Нада Милошевић ЂорђевићК А ЗИ ВДТИ РЕДОМ

Прилози проумавању Вукове постике усменог стварања

Библиотека ВУКОВ САБОР

Уредници НЕНАД ЉУБИНКОВИЋ СИМОН СИМОНОВИЋ

Рецензенти РАДМИЛА ПЕШИЋ

НЕНАД ЉУБИНКОВИЋ

На првој страни корица Светозар СамуровиК, Утва златокрила - миниј;

На иоследњој страни корица Свегозар СамуровиК, Двери - цртеж

НАДА М ИЛОШ ЕВИЋ Ђ О РЂ ЕВИ Ћ

КАЗИВАТИ РЕДОМ

Прилози проучавању Вукове поетике усменог стварања

■ ■ М ,

М ИоИ Ј / 6 з Ч р О " #

РАД » К П З СРВИЈЕ

Београд, 2(Х)2

У В О Д Н Е Н Л П О М Е Н К V

Или о постојапА’ коншинунп/еша српске усмене књижевносши

Букова поетика усм ене традиције у суштини обухва- та целокупан Вуков активан однос према свему што представљ а национални, друш твени, морал-

ни и вербално-уметнички апарат усм ене српске кул- туре. Вук је збиљ а обухватио цео тај апарат и на свој начин га изнео свету. Њ егова поетика традиције обух- вата пре свега језик који представљ а ,.најсветију народ- ност... на коме писатељ и и образоватељ и језика треба да смотре како народ производи речи и како га учињава за опш тенародне разговоре и саопш тавањ е мисли”, за- тим језик ,,готове’' народне књ ижевности који Вук по- ставља као тем ељ књ ижевног језика, а тнме и као темељ наше нове књ иж евностиЈ Њ егова поетика заснива се заправо на свеукупном прегледу живота, обичаја, ве- ровања и историје народа ж ивотворно исказаном у срп- ској усм еној књ ижевности.

Ова књ иж евност која, систематски сакупљ ена и објављ ена баш захваљујући њ ему, у свом пуном сјају избија на светлост позорнице научне критике тек у деветнаестом веку, има у ствари дуг и плодан развигак. Она је и једина која током векова представљ а контину- алну, непрекидану нит ум етности речи, са којом писана српска књ ижевност мора да рачуна, свесно или несвес- но јој се супротстављ ајући, христијанизујући је и са њом

Сабрана дела Вука Караџића, Издање о стогодишњи- ци смрти Вука Стсфанокића Караџића, 1864-1964. Мросвста, Бсоград, књ. II, Вук Стеф. КараџиН, Српски рјсчиик, 1818, ирир. Мавлс Ивић, 1^66. В. Вуково Објаа. 1ени/<\ 1816. (у Лодатку, стр. 4); в. /Јоговор Навла Пвића, стр. 11> и да.ч.с.

се прожимајући.^ Зато колико год да је појава Вукова преломни чин у српској култури, »кегоп долазак је при- премила не само виталност српске усмене традиције него и љена коегзистенција са испрекиданим развојем писане кљижевности. Ово треба схвати ги као „навику’’ писане културе да ослушкује усмену, јер њихова пот- пуна међусобна изолација не постоји.

Истраживања поетике савршсно обликованих остварења српске средњовековне књижевности од два- наестог века, па и раније, литературе житија, летописа, црквене поезије, преведених дела - откривају не само присутност већ и развијеност усмених уметничких об- лика (предања, приповедака, сегмената песама), који су се као компатибилни уткивали у потку писане књижев- ности и очували се захваљујући поклапањима у одређе- ним тачкама усменог и писаног средњовековног поет- ског система.З Да поменемо само однос врлине и чуда у хагиографској литератури и магијске моћи у фолклору, однос структуре светачке и епске биографије од чудес- ног зачећа и изузетног раста до подвига, етимологију као начин мишљења, манир позивања на очевице и сведо- ке у име потврде веродостојности збивања, материјали- зацију симбола, однос метафоре и реалне садржине, итд.

Наше ренесансне писце одликује стално, видљи- во, или имплицитно, али увек активно заузимање става према усменој књижевности. Значајно је, по Светозару

“ В. Арон Гуревич, Проблеми народне културе средњег века , Београд, 1987, стр. 26.

3 В. Првош Сланкаменац, Легенде о јужнословенским анахоретима, Гласник Скопског научног друштва, 1926, !, 1- 2, стр. 215-235; Нада Милошевић-Ђорђсвић, Заједничка сижеј- но-тематска основа српскохрватских неисшоријских епских песама и прозне традиције, Београд, 1971, стр. 128-395; Иста, Н ародна предања о св. Сави и српска средњовсковна писана реч. У зборнику: Мшешева у ист орф српског народа, САНУ. 1987 Научни скупови, књ. XXXVIII. стр. 287-299 Д имитриЈе

1998, стр. 7-16.

6

Пегровићу** всћ само амивно постојање тога односа, од „иотпуне одсугности итричнтих знакова утјепаја народ- не поешје као доследно спроведсног и умјетнички зна- чајног негагивног односа према усмсној традицији”, из- бегавања свега што се може сматраги карактеристич- ним за усмену наративну тсхнику - а што је могућно једино као последица пишчевог блиског познавања те традиције, до свесног функционалног коришћења оних стилских конвенција народне поезије и њене поетике уопште, која одговара уметничким конвенцијама дела, жанра, правца (у Рибању и рибарском приговарању, нпр. Хекторовићев одбир бугарштице о Марку Краљевићу и брату му Андријашу. у којој техника међусобне измене идентификација планова одговара ренесансној пасто- ралној конвенцији). II да хронолошким путем пођемо даље и задржимо се на Гундулићевом прилазу српској народној традицији у Осману, његовој бујној употреби реторских фигура. посебно метафоре, и књижевних пос- тупака усмене лирске и епске поезије као споја славне али трагичне српске прошлости и оптимистичког родо- љубивог сна о будућности. уз сва прилагођавања барок- ним конвенцијама, на шта указује Мирослав Пантић.^

У српској књижевности седамнаестог и осамнае- стог века преовладава идејна позиција народне традици- је као поетске историје, уз богат арсенал мотива и различите књижевне поступке, мешање народног, срп- скословенског и рускословенског језика, да би у Доси- тејевој концепцији народни језик заузео хместо као „нај- погоднији инструмент културе*’.^

Светозар Петровић. Поетика традиције. Утјецај на- родне поезије V јед н о ј прегршти ренесансних текстова, Лето- пис Матице српске, новембар 1972, књ. 410, св. 5, стр. 499-511.

Циво Гундулић. Осман, прир. Мирослав Пантић, Београд, 1967. Предговор Мирослава Пантића, стр. Х1Л'Т-1Ј.

^ Јован Деретић, Историја српске књижевности, Бео- град, 1983, стр. 164-172; 162-218.

7

Вук V' средишшу ишчекивања европске цивилизације

Вук се појавио у трснутку када у Европи ромаи- тизам доживљава свој пуни процваг, надграђујући се над свим слојевима ранијих књижевних праваца и кул- турних епоха које су у суштини романтизам и довсле до симбиозе какву представља, и омогућиле његово прих- ватање и у Немачкој, и у Аустрији, и у Енглеској и у Француској и у Русији, свугде на свој начин.

Вуково дело је одговарало веома сложеним књи- жевним, језичким, филозофским, историјским и дру- штвеним процесима који су се у Европи догодили, одви* јали или је требало да се одиграју. Многостраност њего- вог деловања на пољу целокупне српске културе од језика и књижевности до историје и социологије пого- довало је „круговима ишчекивања разуђене европске цивилизације.

У разним европским земљама у распону од више од два века, класицизам у многобројним својим видови- ма, оставља у наслеђе не само филозофске и уметничке тежње ка истини моралу и лепоти, веровање у разум и знање, него јо н Ј од ренесансе очувано поштовање према античким делима Грка и Римљана са врхунским наче- лом подражавања природи. Рационализам у својим различитим манифестацијама наглашава веровање у разум и васпитање, да би у предромантичарској вари- јанти Жан Жак Русо (Јеап Јасс]ие$ Кои&зеаи) завешгао европској цпвилизацијн „религију природе и срца”, сло- боду човекову и његову индивидуалност, враћањс природи и искрени бунт против ненравде и социјалних разлика. Француска револуција са својим »иеЈама о братству, јсднакостм и слободи рађа се само годину дана иосле његове смрти. Концспт културе руског народа >8

19. неку, маципнално слободног, ирсдставља ш п с н жван рад на нроучанан>у народнс прошлости у тежњи да сс нађе сопствени нацмоналнн и ф аз и да се овом новом струјом издвоји из токова геолошке и схоластичке тра- диимје. Раснарчани и поробљ ени словснски народи боре се за национално ослобођењ е и уједињ ењ е, озарени идејом панславизма. И као шго см о поменули, књижев- ност српског народа у Х абзбурш кој монархији у 18. веку одвија се у главном на мешавмни српско-словенског и рускословенског, али посебм о појавом Доситеја, и на- родном језику са пробуђеним см ислом за националну, културно-историј ску традицију .7

Цејмс Макферсон 1736-1796 (Јатеб МасрНегбоп) издаје дела Осијана, „северног Хомера” 1764. године као изворну шкотску епику. Прихваћена је са одушевљењем као природна поезија. Хердер (1744-1803) је пореди са Илијадом и Одисејом, и обелодањује своје идеје о зна- чају народне поезије и „нужности заснивања сваке националне уметничке књижевности на народном песништву”. Из немачке варијанте русоизма, покрета Зшгт ипс! Огап^, израстају Гетеове идеје да би Грим наметнуо „пажњи својих читалаца анонимног стварао- ца из дубине неписменог народа који пева слободно

7 В. олширније: Драгиша Живковић, Европски оквири српске књижевпости XVIII и XIX вска, у књнзи Европски оквири српске књиж евности , Београд, 1970, стр, 11-75; Исги, Књижевни периоди и правци% Сарајево, 1970, стр. 11-27. О културној и књижевној ситуацији у Европи, в. Анали Филолошког факултета, 4, Бсоград, 1964; Вуков зборник. Поссбна издања САНУ, књ. СО, Београд 1966; Међународни научни састанак у Вукове дане, 17/1-5, 1987: Вук Карацић и 1негово дело у своме времену и данас, Бсограл, 1988.

*)

и сп онп ж о”,* лоечнју „чуде* ног слмонпсг.фика’ Го што је кпснијс докјппно да дела Осијана нрсдсталЈГчају мистификаинју. нимало не умањује очараногт одом пое- тијом, као ни утицај који је она и шршила прииремајући одређену врсту сензибилитета који је у Нвропи био створен за прихваташе српскс народне иосчије с,и Вуко- внм доласком, и њено стављање ут сам бок Хомерових епова.

ЕЗукова опредељења за разум и истину, за ум и васпитање, која јс уочила још Талфј, а нагласили Јован СкерлиН и Иво Андрић, одговарала су још постојећем класицистичко-просветитељском менталитету који се уклопио у романтизам. Копитар је у Вуку пронашао оживотворење своје формулације о „тројству историзма као симбиозе истинског, старог и домаНег” 10 и увео Вука у плодну научну атмосферу Беча и Русије. Копи- тарово изванредно познавање културне атмосфере и нај- важнијих људи епохе, приближили су Вука хердери- јанству и идејама о „природној поезији и нужности зас- нивања сваке националне уметничке књижевности на народној, изједначавању генија језика са генијем лите- ратуре”. Грим је, пак, у Вуку једва дочекао живи доказ своје теорије о праисконској спрези језика и народне књижевности, о истоветности поетског и народног.11

Речју, Вук се појављује када су Европу заокуп- љале културне, филозофске и политичке идеје у које су се Вук и његова устаничка Србија могли плодотворно

0МиЈкан Мојашсвић, Јакпб Грим и српска иародна

књижевпост , СЛПУ, Иоссбна итдања, књ. ПГШ, Бсоград, 1983, стр. 199.

^ Исто, стр. 205.^ Станислав Хафнср, О Вуковии пог гсдтш на српски

средњи «(>к\ Научни састанак слависга, 3. МСЦ, Iс)73, сгр. 1841 1 Мид.ан МојашсниН. Јакод Грии и Нук Караџчћ.

Научни састанак сланиста, 4/2, МС.’1|, 1975, сгр. 6.

10

укпопмгп. ( другс страпе, 'и-кш>е о српској култури к о ј с

јс унео у Гнропу, у сним нпдовима својих делагн осги , било је донринос нрсмену које сс таквом врстом културе бавило, као ш то је и п>егово ем пири јско позпавањ е сон- ствене средине, посм атрањ е и проуманан>е појава у љој, бар у погледу народне кн .иж енносги , понекад представ- л»ало и сво јеврсн у ан ти ц и п ан и ју такозвап с нове ф олко- рисгимке теори јс.

Исходтита Вукове поетике

Вук Стефановић Караиић иикада није написао целовигу расправу о свеукупннм својим погледима на народну кљижевност. Из његових предговора и погово- ра збиркама народних песама, приповедака. пословица, рјечника, из објављенија и посвета, из рецензија и поле- мика, из пажљиво подвлачених одломака у прочитаним књигама и бележака на њиховим маргинама, из исправ- ки на рукописима, из богате кореспонденције, и да не набрајамо више - из целокупног његовог оствареног рада и објављених и необјављених дела из народне традиције, може се начинити једна веома занимљива поетика народне књ иж евности.^ Притом се поставља неколико битних питања: колико су Вукови погледи

^ Боривоје М аринковић је сакупио готово све Вуковс штампане текстове у којима је било рсчи о српској народној посзији, и тако омогућио да се на јсдном месту сагледа осно- ва Вукових погледа на народно песништво (Вук Стеф. Кара- џић, О српској народној ппезији , Просвета, Београд, 1964, 374 стр.). В. и иредговор, сгр. 7-30. Никола Банашевић је објавио раснраву Ранија и новија наука и Вукови погЈ/еди на народну епику, П рилож ча књижевност..., 1964, XXX, 1-2, стр. 171-191; Војислан Ћурић, рад Вук о напретку и.н< приступ Вуковој поетици, Вуков зборник, 11осебно »пдање СЛНУ, књ. СП, сгр. 179-1К0. Јован Деретић јс у КЊ1 ГШ Ог./сдн ш народног иссни-

бнпи рсчу.чга| и.сгоис упуМсиосги V онлаиш .у млчну, ,1

КО. ЧПКО су само »пк.ч.умци ИЧ П. СГОНОГ С О И С Г Н С ШМ | | ( И

ианан.а гра!)с иародпс ум стосги рсчп, да ии су и.ск>ии сгавони сноЈ!уира.мп и у ком пранцу, као и д ( » к о ј с мсрс сс оии са станонит га саирсмепс наукс могу ирична ги I и'.>

Љубомир С гоЈаноннИ је у смојој чуненој, н до данас нечаооилачмој моиографијн о Нуку Караџићу, н ијсо миш.ч.сн.с да |с Нук, упрано ча 1ч> шго ј с бно „чиеч од снакс наукс', бно „чис г п од еннх иредрасуда ге јо могао одмах да прпхнагп п спронеде у жинот, уегнари, Копигароне идејеЛ ' Коригују1ш оно СгојаноииНено мишл>ен,е и енодеНи Конигарен утицај на ман>у меру, Ннкола Банашени!! је убедл.пно дока кн) да је Нук и пре долаека у Неч имао кн.иженно!' о6ра:н)нан>а, књижевпих конгаката, и једно књижевно дело, а да је време од сре- дине децембра 1X13. до средине марта 1814, које је провео с Конитарем у Бечу, било сунише кратко „за овакан бр:* преображај и успех". За то „није било довољ- но ни Копигарево велпко нмње, нн сама Вукова обда- реност без извесних прегходних услона”. ^

штва, Нсоград. 1978, објединно два рада ш 1964. нод наслоном Вукова постики народног песништва, сгр. 91-130. Радмила Псшић сс у поговору кн>и:ш Вукови псвачи Владана НсдиНа, који их јс идснгификовао ирсма њиховом сгилу и индивидуал- ним особсностима осврМс и на однос Вукових схвагања о пеначима ирсма саврсмсној науцн (Магица срнска, Новм Сад, 1981): Живомир МладсновиН сс носебно бави Вуковнм бслс- жењсм и редактуром народних песама (в. књигу Трагања ш Вуком, Рад, Всоград, 1987 и Српскс народне пјесме ш неоо• јављених рукописа Вука Стеф. Караџића I IV, нрир. Живо- мир МладеновиН и Владан НедиН^СЛНУ, 1973-1974 ( поссбно ирсдговор Ж. МладсновиНа нрвој књичи, сгр. III СС1.ХХУ)

Љубомир СтојановиН, Ж ивот и рад Вука Стеф. Караџића, Ксоград, 1924, стр. 39.

^ Н. БанашевиН, Како је Вук поетао књижевник. КовчежиН. 1958, књ. 1, стр. 44-45. В. и К. МарииковиН, нан дсло, сгр. 7-30 и Г. ДобрашиновмН, Нио шотека Вука Кара- џића, Ниблиотскар XXII, стр. 345-368. (Сенараг).

12

V Вужо&о клижевно обратопањс занста нијс спа- л а о само Псалтир и Часловац, к о јс Ј е итучио у Лозници и Троиоши. ннти учсн»с латинске, словенске и немачке граматикеу Карловцима ол 1804-1806. па ни с т у д и Ј е у Веогралу ол 1808-1809. на устаничкоЈ ВеликоЈ школи. већ и свс оно штоје прочитао у својој жеђи за књигом. од Житија праведног Л.1ексија, Вићснтнја Ракића, ко јс му је још отад купио, до Фенелоновог Те.%емаха, кога јс

преводио Стефан ЖивковиН, сскретар Правител*ствуЈ*у- шчсг Совјета. устаник и књижевник. За њега јс бавл»ење „науком”, од боравка у Карловцима, како сам каже прсдмет „кои е ондс наидрагоцснии души моши постао; и кои * н данас свим сокровишима, и свнм сладостма овога свнета предпочитуем"Ј5

Вук јс друговао са л»уднма „од књиге" у 1емл>и и И1ван граница ондашњс Србије. У Псшти се зблнжио са ДимитриЈем Давидовићсм. медицннаром и новинаром. 1ал»у6л>сннком у нсториЈу српског народа. и са Днмит- ријем Фрушићсм, будућнм лекаром, који ћс са Давидо- вићсм покрснути Новннс Српскс у Бечу, 1813. годинс. У Псшти јс упошао и Саву Мркалл, свог прсгхагника у стварању српске фонстскс а!б>жс, и Луку Мклованошг, та- моинмгг у*читс;« српскс шкатс чија је фило!офска, прав- ма и фн.10Л0Шка жанл цснно, • њсга самог в<х1ео. Учсии Иван Југовић (Мнан Савнћ), правник и полиглота, секре* гжр СовЈСта. учно јс Вукж нсмачкн, и читао му нсмачке к>м«с* д* 6м кзснијс као јсдлн ш кацаслужкмјн* осннвача усгвннчкс Вслмкс Школс, и њен професор, Вуку и прсда- вао. Сима М нлутннсчвнћ му сс дмвмо, носвстно му песму !81! тдннс, а н1 пнсмд кијс Вуку у нсго врс%*с упућуЈс, внди сс да су н.н*ом< сииоси бнлн М Ш битнски,

** ('ађшж* Карвџић*!. **. пр«, В>* СтсфНјпгтџтц* ШИ Иоадлн Нсднћ

сгр У7\® Оаш*р»о о аджк1««« Сжш М*ау1мшуш*ћл м В> м ..«

Ш*Ш ПјттзтфI ф Ј М к к ч р г к л ш швуте*шач*а*г Мшп&нштАа Сарц* - КИХ ИамЈми, 300«.

Поссбну пажњу часлужујс Вуконо пријатслство са Лукијамом М ушииким. кпји му нијс био само учител, у Карловцича. нс!т га јс ирихватио и као саговорника. М ушииком јс 1 иачај иаролнс посчијс тала веН увелико био п т н а т . што сс ни.ти и и ј јслиог н.сговог писма упу- Исмог Исилору Путнику ..лнурннсги великокнкннлског листрикта". на којс ука »ујс 'Гсолора Пстровић Ј 7 Мунш- ики. наимс ол Путннка тражи л<» му наиишс свс што жа ,,о простомг, н«»рола и а ш с п . сп ^ван н ш . ..оно што нар- олћ у всс сл ст и сво 1 а и рачг'овора п*ва и катујс .

И тсрссован>с М уипш ког ча иаролиу и о с т ју по- мињс Нук н у Прсг*с;10нију М т с Прпс тпнарп^не ( швс- носсрбскс Пјсснариис, обрачлажуНи сволуиију свог ста> ва прсма маролиим пссмлма. ол почстног, кала јс као ђак у Карловинма всровао ла Јс учсни А рхиманлриг Јахтс- вом ла сс пссмс чапишу. „ш алу проволио” с н.има „момчалма. ком су ио шуми кол свит»а. кол кота, н кол оваца о л р а с т л а " ,^ ло трснутка. кала му јс ло руку ло- шао КачиНсв Раконор \\чн)ни народа слонинскога (и јсг)ан Госсиски Пссссник) тс јс постао убсђсн ла је Луки- јан М ушицкн о сакупл.ачком ралу очбил»но мислио, а то јс врсменски распон од 1Н06 (кала га Је „белно сиро- маштво од наука... ратставнло и у огсчество одтерало*’19, до краја 1813, тј. до њсговог доласка у Беч. У посвети Копитару, у својој Пјсснарици из 1815. Вук одаје и посебно признање М ушицком што јс ,.распал*нт> родо- Лк)бгкем1>, и ув^рент, о ц-кни нћиовои, первми отт> Срба- лн почео н!.н (песме) скуп лн ти .. ." .^

17 Теодора Петровнћ, Лукијан Мушицки и наша народ- на пес.иа. Прилози проучавању нашс народне поезије, 1938, V,1, стр.29.

^ Сабрана дела, кн>. мрва, Предсловие, стр. 37.^ Исто, стр. 37-38.

Исто, стр. 137.

14

К а с м и к \ пак. м с ( - п п ж г м н ?нт<> М у ш и и к м нс п сваП О у Г Л С Л У н .1 м л р и ?)»Г П Г Г \ « Г , Ј » . И ' ( > ' ђ и ; Г М ЛУХОЧ« И

јс<мкч>м .'■* ВгН .Гнчнкијгч« р и '< Ј с р о м м \ о л у « и м .11ИаЧЛ} ишормог П<М1ММ<Чј* ГМ'Н*»Н}С, али гао т к р и к д кло !)ПИМИЛ<'!М мм гр ,1Т\ЈЧ' > »*.<?}. МушИЦКИјС. с м а г р а Ну>. »м и лрси н ч п о с « т .«»р .тм> иажм*у туђи мП<Н рСЛС 1ВОЧ, ./1НТИ!\ћм I п рл И !М !М* !!,!П1)ММ!*чЛИ»Чклк1мн другог И1ич флмил *•• К шс» су Вук и Мушимки о млр<*лнпЈ к н .и *с1*жк тм рл и и м р ! ;и нс слмо у Карш>ици- ма, ксћ м М1П1ТО кјкнијс. »оиичмо }с прччпоставнти ла |с М уш ицкн Нуку јо*и у о и о в р стс могло укашти 1*4 ту пи- тсратуру

Нук. ллк к ммјV морао лоНи у 1>см. тс0рн)ски слсннм испринјн'м м-н И мадл с»м>|с читтм' Хсрлсрл нс споммње прс лолас*л у Јх-м. ппуЈући га м по§н*»нс 1 по с Копнтлром. упош.шлњс сл ХсрЛСрОћИМ ИЛСММЈ могло јс прстчолнтн 1ом лоллску. уираио 1ахвал.уЈући Мчшиц- ком

Утицлј Хсрлсрович мнсли као и улиил) кониспцм* јл снропскс фолклорнс јнкт нл Нукл р.имлранн су V нашој науин нншс путл Уочсиојс ла јс Хсрлсром имспи* рмсан пре свсга Нуков ЦрегКч»нор М и м ј Пр<н шонарод- њој С.шнешн ср<н коЈ 1 /дч нариии Змлмлјно. мимуцио јно коикрстно порсНсње Нукових нскаи о наролној иосжјм. рсч по рсч у првој Пјеснарици са илсЈама и ј чстири, на српски мспрсвслена Хсрлерова гсксга, и тршила јс Ма- риЈа Клеут.

Прави гј/нж и почетак екуЛћања нашијех народни- Јех пЈесаиа (цмтат прсма Б. МарииковиНу, Вук Стеф. Караиић,0 српској нар<к)ној ткчи/и, стр. 165).

Граматички и полемички списи, књ. 3, св. 1 (1836- 1847), Бсограл, 1896, стр. 68.

МариЈа Клсут, ХерОер и Вукова поетика нароОне књижевности, Зборнмк Матиие српскс за књижевност и језик, 1987, X X X V /!, стр. 25-43.

15

Не спореНи Нукпво а у ш х т н о и на сној начни не- ИОНОЛ.Т.ИНО. али лелогворно прнмен>иван>е Хердерових идеја на српску наролну пос'»и|у. она |е указала на Нуков готово дослонан превод појсдиних Хсрлсрових о^нака категорије пссама и поснлаиа традииије као што су тер- мини „просге п 1ссис . ..иростонародн.с \ „наиионалне ПЈСсне**; V друг-ој П Ја нарицн „народнс* , „нове" песме „кое сV учени лгоди сасгамлчли*', ипо у ствари конкрет- но снслочи о Нуковом чигању Херлера, али и прила- гођлвању н>егони\ илсја сопсгвсиој средини. Вуков пре- вод Херлсрове синтагме о Хомеровом лелу као целови- гом „егпс (МсггПсИе^) (|ап/.е" на сриски, речима „једно (нелико) цнјсло", који спада по М. Клеут у исту врсту прсушман>а гермина. чини се да у опшгем коитексту Вукових мнсли има и блиску подударност са теорпјом оснивача модерне хомерологиЈе Ф рндриха Августа Волфа (НпссЈпсћ Ли^иМ \\о1Г), мада нема података о томе да је Вук за Водфа тнао.

У свом предговору Хомеровим текстовима под насдовом Рп>1е$отепа ас1 Нотетт, 1795, Водф Је, као што је познато, изнео својс тезе о томе да су Илијада и Одисеја састављене од низа кратких песама од којих је већину спевао Хомер. Оне су се, међутим, преношењем од певача до певача мењале да би их тек накнадно у је- динствену целину повезали вешти компилатори и изда- вачил4

Вук у првој Пјеснарици износи овакву замисао, али је комбинује са својом визијом. Када песме буду сакупљене из најразличитијих крајева (Срема, Бачке, Баната, Славоније, Хрватске, Далмације, Србије, Босне, Црне Горе), сматра он, „пак ће се онда кои наћи, коега е Бог даром Песнотворства обдарио, и дао му случаи да може на Латинском, или Н^емецком езику правила тога

^ 2сЈек1ау Оика1, Нотегако рГ1стје, 01оНи5, 2а§гећ, 1988, сгр. 76-77.

16

р а ч у м п и : <>нпиНо и * 'к \1'и ;н < н,1 т ,л н прегрс-с Iи . а нскс п« снс и с . т н> мк . л п ; . м .пину ргиа ст*гаС О Ч И Н И Т Н . Н Т.»к<! <‘Л V' *• М1. , . -„»!• VI., ЈИ н п м н и л р д и о АСЛИ*к«» и< ;м> мачнннти 4 К.-. 11 г ! н: 1 ‘Ч' I рн'-< чиитао. зах- валлЈући му сс н.» |р - : <ч к»*-н ш < рм, ц-,.т и ,р ., ,МИ1 ПСС1,. ма и» 1X45. к о ј > |с уиранс Г.ии пр.мио, > М4. , , и и, с>И ИЛ иолссно ла сс снс ис<. мс о М лркч и<чтГ»и,. <'.;ччнмч н вс к.к* сн о М арк\ Нук и-.су <'‘!и» м*, к.јспнјсм р,иио- Ју догађлја. сжм очш 1С 1Н,> мс, нн<< *.и и .пснор та.чржло »а сс б с ЈакоГ) I рим м \ у «н м*м 1,ти ч \ с ,1<<ни;т.1иа н ла нијс м огао ла ололи. а ла \ ;слм»ч сн,*м>ј распр,»ни о фннск<*м сну А.«л ?< <.,; ги но стани Иук<*ио ..с.чаин.» имс поред имсна часлужмог' 1снрога к»>(и јс 1,1} сп снасао и и и »о'\ 1 пмс му јс н Јасио ставио ло шлња ла он * с ј с о ла Нук учиии исто. Нук. очитлслно. гала. иишс ол трилссст толина послс објавл.ииањ а прис П н * парицс. ни |с Г»и«» нол.ан ол пссама о М арку ,јс л н о ислнко пи |сло начинити” .“ '

Ит Х срлсра јс Нук сиакако потајмио мисао о ири- родпој ПОСН1ЈИ. коју Нс рачрадиш у приоЈ П јсснарици 1814: „О в де нем а ни едн с п ссн с, кои> < лух воображенкл, читаш .ем кш.ига обогаН сн. по пранилима П еснотворстиа и 1миш ;и.авао; н сго су све он е. кос е сер дц е у простотн и у нениностп беч х у д о ж н о ио природи спевавало"л*

Вукове критике Србаља који су имали „прилику на туд»»ем езику науке слушати и научити се" те су се однародили. такође покалују и фазиту блискост са Хер- деровим отпором прсма отућењу немачке књижевнос-

Сабрана дела, књ. приа, стр. 43.^ Сабрана дсла Вука Караџића 1864-1964; 1787-1987.

књ. двадесет шеста, Вук Стеф. Караџић, Преписка VII (1843- 1847), прир, Голуб Добрашиновић са сарадницима, Просвета, Београд, 1993, стр. 371 (писмо Јакоба Грима упуНено Вуку 29. маја 1845. године).

27 в. и Никола БанашевиН, Рани/а и новија наука ..., стр.Ј73.

Сабрана дела, књ. прва, стр. 42. ► %

Ц % 7

ти од изворних нацмоналиих корснопа. Марија Кле је указала и на чињсницу да је толико хваљена Вукова мисао која гласи: „...мени се чини дасу оваке песНс содржале, и сад у народу простом содржавак) негдашн1)е битије Сербско и име”, у ствари сажета ХердероВа мисао, која у разуђенијсм облику расправља о ставу обичног народа према свом стваралаштву: „Сви неу- глађени народи гтевају и раде, оно што раде - о томе пе- вају и опевају дешавања. Њихове песме су архив народа, ризница њиховог знања и њихове религије, њихове тео- гоније и њихове космогоније, подвига њихових преда- ка и догађаја из њихове историје, оне су израз њиховог срца, начина њиховог домаћег живота у радости и пат- њи, у брачној постељи и на гробу...Чувајући песме и повести као светињу, (народ) је тиме с њима сачувао и даље неговао језик, начин мишљења, обичаје, зби-

и 9 9вања .Стојановићево тврђење да „нико од савремених

Срба није ово видео у народној поезији, а да с ове тачке нису могли, као странци, гледати на народне песме ни Копитар, ни Грим, ни Гете, разуме се само по себи. Вук је, дакле био, један једини”, сведен је тако на меру, која показује колико је Вук умео из Хердера да примени управо оне идеје које су одговарале његовом сопстве- ном препознавању значаја, пре свега, епске поезије.

У Објављенију о народној србској пјеснарици 1815. Вук ће се вербално још ближе држати Хердера, па ће уместо своје синтетичке синтагме „битије и име” упо* требити Хердерову горе наведену мисао и нагласиће да народне песме „содержавак> у себи народнвш езикк карактерз, и обмчае , 30 аЛц ће се и осамосталити.

Није случајно што је из Хердера усвојио управо ове ставове. То су и ставови целе романгичарске фолк-

29, 0 МаР Ф Клсут, <«,«. с ' СаГ,рш ш^ш,К1к. „ р н а . с г р .

18

лорнстике. Нијс мак ми прссудио да ли су оии прсучети посредно или неиосрсдно, б и т н о јс да је Вук одмах ушао у науку и у културна и теоријска ?биван>а око народне поезије и да је о }кима на свој намин почео ра ш шшвати. Ови ставови постали су и велики подстицај за његов даљ и сакупљачки рад, открили му могућности које му је пружила средина из које је поникао.

Његов вишемесечни боравак „на терену” од почетка децембра 1814. до краја јуна 1815, у Срему, омогућио му је да сакупи веома богату грађу из народ- не књижевности („неколико десетина епских и преко двеста педесет лирских песама”). „Л сам ову зиму провео само П4сне Сербске тражећи, и толико сам их до сада скушо, да ни сам ни сам знао, да Серблви оволико народнБ1 Х п^есана имак>!” написаће Копитару у писму из Сремских Карловаца, 20. марта 1815.31 Похвалиће се да се зближио са Мушицким, и да му је овај обећао да ће му дати све народне песме које је до тада скупио. Десет дана касније опет у писму Копитару, сада из Новог Сада, наглашава да народне песме „изтражује” и „скуп- ља једнако” и исказује задовољство што их је „великвш и нев+фолтнми брои скушо”, дајући и конкретне подат- ке о којим се све песмама ради. То су песме „особито о Марку Крал-квићу, о Милошу Обилићу, о Новаку и Радивок), и о осталим кжацима Сербским”, али и женске песме „различитог рода”: љубавне, сватовске, жетелач- ке, краљичке, „дружествене” и друге, и све су, поновиће своју реченицу из Предговора првој Пјеснарици, „она- кове, кое е простота и невиност безхудожно, по природи и по ос4ћаниз спевовало”, која ће овај пут бити проши- рена синтагмом - „по ос-кћанкз”, и односити се само на женске песме.32

Сабрана де. ш, књ. двадесста, Преписка /(181 1-1821), нрир. Голуб Добрашиновић, Всоград, 1988, стр. 215.

Исто, с ф . 219.

10

Когп-парјс 12. маја 1X15. Вуку у Срсм послаочу^ но циркуларно пнсмо новооснованог нсмачког лрушГВа ?а з а н т п у и спасавањс од заборава народиих умотво рина свих нацијаА^ Сас гавио га је Јакоб Грим, а датира. но је у Каселу, 2. априла истс године. За нас је оно од посебне важности, јер омогућује да се са ставовима у њему пореде Вукови ставови о усменом стваралаштву; а са конкретним упутствима, које Грим даје сакупљачима и записивачима - Вуков начин сакупљања и бележења.

Говорећи о својој отаџбини, Грим верује да она „поседује још по свим крајевима то благо, које су у нас усадили наши часни преци и које, упркос свим поруга- ма и презиру којима је изложено, живи и даље скривено и несвесно своје лепоте, носећи своје неуништиве корене у самоме себи. Без његовог подробног изучавања не могу се се потпуно схватити стари и истински почеци ни наше поезије, ни историје, ни језика” 34

Вук, пак, знатно пре него што је писмо прочитао, осетио је ту поругу и презир, и није случајно што је по- мислио да се М ушицки подсмева њима „момчадма кон су по шуми код свинна, код коза, и код оваца одрастла

Иако је у првој Пјеснарици све песме у „глави донијо”, ипак у Предговору, осврћући се на језик и пра- вопис, изјављује: ,,Н сам песне писао, као што сам чуо, дасе певакз”, а и наречја п ош товао^ . А у Гримовом цир- кулару се захтева да се треба „пре свега старати да се записује верно и истинито, без улепшавања и без дода- така (аиз с1ет Мипс1е с!ег Еггаћ1епс1еп - из уста припове- дача) подробно и сасвим тачно онако како се прича, где је могуће оним истим речима; што би се добило у локалним говорима, било би од двоструке вредности; с

^ Исто, стр. 233-242.Исто, етр. 239. В. Миљан Мојашевић, / 'римово

циркуларно писмо, Научни еасганик сланиста у Вукове манс 2, М С Ц И 972 ,сф . 163-167. ' ‘т г г

Сабрани Оеда, књ. прна, 11рс(\ . ин<ир\ стр, 43-44.

20

друте стрдне не треба чаностаиичи чак ни непотпуне одломке. Јер могу бити нажна сна одступан,а, понаиља- н>а и варијаите једне исте легсндс (8а^еп нредан.а), не сме се пасти у заблуду да је то и слично всћ скупл.ено и записано и зато одбацити неке од прича; исто тако је много штомгга, што изгледа модсрно, често само модер- ннзовано и има своје неповредиве корене. Ближе поз- навање садржине ове народне поезије ће постепено поучававати да се о њенпм, наводно простим, сировим и чак неукусним цртама суди умереније. Уопштено се може рећи још следеће: иако, вероватно ни један крај није потпуно осиромашио, овом поезијом су мали гра- дови обдаренији и богатији од великих, од њих опет села, а међу овима понајвише мирна, неприступачна села у шумама и планинама. Исто тако она се боље држи код извесних слојева као пастира, рибара, рудара и првенствено треба испитати њих и уопште старе људе, жене и децу код којих је она у свежем сећању”.^

Вук је, што се из претходно цитираних његових писама Копитару може лако видети, већ увелико чинио оно што се у Гримовом писму препоручује. Бележио је песме „из уста” казивача, трагао је за варијантама, по- себну пажњу обратио и на епске песме, за које Грим сматра да „им треба по могућсгву задржати језик, мело- дију и тон”, али је Вук сакупио и „народне песме и сти- хове који се, како каже Грим, певају разним поводом у току године, на свечаностима, на прелима, на игранкама, при разним пољским радовима”. ГЈрепорука да грађа треба да потиче из забачених крајева, за Вука, и за наш терен, сама се по себи подразумевала. Неке од формула- ција из циркуларног писма препознаћемо у каснијим Ву- ковим текстовима, као што ће се и у неким Вуковим по- тезима наћи остварења Гримових захтева: бележење „комада” (али само ако се ради о значајним гтесмама), сакупљање предања.

С а п р а н а књ. д в а д есет а , сгр . 2 40 .

2 !

Усмена шрадиција као начин мишљења и поглсд на свсш

Вук јс олрастао у средини глс је српска усмена традиција ирсдставл.ала начин мишљсња, где „на сто села нијс било ми једмс школе”,^7 али где се упрано ча. хваљујући тој усмемој жикотворности духа самувала свест о славној ирошлости и „националисмусу", у виду поетских усмемих обра шца и културних ритуала и т0 путем колективног, друштвеног памћсља. Сам Вук био је део тог флексибилног усменог стања духа, носилац тог увежбаног усменог начина мишљења, и сам колек- тивним памћењем обогаћен. Зато је и могао, премда наглашава да сам није певач, „без никакова намереж>а” песме запамтити још из детињства: „...кад сам јошт лрие 12 година у наисрећниему состоишго смертни, овце и козе чувак>ћи живио”.3^

То је била средина где је усмена, народна књи- жевност представљала врсту „заштићене, однеговане, очуване комуникације” („ргебегуес! соттипјсапоп”), да искористимо израз који је веома успешно употребио Ерик Хевелок за хомеровску епику. Таква врста кому- никације „је неопходна у усменој култури, у којој да би се неко корисно излагање, из ма које области, била то историја, техника, етика, уопште могло сачувати у ма- ње-више утврђеном облику - оно мора да остане у жи- вом сећању чланова једне одређене културне групе за којује то излагање важно. Из тога произлази да епику... не треба првенствено сматрати стваралачким чином, већ пре свега чином сећања и опомнњања. Њена главна муза је Мнемозина у којој је симболизована не толико мемо-

Сабрана дела, књ. седамнаеста, Етнографски списи, прир. Мил. С. Филиповић, Просвета, Београд, 1972, сгр. 358

Сабрана дела, књ. прна, / Јредсловије, сгр. 42.

22

р Н ЈЛ К ,Н ' м о н м ш и (Ј о и . '• = I. ■ , !н ц ч и н , •'Јмн-.а и

(>ИОМИН*.'1И.;1. 1 И О М ГМ .1 И и м * * - , '-■■■>.. - и - ч ч н Ч СМ »'кН М

С 1Н ХО М И М И Н ' . К !и- (> * ц о ; , (Н О И Ч И<К',ч:ТВ,1

|С 1Н01-ЈНМ НИЈС ' ф о р м . Н). М1* и , * . М Р *> \ Ч ( С 1.ИМС

јУН «1ЧК(* П | (Ч '\ !С Н .М И Н М К ' |Ј!ГМ ;> !\ и г М д Ч С Н О К Ч . К » ')И ИО 1|1Л

Н С К О 1ИКО • 1} (.’ > 14 » < . 'И ' М: И ’ I И I , I МИ . Л П И О Г>.»р1*М 40 '« ,».!.»

(>;1 1М1). «1 НМ.1 И. К .М П И (И Л IV И ц р с к п »»О .КЧЧМ . Л М П Ж С

бнти и нл с н и н н с 1и !1п« (И|а |с . ,мк к*. (НоЈНм.а нс (слног исв;»м.1 н сго см.\к,ч ч ки»а н.»р*М4. л со копггтивној цамћсн.л групс к о |\ «>н п р с к л а м м * V срнскчј срс.чини Мукона нрсм сна чмрс и> сс <мрж.»иао сио) »к !ор и |ск с тра- л н и н |с и са м р см сн о с !и на м -м с Нс у ч а н и ч к а ('р в и |а грл- л»ии св о ју и л с о : |о 1 И1у V 1«»ч» см и с »у исомл јо клракгс- рисгнмлн ЈСЛЛН олио.мак 114 \1 г \и и 1 јт про»с М.ПНЈС Пснл- лониНл. мспричлн нлчином м см ор атс. у ирвом лииу, псо с л ш н на ЖИНОЈ, ЈОТОМО ОНОПОШКО) п р и су т ж к т и Про- ш.чости. О м л ј сттоЈ П ротл об|ектиниччЈС нл ксторијским ч ш ћ сн и и ам а ич 1X13, п ов ол ом сног суср ст а с Клрлђор- 1)с.м у т р сн у гк у н рои л сги П рвог ср п ск ог устанк.1. клда

ј с врховни можд мчбсгло у ( рсм , у млнастир <1>снек, л ча в о ж д о м п ош л и кал уђсри моссИи с о б о м мош ги Стсфлна П р в ов сн ч ан ог . П рота чапраио нилм м рош лосг и слллш- м>ост на о к у п у , м чапмсујс: там о су „снсти крл.т, сту- дснмчкм м свм калуђерм*’. О н нс говорм о свстим мо- ш тим а, већ сп ом там о кормстсНм ф олклорм и и религијски обрачац - о ж мвој прм сутностм предака. помагача у н ев ољ и , са гл ед а в а , п о п у т и сам м х калуђера, на мстом р еал н ом миноу с в ет о г краљ а и К арађорђа. „Н а вечери напм једам о д калуђера: - У злрављ е врховнога вож да, К арађ ор ђа П ет р ов и ћ а , к ом ан дан та с е р б ск о г ... Ћ ор ђе

^ Кпс А. Науе1оск, РгеЈисе 1о Р1от. СатНп<ј$»е, Ма.ч.ч., 1963, с ф . 91. (Прснод Н. М .-Ћ.)

^ С.абрана дела. књ. чстврта, Вук Стеф. КараџиН, Српске народне пјесм е , прир. Владан НсдиИ, Нсоград, 1975, сгр. 560.

23

брише п л а к ат и сузама лицс му се обли... Сна сс исчсрн

у илачсвио по:»орјс оораш . Ту јс г. Јсфтимије, опдаиЈн.и прота зсмунски, сгудснички архимаидриг Мелентијс, старп Василије и Самуил. Сирома всрховни вожл, све једнако јецајуЈш п држсћи руку на очима, на столици седи. Ја управ да кажсм од плача јсдва сам прогово- рио...”.^ Ово навдрављањс и јад које оно изазива неодо- љиво намеИе не порсђеље са косовском вечером самом, веИ са траднционалним осећањем заједничке несреНе које од косовског „пораза” испуљава свакот члана колектива. без обзира на љегов социјални статус. То је једно јединствено, заједничко осећање и историјско сећање, којс чини да општи бол постаје индивидуалан, не обрнуто. И зато из историјске патње израста дело- творност акције, управо као у српској енској поезији. Покретач је сам Прота Матија: „Господару, није фајде плакати, но узми пасош и иди у Врисел где се чује Александар и кажи му: - Ја сам Черни Георгије Петро- вић који сам дигао мој народ да га од турског зулума избавим и десет година држао се; а сад дође двадесет Турака на једног...".4- Већ и сам мотивски и лексички фонд, преузет из усмене традиције од обраћања „у здравље”, преко синтагме „бризне плакати”, до формуле „двадесет Турака на једног...”, потпомаже дочаравању потпуног амбијента очуване, типично српске усмене културе са хришћанским преливом.

Вук јесте био део те нивелисане градиционалне културе, члан оне српске патријархалне заједнице која је опстала скоро пст векова под Отоманском пмпернјом, управо захваљујући својој затворености. Целанацијаје живела у својеврсној „конспиративности" у којој се

Прота Магија ПснадомиИ, М емоари , Срмска кн>м- жсвност у сго кн.ига, књ. 20, Магнна срмска - Срмскл кн»н- жснна чадруга 1957, с ф . 1X4.

42 Иат к стр. 1X4-185.

24

сећањс скаког љеног члана чнрсго психолошки всгинало за нациоиалмс прсткс, и гле, умрапо као ппо је запачио Јован Цнијић „снаки чонск... сматра да осим иородичнс има још једну старију и славнију лозу, ону својих краље- ва и царсва, својих сланмих јунака из доба НемањиНа и Косова... всликих вигстова, и хајдука и ускока... Плем- ства нема, униш тено је после Косовске битке и за време Турака, али сваки сел.ак сматра националне јунаке као своје претке” .4^

Овај историјски начин мишљења, брижљиво негован и у српској средњовековној литератури, ова симбиоза историјске традиције и савременог живота, подстакнута је и чињеницом да се турска власт своди- ла на административно и физичко тлачење, и на утицаје материјалне културе и лексике нових односа, не могав- ши да досегне до већ обликоване историјске свести и вербално-синтаксичких модела језика народа и његове поезије. Да поменемо само огуску, туркменску и осман- ску епику,44 која је на нивоу јуначке бајке, те својим митским мишљењем не наилази на компатибилне могућности епске акултурације на српском тлу. Или да укажемо на појаву турцизама који и „поред све бројнос- ти ријечи тога исходишта” остављају „наш лексички фонд неокрњен”, лексичку окосницу српском (словен- ском), чак и у списку неких речи из свакодневног живо- та. Сви ти турцизми, заправо, „не омогуНавају њиховим познаваоцима ни исказивање најобичније мисли, нити склапање једне просте реченице на том језику”.45

Јован ЦвијиН, Балканско полуост рво и ју ж н о с л о - венске зсм љ е, Београд, 1966, стр. 368.

44 Кпјјца Оес1е Когкша, Негојхкј ср о^ткчН Тигака. Ргсуос!, ргес1&о\'ог, паротепе ј гебпјк: 51ауо1јиђ От<1Јс, Веодгас! 1981.

Асим Псцо, Турцизми у Вуковом Р јечн ик\\ Бсоград, 1987, стр. 236-240.

25

Зато се Вук ражсшћује и исто толико растужујенад одом Лукијана Мушицког који Србс под турскомвлатћу назива „чалмоносцима”, и признајс: „Да смо сепрслили у чалмоносце то с истима; но то е натералаЛ1»ута и наивсћа нужда, ком и сад нагони и држи; но опетпри свему томс они су Серблии, као робови будући,више до данас задржали свога Националисмуса, негоови амо у проевешеном и сл ободном Царству: гди им еслободмо правити свое церкве и на свом езику подизатишколе; и гди им ншлта ни е забраж>сно, што служи

” 46просвешениЈО еднога народа . иВук савршено добро схвата да турско-оријентал-

ни утицај на (градску) ношњу не значи промену нацио-налног погледа на свет. За њега је битно да укаже нато да се народ емоционално идентификује са својомисторијском прошлошћу, да у народу постоји јединствонационалног осећања и традиције. Готово је невероват-но колико се Вуков начин мишљења поклапа са нај-уважаванијим теоретичарима усмене књижевности, нпр.са хомерологом Хевелоком, који размишљајући оузроцима опстојавања Хомерових епова указује у ства-ри на трајност „расположивих психолошких извора, ла-

47тентних и приступачних у свести сваког појединца . ' Само што се Вук углавном труди да то покаже праг- матички, примерима из живота и обичаја, да то истакне самим избором народних предања, приповедака из живота, епских песама, биографија вођа Првог и Другог српског устанка.

Да у том контексту наведемо један пример из Дапице за 1826. годину.4 Описе српских манастира Вук завршава описом надгробног камена Високог Сте-

^ Сабрина дела, књ. , стр. 39.^ Е. Наус1оск, нав. дело, сгр. 44.

Сабрана дсла, књ. осма, Даница 1826, 1827, 1828, 1829. 1834, мрир. Милорад ПаниН, Неогрлд, 1969, стр. 52.

26

фмна. сииа клсма /!«»? *р->. к.м» др.и <*;I јсном стлримом млрола машсга". који )< ,.*'и<> Клрп - Г^орђијс одвукао V Тополу". Оми?лсдш.> I I ии|1* счумарн* Кара?)орђе иожс- лсо ла на мссто помсгка чччанка иос^аии сиомемик који тај устамак вс»ујс ш госиолсш о српско, ла втуелм о објсктивизујс коитимуIс 1 срнског бигија и имсма. лп обслсжи рсалијом сиону са луховмом сфсром старс државе. као ппо није слумајио ни ипо је Вук ова) иогс ј Кара!)ор!)ев »абслсжио. У Л анини ча 1X29. голину, Вук Нс пишуМи о всликој храбросш усгамимког во^воле Но- церског, Милоша СтоиНсниНа, нагласиги: „Млого јс љеговом јумаштву помагало, игго јс свс номишљао ма Мнлоша ОбилиНа, који је као што сс пева и приповеда, такођер био ич Поцериме; а кажу да га је и Црми Ћорђијс тога опоменуо; кад га јс чавојволио .

О уло:ш традииије као устаничкс душевме хране, унутарње потребе, али и подстипаја за борбеност и јунаштво, Вук ће проговорити оиисујући атмосферу Устанка, као што је проговорио о усменом стању духа свог народа описујући амбијент свога детињства.

У најранијем детињ ству РЗук је песме слушао од мајке, оца, стрица, деда Јоксима, „у кући где су и разли- чни други Ерцеговци који су готово сваке године на зимовање долазили, по целу зиму песме певали и кази- вали ... по том сам по логорима. рећи ће затим, како на Дрини и у Лозници (1804. и 1807. године) тако и у Кладову (1811. године) и у Неготину и у Брзој Паланци (1812. и 1813. године), и с великом жељом и радости песме слушао и певаче тражио и призивао”. „У Лозници 1807. године, кад сам био писар код Г. Јакова Нена- довића, слабо се кад ручало или вечерало без певача (и будући, да је и г. прота Ненадовић радо слушао јуначке песме, тако су нам капетани избирали и доводили нај-

^ Исшо, стр. 422.

27

оол,е иеначе \п п>пови кумпанија); а у Кладову и у Брчој 11алаици има < 1 сам гуслс у кући, и. осим рачличми војии- ка, који су ми пенали, јслио момчс из наије Шабумке највшне смо зато држали у служби (као кувара), што )с врло лепо итало уз гуслс псвати” . ^

КараииН заправо идентификујс свој став према народној поезији са ставом обичног народа. На ссби својствен начин објаппкава сву снонтаност, сву природ. ност тадамЈњег свог односа прсма народној поезији: „Ја сам се родио и одрастао о н д је гдје су се пјесме јуначке пјевале и казивалс (као усред Хсрцсговине) и знао сам их још из детињ ства силу божју и разумјевао сам их све онако добро као што их и народ разумије. И миле су ми биле као што су и осталом народу” „И памтио сам их и да нисам имао нам јере” . ^

Ову мисао ће затим допунити опширнијим и одређенијим објаш њ ењ ем о природи односа народа према усменој поезији: „Д а народу нашему нијесу биле миле своје пјесме, које он спјева и пјева, не би их ни могао имати. Али се по томе опет не може рећи да он познаје и њихову праву вриједност, како год нпр. ни то да народ какав познаје сладост и богатство којијем гово- ри... а од људства које наш народ у правом смислу са- ставља то се ни искати не мож е...” . ^

Вуков однос према народној поезији био је нешто што не захтева образлагањ е, што се само по себи разуг ме. Поезија је била део народног живота, и њега самог у оквиру тог живота. Сам уочивш и да је народна поези- ја за њега у тренутку када је дош ао у Беч представљала квалитативно другачију вредност него за његове учене и

С апрана д ед а , књ. седма, 13ук Сгсф. Карацић, Срп- ске народне Г/јесме /V , прир. ЈВубомир Зуковић, Бео!'рад, 1986, стр. 410 (Пукон П редгонор чствртој књизи Лајпцишког ичдам.у, 1833).

Нрави учрок и почст ак сакуп ,-нања, сгр. 184.Исшо.

2К

нпсоко обраиж аие мријачел.е, 1К42 године Не иекреио мршиаги: .,Да ја оме нриједиос 1 и машијех иародиијех мјесама, коју су I рим. Гете и Комичар у и.има машли и снијсту јс мокачалм. иијссам мочманао ии омда кад сам мрву ому км.ижиму ипаммао, то је цијслн истина”.53 Тск када јс о мародмој мосчији и оеж ји мочео да раг)мишл>а као о посебмој умстмичкој мојани, ои је мочео и да је тумачи. Зауч еојс и ичвссму амалитичку дистамцу: ,,Мио- ги простм С србл 1>и... доказук)”.^4 рећи ће о одмосу нар- ода прсма предан>има, или „народ маш ии сад не мочна- је праве врмједмости својијсх народнмјех и Ј еса м а

изјавиће поводом еволуиијс својих погледа ма народну књ>!жевност. Љ сна историјска и друш твена улога, биле су му м еђутим одм ах јасм е. У том смислу је врло карак- теристично и њ егово објаш њ ењ е цветања народне пое- зије у усм еној култури „где људи живе доста налик на она времена ш то поете називају златним вијеком”. ^

И скуст во и наукп На међи индивидуалног и колективног

Вук заправо веома суптилно залажа, и на разне начине понавља да је народна.поезија спонтани, вербал-НИ израз дууокнр. ■■Јсудт.урд јР-,Пнпг илрппл ^оји.живи И мисли усменом традицијом-. У том контексту треба про- тумачити и чињеницу коју Вук износи да „у народу нико не држи за какву мајсторију или славу нову пјесму спје- вати него одбија од себе и каже да је чуо од другога”.57

О _Ј Исшо.

54 Сабрана дсла, књ. прва, стр. 107 (У првој Пјесна- рици, у напомени уз песму О Марку Краљевићу).

В. нап. 51.^ Сабрана дела, књ. четврта, стр. 560 (Вуков Пред-

говор првој књизи Лајпцишког издања).^ Исто, стр. 566.

29

Зато иије необично што у првој Пјсаш рици ис ст!омии>с ии Санку ЖинкониИ, сноју рођаку, „која је знала велики број женских и ј с с п м а и саошитила му их. Она је уц. раво као и он сам запамтила песмс, које је чула од других, и које самим тим нису само њој припадале, веН свима из истог усмсног окружења. Овакав став народ- них пскача нрсма песмама које казују или певају запа- зили су п неки од проучавалаца усмене поезије среди- ном двадесетот века. Тако Алберт Лорд наглашава да „певач пориче да је он аутор песме. Он је њу научио од других певача... као што прво певање не може да се назове ,изворником\ тако ни први човек који је отпевао песму не може да се сматра њеним ,аутором’ због осо- беног односа ... између његовог певања и свих касни- јих певања.”59 „...речи ,аутор’ и ,изворник’ (оригинал) или немају никакво значење у усменој традицији или имају значење сасвим различито од оног које им се обично приписује” . ^ Познавањ е поезије и усмене традиције Вук сматра својеврсним и мукотрпним обра- зовањем. У том смислу карактеристичне су речи које Вук упућује српским књижевницима: „Да би пак човек могао добру песму од рђаве разликовати, он мора песме познавати и разумевати; а то је за данашње наше књи- жевнике доста тешко. Ове речи мислим да ми ни један од њи, који је паметан, неће за зло примити, а још мање себи за срамоту; јер није никаке срамоте не знати оно, што човек није учио”.^ Познајући стварно стање тради- ције и процесе њеног стварања и одржавања, подстакнут и инспирисан европском науком коју абсорбује свим својим чулима, он временом прихвата из ње само оно што одговара његовом сопственом искуству. Остаје при подели на Кип51 ипс! Уо1кб Роезте (Учено стихотворство и

^ Сабрана дела, књ. прва, стр. 369 (Владан Недић, о Првој и другој Вуковој Пјеснарици).

^ А1ћег1 В. 1.огс1, Рсуад рпба, I, 1с1еа, ВеоЈ»гас1, 1990, сгр.183.

Исшо, стр. 182. Уп. Н. Банашснић, нав. дс.к>, стр. 177. ^ Сабрана дела, кн.. седма, етр. 409.

30

наролна п о сш ја ), али у б р зо »»апуигга илеј< о поезији као бож ам ском н адахн ућ у , к о ј с усваја у првој Н јеснарици, Х ср дсров у и дсју о посгоЈањ у талентованих појединаца

наро^да који п есм с стварају и он и х који )е преносећм кваре/'*- корпсти и разрађуЈе. Он оп и сује функционм- сањ е сам ог си стсм а у с м сн с тр ади п и јс , пренош ењ а пес- м с од певача д о певача: Једни пјссама различно пје- вање у народу п ок азује, о ч ев и д н о , да свс п јесм е нијесу одм а (у ирвом почстку св о м е) постал е онаке какве су, него јед а н почн с и састави ш то, како он зна, па послије, идући од уста д о уста , растс и кити сс , а каш то се умаљ у- је и квари... а највиш е су и различни пјевачи окренули по свом е н ачи ну као ш то и дан ас ч и н е ј е д н а к о ” . ^

Иако тај однос народног ствараоца према тради- ционалној грађи, није изван интересовања европске нау- ке Вукова врем ена,^ а формулисаће се тек касније тер- минима „индивидуално” и „колективно” у фолклору, мора се рећи да му је Вук пришао на себи својствен начин. Пре свега са мером посматрача и слушаоца (који се непосредно сусреће са певачима и бележи) а затим и учесника у процесу (приликом меморисаља, репродуко- вања, редакторског поступка). Познато поређење које је Вук направио између певања и говора: „...какогођ што један човек љепше и јасније говори од другога, тако и пјесме пјева и казује”, ^ иако је представљало само ре- флексију на основу искуства па и резултат непрестаног

^ М. М ојашевић, Јакоб Грим и српска народна књиж евност, САНУ, Иоссбна издања 01ЛН, Београд, 1983, стр. 204.

^ Сабрана дсла, књ. ссдма, стр. 407 ( Вуков Предговор четвртој књизи Лајгшишког издања, 1833, у комс понавља дсо текста из Предговора првој књизи Лајпиишког издања, из 1823, наглашавајуНи њсгову важност).

^ Максимилиин, Браун, Композицин, героических на- р о д н ш песен, Русскии ФоЈижлор, књ. 5, Москва, 1960, стр. 158.

^ Сабрана дела, књ. чстврта, стр. 566 (Вуков прслго- »ор првој књизи ЛајпциЈИко! ичдаи>а).

31

повечинанм) језнка и књиженности у окниру исгоријско. филолошког мо1 ода ма коме се Вук обрачовао, по својој осмовној замисЈШ асоцира на иоре1)ење између јечика и фолклора од кога су 1929. пошли Роман Јакобсон ц Петар Богатирјов. Исто тако Вукова синтагма „једни пјесама различно пјеван.е по народу" - по Вуковом ра> ликовању појма песме од појма певаља, где би „иесма” била такозвана инваријанта, или нсобјективизовано уметничко дело, а „различно пјевањс” разне објекти- визације тог дела - подсећа на данас већ класичну мисао ових научника да је у фолклору „однос између умет- ничког дјела и његове објективизације (тј. такозваних варијаната тог дјела у извођењу различитих особа) пот- пуно аналоган односу између 1ап§ие и раго!е. Попут 1ап§ие, фолклорно дјело постоји изван појединих особа, оно постоји потенцијално и само је комгшекс одређених норми и потицаја, подлога живој традицији коју изво- ђачи оживљују кићеним индивидуалним стваралашт- вом, као што ствараоци раго1е поступају са 1ап§ие’,66. У њиховом обрачуну са младограматичарима, Роману Ја- кобсону и Пјотру Богатирјову било је битно да покажу и докажу да реални језик није само индивидуални језик одређене особе који у одређено време представља праву реалност, већ да уз тај индивидуални, партикуларни го- ворни чин (по терминологији Фердинанда де Сосира - раго!е, изговорена реч, објективизовани говор), постоји и 1ап§ие - „цјелокупност конвенција што су биле прим- љене од одређене заједнице да би се осигурало разумје- вање раго1е” „Ја мислим, рећи ће исто тако Вук, да је свака народна песма добра и лепа, само ваља наћи пра- вога певача који је зна као што треба... а добар певач и рђаву песму поправи према осталим песмама које он зна”.6 Заправо, поправи је према конвенцијама усменог стварања.

^ Котап Јакоћ$оп ј Рјо1г ВоуаПгјоу, Но1к1ог кио пхгоСМ одНк и1уага1и$1уп (1Ј х.Нолнки, (Ј.чтспп кпјјгетохг рпг, Маја ВобкоуЈ6-б1и1П,/.ацгсђ, 1971), стр. 21. 23-24.

^ Исто, сгр . 17.( оорш ш ()с. ш . књ. сслми . сгр. 407.

32

Не бежсћи ол т!;> д4> рсха^шипу)у коннепцију фолклора ромптнчмр* ких »еорепитра „ ко ји еу имали ираво у гоме ппо су наг члсипи колекитпо обиљежје усменога пјеенимког стиараланмиа и успоредили га с ј е ч и к о м Ј а к о б с о н и Копггирјон су се наранно и огра- днли од појсдиних н.ихоних станона ( ма1рали су да су романгмчари ирсцемили гснсш чку самосчалност и самониклосг фолклора, јер ча „фолклористику нису 6и- т нм постанак н постојан.с и тора којм су ичван домсча фолклора, нсго фупкција мреу и!ман>а, и $Гм>р и транс- формацмја преупеге грађе’*.7 Супротстанмлм су се и тези да „субјект колектмнног стнаралаипва можс бмти само марод којм нмје ра1пчлан»ен у класс, који Је нека врста колектинне личности с истом душ ом’ 7* За нас је, међутим, важно да је Вук читаво столеће пре него игго се овај чланак појавио размишљао о мери односа изме- ђу мндивидуаЈмкн и колектинног стварања у фолклору, и мада је ипак у певачима видео сгвараоце, никада није, као присталице тезе о индивидуалном карактеру фолк- лора, заменио „појам колективности појмом анонимнос- ти”, да употребим изразе Јакобсона и Богатирјова.

Вуково запажање пак, да су „пјесме различни пје- вачи окренули по своме начину као што се и данас чини једнако”, може се сасвим добро упоредити са мишљу Матије Мурка - „да пјевачи не декламирају на наш начин већ утврђени текст него у становитој мјери увијек изнова стварају”,72 Коју ови научници истичу. Муркова мисао боље и ученије, али и знатно касније формули- сана, постаје потврда Вукових запажања.

^ Роман Јакобсон и Пјотр Богатирјов, нав дело, стр.

70 Исто, стр. 23-24.7 ' Исто , стр. 25.

Исто, стр. 21.

23 .

33

П евачи , памћен>е и епеваван>с

Нук јс гпко1)с уочио знамај индинидуалмог јијјсј,, ла. Гном чакључку ла јс „човеку који чна нслесет рачлц. чни ијссама, ласно нону пјссму сијенати” пгго јс ичуче. тно важмо и ча н,сгоно схнаган,с усмсие пое шје као сно, јеврснс образонаности, до којс сс стиже „учсњем” . додао је и један бнтан услов: „ако јс за тај посао”. Шта, пак, подразумева нод галентом, може се видети у њего- вој дсфикицији добрих качивача песама: они ...особито пазе на ред и на мисли...”.7** За Тешана Подруговића, који је за љсга био узор добра казивама, наглашава: „Његова је свака песма била добра, јер је он ... песме разумевао и осећао, и мислио је шта г о в о р и ” .74 Добар певач „и рђаву поправи према осталим песмама, које он зна’\ 7 Вук је заправо први, како је већ запазио Никола Банашевић, који је у певачима сагледао индивидуалне ствараоце и њихову улогу у стварању јуначке поезије.76 А то је заиста проблем којим ће се бавити тек модерна фолклористика. Он се на појам доброг певача враћао више пута, па и онда када је образлагао које је песме одабирао за штампу. Појам „реда” ће очигледно бити пресудан. Тако ће објаснити и зашто песме о Високом Стефану и о Ђурђу Смедеревцу, које му је дао Лукијан Мушицки, није објавио: „Све очекујем не би ли где нашао какога певача да ми ји мало боље по реду ка- же’\ 77 да би на другом месту, поводом опредељивања за

Сабрана дела , књ. четврта, Српске народне пјесме, књ. !, стр. 560 и 567 (Вуков Предговор првој књизи Лајпци- шког имања).

Сабрана дела, књ. седма, Српске народне пјесме кн>. IV, стр. 394-395 (Вуков Предговор четвртој књизи Лајпии- шког издања).

7 Исто, стр. 4077 Никола Банашевић, Ранцја и новија наука , стр. 177.77 Сабрана дела , књ. седма, стр. 402-403.

34

јелну ол три н а р н ја т е пссмс о гр» сужн.п и■давип; ,,шго се тиче рела. ова ми сс . .мајбо.|,а учниила". Истакав- ши рел. тј. рслослел лођаја, фабулу, тј. приповстку ,,која је у Јуначким иесмама иајважнијн ствар’', Вук јс изнео и неку мрсту снског учор-певача који логађаје може да повеж е у ' ш ж р у п н е н у цслину. Дозволио би изу четке сам о у слумајсвима „кад би се ол каке врло старе пссм е, или макар и ол новије, али од особитога и ретког догађаја, нам!ле сам о неколикс врсте, па макар се ни оне не могле ралумеги, опет би ји било врслно штам- пати” ^ Тако је још јсдн ом остао веран зиачају идејне концепције еп ск е поезије која бавећи сс важним дођаји- ма историје чува „народно бигије и име".

Вуков прилаз певачима Је доста разностран, и током година доживљава еволуцију. У првој Пјеснари- ци, као што смо напоменули, певаче не помиње, у дру- гој им веН наводи имена и каже да је 1815. песме „препи- сивао из уста пјевача и пјевачица”. У предговору првој књизи Лајпцишког издања показао је да се веома озбиљ- но почео бавити посматрањем певача, и поделио их је према начину интерпретације80 (на гусларе и казиваче), према таленту^1 (увео је појмове: добар и рђав певач), према средини из које потичу,*^ и која на неки начин одређује њихов репертоар. Запазио је постојање девоја- ка и жена гуслара, певачица јуначких песама, посебно „горе” где су „жене (осим варошки) оштрије, и више мисле о јунаштву, него о љубави” - у Херцеговини, Босни, Црној Гори „и по јужним брдовитим крајевима Србије”. Ове пределе и иначе сматра средиштем епике уопште, постављајући их насупрот Срему, Бачкој и Ба- нату и Србији око Саве и Дунава, где епика јењава.83

^ Исто, стр. 399.И ст о , стр. 409.

™ Сабрана дсла, књ. четврга, стр. 567.Ист о , стр. 560,

^ И ст о, стр. 559.ОЈ Исшо.

35

V преношењу јуначких лесама најважнију у;к>гу. гк. његовом мии}л>ен»уг имају слеппи, путници и хајЛ7г:к Релони којс им носвећује уоквирују лруштвени контекст усменог ствараља његова времена. У слепцима саглела- «а професионалне певаче који се левањем ииржавај’,' („...ради ирошње илу јелнако по свему нар<јду од кућс до куће’ и певају тависно од тога колико им се ,,уле- лиг’).Х4 Указује на њихову присутност на саборима и „панађурима” где певаЈу ,.по читав дан’\ око цркава и манастира. Из овог запажања ће касније настати студијео њиховом репертоару. Види их као певаче ;.јуначкихм песама. разликујући их од гтевача слепаца који ..само богораде” уч гусле (у Срему. Бачкој и Банату). Вуков опис разношења песама преко путника, које на конаку домаћини обично понуде „с гуслима да певају, или се они сами дохвате гусала по хановима и крчмама; зати.м преко хајдука, који „зими на јатаку дању леже, у потаји. а по сву ноћ пију и пјевају уз гусле, и то највише пјесме од а јд у к а ^ - још једном открива потпуни амбијент усмене културе, где је певање заиста основни вид кому- никације. Вук не пропушта да састави карике у ланиу те комуникације. Нагласиће да певачи и „певају и слуша- ју”. У четвртој књизи Лајпцишког издања (Беч, 1833) даће готово потпун преглед певача од којих је песме до- бијао, као и њихове биографије, положиће, наиме, свој чувдни „рачун о... пјесмама”, коме ће, у знатно скром- нијем обиму и са мање прецизности, у четвртој књизи Бечког издања (1862), приложити списак у међувремену записаних песама које је добио од других певача и запи- сивача. У Предговору четвртој књизи Лајпцишког издања Вук објашњава да „рачун” даје из „многи узро- ка’\ али поенту ставља на своју основну преокупаци-

^4 Исто, стр. 567.Исто.

86 Исто,

36

ју - на јс јик: особито чбог глјекоји разлика у језику нужно је да се зна од кога јс и из кпга краја пјесма преписата'' То је и допуна његове концепције из тек- ста предговора Лајпцишком издању, 1823. године, где се правда што је ,,које из незнања, које желећи (по ондашњем општем мњењију наши књижевника) језик поправитш ’ песме из Пјесмарице 1814. „неправо” напи- сао.^8 Другим речима, он је уједначавао по своме трши- ћком говору, што сам каже још у Примечанију: „А н сам овде овако писао из два узрока: Едно што сам овако из уста мое маике чуо и из детинства навикао, па ми и сад лвепше, него и едно друго, у ушима звечи; а друго, што се овако говори онде гди сам н ове песне слушао”.^

Сам термин „полагање рачуна” (КесћепбсћаЛ ађ1е§еп) Вуку је, по Виду Латковићу, сугерисао Копи- тар, још у свом писму од 25. октобра 1823. Овај заиста преузети термин, у почетку се, колико ми видимо, одно- сио на потребу да се објасне дијалекатске особине песама („О дијалекатским особинама песама треба пред- говор да полаже рачуна”, а код женских песама могло би можда да остане оно: сарајевска итд. после натписа”, пише Копитар, очигледно одговарајући на Вукова пита- ња у вези већ написаног предговора и послатих песама). У ширем смислу, како га схвата Латковић, Вук је термин употребио тек за четврту књигу Лајпцишког и Бечког издања. Бавећи се „рачуном” и анализирајући мотиве за Вуков научни поступак Видо Латковић прати еволуцију тога поступка од 1814. и 1815: тада је Вуку стало „да покаже како песме које објављује нису уметне него

^ С абрана дела, кн>. ссдма, Српске народне пјесмс IV, сгр. 393 (Вукон Прсдговор чсгнртој књизи Лајпцншког изда- ња).

^ С абрана де.ш , књ. чстврта, стр. 558.^ С абрана де.ш . књ. прва. Сф. 127 (Иримјсчаније на

крају М а.1с простонароОње сланено-сербске пјеснарицс).И. Пав.чс Иннћ, Ноговор Српском рјечнику јп 1818,

с ф . 22-24 (С абрана <)с.ш, км>. лру! а).

37

простонароднс”; у Лајпцмшком и иан>у му јс важно -ј> на Копитаров и Гримов подсгицај каже у Прсдговору (1833) „из кога јс краја која песма прспмсата да би V Прсдговору мствртс књнгс Ксчког издања (1К62) нагла- сио заслутс својих сарадника, и тако се оправдао од пре. бацивања да их је неловол.но истакао.^

Вредност Вуковог бавл.ења песмама нијс била само у томе. Он је, чаиста први отворио пул проучаван.у поетике сваког појединог певача на основу цнклуса песама које јс овај казивао или певао. Открио Је упра- во драгоцену могућност ноређења њихових песничких умећа, њихових „начина", и њих саме као песнике усме- не уметности речи. Супротставио Је, наиме, песме два своја усмена певача наводећи само бројеве њихових песама, алн не и њихова имена. Ичазовно, у виду заго- нетке позвао је, да тако клжемо, читаоце да их иденти- фикују, да откриЈу печат који носе песме једног певача, а тако и да уоче индивидуалне разлике сваког певачау објективизацији усмене грађе. Претпоставио је да „ђе сваки читатељ сам ласно дознати, зашто су млоге пјесме (н. п. у књ. II. 6, 7, 12, 14, 16, 22, 26, 27, 28, 29, 32, 34; и у књ. III. 2, 4, 7, 9, 10, 11, 16, 21.) између себе једнаке, а од други, опет између себе једнаки (н. п. у књ. II. 13 и 15. и у књ. III. 1. и 14.), различне”.92 Испоставило се да су песме које је Вук узео за пример биле, с једне стране, Тешана Подруговића, а с друге, Старца Милије. Оваквим размишљањима бавиће се тек знатно каснија наука: Светозар Матић ће анализирајући Вуков начин редиговања песама инсистирати на њиховом сремском пореклу, а Видо Латковић ће спољашњим и унутарњим приступом песничком стварању, наћи кључ за откри- вање певача појединих песама на које Вук није указао. Следиће га Владан Недић, који ће, користећи његов метод, поенту ставити на „ауторство” песничког умећа сваког појединог певача.

^ Видо Латковић, Вуков „рачун од јуначких пјесама , Ковчежлћ, 1959, 2, стр. 47.

** Сабрана делау књ. четврта, стр. 567 (Вуков Предго- вор првој књизи Лајпцишког издања, из које су и бројеви пссама на које се Вук позива).

Кол Нука ј с . међутим, веома карактериститма мсра олноса између општег и посебног у усменом кому- ниинрању поезијом. Пошто је претходно утврдио посто- јање заједничког усменог фонла, инсистирао на томе да постоји „једни пјесама различно пјевање”, увео, наиме, појам „основне песме” - од које певач полази, и појам њене објективизације - певачевог „окретања” песме „по своме начину”, могао је и да проговори о певачевом „начину”. Тако Је однос између традиционалне грађе и њене објективизације за њега био решен.

Посебно је занимљиво Вуково разликовање песа- ма које служе за забаву, од песама „збиљских” - „од бојева и знатни догађаја”, које представљају суштински ток традиције. Прве је, како се види из концепта њего- вог предговора сачуваног у Архиву САНУ93, запамтио у знатно већем броју него што их је објавио у штампаној верзији. То су махом „сатиричне” песме о локалним догађајима, о неуспелим отмицама девојака, о прома- шеним женидбама, о шаљивим карактеристикама поје- диних људи и крајева. Вук спомиње као певача - спје- ваоца „некаквог хајдука”, Арсенија Станојевића из Мачве, момчића од двадесет пет година који је припје- вао сва села куда је долазио, а коме је сам Вук купио гусле; сећа се и свог стрица Томе. Наглашава да овакве песме „будући да нијесу ни од какви важни и опште поз- нати догађаја... се и не разилазе на даље, него ђе постану ту и остају док се и не забораве”.94

Ова Вукова напомена занимљива је вишеструко. Пре свега по својој подударности са идејом Јакобсона и Богагирјова „да је за егзистенцију фолклорног дјела предувјет постојање групе која га прима и одобрава”,95 тј. постојање такозване „превентивне цензуре заједни- це” од које зависи његова даља судбина јер уколико исказано дело није прихваћено, оно се даље усмено нс

93 Архив С АН У, бр. 8552/45а, VII.94 С абрана ()е.шу књ. чстврта, стр. 563-564

I*. Јакобсон и II. Бшатмрјов, нан Ое.ј о , стр 20.

преноси, не „иостаје фолклорна чињеница” и неста]е или другим речима, траје онолико колико за њега има интереса. Вукова напомена је занимљина и ио запажан>у да се заправо разилазе само песме о важним и опште- познатим догађајима, гј. да живот и бивствовање епске поезије зависи од значаја опеване теме. И најзад, у свом другом делу, занимљива је по идентификацији технике „спјевавања” „збиљских” и шаљивих песама, које Вук, како сам каже управо зато и бележи да „се лакше може разумјети како су постале (и како и данас постају) наше јуначке пјесме”. „Какогођ што шаљиви старци и момчад спјевавају овакве сатиричне пјесме, тако и други спје- вавају од бојева и од осталије знаменитије догађаја, нпр. слијепац Филип Вишњић - све нове пјесме о прошав- шем рату српском с Турцима” .97

Разматрајући питање историјских песама у Другој Вуковој књизи, Алберт Л о р д ^ је закључио да је Вук био један од првих, „вероватно стварно први” који је тражио и објављивао народне песме које су спевавали његови савременици, „традиционални певачи” . Мада се не може рећи да је у том смислу био први, мора се нагла- сити да је он песме и тражио и бележио зато што је био исто толико свестан важности историјског тренутка у коме се нашао, колико и могућности певача да истори- ју транспонују у поезију, познајући саму природу усме- ног епског стварања. Поводом песме свога стрица Томе,

^ Исто.^ Саврана дсла, књ. чстнрга, сгр. 565-566.^ Алберт Б. Лорд, Иук Караџић и исшоријска песма,

Научни састанак слависта 2, МСЦ, 1973. стр. 99. За пишн-е историчности, в. П. НанашсниН, Ранија и новија наука , сф . 189; Ј. ДслиН. ТраОиција и Иук Сшсф Караџнћ, Неоград, (В сзаса историјом приказана у ширсм смислу „прсдоан.кања нластигог народа... као народа с исн>риЈОм... укашнањс нл историјскс узорс у градицнЈи...”. Ј ДерсгиИ, С рш ка наро.ћи: спика, Бсо! рад, 2000.

40

Вук пишс како га јс 1X03. годшгс |"лсда(» „како радећи пољски посао шапћс и спјсвана пјссму о смрти Смаил- -бега Кспалића који је прс 4-5 дана погинуо, па седав- ши да сс одмори, дочове мене к ссби и смепЈсћи сс стане ми к а з и в а т и З а н и м Ј к и в о јс да је овакав намин псва- чсвог спевавања иссмс, прво ча ссбс, у себи, као прави- ло на основу свог личног искуства и $нео и Д пберт Лорд, више од сто година после Вука: „С вој осеНај ш правље- н,е стихова према обрасцу, који је раније упио, он (певач) мора да учини специфичним помоћу посгојеНих фраза и стихова, а нужност извођења Не га научити да оно што чује и оно што жели да каже подсшава према тим обрасцима... Он го чини приликом извођења, на- равно најпре без публике, насамо... тако је било са свим певачима од памгивека..."100 Ј е д И н а публика стршда Томе у тренутку о коме Вук говори био је он сам, тада момчиН од петнаест година. Као што смо истакли, Ву- ков стриц је иначе био певач, као и Вуков ђед Јоксим „који су не само млоштво песама знали ирадо ји певали и казивали, него и песме си јева ва п и '.^ ' Зато је стриц Тома и могао тако брзо песму спевати, употребивши обрасце карактеристичне за тип песама о сукобу војски - уводну формулу кликовања виле која најављује напад:

Још зорица не забијељела,Ни даница лица помолила,А л ’ покличе пребијела вила Са Кличевца од града Костура,Те дозивље...;

- каталог војски са географским распоредом и командантима:

„Једна, бего, на те војска иде Од онога града Бијограда,

99 Сабрана дела, књ. седма, сгр. 404.^ А. 1.огс1, Рсуад рпба, ,ч1г. 79.101 В. нап. 99.

41

Д ругп м«1 )( ка од Шлмии 6 иј « - ! 1 1

Трс1к1 НО)СК,»...К«ЈЈ1. Гч.*г«, н.1 IV НОЈСКЈ! IIЛС 0 /1 оно 1 а I рллл 1»и|огрллл,Прел и.омсјс 1Ил1И1"Д|»ди-Д|а,Ко)л, Гнто, нл ге нојекл идс Ол ...

предекл »лн.с порл »л и смрги,„1»јежи, бсго, жллосил ти млјка;1»’јеле Ие ги дноре иолрл ги,Полрлти, НЈГфОМ ПОПЛЛИ1И,Гебс мллдл оНе п о г у б и т .”

бегоно одбијли.е дл мрихнлти предска »ан.е, уво- ђењем формуле о могуИпос гима сног сакупл.аи.а нојске;

„Мучи, нило, муком ме »амукла !

Ја Иу мисаг до четири ки.игс,Мослаћу ји ма чсчири стране.Јсдиу км.игу оћу мамисаги,Мослаћу је момс мобратиму,Побратиму Тузлм камстаму...А другу ћу ситму иаписати...Послаћу је...А трећу ћу ситму ма1м1сатм,

- остнарсм>е мрсдскатам.а, мо скраћеној коммозн- циомој схеми:

То су они у ријсчи били,Дл ето ти нојске са гри сгране,

Уватнше бега Смаил-бега,Уватшнс, иа га ногубише,

Вук, нак, ову нссму не би ни могао заламтити да и сам није ио шавао исти обра шц. Наштамнао ју је :жат- но касније, у Предговору четнргој км,и»и песама Лајп- цишког ичдања, нагласивпш да то чини „само ради историјс наншх народних несама нс ради н»сне лспотс или друге важности”.

42

Кук. услнч/оптчи' ка срампшика и традицијска кујшујш

Нс упогрсП.гкавајуНи '!срмим „вариЈаита", Вук ва- ријантс уноси у с в о ј с чбиркс и означава их на три на- чина: поновл.еиим нас.повом ирстходнс песмс ут који ставл>а рсч „оисм”; затим без понанл»ан»а наслока, син- тагмом „Опет го, али друкчијс” и најзад синтагмом „Опсг то, мало друкчије’\ Не сасвим доследно, Вук првом и трсћом формулациЈОм обухвата ближе вари- јанте, док у другој формулацији остаје сличност опште т е м е Ј ^ Осим тога, Вук о варијантама у свом Предго- вору посебно расправља. Он у ствари јасно разликује ,једни пјесама различно пјевање по народу”, од пссамао „једном догађају” које су „од различми људи различне и п о с т а л е ^ ^ (курзив Н. М.-Ђ). Притом у првом случају очигледно мисли на песме чије се „приповијетке доста слажу” и које се, кад једном настану, преносе од певача до певача, док у другом случају, на свој једноста- ван начин, уочава феномен полигенезе. Затим као при- мере, не издвајајући их по претходној подели, наводи из Лајпцишког издања „по двије пјесме у II. књизи о Иаоду Симеону (7. и 37.) и како Марко познаје очину сабљу (23. и 24.) и у III. књизи Женидба Јанковић Стојана (7. и 8.)”, опет додајући да би се тако „готово о сваком догађају могле наћи по неколике пјесме”. ^ 4 У напо- мени, проширујући лепезу варијаната, истиче да „оваки пјесама има и међу женскима, напр.: 157 и 158, 184 и 185,

д б Лорд наводи сва ова три начина, све их иод- водећи под случајеве кад „уопштени садржај садржај пјесмс остаје у гланном исти, мада се сам тскст мсња" (Варијанте Вукових песама онда и сада, Научни састанак слависта 17/3, 1987, МСЦ, Београд, 19К8, стр. 5.

Сабрана <)елаћ књ. четврта, 566-567.104 и С1110

43

?оа н ј, и : / ( , . . : / / , :*>о и ;ил \ л и» < у ж ч м,.

V )*1’чком и »дпи.у ио.д О ј » о ј г » н м ; | »4 и /0 (./<• п ц ц (\ц<ци /к</ »I ./г/г// // ц и н ! ), п *1>о (,'7/г«г»/Л(/ и -тцг н ( >игц, |)/Г«|»М'«^ 11 >111(1') , •1. \ ) II 1.’3 (Л/гМ/</А // |»/'гг,‘ГЈ/А(7 П ///с« ,у ,

и ги<1\и), *1>У ц -Г1*4* ( ишјгиниитп1 и //«-сиипшш < //«////„)Ч и 5 . И ( Л/(7/»////</ л / г / / / г м / и и ч ш п ш к - ш и и ш ) , ‘> > 1 ц \у<;

( / А. / /0(7/// /»(/* #//|///(/л н ( )исш ///(> 1/г/ //» '////< ) Лкн и*паж.и.пио ИО! !1СД.1|у СМГ иомгнуи* 1КЧМ(.“ НЛД.1 V очи д;] су мс1)\ 1‘т 'ким //</\<»/> ('//нгг// п ( )исш П(1мн) ( и-\иун> имко «>п р .птгипич ппипа, мг!)у соном п;||сЈ11гти |с, како у 11огЈН*ду (|).10уи* (м.11.1 друта млрИЈнта мма д тн *-1руко родоскнриуЈи*) 1.1КО и осиотк* идс|с, да су пссмс о Мар- к\ и 1мс!)\ ссос ипак удал.сииЈс. иако сс истралпи догл- 1)а|и убисIно ран.сио! Нукашина од с^рапс 'Гурчина, Маркома осмс!а, па и појсднпачис формуж* поклапа- IV. док днс жсппдбс ЈапкониН (|О Јаиа имају саснпм ра> ЈП1ЧИ1С фаоулс. Очскиналп Иисмо да Г>и ирсма гакном родослсду п имспонањс паслона Г>ило у складу са слич- постм а м раошкама мс!)у нарпјатама, т го јс <а нрна дна случаја гако. Нопонл.спи паслон пспрсд когајс сган- и.сн ирсллог ,,опс|” о нЈачпо јс блпскс нарпјатс; нари- јангс о Марку који мрсиознајс Нукашипону сабл.у су наријангс с ман.им ра пшкама (,,опсг чо, мало друкчи- јс"), мс1)угим, нссмс о ('гојапу ЈаикониИу, очнаком „онсг ’ у< ПОНОНЈ1.СНИ наслон прсдог.шл.ају одступан.е, јср бп сс очскпнала спнгагма „опсг го, алн друкчнјс” . Очнглодно да јс Нук оссћао потребу да обелсжи мсру блискости п удал.оиосгн (|)абуло у наријангама, алн да сноју намору иијс доноо ;к» краја.

('ам о по соби јо нс1) ноома '{начајно Нуконо уоча- наи»с нојма (ј)абуло гј. „припоннјсгке" ^ ГонорсИи о днома посмама о чмији младожон.и којо јо д оби о од дна ратличша ионача, Нук исгичо да сс „г пришшијсшки

44

105 Исшо, сгр. 574

обојииа доста слажу" (кур'?ин Н. М.-Ћ.), да би олда дслом нанолио стиховс а де.чом иренричао песме, наво- дсћи разликеЈ*^ Притом ннпомиње ла нијс рстко да сс поједини, увек исти „комади” лесама повезују иропове- лањсм, као да су једино они Јапамћсни у стиху. Прву песму коју јс у Крагујевцу слушао и „прсписао” од „једног Косовиа (Аиђслка НуковиНа, о коме говори у „рачуну ... о пјссмама”, у предговору четвртој књизи ЈЈајпцишког ичдања, 1833) објавио је цеду у стиховима у другој књизп Бсчког издања, 1845 (под бројем 12). За ове стиховане допуне првобигним „комадима” В. Бован је доказао да су ВуковиНеви.107

Непрестано размишљајући о народним песмама у оквирима њихове улоге као „најсветије драгоцености” и „огледала н^жнога и мужеств-кннога Сербског’ духа, прим-крг сладости просто-вмсокихљ изражешн Серб- скога езвжа и превелике наклонносги к’ п-кснотвор- ству,*0 али и свести да су оне придобиле „народу наше- му... част и славу”Ј09 и да Су у ученом свету слављене и хваљене и „тако име народа нашега више него сви остали догађаји објавиле и прославиле” - Вук има потребу да на свет изнесе само оне примере који пред- стављају савршенство језика и мисли. Зато и прави антологију. Зато и даје себи за право да неке делове пе- сама незнатно редигује. Са становишта савремене фолк- лористике, то је на први поглед, сигурно недопустиво. Са Вуковог становишта, то је неопходност - јер песме треба да буду огледало „стандардизованог” језика, ост-

106 СТр 575^ Б л а д и м и р Бован, Вуков певач Анђелко Вуковић,

Научни састанак слависта, 3, МСЦ, Београд, 1973, стр. 469- -483.

^ Сабрана дела, књ. прва, Објављеније о Народној србској мјеснариии, стр. 362,

Сабрана дела, књ. четврта, Објављеније та Бечко итдање српских народних песама, 1840, стр.545.

45

нпрсм.с сунсрлпјплскатског обликн, и Н.ИХОНН ЈОИИ јсгка” ис смс да будс ,.нрогинма шр;п<оме '-.г и уиссмама обнчном р;пуму"Ј ^ логии.и мисли и <*< ‘ 1шп>а4 Мако ссбс ис сматра иснамсм, Нук мссмс чна и мамш их, као мгто их мамтс и мсначм и мублика, чахвал.уЈуми мгн- напању коммочилионих модела, м<1стскс грамптике. Н»сму јс мотнат цсо фонд формула и мачин како их треба или мс трсба користити. Његоно чанажањс неонходно- сти функционалттог, али и динамичког коришНења грумс рсчи које сс нонанл»ају у нссмама, прсвазилази науку времена у комс је жмвсо. 'Гек ће у двадесетом веку, Матија Мурко, а чатим цела грума теренских истраживача окумљена око Мрилога за проучавање на- родне поезије и Албсрт Лорд, онет на основу свог терен- ског искуства у нашој чемљи, говорећи о певачима који само механички додају формуле научене од других пе- вача, изразити мишљење да то нису умешни певачи.Ш

Истини за вол,у, проблем „недоследности” или „омашки” постављен је више векова раније у вези са Хомеровим спевовима, а лосебно су их помно набра- јали ,,аналитичари” да би помоћу њих доказали да ови сгтевови нису дело једног аутора, и то на свим нивоима формулативности, од садржинских до језичко-стилских. Тако је запажено да се прво иевање И/шјаде завршава стиховима који описују да је Зевс заспао уз Херу, а да стихови другог певања почињу казивањем да целу ноћ није ока склопио, или да псвач Одисеја огшсује као „плавокосог”, да би непосредно после тога тврдио да је „црномањаст”, „мрке браде”, или подарио епитет „блис- таво рухо” рубљу које Наусикаја носи да гтере.1 ^

Међутим, разматрање у оквиру питања значаја и утицаја певача на обликовање добрих или рђавих на-

Сабрани дела, књ. седма, стр. 407-408.В. А. Ј1орд, П евач прича , стр. 88. В. С нетомр

Кољевић, И ост ањ е епа, САН У , Нови Сад, 1998, стр. 19-20.Ј 1 Л •

В. Здеслав Д укат, нав, <)ело, сгр. 69-105.

46

ролних, усмених спских песа^а, иродставља иов припм. Вук не критикуЈе само певача к ј гл т г*а'#и ш логичност повезивања догађаја у пссме у њенмм сегментима, на пример када опева како мајка х[ гни дсцу прес.ли- цом и с трудом и великом муком, а дете јо ј у златиој колсвци”^ ^ већ посебко онога пенача коме недостаје усмени фонд образовања, познавања традиције у цели- ни, ако тако можемо да кажемо, њене парадигматике, свих њених вантекстовних елемената у оквиру одређене културе. Јер када се Вук згражава над песмом у којој је

Краљевић Марко носио иушку кад се тукао са вилом”, њему мање смета што се певач не сналази у времену, што прави анахронизме, него што му смета чињеница да се певач не креће у оквирима усмене традиције, да не познаје народна предања, нити епску биографију најпо- знатијег међу народним јунацима: „наш народ не само што зна, да у време Краљевића Марка није било пушака, него се још приповеда, да је Марко, кад је први пут пушку видео и, да огледа њену силу, себи руку из ње пробио, утекао с овог света рекавши: - Сад најгора рђа може убити најбољега јунака”, 114 Вук, заправо, осећа да прави певач мора да рачуна на знање и представу слушалаца о Марку на нивоу традицијске културе коју не сме изневерити, јер тиме разграђује целину текста која се у усменој традицији, посебно у предању форми- ра изван текста, у слушаочевом „надограђивању” 115 У тај фонд општег знања традиције спада и употреба напе- ва. Да наведемо само један пример.

У песми број 376, у првој књизи Бечког издања, Вук замењује наиев „Јело” напевом „љељо'\ Уместо епитета „лена” (Јело) ставља сталнн епитет „вита”

| Сибрани <Мш. кн>. седм л, сгр. 408.

■ Ис‘“°- _ . _В. Ј. Л о 1 мам, 11ре<кшап*] м сшрукшу[ш,ше иосиш-

*<% ирсвол н и р сл и ж ор Нонмца Исткоиић, СараЈсво, 1970, сгр. 242-243.

4 7

(Јело) усклађујуНи га с епитетом „калопср” ‘Псро) . који носи други умесник у дијалогу и тако враћа пссми н>ен, по свој ирилици, првобитни. и торни, митолотКи смисао.

Калопер Перо, 'љељо!'Калопер Перо! -Што зовеш, ‘ впта 2 Јело?Што зовенЈ, Јело! - ' Псправљено од: „Јело".2 Исправљено од: „лепа’\

Очигледно сматрајуКи напев „Јело” неадекват- ним, а епитет „лепа” уз „Јела” неуобичајеним (стални етштети су: висока, вита, зелена, танка, танковрха, поносита), добро знајући да су и јела и калопер магијско растиње, и да калопер као епитет не стоји случајно уз Псро (Перун?), Вук прави измене у штампаном тек-Сту М6

За песму 77 у малој Пјеснарици пише Копитару, када је чуо да преводи Пјеснарицу на немачки, да дода „на мјесто последнве врст” следеће стихове:

и нашосле 1ерко бан;МаЈка да1е те даје,Ал’»а недам те недам.Док сазида Ћуприу Од камена мермера И бисером накиги,Од свог двора до мога;Кад ие стану »одиги Нека мермер звекеће^Нска бнсер трпеће. * *;

^ В есслн н ЧајканониН. Р счни к срискик народних *<*- /нтан^а о бипкам а% 1>соград. 1^Н5 (в. одр сл н н и с )с и кхшиср)

Сабрана кн> л и а л е с о а . Ц рсииска / П#П-1 8 2 1 ), с?"р 2 4 4 . ( И и с м о К о т п а р у ол 2 Х |>на 1Н15. т С рсмских Карловаиа) Ралн сс . наим с, о п с с м м к о јо ј и о Нукомом мнш.(-е- н.у грсба. у м с с Ј О 1анрп!н01 сЈнха . ,Дл |а нс дам . пак нс аам . л ол зји горс намелсни оллом ак. н тако >с чаврнЈнтн Н мир С и ч ан ови ћ , Житни и раО Вхка С и « 'ф Ка/ш џића, *. п>

4К

У истом писму Вук тражи да сс у песму бр 85, уместо пстог стиха унссу два:

НсЈмамаЈкс ла јој свилу купи Нсјма ссјс да 101 га довечеЈ ^

Стојанонић чапажа као посебан рсдакторски пос- тупак Вуково зпмсњипање турских речи српским, али притом паводи и песму бр. 40, у којој ће, у каснијем издању, главна јунакиња имати муслиманско име:

Лепа Смиља (доцније Везир Зејна), по бостану везла, по бостану и по каранфилу (доцн. и по ђулистану); Почупао цвеће по градини,На везу ми свилу замрсио (доцн. И велики зулум починио) По башчи ми цв’јеће почупао:На ђерђефу свилу замрсио.119

Стојановић минуциозно пореди стих по стих, пе- сму по песму са касније штампаним збиркама, а тако и целу прву и другу Пјеснарицу, и дајући главне каракте- ристике Вуковог редакторског поступка,120 указује на Вуково избацивање појединих стихова, „којима није било места” у песми.

Вуку је посебно стало до функционалне употребе формула. Он назива „будалаштином од певача”, онога „који је, не мислећи шта говори, покупио речи из други песама па ји метнуо... где им није м е с т а ” . ^ 1 Притом

1 ^ Исто. Реч је о свадбеној песми, у којој је невести пред сам долазак свагова остао „рукав недовезен”, те Вук усклађује песму према захтевима „живота и обичаја”. Заго и моли Копитара да пети сгих који гласи: „НеЈма мајке да 1 0 1 га довсзе”, замсни са два горе наведена стиха, јер на мајци би било да свилу купи, а на сестри да доврши вез.

119 В. ЈВ. Стојанонић, нав. дело, стр. 61. Песма ће у првоЈ књизи 1>счког излања бнти штампана нод бројем 533 и носши наслов Уејнина клства.

Ј 1ј. Счојанонић, нав. дсло, с тр . 58-64.*- Сабрана <)аш , кн». ссдма, сгр. 408.1

49

укачујс н<1 пссму ш калсндара Р у ж н ц а •«;» IV.У> | 0ди у којој пснач, на ногрсшам намим, станља у у с га ссс-/^' која трујс брагонл.сног убицу, гиушачу „формулу’ ’ гпбстанам>у улајс ма силу, кнареНи логички смисао сТи° хона:

Волсм бити морској риби рама,11с 1'’ л .у б и г и б р а м у и д у ш м а м а . ^ 2

Лобро знајуИи да се она формула умотребљана кн0 и:л'онорема прстгка мрсд занршми чим самоубиства де. нојке која је иринуђеиа да се уда за крнмика, убицу свог брата, иепријател>а, или „медрагог' - Вук је наводи у ЛОГИЧ1ТОМ, правилном облику из песме о сестри Љутицс Богдана (бр. 722, у првој књизи Бечког издања), где су речи у другом стиху у корелацији са првим стихом и са песмом у целини:

Волем бити морској риби рана,Него љуба мог брата крвника.

Девојку у о в о ј песми просилац отима, пошто је убио њеног брата Богдана. На путу за нови дом, када сватови дођу до мора, она тражи да јој одреше невестин- ски вео да би се наводно умила, а онда скаче у море изговарајући познату формулу. Веома распрострањена у народном певању, ова формула је послужила и Андри- ћу да прикаже несрећну судбину лепе Фате Авдагића, која скаче са вишеградског моста.

Поред тога, што Вук користи појам „припови- јетке” тј. фабуле, као средство, како смо већ нагласили, за разврставање стихованих варијаната, он запажа и подударности фабула у оквиру различитих усмених врс- та. Објављујући песму о Шуичкињи Мари у првој књизи Бечког издања (бр. 730), Вук евоцира предање са Космаја које је објавио у календару Даница за 1829. годину о љубави два момка према девојци која не мо*

122 иСШОг

50

гавши да се определи ни за јс:д?{ос од њих, смисли да седне .,горе навр Космаја \ л оии да се токаЈу од под- ножја до врха, ге ће се одлучити за оиога који први стигне до ње. Обојипа, међутим, јс; ан на по пута, други дошавши до ње, од напора издахну. ДевоЈка, „кад то види, она извади нож иза појаса, па потегне сама себе у срце, те и она умре..Л Места где су издахнули буду обележена каменовима. Осећајући драматичност ове „историје или приповетке”, Вук је видео као идеалну грађу „за леп српски роман”, достојан једног Валтера Скота, али се, како сам каже „неисказано... обрадовао” кад је „на крај Далмације и песму о овоме нашао”.*23

Песма из Сиња, о Шуичкињи Мари, чији уводни стихови гласе „Пасла овце Шуичкиња Мара/ У Шуици повр Малована” очигледно, настала из предања, и овде везана за одговарајуће локалитете, који јој дарују веро- достојност, за нас је управо у вези са Вуком двоструко занимљива. Због Вуковог запажања о постојању истих „приповиједака” (фабула) у прози и стиху и његовог помног распитивања о локалитетима на које се песма односи, а што износи у напомени уз песму: „Жена од које сам ову пјесму преписао, одговорила ми је, да је Шуица негдје у Босни планина, а Малован брдо у њој; но поп Павле Карано-Твртковић увјеравао ме је да је Шуица село и крозањ поток, а Малован ондје планина”. Занимљива је, међутим, и због Вукове наредне напомене која се односи на једанаест завршних стихова песме. Пошто се такмичење „оба млада” и Мари подједнако драга чобанина, Петра и Николе, завршило њиховом смрћу, и њеним самоубиством, певачица је нашла за сходно да дода стихове:

Ал* је мало вриме постајало,Закукаше до три кукавнце:

^ Сибрана Ое.-га, књ. осма, ирир. Милорад Павић. 1>еограл, 1969, стр. 423.

51

Јслма кукп јутром и вечером,Друга кука, кад јој на ум паднс,ТрсНа кука, пикал не пристаје;Која кука јутром и вечером,То је мајка Маре лијевојке;Која кука, кад јој па ум палне,То је стара Петрова маћија;Која кука, нигда не пристаје,То је стара Николина мајка.

Вук је пак знајући крај предаља с Космаја, које се довољно убедљиво завршава смрћу сва три учесника у радњи, а ту сс завршава и поклапаље са стихованом ва- ријантом, дошао до закључка да су ових 11 стихова „додати по другијем пјесмама”. На то га наводи упра- во постојање готово истоветних стихова у песми под бројем 597, такође из прве књиге Бечког издања. Заврш> ни стихови ове песме иначе сасвим другачије фабуле (о спремности на жртву и градацији љубави мајке, сестре и љубе према болном Јови, кога отрује вила) у непосред- ној су логичкој вези са претходним збивањем, и без њих би песма била крња:

Закукаше до три кукавице:Једна кука, никад не престаје,Друга кука јутром и вечером,Трећа кука, кад јој на ум падне;Која кука, никад не престаје,То је јадна Јованова мајка;Која кука јутром и вечером,То је тужна Јованова сеја;Која кука, кад јој на ум падне,То је млада Јованова љуба.

Но чак, ако и оставимо по страни питање да ли су оних једанаест стихова додаги накнадно песми о Шуич- кињи Мари, за нас је веома значајно што су ти стихови у ствари завршне формуле, и што представл»ајуНи оп-

52

им и фонд П2Ш1СГ угмсног поланм!, сгојс исиачима иа располаг'ању, а они их при'(а!о!)ана|у олрсђсном оства- рснл' (имснима носилаца рал*»»с. пороличним односнма, игл.). Поссбно јс тачаЈНО што то Нук нс само ла чапажа, нсго и користи у сиом сопстнспом рслак1орском пос- тупку. ПажЈкпмо проучанањс тога посгупк.1 огкрина усмсну лабораторију која Нуку с т о ј н на располаг ан.у, а којом сс он служи нрло пажл.ино, умсрсно и чиалачки, ?10 углсду на добрс псначс, којп пачс на „рсд мисли” и логику качинан>а, као и на пранилносч сгиха Данас бисмо рскли, служсћи сс Псри Лордоном тсрмино- логијом, да јс Вук почнавао чаконс формулагивности.

У том смнслу карактсристични су још нсколики примсра 1П првс кн>П1 С 1>счког ичлања. Павсшћсмо сги- хове псвача Тодора Икова т Црнс Горе^4 0 цровсри дсвојчине лепотс:

'„Хајте' слуге, до воде сгудсне,„Да видитс 2 како љуђи каж у1 „Ако буде 3 испиша ирава\\,Е ћу ј е узеш 4 ча вјерену л>убуи.Ондолен се подигоше слуге,5 И од пстине виђоше ђевојку 5 Па хојдоше те паши казаше,1 Дописано ичнад прецртаног: Ајте2 Дописано изнад преиртаног: Лијепу ђевојку1 Дописано изнад прецртаног: како љуђи кажу4 Дописано Вуковом руком изнад прецртаног: УзеНу

је5 Дописано изнад прецртаног: Кад дођоше до воде

студене.

Архив САНУ бр. 8552/У1, 2/85. Делове стихова и стихове које је Вук преиртавао, мењао и премештао, уокви- рили смо бројевима; 1, 2, 3, 4, и 5, указујуНи на домисан тскст, и најзад на штамнану верзију одломка ове пссмс која јс под бр. 232 и под насловом С ун ч ева с е с т р а и паиш т и ран и н , унессна у ирву књигу Бечког издања. (В. Могонор В. НсдиНа, стр. 653).

53

С тихови у ВуковоЈ штампаиоЈ вср ;»;јн гласе*

„Ајте, слуге, до воде студене,„Да видите /шјепу ђенојку,„Ако буде како љуђи кажу,„Узсћу је за вјерену љубу.”Ондолен се подмгоше слуге,Кад дођоиле до воде студеие Ал ' исшипа како љуђи кажу,Па хојдоше те паши казаше.

Не мењајући делове формуле, строго водећи рачуна о метричко-синтаксичким захтевима стиха, Вук их премешта на место где ће деловати логичније, али и додаје стихове из исте песме за које сматра да су пропуштени и неопходни за природан развитак радн>е. Тако део формуле „како љуђи кажу” ставља после првог полустиха „ако буде” - а уместо „истина права”. Доби- јајући и правилан десетерац, доводи започету идеју до краја тиме што слуге послате до воде студене, тамо и доводи, што Иков пропушта да учини. Не улазећи у Вуково поправљање језика, објављивање песама у Првој пјеснарици по сећању, еволуције његових схва- тања, захваљујући којој је у даљем раду, „распон ва- ријација у поетском језику (објављених стихова), услов- љен различитим регионалним пореклом песама...”, да употребимо речи Павла И вића^ - ограничили смо се само на Вуково коришћење усмено-поетске граматике.

У песми о љуби Богатог Гавана^ Вук је додао вид понављања познат у народној посзији, који се састо- ји из двоструко поновљених стихова. Први стихови,

^ В. Павле Ивић, П оговор Вуковом Рјечнику из 1Н1$> Сабрана дела, књ. друга, стр. 165.

^ С абрана дела, књ. чстврта, пссма Ор, 207. В. Вча- дан Недић, Иогонор , сгр. 648.

54

претходећн, отварају могућ* ' о;м!гј;;>.взн..л р-чдње, лру- гм, потоњи, ту радг- у оОјск ;..!1'чују (лиховчма је даро- вао и логимнији редослед

Не претендујући да анализира уметнички посту- пак усменог певача и да из њега изводи било какве тео- ријске закључке, познајући сам процес обликовања песме, Вук је песму једноставно поправио сам се кори- стећи формулама, па и стварајући их. Иако се по себи разуме да појам формуле у смислу модерне фолклорис- тике Вук није сагледавао, чињеница је да је запазио да се „речи из других песама” не смеју употребљавати механички, и да је уочио не само постојање сижејног фонда традиције него и процеса стварања и преношења усмене поезије. Владан Недић је у свом Поговору, првој књизи Бечког издања нагласио да је Вуково редакторско перо углавном водила грађа других познатих му песама из истог или сродног круга - значи опет изворна усмена грађа”. Додали бисмо - водило га је свеукупно његово усмено образовање.

Из поређења целокупног сачуваног архивског материјала, нажалост непотпуног, јер је Вук рукописе уништавао, са објавл»еним примерима песама, које су извршили Љ. Стојановић и Ж. Младеновић, 1 2 7 а делом

Ж ивом ир М ладеновић, Т р а га њ а ш В уко м (в. поссо- но стр. 138-207); С р п с к с и а р о д н с п је с м с ич необјан. нених р у к о - писа% Р уко п и си нароО них п е с а м а В у к о в е зби р ке и њ ихоно иким ш њ с, сгр. III С О . Х Х У .

Садсљајте гуслицс, Од сувога јавора.

Садељаше гуслице, О д суиога ЈПиора,

Од Божијег прозора, Од сунчевог истока, Па пођите по свету, Као пчела по цвету, Те кушајте све вере, И све редом градове.

Па пођошс по свету, Као пчела по цвету, Од Божијег прозора, Од сунчевог истока, Те кушају све вере,И све редом градове.

55

Н. ИслмН И Р. I Је т и Н (V С ц п р а н п и <>г ит ц Н\ка Карп (Јш). МОГу СС И 1ЛВОЈ1ГМ1 IК 'К п ;| I Iк »1 НН.««*ИИ Пуконо? рС/| ТОрСКО! МОС I упк.'1, Л ОИИ (>И сс С 'П. 10|а;1М

ј. У 1ПМСНМ М.1И ЛО-ММ.ЈИ.у ?|(»|С,1ИМИХ рС>|Истичу, рали:

а) „ирочиш ћавањ а _јс ш к,Г‘,б ) нр,»11.и».;» Ис» „и шорно". како га ои вили,в) С1Н<1р.1Н..1 ирпви.мии ЛССС1Ср!М;2. У »амени посгојсНич сш хон л , лрутим естстски

граматички и лог иики алскн ап н ц и м сгиховимл,3. У промсми рслослсда сш х о в а ;4. У и 1бацивам,у сгмхова ча којс јс смлтрио ;Ја

мису V склалу са српском трад иц и јском културом као и са .чахтсвима жамра, или у лодавам.у оних који тоЈесу,

5. У дијалекатском усклађиван.у нојединих дслока пссама са цслином, и са говором тсрена одаклс певач потимс;

6. У правописном усклађивању.Много мање него што 1те то учинити с прозом,

Вук је песме редиговао у тежњи да онс буду углсд на- родног поетског јсзика. Колико је на то имао право са становишта данашње, па и ондашње фолклористике, већ смо рекли. Остаје међутим чињеница да је та тежња ка идеалном остварењу од звуковног преко лексичког и синтаксичког слоја, до самог жанровског обликовања, резултирала штампањсм антологијских збирки. Сам Вук говорећи у Објављенију о „четвртој књизи народни срп* ски песама” Лајпцишког издања, о обимности песничке грађе коју је прикупио кад би сам без избораштам* пао све песме, које имам, било би још пеш оволики књига...”) наглашава да се управо због обиља грађе могао одлучити за избор из ње; „...ја мислим, да би лудост била не избирати, кад се може; нити би по моме мњенију, наше народне песме добиле ову чест и славу, да сам ји ја штампао с реда, без и кака избора, као што гдјекоји наши књижевници чине, и мене криве, што нисам тако чинио .

Сабрана делач књ. четврта, стр. 387-388.

О дбир и класификација песама Родови и нрсше

Чињеница да Вукове збирке јесу антологијске, гтокреће питање критеријума Вуковог одбира песама, о чему је већ било речи. Појам добре песме је за Вука појам логике и редоследа збивања у њеном оквиру, или као бисмо данас рекли њене „дубинске структуре”, али исто толико и њене текстуре - језичког израза и стила, и најзад, али не на последњем месту, њеног контекста, целовитости њене корелације са традшшјском култур- ом. Антологијски одбир је подразумевао и одбацивање свих песама које нису „праве народне песме”, нпр. „калуђерских” (термини су Вукови), Односом „праве” народне поезије и оне која то није, Вук се није посебно бавио, али је и овај проблем покренуо. Познато је да је у почетку Качићеве песме сматрао изворним песмама, и да су га оне подстакле да поверује да се Мушицки није подсмевао својим ђацима у Сремским Карловцима када је од њих тражио да бележе народне песме. Када је вра- тивши се у Србију пронашао Качићеву Пјеснарицу, видео је, вели у предговору својој првој збирци 1814. да су песме „баш онакове исте” какве Срби седећи уз ватру уз гусле певају. Касније је изменио мишљење. У Објав- љенију трећој књизи српских народних песама, 1821. био је изричит: Качићеве песме нису народне, него их је калуђер (сам Качић) спевао подражавајући народу , 1 2 9 да би 1823. у Предговору Првој књизи Лајпцишког издања народних песама, двема песмама о Женидви Сивињтшн Јанка и о Секули и Мустајпаиш и Драгоман ђевојци, које јесу народне, додао још једну - о Јурииш Сењанину.

У Вуков антологијски избор ушле су само оне варијанте које је, често после дугог трагања „у народу".

129 О о ја н Ј с н и је о т р е ћ о ј ч а с т и н а р о О н и С р п е к и пје-

с а м а (и и г а г нрем;» Н. М а р и н к о в и ћ у , н а в . О е.ик сгр . 67) .

сматрао најбољим, вишс пута је поновио да је пссмс имао прсписане од „миого руку *, да му се ии једна није мииила тако добра .,као што... је први пут муо" (ипр. у напомсни уч пссму Смрт Ивпна и Јелшп\ варијанте Смрпш Омера н Мсримс), или да је уталуд покушавао да мује Хасанагкницу са живих усана иарода (у напомени у* песму. коју јс управо тбог тога објавио други пут тек у Всмком издању, после двадесет пет година).

Вукова подела народних песама не представл>а само њихову прву систематизацију. То није подела на „женске'* и „мужеске” (мушке) иесме према томе ко их пева, према половима, већ према начину како се певају. При томе је термин „женске" преузет непосредно из народа („Све оне песне кое ниесу од десет слогова, и немогу се уз Гусле певати, зову прости СерблБИ Женске песне'\ напоменуће Вук уз прву објављену песму у Малој простонародњој славено-сербској пјеснарици. За „мужеске” ће назначити да се „мужественим, познатим Сербским гласом уз Гусле певаго”. Према Јовану Дере- тићу, који се посебно бавио Вуковим системом жанрова, Вук приицип своје поделе изводи из „људске природе”, ослањајући се на просветитељске идеје, али их прила- гођава нашим конкретним друштвеноисторијским усло- вима, ^ 0 подвлачећи да ова подела произлази из поделе рада у патријархалном друштву, Деретић указује на посебне „мушке и женске сфере живота”, при чему се живот жене одвија у оквиру породице, а живот мушкар- ца у јавности, те одатле проистичу и основне теме. Осим овог својеврсног социолошког приступа, Деретић уводи и књижевнотеоријски којим уверљиво показује Вуков смисао да без обзира на недостатак теоријске термино- логије савршено уочи разлике између женских, тј. лирс- ких песама које пева „једно или двоје ради свога разго-

^ Ј. ДеретиН, Огледи, стр. 105.

вора м м у т к и х , јумач*- м \ к:>,; 'ч. !< -т.:-,! пјевају да <)руги с ./унш ју и *а1 о сс у »пт.лн.ч- ки иц-сама в и т е гледа на ијснањ с него п,» п;с<. а % ијенаи.у )унамкије највиш с нп пјссм \ ’ '* Нук-пмо т гицнн.с мслодије, значаја меван.а »а чирску пссм у. нијс сс $авршило само на томе. О н јс ан гаж о вао и мол.еког музимара Ф ранћи- ш ска М и рец ког да мслодмјс табележ и. С друге стране, враћајући сс ниш с иута ма важ н ост „п ри пови јетке" (фа- буле) у јунамкој песм и, и стакао Је и н»сно основно обслеж је које б и см о д ан ас начиали - н а р а т и в н о с т Л ^

Трећа катсгорија месама ма којс јс Вук обратио пажњу билс су баладс (налачимо их у литерагури под терминима; приповеднс пссмс, лирско-епске, епско- лирске, неисторијске, причалице...). Запажајући у њима додирне тачке и са жемским и са јуначким песмама, нач- вао их је песмама „на мсђи”; „ђекоје су тако на међи између женские и јуначкије, да човек не зна, међу које би и узео, н. п. у овој (1 .) књизи 358, и друге готово све до краја од 393-404. Оваке су пјесме наличније на јуначке, него на женске, али би се тешко чуло да и људи пјевају уз гусле (већ ако женама), а због дужине не пје- вају се ни као женске, него се само к а з у ј у ’ ^ 3 Зато је неке од њих (нпр. песме Браћа и сесшра и Бог ником дужан не остаје пребацио у Бечком издању на почетак друге књиге где су песме јуначке „најстаријих времена”, међу до тад необјављ ене записе из тематских кругова „понајвише побож нијех и особи то митологичкијех” (Мјесто предговора првој књизи Бечког издања, 1841). И овај пут је као мерило узео начин извођења песама, њихову дужину и тематику.

1 Сабрана дела, књ. четврта, Вуков предговор првојкњ. Лајпцишког издања, с гр. 559.

132• ^ Сабрана дела , књ. седма, Предговор четвртојкњизи Лајицишког издања.

133 Сабрана дела , књ. чстврта, стр. 560.

59

Ви,-ЧП ј , и к о м и ћ | Г нрни , Н.» V И* >ј |< п- ,, > , Ј('' * м н

ф ( > р \ 1 \ - ИП.ИИ Ж к о м И« Ч I \ ! 1.1К . И \ К !'.• .. ј . ,■ П1 ( .■|И(> Н,Ј (Ч1Г !1<М\'КГ |<ЧГ I » р л '«К Иј'ИП« !»•

»'.ПИЛМЧНИМ И Ш Н('МС ИК Л И Ч к Н М с 1Г+ТИМ,! V. ;<м .Р' I.н >м с ћ \ »ЛО.ИМЦ- И 1 р \ I I’ р.1 » 1ИЧИГ П|!Ч ‘ Н' Ч | г п.-« .,и , Цјј(

♦пиркг, иг и <;пммг> ћн их ин ним \' > к < м ;;*■■» јј--IV !.и ИМНО I 1.»рИК’ мр !Г I! р И I! * > ‘Н’ ! Н И \ !кЧ !М,- •>; .

\ мс1)\ ]\ Н(1’<КГ 1КЧ.МГ, И»,|МО|И1НИИ Н М • * IV | П Н ’К !Г.П! 1 О И \ |Г I 1 ,1М И О \ Г .'ММНОМ Н «1 ‘ Л V« I )* >'*Г ! ЛК П УН.НГг" ■ '-Ј

( МО|\ Н р м \ К !,Н. И‘|>ИК.Н1П}\ ../КГМСКИХ ! Ј Г » М . | " { , , , ,

иV |Г Н,» и р » ' | \ ), Н \ К |Г Н.1ЧИННО \ Л/.7 !<>{ ИЈ>п< ш пн< 1/>пПц.{)ј

< пЈг<сн*>-, с}нн к<ч }Ц (\Ч (1ј т ц и 1Х|4 ни инг, пкнпацп V ирм<» пог мн ј .с с 1.»мн<> |С .,.ноГн»мнг и ,,рлпнчнг ЖГИГКс"ИГ ГМГ » Н \ < Г ! И С . ' ЈСН01С И ОЛ СИМОЈ И О Ч С Ј К а СI Иориг)

а т о киијч V лруго п<нлам;».с счамио јс оса.м пссама и н а т а о нч „муж сскс кос сс уч гуслс полиио *. Пошао јс о;ј најсглријнч догађаја и јумака о којима пссм с пснају, да би танршио Јксму санрсмсиим <Г>инан»и.ма. Гако ио- Ј ланл,с чаиочињс иссмо.м о М илош у (ОбилиНу) у Лати- нима, к о јо ј |С оснонна тсма похнала срмским '<адужбина- ма. КаталоЈ оних нсличанстнсних кулгурмих грађепина ичноси на нидсло сланну српску прош лост. Да није случајно оном песмом отнорио збирку ,,м уж ескс" поези- је, као посредна потврда могу послуж ити н>егове речи упућсне М илонану Видаковићу, У истом предговору, Вук га хвали ,днто имена С лавено-С ербска, у својим књигама употребљава и она места напомињ е, чрез која би се ми оиоменути могли, дасм о и ми некад нешто били”. Следе песме о М арковом лову с Турцима, о Ж енидби Тодора од Сталаћа, о смрти Јове Деспотовића, О смрти Гуше Буљукбаше, о удаји сестре бега Љубовића и о Хасанагиници, при чему уз наслове ових двеју прет- ходних песама додаје да су „Сербалиа М ухамеданскога

Бидо Ј1а! ковић, Народна књ иж евност , I. 1967, стр.225.

60

»аком.Г. 11оследм.а месма јс О Смерти Кулии-КамеЈина, с об|анм«.сп»ем у поднаслоиу да јс Кулин могинуо код Шапца на М итарском мољу 1806. г одимс, „кад су ('ерб- Л1.и мад Турцима сланму мобеду одржали” . Окиир мо- гланл»а, као мпо се може видеги, мредсчавл.а тамегак Нукове касмије класификације, срсдишн.и део је избор месама којс су на неки мамип гимске; о жемидбама и смрти, о Марковим иенољама с Туриима. ОбухваНене су и најнажмијс смохе срмске мс чоријс.

Нарпдна срвска пјеспарица 1815. обухиата меппо већи број месама (сто осаммаест). Поред љубавних и ратличитих женских песама, којих има медесет и три, Вук уиоси метмаест сватовских иесема ('Јабележсмих у Ш ишатовцу од певамиме баба Јелене , 1 ^ 5 двадссст и четири краљичке, којима маводи сакупл>ама - свог при- јатеља, бивш ег секретара М агистрата београдско!', Мак- сима РанковиИа из О струж нице,1-^ шест жетелачких песама и једиу прељску. На крају објављује једиу песму коју су „јадранске девојке” спсвале 1810. Антонију Бо- гиНевићу, војводи јадрапском и команданту лозничком, и једну песму „Б угарску” , напоменувш и да их има сакупљених више од двадесет. Прстпоследгва је заним- љива као још један доказ да се у нашој средини на историјске догађаје и њихове носиоце реагује одмах већ постојећим, спремним усменим формулама за одређене прилике, а последња Вука уврш ћује међу прве сакуп- љаче македонских песама. У Додатку је забележио је три славске песме, у ствари почаш нице. У посебном поглављу издвојио је неколико иових песама које су „учени лк)ди саставлнли” , не затварајућу очи пред бив-

Сабрана Оела, књ. нрна, Напомене и објашњсња В. НедиНа, стр. 422.

^ Исто, В. опширнијс о псначима и сакупљачима иа Сф. 376-380.

61

стотшчем распростраљ чкч фекоменл грађанскс лирикс који Кс тск касније у!ш у фокус тсоријских раша- трања. ^

Пјеснарица из 1815. значајна јс не само по томе што Вук именује с в о јс сакупљаче и нсваче, како је то већ наглашено, и што издваја неколико врста усмене лирске поезије. Са становшнта модернс теорије фолкло- ра, Пјсснарица је увод у Вуково комнлексно, линамичко посматраље врста у оквиру њихове географске распро- страњености, и посебно за обредне и обичајне песме, песме уз рад, њиховог друштвено-историјског контек- ста. Етнолози су истакли ^ 8 етнолошка обележја Вуко- вих напомена уз песме 1815. године. Уочени су и етно- лошки елементи у Вуковим збиркамаЈ^

Вук је, заиста, колико год му је било стало до „текста” (језика, стиха и лепоте песме), сагледао син- кретичност лирске поезије, органску повезаност вер- балног исказивања песме са мелодијом, али пре свегаса цивилизацијском и културном подлогом, обухватајући, колико год је то могао све варијетете српске традицијске културе, на просторима где су Срби живели. Отуд и Вуков опис „обичаја” краљица, са објашњењима да се у његово време играју по Србији од Колубаре до Тимока, а да у Босни и Херцеговини тога обичаја нема, да су по Срему играле до скора, да их је „садашње свештенство забранило” , али да по Славонији код Срба римокатолич- ке вероисповести, још играју. Отуд и пажљиво повези-

^ За синтетички поглед на грађанско песништво и историју његовог проучавања в. књигу Српско грађанско песништво, Магица српска, Нови Сад, 1988.

^ Сабрана дел а , књ. седамнаеста, Етпографски списи, прир., Миленко ФилииовиН, стр. 520 и даљс; Миљана Радовановић, Вук као ф олклорист , Бсоград, стр. 154 и дал>с.

Петар Влаховић, Србија , Бсоград, 1999, посебно стр. 303-346.

62

вање снаког обрсдиог чима сналСк1 сиојскрсним дидаска- лијама, описним наслоном 1»<»и којлм ћс се надашти одређен, примсрсн гсксг {СгшИишима <>а сс опремају\ илн Кг/г) по шш м.ии)о.ж'сња по ги-<«>јк\\ илн Кад облаче дскојку, или К(к) хоНс браш ()а и и<е<)с <)с«ојку, при чсму дајс и наномену ла је сиугдс у Србији ооичај ла браг, или ако нема брата, бра I учсл ичкедс лсиојку и прсда јс девсру, игл.). Оиакио! приступа ћс се Нук држати и у каснијим ширкама лирске посчијс, које ће се, у пуном обил>у у мећуирсмсну прикупл,ене грађе. појавити одво- јене од јуначких песама у Лајпцпшком ичлању, 1824, и у Нечком шдању, 1841 (да не помињемо хсрцеговачку 1бирку ит 1866, коју је Нук припремио та живота, или рукописе).

Од сто четири женске песме (поред седамнаест јуначких) које је Вук објавио и ратврсгао у Пјеснарици, фађа је нарасла до четиристотине шест пссама у Лајп- цишком издању, у коме је додао и именовао још две врсте песама (додолске и песме уз часни пост), да би у Вечком издању дао и коначпу поделу лирске поезије на двадесет врста; 1. Пјесме сватовске, 2. Паштровски припјеви уза здравице, 3. Перашке почаснице, 4. Паштровско нарицање над мртвима, 5. Пјесме свечар- ске, 6. Пјесме краљичке, 7. Пјесме додолске, 8. Пјесме од коледе, 9. Пјесме божићне, 10. Пјесме које се пјевају уз часни пост, 11. Пјесме онако побожне, 12. Пјесме сљепачке, 13. Пјесме особито митологичке, 14. Пјесме, које се пјевају на прелу, 15. Пјесме жетелачке, 16. Пјесме ифачке, 17. Пјесме које су се у Будви пјевале на Спасов дан, 18. Пјесме које се пјевају дјеци кад се успављују, 19. Љубавне и друге различне женске пјесме, 20. Пјесме Бачванске нашега времена.

У свом монументалном делу, минуциозним поређе- н>ем свих Вукових збирки, објављених и необјављених рукописа, Љубомир Стојановић је прецизно пратио уношење нове ф ађе и све промене у њеном распореду и

63

класнфикацпји ич и Јлаи.а у »пдањ еЈ Послсдњс,кригимко ш л .јн.с прнс књигс Бсчко! ичлан.а уралио јеНладан НслиН, са новијим подацима, крспким освртомна Лајннишко и у 1ан>с и нагласком на псначима и

141сакупл.ачима.Иако Вук скоја мсрила полсле нијс ујсдначио, ру-

ководсћи сс наи Јмснпчно намсном, мссгом и ирсмсном ито1)сн»а пссмс, омогуЈнш је касннјим истраживачима да узпмајући у об н 1р пре свега намену песама „пригоду уч коју сс певају", љегову поделу саж му, уводећи оквир- не категорије које обухватају по неколико п о д в р с т а Ј 4

Као што је шметак сисгематичације женских песама потекао још од Мале простонародње славено- -сербске пјсснарице, а у Пјеснарици и:* 1815. добио иови импулс, подела мушких песама у Пјеснарици, ће, уз нека одстуиања, трасирати даљи развој Вукове хронолошко- -тематске класификације епске поезије. Започињући збирку песмом о женидби једн ог од најславнијих Нема- њића, Цара Душана, по казиваљу Теш ана Подруговића, а завршавајући је са четири песм е Филипа Вишњића о Првом српском устанку, Вук је затим, према времену одигравања историјских догађаја, укљ учио песме о Ко- совској бици. На првом месту, п есм у од Тешана Подру- говића, која ће постати позната под насловом ЦарЛазар и царица Милица, на другом, песм у о Царици Милици и Владети војводи коју му је певала Слепа Степанија, а коју ће у каснијим издањима заменити опширнијом ва- ријантом Тешана Подруговића, и на трећем месту, кома- де „различних” косовских песама од свог оца Стефана. Између две Подруговићеве песме о Марку Краљевићу (о мегдану са Мусом Кесеџијом и са Љутицом Богда-

^ Љ. Стојановић, нав. дело, сгр. 336 и дал>е.^ Сабрана дела, књ. четврта.

Видо Латковић, Народна књижевност, стр. 149--151.

64

ном), ставмо ј с Вкимкићсву мссму о Марку и Лрапиму. Рсдослел јс изиевсрио н пссмом о Мваму Ришњаиину и Алнји Новланнну. као и умсгањем мссме о леоби Јак- шића између хајлучке песме о Новаку. Радиноју и Гру- јицн. и песме о Бају Пмвл.аммну. коју опет следе две пссме о свсцима. претходећи песмама о Првом устанку. Као и 1814, када је Маркову епеку биографију допунио исгоријским и културноисторијским предањима о њему, овде је то учинио са епским и историјским биографија- ма Старине Новака и његове дружиие, Баја Пивљанина и Његушевић Мата. Тако је заправо повезао историју и традицију и показао идејно и жанровско прожимање поезије и прозе. У Лајпцишком издању, 1823. извршио је прегруписавање. У другу књигу ставио је „пјесме јуначке најстарије”, до појаве ватреног оружја, У трећу: ..пјесме јуначке позније’*, да би четврту књигу, која се у науци убраја, такође, у Лајпцишко издање, иако је објав- љена у Бечу 1833, испунио „различним јуначким пјес- мама". На Бечком издању радио је до краја свог живота. Јуначке песме је коначно поделио у три књиге, према времену збивања и тематици. У другу књигу, 1845, ушле су пјесме јуначке најстаријих времена ,лдо пропасти царства и господства српског". тј. до краја 15. века; у треНу1^'игуГТН46 - Пјесме јуначке средњијех времена ^о хајдуцТша и ускоцима и обухваћен је цео шеснаести и седамнаести век); док су у четвртој књизи, 1862, Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу (пре- васходно о борбн за ослобођење од Турака у Црној Гори и о Првом и Другом српском устанку). У оквиру сваке од књига, фуписао је песме око догађаја, и око јунака, водећи рачуна о редоследу збивања, стварајући и сво- јеврсне епске биографије појединих историјских лично- сти. У другој књизи је, као што је познато, централни догађај Косовска битка. Њом је живот Марка Краљевића разделио на два периода, на докосовски слободни жмвог бранмоца светородне лозе Немањића, и на покосовско.

65

жилано 6игчтп(>нањс турског н<иала поссвне врсте, Јал>уол.сиик у ис 1орију. Нук сс лржао хронике. ^

О Мукомо) класификацији Јуиачкп.х пс<-ама писали су. уччлалом. сни који с> сс Нукч»м банили. 11о, бет обчи- ра. ма ириме;ич\ «>иа јс омстала, у снојој лииамичкој м»рслами|и спски.х оорачама са |ралимиЈском кулгуром ц исгориЈСКим н'>ннањима^ТГрсли 1Пн.ом, мрсломном тач- ком 1 нх гоннан.а. упрано, снсукуммс срмскс исгорије^ сма^рао |С Косонску б т к у .^ )

КансНи сс смарошћу маролмс посш је итрскао је мисао ..ла су С’рбл.н и прије Косона имали и јуиачких ПЈСсама ол С1аринс\ мо булући ла јс ома мрсмјсма гако снлно уларила у нарол, ла су г огоно свс чаборавили што јс било лонлс, па само оланлс почелн наново приповје- лаги и пјенапГ^** Она мисао илс носрелно у прилог старости постојања српских народннх епских песама, мала о то.ме ннје поссбно расправљао, као нн о стариии женских песама, ча којс је изјавио, м сђутим, да их може бити и ол „иЈкале г о д и н а " .^ Иаиме, Вукова размиш- љања о старини наролнс посчије, наметнула су му се превасходно као резултат н»еговог додира са певачима и њиховом ф ађом , и потребом њ еног разврставања, прн чему је сагледао важност К осовске битке као прелом- ногтренутка, како у српској историји тако и у народној традицијској свести.

Класификацију народних п рип оведака Вук је начннио по угледу на глобално разврставањ е народних песама. Поделио их је још у свом п редговору Рјечнику

^ В. Радмила Пешић, Поговор, Сабрана дела, кк>. гпета, стр. 508-510. В. и Миодраг Матицки, Историчност ^Вуковог схватања у одбиру еПских народних песама, Научни састанак слависта 17/3, Београл 1988, стр. 86.

^ Сабрана дела, књ. четврта, стр. 569.Исто.

66

1818. „МЛ ЖСЖ КС М ): ; м . , .. . . .ОВИЧ Ка1С ЈОрЛ|,1 ,, N. 1VI : 4

СМИЈСШМС И н к г м и ч » ! • • > : ... , , ,

рскао да су нс1 ш ппс. ! , .,< ( ,, ,.којскакни...". 1 ( )»у .!< • !. ■ ч з:«|«.Ч!М Ц0 1 ./.Н1Ммредгонору збирци од -м- •: . . ,ДавидовиНсним мовин;»м.| |ч -! _ м,. . . „уобиммој фа!)и од ислг! <м ипнп, - 1ки> и , ; •/ » ио-н-лу рачграмао, и ду6.л»с ушло у ссиоеж и ;и нрсча ; ,,...жгнскс су приповијсчке омс у којимл сс ирииовијсллју којскак' ва чудсса, ш т о нс м о .уч (> пинш ( и по сној мрилиии ћс ш љ ибитиријсм гатка, њсмачки М агсћеп)”. М уш к ссуон е у којима мсма чудеса, мсго омо пгго се мрипониједа рекао би човјек г)а 6и ш ист а м о.м о би т и' (Курш в II.М.-Ћ). Насупрот фамтастистици у прној групи истиче реалистичност у другој, са финим смислом за раллико- вање односа уметничке фантастике или реалистичности према животној стварности .147/Т1оред дихотомије фан- тастично/реалистично појављују се и појмови дуге и кратке приче, као и озбиљ не и хумористичке, што ће ' такође бити мерило и за све касније класификацијеЈВук уводи и појам приповетке на међи запажајући прожи- мања између жанрова.јрбавеш тава Грима у писму од 3. октобра 1852. да је у збирку ун ео и приче о животињама и предања („каже” - ба^еп) о М удром Соломону.) Преда- ња као посебну категорију, различиту од приповедака издвојиће у својој необјављ еној књизи о Ж ивот у и оби- чајима народа српскога, уклапајући се у Гримову поде- лу приповедне прозе на ове два основна наративна обли- ка, која ће све до данас опстати у науци о усменој књи- жевности.

IСабрана дела, књ. друга, стр. IX.

67

Сабрана дела, књ. трећа, стр. 48.

О ВУКОВОЈ СТИЛИЗАЦИЈИ СР1ГСКИХ 11АРОДНИХ ПРИ110ВГ;ДАКд

I > ала јс Миљан Мојашевић 1953. објавио своју студи. Г \ ЈУ о Вуковој сгилишцији наролних српских припо- I I ведака, отворио је јелмо драгоисно, до тада само дотакнуто, иодручјс испитиван»а. Минуциозним ноређе- њем рукописа народних приповедака Вукових пригшве- дача и сакупљача са објављемим гекстом исгих ири- повсдака, које је Вук у својој чувеној Збирци из 1&5Х сам припремио за штампу - Миљан Мојашевић је дао анализу Вуковог редакторског и стилизаторског поступ- ка. По њему „основна” Вукова тежња која се осећа у стилизацији приповедака јесте не да се, у границама језичке правилности, остави што дословнија стилизаци- ја онога који му је записао приповетку, него да се створи што лепша и уједно што народскија и, према томе, што јаснија и што течнија реченица. Имајући стално тај цил> пред очима Вук је на доста места рукописне приповетке не само језички редиговао, него и потпуно стилизовао”.1

1 Миљан Мојашевић, О Вуковој стилизацији народних приповедака, Немачко-југословенске културне везе, Студије и Чланци, Београд, 1974, стр. 152 (Прештампано из Зборника Етнографског музеја у Београду 1901-1951, 1953). О овој теми види - Љубомир Стојановић, Живот и рад Вука Стефановића Караџића, Београд, 1924, стр. 651; Миљан Мојашевић, Српске народне приповетке (од Грима до ЈЈескина), Београд 1950; У1ајко Ра1ауе$1га, О Iгапзкгј&оуапји / гссЈаксуЈ пагодтћ рпроУ\- једака, К.ас1 IV коп^геза бауега Го1к1от1а Ји§об1аујје и Уага2(1ти 1957; Јоуап Уикоујс, О па&тта М егепја ГоЈкЈотс дгаде, 1б1о; Маја Во§коУ1б-31и1И, О а(Ии паго<Јпе рпро\ (је1ке.

68

Сви каснији пстражмнами Вуковог олноса према народној приповсии. било дл I у сс са Мојагневпћевим чакључцима сллгали или им сс супрогсчавч.али, морали су ол и»их по!ш. слслсћи прс свсга јслини могуНни гтут којим јс МоЈашсвиН пошао, пуI иорсђсња приповстке у њсном првобитном чапису са њсним Јавршним, шгпм- папим обликом. Иокрснуго п т а н .с ла лп се народна приповстка у Вуковој сш л тац и ЈИ можс смаграги усмсном творсвииом »пашало Је нш расправа, али Мојашсвићсв олговор на њсга ни ланас, послс чстрлесст година није ичгубио од сво јс убслљнвости. Вуковс приповсткс, по М ојашсвићу, се ..могу сматрати поу зда-

1Јтјс1по}*1 пјсСЈ, II, 2, 1958, стр. 77 89; О ппгосЈпој рпШ / и пјсгти ашеппдпи 1/т /и , 51оусп.чкЈ еШоугаГ, XII. IЈиНЈјапа, 1959, 81г. 107 120; Наш иеиспуњен <)уг прсча Вуконим народ- нич приповијеткама* Анали Филолошког факултета. Бсоград, 4, 1966, стр. 75 81; МигосЈпс рпро\ јјс1кс Уики Зњћпоујба КагасЈлса као тјсга ха роиш пје 5гр$коНг\ а(хкИ1 рпро\'јјс(1акау Ка<Ј XI коп^ге^а бауега Го1к1огЈб(а Ји^обЈаујје и Моуош УЈпопос1о1бкот 1964, 2а^гећ, 1966, стр. 205 211; О гебепЈсЈ и$тепоџ рпроууссЈада, 1Јтјс(по$( пјебј, XIII, 4, 1969, стр. 255- 273; Миодраг Поновић, Вук Стефановић Караџић, Бсоград, 1964, стр. 425-435; Мирослав Пантић, Вук Стефановић Караџић, Српске народне приповијетке, Поговор, Београд, 1969, стр. 223-229; - Вук Стеф. Караиић, Српске народне приповијетке, Сабрана дела Вука Стеф. Караџића, књига трећа, Просвета Београд, 1988, стр. 308-651; Нада Милошевић- Ћорђевић, Три Вукове прозне варијанте о змији лиадожењи, Ковчежић, VI, 1964, стр. 151-163; - Запшси народних припове- дака у Летопису који претходе Вуковој збирци, Зборник МСЦ, књ. 5, 1976, стр. 245-255; Боривоје Маринковић, Вук Стефановић Караџић и прозна народна традиција, Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, IX, 1966, стр. 163-205; Циђогтпг 2икоуЈс, порппоз Уика Угдеујса Кагас&Гсеуој гћјгсј пагодтћ рпро\/јјес1ака, роз1оуЈса / гадопескј, Сосћбпјак, 1пбП1и( га јгибауапје јидоб1оуеп5к1ћ кпјјгеупози и багајеуи, кпј. I, багајеуо 1972, стр. 57-70; Снежана Самарџија, Поступци при- поведања у Вуковој збирци ,,Српске народне приповијетке" (Беч, 1853), Научни састанак слависта, 1985, књ. 15, стр. 237-247.

69

нмма »сж* иау#мл граћд ф оклористикч- > т т о МСН-АО. штп |Г \ПрарО тоггрмм«? Н М« ГфЛ» г.лг Н\ К је Тп ЧИНИО НЗ гч Н^цу с амчг ОПИЧИО* ГТОи >ЛЛ>* | Н р ЛИог* и * ? г а у и ш г т г Л л * т < \ н с м о # е < > н т « » ш р?: <и о г п н г

#а!ГО < %'• 1)|>П(М«РГ7|ГГ Н ,ЕО1»0 »АнркГ V IV#. * .:Н»ПрТ имсма' $ирл*к* «.р*ч«сс млр*и»*г н р м п о * ст» с ‘’ ' К рнтим ко тл л м * Нчшоии«, ^НфО« <н 1 |К?! и |ч<И голимск Мир<ч.-ч*л Пантићл.1 V комс <.% рмеогпк м И1 Н>коис и«.ч глиштинеИ 1 Н С ГМ и а С 1 И ГТ Т *К Т ЛЛПЛ. р л с т у м л ч с н н . А 1 М 1 И И И М Н И и

ШТДМПДНМ УШфСЛО СА ) М « * П Л Н Ч »ллртним 04Г1НК0М, МОЈНим |С дао Нук Клрлиић. М^члшсиићсод тир!усн~а ии^ 1»«ОИрГГИ». п МО|\Нжч т Порс1к»М ИрИ*НП11НО! и КОН4ЧМОГ иитсла иојслнннч иримл уммин н» )с лостуииим и принлдчним н и ширу маучну )лим«чг

\ (»иом рал> иокушаћсчо лл И'<лнојнмо осиоинс ИЛС1НС По.1С ГИЦЛЈС КОЈИ су нсп<ч*рслно улицл.ти на Нукои стаи прсмл ндр(1лним порииоистклча. и проу»рокоиали олрсћснс ПНЛОНС »ммснл КОЈС јс ОИ уиосио систсмагски у рукоиисс лооијсних прича. У Вуковој рслакциЈН и СТИ НМЛННЈН нлролиих припоисллкл јлсио се могу уочитн лис тсж»м* првл јс ла онс буду оглслало снсукупног жииота (и обнмајлЈ нлрола српског, а лруга јс, да оиз постану како „углсл народиог јс јикл у прози” , тако и углсд књижсвно>усмсног жаира.

Васпнтаван на наролној књнжевности. ифастао И1 средине у којој јс усмено предање преточило обрасцс иационалне културс и историју саму у поетски Језик, Вук јс повезавши ломете друштвених и књижевних наука, српску усмену традицију успео да изнесе, и учеиој Европи, и својим ученим сународницима, у пуном сјају. Од самог почетка, већ у закључку предго-

~ Миљан Мојашевић, О В уковој ст илизацији ..., стр.176.

■* Сабрана дела Вука Караџића, књига трсћа, Вук Стсф. Караџић, Српскс народне приповијетке, приредио Мирослав Пангић, Просвета, Београд, 1988.

70

цоуњ \ (а !ој цр.и о , ч-ч>ччн1X14. Ј о л и м с . Нч* и. к<:: . : . ч, (. ,» ;грЖАЛС И сал V мар««-:, Н».Гб н т и с Сср*>гк«> и и м с 1 \ ?И мОТКрИЈС И V НИ|'<.јН<1; : ‘ р И г !•' Н'.Ч ; *1 > г {4'Г.ИН

карактсри» ммми и о а т н.|р.. ми-ј г. \ л ,»•. т-ч.лчни и иамионачмо сн<>;< • ксмн \ ; . ј ј н ц. тии-.’ Н4>Г>Ја«ЛЛ)С ?*' приппц. »лка. .МН> .*». !!М МНИ'. 1 V ј-', ИI.ЦИ|И о6 }а1 Ми.анан.а мпм-лммич ;ч -т ,. : . 1 Г.ц »к » ..и> ш 1 а нарол <» риЈСМи ко)<1 | мис 1 и и !;риг;<»«ин-.м н.н ј.ннјн.н^- !ш ла ..лолан> и шмиш ».сн<> мијс «аи. та мим?та " а ла јс0 0 0 |анл»ииам-\ мрима ра»чи!нл..»о и ратц с 1 о|м ол прс нско.-шко голнма молн.чи су га. исли. ,.?)скм}н ол умсин и чпамспити ( рбал.а ла помнс омисинаги »»аролнс оонмајс н н р и п о н н јс т к с 'И р и п>м сс на|ка ла ћс му ..слаоо ко нЈсронати и рачумјсти како јс припонијсткс кмпко иисати! Ја сам се. кажс, онлс. око с*н<> ђскоји м . 1 п«, толико мумио, ла бн маши ђскоЈи снисатсл.и мпгли гото* во чш ав роман написати. или свс илш е I еснсронс иа Српскн прснссти 1 * . 7

4 Ист о , књига мрна, Вук Стсф. КарауиН, Ијсснарица 1814-1815, прирсдио Влалан Нслић, Иросвста, Е>сограл, 1965, стр. 44. 0 хердсровским корснима овс идсјс в. корисну студи- Ју М. Клеут ХерОер и Вукова поетика наробне књижевности, Зборник Матицс српске за књижевност и јсчик. књ XXXV. св.1, Нови Сад, 1987, стр. 32.

И ст о , књига друга, Вук Стеф. Караџић, СрпскиРјечник 1818, прирсдио Павле Ивић. Просвста, Београд, 1966,стр. VIII.

Ист оу стр. IX. Ист оу стр. 95. Приповетке које је објавио су под

речима: Болећи, варење, врагађур, дембел, ђаволак, злогук, зорац, исписна, јагњиво, кикош, киснути, клин-чорба, ко, лагала, минути, нешто, оо, пириватра, попара, причешало, пуштеница, ујам, чалабрпнути, челац, четвртнн, Солун.

71

Три годинс касннјс у мредг оиору Збирци из 1X21. године прошириИе своја разминЈљања: „Пјесме, чагонет- ке и приповијести то је готово народно кљижество коме ништа више не треба него га вјерпо, чисто и непоква- рено скупити; али у писању приновјетки већ треба мис- лити и ријечи намјештати (али опет не по своме вкусу, него по својству Српскога језика), да не би ни са једне странс било претјерано, него да би могао и учен читати и прост слушати; а ја сам казао у Предговору к Српском Рјечнику како је то за мене тешко!” 8

Тешкоће на које се Вук жали нису, дакле, само сакупљачке природе већ произилазе, пре свега, из начина на који је Вук послу пришао и високих циљева које је себи поставио. Не случајно, Вук истиче идеју да у „писању приповиједака већ треба мислити и ријечи намјештати”, идеју која је у многоме проузроковала тврдње да Вукове приповетке спадају у писану књи- жевност. При том се, међутим, губило из вида, а то треба посебно нагласити, да је сам Вук у Рјечнику термин „писати” протумачио не у смислу књижевно стварати, него дословно; „писати-пишем-бсћгехђеп-бспћо”, те да синтагма „(ријечи) намјештати-ип1 егђпп§еп, соИосо” допуњује претходни, чисто технички термин (писати), схватањем о потреби правилног коришћења синтаксе српског језика, или примењивања „правила како треба... из ријечи разговоре састављати” - да употребимо Вукову дефиницију из Лисменице.10 Дакле, Вуку је важна правилна употреба језика, али и усмено казивање као „углед народног језика у прози”Ј *

0 _Исшо, књига трећа, стр. 15-16.

Исто, књига друга, види под речју намјешташч.0 Исто, књига дванаеста, О језику и књижевносши А

Вук Стсф. Караџић, Иисменица Сербскога језика 1814, прирс- дио Берислав Николић, Просвета, Бсофад, 1968, сгр. 33.

1 О гоме; Вук поссбно у Огласу ча чбирку сриских народ- них приповсдака 1853 (в. Сабрана дела, књига трећа, стр. 1^)

72

Збирком пртпнимаки ич 1X21. го;јиис објавл.сном у Д(1;1 атку ДавилониНемнх ,.Поиина сербских , Вук показујс да му јс исто јолико важан иародни дух нричс. Ова збирка, у којој нема ни јсдис бајкс, управо је засио- вана на игри тог народиог духа, и као »».сгова нспосрсд- на објсктивизација. сва јс у потврђивању неуништиве виталности народа.**- Иако јс увслико упознат са Гри- мовим* циркуларом, бајке га гада још не таокупљуЈу. Гримово циркуларно писмо Копшар јс Вуку послао још 12. маја 1815. године у Зсмун, приложивши му и Гримов списак основних мотива народних бајки.1 А Вук се, како Мојашевић запажа, „налазио на терену, већ на по- слу на који је позивало ово писмо”. ^ Копитар је при том искористио прилику да Вука подстакне на сакупља- чки рад: „Употребите вријеме док сте доле... из списка ћете увидјети што је њемачки народ могао још сачу- вати!... а да ви имате и више и боље, дјелом друкчије” . 1 5

Сам циркулар новооснованог друштва за сакупљаље народних умотворина, надахнут Хердеровим концепци- јама, објашњава да је сврха Друштва да спасе од смрти народну традицију наслеђену од праотаца, „која упркос руглу и погрди, не знајући за своју властиту љепоту

^ Објављене приповетке су: I Зла ж ена, II Л аж за опкладу, III Ђевојка, удовица и пуштеница, IV Све, све али занат, V Еро, Турчин и кадија, VI Еро с оног свијета, VII Еро и Турчин, VII, Слово иж е али сирца ниже, IX Зашто у људи није таван раван, X Ш та ј е најгоре на свијету? Или пијан Србин или гладан Турчин, XI Међед, свиња и лисица, XII Ђаволска сланина. 166 загонстки којс се настављају на прииоветке, управо су у истој функцији као и онс. (В. Сабрана дела, кљига трећа, стр. 17-34).

^ Вукоаа препшска И, издао Љ. Стојаноиић, Бсоград, 1907, сгр. 1-4.

^ М. Мојашсвић, Гримово циркуларно бечко пшсмо, Зборник МСЦ 2, Всоград, 1982, стр. 167.’

^ Вукова преписка, I, стр. 149.

73

скривено жмип и у себи једино носи свој непрерушиви рлзлог. Она јс пут ка рачумсмаи»у данашње песме историје, је!ика. у њи.хоним старијим и правим шмети- ма’\ Посебно сс ипсистира да се „ствари вјерно и истинито ухвате бе:< пољепшавања и додавања, ич уСТа примовједача, по могућности његовијем властитим го- вором и ријечима, на најтачнији начин”, да се име приповедача назначи, да се сакупе и „мањкави одломци и оне приче за које се вараво мисли да су већ сакупљс- не”. Иако је усменом грађом испуњена цела земља, ипак су њоме „обдарена највише... она мирна мање доступна селипЈта која су у шуми и на планини... а песма пријања јаче уз пастире, рибаре, горштаке . . . ” . 1 6 У Вуковом Предговору од 1821. године могу се уочити подударнос- ти са концепцијом из циркулара, почев од захтева да се све скупи верно, чисто и непокварено и то само оно што је готово „што је народ Српски већ измислио”, што хитрије. „Оваке народности треба купити док се нијесу новим модама загушиле и искоријениле”.^ То је уосталом била Вукова замисао већ при објављивању песама из 1814. године. При том ваља истакнути да Вук има и своју ширу концепцију, која је прилагођена његовим сопственим идејама, и српској културној грађи у целини.

У Предговору збирци приповедака из 1853. Вук поново експлицитно инсистира на верности бележења, дајући себи право да приповетке редигује. Моли сваког „ко би писао да он не поправља ништа, негодапише

16 Исто, 11, стр. 1-4. (Прсузето из дубровачког часопи- са Срђ, !, 1902, стр. 666-667, где га је Богишић шгампаоу свом иреводу на наш језик. В. М. Пантић Иоговор Вуковим нарол- ним приповеткама, Сапрана деш , књига треНа, стр. 366-367).

Сабрана дс/ш Вука Караџића* књига трећа, сгр. 15.18 Иста.

74

упр«1ВО ОНОКО КП( . | ј ; Н ' Г “ : ; ј М . . . . ,

будс погрсбно да г г » П . ; а Г: И Ј Ж

Јпостави, то Ну ја 'иг,- -, , г ... . И! м:,С В И М а , КОЈС сам написанс /И • ' :< ;>о Т р С О

научник, посдс дугогодипЈн.сг I г- инсистирања подухватио обЈавл>иван>а бајки, Вук јс то учинио са посебном пажњом, познајуГж њиховс оддике, жанронскс захтеве, типска обележја, формулност искативаг,а Пре тога сакупио их је читаво мноипво, проучио до тада штампане збирке. 1 - 1 а свом личниом примерку Народних српских приповедака Атапасија Николића из 1842. и 1843. године, Вук је оставио низ напомена.^О Карактери- стично је да је обележио управо оне делове Николићевог предговора у којима НиколиН наглашава национални дух приповетке и ставио их под сумњу. Када је 1853. издао своју Збирку од 50 приповедака, махом бајки, Вук се у предговору поново вратио на Николићеве записе али не и на Николићева разматрања о народној припо- веци као исказу народног духа. У предговору је ставио поенту на језик записа; са жаљењем је констатовао да Језик у овијем приповијеткама нити је чист народни, нити је језик нашијех народнијех приповједака” (курзив Н. М.-Ђ.) Разрадио је само први део своје констатације: „у њима има граматичкијех погрјешака у нашему наро- дном језику... тако да би човјек на много мјеста могао реНи да су приповијетке ове превођене с њемачког јези- ка”.2* На другом делу свог закључка: да то није нити ,,језик нашијех народнијех приповиједака ”, није се задр-

^ Исто, стр. 50.В. Владан Недић, Биб/шотека Вука Караџића, Би-

блиогскар 1-2, Београд 1955, стр. 20-24; и Нада Милошевнћ- -Ђорђевић, Записи народиих припоиедака V Летопису који прстходе Вукоаој збирци, Наумни еасчанак сланиста, 5, МСЦ 1975, стр. 247-24Х. (В. стр. 119-127 у овој кн.и нО-

^ Сабрана дсла В\ ка Караџића, кн.ига I рсћа, стр 50.

75

жао. М сђуш м . всћ сама ра ?лика коју јс Вук овом при- ликом полвукао и:шс1)у т в о р н о г јс.ијкл и посчског јечи- ка олрсђсног фолклориог жлира спала у и \у чстно танана и ланас актуслна питања гсоријс про<с. онако посгавље- на 1 ск ПОЧС1КОМ лвалессто« вска. Л ак/к \ прслстављасно- Јсврсну, Вуку својствсну, ангиципанију касннЈМХ науч- них лостигиућа.

Крил.ангно уочивш и да је природни срнски језик једи о, а је.чик уметничког тексча иаролис усм ене припо* ветке друго, Вук се полухватио лвоструко слојевитог чадатка да, с јсл и е стране ож ивотвори . али и иормира природни српски јечик, а с др уге , да задрж и уметиички језик одређеног усм ен ог жанра.

Ако бисмо се послужили појмовним разграниче- љима између природног јсзика и језика уметничког тек- ста, као и терминологијом коју нам пружа нпр. Јуриј Лотман,2 онда бисмо могли рећи да Вук управо прави таква разфаничења. Он, као што смо видели, од „чистог народног језика”, разликује уметнички језик и примењу- је га у књижевном ткиву бајке као „репродуковање мо- дела света” и то у оквиру једног жанра. Вук интуитивно схвата да тај уметнички језик припада уметничком језику његовог народа, његове културе, дате епохе, човечанства, али да је исто тако својствен одређеној приповедној врсти и то једноставно формулише 1852. године у свом Огласу за српске народне приповијетке, препоручујући књигу „... и ради народнијех мисли у овој струци (курзив Н. М .-Ћ .) умотворина народа нашега”.^

Он се нада и верује да „као што су пјесме углед народног језика наше народне поезије, тако ће ове приповијетке бити углед народног језика у прози” (кур-

22 Ј. м. 1^о1тап, 8(тк(ига итеШ&код (екжа, N01/1, Вео- §га<Ј, 1976, стр. 50.

23 Сабрапа дела, књига трећа, стр. 185.

76

'НШ Н. М-1У V- 4 ! фп и>м ;н;»-л:••.(!<> I. ;>*:•> ? »мсчп;и рсм сшрука ГСрМИНО.\5 рг1: и ') ; г р м м н о м ИПОКИЈЛГИ ВИ 11Н.Ч' 'А>. М > >(.'.( И'.*.'1Н!'Ч *С< !р( ј Ј( "С! IX СХВ;п<ЈНм\По себи сс рачумс. каго ц.‘ т у и пшн м;г.м:ц всН оврач- ложсчо, да ио.гтиипч.’ }.<уко»и>: с.чна гања !рсва црс снсга гражити у и.сгопоЈ споси. у ,,х с р ;к 'р ја т .л иу , у уги п а |и - ма браће Грим, у иосгампи о о д н о еи м а тж еч ан м сти између пационално! духа, ипродног песнинпва и језика. М еђутим, анализа Вуковог поступка омкрипа и Вуконо уочавање дубљ их корелација унутар ових сисгема.

Посебно је занимљиво, такође, да је Вук своју представу о томе како треба да изглсда „углед народног језика у п рози ” као репродукција „модела (патри- јархалног) света” , онаквог каквог га треба ириказати читаоцу/слуш аоцу - изнео сасвим јасно и раније, још у својим рецензијама романа М илована Видаковића. За њега је нарочито битна „инф ормација” коју уметнички језик даје о историји и култури српског народа, и он, као да у овим рецензијама кали језичко-стилски поступак, који ће касније применити у збиркама народних припо- ведака.

Вук наглаш ава да „се свакш списателк мора старати колико за стварг? о кошп пише, толико... за нистоту и за свопство онога езмка, на коемЂ Сшше..” 25 А В идаковић на питање „зашто тако пише... не би ниш та знао друго одговорити него: п имамЂ таковмп вкусЂ4;^ те тако не пази „ни на каква друга правила осимЂ свога вкуса... а вкусЂ е н-кГовЂ... врло различанЂ и непостолПЂ... Кои оће да чисти езшКЂ

2^ И ст о.25 С абрапа дел а , књига дванаеста, Вук Стеф. Караџић,

Рецензија Видаковићевог У сам љ еног јун ош е, стр. 126.2” И ст о, књига дванаеста, Рецензија 1 и II књиге

Видаковићевог Љ убом и ра у Јелисијум у , стр. 181.

77

<>(/ ШУЏМ4 рјсчн, (ЧШ М(*ра ишц -ч !/ !■■()(• [пгчцнароџЋ има, кое .т нсм<1, иа пчаи "• /•/ .пш, кос се јпсчи могу ламнчшши, кос ли т 1 - ,

У ИрСЛГОИОру Ирној <Г>11р1Н? ■ : длкп ич 1Х2|,1'ОДИМС, П уКЈС ону МИСМО ИОНОНИО V * IV Г)СЈ1СЖС»,а,гј. и1!исан*«Г' ириионсдака, дмјуЈнј •-■•:) кл,у*»но мссто. Синтагма „ријсчи нам јсипаги", о мфм јс ранијс било гонора, иогкрсил.сна јс упрано всћ <|)ормулисаним чахтсном у Нуконмм рсцсн ЈИЈама Вндаконића: нс по сномс вкусу, нсго ио снојству српскога Ј с ш к а . Цсо овиј одломак Вук је од рсчи до рсчи прснсо и у предговор другој књи:ш 1853, а на конкретну приповсдачку грађу, на саме приповеткс у Збирци, применио је онс сноје ндсјс.

Иа нивоу језика избацивао јс туђице, славеносерб- ске речи, поједине локализмс, замењујући их углавном лексиком свога краја и народпих песама, да би истовре- мено оставл,ајући народне речи у појединим формула* ма, те речи замењивао њиховим синонимима у понов- љеној формули, богатећи језик. Н авеш ћемо само некеод примера: уместо отац, паор, демон, рождество, припра- ви, почне говорити, кућа... Вук ставља: бабо, тежак, ђаво, Божић, спреми, рече, двор... (из бајки Ћаво и његов шегрт и Стојша и М ладен ). У функцији апстраховања амбијента бајке, реч ст вар зам енио је речју знак (Стојша и Младен), избрисао је одређење неколико го- дина, неколико села (Немухити јези к ), итд.

Вукове рецензије, прво на Усамљеног јуношу (1815), а затим на Љ убомира у Јелисијум у (1817) и јесу толико значајне што, колико указују на Вуков став према језику, толико и на његово схватање народног „битија”. Не замера Вук само Видаковићу што не влада чистим и непоквареним говором народа српског, већ што не познаје чак ни „законм. Он пушта тако своје

27 Исш<\ с ф . 192-193.

78

јун ак с да К.ЧС’4' »;■••• * у. : е с ^-:Гу мо :•: КиКОсе усу!)у;с : ■ •• . = {•«_• Н ут V н<:.нси ?ији

Љ уб о м и р а \ 'Ј с •<<< , \ >;• ,.• • ' 4апи/ н \ (I*>1,1 ' нир^н)/'•-’// V’ свсш и н и п ' ј- ' ' ,.су к<*д (ји.јко! иароланајсветије оне >}>м с *<п-о/п>, а>п!а> и обичаи ^В уку см ета п п о н \ Ви;1акођић нс п опп у је , банализује, п огр еш н о п реиоси , гл-тачно иитсрнретира, или изми- шљ а. В у к се огорче»:о обара па ВидаковиНеве слике на- родн ог живота.З* В. м м с л и , каж е уж аснуто Вук, да е сва С р б ск а /дерод№?сШг>-№1ЈопаШа1 - и сви ст ари о б м ч а и . к а д ђ с е и зн е с е л а д н о печен-к сћ бХелммЂ, лукомЂ м ладЂ смрЂ суво м есо , погача, чут ура или т м к в е и ли кондирЂ в и н а . .” 32

На неколико примера, који се понављају, Вук Не показати Видаковићево непознавање живота и обичаја народа, издвојиће народу туђе формуле понашања које Видаковић приписује својим јунацима. Задржаће се посебно на формулацији ,,у зе к> онђ подЂ р у к у ’\ или „ и с п о д Ђ р у к е ”. „То 6вј СрблвинБ казао: у зе е з а р у к у . А подт> руку узети значи: узети подт* пазухо; или узети подт> свок) властт>” .-^ Вук негодује на Видаковићеве анахронизме: не може војник узети девојци „мараму с врата”, кад се у време догађања радње у роману „нису носиле мараме на врату”, ^ нити се могу у време Душаново уносити варошки изрази учтивости као што

Исто^ стр. 146.29 Истоу стр. 157.^ Исто.

Опширно о Вуковом схватању народног живота и обичаја, уз анализс дотадашњих критика, в. Драгиша Жив- ковић, Почеци српске књ иж евне критике (1817-1860), Београд, 1957.

^ Сабрина дела Вука Караџића, књига дванаеста, С1р.175.

Исто, стр. 131; 167.34 Исто% с I р. 155.

79

су , .ИМ(1МЋ . III чс( Оп> п«Ок ио и^Јцтитн... 7 Чесши ојТа иос странс... Ј1раго чи с на (.(у.уи Пи шпиимЋ благп родшмЋ и т (). м.^-

Кад упорелммо штампаии Нукои тскст са рукопи. сима пршктслака којс јс ом дооијјо ол својих ирипове. лама, оно ппо одмах пада у оми. јесте. као што смо вс помемулм. да Вук сиоје идеје покрсмуте у рсцен-шјама иа ВидакониИене ромамс мспосредпо остварује. Он у прмповсткс умоси упрано оие ичмеме, којс је као мсопхолмс истакао у овим рсиснчијама и рсаличуЈе их у самој прииовсдачкој грађи, и то почсв од саспим комкретмих исиравки сегмената приче, ло објек- тивизације суштинских идеја. Тако у бајци Стојша ц М ладсн , Вук узраз „ узм к'се п о д р & Х п а у дворЂ који Грујо Механџић употребљава описујући одлазак Стој- шин са ссстром после срећног сусрета, исправља у: „узму се за руке, па у змајев двор”,37 или опет у истој бајци, после сукцесивне борбе са сваким од три змаја, у којој ни Стојша, ни змајеви не однесу победу, Вук умеће реченицу (које код Механџића нема): „Онда га змај узме за руку”, испред потоње „па га уведе у двор и учини весеље за недељу дана”^ (која код Механџића постоји, у нешто различитом облику варирајући из епизоде у епизоду). Очигледно желећи да илуструје зближавање међу једнакима, Вук користи слику из народног живота као манифестацију присности, а при том као да му је његов принципијелни обрачун с Видаковићем стално на памети.

У функцији поштовања аутентичности обичаја, Вук избацује из рукописа братимљење јунака и трећег змаја после двобоја (које Грујо Механџић развија: не-

35 Исто, стр. 175.36 Сабрана дела, књига трећа, стр. 519-520 (Рукопис

Грује Механиића, стр. 41-42, Архив САНУ, бр. 8552/258).37 Исто, стр. 67, 26. ред одозго.38 Исто, стр. 68, 8. и 9. ред одозго.

80

го оди дасс п ол ти и м - 1м , , и , ижпк^бесе иаудвор!»... ),-*•* п оо!).> л,.ш.и !ок > м ;н>с »ахтеиа да главни јунак као спасилаи ссс гре чм?,»а и >»г,.;нсри. Титкжа ,,логи- ка бајке коси се са Вук.лчим схиатац.ем побратимсгва као „светиње , као чина који нс ^.ониг/т.ава издају, и Вук јој не подлсже, опредељујући се ча номгговање обичајног закона. Али, зато Вук ужина у игри са могивом „мара- ма" које су у бајци значајне, колико као знак за препоз- навање ликова, толико и као етнопсихолошко и лирско обележје девојачког живота, јер сестре су мараме „сво- јим рукама везле”.40

Вук се труди да у приповетке унесе реалне форме патријархалног понашања, које значе много више од обичне етикеције. Тако никада не пропушта да између две типске радње бајке, нпр. одлуке јунака да пође у свет и самог јунаковог поласка, унесе поздрављање као обавезни елемент, и то на начин који ће показати односе и у породици и у широј заједници. Тако ће млађи љубити старијег у руку: „онда (син) пољуби мајку у руку, па уседне на коња”,4* једнаки по рангу ће се опростити: „Стојша се опреми на пут, опрости се са сес- тром и зетом...”.4^

Вуково инсистирање на овим формулама патри- јархалне „етикеције” неодољиво се намеће као про- тутежа већ помињаној употреби туђег начина комуни- цирања, које Вук критикује код Видаковића. Управо зато што играју улогу спојних елемената, ове формуле ће бајку обележити посебном, аутентичном бојом, а да при том не поремете њену уопштеност.

ИстОу стр. 67, 2. и 3. ред одозго.^ Исто, стр. 67, 3. и 4. ред одозго (Вук при томе

дословце задржава Механџићеву формулацију, в. рукопнс на стр. 510 3, и 4, рСД одозго).

Исто„ стр. 69, 14. рсд одозго.

81

Вук с јс л н с с ф а н е 6 н |к у прочш нћака. у потпуц^ тн |с прич и и и чућ п као у м ст н н ч к у фикмију. с дру{ стр ан с. у њу умсН с н ж с с н е р т у а л с . »илопс ионаш а^ а у г с т н ч н с н ар ол н с о о и ч а јс . Л ли ла Г»и п о с т г а о сацр' ш сни склал УМСГНИЧК01 ук у са и рса-цкч оссћаја жнвоТ<Ј

ла нс ои »аму гно п р о ф а ч н у ч и с н н у сси м ск и х т,1хгенн бајкс. ум сћ с и \ ка<> »огон с. оО ликованс обраси с И5норНе к у .п у р с .

N МсханипИсно) наријаш и У<у<)а Нук илсааи1 ујс амбн|сш иафијархилнс •»ајслницс. Срећном, лолуте и кол Мсханџића. нсссоичном Прагу. али лењивцу и пијаници. остав;!»а само алтруисгичке особинс чуварг, ЈаЈсдннце. уч нри'»нан>с ла јс ,,гото»о јео и гшо , додаЈуНи

савршену слику ссоског благосган.а: „И (>ог им лм те стеку у свачему: у говедима, у коњима, у овцама, у сви- њама, у чслама и у свему д р у го м е’.4-* Тако оправдан* мрзово;не врсдног брата који јс ,,све радио’ , а друти, по МеханџиНу „све пио сваки дан ” , 4 4 постаје неважно у односу на добитак који пружа живот у љубави и зајед- ници. МсњајуИн име братичине М арија , које је опште женско име, у карактеристично, типско име за ндеалну српску девојку - Мшшца, Вук поново уздиже сриску патријархалну заједницу преко њеног, опет идеалног представника. Сетимо се само антологијске лирске песме Српска девојка. (У М илице дуге трепавице), коју је Вук објавио још у првој Пјесмарици 1814. под насловом „Одговор Сербске девојке” /бр. 99/.

У бајци Ћаво и његов ш егрт , Вук проширујући Механџићеву експозицију, одлаже синовљев одлазак у свет. МеханциН одлуку сина јединца да пође на занат одмах потврђује очевим пристанком и уводи нас у главни ток радње. Вук, међутим, у растанак уноси емо-

4 Исшо, стр. 92, 3.-5. ред одозго (рачунајући од почет- ка саме приповетке).

44 Исто, стр. 539, 1. и 2. ред одоздо.

82

ције, блискост оца н с н н а , о ч и н г к и <>лпраНам-.';. И м с и с ј и -

ра на сељ ак овом ж ииош п м мскус»ну и н.сговој мулрости, а сиЈкш .ч.ену <т: 'ууу да мо1)с у с в е г д-чс у проксрбијалном обтп < у и то ме сл у ч а јн о . Тако постиже Л»а ефекта: ссоск о м^ ,<_рнј;лно сиромаш тио оппемењује сликом очеве бригс и иородичнс љубави, да би татим гмомском формуллипјом лсчаковс одлуке цео увод узли- гао ма миво аисграктме с т и л и т а ц и Је својствене бајпи.

Механиић:ВГгл Едант* Човекп> које имао снша ћдинца Оваи

смн Оцу говорјо ОГгн штаћемо радити нје хасне тако живити, »Аморамт, какви занап. учити видимт> како лк)ди живе кои зна нап ман± заната шап сваки бол-к живи него овако паорски ж ивипа. ОГл> ему допусти. Онт> поће тражити заната итако путовао по краи едне воде. Сретнега едант> човект, ипитага шта онт> тражи. Онт> н^ћму каже по реду даби радт> занатт> учити. Човект> оваи ко1е био у зелени халина почне ему говорити оди кодт> мене учи но тое 6 1 0 демонт> коисе притворио 6 1 0

човекомт>, и тако поћу путовати по краи едне воде обећасе дете ово да хоће учити занап> код нћга... (Сабрана дела , књ. трећа, 522).

Вук:Био један човек па имао јединца сина. Овај син

рече један пут оцу: „Бабо, шта ћемо радити? Ја овако не могу живети; него идем у свет да учим какав занат. Видиш како је данас: који зна најмање заната, мај сваки боље ж иви од свакога Т1сж ака.” Отац га је дуго одвраћао говорећи му да и у занату има бриге и труда, и како би оставио оца сама! Али кад се син никако не даде одвратити, најпосле му допусти отац да иде да учи занат. Онда се он дигне у свет да тражи заната. Путујући тако удари на једну воду, и идући покрај те воде срете се с једним човеком у зеленим хаљинама, па га човек запи- та куда иде, а он му одговори: „Идем у свет да тражнм мајстора каквог да учим занат.” Онда му рече онај човек

83

V к\П1*н и м х а м н м ч .1 .. * - ° ' и к М С«И Па

учи 1ин;п нал ш мм* ср<к- ' , • }е;1ва ломека.( ( 'а&ринп дс ш. кн. !(><•)'■>. ‘ :

Мил*ан Мо|,чп* I- о б и м м н списаклссстсрлчких с 1 мх<>в;» ксми \ ?Јук и и,а<-ии сакуп;»,ачиц

ПрИПОПСЛаМИ КОрНСГИ М1 V > ! ' ИН! , \ !,;-;МН'ВСЛИКа и ПО;јС.лно нх на мамсрму и С/тумају угшгрсГ.у. Нрстпостакио да их )с Нук ..осм авт.ао јим о ) ,:о су оп н н стилски били вссмрскорно катамм... а ако |1 трсм ато ради сгилсксле- потс и правилмосш. мсмпо мсн.аги у н»има, Нук сс... ни. јсусмсчао да то мимм и на рамум лссетсрачког обликатих мссга.м Мојашсвић јс чатим 'Јакл.умио да сс нс 6и могл«,

рсћи да јс .,у томс било нског мнрскм система’’ 4^Употреба стихоиа у Вуконом стилском и рслак*

торском поступку таиста часлужује да буде прсдмет посебне расправе, но овај пут ћемо укатати, имајуНи , виду општи Вуков мрилаз приповеци, на неке примере. на основу којих се могу ичвести одређени закључци.

У бајци С то јш а и Мдаден Вук додељивање наслеђених јуначких атрибута Стојш и - царског коњаи оружја, износи у стиху, а М еханцићеве тачне временске податке о томе када је Стојш ине три сестре однео вихор („од то доба има готово 20. година...”),46 замењује реченицом „како је то било давно” ,47 која својом вре- менском неодређеношћу управо задовољава жанровске захтеве бајке. Сасвим у складу са тим, Вук главног јуна- ка његовим стихованим питањем: „Кажи ми, кад је мој отац био цар, где му је оружје што га је пасао, где му је кон> што га је јахао?”48 пребацује на раван другостепене

4^ М. Мојашевић, О стилизацији..., стр. 168.Сабрана дела Вука Караџића, књига трећа, стр. 518,

9. ред (шоздо.47 Истоу стр. 6 6 , 13. ред одоздо.4 8 Исто, стр, 6 6 , 10-12. ред одоздо. (Код Механџића

питање гласи: „Кажи ти меш кадт> е мои оцт> био царт>, дје н*гово оружЈе дилимуе конт>...’\ стр. 518, 5 -6 . ред одоздо).

84

усмено књнжсчи : двоструког апп ,>,ОСТВаПСИ V Ш к

' >ру! «ГIИј' Ј’»г■ Ч«;♦ 1 0 ,

Нрнн С 1 '-I ;/•(! .'>НГ>

иознатом формулнс>*.) *>ојјику итишрлног лика комс је победа унапред предодређена.

У бајци Злаш на ја б у к а н девст пауница Вука инспирнше Механџи^ева евокација стихова из лирске народне поезије: ,,лк)6 идага, грлилага устаи рано, серд- це и душо; лкзби, грли .49 Но док МеханииН, кад пауни- ца узалуд буди царевог сина два пута, стихове употре- бљава у различитом облику, а трећи пут их изоставља, Вук, остављајући лирску ноту, стихове формализује и схематски понавља сва три пута у једнаким сегментима текста: „Устај храно! Устај срце! Устај душо!”5^

Уочавајући феномен коришћења формулација из народних лирских и епских песама код приповедача и сакупљача, какви су били Грујо Механцић и Вук Врчевић, на пример, Вук Карацић у формулама времена и простора у јуначким или лирским секвенцама бајке употребљава и сам делове епског или лирског стиха. При том они играју улогу готових поетских синтагми или општих места које, с једне стране помажу импрови- зацији, а с друге, самим тим што потичу из другостепе- ног поетског система, доприносе одлепљивању од ствар- ности и утичу на обликовање апстрактне стилизације.

Цео Вуков избор приповедака за Збирку из 1853. године је у ствари антологијски. Од педесет приповеда- ка, колико их има у Збирци од различитих приповедача и сакупљача из свих друштвених слојева^ одсрпског

^ Исто, стр. 515, 5. и 12. рсд одозго.^ Исто, стр. 60, 2. рсд одоздо.^ Исто, в. Вуков Иредговор, сгр. 48-50.

85

кнс*а Михаила ОбреновиИа до нсноикгсог слспца пр()с јака, Вук је најнсћи број приповсдака објавио од ЦуКа Врчсвића /15/, свог дугогодишњсг саралника и нријате л»а, и од Грујс МсхамииНа /9/, трговчиНа ич Сснтомашј, који му је „нрипомијсдао и писао приповијетке” када Су се састали у Земунском латарету (,,...не имајуНи никаква посла дању смо највишс спавали, а ноНу припови. ј е д а л и . О д земунског учитеља, Димитрија ЧобиНа Вук је такође добио неколико приповедака.

Редакторски и стилизаторски поступак који је Вук применио у записима ова три своја помагача сасвим је различит и представља три вида Вукова односа према тексту, који се могу грунисати по степену Вукових интервенција.

Први је степен представљао готово потпуно усва- јање добијеног текста, од лексике и фразеологије до дубинске структуре (Вуков однос према текстовима Вука Врчевића).

Други степен представља усвајање записа као целине, његове дубинске структуре са незнатним изме- нама мотивско-манифестационог слоја и знатним про- менама на фразеолошком и лексичком нивоу (Вуков однос према записима Грује Механцића).

И најзад трећи однос представља Вука као компи- латора постојећих образаца грађе из различитих рукописа при чему се држи једног као основног, у смис- лу дубинске структуре одређеног типа бајке. За дискур- зивну манифестацију, наиме за попуњавање начина реа- лизације типских радњи, Вук користи мотивску грађу неколицине приповедача, да би последњи, фразеолошки и лексички слој дао по „својству српског језика” (однос према записима Димитрија Чобића).

Ова три односа, а самим тим и измсна у тексту, зависила су од образованости записивача, од краја из

Исшо, стр. 49 (у напомснм).

86

кога су потицлли, тј. од њпхожн гонориог јсшка и на- равно од татснга припонслача ол којих су пршнжстке бслсжиЈш.

Вуку Нрчспићу припове 1 ке је углавном сакупља- ла жсна. Његова прсписка са Вуком Карауићем показује да се ВрчсвиИ силно трудио око сакупл>ања 6 а)ки: „Риетко их је добавити јер сс ове нс ка:*уЈу прел ученим, вако ђевојка по ђевојки и го понајвише недозреле и при дугој сједници’ .-^ Врчсвић изричито наглашава да је бележио ,,све онако како што сам од кога чуо, јер ја ценим више народност него моју способност”. 4

Утолико га више вређа Вукова сумња у њихову аутен- тичност: „Многе ствари што сам вам послао, вазда рекосте да вам је мило, но нигде не изоставите боцнути ме у вита ребра (неотице)... а највише ме је убољело на оне народње приповијетке које сам заиста великим тру- дом, дангубом (а душе ми и тоошком) скупио, па сум- њајте да ли су оне народње”.55^

Да ли је после проверавања, Вук Караџић у њихову аутентичност поверовао, или се у својој збирци определио за тако велики број бајки из Врчевићевих рукописа због лепоте и богатства Врчевићевог језика, који је и њему самом био веома близак, може се само нагађати. Вук К арацић нам о томе није оставио одређених података. Више или мање оштре критике Врчевићевим записима упућивали су научници који су се бавили и Вуком Врчевићем и народном причом.5^

^ Вукова преписка, књига VI (Писмо из Рисна 1849), стр. 566.

5 4 Исто (Писмо из Котора 1846), стр. 539.Исто (Писмо из Котора 1851), стр. 601.

^ В. Веселин Чајкановић, Војислав Јовановић, Српске народне приповетке, Српски књижсвни гласник, н.с. XVI, 1925, стр. 307-310; КасЈшЛа РезпЗ, Уик Угбеујс, РПо1о§кЈ Гаки1- 1е( Вео§га<ј$ко& ишусга1 е 1 а, Мопо^гаПјс кпј. XIV, Вео&гаЈ 1967, стр. 83-85; Мирослав Пан гић, Погонор, Вук Стефановић Караџић и српске народне припонетке (Сабрана де,га, књига грећа), стр. 445-448.

87

Остаје, међутим, чињенина да <»ни мписи спал' усвојсн фонд традиционалног приповелања не 'У нашег, нсго и мсђународног приновелачког реперто^ (свака од њих се можс класификовати према међуна ^ 8

ном инлексу мотива и типова приповелака АаТН). ()Л прелставл»ају приповслмс т п о в с , имају паралелс и ријантс и, што јс такођс Јначајно, ови шписи у 0 рцГи налу носс одликс прсплитања жанрона, као и извесне траговс који откривају да су били казивани прел ауЛи' торијумом , ^ 7 а и јсдно и друго јс одлика аутентичног усмсног приновсдања.5** У својој тсжњи ка илсалиом жанру бајкс Вук јс, међутим, такве трагове нзбрисао уколико су прсдстављ али накнадиа објашњсња и оквирне коментаре причалаца. Таква је, на при.мер, завршна реченица приче Копање блага /бр. 221: Ово пркчак) Л1оди да е био некакав цар што е наипрви камен у Јерусалим ставио и почео зидати , 5 9 или коментар уз текст Дјевојка брж а од коња /бр. 24/: (Ово ми е придо- дао у наипотле исти они кои ми е ову приповједку казао),^ или исходна стихована пословица на крају приповетке Зла маћеха /бр. 33/: Кралв МатЈаш дивно кметоваше, ко што чини нека одговара. Ели тако? (при- лагателна онога кои ми 8 ову причу казао).^ Вук је објављујући Врчевићеве записе унео само по неку

57 В. Циђогшг Хикоујс, Рорппоз Уика Угбсујса КагаАИсечој гћксј пагодтћ рпроујједака..., стр. 62; Снежана Самарџија, Поступци приповедања..., стр. 245.

5 В. Нада Милошевић-Ћорђевић, Н оговор , у: Драгу- тин Ђорђевић, Српске народне приповет ке и предања из ле- сковачке области, Српски етнографски зборник САНУ, књ. ХС1У, Београд, 1988, стр. 595-598.

59 Сабрана дела Вука Караџића, књига трећа, стр. 550 (ркп. В. Врчевића, Архив САНУ, бр. 8552/258, Ј-д-2),

^ Исто, стр. 553.Исто, стр. 565.

88

жнвоппснију рсч, друсу шмснио синонимом. На пример, уместо „идући пулем преко снијега” ставио је „гацајући преко снијега”; уместо „путук>ћи у тои мисли” - „у тој мисли идући'\ Врчевићеву реченицу: „пак му даде едан бокунић крува из н-кдара”, Вук меља у прецизнију: „пак се маши у њедра и извади један бокунић круха и даде га царевом сину”; док први део Врчевићеве реченице оставља: сад кућа врата нема, а уз прозор неможе дасе припне\ Вук уместо другог дела реченице ставља: „...а прозор в и с о к о \^ (Сви примери су из бајке Ђавоља маштанија и божја сила). У приповеци Чудотворан нож /бр. 30/ свугде где се типичном омашком припове- дача појављује уместо ножа сабља, Вук ставља ножР^

Врчевићеве бајке, савршено прозрачне, не много компликоване дубинске структуре са типичном ком- позицијом поласка јунака у свет, његовог привременог постизања циља у средишту радње и повратка са срећним крајем, са правилним секвенцама постављања и извршавања неизвршивих задатака, добијања и упо- требе чаробних средстава - представљале су сво- јеврстан модел приповедног жанра бајке. На ове записе могу се применити теоријска разматрања о идеалном типу бајке, као приче из поетског света фикције у којој је стварност сублимирана, ликови фигуративни, пове- зани и изоловани истовремено, у којој се безболно спа- јају овај и онај свет, природно и натприродно, „за- творено” поетско време, и неограничен неименован простор. Та сублимпрана стварност ипак је прилагођена средини Медитерана и обасјана светлошћу поднебља на коме су ове приповеткс сакупљане: „...низ прозор пушта некаква жена свое косе златне. . . ” 6 4 или „...извади ову

И с т о , стр. 545, 1, 4, II , рсд одозго (од почстка ириче); стр. 546, 2. ред о д о и о .

^ И ст о, стр. 560-561 (ркп. В. Нрчевића, Л р х и вС Л Н У , бр. 8552/258-1-д-З).

И ст о , стр. 546, 3-4, ред о д о л о.

К9

саблк»... и пут сунца окрсни да се обаси ливада...'7>5 Атрибути чудесних лнкова подређуЈу се природно) сре. дини. Мајка-злотвор је биљарица: „...ђевојка му рече - Моли бога ђе моја матер нЈесе дома нам-крила него е пошла да бил-ћ кроз гору бере да с шнвом младиће замађјава и у зв*рад лрегвора”.66 Известан хришћански прелив злу одузима моћ, дајући снагу главном јунаку који се узда у Бога. Потпуно компактни, са сукцесивном радњом без епизода казивани народним говором, ови записи нису омогућавали никакве интерполације.

У Вуковом односу према приповеткама Грује Механцића могу се сагледати две наизглед сасвим супротне тежње које смо већ споменули. Једна је да унесе у записе „народни живот”, а друга је да запису да што апстрактнију стилизацију. Усклађивање прве са другом тежњом, Вук успева да постигне тако што прву тежњу остварује уношењем ритуалних образаца културе а не сирове грађе, а другу потпуном схематизацијом композиционе структуре приповетке. Као један од најсавршенијих примера може послужити бајка Стојша и Младен. Дотерујући запис Грује Механџића у коме већ постоје тројна, али и не и дословна понављања централ- них секвенци бајке: сусрети са сестром помоћницом, пружање помоћи, борба са змајем, победа над њим, Вук одабира трећу, најуспелију Механцићеву објективизаци- ју типских радњи и понавља је дословно. Тако се сусрет са првом сестром, борба са првим змајем, затим сусрет са другом сестром и борба са другим змајем и најзад сусрет са трећом сестром и борба са трећим змајем раз- ликују једино у градацији количине змајевог оброка који јунак поједе пре мегдана, и градацијом одстоЈања које јунак савлађује буздованом. Пз дословно понавл»а- них секвенци испливавају непоновљиве речи у функци*

И сш оу стр. 561. 4 ред одозго.66 с , р 54 рСд одо ио.

90

јм истицаља јунакове- снагс:.... а бутдован дочека у руке,па га завитла прско тмаја чак ма други хагар (I), чак на трсћи хатар (2 ), чак ма чсгврти хатар (ЗГ / > 7

Замема мндирсктмог говора или нарације било монологом, бмло дмјалогом смада у најчетће Вукове интервенције. Тимс Вук мостиже два бигна ефекта: блато открива карактер лика и усклађује говорну струк- туру народног језика са дммаммком „фабулативног предметмог реда" развијајући забавмо наративну при- Чу 6 8 Информација из обичног народног говора прелази у ред другостепеног књижевног језика додатно се апстрахујући и стиховима епске и лирске народне поези- је или пословице, зависно од сижејног сегмента.

Суочивши се са неколико записа о Змији младо- жењи^® с једне стране, а под притиском давних Гримо- вих трагања за овом темом, с друге, незадовољан њиховим усменоуметничким стањем, Вук се подухвата компилаторског посла. Од неколико варијанти бајки прави једну. Као модел дубинске структуре (за при- поветку коју објављује под бројем 1 0 ) служи му рукопис земунског учитеља Димитрија Чобића и рукопис у оно време признатог романтичарског књижевника Василија Јпвановића, да би му приповетка Јовановићева била и својеврстан фонд традиционалних мотива које усклађује са Чобићевим, спајајући их на коначном стилско- -изражајном нивоу. У обликовању приче, Вук тако спаја текстолошки поступак писара са импровизацијом наро- дног приповедача.

Трећи Вуков однос према народној приповеци представљао је, дакле, њено потпуно грађење и може се

И сш о, сгр. 69./ п 1

В. V. V. Уто&гасЈоу, ЗиНхПкп, Т со п ја роеЊ коџ ј с п к а , Р оспка , багајсуо, 1971, стр. 38.

69 В. Остваривање идеалног жанра бајке на примеру '1мије ли ш д о ж сњ с , стр. 93-109.

91

у принципу упорсдити да самим усменим прииоведач- ким процесом с тим што се прихватањс или одбијан>е као и олбир и грапсформапија грађе ш општсг фонда традиције могу мратити конкретно на основу рукопиеа које Вук у п о т р с б Јк а в а за облмковање приче. Служећи се з а п и с и м а који су му на располагању, Вук истовремено користи својс усмено образовање, своје знање припове- дачких поступака и формула, али и свој изразити приповедачки таленат.

О С Т В А Р И В Л Ј М И Д Е Л Л Н О Г ЖАНРА БАЈКЕ Н А ПРИМ ЕРУ ШИЈЕ МЈЈЛДОЖЕЊЕ

Буков сарадник Димшрије Чобић наздачио Је на рукопису да се његова приповелачица тала баба Филипа, и то је и једини иодатак који је о њој

пружио. Испрнчала му је две варијанте о Змији шадо- жењи. * Прву под насловом: „Приповедка о сиротои жени, како е змик> родила", другу , . 0 цариии како е зми1о родила". Прва се нашла под бројем 9 у Вуковој штампаној збирцн 1853.

Обе приповетке прошле су пре свега кроз редак- цију Димитрија Чобића. Јер. ма колико да је Вук молио свакога ко „би их писао да не поправља ништа, него да пише управо онако као што му их ко усприповиједа...” скупљачи су се нерадо тога придржавади, било из чисто техничких разлога - што је приповетку веома тешко тачно забележити - било из ауторске сујете. Код Чобића је ове друге било на претек.- Када се узме у обзир да је он сам имао пуно књижевних амбиција, његова жеља за

* Архив САНУ, кутија ХС/4, бр. 8552/258.~ Вук Стеф. Караџић, Српске народне приповијетке,

Беч 1853. Предговор. (II држ. издање, стр. XXIV).’ По веома занимљивим подацима које пружа књижица

„Знаменити земунски Срби у XIX веку” - изишла у Зе.муну 1913. г., из штампарије Исидора Стојнића, види се да је Дими- трије Чобић написао око петнаест књижица и низ пригодних песама у жел>и да што више допринесе народном просвећива- њу. Његова „дјела и дјелца” нису имала никаквог успеха, а њихови наслови показују какву врсту књижевних покушаја она представљају: „Част втора - приповједчица или осмо мо- рално-поучително дјелце за родитеље и дјецу обоега пола”,

93

попрппљањем изворног текста морала Је д 0 ђи изражаја. Ипак, колики је у овим приповеткама уд редакторских интервенција Димитрија Чобића, а колик' пак изворног казивања бабе Филипе, тешко је рећи. Ду)к читавог низа саставних реченица са многобројним заменицама и партиципима - сличних онима које би могао начинити богословац навикао на реченични ритам Старог или Новог Завета, упорно се помаља и онај захуктали начин усменог приповедања са својим понављањима и такође саставим реченицама и својим прошлим временом:

„Будући да ние деце имала... и тако јои бог дао што е одт. н-кга искала и роди з м јк > и та зм 1 н к а к о е рођена, таки е утекла у траву и ние дошла за дваест и едну годину. И та е сирота жена за нном жалила и плакала...”^

Нећемо се посебно задржавати на стилско-језич- кој анализи Вукових редигованих текстова, на дина- мичности његове реченице - на његовој употреби аори- ста или избацивању заменица из изворних приповедака, на низу његових језичких интервенција - о којима је било говора. Желимо само да одгонетнемо природу про-

„Домоводство и Радиност или девето дјело моје”. 1862. годинс Чобић у Всликом Бечкереку објављујс еданаесто дјсло „Србску граматику’\

Рођен у Карловцима 16. јануара 1808. г., Чобић јс завршио тамо и гимназију, а загим богословију од 1828-1830. г. У Земуну је као учитељ провео днадссет година (од 1833- 1853). Био јс чувсн као одличан иојац н чак оснивач читаие школс у српском православном црквеном појању. Од 1853- 1872. године био је у Нанчену директор свих срнских школа. Занимљиво јс да јс скоро нстнасст година носле иобсде Ђуре Даничића у „Рату за српски јечик” Чобић писао старим нравописом, и да је „*а цело време њсговс упране нов ира- вопис из школа... искључсн”. То јс занимл,иво уголико више шго Је био Вуков помагач и шго му је послао нсколико приповсдака, додуше гакође написаних сгарим нравопнсом

4 Лрхин СЛНУ, ХС/4; бр. 8552/258. Д Чобић - 1

мсна које Вук уиоси у гекстовс, ла укажсмо иа јсдам Цуков манир који сс упорио попавл>а у гоку читавог њсговог' рала, како у јсчичким, стилским, тако п у ком- поишионим чахватима. Наимс, Нуковс иичсрвснције у текстовима никада нису искључиви прои јв о д његовс маштс. опс су само најбол.и, али устал.сни, већ у народ* ној традицији постојсћи итра Ј ш копкрстну адсквагну мисао. Вук се обпмно користи таквим трачима и употрсбљана их у својим редакцијама. Вуковс варијанге приповедака о чмији младожсн.и иружају ни:* таквих примера.

Тако одговор родитеља сину-змији који хоће да се жени, у другој Чобићеној варијанти Вук чамењује у сво- јој стилизацији десетсрцем из стиха Анђслка Вуковића. 5

Чобић: А тко ће се усудити за змјк) да пође?Вук: Ко ће дати за змију денојку?Ненародни партиципни почетак прве рукописне

варијанте6 („Будући да ние деце имала, пак е молила Бога да роди...”) и увод другеЈ опет но Чобићеву руко- пису („Била е царица, пакт. ние родила па е молила Бога да роди...”), Вук замењује стереотипним почетком бајке и познатом песничком конструкцијом „немати од срца порода”.

„Била једна сирота жена (у другој варијанти цари- ца) која није имала од срца порода... пак се молила Богу да јој да да затрудни...”®

Страни, варошки израз о пореклу девојке „од царске и врло богате фамилие”, Вук замењује опет на- родним - песничким: „од царског или господског рода”.

5 Змија младожења, Српске народне песме 11/11, стр. 47, II државно издањс 1932.

” Архив САНУ ХС/4 бр. 8552/258 - Преповедка о сиро- тои жени како е з м ш у родшш.

1 Архив САНУ, ХС/4 бр. 8552/258 - Д. Чобић - 2.Вук, Српске народне приповијетке, бр. 9. и 1 0 , стр. 44

и 46.

95

И јешк Вуков у приповели, сав окрсп,ч уС.Јћ шаваљу и иречшпНавању, слсли све принцине грама тике, ритма и мелолије народиог приповедачког језика

Упорно тежеНи јешчком складу, Вук тежи и пог пуном складу облика и садржинс приповетке. 1 Бен)Ве измене тскстова нису само посао језичке сти/шзације приповетке, веН задиран.е у саму суштину „припове. дачкс уметности”. ВладајуНи се по свим правилима усмене поетикс, Вук досеже до идеалне приповетке, а да је при том не окамењује, не зауставља у покрету, Не одузима живот. Као што намешта речи, „али... не по своме вкусу, него по својству српскога језика, или ло својству језика народне приповијетке”, тако на ширем плану фади приповетку по својству једне већ постојеће традиционалне приповедне структуре. На конкретним примерима редиговања појединих проповедака и њихо- вих варијанти може се пратити читав систем Вуковог брушења приче, сажимања или проширивања појединих њених делова, симетричног понављања дијалога или распоређивања епизода, обликовања једне богате, али устаљене орнаментике.

У првој Чобићевој варијанти, мати змије младожење (Вук, бр. 9) одлази цару да проси девојку четири пута. Вук прва два одлажења сажима у један. Савете змије младожење: „Иди мати не сумнБаи Вук допуњава одмах у првој епизоди закључним саветом: „Макар ти шта цар казао не осврћи се док нашој кући не дођеш.” Ова опомена се у Чобићевој варијанти појављује тек у другој епизоди. Као да је Чобићева приповедачица заборавила њоме да заврши прву епизо- ду, па иако је цар већ поставио први неизвршиви задатак, она поново шаље мајку цареву двору, да би своме јунаку „сину змшци” омогућила да опомену

^ Вук Ст. Караџић, С рпске н а р о д н е и р и п а веш кс , П државно ичдање, Бгд. 1928, стр. 44.

96

искажс: .Л'ал мип» кал <; иући лошла смну желк> цареву исновели. 1 1 а кос јои гоиорапкг Иди мати и опетдо парсва днора. кал I- сс вратиш немои да сеосврНсш. Када мати куПи се вратила Нуприм се за нбом б градила све од бнссра н драга камена”.

Е к сп о н ти ја и дијалог учајамно се смењују у Вуковом тексту и по наизменичном редоследу правилно понављају исте епизодс: „Бида Једна сирота жена која није имала од срца порода пак је молила Бот а да јој да да затрудни макар змију родила. Бог јој да те затрудни... Змија како се роди одмах од мајке утсче у траву и нес- тане је . . .” Безлично епско излагање из претходног одломка понављ а се у виду директне мајчине исповести цару: „Ја дуго нисам имала порода пак сам се молила Богу да ми да да затрудним макар змију родила... и како се роди побегне у траву и нестане је. Сад, пошто је прошло двадесет година змија дође к мени и посла ме к теби да просим у тебе девојку.”

Код Чобића, међутим, овог понављања нема и мајка цару не прича о необичном рођењу свога сина. Једноставно, „кадт* е п р ед г цара изишла рекла му е: ,Л сам се усудила искати вашу девоику за мога сина зм ш - ицу.

Чобићеву експозицију о трећем сусрету мајке с царем и управни говор царев, Вук задржава у изворној конструкцији, да би их, касније, поновио као обрнуто симетрични одблесак: говор царев као коментар онога што се збило, а експозицију Чобићеву као нову директ- ну синовљеву молбу.

„Кадт> е мати дошла кодт> цара упита, оће ли јои већ дати девоике. Онда цар рече: Ако твои с б ш узмма свашта бол-к нежели лично и у моме двору даћу му девоику” . (Чобић).

Вук исти одломак понавља при повратку мајке кући. Змија каже мајци: „Иди мати, опег, цару те га т п а ј оће ли ми сад дати девојку. Кад мати отиде цару и

97

каже му да у двору н»сна сина има свамп , Нег љегову онда цар рекнс својој кћери: К! и мојц > сад ваља поћи 1а ову Јмијицу ” ц

Код Чобића се, међутим, констатује да је у зМији ном двору „трипут бол к него у царевом двору" и одМа прслази на цареву наредбу кћери да се удајс. - „Кћери мон, т »>1 садт. моранп, поћи за ову змижцу ” У оригинал. ној интсрпретацијн само се подразумева да је мати цару саопштила извршење трећег задатка. Цар о њему ве зна. И мада на први поглед изгледа као да је Чобић при бележењу пропустио да унесе овај спојни елеменат саопштавања који увек доприноси логичној повезаности приче, вероватније је да је баба Филипа сама себи дозво- лила ову нелогичност, веома честу у усменом припо- ведању; нелогичност, уосталом, која спада у једну од карактеристика стила б а јк е Ј 0 Да је то манир бабе Филипе, може бити доказ и њено описивање повратка мајке кући, увек исказано истом схемом. Она при том не пази на логичност реченице, на склад њеног унутарњег значења и спољњег облика, већ узима један устаљени израз, из готовог репертоара својих израза, који касније механички понавља.

„Кад се мати кући вратила, ћуприн се за нммг граднла све од бисера и драга камена ”, вели баба Филипа после првог царевог задатка. Њена реченица одговара логици радње, и као да трагом мајчина пута уобличава и контуре моста грађеног мађијом - чаробним

^ Мах Ги1 ћЈ: Оаз еигораЈзсНс УоЈкзтагсћсп, Рогт ипд №е§еп, Вегп 1947. - Инсистирајући на апстрактном стилу приче, Шћј говори о невидљивом координнрању догађаја. о изолованом карактеру сваке епизоде из које потичу и нело- гичности у приче. Сличне појаве у причи запажа и В. Пропп (Морфологин сказки, Ленинград 1928.) ГогсЈ (ТНе Зтцсг о( 7а/е$, МаббасћизеИб 1961) пак, узимајући овакве нелогично- сти као основну карактеристику усменог стила, плсдира за усмено порекло Хомерових спевова.

98

и р а 11СЊ«’М М-1 <г. |»п-павл.а и к • м :■ ; , ■ , •:.>,* . ч „М атиШПЈ1 а МИ(- СС / ■> '!"<>'</, / » 7 >>ОјЦ.\1него царгаи. , , : - . к I лс ј.м ичнс. Ј-,ађсн>с замајку: чужхмг- «' ;?'■ г мч. . ј-. чска н<» крагу п « »ка у коме она нле > с>срс! лицем окренуга, нг нинк: обележаваље љене путањс. Вук олмах интернснише у томе правцу: ,,Онда се мати врати својој куНн, а то место њсзине кућс, двори (>ол>и од царених.” (Вук, С>р. 1 0 ).

Вук сс, у св о јо ј тсжљи ка ствараљу идеалнс приповетке, противи свакој нелогичности. Да би при- повстку заоблио, њене деловс уједначио, начинио што целовитију конструкцију, потенцира и проширује по- нављања самог иричаоца, али нс измишљајући ништа, већ опет додајући изворне одломке из других делова истог текста или из друге варијанте.

После саветовањ а невесте и свекрве како да осло- боде младића змијске коже: - „Онда е она са снаомг договорила и рекла: аиде снао да ми н-ћговт> свлак изгоремо а п ћу фуруну усилти и у ватру бацити да изгоре” - код Чобића долази кратак закључак - „И тако су радиле, уж ариле ф уруну и бациле” ; код Вука, опширан, живописан коментар, али сав у дослуху са оним претходним саветовањем: „И тако се договоре, па мати ужари пећ, па кад увече изиђе момак из змијиње коже и леже спавати оне некако украду онај свлак па га баце у пећ” . Термин „договоре се” , Вук узима из прве реченице: „О нда е она са снаом договорила” - а рече- ницу замењује у тексту саветовања краћом: „Једном рече снаси својој” . Слику о изласку младића из змијиње коже узима из непотписане варијанте исте приповетке , 1 1

за коју смо утврдили да потиче од Василија Јовановића.

11 Архив САНУ, ХС/4, 8552/258, Варијантс змкје младожење, стр. 57-72.

99

На другом месту реченицу: „Он-ц ш«<-: ^ онт» »оноша да му пара нема” - Вук надомешта цом ... .већ је момак да лепшега нема" - коју та*о* узима из непотписане варијанте.

Да она припада Василију Јовановићу открило с« посредним путем. Поводом приповедака о змцјн младожењи, Вук у своме п р ед го в о р у 'сао п ш т а в а да ^приповетке:.....9. (ЗмиЈа младожења) и 10. (Опет зми^младожења) послао ... земунски учитељ Г. Димитрц^ Чобић; као што је ова последња, оваку ми је од прилмге послала и госпођииа М илица Стојадиновићева, а г Василије Јовановић кад Је био учител* у Земуну дао је једну написану..."

Вук, дакле. штампа гтриповетку под бројем 10 ^ Чобићева рукописа, а само указује на сличност њену са вариЈантама Милиие СтоЈаднновић и ВасилиЈа Јовано« внћа. Када се, међутим, упоредн Вуков штамлани текст са рукописним. Чобићевнм. падаЈу у очи не само Језичке и композиционе измене и допуне, као што }е био случа? са вариЈантом бр. 9, иего и миогобрОЈНи нови момскти. којих у ЧобићевоЈ вариЈанти нема Преглелање трсћ« варијанте о зм и ји младожењи открнва и*ихов швор ‘ Троструко поређење Вуков штампани текст, Чобић и анонимни рукоиис, укачујс. нако у маломе, на начин Вукова рада. на његов манир при ичлавлњу приповсда«

На ЈовановићевоЈ иарн)анти нема ннкаккс о прнчаоцу. ПисЈиаЈС чудном мсшавит>м с глЈЧ‘*австног

Ву» Стсф КараииН, СУ*«*.«« парабне п(>ишми/г*1** (П држ зида»**с, Впмрлз 1928. сгр XXIII*

Норсђс«»см рукоои«:« М илнис Сгој|4лино*ић » Иасили)* Јомноиићл (Вукожл прсписиА, Лр»и* I АНУН Ј ЧИ ЈС 1М ф И Ј*Н Т С }М И )С С Л * Ву*. 44р и о ! ! » к . < » » ( > » < » 1 м ш к с с с у ? * р ; Ј н г м ш <м армплмВ ј к И .Ж ЈУ Јо « * т > * И & у . Т п п ЈС П * К * 0 ц н и к ж т м < т:2ф«прлшнни јс с•>Iас дослслт» сн|ним7Ј<и )м|»<ми< 1 ГуМ&иМЈС су уШСЖ МШ С1ИММС МбПГу

100

Ч Л П 1 0 1 р л ф г н о : ( V .• . ' М , и у м . Н И ' '

рс 41 ННЧ КII \ »•»' >} - * ■ ■ I, ‘ )' • *! ■ ј; * ; ! 11 ј | у јн»м ||;,) (НСК1ИН ЧОНСК |, Н ЖИ.Н(‘!||1’ :\ ј , • мрсмг | ■.•*•'<•,«.’>» «, с НОН>М1. б с л 1» н о р о д л , О М*М *. 'МЈЛ 1,рСИК» • I м Ч у ' 1П:|}М|1С, ЛЛ <"•!»! И М I. } > ОГ 1» п о р о . т т . 4»Л С ј ‘И ,1 , !, ) | ‘ ( ) п ; п > К и : о |С

п н с л ц и с I о н р с м с н о н п \ н !о».и.+чч»нн\ н р с I с н т и ја , у ба јци с с п о Ј а н л .у јс н>ој с .тсн им нссј’.ојст н сна . с тадун>ана т е ж љ а ка п с п х о л о п н и р а н . у , м а н и ф с с г а ц и ј и о с еН а љ а , о п и с и м а п р п р о л с : „ Ж с н а к о с одт> п о р о д а , к о с гш о д у ж а с а тм г- и н о п > о б н с с н с с т и с с н п а д н с као п о л у м р т н а у к р с в с т к . . г о р к о у т д а н с и р с к н с : А х т> ! . . .” П о в и д о л а т а к т м и је п о с л е18 година праћен је сличним утбуђсљем. ,,Опативши превелпку з м т о со круномт> на глави унравт> кт> ннима пузећу, смртнн ни стра обое подузе, на ноге усташе, и на средство бран-кнн гл ед ате . Но змјн на средт. собе сгаде и нанумилнмимти гласомт> рече: О прсмилш и преслад- кји родители мои... Радуитесе и веселите се...” Отац се пак обраћа си н у речим а: „О л»обезно чедо мое!” Јовановић описује и како „Тиха ноћт. наступи, тишина се по целомт* простору простре, и свако се санку у нару- чје предаде", или прати сватове змије младожење: „Кадт> е сунце већ светлу свок> главу на орјзонту указало..."

Карловачки ђак, несвршени студент богословских наука, од 1812. године учитељ у Земуну , 1 4 Јовановић се бавио и књ иж евнош ћу. Да је у томе имао успеха показу- ју три д оста врем енски удаљ ена издањ а њ еговог позориш ног комада: „С ветолик и Лепосава, една роман- тичесна поест из времена Стевана Душана Силног, првог императора српског”. (Прво издање у Будиму 1831. дру-

^ „Василије Јовановић родио се... 1792. године у Земуну, где је основне школе изучио... Но свршеним школама даде га отац у грговину." Али ношто овај иосао није одговарао његовим природним склоностима, уиише сс на богословске науке. Био је искушеник у манастиру Гргегегу, али у манас- гиру није остао. (Унаиенити земунски Српи г Л7.\' в. 1 део, Земум 1913, стр. 76-79).

101

го у Кеогрплу 1X68, трсћс у Иоиом ('аду IX ; -'оиаисжиН јс био умсиик Јоакима ВујиНа, н,сго» пом-ч 1 с.аралник у тп о р и ш ту ^ Слсдсћи дух врсмсна. (.' »V,- па.авао је српску пубпнку снојом романтичарском т:».* .■•лоисгориј. ском кн»ижсннотћу. Писма Вуку, нароми! > прно, Иј 1825. голинс.,(> такођс покатује н^стнс кн.ижевнс особинс. „Они сни бурнпјп облаци кои сУ сс оногк л^та нал мојом и гланом п нмлн благодарим«, }>0 1 У еднмм,, с^нчаним!. тракомт. ра ннили се ратгерали се. Садт. мие г лана сунцсмт. повслана, мессцом I. с: опасана, а шез- дама »1 акићсна...,\ Иије их се могао ослободиги ни када је белсжио народну приповетку.

Вук је, мсђутим, умео да одстрани све нетради. ционалне наносе, да осети и употреби оно што је у причи било ичворно и народно, а да задржи једну благу топлину која се гдегде јавља у Јовановићевом тексту. Тако у Чобићеву другу варијанту (бр. 10) убацује нез- натно измељени мотив о патњи јалове жене. „Једно вече молећи се тако уздахне и рече: ,Та дај ми, Боже, од срца порода, да би и љута змија била” . 1 7 („Ж ена едно вече молећи се Богу, уздане и рекне: ,Та даи ми Боже, макарг лизту гук) да одт> м о г б срца породимт>... 1 0 или опле- мењује сусрет сунчеве мајке и уморне невесте: „Предт, сам^ е вечерБ приспела и лепо е мати сунчева дочекала и врло сажалила”. (В. Јовановић). „Сунчевој се мајци на то врло ражали” (Вук).

Чобићев запис Вук разграњава и обогаћује, али само уколико га то не одваја од основне нити припове- дања бабе Филипе или народног приповедачког манира

^ „Уз име Јоакима Вујића мора се забележити и имеВасилија Јов.” (Ј. Шафарик - Историја србскс литературс,стр. 346.

^ Вукова прениска, Архив САНУ, 3755.^ Српске народне приповетке, II државно издањс, год

1928, стр. 46-47.18 Архив САНУ, ХС/4, бр. 8552/258.

102

уо ш и тс. ..Јагп о г . - т а п п ; > « . " « .чо*'»ио о јм)-'и ом клчем у ко је син зми}а ларујс ;ч*у у ? лрн«, кукурм к гм.г; ;им;к.>м;.} ПОЛ МИСТСрИОТЖЛ-I 1 • чЖ И 1Ч.НМ око ..)»!■'>;• ; Ј*ма, (МК*Г((> под* мићивии>с ;кј ои ј!о сп со ;{(( лапл, !к ;иг гнллјч; н сиан>иа зм и је м ладож ен .с и г ;( . }Г' У т к и л<; >.у н сн сс ! ипу да јо ј м у ж у в е к остаи с у човсм и јсм оом ичју и гиме гаиаио м о ти ви ш е свскр ви н и о стуи ак у наЈкен.у кож е као помоН снахи, а нс као сам о ин иц и јати кно скр н авЈксљ с брачне среће, ш то је сл уча ј у Ч обићево ј вари јанти; сл уж и се Јо ван о ви ћ еви м тер м и ном о ирекрасном младићу, изо- стављ а м а јч и н у уп о р н у радозналосг и банално провири- вањ е кроз кљ учао н и ц у . Ч и т а в овај део В у к о в о г коначног текста пр ед стављ а у ствари ко м б и н ац и ју Чобићевог и Јо ван о ви ћ ево г текста .

Чобић: и довели невесту и тако живели неко време. Богме тбј она трудна остане шнвиме. Онда јои свекрва рекне: О ћерко! како тбј легнешт> са змш омб? и како проводишт>? кадт> е онт> змји. И тако е више реди искуш авала. А ондајои е д а н п у п . рекне: нбш онт> змјн већт> е о н г к>ноша да м у пара нема. А како б и ћерко ведла е рекне мати? Е рбо кадт> самт> га н неговала, то приметила нисамт>. Л ћу рече, извадити клк>чт> кад станемо легати, ћеш тбш моћи видити... И мати га види, и осведочи се да онт> змјн ш е и милојои врло 6бш о. И онаи рекне: А и де, вели снао, да мбг изгорем о нкгову кожу. М аико! каже она, несмемБ да не умре. А она онда каже, » ћу здраво пећБ угренти и бацити кож у да изгоре, а тб1 га само ико поливаи водомт>. Кад онт> буде вико да м уе врућина, пакт> му неће ништа 6бгти.20 А оно кадт>

19 Архив САНУ, ХС/4, бр. 8552/258, (Варијанте - Змија младожсња, стр. 57-72).

20 Баба Филипа, по инерцији приповедача, понавља исту епизоду као у својој претходној варијанги. Вук тај део избацује, и да би постигао што већу разноврсносг у ирино- ведању, уиогребљава тскст Василија ЈовановиНа. 1ако ич њсговог текста нестаје провиривање кроз кључаоннцу, сграх ненсстин и мајчин савег да мужа иолива водом.

1 0 *

»пгорела кож а, он ».* осетл ону см радт., плк-к }јими и ноћ ка: Еи да отт> Вога на!)стс, ш та ум иниск- г»д м<кс > П ај()јј да онда гвотдсне оп ан ке, гвоздсн ш тап и гво -.лен обруч. прско срца м етсјоп , па с он да ка:*о: „Кадт> те опанк подрла, н таи се пггап сломјо и кадт> и руку преко тсбе мстнуо и таи обручт. пуко, он да се тбј ст> детето\г, растала; и гако а отш л о у св ет ."

В. Јовановић: Ова као својоп матери напвеИу шапнХодкри: да у свету лепшегЂ и краснјегљ младиНц нема. Преко дана рече: нестане га, а Хвече око 10 сшиц ноћи дође и скине свон> кожу змШскХи легне напкраснјђ младиЈњ порсд мене. О лшубезна и премила мати мон; н иљ1 не би мок> радосињ и задоволг>ство изговориШц могла, кадЂ бн све онака†бш) као што ноћу бива. Но како зора се на исток^укаже, а онђ се опстђ у змјн) претвори и изпузи. Мати 1оп на то одговори; е кадг е то тако, то ћемо и учинити, да онђ тако†останв како†кодЂ тебе лежи. И договоре се шта ћеучиниши.

КадЂ е вече приспело, а онђ X 10 сати ноћу дође, скине кожХса себе и леж е спавати, кад га е први санг уваппо, а она полако кожХн-кгову исподЂ &ааве изв&еи матери кроз\> пенџерк дода. Ова таки баци кожХ У ватру. Како е кожа почела горети, а овап се одЂ сна тргне, и громогласно повиче: ,Шта то уради да одг Бога нађешЂ. Сад сам последни путЂ с тобомЂ лсгао, и донде лећи нећу, нити ме наћи оћеиљ, док не издереињ гвоздене опанке, док не подереињ гвозденХкапу и не пре- биеињ гвозден^штакМ, и донде то чедо, кое си Хтвоши утроби зачела, кое е златноруко и златнокосо родити нећешгу, док л рукХ прско тебе не пребацшњ.' Ово изрекавши, као мунл изчезне из собе. ”

Вук: „...Доведу је и змија стане живети са својом невестом. Меко време и богме ти она загрудни. Онда свекрва рече снаси: - Како ћерко за 1>ога остаде грудна

104

са ш ијом? Л ома јој ис хгеднс одмах к«паги, али кад )с свскрна шокупи нсколико дана Јсдлако ча то нитаги, нај- послијс Јој рсмс да он нијс ‘Јмија не<гп момак <)и ,*а лспилег у скешу нсма. Нреко с)ана је, «ели, тија а/ш како вече дође, он свучс са севе шијину кошуљу, те изиђе момак лепота на свету. Кад би само и г)ању онакав био као што ноћу бива, али како шра шбели , а он се увуче у своју кошуљу и постане ш а ј а Свекрва кад то чује »рло сс обрадује па рече снаси: Е кад је тако то Немо ми учииити да он такав остане. На се онда договоре шта Не радити. Кад б у д е у вече, а он свуче кошуљу зми- јину са себе те је као и прије^^ метне под узглављ е па легне спавати. Кад га први сан ухвати, ж ена м у полако ш вуче кош уљу испод г/шве и матери кроз пенџер дода, и мати је одмах баци у ватру. Како кошуља почне горети, а он скочи од сна, па повиче: ,Ш та т оуради, да од Бога нађеш! Сад м е видиш, па м е више нећеш видети док не подереш гвоздене опанке и не сатреш гвозден штап тражеНи ме, нити Неш с ти.м дететом што ти ј е под срцем пре раст ат и докле руку преко тебе не пре- бацим’. Она носила то дете пуне три године, на послетку јој дотуж и ...”23

Из рукописа Василија Јовановића, Вук узима и пут невестин од сунца месецу и ветру; одлазак ж ене у потрагу за мужем м есецу, мотивиш е сунчевом прет- ноставком из исте варијанте: „М ожда је он све ноћу путовао”, само у неш то прош иреном индиректном го- вору: „Сунце јој одговори да га оно дању није видело нигде и пошаље је к месецу да пига није ли га он можда негде видео ноћу”.

Тскст курчином прсдставља дслонс којс Вук користи и ј ЈонанониИснс варијанте; редш ован ЧобнНен тскст је прсне- сен обичним слонима.

Вук одбацује ијсканскн облик.Кол ЧобиНа: 8 година.

105

Дожпак пстра ку!ш кс»л Нука јс мјнч п жипописни- јс мего у оба рукописа' Кал а;Г сто ти ћ1.-.чр,», дува, рути, крши. прсврћс глс гол што на!)с, сав ичфебсн и полсраи. па како лођс. начиа матсри: ..Помоти Бог То, међу. тим, микако нс чначи ла јс Вук онлј опис итмислио. Можла га јс учсо ич наријангс Милицс СгојалиновиН. чији рукопис нншс у Вуконој чаосганштнни нс постоји, или однскуд лруглс. Алп ла јс н ово сликовито прикачи- вањс встра такођс тралиционалан опис, можс докачати и јсдан сличан, створсн по истим принципима народног стила Максима Шкрл»иНа у приновепи Нам ЧеликР „Задрма се цијели днор, нека хука, вриска, пјсваље, сије- вањс, 6 и рскао сама натра око лвора сипа!’’

Читав чавршни лсо приповетке Вук узима ол Василија ЈовановиНа. Ича непромењене реченице из ЧобиНевог рукогшса: „А она обенђелучи цара и допусти јои преноНити шн«>име”, долази епизода о узалудном буђењу цара: „Но крал!> како сс у крсвет спустио, а онт, као мртвацћ, утишао се. Ова почне говорити: Светли крал»о сунце огренно, баци десн# рук^ преко мене (родиНу ти мушко чедо златноруко и златнокосо ) . 2 6

Код Вука је текст само незнатно стилски и језички редигован: „Цар како легне у постељу он се занесе и као мртав утиша се, а она кад остане сама с њим, стане му говорити: Светли царе сунце огрејало! Баци десну преко мене не би ли се растала с твојим дететом.”^

24 Вук Ст. КараииН: Српске народне приповијесши, II држ. издање, Београд, 1928. год, стр. 49.

25 Архив САНУ, СХ/4, 8552/258.Над овом последњом рсченицом Вук даје предност

Чобићевој: „И не би ли се и растала с дететом... Он ништа ние ни знао ни чуо”.

^ Чобићев потпун текст је много краћи и изразито непоетичан. „А кад легне у посгели шнвиме, она вели: Господару! Господару!! метни руку лреко грбуа мога. неб л обруч пуко, и неб ли се и растала с дететом.”

1- .ПН К » л л \ I • ‘ ; ; | ‘. : п ; 1 Н и м ГСКС ГУ О И а Ч И Н у

н а КОЈИ 1Ш(> <Н- | I ;• <’ ’ >:' ; м ‘г' Г ,1к о()(; и » Ј<Жг»МП|«нНеВОГ

р у к о и н с а . Ц а р 1 1<ЧЈ] \ Ч! ! : > « ] р , | Ж 1р ,1 М » | Н М>' О Г К р И В а

ла г ‘* ц а р н и а о п и м л:< ;; м ; , > и лл<> енор,- прнч ж е н у . , ,Н п нг>! донсчг о/ичаг ии!;< ■ ,;миш<\ и<* чсшшш' 1'\'нђср1> ппд браду, а оно ииНс \ <\/<Ј)<‘ри штшш п сшшиш<\ Ш1К1> / јсш с чуши о«<> ииич г,а\г>, н кичусми" ,ч (Н . Ј<»ианониН).

,,()на (царнца) лонусги у миспн ла мужа опет опоји, али он (к)ЈН(1«ши о() ( п су шта јс и како јс, мешне увсчс под пра<)у сунђср. тс \ //> са< пс оио пиНс штп ,м\' царица донссс и т ако останс при ссби. Кад лсгну у кревсг он се учннн као да снапа, а оиа ноничс: Свспии царе сунце огрсја>м, прсбаци руку прско мсис не бих ли се раст ала с т војим дст ет о ч "

Вуков крај прииовсткс нисан ј с у потпуности према ЈовановиНевој: „Цар кад то чује одмах руку преко н>е пребаци, и оиај час почне се она трудити и роди му мушко чедо златноруко и златнокосо. По том он остави ону земљу и царицу, а с првом се женом и дететом врати у пређашље царство своје.”^

В. ЈовановиН: „А крал!> тако руку пр-кко н* пре- баци и онаи час поче-се трудити и до малога часа роди му мушко чедо златноруко и златнокосо.^

Сутрадан кралт> велико весел^ учини и нк> узе за свок) кралицу а бмвшу кралицу одпусти.”^

28 Код ЧобиНа епизоде о сунђеру нсма. Говори се само о томе да цар „ние хтео ни ести ни пити онаи дан, само да види да ли су ту стражари истину говорили”.

29 з с . К., С рп ске н ародн е приповијет ке, П државно издање. Београд, 1928, бр. 10, стр. 51.

3 0 Архив САНУ, СХ/4, 8552/258.Чобићсв текст дајем ипак ради поређења: „А он како

е чуо да е истина, и да е то она прва н-кгова жена, таки е руку преко трбуа пребацио, на кое обруч пукне. А она роди сина златноруког и златнокосог и бисерних зуба. И тако е задржи код себе за царицу а она друга е жена морала дворити.”

А којс мамсипан.с рочи по снијстну :.рмскгча ц-јК.1 |НГ?аМ»С ЈСЧИМКС С Ш М И Ш П И ј С ПрНПОВСГК«*. ОМ;! \ ЈС н

ширсм плаиу, 1р,»1)4'м,с припопсткс 1нм;н(м<. . 1С;мк*. иосто{с1к\ тралмпжчталмс ирппонслпс ^ |р ,к ] \ р с нш аи.с п о с ј м к с илролжч прпнппслан.а К.ш шгг. (> осчам.л на |сш к ..маролнијсч приж ноцсдака ла Г,и у и,мм.1 у н о ф сб и о н . ч ј ч м с г Н | Н . на|МЛса 1МИЈН могуНци начнн и ч р аж л н ањ а. так<» сс Нук ослан.а на исН пискмс!,,.

рсисрЈоар наролмо! припонслам.а и ич н.сга с с кориПи оннм што му у одрс!)сиом трснутку П01 ОДУ| С Н»СГГЖ1. комбимовањс мотина п рсдсганл,а јслан врсмсмски скраИсн пронсс гралипионалног с п а ј л н .а мотнва у ООЛИКОНању ПрМПОНСГКС. Вук ЈС > ОИОМ ПОСТуНКу ИСКј

тодико имдинидуалан колико јс инлинидуадам и сваки народми усмсни нрипонслам интсрнрстатор, али мањс мсго припонсдач стнаралан. А утснтичност Вукових тск- стова можс сс схнагити само у јслн ом веома широком смислу. Ту нијс впжмо ла ли Вук премсш та рсчи у рсчсниии, веН ла их. кал то чннп, премсш та чаиста „у својству србскога Јечика", нитн јс важ но да ли додаје митаве нове одломкс на постојеће текстове, веН да се. додајући их, користи искљ учиво готовим традициоиал- ним богатством народног приповедањ а и намеш та их на начин једне устаљ ене типске сф у к т у р е народне приче. Уколико комбинује нову варијанту, он то чини држеНи се традиционалних принципа усмене ф орме и садржине. Вуков поступак у редиговањ у друге Чобићеве варијантео змији младожењ и (Вук бр. 10), конкретизује такве принципе. УзимајуНи читаве конструкције или користе* ћи се појединим м отивим а из вари јанте ВасилиЈа Јовановића, Вук допуњ ује Чобићеву, или бољ е речено: гради нову варијанту. Том п риликом , приповетка Василија Јовановића представља, у маломе, ризницу традиционалних мотива. Њ оме се Вук користи начином народног приповедача који при казивању црпе своје мотиве из једног традиционалног, колективног репср-

108

*тоара. С>*де с« т ж ^ 5м .КОЈИ з* Ј« г и с н л и у с Јо ****ч м * \ у и * С« * ™ » р е г* « у « и '

омогућам ч н и т ПиШ л^ш * ј*&иг»***»ЈСЛМС П р1ГшЛ4Г.гиС

VО М О Г У Ћ М И М У З О Р И М Л В У К О В И Х

К О М П О З И Ц И О Н И Х М О Д Е Ј 1 А П РИ Ч Е

Спона са времсиом ,,Царства и господст ва српског"

Порсђење рукоииса припогзедака коЈе је Вук добија0 од својих сакупљача, или које је непосредНо бележио од приповедача са текстовима које Ие кас-

није објавити у збирци из 1853. показују да су аутен- тични записи већ садржавали све оне усмено-кљижевне поступке који се појавл,ују у Вуковим штампаним вер. зијама. Мора се, међутим, признати да су они у завршној фази увек доведени до потпуног орнаменталног савр- шенства, те се поставља питање да ли их је до тога довео само Вуков књижевни, приповедачки таленат, богати фонд приповедачког знања, познавање мноштва добро обликованих казивања, његово богато усмено „образо- вање”, - или је Вук Стефановић Караџић себи дао право да користи и неке друге моделе.

У изразитом, сасвим умесном наглашавању Ву- ковог плебејства, у истицању демократичности његове језичке револуције, доста се често у нашој науци забо- рављало Вуково познавање и поштовање литерарних достигнућа српског средњег века, његова потреба за континуитетом. Павле Ивић је изврсно запазио значај „навођења српских средњевековних текстова писаних црквенословенским језиком без русизама” у Вуковом манифесту о језику тј. у предговору Рјечнику из 1818. године.1 Вук је тада истовремено језик фолклорних умо- творина озваничио као књижевни језик и тако је народ* на књижевност ушла у темељ наше нове књижевности

1 С абрана дела В ука К ара џ и ћ а , књига лруга, Вук Стеф Караиић, С рпски Р јечн и к (1818) прирсдио Павле ИвиН. Београд 1864-1964 {П оговор о В уковом Р /ечнику , стр. 49).

110

али је Нук иоо п п и м а о погребу да покажс да је марод- ни јечик уиинер':.<а.иап, да ностоји коитииутет у српском јешку, да иародми ј с з и к није само свињарски и говедар- ски него да су њиме говориди и великаши и образоваии људи из времена „Царства и господства сриског”, један цар, један кнез, један гроф: Душан, Лазар, Ћорђе Вран- ковић. „Оставше дипломе од наших краљева и иарева и други рукописи од они времена свједоче, да је народ Српски прије пет стотина година говорио као и данас што говори... него да су у писању писари мијешали нар- одни језик с црквеним језиком, као и данас што се ради. Н. п. у Душановим законима... у дипломи кнеза Лазара што је дата манастиру Раваници (оној у Ресави) 1381.... у прегледима српске историје Ћорђија П. Бранко- вића...”^

У напомени на четвртој страни Вук наводи да је последњи рукопис исписао сам из Бранковићева рукописа „који се сад налази у Карловцима у митропо- литској библиотеци”.

У митрополитској библиотеци налазио се и рукопис средњовековне приповетке Врач коју је објавио Шафарик у ЈаћЉисНег с/ег и(ега(иг 1831, Вс1. 53 и у Се8сМсћ1е дег 5Пз1ат8сћеп Н(ега(игШ, стр. 196-197, под бројем 95, као и сам Даничић у Зшгтата ЈА21Ј из 1872. године.З Са рукописом ове приповетке Вук се могао непосредно упознати у библиотеци у Карловцима у којој је радио, или преко Шафарика. Сличност припо- ветке Врач са Вуковом варијантом Усуда^ на коју указује

~ Исто, Вук Стеф. Караџић, Предговор, стр. Ш -1У. Ситнији списи Ћуре Даничића III, Описи ћирилских

рукописа и издања текстова, нрирсдио Ђ орђе Трифуновић, САНУ, И оссбна издања књ. С 01-Х Х Х У 1, Београд, 1975 (X X Три старе приче, стр. 63-68).

Вук Ст. КараџиН, Српске народне приповетке, Бсоград, 1928, бр. 13, стр. 60-67.

111

Длничић '1 , 1 1 1 ; 1 с јс ди оорук о ш;1 Ч,'1 |ц;! 1 , .аго иг пружа рсгку могуНмос! истражимаПмЈ илриЈамЈиа јсдц^-г исгс приионсч кс у расиоиу од н и н ј с искова. м р и п о в с т к е

која мокатујс с-тПнлиост сгруктурс и наријаОилиоС1 могмна као и мотмумс жамроискс особсноои Г>аЈке ц служи као докат мостојаи.а умсгмимки о^ликовамс мротмс усмсмс кн.мжснмосчи нсћ у старијим псриодима матс кудгурмс бампимс. Вст об:жра што се ради о ире. нодмој км.ижсниос I и, иримоистка је била прихваНеиа, а то сс догађа омда када маиђе ма плодмо тле и на веН пос- тојсИс, сродмс тииовс мрича5 у мароду на чији је језик прснсдспа. Ириповстка има ма дссетине варијанги. у нашсм случају ириповетка Врач је посебно чначајна и зато пгго представља пску врсту предлошка за Вуков начмм спш пације и приповедног поступка у оквиру компотициопе структуре бајке.

Вуково експлицитно позивање на средњевековне текстове у манифесту о језику и његово наглашавање улоге писара у кварењу чистог српског говорног језика умногоме се подудара са куђењем записивача ц сакупљача народних приловедака који приповетке преправљају по своме „вкусу”.^

Приповетка с краја 15. или почетка 16. века - Врач, говори о несрећном слузи који иде да пита пусти- њака зашто не добија никакву награду за свој поштени трудиуспутсрећедевојкукојанем ож еда се уда, људе

5 В. МаПЈа Уађеуас, А1агос1пс рпрспчјсМЈ и Уагагбти / окоИсЈ, (Јги^о јгдапјс, 2а^геђ, 1890, стр. 162-168; и стр. 168-171.- Босанска вида, 1886, I, стр. 317-320; 1894, IX, стр. 108-111; 1901, XVI, сгр. 53-56. - Јавор, 1891, стр. 809-813. Н. Шаулић. Српске народне приче, Српске народне умотворине, књ. I, св. 11, Београд 1925, стр. 152-154. - Вид. иосебно Весслнн ЧајкановиН, Српске народне приповет ке , Београд, 1929 (Напомене уз бр. 23, 375-379).

Вук Ст. КараџиН, Српске народне приповетке, сгр- XX и XXIII-XXIV Бсоград, 1928. (Вукон Нредговор ит 1М>2)

112

‘ ' 1 •, П 1ч • > ................ ... . . » 1 г , • •

Ј . ■ •■ |

> : 1 3 1 ■ И ! : • , ;>. 1 ' - \ ; | ■ : . ( ,

5 ■«.< '

‘ ■ и > о * • ( . и , . . ,

!« :Ј

'< м<1 ... ! Ч ' 1 !И

1<г ■•Н-.-.м ■! ! . . ( г м г . Ј И И. кч *Мн - 'МП * 1 Н \. IV ЧЈ«’ Г)У ! И М

'• П' ! >1 1 к < I , К с 1 ,! » 1 О Н Г

КОЈН \ К Н! П !\ ; .*ч V •:<: , , ,'|рЛЖИ И /1«»Г.Ц!М . 1г Н »нр< н<’ <>»» шм ,мцрипонгт к;» и м .1 п ^ и . > ,СУКНССИННО <ч"|<н . ..ј,, . ,,ЦрН 1 Н1’КЛ I 1р\ Л ■ »■ . •«. . : М ;|р уI С НСКУПН I 1.мј\ ..,,ии ,,ВЛН*СМ а .м р ч Н '.М.1, ј< ј к ,, с:и>}> но.|р1'1|сп.1 '.р ш п Н .и и »..и Н;!ЖНа КПО ИрМ!1()|Ч. 1 I- .»усч.смо! ж л и г . т с м . | , ............ ... (гурс ЛО рсчорикс КПММ. 1 «и:п1;с

1 Ј р ИПОМС ! к;» 1 РУЈС М с У . , Н 1 . ! и 1 м к. с с Н И . М Ш у

ВуконоЈ »аос 1ант гннн п<*л Г.ријсм -1-1-IX и наКОЈОЈ Нук снојом руком напис.т н.н;.н»н \'< ■><) пружа нам ичирсну прилику »а прлћсн.с Нукои<и рслакторско! цосгупка.

Најммлијм Нуков припонслач осгавио јс Вуку далско сиромаш нији 'Јапис у односу на штампани текст 1 П 1853. Всћину Грујиних приповсдака, Вук Је мсњао* ослањајући се на само ка мвањ е, исправјваЈући прс свега јечик, а затим уносећи готове, идеалнс обрасце усмене културе као и језичке формуле патријархалне етикеције и најзад одабирајући из записа најуспелије епизоде да би их дословно поновио, онако како јс то уобичајено нпр. у епској поезији. Водио је при том рачуна и о већ посто- јећој композиционој структури записа. Овде, у припове- ци Усу>д, међутим, текст је проширио готово двоструко и знатно га променио. У кратком Механцићевом уводу говори се о два брата који су „заедно живили... у лнзбови тако едант, све радш а др^ги све шо сваки дант>. бдан- п#тт> досадисе ономе што радц каже брат^ мени је про- тивно, ти пиешт> а га све еднако радимт>. Него брате исамт> наум 1 о дасе поделјмо. Братв н^еговг доп^ст1м^. Каже брате датје просто. б то ти дели како знашт>. Штое твое узми штое мое СОстави. Онт> подели све поред^ узме

* В. опширније на стр. 76-85.

113

с в о ј тл;п> н т и И е из кнТк:. послс рали) 1им» >«- <н.;И;с Мо. гао'ча ГолииЧ’ лаиа нест.чнс свсп« . < а ;пи ижјдпсницс МсханииМ <;иим сиошпгаиа да јс брат ос«ао и осч оиана. ка и отигиао дп и,ч ичмоли ол лрунн а Г»рага. о скш ла му причува јслан лаи I онсла. испрсл говсла срсо лсвојку „дн ирслс гкпнч' жицЧ’ . Он1> ка;г», то »или гтристУци лсвоики 11 шпа}с: „коси ти и нпн |Урадишт», она н-кмУ к». вори. мсам к ( рсћа I нога ора«,« I Јокажс му ла н ,с ј ова сре- Иа спава под чрном. он ј с улари оапш ом ,.Дч' по нјои аона ћнпи иа гонори н^.мЧ'С: да нисамт* *л $,тсп;ша нсби ти доГмо нити Онанака/* Грсћа ј н с г о в о ј брата I а та гим упу1и Усуду.

Вук, мсђугим , дајс читанс п сихолош кс портрете оба брата, инсистира на њихоном одпосу. А како њсгов укус врсђа да срсћии брат буде пијанац, Вук само потен- цира њсгову нсбрижљивос! и дсњосг, али што истиче доброту и нссебичност. Проширујс сусрсгс са антропо- морфизираним ликовима срсћс и даје и њихове портрс- те. Поучени примерима Вукових интерполација у другим приповеткама трагали смо за пореклом овог Вуковог одломка, пошто сви Вукови умеци потичу из стварно постојећег фонда вербално обликованих веровања. За- нимљиво је да је у рукопису његовог Живота и обичаја народа српскога појам Срећа остао на празном листу7 У потпуности се држећи идеалне структуре бајке Вук правилно уцртава у казивање полазну и повратну пута- њу главног јунака, несрећног брата. Прати судбине са којима се брат сусреће. Раздваја на два дела прву епизо- ду о несрећној кући у којој се родитељи не поштују, че- љад не може да се насити, а говеда назадују. У првом делу разрађује однос према родитељима користећи и проширујући текст из одломка Механџићеве песме о Марку Краљевићу и бегу Костадину^ а у другом делу

п

На празном листу остао је и иојам Усуд, док се у Рјечнику 1852. Вук уз одредницу Усуд позива на приповетку: „тако ти је усуд усудио (у приповијеци)”.

Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, књнга друга, Просвета, Београд, 1958, бр. 59, стр. 345-346.

114

опет се држсНи МсханииИа. >1ј>*'.уча :о сс крсло име слави. Очигледно Мсл.иачтсву контамичацију из иесме коју он сада као приповедач нрсиоси мсханички у причу, усклађује са захтевима бајкс у којој су три сусре- та неопходна. Сусрст са нодом Г»сј пло/ча у оставл»а углавном неизмењен.

Посебну занимл»ивост представља Вуково мито- логизирање. Он јављање божијег анђела који код Ме- ханџића са Усудом води дијалог о судбини новорођених душа, замењује „страшном тутњавом из које се зачује глас”. Тако, с једне стране, приповеци даје потпуну унутарњу кохерентност и драматичност, потенцирајући чудесно, а с друге, да претпоставимо, жели да угоди Гриму. При том оставља савршен склад патријархалном погледу на свет који је и Механџићев о Вуков поглед. Пратећи Механџића у централној епизоди постизања циља у сусрету са Усудом, Вук поправља Грујину сеља- чко-трговачку визију благостања и избацује ручак који се готови замењујући га сликом баснословног богатства. Тако Механџићева варијанта добија сасвим нову одору. Народни приповедач, Механџић у овој причи поенту ставља на сусрет несрећног брата са Усудом. Иако води рачуна о томе да казивању подари симетричну компози-цију коју пресеца на два дела кулминациони сусрет,

I њему равнотежа између ових делова није главни циљ, зањега је најбитнија радост приповедања, редослед дога- ђаја. Савршенство обликовања идеалног жанра, његово

4 литераризовање припада Вуку.* И средњовековна приповетка Врач и Вукова вари-з јанта Усуда припадају одређеном типу бајке која у Арне-У Томсоновом индексу носи број 460.^ Ако бисмо их

поредили према уобичајеним слојевима приповедања, У могли бисмо рећи да је њихова дубинска структура

------------ Ап«1 Аагпе - 5ТН ТНотрзоп, Тће Турсз оГ 1ће Ро1кш!е,

Ро1к1оге Ре11о\у СоттитсаПопб N0 184, НеЈбЈпкЈ, 1961.

115

истовстна. ла је манифестациони вил фуик -иа различит. али што је за нас у овом случа?у н^Оитниј ла Је реторикп композиније веома слична. Очиглелно ла се за превоћење текста из усменот на писмеки Вук држао правила која су важила вековима и која Ј В\ к познавао или бар осећао.

Рали се наиме о готово дословном понавл**. медиЈалних формула које означавају кретање повезујч^ епизоду и дијалоге:

У Врачу пред први сусрет:

... н обгстђ емо ндоуштоу вторвш дбин обр^тед^внцоу...

н ввпросн его д-квнца: моужоу добрв! далеко лннд-кшн...

н пов-кда ен моужв о себ-к н о слоужбе своен...

Пред други сусрет:н ндоуш тоу ем оу третн дбнб прУнле ма поле н обр-кте г,- моужш с-кдештнхБ прн поутн. н ввпроснш е его

глаголк>шт€:моужоу добрв!, далеко лн идешн? Омб же пов-кда о сео4

Пред трећи сусрет;н ндоуштоу емоу и прнблнжак>штоу се емоу вб врвтпоу влБхова. вБмнде вб доубравоу. н се доубв

велнкБ прн поутн.. он же оуднвлБ се пов-кда емоу О себ^...

Код Вука се на исти начин готово дословно по- навл>ају формуле у партиципу:

Пред први сусрет:идући тако дође до једног села и види... порел

ватре седи домаћин... па га стане пнтатн... а он му приповеди како је био газда па осиромашио...

Пред други сусрет:идући тако после дугог времена... дође у др;"°

село... упитају га куда иде, а он им каже све по реду

1)6

1 Јргд I ;>с!пј 1'уг]н::и/)у}}ц иичко <)>>Ј/<• п<> }‘.':ту к« ■ ■1 \ ■-* ч;, < ! г., •

к"ула илст ’Поимн 1.а}у «.о и у п А - ->>г и

о6ећан»а ла !>с јумак м т.-ни м ј м < пл -^чгусудбина са којима сс « уч рс(>.

V Врачу.ст,творн лн>6ош», 1п,пр<1гн н :а м« . .онћ Ж( об4»шта се проспш

Кол Вука:брате опомени се и мснеон се обећа да ће питати

Оно што је, међутим, такође важно јесте понав- љаље као пут ка типологизацији и изградњи уметничке целине. Молба за разрешење животне судбине у директ- ном говору се понавља преносеНи се у индиректној интерпретацији врховном судији - усуду. Усуд опис суд- бине делимично лонавља додајући му разрешење које главни јунак преноси у стварност и актуелизује га оста- јући увек активни учесник или сведок казивања. Захваљујући свему томе и у тексту Врача и у Вуковој приповеци добија се савршено правилна орнаментика текста која код Механџића не постоји а која представља главну одлику Вукове збирке.

Иако не можемо сигурно тврдити да је Вук за углед своје приповетке Усуд узео Врача пада у очи да је реторика композиције и једне и друге приче веома блиска, много ближа него композиција Вукових и Гримових бајки на шта је до сада указивано. Оба текста спадају у остварење идеалног модела бајке као жанра у писаном облику. Вуково изврсно познавање усменог стварања спојило се са његовим истраживањима сред- њовековних текстова. Као што је у манифесту о језику

0 инсистирао на континуитету народног јсзика, од сред-њег века до свога времена, гако је, имплнцитно,

117

т$ Џ «*п»>с имл« аетје осдотм.,^ 2 ! у**е?ч«сц| 'аи Р»И Ш 1И * и и и т м д н ^ Ш Ј ш ^ Ј 1 Т !!т т ^ к На«,^

. и-, _ « . „ хж г ;г ." ^ т ^

Г\ !’А КЛО ЖИЈ1Д К V I1

У Л п т ш ш у у ј к т >.(.|\ ф и .и ч ( . , ,,1825. л о 1X^1 . к.1, 1.1 ц 1к-чу ут лсла 1.1 а с н Нукши збирка сриских нар«»лин\ нриновсллка. «ии,ан:».сн«.»

је свсга три нлроднс припонсгкс, Днс ол н.их с нуним правом можсмо начнаш гим имсноч, трећу, или ио хронолошком рслослслу. прну. ко}ч јс ииачпао Атана- с и ј с Николић, пол насловом Виерки поиршпим ит па~ р о д н а с р б с к а п р и п о н и с д к а , 1 можемо станиги у каЈсгори- ју приповедака ,,па народну". Унркос гоме што иије права народна, занимљива је како чбог своје салржиие, тако и због коментара којим ју јс њен аутор иропратио.

Другу приповетку објавио је тадашњи уредник Летописа, Јован Суботић.^ Старија штампана вариЈанта Пепељуге од Вукове, ова бајка пружа не само изванред- не могућности за мотивска и стилска упоређивања, него је и представник одређених Суботићевих концепција о народној приповеци, као што је то и приповетка Атанасија Николића, на свој начин.

Трећа приповетка, издвојена из збирке Ђорђа Којанова Стефановића, штампана је уЈЈетописуза 1846. годину под насловом Син царев и три лабуда^ и пред- ставља варијанту познате теме о вили љубовци.

На сва три скупљача Летописа осврће се у пред- говору у својој збирци 1853. Вук Караџић, износећи

* Сербски лет о п и с , V11/26, стр. 99-122, Будим 1831.2 Сербски лет о п и с , ХУ1/ХУН1, 56, 84-96, Будим, 1842.

С ербски лет о п и с , ХХ/ХХН, 74, стр. 94-105, Будим1846.

119

својс сгамонс о маролпим припонсгкгЈмм. Оиим сшновц ма посвећиидиа јс »сћ ниијс пуч;.« инжњп:*

Дослсдмо стојсћм ич;ј с:но| а митл.(;и.а ичрсчеио, 1821. у Данмдонићснмм повммама, у прслгчтору цриг,, чбирци Вук 1853, (прсдговор писам 1852>, пон<жл,а д- у „писању принонијсдака треба мислити и ријечи намјсшташ, али нс по с н о м е т у с \ \ н с јо по снајсш вуг ск о га ј е т к с Г и уз отнорсно ири'5панан»с сних тешкоћл себи даје једино м превасходно прано редактора стилизатора, интерпрстатора катвача управо у борбе за сапЈедава1*»е и при знавање гога своЈства сри- скога јечика. Жалећи се на спорост М т ице српске која је Г. Ћорђију К. Стефановићу наиггампала само јелну приповетку, иако јој је он „прије неколико година послао подоста нашијех народнијех приловиједака” Вук се у ствари љути што је јМат ица дала неком ла те приповетке по п р а в и . То му је опет повод да замоли у истом предговору свакога ко би му послао приповетке „да он не поправља ништа”, него да пише „управо онако како му их ко усприповиједа, па гдје буде потребно да се која ријеч премјести, или дода, или изостави” то ћеон сам чинити... Критиковање Матичине спорости истовре- мено је прећутно признање објављеној приповеци Ћорђа Којанова Стефановића, који нема теоријских пре* тензија у бележењу приповедака попут Атанасија Николића, или Јована Суботића. Овом последњем, додуше Вук такође одаје признање поредећи његову Пепељугу са својом: „Приповијетка ... се ова од моје највише по томе разликује што у њој крави нема ни спомена”^, и наглашавајући постојање више варијаната исте приче.

Насупрот прећутном подсгицају Којанову и приз- нању Суботићу, Вук оштро критикује Атанасија Нико-

Види у овој КЉИ Ж С ф .5 П редговор , с 1 р. XX (у издан.у од 1928).

120

лпИа. Говорсћи о њсгоиим :»6иркама и"» 1842. и 1843 ои у ирсдговору сажима. како ј с веИ шпачио В. НедиН. своја опшириа размишљања иад НикомиМсвим гекстовима из времсна када их јс читао у својој бпблиотеци и правио белсшкс на маргинама/) V прсдговору 1853. Вук заира- во изоставља све опо шго сс нс односи на језик Николићсвих записа, чиме још једном указује на главни ток својих мисли када сс ради о српскмм народним приповеткама: „Ш тета што језик у овијем приповијетка- ма нити је чист народни, нити је језик народнијех приповиједака'*. Критикујући само граматичке грешке, лексику и преузимањ е германске синтаксе, Вук мимоилази нека своја запажања која су од посебног значаја за поређење његових естетско-идејних ставова према народној приповеци и народној усменој књижевности уопште, са ставовима оних који се боре у Летопису за продор народне књижевности - и то баш Атанасија Николића и Јована Суботића.

Ставови и једних и других могли би наћи своје тумачење у проучавању природе њиховог „хердери- јанства”, пре свега у разматрањима схватања између националног духа, народног песништва и језика. Вук, нарочито у каснијим делима, што је већ запазио и доказао Д. Ж ивковић (указивањем на Вукова писма Платону Атанацковићу 1845, на Вукове идеје у Ков- чеж ићу 1849) „изједначава појам народног духа са пој- мом народног језика”.7 Ако бисмо пошли даље, онда би искључиво стављање својстава (српског) језика у први план била једновремено и тежња за истицањем народног духа. Вук, међутим, очигледно не сматра да приповетка у облику у коме је он добија од сакупљача може послу-

6 В. Недић, Библиошека Вука Караџића , Библиотскар 1-2, Бсоград 1955, 20-24.

7 Д. Живковић, Енропски оквири српске књиж евност и% Бео«рад, 1970, стр. 129.

ж и т и ^ г т ш ч (Ч >«овмо! и л с | И И а к о ;т<ч ! * ;!Г' 1 р л д и на н -е и о м 4 п 1>.н«.ч *->н е с »и% \ с \ М% г тл , .

н ПРНЧН ЈИ;' * С ки Ч олиосу Н;* Н.СМЧ прс.Ј.лц. г/ т м к д ч м с »«' . !'»■•■■ ГКкоиа п р с г ч с к * ! с.ч К - >;;н: ,«р.1М ^1 р и ч о м л с ћ н тск> ’ П! ч и с г с ч *Г>ир!;и п р и г т о и с г » V ,

!.*«> < ч кочг Н ч л п р и н г - м с л л ј л |С I р и « ! с ; ж . » м > н.»ЈСи

влр.1« и 1>п«>ми»к/10 11 »♦ашглмпа „ ч и " и с р п с к и ј с * ^: М И 1С > П р И Г ? О И 5 « ; С . 5.1К«1 ’1.1 » Н ' М С ?1С, К Л Ж С Нук ТИЛц;

(> И Г И <НГ* <*НТ.« р Д Л ‘Ч 5 и Ј Ј Ч * ) Т 1 . л к о Н и Н * » ! > с ; с I I -хЧ ц о /Ј г.

ирипоншгшкС; :/!'{'ча н/и (>оС1п>'ЈНС ><('рТ'К<'.’. С КЧр 1ИИ П М - Гј !

Ла Нчк !!■'г т!'• И11 чс ВЛЈЛјућИ хсрлсронскс КОНЦСП-

иијс V пој н л\ у 101с н;}јч>лнс песмс у рл жијању нлрод>|е С Н С С 1 И мрснсбрсг лн.| наролну приповстку, Јелан је <ЈД

на|оми 1 ■■»слнијих локачл њсгоно нссла«лн,с сл оним лсловимл нрс ионора А т л н л с и ј л Ннкопнћа* који и с т и ч \

н л ц и о н л л н и лч\ припонсI К С , Л КОЈС ОН у свом личном нримсркл Ннколићснс »бнркс нч 1X42. ооелсжавањем стлнл>л пол сч мњу.

Насупрог оваквом Вуковом мишл»ењу, а пол истим улииаЈимл. полстакнуг хсрлсровском кониепци* јом наролне књнжсвности. и Јован Суботић, а П(кебно АтлнасиЈе Николић сматрају управо приповетку жилом куцавицом националног духа. Тако АтанасиЈе НиколиН види у откривању народних умотворина начин обаве- штавања о суштини наролној и величајући „обдареност нарола српског појетическим духом'’ и његове „мисли” и „красна воображенија” ставл>а народну приповетку изнад поезије. „Шта би радили... учени народи..., оду* шевљено узвикује Николић, да јошт наше народне сербске приповиедке чују... да чују, какви ту има лиепи и превис* прении мисли, шта би онда тек о нашем народу судили’

оАтанасије НиколиН, Народне србске приповедке, св. 1,

II, Београд 1842 и 1843. Сербски летопис, VI1/26, стр. 121-122.

122

Јоваи Суботић, који се опет иод утицајем Хсрлепових идеја. али на једном високом теоријском мивоу10 наднсо над онојне „всргове" наше народне књижевности и рачмишлмН) „како треба наше народме песме смаграги, на шта вал.а у н,има гледати, и како се има учсно стихогворство на љи ирссалити” 11 - посебно сс интересује уирано ча народну причу. 'За све време њсговог уређивања Л ет о п ш а осећа се тежња за прикупљањем стнографске грађе, да би при крају, у гшследњој години оставио поново нску врсту ама><ета српским списатељима „да својим уваженим прилозима украсе часопис. Особито пожељне стварн *а Летопис биле би народне приповетке, гатке, сказке, посло- вице..." (курзив Н. М. Ћ.)

Не држећи се само теоријских размиилљања, као што смо већ споменули, Суботић објављује у Летопису и своју Пепељугу.

Пажљиво упоређење Вукових концепција наро- дне приповетке са ставовима Јована Суботића с једне, и Атанасија Николића, с друге стране, показало би да суштина односа према њој лежи у ствари у схватању мере и улоге националног у приповеци, у одређивању народног духа приповетке, које се у науци почевши од Хердера и Грима протеже све до данашњих дана разгар- ничавајући се на проучавања националног и интерна- ционалног, регионалног, локалног, етничког, етнопси- холошког итдЈ2 Не негирајући народни, национални

В. Д. Живковић, Европски оквири..., стр. 114-115.11 Неке черте из повестнице сербског књи.жества,

Летопис. XX1/76, стр. 108.12 Обиман с-писак савремених проучавања овог проб-

лема даје М. Бошковић-Стули у чланцима: Регионална, национална и интернационална обиљежја народних припови- једака, Филолошки преглед, 1963, 1-2, стр. 83-93 и К.еџопа1пе гагНке тс<1и пагос1пЈт рпроујјс1ката; 1Магос1па итјс1по.ч1, 1969/70, VII, 5*г. 3-15.

дух прнповеткс, бавеНи се бајком, која јс и н.,ј;»м<- . рак.г нија, нарочито бежећи од локално-регионално?, је створио идеалан тип народне приповстке која је, гк>ста. јући „углед народног језика у прози”, постала и теориј. ски „узор усмене приповедне структуре и сти ли зац Ије'- једне епохе па и једног етнопсихолошког руралног амбијента, ако тако можемо рећи.

Тако и Вукова Пепељуга, бајка којој је Вук био и причалац и записивач и коју је носио у сећању из свог детињства, поседује својства која Макс Ј1ити13 нПр. наводи као особеност идеалног типа бајке. Она има одлике једног књижевно-уметничког, фиктивног стила- једнодимензионалног света и спајања у њему чудесноги реалног, изолованост епизода, безначајну улогу поучног елемента, сублимираност мотива, али не у потпуностн. Јер Вукова Пепељуга је сеоска девојка која гони говеда на пашу и иде у цркву на литургију.

Пепељуга Јована Суботића која има све одлике народне умотворине, и по теми и по сижеу и по мотиви- ма (у Међународном индексу типова приповедака Арне Томсона потпада под тип број 510) - никако пак не може послужити ни као„углед народног језика у прози”, ни као узор приповедне структуре и стилизације. Она се одвија у реалном амбијенту паланачког комншлука, (удовица је често кћер удовца миловала и њој погова- рала:„Говори твом оцу да ме узме, па ћу ја тебе овако лепо држати, као и моју девојку”). Весте./сснс фигурс како Макс Лити види ликове бајке, овде се упињу да се

стегну у корсет („да си ти мало пунија, каже маћеха сво- јој ћерки, и да се већма стсгнсш иста би онаква била )• Мржња маћехе нрема пасторци се изражава сасвим

колоквијалном џанлрљпвошћу („Чисги се, чисти се, мислиш да си лспа... али ги какна си луда |ош можсш ла

Мах 1.ШИЈ. I).у.ч сигорјшсНе \'оЈк>тЈп ћс/к Миш^н-п1%0.

124

мислнш да си од моје кИерл лелша...”). Прича обилује изразима као„други лист окренула”, „несрећо једна”, „вуци се напоље”, „ждери тамо не наждерала се”, „узми оне крпетине с којима је твој очешина птице из баште плашио, то је за тебе../\ „шта булазниш”, „што но всле на рукама носила”, итд. Време и проетор мере се путо- вањима кроз овоземаљска подручја („није код куће”, каже маћеха царсвом сину, „послала сам је јошт пре један месец дана њеној тетки у другу варош...”). Неизвршиви задаци, који Пепељугу треба да спрече да упозна царевог сина, верна су слика обиља једног плодног тла. Док код Вука девојка треба да сакупи просо, овде се на под изливају читаве мерице жита, јечма, овса, проје, пасуља и сочива и све то даје приповеци истински шарм једног постојећег ојкотипа.

Приповетка, пак, коју је Атанасије Николић изнео у Летопису на углед иако је само приповетка „на наро- дну” веома је занимљива, с једне стране, за поређење Вукових и његових концепција о народној причи, а с друге као један од првих сасвим неуких, али веома ангажованих покушаја уметничких стварања на основа- ма фолклора, који не остају без следбеника. Управо користећи исту тему, чак употребљавајући неке истоветне формулације Николићевим, Јанко Веселино- вић пише приповетку Вечност, Бранислав Нушић драм- ски бајку под истим насловом. Начин Миколићевог коришћења фолклорме грађе представљао би опет посе- бан вид испитивања. али овде се можемо ограничитп на тврђење да Је његова припонетка о два побратима ком- пилација теме о Рајској птициЈ^ о кумовању мртвога ку-

14 —Павле ПомовиН, Прс. Јсд српске књижеа/ич ши,Неоград, 1913. стр. 113-114.

0 теми Рац кс пшицс. ИлешиН Фрам. /ђопм к /а иапнј ш /ј\ч>1 ј ођЈСаје, X, I XX, /ајЈтеН 11К)5, и 1^15 (162-7).

1 гапјо ОаНпее, / N ^ 0 . XXIX. /а^ геђ , 1933-34. 56-*8. Анлра 1 анри.н>ниИ. Д пидеа ш српскш »шр<н)иил ириио

тчШки, 1>ео|]>ал, 6р 1 1, с»р. ^

ма н „ниђељу" онога света, при чему систсм награда каши прсдставља у народној књижевности већ утврђем кодекс.

1 Тс налазећи у приповеткама оно што фажи _ „важна поученија", Атанасијс Николић ствара на основу

народних сижса и мотива неку врсту погодне илус. трације, сликовитог оживљавања и приближавав>а морално-религиозне норме или националног д у х а

читаоцу. Зато није случајно што се, пробијајући путтзв народној причи у Летопису 1831, Атанасије Николиђ држи теме ехетрЊта и беседа о Рајској птици и пишући о верним побратимима, кумству и љубави јачој 0д смрти, држи с једне стране обичајног закона и народне традиције, а с друге, пуштајући главног јунака да се шета по ономе свету, омогућава себи религиозно мора- лисање... И, мора се признати, осетивши „укус” времена и читалачке публике за бизарним, „прави” народну приповетку са натрунима страве, типичним за народно предање.

У поређењу са Вуковим поимањем приповедака као „угледом народног језика у прози” могли бисмо Николићеву концепцију условно сагледати као углед фолклорних мотива и сижеа у народском приповедању; Суботићеве теоријске и естетске погледе на народну књижевност посматрати као трагање за изворима језика „повести” и песничког духа, што се у пракси објављи- вања народне приповетке своди само на аутентичност казивања и избегавања фантастике; рад на приповедн Ђорђа Којанова Стефановића само је сакупљачки посао који није у функцији теоријских разматрања. Притом сваки од овде поменутих записа у Летопису представлл и по један издвојен ток односа према народној прози и народној књижевности уопште, који се може прагнти све до наших дана.

126

ЖИВОТ И ОБИЧАЈИ НАРОДА СРПСКОГА

(Лнтологија народних предања)

Б уково дело Живот и обичаји народа српскога издао је, на основу рукописа који је Вук за штампу приуготовио”, Одбор образован одмах после Вукове

смрти који су сачињавали Огњеслав Утјешеновић Острожински, Фрањо Миклошић и Јован Суботић. Дело је штампано у Бечу 1867. године „трошком народнијех прилога”. У уводној напомени под насловом „Мјесто предговора” наглашава се да ову књигу „Одбор за издање Вуковијех дјела одговарајући своме задатку волио штампати без икакве промјене, вјерно онако како се нашло... надајући се, да ће свакоме ко умије да цијени Вукова дјела милије бити што је ова књига и тако изишла на свијет, него никако, или да је њу које чиме напунио и тиме може бити - нагрдио” 1 Из исте напомене дознајемо и да је рукопис књиге био замотан у хартију на којој је Вук сам уписао „Живот и обичаји народа српскога прилично у ред намјештени, само још има гдјешто да се дода и поправи”.

Тако описан и опремљен рукопис дат у штампу на жалост нисмо могли наћи у Вуковој заоставштини што се слаже са подацима које дају Миленко Филиповић у Етнографским списима и Голуб Добрашиновић у Библиографији списа Вука Караџића, као и Јован Кашић, такође у Сабраним делима Вука Караџића (Рјечник из 1852). Нисмо нашли ни наслов дела у облику

Сабрана дела Вука Караџића, књ. седамнаеета, Етнографски списи, приредио Мил. С. Филиповић, Неоград (1X64-1964), стр. 145.

127

у коме је штампан. На цсдуд.и исписапој Вуконом руК()х и приложсној уз дсо рукоппса под бројем 5882/46 нала се текст који гласи: Обичаји пршшчпо у ред чамјетц^, самојош има гд/ешто да се дода и поирави. У коначц објављеној редакцији наслова додата ј с дакле, ре, живот, а изостављена рсченица „гдјешто да се напише” Може се претиоставити или да је коначан Вуков наслоц такође изгубљен или да су га на основу ранијих Вуко&их белеиЈки, где се реч „живот” појављује, издавачи сас. тавили.

Веома минуциозан посао који је обавио Миленко Филмповић објављујући кригичко издање овог Вуковог дела, обухватио је поређења Вукових текстова у 0ба издања Рјечиика, као и у другим делима са текстовимау Животу и обичајима с једне стране, и са рукописима нађеним у заоставштини са друге стране. Јован Кашић је пак, паралелама додао и Вукове маргиналије на првом и другом издању Рјечиика? Поређења су показала не мале разлике између текстова, те је Филиповић закључио да је „сачувани део рукописа само Вуков концепт” . Како се део сачуваног рукописа углавном односи на обичајео различнијем празницима (5882/46), обичаје о најзнатни- јем људскијем догађајима (5882/26) те се Филиповић највише њима и бави, пре свега као етнолог што је и случај са шестим и осмим одељком о обичајно-правним установама и о закону и вјери, где су чланци преузети из Рјечника. Поглавља III, IV и V: Вјеровање сшвари који- јех нема, Постање гдјекојијех ствари и Јунаци и коњи њихови изазвали су далеко мање коментара, очигледно из два главна разлога. Први је што су само за неколико чланака сачувани рукописи, а други, не мање значајан.

Исшо, књ. једанассга, I н II, Вук О еф . Клраџив. Српски рјечник (1852), нриредио Јонан Кашнћ, Неоград ( 18М- 1964), стр. 1183-1473.

Исто, књ. ссдамнаес! а, Етнографски списи, стр.

128

лсжи и у самим текс швима кпјп пр**лачс граииму стно- Ј10ШКИХ интересован.а и прсдставл>ају и књижевио- историјска остварења.

Љубомир СтојановиН јс прве подсгицајс Вуковом дслу о животу и обичајима иидео још у писму ЛукиЈана Мушицког Вуку, 1817. године. Мушицки је одушсвљен Копитаровом идејом да Вук у Рјечник унесе и српске обичаје: „То Не бити нуждно и приитно за иносгранне, пренуждно и преполезно за Српчаде...” и при том пред- лаже Вуку: „сва имена српски’ обичаева кое сте описали, и други веидии, кое сте за добро нашли описати, на концу кш>иге у регистарт, ставите, да српска дечица као лекшио редом читаш, а велика деца да пов- торе” (Преписка И, стр. 139-140)4. Мада то Вук није учинио, доцније је мислио да све то скупи у једну књигу и допуни, закључује Љ. Стојановић.^

Миленко Филиповић и Миљана Радовановић6 бавећи се Вуком као етнографом трагали су даље за поменима Вукових настојања и за подстицајима која је могао добити за писање и објављивање једног оваквог дела. Подаци које су нашли у Вуковој преписци, у пред- говорима и огласима за друге радове, у архивској грађи, показују да Вука целога живота ова мисао није напуштала, да су у њој имали удео колико литература којује прочитао, толико и непосредни утицаји Грима и Копитара, али и оно што је најважније, његово лично опредељење и одушевљење.

Око половине децембра 1837. Вук пише кнезу Михаилу Обреновићу:... „Накупио сам разнијех биљега о

Вукова преписка, књ. 1 -VII (државно издање), лрире- Дио Љ. Стојановић, Београд, 1907-1913.

Љубомир Стојановић, Живот и рад Вука Стефа- новића Краџића, Београд, 1924.

Миљана РадонановиН, Вук Караџић. емнограф и фолкшрист, Београд, 1973.

129

обичајима и;»род-.» / ј ' : . ?а-шне касиије споишгава ки>а* Мн/к.шу « л и 1 >4>);.....Ја сам преНСКОЛИКО ГОДИИа «.т;Ј Г-: V ј .т кОј«; Н010М у IЈр||(Гори, у Ноки. у ДуСф-нишк-у >.рн<»гско| и у ДалмациЈц скупио нанопо мног>< ЈЈги.-красттјсх нашич народццх песама и остадих сгвари к о ј с с с гичу јсшка, обичаја и по'}нан>а народа нашсга.. ' I олине 1К40. пише Кспенуда жеди да изда „описаиије сербскпх обнчајах” по вери и митологији (ПреГшска III, стр. 584), док Мина ист? године даје податак да н>ен отац „нсуморно ради На кљити: Г)јс 8шеп ши! ОсНгаисНе осЈсг с1ии Наћсп ип$егех Уо1кезР Године 1841. Вук јавља М илошу т Бечадаби имао „много којешта о народу нашем штампати, као нпр. описаније обичаја и митологију народа нашега различне би љ еге за историју данашњега времена.., нашега народа и друге још много које какве ситнице које се тичу литературе, језика и познања народа нашега...” (Преписка III, стр. 689-690). Године 1852. у огласу % српске приповетке на С ретеније у Бечу, у последн>ем пасусу сасвим одређено каже: „М јесто овијех припови- једака, мислио сам сада штампати обичаје или управо рећи живот народа иашега, али сам ово засад одгодио да бих које љ етос у С рбији, које преко пријатеља своји* јех из других крајева о том е још којешта дознао. Такоће ово, ако Бог да здрављ а, бити прва моја књига послије приповиједака. У овој ће књизи бити гдје које ствари из Рјечника у ред намјеш тене и многијем којечим новијем чега у Рјечнику нема, састављ ене и попуњ ене”.

7 Сабрана дела Вука Караџића, књ. седамнасста, Мил. Филиповић, Поговор, стр. 584

Вук Ст. Караџић, Српске народне приповетке (друго државно издање), за штампу спремио Милнвоје М. Башић. Београд, 1928, стр. 350.

130

П р ш ш т с 'М '" ,Г ■ЦМ’,Г' формулацн|\ • ' ' н,!’!будс гнтампан.г , ‘ ' ”*г'" ‘с*

ОМИП1СЛП..,. ,,,у еуштш.и трсо;,„о П!1,српске културс И ЦИПП.н; .„ц,,,., ,,целини, круну и>с? оног снс\ ку гног ,(кл'н/],;|чк<ч рала на духовној култури - Вук је н.скшо објавл.иннн.с нспрс- стано одлагао, желсћи или нсшто ла допуни, јпмсни или дода што се види и из његових ичјава. Ово дело у објављеном облику знатно је краће него што би било да његову коначну редакцију није претскла Вукова смрт. Миленко Филиповић дошао је на веома добру идеју да га назове антологијом. Притом мисли на цело дело, док III, IV и V поглавље у суштини представљају посебно значајну, у историји српске усмене књижевности, прву антологију народних предања, не митологију.10 Његова својеврсна антиципација европске класификације наро- дних предања коју претиче за више од једног столећа поново сведочи о јединственој симбиози емпиријског разматрања и теоријског апстраховања којом се одлику- је његов дух.11

Вук је предања користио, како сам показала,1 пре свега у њиховој основној функцији разјашњавања, на пример у Рјечницима уз поједине речи, у истори- ографским делима, у Географско-статистическом описанију Сербије као грађу, уткао их је у своје текстове најразличитијих врста да би их ипак сагледао као

Сабраиа дела , књ. шеснаеста, Историјски списи II, приредио Радован Самарџић, стр. 51.

^ Исто, (Сам Вук у својим последњим формулација- ма наслова „митологију” изоставља).

11 О овом опширније на стр. 137-143.^ В. стр. 143-144.

131

ц с л и м у и ш л н о ј н с у к а г с г о р и ј \ ' у с м е п * ЈЈргхс тек ,

Ж и в о т г и п о и ч ( 1Ј и \ш . А к о јс и сћ п> ч м и н н ч . може г, п о с п ж и т и ш п а њ с <лшто их н и ј с ч о ј л н и о нмо посеГн;

»бнрку, ППО }С МОТ <10 \ 'раЛИ П1 МНОГЧ> р .1НИј 4 .! КМЛЈућн

на тГхлрннк п р с л л њ а б р а ћ с 1 р и м ^ ' Јак*'«- I р и м му јс

са м с а к у н л .л н .с нрслан»а п р с к о К о и и г а р а нсирссг.чнп ,,

с у г с р н с а о Л р У 1 о п и 1 а н .с *>и'К> г>н г а п н о к' Нук унпцц,,

у н с о п р с л а н .а оа п ! у Ж и н о т и о б и н и ц 1 и нлјчлл. кал их

всћ ЧПСО 1аИ!Н> п \ ННЈС у н с о у н с ћ с м п р о ј у . ИОК)ГОВу 11,-г

С\ м у ЈС н с 11 ГОТОНП. п п а м н л н н 1 СКС IОНП С 1ЛЈЛ ПИ у ,Мнг,.

г о м с на р а с п о л л г лн>у.

Мнслим ла олгонори лсжс прс свега у антологи- јском опрслсЈксн.у кога сс Нук л р ж а о ча свс гскстоис и којн прсдставља њсгон нлчин рала (пслнато јс колико • пута трагао Ја што бол»им псначи.ма и за што бољом в;зр. ијантом пссме да би јс могао објавиги). Незалонољан прслањима као умстношћу речн, он је био свестан да само добро всрбално уобличсно предаљс има услова % самосталан живот и постојање. Маргиналије на Рјсчпик које је пажљиво аналнзирао Јован Кашић показујудаје Вук веома пазио на ред речи и вербално обликоваае предања (види нпр. Тројан).14 Посебно схватајући улоп предања као идејних и мотивских образаца, њихову повезаност са обичајима, веровањима, историјском традицијом, он им је доделио место у књизи са кога ђе координирати са свом осталом грађом која их окружује. допуњавати је и употпуњавати, чинити са њом једну велику значајну синтезу. Књига о животу и обичајима поседовала је управо ону грађу која је захваљујући овим пажљиво избраним предањима, добијала једну нову димензију транспоновану на подручје уметности.

^ пеиксће 8адеп, Нгз. уоп <Јеп ВгисЈет О п тт , 2 ВегНп: ИЈсоЈа! 1816/1818.

14 Сабрана дела, књ. једанаеста, II, стр. 1392.

Искрисл алисана иародна оПјашн.оћа $а најра- злимитије појаве у живој и неживој ирироди, у сфсри осећаља и догађаја, рсангијс и обичаја, друипма и историје, сликовига, занимљива. живописна казивања дозивала су се са већ наслеђеним обраснима ионашан.а, морала, всрован,а, обичаја, догађаја, и потврђивала их уметничким путем. Није нимало случајно што јс Вук на првом месту међу етиолошка предања унео посгање корњаче: „Србљи приповиједају да је човјек (прије него што је корњача на свијету била) умијесио погачу и испекао кокош, па сјео да једе, а у тај час рупи кум његов на врата, а он онда брже-боље метне кокош на погачу па поклопи чанком, и тако сакрије од кума. Кад кум отиде, а он устане да дохвати кокош и погачу и чанак да једе, али се оно све (кокош, погача и чанак) претворило у корњачу (што је сакрио од свога кума). И тако постане корњача.”^

Кршење гостопримства као једног од најважнијих обележја обичајног морала појачано је конкретним односом прекршиоца и госта - њиховим кумством и уто- лико је слика упечатљивија.

Није случајно ни што Вук показује како се интер- национални мотив о настанку Млечног Пута обликује на својствен начин опет у непосредној вези са народним животом и обичајним кодексом: „Оно што Нијемци на небу зову МНсћ51габбе Србљи приповиједају да је поста- ло овако: „Кум у кума украо бреме сламе па како га је носио, слама испадала и просипала се путем...”16 Сам преступ крађе тако добија тежину вечите космичке опомене удвостручујући се опет сагрешењем према кум- ству: „Бог оставио на небу за вјечни спомен.”

^ Исш о , књ. ссдамнаеета, стр. 309. Исто, с гр. 309.

133

У предању о насганку кукавице17 Вук бележи да јс „кукавмца бмла жсна п имала брата, па јој 6рату\,р0 она Ја н.нм тако много тужила и кукала док се није претвормда у тицу... зато готово свака С'рпкин,а којој је браг умро и данас отплаче када мује кукавицу ГДје кука...” Вук не пропупгга и да дода:,Ј1а великом крсту којп сс мртвацу у гробЈку удари више галве, ако мртвац има сестре, начини се кукавица од дрвета..." Цео текст координира са обичајсм тужења да би га затим Вук опет повезао са живим веровањем у епској, историјсхој свакодневици. „Кад кукавица кука по зеленој шуМи онда су хајдуци весели: Листај горо, кукај кукавицо. нск’ се чини ора за хајдуке!”

Историјско-епска свест као најважнији, одлучују. 1ш регулатор народног живота продире у све врсте предања и Вук је хвата у остваривању:

Вила саветује силном цару Стефану да гради Котор крај залива, али га казни за његову осионост „те све изворе и студенце по Котору отрује и све госте цареве полуди. Кад Цар ту освету види, он стане вилу молити и једва је којекако намоли те му госте повратиол лудила, и очисти му од отрова само један извор иза јужнијех врата градскијех. И од тога кажу да је осталоте су и сад, особито љети кад је суша, све воде по Котору мало слане'}^

Вук у ствари даје пример симбиозе митског. историјског и етиолошког предања да би овде, у кон- кретном случају преовладало историјско. Д ем онолош ка

предања, која треба да конкретизују митска бића. дајУ описе њиховог изгледа и понашања, именују простореу којима демони живе, спајају их са овоземаљским све- том. Понашање митског бића и његова моћ долазс Д° изражаја у сусрету и односима са човеком. Сусрет по*

Исшо, стр. 310. ^ Исто. стр. 316.

134

С Т а ј С И С 1 0 Н Ј Ч - М : ' ' . • • • . - . , л ; ! 1 | 1( ,С К | , ,

И П С И ^ П . М М и : ! м г р . ч . г 4м , Ј . , | | \ | и » н '

дсмону. чомск := • . :и,и >*г к-' м . н •• . и и ;( , }и- бИГН К.1ЖН,1'М ! ј-ч :И п ‘. мр.-крп;,)],. *п ) Ч?»..- гр им»*. Н ВИДЛМ1НИ ДИК.Ј ! •••■ V ПМ1«,«и...- Н.'р-* (<ч г,-.н.» н I о

Л01 а?1И| О.ДН1 р.к-. ! 1».р ‘. очјм н !к \ -,мимс. % •став.*1>аи>у ви.ти п чм -.п јп и . .г?и !и' н.»д м и •; >.и\< про*»|па • даги НСГОријСКЧ' и !!СИ\0')0!!!КЧ1 Н-0!ПМ НмргрсГ «ЧНпНШ

влдлара у опппси.ч < а н .м тл д ск о м мо}ш и.Пти 1н* к кнПуТ ДСДИМИМНС 11(ИЧ*ЛС

Јаним. Ј.ино }С да јс Н\ к ч Ж инош и <>>чгш)с чнсо најман.с к у л гурн о-и сгори ц км ч прсдањ а Томс м о*е бнти ратлог. пре спсга н.сн>ва всднка одговорност у рсалистимком схвлтањ у исгорнјс. С д ругссгран с , н.сгов и ф аи гги см и сао за синтс*с, оп рсдели о га јс да у погдавд>е о Јунацим а и к о њ и н а њ и хо ви ч унссе само, нди већином она п редањ а која су давала увнд у читаве историјске периоде. Вук јс , наим с. осећао да од трснут- ка када се усвоји је д н о м иш љ ењ с о јунаку, прихвати у народу јед н о стан ови ш те о догађају , када се свс то уклопи у тради ц и он ал н е обрасц е почињ е њихов трајни живот који прати закон итости ум етничког обликовања. Али је ипак би рао он а предањ а чија логика у контину- итету следи он е и о н ак в е закон е ум етности који подржавају виш у и стори јску истину.

Тако је о К раљ еви ћу М арку унео предања о његовом три стагодиш њ ем ж ивоту, бирању Ш арца и дубоком пећинском сн у - која имају функцију изази- вања дивљ ењ а за свем оћн ог претка браниоца и хероја у тешком врем ену робовањ а под Т у р ш ш а .19

О В исоком С теф ан у , В ук је унео предањ е које је синтеза целокупне истори јске епохе у деспотовини. „У народу наш ем се п рипови једа да је Високи Стеван, по

^ И сш о , стр. 320.

135

смртм оца своЈсга иобспн) у М оскоиску па пи- г<!(1 Ј(<Ј1ИК0 ГОЛИНЛ ОЛОНуЛа С НОЈСК(«М ПрСКО М а1 ЈЛ р ' ! 'гиц ц /

(/рбију и с Турцима сс оцо и иадв.чал.жжи лч и П|к*г/ равши их прско мора, бацио ча њима см<»ј ’ / }.|(>нам морс, !оворс1ш: Кад онај буЈДоиан п ишао на сух оида сс и Турци ирагнли амо! Нучлоиан олмах сам и-ц<* на бријсг; V гом му сс ан!)со јави, ижореИи: и т,

' ' I- ” 71) Им о ж с ш , и к о њ I и м о ж с а п и т и Г)О Г н е д а . *

У6сДЈНИН(Ш умстничком конструкцијом, у { помоћ

фантастикс оцсњсни су у ствари сии познати историјски иокушаји Стефана Лазаревића ла ловрати Србији нека- лапш>и углсд н зиачај. Као судбинска историјска неми- новност, саглсдава се ситуација Србије после косовског боја, за коју тада повратка ка слободи и самосталности више није могло бити. У предању које се непосредно наставља на ово, континуитет антитурске борбе пренет је на другог хришћанског јунака, који се по законима поетске хронологије у културно-историјском предаљу представља као природни син Високог Стефана и Сибињке девојке.^1 Историјска борба Јанка Хуњадија против Турака добија митски али и хришћански поетски смисао и вечни епски живот.

Иако је уверен да предања имају и свој сопствени идентитет, за Вука она представљају пре свега део веровања, сећања и искуства, мисли и представа од општенационалног интереса, уткивају се као уметни- чко-идејни образац у целокупну колективну меморију народа, у његов живот у целини.

Укључивање предања у ово значајно, познато дело, додало је Животу и обичајима својеврсну веро- достојност тумачења појава, али и посебу живописност. својим једноставним мотивским схемама које су обликовали векови.

^ И ст оу стр. 321.И ст о , с ф 322.

136

ВУКОВО ( ХВАТЛЊ Е С У Ш ТИ Н В Н Л РО Д П И Х ПРВДАЊ А

(Н скојт ко т паж ањ а)

Беома је почматп и често понав.п.ана чин>еница да су браћа Грим још од самог ночетка подвлачила раз- лику ш међу правих приповедака - Магсћеп и

предања-- ба^еп. Вилхелм Грим 1812. године јасно одва- ја бајке од локалних предањаЈ а у нредговору кљизи немачких предања 1916.2 даје и прве упоредне дефини- ције ових категорија на које ће се касније ослањати сви они који се буду бавили народном прозом, - разређујући их, али и држећи се основних карактеристика које су обема категоријама дала браћа Грим.

Веома заингересовани за оваква проучавања, браћа Грим су, у одушевљењу за наше народно ствара- лаштво, покушала у више наврата Вука да загреју и за прикупљање народних предања.

Из Вукове преписке се јасно види да колико год да су му Грим и Копитар сугерисали бележење наро^них предања (Уо1к5§адеп), Вуку до тога није било стало, бар не у смислу сакупљања предања за једну целовиту збирку.З Копитар га у писму од 11. априла 1815. моли да песмарици дода једну збирку српских предања, питајући се да ли Срби њима обилују колико и песмама, и указу-

1 В. \УПће1т С п т т , К1етеге ЗсћгШеп, I, ВегНп 1881, 324. (Текст предговора за прву књигу бајки: Ктдсг ипб Наи$~ Магсћсп. О езаттек (1игсћ сће ВгисЈсг О п т т , ВегНп 1812).

2 Уог\^оП 'т с1еп Оеи18сћеп ба^еп, I, С. В. В. МиЈван Мојашевић, Српска народна приповетка у

немачким преводима, Београд, 1950, 24-26.

137

& ЛСС '<;« Н ‘, к

рД1|.ШН«ГНц} 1.1 Пј^- . »,, .рси»' и и ^ м о » и П , и ;! : л > п р .с м с б р с г '»«,*

ПОМИН«С <..140 1!ри)!1. ' ц с и г ј {»<'•;. !« м !»>*. - :и.-. м,

ЈС 4»М Јпиирм«« И П Н 1 .«» Ц1 нр м I и *л>?:г :* >\ л !М }И : „,, ,

\ С-1М41М ПОМС1КУ Н у к о к о г СДК)ИЛ.«1ЧК«Г рл,';.| **

Ирош. М 01.10 6н СС 1НС1ИИ С1ЛН ПЈЧ*М4 прсдажимл ОЛ|.;к

ннIн н.сгоннм ношгсним при 1нан.сч у ннсму К»>пи?г?.1п Карлокаиа ол К. апрнла 1815. ла он мс 1иа шта сс гаапрелањима нолра Јумсна „и>1к.чча$>егГ, 1а упра*онтнам шта 1е то: нсго ако су то онс прнпоијсдке, којешфђ!простн ирнповиеда; такових у Ссрба има као и шесаиа.Ја сам, колико их у глани имам, могао бнх једну кшгж*цу напсчатзти, као што је мала тсснарица. Има их шрх>л ј с п и х и удивитслних, него су по већој чааи сра-

».о 'мотне... *

. Вукона прсписка I, Всо« рад, 1907, 489-492. ~ //с т о , 148-149. Вукова прсниска, II, Всо1рад, 1908, 23.

' Вукова прсписка, I, 278.* Исто, 281. Исто, 146.

Сим макч пио ;их т.ј

138

Касније, у писму т Срг.мскич Карлоиана 16 .'2* јуниа 1815, непосрелно но пријему ,,оног позивањг; Гримовог’, Вук, међутим, изјављује Копитару: „Сад веН саврш ено знам какових приовједки народних Вн желите, и ја Вас увЈсравам да их ми (Срблви) досга и м ам о .'10

Објашњење, дакле, да му појам предања није јасан, не би се више могло прихватити.

Узрок би могао лежати много дубље - у Вуковом основном ставу према народној књижевности, посебно према народној прози. Веома је познато, и на томе се не треба задржавати, да је основна Вукова преокупација била увођење народног језика у књижевност, или се може рећи стварање модерног књижевног језика. Те преокупације он се не ослобађа ни приликом сакупљања народних приповедака. Већ 1821. године издајући своју прву збирку, он наглаш ава: ,,П јесме, загонетке и приповијести, то је готова народна књижевност, којој више ништа не треба, него је вјерно, чисто и непок- варено скупити скупити; али у писању приповиједака већ треба мислит и и ријечи намјештати (али не по своме вк)?су, него по својству Српскога језика), да не би ни с једне стране било претјерано, него да би могао и учен чатити и прост слуш ати../^ * У позиву на прет- плату Другом издању он изриче ону своју познату мисао: да „као што су пјесме углед језика наше народне поезије, тако ће ове приповијетке бити углед народног је зи к а у прози...” Књига ће се читати „како ради читања народног језика тако и ради народних мисли...” (курзив Н. М .-Ђ .)12

10 Испик 150.* Вук Ст. Караџић. Српске народне приповет ке , II

држ. изд. Всог рад 1928, XX.

Постанши у| лсл наролног јо шка у нр 'ни Ву*7,Иг п р и н о т п к с су достигле и јсдно »рхун<.ко <ли,н,к/ кн.ижсвно и ум сш и чко саирш снсгво.

Прсдан.а, мс1)у«им, всН по самим сиојиц унуфашн.им захЈснима ирс!с го нмкада нису могл* ностати. Најусмснија, ако сс тако може рсћи, жфГ,;,ЛИ(. најфлуктуаЈПЈија од сиих наративних врста, она су осга- ла на самг)ј д о н . о ј Јраници народног, умсгнимког кн>ижскно! ст иаралаштна. Чак и онда када сс ирслав одликујс раиЈИЈСном, нитсспи'{Одичном фабулом што јс Г»ио сдумај са прсдањсм о три камена грмбонима нод Космајсм, бслсЈом нссрсНис љуСгани дваЈу момака прсма ј с д н о ј дсвојми Вук га сматра само ,,Грађом & лсп српски роман” (у Даници '*а 1829.)5-* Прихиата мсђутим, само она предања која постају стилски савршсно оформљсна, и која таправо прела је ону мссто мевилљиву грамицу итмеђу предаља и лриповстке. Такве су три приновијести о Соломону за које у писму Гриму од 3. октобра 1852. изричито јавља да се налазе међу приповеткама и Јгашва их 8а^еп.*4

Коликогод да Вук предања не прихвата као једну издвојсну, оформл>ену категорију народне прозе са љиховом сопственом поетиком и њиховим сопственим уметничким захтевима, и колико год да терминолошки не одрсђује свој став, у његовом делу иалати се читаво једно богатство прикупљених предања. Како га се домо- гао, може се пратити преко мноштва гЈисама, н>егових и н.ему. Од Врчевића добија „сујеверја’' која користи за митолошка о б јаш њ еЈг> а ^ ц често их прослеђује Гриму; хвали се кнезу Милошу да ,,има разних биљега о обичајима народ нашсг’*,^ Кепену 1836. пише да себави

^ В. Сабрапа оела Иука Караџића, VIII, 1864-1964. Просвета, Бсоград, 1969,423.

^ Вукона прсписка V, 717.15 Ист(\ VI, 514, 521, 526, 538, 547, 549, 561, 566, 591 игл.16 Исто, II, 682.

140

описима наролно! жмуи'-та и всронзн><1 посче пуп»нан.а по Црној Ј ори. Вокч. Ла;;ма1 !ији - Хрвагској;*' Вук Поповнћ хоће да м\ пошаље ..нмсна с в ј с аив1С В(>да у Боки н о нкнма нске притнлвкмке и сутев-криие*' (у писму од 12. авгусга 1847. и ј Котора)**

Сагледавајући прелања изломљсно, готово увек у функцији иеке друге. важнијс идсје, ои их заправо бележи већ од првог тренутка. Још у Малој простнарод- њој славено-сербској пјеснариии о Марку, у Народној србској пјеснарици 1815. о Новаку и Грујици, о БаЈи Пивљанину. Уз песму о Марку Краљевићу (песне мужеске кое се уз гусле певакт - бр. 2) Вук наводи и неколико историјских предања:*9 о Марковој снази: „певакз и приповедаЈС да је био чрезвичаине величине и снаге телесне (и особито простосердечан и правдолБу- бив)”, о Ш арцу...„Прие него је добио Шарца, припове- дакз, многе је конве миенвао, али ни едан ние могао да га носи... А кад е видио, у некакви киричжиа Шарца као ждриебе губаво..." о Марковој смрти: .Многи прости С ерблш и Бугари и данас о нвеговои смерти сумнвак) и доказукз да е у некаквои пећини Уошт жив... и да ће опет на земгњу изићи, док му саблБа изпод греда испадне../' „други казуш да му се заглавио Шарац у некакву бару код Дунава... и ту има бара и сад, и едне зидине од старе церкве, кои кажу да е на Маркову гробу била начинБена (н сам те зидине видио)...”

Проучавање Вуковог начина бележења оваквих предања, открива га вишеструко. Пре свега као усменог народног хроничара, који је тек закорачио у истори- ографију чијим захтевима хоће, и жели да се подреди. Записивање предања о јунацима представља за Вука део

ЦИсто, III, 571.Исто, VII, 54.

^ Сабрана дела Вука Караџића, I. 1864-1964, Просве* та, Београд, 1965, 107-108 (Мала простонародња славеноссрб- ска песнарица, У Виени 1814).

141

љегопих интересовшћа ча историју нс за про-Јну кате горију прелан.а, н он то хоће да покаже нжееним дИс танцираљем од таписа... ,М ноги прости Гсрблки и Вугари и данас о нкеговои смерти сумн^аи)..." да мало после тога. повучен самим правилима казиван>а предања постао народни казивач и фином нити повука0 легендарно у стварност и уз опис места Маркове смртц написао: н сам тс зидине видио. (курзив Н. М.-Т>.)

ПостављајуНи себи задатак културно-историјских истраживања, или како сам каже: осветљавања „тамом покривене историје нашег народа” - Вук у Даници за 1826. у опису сваког манастира, уз податке о томе 1). 5)ђе

је, који је, и у каку мјесту”, 2). „шта има од старих кн»ига...”, бележи и предања везана за сваки од тих мана- стира: ко га је зидао... „и шта се о њему зна ш и припови-

једа” ~0 Дакле, опет их подређујући једном већем и у том тренутку заиста значајнијем послу. Тако уз Ваведеније записује да се говори да је овај манастир гра- дио св. Сава и његов отац Симеун, и томе додаје приповедање о постању имена града Чачка, настало на основу народне етимологије.2* Уз опис манастира Савинца додаје етиолошко предање о постанку вртлога у извору реке Савинца... „а по оном камењу, по води стоје рупе као стопе човечије...;” и људи ондашњи приповиједају, да је онуда ишао свети Саво (па му се и сада стопе знаду...)”22

Сабрана дела, VIII, 35.21 Исто, 49-50. „Говори се да је овај манастир градио

свети Сава и његов отац Симеун. Још се приповиједа, да јс некакав њиов слуга, или пристав, од сваки кола, која су овђе од некуд иза Чачка(!) вукла камење, устављали по један камен

у пол>у, ђе је сад Чачак, те од оног камена онђе зидао цркву; и** кад га запитали: „Шта то радиш”, а он одговорио: „Ето чачкам нешто”. Од тога осгао Чачак.”

22 Исто, 50.

142

V саспнм конкрспЈо, фпк •• огр.мјн ко / «•-.■ра-.јк - ( шашисшичк!џ <ч п н ' : Ш и ј С ( [ П . ч ц *' Н\'к \ ; * инм М ППСЛМ!*.«!

О дворима Ми КПИ.ј (>6нли1«,'». О I р л г . 1р,Ч;но.. О ( С П ' р -

ма Нили и Ковил.ки која је има м [>амл Коиил.ачул ’ РалсНи иа срнском Г/сч/шну Нук оссИа иогреоу, ла

нпр.. VI речи Ни.ш, НцчиИатп. пачипр. <шупћ, В/пиио ко.-Н}, / рат т ц и/аш , корш ачи. куканица . пружа иеома ошннрно обја 1 нн.сн.с. ла њнхоне нлчине „иротолкује" гако ,,ла Ие свакии С ро н .т м . и гул».ин»> кои мало Оербскн зна нил-кти нпа с у " .^ Унотребљавајући за то своје толковање. у сгнарн гогоно народно нредан.е, које увек има тендснцију разјашњавања, Нук на наЈЈелно- ставнији начин испуњава лексикографске циљеве - разјашњавањем иомоћу већ уснојених мотивских схема у наролном веровању и традииији. У својој сталној тежњи ,,да у Словару не буду само сувопарне речи него... разлнчни примери" он се предањима обилато користи, али их при том терминолошки нс одређује, убрајајући их, час, у свом Втором објављенију о срп- ском Словару, у обичаје, час у приповетке, или припови- јести, или им дајући извесне огшсне наслове.

Ипак, у једном Вук остаје доследан - он безмало увек када је реч о предању употребљава уводне речи... у народу се нашему и сад приповиједа, или кажу, или чак верују, и „...већ тај стил упућују на народну предају”.^5

Вук је народна предања, како је то приметила М. Бошковић-Стули, ипак сакупио у једну целину укљу- чивши их у Живот и обичаје народа српског. По њеном

^ Даница, забавник за годину 1827 (Сабрана дела, VIII, 137-138).

24 Второ обивление о сербскоме словару (Сабрана дела, II, Просвета-Београд, 1966, Додаци, стр. 10-11).

Маја Бошковић-Стули, Наш неиспуњен дуг преиа Вуковим народним приповијеткама , Анали Филолошког факултета, књ. IV, 1964, 79.

143

мишљењу обухватио је готово свс врсте наролних предаља и поделио их у три поглавља: Кјерован* у ствари којијех нема. Постање гдјекојих сшвари и Јунаци и коњи њихови ,2^

Према међународној класификацији предања се деле 1) на етиолошка и есхатолошка, 2) историјска и културноисторијска, 3) митолошка/демонолошка (о нат- природним биНима и силама) и 4) на легенде и митове о боговима и херојима 27 Прва група, одговарала би дру. гом Вуковом поглављу, друга - трећем, а трећа међуна- родна група приближавала би се Вуковим „Вјеровањи- ма”, док би четврта, коју Вук није сагледао као усмене творевине, представљала легенде о свецима настале на апокрифним и хагиографским списима. Издвојивши готово све категорије народних предања Вук је збиља антиципирао најмодерније и најновије токове европске класификације.

26 Маја ВоЗкоујб бшП, О (егтто/о&јј ћглзнко.чгрхке пагоЈпс рпро\ЧЈС1ке. Трсћи конгрес фолклориста Југославије, Цстињс 195К, 130.

27 Ас1а К-Јћпо^гарћЈса, (. 13. Га.чс. 1 4, ВиЈарс$( 1%4

144

З А В Р Ш Н Е Н А И О М Е Н Е С) К Њ И

Писати о Вуку, веома је незахвалан посао, не само зато што он и његово дело представљају основу за свеукупно проучавање српске књижевности, већ и

зато што посигурно нема личности која је изазвала толико научних интересовања свих врста у временском распону од два столећа.

Књига је добила наслов Придози проучавању Вукове поешике усменог стварања, и тако је треба и схватити. То јесу Придози. Нису разматране све области које би појам поетике могао обухватити, нити Вуков однос према свим облицима усменог стварања. Нагласак је стављен на његова размишљања о поезији, приповет- кама и предањима. Полазећи од досадашњих студија о Вуковој поетици, трудили смо се да коракнемо мало даље, да је сагледамо као спрегу Вукових динамичких схватања у оквирима традицијског усменог погледа на свет, ставова европске науке његовог времена, али и ставова данашње, савремене фолклористике, које је он у многоме антиципирао.

Вук је, заправо, посматрао и следио процес наста- јања и преношења фолклорног дела, и у тај процес се и сам укључивао. Зашто је то чинио и како је чинио, покушали смо да покажемо у овој књизи. Посебну пажњу посветили смо објективизацији тога процеса, вршећи паралелне анализе фолклорних верзија које су Вуку стајале на располагању и њихових/његових коначно објављених текстова. Притом смо се трудили да поведемо рачуна и о свим оним компонентама које су довеле до облика припремљеног за штампу.

Иако књига формално није подељена на два дела, јер се разматрања преплићу и допуњују, њен мрвн лео

145

махом прслсганл.а гумачси.о Вукои«' 1 и и.ецупримому па у см си у посчију, да 6 и ' <•; .< делу, у мламцнма и счудијамп о п р о и ш м нрс»ама а - 1 им у јелиом »ппу. ј|о т р а ж а ј а ир сиасчодно д о т л а Нук-.<и:1 мримсн.с- иа иосгика,

Гии члаици и сгудијс о усм сиој прочи у оиој кн.и »и онли су објаил.сни у научним масонисмма и »бор, ницима, и го:

О Нуковој ст и пчац и ји српски х на]н)дних припо- асдака, под наслоном Још о В уково ј ст и ш ш ц и ји срц. ских народних при п овсдака у Аналима Филолошког ({)акулгс1 а, 1С)02, кн.нга XIX, сгр. 363-378.

Осшнаривањс идса. шос ж аира бајкс на примсру 1чијс м,шдожспн\ нод пасловом Три Вуковс варијанШе о змији ммдожспуи, Ковчежнћ, Всоград, 1964, кн>ига VI. стр. 151-162.

О могукним улорима Вукових композиционих мод- сла причс (Споиа са врсмсном „Царстш и господсшва српскога "), под насловом Вукова приповстка ,,Усуд" ц Шри и по вска старија варијаита , Кљижевна историја Бсоград, 1987, XX, 75-78, стр. 91-97.

РураЈша прича као жила куцавица народног духа, под насловом Заииси народних приповсдака у Лешопису који претходс Вуковој збирци, Научни састанак слави- ста у Вукове дане, МСЦ, Бсоград 1975, књига 5, стр. 245-251.

Живот и обичаји народа српскога (Антологија народних прсдања), под истим насловом, Научии сас- танак слависта у Вукове дане, 1987, књига 17, сгр. 21-29.

Вуково схватањс народних прсдања (Неколико запажања), под насловом Вуково схватање народнос предања. Маучни састанак слависта у Вукове данс, 1972, кљига 2, стр. 121-129.

У рашатрања о Вуковој посшци уклоиљенс су и две :шатно прерађене комплеменгарне студнје од којих Је једна објавл»ека на немачком јечику иод наслоном

146

У ик$ Р о е п к <1ег 8егдГзсћеп Уо/ЈсбШегаШг ипс! сЈЈе ЏЧвзеп&сћап 19. итЈ 20. ЈаћгћипсЈег!5 (Об1етге\с\\\^сће 081ћеИ е, ^Ушп 1987, 29 , 8 . 134—146), а друга^е штампана на е н гл е с к о м је зи к у у књ изи Тће ЈЈзез оГ Тгас111Јоп, Т,опс1оп - Н е1бтк1 , 1994, рр. 5 1 -69 , под насловом Тће р о е п с з о Г 1ће 8 егћ јап ОгаЈ 1га<ЈЈ1Јоп оГ Уик КагасЈгЈс.

РЕГМСТЛР ЛИЧМИХ ИМ1

Андријаш 7 Андрић, Иво ЈО, 50 Анђелко Вуковић 45, 95 Арне, Анти 115, 124 Арсеније Станојевић 39 Атанацковић, Платон 121

Бајо Пивљанин 141 Банашевић, Никола М, 12,

17, 30, 34 Башић, Миливоје М. 130 Бован, Владимир 45 Богати Гаван 54 Богатирјов, Пјотр 32, 33, 39 Богдановић, Димитрије 6 Богићевић, Антоније 61 Богишић, Валтазар 74 Бошковић-Стули, Маја 32,

68-69, 123, 143-144 Бранковић, Ђорђе 111 Браун, Максимилијан 31

Ваљавец, Матија 112 Веселиновић, Јанко 125 Видаковић, Милован 60, 77-

-81Влаховић, Петар 62 Волф, Фридрих Август 16 Врчевић, Вук 85-90 Вујић, Јоаким 102 Вукашин 44 Вуковић,Јован 68

Ганриловић. Андра 125 Галинеи, Фрањо 125 Гете, Јохан Волфганг ф0н а

18 ,29 Грим, Вилхелм 137 Грим, Јакоб 9-10, 17-21 29

38, 67, 7 3 ,7 5 ,9 1 ,1 2 2 -1 2 3 1 2 9 ,1 3 2 ,1 3 8 -1 4 0

Грујица Новаковић 141 Грујо Механцић 80-86, 90

113-117 ’ ’Гундулић, Џиво 7 Гуревич, Арон Јаковљевич 6

Давидовић, Димитрије 1373, 120

Даничић, Ђуро 94, 111-112 Делић, Јован 40 Деретић, Јован 7, М, 58 Добрашиновић, Голуб 12,17,

19, 127 Дукат, Здеслав 16, 46

Ђурађ Смедеревац 34 Ђурић, Војислав 11

Живковић, Драгиша 9, 79, 121, 123Живковић, Стефан 13

Зуковић, Љубомир 28, 69, 88

Ивић, Павле 5, 54, 71, 110 Иков, Годор 53, 54

148

Јакоосон. 1*омам ^2. > ' %1елсн;*, ОлОа М Маримнпнић. Илчмм !<\ Г>ЈовановмН. Н,и и'М)с 1) 1 Н'10- ^ аРк” Кра и иић 7. Р . 14.

.100 ' I IЛ. \ ' 1 ИЈовамовић, ВоЈислан М. К7 М »!мћ. < нс;<ч.1рЈоксмм Караџић Л I Матимки. Мии ,Г;»« Мјуговић. Ипан (Јовнн Савић) Мик ......... Ч>Р . 1Л'

I * Милпиаион. Ј1\ ка 1Ми/10П1 Ооилм!! 1‘>. 2 7 . М>

Карађорђе Пстронић 24, Милошснић-ћорђснић. На.ча27 6 ,6 9 . 75. 8Н

Карано-1 вртковић, Павле 51 Милутииовић. С'има П Караџнћ, Јоксим 26 Мирсики. <1>раићишск 59Караџић, Мина 130 Младсновић, Живомир 12.Карацић, Тома 39, 40 55Качнћ Мношић, Андрија 14, Мојашевић. Миљан 10, 20,

$7 31,68-70,84. 137Кашић, Јован 128, 132 Мркал,, Сава 13Кепен, Петар Иванович 130, Мурко, Матија 33. 46

140 Мушицки, Лукијан 14, 15,Клеут, Марија 15, 16, 18,71 19,20,25,34.57 Кољевић, Светозар 46Копитар, Јернеј 10, 12, 19-21, Наход Симеун 43. 44

29, 37, 38, 48, 129, 138-139 Недић, Владан 12-13, 23, 30,38, 53-55,64.71,75, 121

Латковић, Видо 37-38,60, 64 Ненадовић> Јаков 26Ленрот, Елијас 17 ненадовнћ, прота Матеја 23-Лити, Макс 124 ^ 4 ? 7

Лорд, Алберт Бејтс 30, 40, ц иколиђ Атанасије 75, 119-4 1 ,4 3 ,4 6 _126

Лотман, Јуриј Михајлович Николић, Берислав 72^ Новак 19. 141

Љубинковић, Ненад 13 Нуцтћ, Бранислав 125

Љутица Богдан 50 Обрадовић, Доситеј 7,9Макферсон, Џејмс 9 Обреновић, Милош 130, 140

149

Обрсновић, Михаило 86, 129 Степанир! Осмјан 9, 10

'"-4

Павић, Мнлорад 5 1 Палавестра, Влајко 68 Пантић, Мирослав 7, 69, 70,

74, 87 Перун 48Петровић, Свстозар 6 Петровић, Теодора 14 Пецо, Асим 25Пешић, Радмила 12, 56, 66,

87Поповић, Вук 141 Поповић, Миодраг 69 Поповић, Павле 125 Проп, Владимир Јаковљевич

98Путник, Исидор 14

'СОкиСтефан 26, М, - ; 136 Стефан Прнш*енчани 23Стефан, цар 1 И Стсфановић. Ћ---.рђе Ко'№,_

119-! 20, 126 6Стоићевић, Милош 27 Стојадиновић Српкин»а, Ми.

лица 100, 106 Стојан Јанковић 43, 44 Стојановић, Љубомир 12, ц

48, 49, 55, 63, 68, 73, 129 ’ Суботић, Јован 119-126, 127

Талфј 10Тешан Подруговић 34 Томсон, Стит П5, 124 Трифуновић, Ђорђе 111

Радивој 19Радовановић, Миљана

129Ракић, Вићентије 13 Ранковић, Максим 61 Русо, Жан Жак 8

Сава, свети 142 Савка Живковић 30 Самарџија, Снежана 69 Самарџић, Радован 131 Симеон, свети 142 Скерлић, Јован 10 Скот, Валтер 51 Сланкаменац. Првош 6 Смаил-бег Вспалић 41 Соломон, иар 140 Сосир. Фсрлинанл лс 32

Утјешиновић Острожински Огњеслав 127

Филип Вишњић 40 Филипа, баба, казивачица94,

98, 103 Филиповић, Миленко С. 22,

62, 127-131 Фрушић, Димитрије 13

Хавслок, Прик 22, 23, 26 Хафнер, Станислав 10 Хскторонић, 11етар 7 Хсрлср, Јохан Готфрид9, 15-

-IX, 73, 121. 123 Хомср 16. 46. 98

Цнијић. јошш 25

У регистар имена није ушло Вуково спомиње готово на свакој страни.

Регистар саставила Соња Петровић

РЕГИСТЛР ПОЈМОВА

акултурација, епска 25 анахронизам 47антиципација идеја касније теорије о фолклору 11 апарат, вербално-уметнички 5 апстраховање 85, в. стилизација аудиторијум 88, в. надограђивање аутентичност, в. записивање, верно 108, 126 ауторство, в. певачи ауторство, одбијање 29-30, 38

бајка, в. жанр, идеални; приповетка бајка, јуначка 25битије сербско и име 18, 27, 35, 71

варијанта 21, 31, 43 и д.- бајке о змији младожењи 93-109- приповетке Врач и Усуд 111-118- приповетке о Пепељуги и вили љубовци 119 вкус 72, 78, 96, 112, 120, 139Вукови ставови, еволуција 12-14, 29геније језика 10 геније литературе 10 гусле 28дар пјеснотворства 16 дух воображенкја 17дух, народни, национални 15, 71-75, 121-126 епика~ идсјна концепција 35

огуска. луркменска и османска 25

Куршиом су истакиуги Вукови термини

- о Марку Кралевићу I 7 хомеровска 22

епитет, стални 48 епохе, културне 8

жанр. в. епика: кЈтсификшшја; „ар„ , Ш1 ,,(к. , и|ириповетке: иредањажанр- термннолотке ознакс 16, 10

- идеални 70, 80-90, 03, 06. 90. 1 17, 124

записивање, верно 20, 87 зпатни вијек 29

инваријанта 3 1-32 историзам 10 историја- однос према предањима 134-136. 141-142- поетска 7- транспоновање 40 и д., 61 ишчекивање слушалаца 85

једно (велико) цијепо 16-17језик 5, 7, 18, 37, 46, 56, 75-78, 108-112, 120-121, 124-125, 139језик народни, карактер и обичаји, као садржина народне поезије 18

казивање по реду 34, 35класификација народне поезије и прозе 57-67- мерила 59-60, 64-66 књижевност, средњовековна 6, 25 колективно и индивидуално, прожимање 24, 29-33 колективност и анонимност, однос 33комади 21, 23, 45 комуникација- као основни вид певања 36- очувана 22

153

кониснцијебарокнс 7С1 ИЛСКС наролнс иосчијс 7

консииратнвносгконтскс'1 57 континуитет 5. III крмоии ишчскииан.а 8

лсктира Вчкона 14 лнкони

атр оп ом ор ф и к ж ан и 114 типски 124фантастнчни, мигски 134 фигуративносг 89-90

мслодија 59 мсмората 23меморисање, ремродуковање 31, в. намћсње

надофађивање слушаочево 47намијештање речи, по својспту српскога језнка 72, 78, 86 96, 108, 120-121, 139 народна књижевност- поетика 11- раслојавање 74- средишта 74народна поезија, в. и класификација, певање народна поезија- вредност 28-29- као архив знања 18- као вербални израз духовне кул гуре 29- садржина 18, 21- старост 66 народне песме- етнолошки елементи 62- начела Вукова за избор 45, 57 и д ., в. класификација- разликовање по квалитету 34- разликовање по намени 39

154

нороднс пјсспс дружсствп/с I 9

- жснскс 14 П. сП V), М». М> м 64 ^ м .»6//.-?>< К С >). 4()

јупачкс : т , :х , Д4. .и 40, 60. 63, б^, ллК(11у/п рСКС 57мушкс (мужсскс) 5Х. 5‘). (Ч). 64. 67. 141

- „но мсђи " 59- нациокатс 16- правс 57

простс 16- простонародњс 16наролне приионетке. Вуконо схиагам.е 70-71 на\ ка- европска фолклориетичка 15- однос Вуков према 12, 30 национаписчус 22 , 26 начин мишљења- митски 25- традицијско-историјски 25- усм ени 22 н едоследн осг 46, 47 нелогичност 98-99

објективизација, в. и фолклорно дело- усм ен е грађе, као певачев начин, лично умеће 38-39

образовањ е- књижевно 13, 32- усм ен о 30 , 110 обрасци- епски 66- идеални 113- поетски усм ени 22- ритуални 90- фолклорни и религијски 23- ф ормуле 41 однарођење 17

омаиже 46, 89опет то , ачи друкчијс, в. варијанта осећања, изражавање 102

памћење 22-23, 28, 34 и д., 136- колективно 22. 24 панславизам 9певање, в. комуникација, певачи, спјевавање певање- и говор 31- по угледу на народну поезију 15- поводи за 21- распрострањеност географска 16, 35-36, 62 певачи 27, 30, 61- ауторство 38- добри 32, 34-35, 47- начин 33, 38-39, в. певање- разликовање 35-36, 38- традиционални 40- улога у преношењу 36 писање пјесана 20писање приповиједака 72, 120пјевање пјесама, разпично по народу 32-33, 39, 43, в.певачи, начинподражавање 8, 57поезија чудесног самонастајања 10полигенеза 43правипа пјеснотворства 17 правци, књижевни 8-10 предања 21, 51 -52, 67, 127-144- бележење 137-138, 141- дистанцирање од објашњења 142- етимологисање 142- етиолошка 133-134, 142-143- избор Вуков 140- класификација 128, 131, 144

културно-историјска 135-136, 141

156

- о манастирима 142- об\аш њења обнчаш 140- објашњења појмова из митологије 140- терминн 143-144- у о д н о о на приповетке 137 -у в о д н е формуле 143 преии 20. 25. 135- као помагачи у невољи 23 приповедање- народско 126- традиционално 88 приповедачи и сакупљачи Вукови 86 приповетка мушка 67,,на међи’’ 67приповетка ,.на народну" 119. 125 приповијетка (фабула) 35. 43-45. 50, 51, 59 природна поезија 10прошлост. историјска, емоиионално идентификовање 24-26

размјер, ри иски 15 рачун о пјес.иаиа 36, 37 редакторски поступак. в. стилизација редакторски постл пак -Вуков 49-56, 68-92. 113-118- Д. Чобића 93-94 религија природе и срца 8 ритуали, културни 22 родољубије 14 русоизам 9

сакупљање народних умотворина 14, 19-20, 73, 130- вјерно, чисто и непокварено 72-75, 93, 120 свест- историјска 25- о сланној прошлости 22 сензибилитет 10 слојени, друштвени 21 сп ева н и је 14

спјеттање, ироцес 29,41 стваралац, индивицуапни 34, 38 стил, в. конвенаије стил- апстракни 98- раслојавање 101-102 стилизација, в. редакторски постуиак стилизација народних прииоведака 68-92, 112- апстрактна 90- интервенције, у форми приповедања 91, 97- компилација као поступак 86, 91, 103- патријархална етикеција 79-81- понављање 85, 97, 99, 117 стилизација народних приповедака, поступци: -директни и индиректни говор, смењивање 117- идеализаиија 82-84 -лексички 78, 95-96, 124-125- митологизовање 115- слике из народног живота 80- смењивање различитих врста приповедања 97- спајање текстолошког поступка писара и импровизације ствараоца91, 103, 108- уношење стихова 84-85, 95 стихотворство, учено 30 струка 77структура- дубинска 57, 89, 91, 115- идеална 114 -стабилност 112 -типска 108- традиционална приповедна 96 сублимација поетског света 89 сујеверја 140таленат, индивидуални 34 текст 62 текстура 57 традиција 9, II, 22-33

158

и КЗЧИ"МД !»-' ‘ л . . * > е ис гор»м'. ~ 4као ;*< »анимкл ,-,! --‘ .»ч »р> ? '

трл.Јитцл > I. •••■:.■* * п о с т м к а 4СИСТСМ ф1. И* МИМ1НН )■» » >’

ТУрПИ1МИ 2<’.» V I . - , »77\СМСМП КЊИ*СВ»»«КГ *. И Н;«Ј-и..ЈМД КИ.И*ч ТНгЧ. »усм см а ;мГн>{\»тори)д М усм см о и пислмо

олм ос 1 0 1 -Н С пр<1жима»««с 6

у (иплји ма Н> к,» бр аћ е I рим 19-21 . 77 Х ср л ер ови И - 1 8

учињатшн' р*пг<тор^ 5фолклор. ромамтичарска конистшиЈа 33 фолклористмка ромаитмчарска 18 фолклормо лело и »ммона <м1јектиниутија. ол»»ос 32 формулативмост 53 формуле 24. 48 и л.- уводнс 41- завршне 52-53- медијалне 116- механичко понавл»ање 98- патријархалне етикеције 113- функционалност у коришћењу 46-56

хердеријанство 10, 77, 121-122 хомерологија 16 христијанизација 5, 24, 90

цензура аудиторијума. превентивна 39 чапмоносци 26 чистота језика 11Штурм унд дранг (силина и плаховитост) 9, в. правци, књижевни

регистар саставила Соња Петровић

159

у м м т -р п п п а . ' " ’’ 1,1 " " и’ ' Ч" * ? "НМУ. Гс.Ј.ЧММ II' п р . " 1* . " Г >•' 1т ч -1 н упр.и.ник К'.«пмр< »<* < ц > и».иж пм к п Рунпволи јслиим ОЛ ирпККЛ!*1 < 1 » И Н 4 1 ! >• > ' I к ) Л И - Г . 1 . урм.ИИИ»Г Л.1ННЦС, ЧЛЛИ ЈС УЈЧ' 1ИИ1МН.1 ПрП />'/</ /.1 кЧ>1< + СНН<><- /. /г *НК,

^ //Счо ри ју Н г/н > 7А . 7< ){\ < »И '1Л јс 4 1 .П4 ( «»НС Г.* МсђуИИрОЛНОГ ) чисогтсл О гл/ /г.иН ноп ( Ч а ч с а , РиНПчИсгч. 1пс. ( п1итН|г,.

1’НА). ол н»сг'оно1 (ч н т м и ,.! ИШ г ј и ј.и јкн ..« ! ‘/9Х. Ч.мм јс мсђуимролис (}к>лклорнс асоцијаим ЈС /о / к /о г с /е!/ои-% при <Рииско| ак;»лсми|и н аука . п о ч асн м |С ч л а н М сђунаролиог Л рутп»а јл и»учанам>с усм см с мроЈС < I К N К ) члаи јс Упранмог о л б о р а Нуконс јал уж бм м с. П р с л а в а л а јс као профссор по мо »ину н ар о л н у к њ м ж ен м о сг ма в и т с свроп* ских и ам сричких у н м н с р м п с г а . (

Објанила јс око лнс сгтм м с радова мј области исгралинам>а иаролнс про'јС. олмоса усмснс и писанс ки.ижсиностм, компаратмнммх жанровских проучавања. Од км.ига би сс моглс тднојмтм:

Зијслннчки гсматско-спжсјни основи српскохрвнт- ских нсисторпјскнх спскнх ПССНМН И П рО ЈН С трнднцнјс; Бсоград, с1>илолои1км факултст, Монографијс, књ. Х1Л, 1971,401 стр.

Нпроднн књижсвност,; ( Рсчник, у коауторству с др Радмилом ПспЈић), Ксоград, Вук Караџић, 1985, 311 стр. 2. иад. Бсоград, Трсбник, 1997.

Косовскн спнкн, Портрст књмжсвног дсла, Бсоград, Завод :*а уибеннкс и насгавма срсдства, 1990, 162 стр.

Од бн/кс до изрскс; Облици и обликовање ннроднс лрозс, Бсоград, Друштво за срлскм јсзмк и књижевност, 2000, 191 стр.

160

САДРЖЛЈ

Уподнс напомснсИли о постојињу континуитстп српскс

усмснс књижсвностн ................................................... 5Вук у срсдншту ишчкившм спронскс цивилн шцнјс . . 8Исходиштн Вуковс постнкс ...........................................ИУсменн традиција кно ничин мишљсњи

и поглед нн свет ...............................................................22Нскуство и ннукнНн мсђи индивидунлног и колективног ........................29 -Певачи, пнмћењс и спевнвање ....................................... 34Вук, усмснопоетскн грамнтикн

и трндицијскн културн .................................................. 4 3

Одбир и клнсификацијн песамаРодови и врсте .....................................................................57О Вуковој стилизацији српских

народних приповедака ...................................................68Остваривање идеалног жанра бајке

на примсру Змнјс младожсње ..................................... 93

О могућним узорима Вукових композиционих модела приче

Спона са врсмсном “Царства н господства српског ” ................................................... 110

Рурална прича као жила куцавица народног духа ...1 1 9 -

Живот и обичаји народа српскога(Аигологијн народних прсдпња) ................................. (127)

Вуково схватањс суштине народних прсдања ( / /сколпко Јапажања) ........................................................137"

Завршмс напомсне о књи ш ...............................................145Рстистар имсна (саставила Соња ПстровиН) ................148Рсгистар иојмова (саставила Соња ПетровиН) ........... 152

1>слсшка о аутору ................................................................. 160

С1Р - Каталогизација у п\бликацији Народна библиотека Србије. Београд

821.163.41.09:398

МИЛОШЕВИЋ Ворђевић, НалаКазиватм редом : прилози проучавању Вуковс поетикс усж*

ног сгварања / Нада Мклошевић Ђор1>свић. - Беофал Рад. КИЗ Србије, 2002 (Лазарсвац: Нлвод-принт). - 163 стр ., 21 ст. - (Бш* блиотека Вуков сабор)

Тираж 500. - Бслсшка о а\тору сгр 160 Идпомснс и би^ио* фафске рсфсрснцс уз тскст. - Рсгмстрн.

15ВК 86-09-00793-6а) Карацић, Вук Стсфаиовић (1787-1Ш ) * Срис>кА нар»>4Ја књнжсвност - ПостихаСОВ1$$- Ц)» 100619532