Појам и институције непосредне демократије

Већ смо научили да је један од посебних изазова и ограни-чења демократије повезан с питањем способности народа да врши власт и објективне могућности да је стално врши непо-средно. Ако је демократија владавина народа, значи ли то да је нужно да сâм народ стално врши власт?

Појам непосредне демократије

Непосредна демократија била би такав облик поли-тичког поретка у којем читав народ, односно сви грађани једне државе у целости врше власт. Дакле, без поделе на оне који владају и оне над којима се влада. Изведена до својих крајњих граница, непосредна демократија би значила да не постоје ни парламент, ни влада, ни судови, већ да сву власт врши народ у целини окупљен у скупштину.

Изложени систем непосредне демократије је, разуме се, теоријска конструкција. Он ни у једној држави света у це-лини, осим ако се изузму антички примери, није никада био примењен, нити је њега, уколико се схвати као физичко при-суство грађана у вршењу власти, могуће у многољудним држа-вама данашњице применити. Чак је и сам Русо, који је сматрао да је демократија својствена малим заједницама, увидео ка-ко је неоствариво да народ буде непрекидно на окупу да би вр-шио јавну власт. Можда ће интернет и друштвене мреже моћи у будућности да одиграју значајну улогу и у неком виду успо-стављања непосредне демократије. До тада остаје отворено питање је ли могуће да читав народ повремено, у појединим видовима и за поједина питања, непосредно врши власт?

САЗНАЈТЕ ВИШЕ

Свакако најпознатији и најшири пример непосредне демократије у једном уставу је Монтањарски устав или Устав Прве француске ре-публике из 1793. Донесен у Француској након ликвидације краља Луја xvi, Устав је предвиђао постојање Народне скупштине, али је тежио не-посредној демократији и прописивао да је улога Скупштине само да ус-ваја предлоге закона који би се слали месним скупштинама, у којима би се грађани непосредно изјашњавали о закону. Не чуди да су сами рево-луционари истакли да је то Устав „према Русоу”. Устав никада није при-мењен јер је у међувремену уведено ванредно стање – јакобински терор предводио је Максимилијан Робеспјер који је био на челу Одбора јавног спаса Конвента или Скупштине.

Непосредна демократија је облик поли-тичког поретка у којем сви грађани врше власт.

Н Е З А Б О Р А В И Т Е

Иако непосредну демократију у усло-вима савремене државе није могуће применити, поједини устави познају институције непосредне демократије као што су народна иницијатива, рефе-рендум и народни вето.

Н Е З А Б О Р А В И Т Е

Уметнички приказ прославе усвајања Устава из 1793.

Максимилијан Робеспјер

Народна иницијатива је право одређеног броја грађана да представничком телу предложе доношење неког акта или усвајање неке одлуке.

Н Е З А Б О Р А В И Т Е

Референдум је непосредно изјашња-вање грађана да ли су за или против неког акта или неке одлуке.

Н Е З А Б О Р А В И Т Е

Плебисцит је референдум на коме се бирачи изјашњавају о политици и поли-тичкој судбини једне личности или о најважнијим територијалним и поли-тичким питањима.

Н Е З А Б О Р А В И Т Е

Садржаји у уџбенику распоређени су у четири дела предвиђена Наставним планом и програмом.

Уводни текст у форми подсећања омогућава ученицима да се присете знања из других предмета и помаже им да лакше приступе наставним темама које се обрађују у поглављу.

дан кандидат није добио надполовичну већину, организује се други круг избора у којем учествују два кандидата која су у првом кругу добила највише гласова.

Владавина праватању одређује се као владавина права одређене садржине, права онаквог оно треба да будероди метаправни, ванправни политички идеал. По либералној концепцији, владавина права треба да очува и осигура људску слободу.

Грађанин, грађанствотички субјект, појединац који у друштвено­политичкој заједници ужива одређена права, у првом реду политичка права и слободе која омогућавају његово учешће у организованом и уређеном политичком животу. По својој садржини појам је током историје стално прошириван.

Децентрализацијамосталних периферних органа одвојених од централних органа и са сопственом надлежношћу, коју врше на одређеној територији ужој од државне. Такве органе може да изабере локално становништво.

Државни облиције држава организована. Деле се према систему државне властиподелом и с јединством власти), облику политичког поретка који опредељује однос између народа и носилаца власти (демократски и аутократски политички поредак), облику владавине, односно начину на

вина права треба да очува и осигура људску слободу.

Грађанин, грађанствотички субјект, појединац који у друштвеноправа, у првом реду политичка права и слободе која омогућавају његово учешће у организованом и уређеном политичком животу. По својој садржини појам је током историје стално прошириван.

Децентрализацијамосталних периферних органа одвојених од централних органа и са сопственом надлежношћу, коју врше на одређеној територији ужој од државне. Такве органе може да изабере локално становништво.

Државни облиције држава организована. Деле се према поделитичког поретка који опредељује однос између народа и носилаца власти (демократски и аутократски политички поредак), облику владавине, односно начину на

14 15

САЗНАЈТЕ ВИШЕ

Доношењу устава и Француској револуцији претходило је сази-вање Скупштине сталежа 1789. Краљу Лују XVI био је потребан приста-нак Скупштине сталежа да би увео нове порезе. У народу је тињало не-задовољство, а сама Скупштина сталежа није била сазивана још од 1614. Једном сазвана, Скупштина сталежа није могла да одлучи како ће се гласати – да ли по сталежима, што би значило да племство и свеш-тенство имају предност, или по делегатима, што би значило да грађан-ство има предност, јер је представника грађана било дупло више него племића и свештеника заједно. Трећи сталеж се 17. јуна 1789. прогласио за Националну скупштину сматрајући да представља читав народ, а де-легати су се 20. јуна исте године, под председништвом чувених Мира-боа и Сијеса, на тениском игралишту у близини Версаја заклели на тзв. Тениској заклетви да се неће разилазити док не донесу устав.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

1. Објасните шта су стари Грци подразумевали под појмом politeia?

2. Шта је првобитно означавао латински појам constitutio?

3. Када настају први устави, а када правила о државној органи-зацији и начину вршења власти?

4. Који су најзначајнији предуставни писани правни и политич-ки акти и шта су њихове карактеристике?

5. Која су схватања и велике идеје значајни за развој устава?

6. Који су први устави и шта су њихове карактеристике?

тектор. Кромвелова власт која се у великој мери ослањала на војну организацију ипак је била мета сталних критика ројалиста, леве-ра и других друштвених снага које су захтевале цивилну власт. Кром-вел је одбио краљевску круну која му је нуђена. За време његове влада-вине поново је сазван парламент, а 1657. поново је успостављен Горњи дом парламента (под називом Други дом) у који су именоване Кром-велове присталице. После Кромвелове смрти 1658. власт је припала његовом сину, кога су међутим убрзо сменили официри у Савету без-бедности, телу коме је припала власт. Године 1660. обновљена је мо-нархија. Енглеска је први и једини пут у својој историји, од 1649. до 1660. била република!

Период у коме су заиста настали први писани устави у светској историји био је период двеју великих буржоаских револуција – америчке и француске. То је доба преваге ка-питалистичких друштвених односа над феудалним, које је подразумевало и коначно укидање феудалних привилегија племства. На територији Сједињених Америчких Држава најпре су усвојени устави бивших 13 колонија које су сте-кле независност. Прва међу њима била је Вирџинија, која је свој устав донела 1776. године. Међу колонијама су се успо-ставили конфедерални односи, да би 1787. године на Фила-делфијској уставотворној скупштини био усвојен још увек важећи Устав Сједињених Америчких Држава који ту државу уређује као федерацију и успоставља председнички систем власти (више о тим појмовима можете прочитати касније у тексту или у Речнику уставног права на крају књиге).

Први француски устав је Устав из 1791. који је доне-ла Уставотворна скупштина 3. септембра те године. Устав је укинуо племићке привилегије, али је задржао монархију, па се може сматрати актом компромисног карактера.

КЉУЧНЕ РЕЧИ

рoliteia, предуставни правни и политички акти, Декларација независности, Декларација права човека и грађанина, Кромвелов устав, Устав САД, Устав Француске из 1791.

Слика Тениске заклетве

Филаделфијска уставотворна скупштина 1787.

Први устави настају у доба буржоаских револуција. Устав САД из 1787. уређује државу као федерацију и успоставља председнички систем, док је францу ски устав из 1791. компромисни устав – укида племићке привилегије, али задр-жава монархијски облик владавине.

Н Е З А Б О Р А В И Т Е

ЗАНИМЉИВОСТ

Међу творцима Устава САД, који се у Америци називају очеви-оснивачи, најважнију улогу имали су вође и идеолози америчке рево-луције – Џорџ Вашингтон, Бенџамин Френклин, Џејмс Медисон, Алек-сандар Хамилтон итд. Они су се одликовали политичким искуством и практичним духом. Томас Џеферсон је, да би истакао значај учесни-ка Филаделфијске уставотворне скупштине и њихов допринос настанку устава, ту скупштину назвао „скупштина полубогова”. Међутим, већину очева-оснивача чинили су капиталисти, крупни трговци, људи који су живели од давања новца под камату, па чак и робовласници. Познато је да је Томас Џеферсон, који није био на Уставотворној скупштини јер у то време није био у земљи, био робовласник! Американци су поносни на свој устав толико да је иронично примећено да се уставу придаје толи-ки значај као да, пре његовог усвајања, у Америци „шума није расла, ни реке нису текле”. Томас Џеферсон

Назив поглавља

Наслов лекцијеОсновни појмови истакнути су у тексту масним словима и курзивом и обележени звездицом. Њихово значење ученици могу поновити у Речнику уставног права на крају уџбеника.

Не заборавитеУз одељке у тексту издвојени су садржаји које ученици обавезно треба да усвоје.

Преглед На крају сваког поглавља налази се преглед садржаја који не треба заборавити.

Речникуставног права садржи најважније појмове.

Кључне речипредстављају најважније појмове који се уче у лекцији.

Питања и задаци формулисани су на крају сваке лекције и омогућавају да се утврди стечено знање, провери разумевање наставне теме и лакше понови градиво.

Сазнајте више и занимљивости пружају додатне и занимљиве садржаје који ће ученицима омогућити да прошире знања из дате области.

Уџбеник Устав и права грађана прилагођен је средњошколском узрасту, а наставни садржаји обрађени су на занимљив и ученицима пријемчив начин, уз коришћење одговарајуће дидактичке апаратуре.

Систематика уџбеника доприноси лакшем разумевању градива јер су сва питања најпре теоријски обрађена, што ученицима даје основна знања, а затим су објашњене области из позитивног, важећег уставног права Републике Србије.

Свако од девет поглавља садржи јединствен и логички повезан редослед лекција, што доприноси лакшем сагледавању целине градива, док је на крају поглавља дат кратак преглед садржаја које треба запамтити.

На крају сваке лекције дата су питања која ученицима и професорима омогућавају лакше обнављање градива, као и задаци који их подстичу да истражују и примене стечена знања у разумевању уставних аката.

Трудили смо се да градиво ученицима буде изложено на разумљив начин, чему доприносе и додатни садржаји у рубрикама Занимљивости и Сазнајте више.

Фотографије, илустрације, примери и шеме олакшавају разумевање градива, помажу ученицима да систематизују знања и да се мотивишу на размишљање о предмету. Основни појмoви који су обрађени у лекцијама јасно су издвојени и њихово објашњење дато је у Речнику уставног права на крају уџбеника.

Уџбеник устава и права грађана

Уџбенички комплет за професоре

садржи:

уџбеник,

приручник за професоре на CD-у.

Аутор Др Владимир Ђурић, научни сарадник Института за упоредно право у Београду

Рецензенти Проф. др Драган Стојановић, редовни професор Правног факултета у НишуДр Оливер Николић, научни сарадник Института за упоредно право у БеоградуМиљана М. Бјелановић, професорXIV београдске гимназије

Посебно су издвојени најважнији садржаји у вези са Уставом Републике Србије.

9

I ПОЈАМ УСТАВА

ПОДСЕЋАЊЕ

Из историје и филозофије научили сте да је реч политика на ­с та ла од грчке речи polis којом је означаван град-држава, то јест облик политичког и друштвеног организовања људи у антич­кој Грчкој, од којих су најпознатији Атина и Спарта, а у којима су постојали различити облици политичког поретка. У старој Грчкој грађани нису живели само у облицима јавног живота већ и у свом домаћинству – oikos-у – у оквиру кога су привређивали, па је од речи oikos настала реч економија. Антички мислиоци показивали су посе­бан интерес за изучавање државе и организације власти у држави. Заправо, они су први у политичкој филозофији покренули питање треба ли да владају људи или закони. Платон је у својим дијалозима у Држави, Државнику и Законима давао различите одговоре на ово питање – у Држави је сматрао како треба да владају врли – фило­зофи, док је у Законима донекле променио схватање истичући како треба да владају закони јер се тешко могу наћи људи који би распо­

ДЕО ПРВИУСТАВ И ПРАВНА ДРЖАВА

I ПОЈАМ УСТАВА

II ВЛАДАВИНА ПРАВА И ПРАВНА ДРЖАВА

III УСТАВ И ПРАВНА ДРЖАВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

лагали апсолутним знањем. Аристотел, који је политику сврстао у практичну филозофију или фило­зофију о људским стварима, а човека, због његовог живота у заједници, одредио као политичко биће – zoon politikon, за разлику од Платона није сматрао да је владавина људи добра јер је човекова душа подложна страстима.

Римљани су државу и политички живот уопште означавали збирним појмом res publica – „јавна ствар”. Рим је 510. године п.н.е. постао република, и то је био облик владавине све до увођења монархијских елемената владавине – принципата 30. године п.н.е. До краја свог постојања као неза­висне државе Рим је био монархијског облика владавине.

Средњовековни период у развоју државе и организације власти обележен је монархијским обли­ком владавине. У појединим државама монархија је од сталешке монархије (у којој је постојала скуп штина сталежа која је монарху давала сагласност на расписивање пореза) прерасла у апсолу тну монархију (монархију у којој је сву власт имао монарх). Иако је у појединим државама власт монарха била постепено ограничавана, између осталог и доношењем писаних аката који су садржа вали гарантије људских права, у многим државама избиле су револуције. Управо је дугогодишње окле­вање монарха да сазове Скупштину сталежа у Француској било увод у Велику француску буржо­аску револуцију. Узроци Револуције су били дубље природе – превазиђеност феудалних друштвених односа, ширење идеја људских права и слобода, као и тежња буржоазије за политичком моћи. Бур­жоаска револуција се на америчком континенту одвијала у склопу борбе за независност америчких колонија која је окончана стицањем независности Сједињених Америчких Држава. Били су то и пре­ломни политички догађаји, суштински значајни за развој уставности.

„Захтевати да влада закон”, каже Аристотел у свом знаменитом делу Поли�ика, „значи захтевати да владају Бог и закони, а захтевати да влада човек значи допустити и животињи да влада, јер пожуда је нешто животињско, а страст квари и најбоље људе када су на власти.”

З А Н И М Љ И В О С Т

Републике Србије. 68

69

Н Е З А Б О Р А В И Т Е

Н Е З А Б О Р А В И Т Е

Н Е З А Б О Р А В И Т Е

Први део Устава су начела Устава Републике Србије.

У оквиру начела Устав суштински прописује следеће:

1. да је Република Србија држава српског народа и

свих грађана који у њој живе, заснована на владавини пра­

ва и социјалној правди, начелима грађанске демократије,

људским и мањинским правима и слободама и припадно­

сти европским принципима и вредностима;

2. да сувереност потиче од грађана и да ниједан др­

жавни орган, политичка организација, група или поје­

динац не може присвојити сувереност од грађана, нити

успо ставити власт мимо слободно изражене воље грађана;

3. да је владавина права основна претпоставка Устава

и почива на неотуђивим људским правима;

4. да је правни поредак јединствен, а да уређење влас

ти почива на подели власти на законодавну, извршну и суд

ску;

5. да се јемчи и признаје улога политичких странака у

демократском обликовању политичке воље грађана;

6. да нико не може вршити државну или јавну фун­

кцију која је у сукобу с његовим другим функцијама, посло­

вима или приватним интересима;

7. да Република Србија има свој грб, заставу и химну,

да је химна свечана песма Боже правде и да се изглед и

употреба грба (који може да буде велики и мали грб), заста­

ве (која може да буде народна и државна) и химне уређује

законом;

8. да је територија Републике Србије јединствена и не­

дељива;

9. да је главни град Републике Србије Београд;

10. да је у Републици Србији у службеној употреби ср­

пски језик, а да се службена потреба других језика и писа­

ма уређује законом на основу Устава;

11. да је Република Србија световна држава, да су цр­

кве и верске заједнице одвојене од државе и да се ниједна

религија не може успоставити као државна или обавезна;

12. да је државна власт ограничена правом грађана на

покрајинску аутономију и локалну самоуправу које подле­

же само надзору уставности и законитости,

13. да Република Србија штити права и интересе

својих држављана у иностранству и развија и унапређује

односе Срба који живе у иностранству с матичном држа­

вом;

14. да Република Србија штити права националних

мањина и јемчи посебну заштиту националним мањинама

ради остваривања потпуне равноправности и очувања њи­

ховог идентитета;

15. да држава јемчи равноправност жена и мушкара­

ца и развија политику једнаких могућности;

16. да спољна политика Републике Србије почива на

општепризнатим принципима и правилима међународног

права и

17. да странци, у складу с међународним уговорима,

имају у Републици Србији сва права зајамчена Уставом и

законом, изузев права која по Уставу и закону имају само

држављани Републике Србије.

Многа од начела Устава разрађена су и прецизније

уређена каснијим уставним одредбама које ће бити обра­

зложене на одговарајућем месту у књизи.

Боже правде, ти што спасе

од пропасти досад нас,

чуј и одсад наше гласе

и од сад нам буди спас.

Моћном руком води, брани

будућности српске брод,

Боже спаси, Боже храни,

српске земље, српски род!

Сложи српску браћу драгу

на свак дичан славан рад,

слога биће пораз врагу

а најјачи српству град.

Нек на српској блиста грани

братске слоге златан плод,

Боже спаси, Боже храни

српске земље, српски род!

Нек на српско ведро чело

твог не падне гнева гром

Благослови Србу село

поље, њиву, град и дом!

Кад наступе борбе дани

к’ победи му води ход

Боже спаси, Боже храни

српске земље, српски род!

Из мрачнога сину гроба

српске славе нови сјај

настало је ново доба

Нову срећу, Боже дај!

Отаџбину српску брани

пет вековне борбе плод

Боже спаси, Боже брани

моли ти се српски род!

велики грб

Државна застава

Србије

ГРБ

ХИМНА

ЗАСТАВА

мали грб

Народна застава

Србије

Устав у првом делу садржи 17 начела

којима се одређује Република Србија,

носиоци суверености, владавина права,

подела власти, политичке странке,

забрана сукоба интереса, грб, застава

и химна, територија и границе, главни

град, језик и писмо, световност државе,

покрајинска аутономија и локална само-

управа, заштита држављана и Срба у

иностранству, заштита националних

мањина, равноправност полова, међу-

народни односи и положај странаца.

Н Е З А Б О Р А В И Т Е

После седам година постојања Издавачка кућа „Нови Логос” у понуди има више од 250 наслова: уџбеника, радних свезака, збирки задатака, радних листића, речника, приручника за наставнике, мултимедијалних садржаја...

С квалитетним материјалом за устав и права грађана који смо урадили за вас и ученике, можете бити сигурни у успешно извођење наставног процеса и резултате које ћете постићи у раду.

Још једна школска година је пред нама.

Представљамо вам каталог уџбеника устава и права грађана за четврти разред гимназије и трећи и четврти разред средњих стручних школа који је за коришћење у настави одобрило Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Верујемо да ћете и ви, попут многих ваших колега, препознати Издавачку кућу „Нови Логос” као партнера који ће ваш рад учинити успешнијим, лакшим и пријатнијим!

С поштовањем, Небојша Орлић

директор

Поштовани наставницe и наставници, драге колеге,

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Наш циљ – квалитетна едукација

Припрема ученика за будућност. Развијање различитих вештина. Научити ученике да уче, примене знање у свакодневном животу,

да буду радознали, упорни и одговорни људи.

209208

ПРEГЛЕД

органе које оснивају, својим актима уређују питања од покрајинског значаја у појединим областима друштве­ног живота, старају се о остваривању људских и мањин­ских права, утврђују покрајинске симболе, управљају покрајинском имовином и обављају друге послове пред­виђене Уставом.

– Највиши правни акт покрајине је статут, а о питањима из своје надлежности покрајина доноси одлуке.

– Покрајинска аутономија ужива заштиту пред уставним

– Јединице локалне самоуправе у Србији су општине, гра­дови и Град Београд.

– Општина уређује и обезбеђује обављање комуналних де­латности, коришћење грађевинског земљишта и послов­ног простора и локални превоз. Осим тога, општина се стара о низу питања. Град има надлежности општине, а законом му се могу поверити и друге надлежности.

– Највиши правни акт општине и града је статут. Општина и град доносе и друге подзаконске акте којима уређују питања из своје надлежности.

– Локална самоуправа ужива заштиту пред Уставним су­дом.

РЕЧНИК УСТАВНОГ ПРАВА

бирачко право) и да буде бирано (пасивно бирачко право). У савремено доба бирач­ко право је опште и једнако, што значи да га, без ограничења, уживају сви пунолет­ни, пословно способни грађани и да сваки грађанин располаже једнаким бројем гла­сова.

Бирачки списак – посебна јавна евиденција би­рача. Би рач ки списак се води стално, је­динствен је за читаву државу и има снагу јавне исправе, што значи да се сматра да је тачно све што је уписано у бирачки списак.

Бирачко тело – скуп свих грађана који имају право да бирају и који су уписани у бирач-ки списак*.

Већински избори – изборни систем према ко­ме изборе добија кандидат који је освојио већину гласова. Избори по већинском си­стему могу да буду организовани као из­бори по систему релативне већине, када изборе добија кандидат који је ос­војио просту или релативну већину, одно­сно онај који има више гласова од других кандидата, или по систему апсолутне

, када изборе добија кандидат који ­

дан кандидат није добио надполовичну већину, организује се други круг избора у којем учествују два кандидата која су у првом кругу добила највише гласова.

Владавина права – према либералном схва­тању одређује се као владавина права одређене садржине, права онаквог какво оно треба да буде, што је по својој при­роди метаправни, ванправни политички идеал. По либералној концепцији, влада­вина права треба да очува и осигура људс­ку слободу.

Грађанин, грађанство – грађанин је поли­тички субјект, појединац који у друштве­но­политичкој заједници ужива одређена права, у првом реду политичка права и слободе која омогућавају његово учешће у организованом и уређеном политичком животу. По својој садржини појам је током историје стално прошириван.

Децентрализација – постојање релативно са­мосталних периферних органа одвоје­них од централних органа и са сопственом надлежношћу, коју врше на одређеној те­риторији ужој од државне. Такве органе може да изабере локално становништво.

Државни облици – различити начини на које је држава организована. Деле се пре­ма систему државне власти* (државе с поде лом и с јединством власти), облику по­литичког поретка који опредељује однос између народа и носилаца власти (демо­кратски и аутократски политички поре­дак), облику владавине, односно начину на

ставити власт мимо слободно изражене воље грађана;

3. да је владавина права основна претпоставка Устава

4. да је правни поредак јединствен, а да уређење влас

ти почива на подели власти на законодавну, извршну и суд

5. да се јемчи и признаје улога политичких странака у

6. да нико не може вршити државну или јавну фун

кцију која је у сукобу с његовим другим функцијама, посло

7. да Република Србија има свој грб, заставу и химну,

и да се изглед и

употреба грба (који може да буде велики и мали грб), заста

ве (која може да буде народна и државна) и химне уређује

Народна застава

Србије

6. да нико не може вршити државну или јавну фун­

кцију која је у сукобу с његовим другим функцијама, посло

7. да Република Србија има свој грб, заставу и химну,

и да се изглед и

употреба грба (који може да буде велики и мали грб), заста

ве (која може да буде народна и државна) и химне уређује

Народна застава

Србије

9796

Институције непосредне демократије

Модерне државе познају институције непосредне де-мократије у својим уставима. Савремене институције непо-средне демократије су народна иницијатива, референдум и народни вето.

Народна иницијатива* је право одређеног броја грађана да представничком телу (парламенту) предлаже до-ношење неког акта (нпр. устава или закона) или усвајање неке одлуке. Устави најчешће утврђују колико је грађана по-требно да својим потписима подржи народну иницијативу. Представничко тело је у обавези да поднесену иницијативу узме у разматрање, односно да о њој одлучи.

Референдум* је непосредно изјашњавање грађана о не-ком правном акту или одлуци. Грађани се изјашњавају да ли су за или против, односно са „да” или „не”, заокруживањем тог од-говора на референдумском листићу, на тајном гласању. Постоје различити референдуми. Са становишта обавезности расписи-вања референдум може бити обавезни, односно онај који се у уставом предвиђеним случајевима мора расписати, и факул-тативни, односно онај који се може, али и не мора расписати. Са становишта предмета или онога о чему се на референдуму одлучује референдум може бити уставотворни, законодавни, међународни, којим се одлучује о прихватању неког међуна-родног уговора или о чланству у међународној организацији, арбитражни, који решава спорове између институција, запра-во различитих грана власти итд. Према дејству одлуке која се на референдуму доноси референдум може бити обавезујући и саветодавни. Референдум може бити одржан пре усвајања не-ког акта када је претходни, а може да буде и накнадни. Разуме се да је накнадни референдум заиста прави референдум, док је претходни само консултовање бирача. Закон или други акт ус-војен на референдуму има исту правну снагу као и акт усвојен у представничком телу.

Посебна „врста” референдума је плебисцит. Плебисцит* је у формално-правном смислу исто што и референдум – непо-средно изјашњавање бирача о неком правном акту или одлу-ци. Међутим, за разлику од „обичног” референдума, плебисцит је по својој суштини и политичкој „тежини”, односно значају заправо изјашњавање о једном човеку и његовој политици и политичкој судбини (посредством одлучивања о његовом пред-логу). Каткад се изразом плебисцит означава изјашњавање на-рода у смислу нације или етноса о неком изузетно важном питању, нарочито о територијалним питањима. Плебисцитом се понекад назива и изјашњавање бирача о државном уређењу или облику владавине.

13. Појам и институције непосредне демократије

Већ смо научили да је један од посебних изазова и ограни-чења демократије повезан с питањем способности народа да врши власт и објективне могућности да је стално врши непо-средно. Ако је демократија владавина народа, значи ли то да је нужно да сâм народ стално врши власт?

Појам непосредне демократије

Непосредна демократија била би такав облик поли-тичког поретка у којем читав народ, односно сви грађани једне државе у целости врше власт. Дакле, без поделе на оне који владају и оне над којима се влада. Изведена до својих крајњих граница, непосредна демократија би значила да не постоје ни парламент, ни влада, ни судови, већ да сву власт врши народ у целини окупљен у скупштину.

Изложени систем непосредне демократије је, разуме се, теоријска конструкција. Он ни у једној држави света у це-лини, осим ако се изузму антички примери, није никада био примењен, нити је њега, уколико се схвати као физичко при-суство грађана у вршењу власти, могуће у многољудним држа-вама данашњице применити. Чак је и сам Русо, који је сматрао да је демократија својствена малим заједницама, увидео ка-ко је неоствариво да народ буде непрекидно на окупу да би вр-шио јавну власт. Можда ће интернет и друштвене мреже моћи у будућности да одиграју значајну улогу и у неком виду успо-стављања непосредне демократије. До тада остаје отворено питање је ли могуће да читав народ повремено, у појединим видовима и за поједина питања, непосредно врши власт?

САЗНАЈТЕ ВИШЕ

Свакако најпознатији и најшири пример непосредне демократије у једном уставу је Монтањарски устав или Устав Прве француске ре-публике из 1793. Донесен у Француској након ликвидације краља Луја xvi, Устав је предвиђао постојање Народне скупштине, али је тежио не-посредној демократији и прописивао да је улога Скупштине само да ус-ваја предлоге закона који би се слали месним скупштинама, у којима би се грађани непосредно изјашњавали о закону. Не чуди да су сами рево-луционари истакли да је то Устав „према Русоу”. Устав никада није при-мењен јер је у међувремену уведено ванредно стање – јакобински терор предводио је Максимилијан Робеспјер који је био на челу Одбора јавног спаса Конвента или Скупштине.

Непосредна демократија је облик поли-тичког поретка у којем сви грађани врше власт.

Н Е З А Б О Р А В И Т Е

Иако непосредну демократију у усло-вима савремене државе није могуће применити, поједини устави познају институције непосредне демократије као што су народна иницијатива, рефе-рендум и народни вето.

Н Е З А Б О Р А В И Т Е

Уметнички приказ прославе усвајања Устава из 1793.

Максимилијан Робеспјер

Народна иницијатива је право одређеног броја грађана да представничком телу предложе доношење неког акта или усвајање неке одлуке.

Н Е З А Б О Р А В И Т Е

Референдум је непосредно изјашња-вање грађана да ли су за или против неког акта или неке одлуке.

Н Е З А Б О Р А В И Т Е

Плебисцит је референдум на коме се бирачи изјашњавају о политици и поли-тичкој судбини једне личности или о најважнијим територијалним и поли-тичким питањима.

Н Е З А Б О Р А В И Т Е

Садржаји у уџбенику распоређени су у четири дела предвиђена Наставним планом и програмом.

Уводни текст у форми подсећања омогућава ученицима да се присете знања из других предмета и помаже им да лакше приступе наставним темама које се обрађују у поглављу.

дан кандидат није добио надполовичну већину, организује се други круг избора у којем учествују два кандидата која су у првом кругу добила највише гласова.

Владавина праватању одређује се као владавина права одређене садржине, права онаквог оно треба да будероди метаправни, ванправни политички идеал. По либералној концепцији, владавина права треба да очува и осигура људску слободу.

Грађанин, грађанствотички субјект, појединац који у друштвено­политичкој заједници ужива одређена права, у првом реду политичка права и слободе која омогућавају његово учешће у организованом и уређеном политичком животу. По својој садржини појам је током историје стално прошириван.

Децентрализацијамосталних периферних органа одвојених од централних органа и са сопственом надлежношћу, коју врше на одређеној територији ужој од државне. Такве органе може да изабере локално становништво.

Државни облиције држава организована. Деле се према систему државне властиподелом и с јединством власти), облику политичког поретка који опредељује однос између народа и носилаца власти (демократски и аутократски политички поредак), облику владавине, односно начину на

вина права треба да очува и осигура људску слободу.

Грађанин, грађанствотички субјект, појединац који у друштвеноправа, у првом реду политичка права и слободе која омогућавају његово учешће у организованом и уређеном политичком животу. По својој садржини појам је током историје стално прошириван.

Децентрализацијамосталних периферних органа одвојених од централних органа и са сопственом надлежношћу, коју врше на одређеној територији ужој од државне. Такве органе може да изабере локално становништво.

Државни облиције држава организована. Деле се према поделитичког поретка који опредељује однос између народа и носилаца власти (демократски и аутократски политички поредак), облику владавине, односно начину на

14 15

САЗНАЈТЕ ВИШЕ

Доношењу устава и Француској револуцији претходило је сази-вање Скупштине сталежа 1789. Краљу Лују XVI био је потребан приста-нак Скупштине сталежа да би увео нове порезе. У народу је тињало не-задовољство, а сама Скупштина сталежа није била сазивана још од 1614. Једном сазвана, Скупштина сталежа није могла да одлучи како ће се гласати – да ли по сталежима, што би значило да племство и свеш-тенство имају предност, или по делегатима, што би значило да грађан-ство има предност, јер је представника грађана било дупло више него племића и свештеника заједно. Трећи сталеж се 17. јуна 1789. прогласио за Националну скупштину сматрајући да представља читав народ, а де-легати су се 20. јуна исте године, под председништвом чувених Мира-боа и Сијеса, на тениском игралишту у близини Версаја заклели на тзв. Тениској заклетви да се неће разилазити док не донесу устав.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

1. Објасните шта су стари Грци подразумевали под појмом politeia?

2. Шта је првобитно означавао латински појам constitutio?

3. Када настају први устави, а када правила о државној органи-зацији и начину вршења власти?

4. Који су најзначајнији предуставни писани правни и политич-ки акти и шта су њихове карактеристике?

5. Која су схватања и велике идеје значајни за развој устава?

6. Који су први устави и шта су њихове карактеристике?

тектор. Кромвелова власт која се у великој мери ослањала на војну организацију ипак је била мета сталних критика ројалиста, леве-ра и других друштвених снага које су захтевале цивилну власт. Кром-вел је одбио краљевску круну која му је нуђена. За време његове влада-вине поново је сазван парламент, а 1657. поново је успостављен Горњи дом парламента (под називом Други дом) у који су именоване Кром-велове присталице. После Кромвелове смрти 1658. власт је припала његовом сину, кога су међутим убрзо сменили официри у Савету без-бедности, телу коме је припала власт. Године 1660. обновљена је мо-нархија. Енглеска је први и једини пут у својој историји, од 1649. до 1660. била република!

Период у коме су заиста настали први писани устави у светској историји био је период двеју великих буржоаских револуција – америчке и француске. То је доба преваге ка-питалистичких друштвених односа над феудалним, које је подразумевало и коначно укидање феудалних привилегија племства. На територији Сједињених Америчких Држава најпре су усвојени устави бивших 13 колонија које су сте-кле независност. Прва међу њима била је Вирџинија, која је свој устав донела 1776. године. Међу колонијама су се успо-ставили конфедерални односи, да би 1787. године на Фила-делфијској уставотворној скупштини био усвојен још увек важећи Устав Сједињених Америчких Држава који ту државу уређује као федерацију и успоставља председнички систем власти (више о тим појмовима можете прочитати касније у тексту или у Речнику уставног права на крају књиге).

Први француски устав је Устав из 1791. који је доне-ла Уставотворна скупштина 3. септембра те године. Устав је укинуо племићке привилегије, али је задржао монархију, па се може сматрати актом компромисног карактера.

КЉУЧНЕ РЕЧИ

рoliteia, предуставни правни и политички акти, Декларација независности, Декларација права човека и грађанина, Кромвелов устав, Устав САД, Устав Француске из 1791.

Слика Тениске заклетве

Филаделфијска уставотворна скупштина 1787.

Први устави настају у доба буржоаских револуција. Устав САД из 1787. уређује државу као федерацију и успоставља председнички систем, док је францу ски устав из 1791. компромисни устав – укида племићке привилегије, али задр-жава монархијски облик владавине.

Н Е З А Б О Р А В И Т Е

ЗАНИМЉИВОСТ

Међу творцима Устава САД, који се у Америци називају очеви-оснивачи, најважнију улогу имали су вође и идеолози америчке рево-луције – Џорџ Вашингтон, Бенџамин Френклин, Џејмс Медисон, Алек-сандар Хамилтон итд. Они су се одликовали политичким искуством и практичним духом. Томас Џеферсон је, да би истакао значај учесни-ка Филаделфијске уставотворне скупштине и њихов допринос настанку устава, ту скупштину назвао „скупштина полубогова”. Међутим, већину очева-оснивача чинили су капиталисти, крупни трговци, људи који су живели од давања новца под камату, па чак и робовласници. Познато је да је Томас Џеферсон, који није био на Уставотворној скупштини јер у то време није био у земљи, био робовласник! Американци су поносни на свој устав толико да је иронично примећено да се уставу придаје толи-ки значај као да, пре његовог усвајања, у Америци „шума није расла, ни реке нису текле”. Томас Џеферсон

Назив поглавља

Наслов лекцијеОсновни појмови истакнути су у тексту масним словима и курзивом и обележени звездицом. Њихово значење ученици могу поновити у Речнику уставног права на крају уџбеника.

Не заборавитеУз одељке у тексту издвојени су садржаји које ученици обавезно треба да усвоје.

Преглед На крају сваког поглавља налази се преглед садржаја који не треба заборавити.

Речникуставног права садржи најважније појмове.

Кључне речипредстављају најважније појмове који се уче у лекцији.

Питања и задаци формулисани су на крају сваке лекције и омогућавају да се утврди стечено знање, провери разумевање наставне теме и лакше понови градиво.

Сазнајте више и занимљивости пружају додатне и занимљиве садржаје који ће ученицима омогућити да прошире знања из дате области.

Уџбеник Устав и права грађана прилагођен је средњошколском узрасту, а наставни садржаји обрађени су на занимљив и ученицима пријемчив начин, уз коришћење одговарајуће дидактичке апаратуре.

Систематика уџбеника доприноси лакшем разумевању градива јер су сва питања најпре теоријски обрађена, што ученицима даје основна знања, а затим су објашњене области из позитивног, важећег уставног права Републике Србије.

Свако од девет поглавља садржи јединствен и логички повезан редослед лекција, што доприноси лакшем сагледавању целине градива, док је на крају поглавља дат кратак преглед садржаја које треба запамтити.

На крају сваке лекције дата су питања која ученицима и професорима омогућавају лакше обнављање градива, као и задаци који их подстичу да истражују и примене стечена знања у разумевању уставних аката.

Трудили смо се да градиво ученицима буде изложено на разумљив начин, чему доприносе и додатни садржаји у рубрикама Занимљивости и Сазнајте више.

Фотографије, илустрације, примери и шеме олакшавају разумевање градива, помажу ученицима да систематизују знања и да се мотивишу на размишљање о предмету. Основни појмoви који су обрађени у лекцијама јасно су издвојени и њихово објашњење дато је у Речнику уставног права на крају уџбеника.

Уџбеник устава и права грађана

Уџбенички комплет за професоре

садржи:

уџбеник,

приручник за професоре на CD-у.

Аутор Др Владимир Ђурић, научни сарадник Института за упоредно право у Београду

Рецензенти Проф. др Драган Стојановић, редовни професор Правног факултета у НишуДр Оливер Николић, научни сарадник Института за упоредно право у БеоградуМиљана М. Бјелановић, професорXIV београдске гимназије

Посебно су издвојени најважнији садржаји у вези са Уставом Републике Србије.

9

I ПОЈАМ УСТАВА

ПОДСЕЋАЊЕ

Из историје и филозофије научили сте да је реч политика на ­с та ла од грчке речи polis којом је означаван град-држава, то јест облик политичког и друштвеног организовања људи у антич­кој Грчкој, од којих су најпознатији Атина и Спарта, а у којима су постојали различити облици политичког поретка. У старој Грчкој грађани нису живели само у облицима јавног живота већ и у свом домаћинству – oikos-у – у оквиру кога су привређивали, па је од речи oikos настала реч економија. Антички мислиоци показивали су посе­бан интерес за изучавање државе и организације власти у држави. Заправо, они су први у политичкој филозофији покренули питање треба ли да владају људи или закони. Платон је у својим дијалозима у Држави, Државнику и Законима давао различите одговоре на ово питање – у Држави је сматрао како треба да владају врли – фило­зофи, док је у Законима донекле променио схватање истичући како треба да владају закони јер се тешко могу наћи људи који би распо­

ДЕО ПРВИУСТАВ И ПРАВНА ДРЖАВА

I ПОЈАМ УСТАВА

II ВЛАДАВИНА ПРАВА И ПРАВНА ДРЖАВА

III УСТАВ И ПРАВНА ДРЖАВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

лагали апсолутним знањем. Аристотел, који је политику сврстао у практичну филозофију или фило­зофију о људским стварима, а човека, због његовог живота у заједници, одредио као политичко биће – zoon politikon, за разлику од Платона није сматрао да је владавина људи добра јер је човекова душа подложна страстима.

Римљани су државу и политички живот уопште означавали збирним појмом res publica – „јавна ствар”. Рим је 510. године п.н.е. постао република, и то је био облик владавине све до увођења монархијских елемената владавине – принципата 30. године п.н.е. До краја свог постојања као неза­висне државе Рим је био монархијског облика владавине.

Средњовековни период у развоју државе и организације власти обележен је монархијским обли­ком владавине. У појединим државама монархија је од сталешке монархије (у којој је постојала скуп штина сталежа која је монарху давала сагласност на расписивање пореза) прерасла у апсолу тну монархију (монархију у којој је сву власт имао монарх). Иако је у појединим државама власт монарха била постепено ограничавана, између осталог и доношењем писаних аката који су садржа вали гарантије људских права, у многим државама избиле су револуције. Управо је дугогодишње окле­вање монарха да сазове Скупштину сталежа у Француској било увод у Велику француску буржо­аску револуцију. Узроци Револуције су били дубље природе – превазиђеност феудалних друштвених односа, ширење идеја људских права и слобода, као и тежња буржоазије за политичком моћи. Бур­жоаска револуција се на америчком континенту одвијала у склопу борбе за независност америчких колонија која је окончана стицањем независности Сједињених Америчких Држава. Били су то и пре­ломни политички догађаји, суштински значајни за развој уставности.

„Захтевати да влада закон”, каже Аристотел у свом знаменитом делу Поли�ика, „значи захтевати да владају Бог и закони, а захтевати да влада човек значи допустити и животињи да влада, јер пожуда је нешто животињско, а страст квари и најбоље људе када су на власти.”

З А Н И М Љ И В О С Т

Републике Србије. 68

69

Н Е З А Б О Р А В И Т Е

Н Е З А Б О Р А В И Т Е

Н Е З А Б О Р А В И Т Е

Први део Устава су начела Устава Републике Србије.

У оквиру начела Устав суштински прописује следеће:

1. да је Република Србија држава српског народа и

свих грађана који у њој живе, заснована на владавини пра­

ва и социјалној правди, начелима грађанске демократије,

људским и мањинским правима и слободама и припадно­

сти европским принципима и вредностима;

2. да сувереност потиче од грађана и да ниједан др­

жавни орган, политичка организација, група или поје­

динац не може присвојити сувереност од грађана, нити

успо ставити власт мимо слободно изражене воље грађана;

3. да је владавина права основна претпоставка Устава

и почива на неотуђивим људским правима;

4. да је правни поредак јединствен, а да уређење влас

ти почива на подели власти на законодавну, извршну и суд

ску;

5. да се јемчи и признаје улога политичких странака у

демократском обликовању политичке воље грађана;

6. да нико не може вршити државну или јавну фун­

кцију која је у сукобу с његовим другим функцијама, посло­

вима или приватним интересима;

7. да Република Србија има свој грб, заставу и химну,

да је химна свечана песма Боже правде и да се изглед и

употреба грба (који може да буде велики и мали грб), заста­

ве (која може да буде народна и државна) и химне уређује

законом;

8. да је територија Републике Србије јединствена и не­

дељива;

9. да је главни град Републике Србије Београд;

10. да је у Републици Србији у службеној употреби ср­

пски језик, а да се службена потреба других језика и писа­

ма уређује законом на основу Устава;

11. да је Република Србија световна држава, да су цр­

кве и верске заједнице одвојене од државе и да се ниједна

религија не може успоставити као државна или обавезна;

12. да је државна власт ограничена правом грађана на

покрајинску аутономију и локалну самоуправу које подле­

же само надзору уставности и законитости,

13. да Република Србија штити права и интересе

својих држављана у иностранству и развија и унапређује

односе Срба који живе у иностранству с матичном држа­

вом;

14. да Република Србија штити права националних

мањина и јемчи посебну заштиту националним мањинама

ради остваривања потпуне равноправности и очувања њи­

ховог идентитета;

15. да држава јемчи равноправност жена и мушкара­

ца и развија политику једнаких могућности;

16. да спољна политика Републике Србије почива на

општепризнатим принципима и правилима међународног

права и

17. да странци, у складу с међународним уговорима,

имају у Републици Србији сва права зајамчена Уставом и

законом, изузев права која по Уставу и закону имају само

држављани Републике Србије.

Многа од начела Устава разрађена су и прецизније

уређена каснијим уставним одредбама које ће бити обра­

зложене на одговарајућем месту у књизи.

Боже правде, ти што спасе

од пропасти досад нас,

чуј и одсад наше гласе

и од сад нам буди спас.

Моћном руком води, брани

будућности српске брод,

Боже спаси, Боже храни,

српске земље, српски род!

Сложи српску браћу драгу

на свак дичан славан рад,

слога биће пораз врагу

а најјачи српству град.

Нек на српској блиста грани

братске слоге златан плод,

Боже спаси, Боже храни

српске земље, српски род!

Нек на српско ведро чело

твог не падне гнева гром

Благослови Србу село

поље, њиву, град и дом!

Кад наступе борбе дани

к’ победи му води ход

Боже спаси, Боже храни

српске земље, српски род!

Из мрачнога сину гроба

српске славе нови сјај

настало је ново доба

Нову срећу, Боже дај!

Отаџбину српску брани

пет вековне борбе плод

Боже спаси, Боже брани

моли ти се српски род!

велики грб

Државна застава

Србије

ГРБ

ХИМНА

ЗАСТАВА

мали грб

Народна застава

Србије

Устав у првом делу садржи 17 начела

којима се одређује Република Србија,

носиоци суверености, владавина права,

подела власти, политичке странке,

забрана сукоба интереса, грб, застава

и химна, територија и границе, главни

град, језик и писмо, световност државе,

покрајинска аутономија и локална само-

управа, заштита држављана и Срба у

иностранству, заштита националних

мањина, равноправност полова, међу-

народни односи и положај странаца.

Н Е З А Б О Р А В И Т Е

После седам година постојања Издавачка кућа „Нови Логос” у понуди има више од 250 наслова: уџбеника, радних свезака, збирки задатака, радних листића, речника, приручника за наставнике, мултимедијалних садржаја...

С квалитетним материјалом за устав и права грађана који смо урадили за вас и ученике, можете бити сигурни у успешно извођење наставног процеса и резултате које ћете постићи у раду.

Још једна школска година је пред нама.

Представљамо вам каталог уџбеника устава и права грађана за четврти разред гимназије и трећи и четврти разред средњих стручних школа који је за коришћење у настави одобрило Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Верујемо да ћете и ви, попут многих ваших колега, препознати Издавачку кућу „Нови Логос” као партнера који ће ваш рад учинити успешнијим, лакшим и пријатнијим!

С поштовањем, Небојша Орлић

директор

Поштовани наставницe и наставници, драге колеге,

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Наш циљ – квалитетна едукација

Припрема ученика за будућност. Развијање различитих вештина. Научити ученике да уче, примене знање у свакодневном животу,

да буду радознали, упорни и одговорни људи.

209208

ПРEГЛЕД

органе које оснивају, својим актима уређују питања од покрајинског значаја у појединим областима друштве­ног живота, старају се о остваривању људских и мањин­ских права, утврђују покрајинске симболе, управљају покрајинском имовином и обављају друге послове пред­виђене Уставом.

– Највиши правни акт покрајине је статут, а о питањима из своје надлежности покрајина доноси одлуке.

– Покрајинска аутономија ужива заштиту пред уставним

– Јединице локалне самоуправе у Србији су општине, гра­дови и Град Београд.

– Општина уређује и обезбеђује обављање комуналних де­латности, коришћење грађевинског земљишта и послов­ног простора и локални превоз. Осим тога, општина се стара о низу питања. Град има надлежности општине, а законом му се могу поверити и друге надлежности.

– Највиши правни акт општине и града је статут. Општина и град доносе и друге подзаконске акте којима уређују питања из своје надлежности.

– Локална самоуправа ужива заштиту пред Уставним су­дом.

РЕЧНИК УСТАВНОГ ПРАВА

бирачко право) и да буде бирано (пасивно бирачко право). У савремено доба бирач­ко право је опште и једнако, што значи да га, без ограничења, уживају сви пунолет­ни, пословно способни грађани и да сваки грађанин располаже једнаким бројем гла­сова.

Бирачки списак – посебна јавна евиденција би­рача. Би рач ки списак се води стално, је­динствен је за читаву државу и има снагу јавне исправе, што значи да се сматра да је тачно све што је уписано у бирачки списак.

Бирачко тело – скуп свих грађана који имају право да бирају и који су уписани у бирач-ки списак*.

Већински избори – изборни систем према ко­ме изборе добија кандидат који је освојио већину гласова. Избори по већинском си­стему могу да буду организовани као из­бори по систему релативне већине, када изборе добија кандидат који је ос­војио просту или релативну већину, одно­сно онај који има више гласова од других кандидата, или по систему апсолутне

, када изборе добија кандидат који ­

дан кандидат није добио надполовичну већину, организује се други круг избора у којем учествују два кандидата која су у првом кругу добила највише гласова.

Владавина права – према либералном схва­тању одређује се као владавина права одређене садржине, права онаквог какво оно треба да буде, што је по својој при­роди метаправни, ванправни политички идеал. По либералној концепцији, влада­вина права треба да очува и осигура људс­ку слободу.

Грађанин, грађанство – грађанин је поли­тички субјект, појединац који у друштве­но­политичкој заједници ужива одређена права, у првом реду политичка права и слободе која омогућавају његово учешће у организованом и уређеном политичком животу. По својој садржини појам је током историје стално прошириван.

Децентрализација – постојање релативно са­мосталних периферних органа одвоје­них од централних органа и са сопственом надлежношћу, коју врше на одређеној те­риторији ужој од државне. Такве органе може да изабере локално становништво.

Државни облици – различити начини на које је држава организована. Деле се пре­ма систему државне власти* (државе с поде лом и с јединством власти), облику по­литичког поретка који опредељује однос између народа и носилаца власти (демо­кратски и аутократски политички поре­дак), облику владавине, односно начину на

ставити власт мимо слободно изражене воље грађана;

3. да је владавина права основна претпоставка Устава

4. да је правни поредак јединствен, а да уређење влас

ти почива на подели власти на законодавну, извршну и суд

5. да се јемчи и признаје улога политичких странака у

6. да нико не може вршити државну или јавну фун

кцију која је у сукобу с његовим другим функцијама, посло

7. да Република Србија има свој грб, заставу и химну,

и да се изглед и

употреба грба (који може да буде велики и мали грб), заста

ве (која може да буде народна и државна) и химне уређује

Народна застава

Србије

6. да нико не може вршити државну или јавну фун­

кцију која је у сукобу с његовим другим функцијама, посло

7. да Република Србија има свој грб, заставу и химну,

и да се изглед и

употреба грба (који може да буде велики и мали грб), заста

ве (која може да буде народна и државна) и химне уређује

Народна застава

Србије

9796

Институције непосредне демократије

Модерне државе познају институције непосредне де-мократије у својим уставима. Савремене институције непо-средне демократије су народна иницијатива, референдум и народни вето.

Народна иницијатива* је право одређеног броја грађана да представничком телу (парламенту) предлаже до-ношење неког акта (нпр. устава или закона) или усвајање неке одлуке. Устави најчешће утврђују колико је грађана по-требно да својим потписима подржи народну иницијативу. Представничко тело је у обавези да поднесену иницијативу узме у разматрање, односно да о њој одлучи.

Референдум* је непосредно изјашњавање грађана о не-ком правном акту или одлуци. Грађани се изјашњавају да ли су за или против, односно са „да” или „не”, заокруживањем тог од-говора на референдумском листићу, на тајном гласању. Постоје различити референдуми. Са становишта обавезности расписи-вања референдум може бити обавезни, односно онај који се у уставом предвиђеним случајевима мора расписати, и факул-тативни, односно онај који се може, али и не мора расписати. Са становишта предмета или онога о чему се на референдуму одлучује референдум може бити уставотворни, законодавни, међународни, којим се одлучује о прихватању неког међуна-родног уговора или о чланству у међународној организацији, арбитражни, који решава спорове између институција, запра-во различитих грана власти итд. Према дејству одлуке која се на референдуму доноси референдум може бити обавезујући и саветодавни. Референдум може бити одржан пре усвајања не-ког акта када је претходни, а може да буде и накнадни. Разуме се да је накнадни референдум заиста прави референдум, док је претходни само консултовање бирача. Закон или други акт ус-војен на референдуму има исту правну снагу као и акт усвојен у представничком телу.

Посебна „врста” референдума је плебисцит. Плебисцит* је у формално-правном смислу исто што и референдум – непо-средно изјашњавање бирача о неком правном акту или одлу-ци. Међутим, за разлику од „обичног” референдума, плебисцит је по својој суштини и политичкој „тежини”, односно значају заправо изјашњавање о једном човеку и његовој политици и политичкој судбини (посредством одлучивања о његовом пред-логу). Каткад се изразом плебисцит означава изјашњавање на-рода у смислу нације или етноса о неком изузетно важном питању, нарочито о територијалним питањима. Плебисцитом се понекад назива и изјашњавање бирача о државном уређењу или облику владавине.

13. Појам и институције непосредне демократије

Већ смо научили да је један од посебних изазова и ограни-чења демократије повезан с питањем способности народа да врши власт и објективне могућности да је стално врши непо-средно. Ако је демократија владавина народа, значи ли то да је нужно да сâм народ стално врши власт?

Појам непосредне демократије

Непосредна демократија била би такав облик поли-тичког поретка у којем читав народ, односно сви грађани једне државе у целости врше власт. Дакле, без поделе на оне који владају и оне над којима се влада. Изведена до својих крајњих граница, непосредна демократија би значила да не постоје ни парламент, ни влада, ни судови, већ да сву власт врши народ у целини окупљен у скупштину.

Изложени систем непосредне демократије је, разуме се, теоријска конструкција. Он ни у једној држави света у це-лини, осим ако се изузму антички примери, није никада био примењен, нити је њега, уколико се схвати као физичко при-суство грађана у вршењу власти, могуће у многољудним држа-вама данашњице применити. Чак је и сам Русо, који је сматрао да је демократија својствена малим заједницама, увидео ка-ко је неоствариво да народ буде непрекидно на окупу да би вр-шио јавну власт. Можда ће интернет и друштвене мреже моћи у будућности да одиграју значајну улогу и у неком виду успо-стављања непосредне демократије. До тада остаје отворено питање је ли могуће да читав народ повремено, у појединим видовима и за поједина питања, непосредно врши власт?

САЗНАЈТЕ ВИШЕ

Свакако најпознатији и најшири пример непосредне демократије у једном уставу је Монтањарски устав или Устав Прве француске ре-публике из 1793. Донесен у Француској након ликвидације краља Луја xvi, Устав је предвиђао постојање Народне скупштине, али је тежио не-посредној демократији и прописивао да је улога Скупштине само да ус-ваја предлоге закона који би се слали месним скупштинама, у којима би се грађани непосредно изјашњавали о закону. Не чуди да су сами рево-луционари истакли да је то Устав „према Русоу”. Устав никада није при-мењен јер је у међувремену уведено ванредно стање – јакобински терор предводио је Максимилијан Робеспјер који је био на челу Одбора јавног спаса Конвента или Скупштине.

Непосредна демократија је облик поли-тичког поретка у којем сви грађани врше власт.

Н Е З А Б О Р А В И Т Е

Иако непосредну демократију у усло-вима савремене државе није могуће применити, поједини устави познају институције непосредне демократије као што су народна иницијатива, рефе-рендум и народни вето.

Н Е З А Б О Р А В И Т Е

Уметнички приказ прославе усвајања Устава из 1793.

Максимилијан Робеспјер

Народна иницијатива је право одређеног броја грађана да представничком телу предложе доношење неког акта или усвајање неке одлуке.

Н Е З А Б О Р А В И Т Е

Референдум је непосредно изјашња-вање грађана да ли су за или против неког акта или неке одлуке.

Н Е З А Б О Р А В И Т Е

Плебисцит је референдум на коме се бирачи изјашњавају о политици и поли-тичкој судбини једне личности или о најважнијим територијалним и поли-тичким питањима.

Н Е З А Б О Р А В И Т Е

Садржаји у уџбенику распоређени су у четири дела предвиђена Наставним планом и програмом.

Уводни текст у форми подсећања омогућава ученицима да се присете знања из других предмета и помаже им да лакше приступе наставним темама које се обрађују у поглављу.

дан кандидат није добио надполовичну већину, организује се други круг избора у којем учествују два кандидата која су у првом кругу добила највише гласова.

Владавина праватању одређује се као владавина права одређене садржине, права онаквог оно треба да будероди метаправни, ванправни политички идеал. По либералној концепцији, владавина права треба да очува и осигура људску слободу.

Грађанин, грађанствотички субјект, појединац који у друштвено­политичкој заједници ужива одређена права, у првом реду политичка права и слободе која омогућавају његово учешће у организованом и уређеном политичком животу. По својој садржини појам је током историје стално прошириван.

Децентрализацијамосталних периферних органа одвојених од централних органа и са сопственом надлежношћу, коју врше на одређеној територији ужој од државне. Такве органе може да изабере локално становништво.

Државни облиције држава организована. Деле се према систему државне властиподелом и с јединством власти), облику политичког поретка који опредељује однос између народа и носилаца власти (демократски и аутократски политички поредак), облику владавине, односно начину на

вина права треба да очува и осигура људску слободу.

Грађанин, грађанствотички субјект, појединац који у друштвеноправа, у првом реду политичка права и слободе која омогућавају његово учешће у организованом и уређеном политичком животу. По својој садржини појам је током историје стално прошириван.

Децентрализацијамосталних периферних органа одвојених од централних органа и са сопственом надлежношћу, коју врше на одређеној територији ужој од државне. Такве органе може да изабере локално становништво.

Државни облиције држава организована. Деле се према поделитичког поретка који опредељује однос између народа и носилаца власти (демократски и аутократски политички поредак), облику владавине, односно начину на

14 15

САЗНАЈТЕ ВИШЕ

Доношењу устава и Француској револуцији претходило је сази-вање Скупштине сталежа 1789. Краљу Лују XVI био је потребан приста-нак Скупштине сталежа да би увео нове порезе. У народу је тињало не-задовољство, а сама Скупштина сталежа није била сазивана још од 1614. Једном сазвана, Скупштина сталежа није могла да одлучи како ће се гласати – да ли по сталежима, што би значило да племство и свеш-тенство имају предност, или по делегатима, што би значило да грађан-ство има предност, јер је представника грађана било дупло више него племића и свештеника заједно. Трећи сталеж се 17. јуна 1789. прогласио за Националну скупштину сматрајући да представља читав народ, а де-легати су се 20. јуна исте године, под председништвом чувених Мира-боа и Сијеса, на тениском игралишту у близини Версаја заклели на тзв. Тениској заклетви да се неће разилазити док не донесу устав.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

1. Објасните шта су стари Грци подразумевали под појмом politeia?

2. Шта је првобитно означавао латински појам constitutio?

3. Када настају први устави, а када правила о државној органи-зацији и начину вршења власти?

4. Који су најзначајнији предуставни писани правни и политич-ки акти и шта су њихове карактеристике?

5. Која су схватања и велике идеје значајни за развој устава?

6. Који су први устави и шта су њихове карактеристике?

тектор. Кромвелова власт која се у великој мери ослањала на војну организацију ипак је била мета сталних критика ројалиста, леве-ра и других друштвених снага које су захтевале цивилну власт. Кром-вел је одбио краљевску круну која му је нуђена. За време његове влада-вине поново је сазван парламент, а 1657. поново је успостављен Горњи дом парламента (под називом Други дом) у који су именоване Кром-велове присталице. После Кромвелове смрти 1658. власт је припала његовом сину, кога су међутим убрзо сменили официри у Савету без-бедности, телу коме је припала власт. Године 1660. обновљена је мо-нархија. Енглеска је први и једини пут у својој историји, од 1649. до 1660. била република!

Период у коме су заиста настали први писани устави у светској историји био је период двеју великих буржоаских револуција – америчке и француске. То је доба преваге ка-питалистичких друштвених односа над феудалним, које је подразумевало и коначно укидање феудалних привилегија племства. На територији Сједињених Америчких Држава најпре су усвојени устави бивших 13 колонија које су сте-кле независност. Прва међу њима била је Вирџинија, која је свој устав донела 1776. године. Међу колонијама су се успо-ставили конфедерални односи, да би 1787. године на Фила-делфијској уставотворној скупштини био усвојен још увек важећи Устав Сједињених Америчких Држава који ту државу уређује као федерацију и успоставља председнички систем власти (више о тим појмовима можете прочитати касније у тексту или у Речнику уставног права на крају књиге).

Први француски устав је Устав из 1791. који је доне-ла Уставотворна скупштина 3. септембра те године. Устав је укинуо племићке привилегије, али је задржао монархију, па се може сматрати актом компромисног карактера.

КЉУЧНЕ РЕЧИ

рoliteia, предуставни правни и политички акти, Декларација независности, Декларација права човека и грађанина, Кромвелов устав, Устав САД, Устав Француске из 1791.

Слика Тениске заклетве

Филаделфијска уставотворна скупштина 1787.

Први устави настају у доба буржоаских револуција. Устав САД из 1787. уређује државу као федерацију и успоставља председнички систем, док је францу ски устав из 1791. компромисни устав – укида племићке привилегије, али задр-жава монархијски облик владавине.

Н Е З А Б О Р А В И Т Е

ЗАНИМЉИВОСТ

Међу творцима Устава САД, који се у Америци називају очеви-оснивачи, најважнију улогу имали су вође и идеолози америчке рево-луције – Џорџ Вашингтон, Бенџамин Френклин, Џејмс Медисон, Алек-сандар Хамилтон итд. Они су се одликовали политичким искуством и практичним духом. Томас Џеферсон је, да би истакао значај учесни-ка Филаделфијске уставотворне скупштине и њихов допринос настанку устава, ту скупштину назвао „скупштина полубогова”. Међутим, већину очева-оснивача чинили су капиталисти, крупни трговци, људи који су живели од давања новца под камату, па чак и робовласници. Познато је да је Томас Џеферсон, који није био на Уставотворној скупштини јер у то време није био у земљи, био робовласник! Американци су поносни на свој устав толико да је иронично примећено да се уставу придаје толи-ки значај као да, пре његовог усвајања, у Америци „шума није расла, ни реке нису текле”. Томас Џеферсон

Назив поглавља

Наслов лекцијеОсновни појмови истакнути су у тексту масним словима и курзивом и обележени звездицом. Њихово значење ученици могу поновити у Речнику уставног права на крају уџбеника.

Не заборавитеУз одељке у тексту издвојени су садржаји које ученици обавезно треба да усвоје.

Преглед На крају сваког поглавља налази се преглед садржаја који не треба заборавити.

Речникуставног права садржи најважније појмове.

Кључне речипредстављају најважније појмове који се уче у лекцији.

Питања и задаци формулисани су на крају сваке лекције и омогућавају да се утврди стечено знање, провери разумевање наставне теме и лакше понови градиво.

Сазнајте више и занимљивости пружају додатне и занимљиве садржаје који ће ученицима омогућити да прошире знања из дате области.

ДОБАР ИЗБОР,ДОБАР ИЗБОР,

ЗАГАРАНТОВАН УСПЕХЗАГАРАНТОВАН УСПЕХ

Приручник садржи:

уводни део, који је посвећен припремању и планирању наставе; у њему је дат кратак преглед основних дидактичко-методичких појмова, као и кратке смернице за процес припремања наставе;

годишње и месечне планове направљене на основу важећег плана и програма наставе устава и права грађана;

добро осмишљене дневне припреме за извођење часова; при планирању часова коришћени су различити облици и методе рада;

низ додатних садржаја, који чине добру потпору у развијању способности ученика да усвоје и примењују знања: тестове, шеме, дијаграме...

Аутори Снежана БисенићМиљана БјелановићДр Владимир Ђурић

Све што је потребно за рад професора на једном месту.

Приручник за професоре устава и права грађана прати уџбеник устава и права грађана за четврти разред гимназије и трећи и четврти разред средњих стручних школа.

Написан je с циљем да професорима помогне приликом припремања и извођења наставе.

Верујемо да ће вам овај јединствени приручник на CD-у наше издавачке куће користити у раду и наставу устава и права грађана учинити богатијом и креативнијом.

Комплетан садржај Комплетан садржај Комплетан садржај Комплетан садржај Комплетан садржај приручника дат је приручника дат је приручника дат је у електронском у електронском у електронском облику на CD-у, па облику на CD-у, па облику на CD-у, па га можете мењати и га можете мењати и га можете мењати и прилагођавати својим прилагођавати својим прилагођавати својим потребама и потребама потребама и потребама потребама и потребама и могућностима и могућностима и могућностима ученика с којима ученика с којима ученика с којима радите.

Приказ неких од садржаја и прилога из приручника

www.logos-edu.rs

УСТАВ И ПРАВА ГРАЂАНА

за четврти разред гимназијеи трећи и четврти разредсредњих стручних школа

2016/17.

Издавачка кућа „Нови Логос”Маршала Бирјузова 3–5, 11 000 Београд

011/2636 520, 011/2635 905www.logos-edu.rs, o� ce@logos-edu.rs

САВРЕМЕНА ЦИВИЛИЗАЦИЈА

ЉУДСКА СЛОБОДА

УСТАВ И ПРАВА ГРАЂАНА

МОДЕРНА ПОЛИТИКА

ВЛАДАВИНА ПРАВА

225

МО

ГУЋИ

ТОК Ч

АСА

2003. године Уставна повељ

а Србије и Црне Горе

8. новембра 2006. године усвојен је М

итровдански уст

ав Републике Србије који

тумачимо од почетка школске године.

ЗАВРШ

НИ

ДЕО

ЧА

СА

(5 минута)Н

а самом крају часа, сви заједно понављају најваж

није ставке из уставне историје Србије. П

рофесор најављ

ује обнављањ

е и утврђивање градива на следећем часу.

ИЗГЛ

ЕД ТА

БЛЕ/П

ЛАТН

АРАЗВО

Ј УСТА

ВНО

СТИ

У С

РБИЈИ

1990. године Нови Устав Републике Србије

1869. године Намеснички

устав

28. јуна 1921. године Видовдански устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (СХС)

2003. године Уставна повеља Србије и Црне Горе

1838. године Турски устав

1931. године Септембарски устав

15. фебруар 1835. годинеСретењски устав

1946. године Устав Федеративне

Народне Републике Југославије (ФНРЈ)

1963. године Устав Социјалистичке

Федеративне Републике Југославије (СФРЈ)

1901. године Октроисани устав

1992. године Устав Савезне

републике Југославије

1974. године СФРЈ је добила нови Устав

8. новембра 2006. године Усвојен је Митровдански

устав Републике Србије

5. јуна 1903. године Враћен Устав Краљевине Србије (1888)

22. децембра 1888. године Устав Краљевине Србије

225

МОГУЋИ ТОК ЧАСА

2003. године Уставна повеља Србије и Црне Горе

8. новембра 2006. године усвојен је Митровдански устав Републике Србије који тумачимо од почетка школске године.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА (5 минута)На самом крају часа, сви заједно понављају најважније ставке из уставне историје Србије. Професор најављује обнављање и утврђивање градива на следећем часу.

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ/ПЛАТНА

РАЗВОЈ УСТАВНОСТИ У СРБИЈИ

1990

. год

ине

Нов

и Ус

тав

Репу

блик

е Ср

бије

1869

. год

ине

Нам

есни

чки

уст

ав

28. ј

уна

1921

. год

ине

Видо

вдан

ски

уст

ав

Краљ

евин

е Ср

ба, Х

рват

а и

Слов

енац

а (С

ХС)

2003

. год

ине

Уст

авна

пов

еља

Срби

је и

Црн

е Го

ре

1838

. год

ине

Турс

ки у

став

1931

. год

ине

Септ

емба

рски

уст

ав

15. ф

ебру

ар 1

835.

годи

неСр

етењ

ски

уст

ав

1946

. год

ине

Уста

в Ф

едер

атив

не

Нар

одне

Реп

убли

ке

Југо

слав

ије

(ФН

РЈ)

1963

. год

ине

Уста

в Со

ција

лист

ичке

Ф

едер

атив

не Р

епуб

лике

Ју

госл

авиј

е (С

ФРЈ

)

1901

. год

ине

Окт

роис

ани

уст

ав

1992

. год

ине

Уст

ав С

авез

не

репу

блик

е Ју

госл

авиј

е

1974

. год

ине

СФРЈ

је д

обил

а но

ви У

став

8. н

овем

бра

2006

. год

ине

Усво

јен

је М

итро

вдан

ски

уст

ав Р

епуб

лике

Срб

ије

5. ју

на 1

903.

годи

не

Враћ

ен У

став

Кра

љев

ине

Срби

је (1

888)

22. д

ецем

бра

1888

. год

ине

Уст

ав К

раљ

евин

е Ср

бије

140

МО

ГУЋИ

ТОК Ч

АСА

ИЗГЛ

ЕД ТА

БЛЕ/П

ЛАТН

А

Шема С

истем власти у Републици Србији

Грађани (народ) РС (носиоци суверености)

Народна скупштина највише представничко тело

(носилац уставне и законодавне власти)

Председник скупштине + 250 посланика Потпредседник скупштине (мандат 4 године)

Уставни суд решава сукобе

надлежности између судова и других

државних органа

Војска (под демократском

и цивилном контролом)Омбудсман

(заштитник грађана)

Државна ревизорска институција

(највиши орган ревизије јавних средстава РС)

Народна банка (гувернер и

Савет гувернера)

Влада (носилац извршне власти)

Председник Владе + министри Потпредседник/ци Владе

контролишу Државну управу

Председник Републике (изражава државно

јединство РС) мандат 5 година

Судство (судска власт)

бирају на непосредним изборима

расписује изборе за

народне посланике

бира

ју н

арод

не п

осла

нике

на

неп

осре

дним

изб

орим

а

расп

исуј

е ре

публ

ички

ре

фер

енду

м

бира чланове Владе,

надзире њен рад

подноси предлоге

бира судије и јавног тужиоца,

законом уређује судове

суде по уставу и законима

које скупштина доноси

подн

оси

пред

логе

ком

анду

је

подноси предлоге

бира

бира и надзире

штити права грађанадиректно се обраћају

предлаже законе

предлаже законе

140

МОГУЋИ ТОК ЧАСА

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ/ПЛАТНА

Шема Систем власти у Републици Србији

Грађ

ани

(нар

од) Р

С (н

осио

ци с

увер

енос

ти)

Нар

одна

ску

пшти

на

најв

ише

пред

став

ничк

о те

ло

(нос

илац

уст

авне

и з

акон

одав

не в

ласт

и)

Пре

дсед

ник

скуп

шти

не +

250

пос

лани

ка

Пот

пред

седн

ик с

купш

тине

(м

анда

т 4

годи

не)

Уста

вни

суд

реш

ава

суко

бе

надл

ежно

сти

изм

еђу

судо

ва и

дру

гих

држ

авни

х ор

гана

Војс

ка

(под

дем

окра

тско

м

и ци

вилн

ом к

онтр

олом

)О

мбу

дсм

ан

(заш

титн

ик гр

ађан

а)

Држ

авна

рев

изор

ска

инст

итуц

ија

(нај

виш

и ор

ган

реви

зије

ја

вних

сре

дста

ва Р

С)

Нар

одна

бан

ка

(гув

ерне

р и

Са

вет

гуве

рнер

а)

Влад

а (н

осил

ац и

зврш

не в

ласт

и)

Пре

дсед

ник

Влад

е +

мин

истр

и П

отпр

едсе

дник

/ци

Влад

е

конт

роли

шу

Држ

авну

упр

аву

Пре

дсед

ник

Репу

блик

е (и

зраж

ава

држ

авно

је

динс

тво

РС)

ман

дат

5 го

дина

Судс

тво

(суд

ска

влас

т)

бирају на непосредним изб

орима

расписује изб

оре за народне посланике

бирају народне посланике на непосредним изборима

расписује републички референдум

бира члан

ове Владе,

надзи

ре њен рад

подноси предлоге

бира судије и јавног т

ужиоца,

законом уређује судове

суде по уставу и законима

које скупштина доноси

подноси предлогекомандује

подн

оси

пред

логе

бира

бира

и н

адзи

ре

шти

ти п

рава

грађ

ана

дире

ктно

се

обра

ћају

пред

лаж

е

зако

не

пред

лаже

зако

не

Аутори

Приручник

за професоре устава и права грађана

ДОБАР ИЗБОР,ДОБАР ИЗБОР,

ЗАГАРАНТОВАН УСПЕХЗАГАРАНТОВАН УСПЕХ

Приручник садржи:

уводни део, који је посвећен припремању и планирању наставе; у њему је дат кратак преглед основних дидактичко-методичких појмова, као и кратке смернице за процес припремања наставе;

годишње и месечне планове направљене на основу важећег плана и програма наставе устава и права грађана;

добро осмишљене дневне припреме за извођење часова; при планирању часова коришћени су различити облици и методе рада;

низ додатних садржаја, који чине добру потпору у развијању способности ученика да усвоје и примењују знања: тестове, шеме, дијаграме...

Аутори Снежана БисенићМиљана БјелановићДр Владимир Ђурић

Све што је потребно за рад професора на једном месту.

Приручник за професоре устава и права грађана прати уџбеник устава и права грађана за четврти разред гимназије и трећи и четврти разред средњих стручних школа.

Написан je с циљем да професорима помогне приликом припремања и извођења наставе.

Верујемо да ће вам овај јединствени приручник на CD-у наше издавачке куће користити у раду и наставу устава и права грађана учинити богатијом и креативнијом.

Комплетан садржај Комплетан садржај Комплетан садржај Комплетан садржај Комплетан садржај приручника дат је приручника дат је приручника дат је у електронском у електронском у електронском облику на CD-у, па облику на CD-у, па облику на CD-у, па га можете мењати и га можете мењати и га можете мењати и прилагођавати својим прилагођавати својим прилагођавати својим потребама и потребама потребама и потребама потребама и потребама и могућностима и могућностима и могућностима ученика с којима ученика с којима ученика с којима радите.

Приказ неких од садржаја и прилога из приручника

www.logos-edu.rs

УСТАВ И ПРАВА ГРАЂАНА

за четврти разред гимназијеи трећи и четврти разредсредњих стручних школа

2016/17.

Издавачка кућа „Нови Логос”Маршала Бирјузова 3–5, 11 000 Београд

011/2636 520, 011/2635 905www.logos-edu.rs, o� ce@logos-edu.rs

САВРЕМЕНА ЦИВИЛИЗАЦИЈА

ЉУДСКА СЛОБОДА

УСТАВ И ПРАВА ГРАЂАНА

МОДЕРНА ПОЛИТИКА

ВЛАДАВИНА ПРАВА

225

МО

ГУЋИ

ТОК Ч

АСА

2003. године Уставна повељ

а Србије и Црне Горе

8. новембра 2006. године усвојен је М

итровдански уст

ав Републике Србије који

тумачимо од почетка школске године.

ЗАВРШ

НИ

ДЕО

ЧА

СА

(5 минута)Н

а самом крају часа, сви заједно понављају најваж

није ставке из уставне историје Србије. П

рофесор најављ

ује обнављањ

е и утврђивање градива на следећем часу.

ИЗГЛ

ЕД ТА

БЛЕ/П

ЛАТН

АРАЗВО

Ј УСТА

ВНО

СТИ

У С

РБИЈИ

1990. године Нови Устав Републике Србије

1869. године Намеснички

устав

28. јуна 1921. године Видовдански устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (СХС)

2003. године Уставна повеља Србије и Црне Горе

1838. године Турски устав

1931. године Септембарски устав

15. фебруар 1835. годинеСретењски устав

1946. године Устав Федеративне

Народне Републике Југославије (ФНРЈ)

1963. године Устав Социјалистичке

Федеративне Републике Југославије (СФРЈ)

1901. године Октроисани устав

1992. године Устав Савезне

републике Југославије

1974. године СФРЈ је добила нови Устав

8. новембра 2006. године Усвојен је Митровдански

устав Републике Србије

5. јуна 1903. године Враћен Устав Краљевине Србије (1888)

22. децембра 1888. године Устав Краљевине Србије

225

МОГУЋИ ТОК ЧАСА

2003. године Уставна повеља Србије и Црне Горе

8. новембра 2006. године усвојен је Митровдански устав Републике Србије који тумачимо од почетка школске године.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА (5 минута)На самом крају часа, сви заједно понављају најважније ставке из уставне историје Србије. Професор најављује обнављање и утврђивање градива на следећем часу.

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ/ПЛАТНА

РАЗВОЈ УСТАВНОСТИ У СРБИЈИ

1990

. год

ине

Нов

и Ус

тав

Репу

блик

е Ср

бије

1869

. год

ине

Нам

есни

чки

уст

ав

28. ј

уна

1921

. год

ине

Видо

вдан

ски

уст

ав

Краљ

евин

е Ср

ба, Х

рват

а и

Слов

енац

а (С

ХС)

2003

. год

ине

Уст

авна

пов

еља

Срби

је и

Црн

е Го

ре

1838

. год

ине

Турс

ки у

став

1931

. год

ине

Септ

емба

рски

уст

ав

15. ф

ебру

ар 1

835.

годи

неСр

етењ

ски

уст

ав

1946

. год

ине

Уста

в Ф

едер

атив

не

Нар

одне

Реп

убли

ке

Југо

слав

ије

(ФН

РЈ)

1963

. год

ине

Уста

в Со

ција

лист

ичке

Ф

едер

атив

не Р

епуб

лике

Ју

госл

авиј

е (С

ФРЈ

)

1901

. год

ине

Окт

роис

ани

уст

ав

1992

. год

ине

Уст

ав С

авез

не

репу

блик

е Ју

госл

авиј

е

1974

. год

ине

СФРЈ

је д

обил

а но

ви У

став

8. н

овем

бра

2006

. год

ине

Усво

јен

је М

итро

вдан

ски

уст

ав Р

епуб

лике

Срб

ије

5. ју

на 1

903.

годи

не

Враћ

ен У

став

Кра

љев

ине

Срби

је (1

888)

22. д

ецем

бра

1888

. год

ине

Уст

ав К

раљ

евин

е Ср

бије

140

МО

ГУЋИ

ТОК Ч

АСА

ИЗГЛ

ЕД ТА

БЛЕ/П

ЛАТН

А

Шема С

истем власти у Републици Србији

Грађани (народ) РС (носиоци суверености)

Народна скупштина највише представничко тело

(носилац уставне и законодавне власти)

Председник скупштине + 250 посланика Потпредседник скупштине (мандат 4 године)

Уставни суд решава сукобе

надлежности између судова и других

државних органа

Војска (под демократском

и цивилном контролом)Омбудсман

(заштитник грађана)

Државна ревизорска институција

(највиши орган ревизије јавних средстава РС)

Народна банка (гувернер и

Савет гувернера)

Влада (носилац извршне власти)

Председник Владе + министри Потпредседник/ци Владе

контролишу Државну управу

Председник Републике (изражава државно

јединство РС) мандат 5 година

Судство (судска власт)

бирају на непосредним изборима

расписује изборе за

народне посланике

бира

ју н

арод

не п

осла

нике

на

неп

осре

дним

изб

орим

а

расп

исуј

е ре

публ

ички

ре

фер

енду

м

бира чланове Владе,

надзире њен рад

подноси предлоге

бира судије и јавног тужиоца,

законом уређује судове

суде по уставу и законима

које скупштина доноси

подн

оси

пред

логе

ком

анду

је

подноси предлоге

бира

бира и надзире

штити права грађанадиректно се обраћају

предлаже законе

предлаже законе

140

МОГУЋИ ТОК ЧАСА

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ/ПЛАТНА

Шема Систем власти у Републици Србији

Грађ

ани

(нар

од) Р

С (н

осио

ци с

увер

енос

ти)

Нар

одна

ску

пшти

на

најв

ише

пред

став

ничк

о те

ло

(нос

илац

уст

авне

и з

акон

одав

не в

ласт

и)

Пре

дсед

ник

скуп

шти

не +

250

пос

лани

ка

Пот

пред

седн

ик с

купш

тине

(м

анда

т 4

годи

не)

Уста

вни

суд

реш

ава

суко

бе

надл

ежно

сти

изм

еђу

судо

ва и

дру

гих

држ

авни

х ор

гана

Војс

ка

(под

дем

окра

тско

м

и ци

вилн

ом к

онтр

олом

)О

мбу

дсм

ан

(заш

титн

ик гр

ађан

а)

Држ

авна

рев

изор

ска

инст

итуц

ија

(нај

виш

и ор

ган

реви

зије

ја

вних

сре

дста

ва Р

С)

Нар

одна

бан

ка

(гув

ерне

р и

Са

вет

гуве

рнер

а)

Влад

а (н

осил

ац и

зврш

не в

ласт

и)

Пре

дсед

ник

Влад

е +

мин

истр

и П

отпр

едсе

дник

/ци

Влад

е

конт

роли

шу

Држ

авну

упр

аву

Пре

дсед

ник

Репу

блик

е (и

зраж

ава

држ

авно

је

динс

тво

РС)

ман

дат

5 го

дина

Судс

тво

(суд

ска

влас

т)

бирају на непосредним изб

орима

расписује изб

оре за народне посланике

бирају народне посланике на непосредним изборима

расписује републички референдум

бира члан

ове Владе,

надзи

ре њен рад

подноси предлоге

бира судије и јавног т

ужиоца,

законом уређује судове

суде по уставу и законима

које скупштина доноси

подноси предлогекомандује

подн

оси

пред

логе

бира

бира

и н

адзи

ре

шти

ти п

рава

грађ

ана

дире

ктно

се

обра

ћају

пред

лаж

е

зако

не

пред

лаже

зако

не

Аутори

Приручник

за професоре устава и права грађана