Kći meseca

8/4/2019 Kći meseca

http://slidepdf.com/reader/full/kci-meseca 1/22

KĆERKA MESECAOsnova ove priče Je legenda koja se prenosila s kolena na koleno u plemenu Navaho Indijanaca, a koju je Zejnu Greju prenela žena jednog trgovca koja je živela u rezervatu Navaha početkom dvadesetihgodina, istorijski, okvir priče datira mnogo godina pre dolaska belog čoveka i govorio tome kako se jedan indijanski ratnik suočio sa smrću i sramotom zbog ljubavi prema princezi iz neprijateljskog

plemena.Usred velike pustinje uzdizao se golemi kameni zid na čijim je bedemima stajala citadela Tanina, poglavice klana Stena. Ispod kao u zlato uvijene planinske ploče, od severa prema istoku, zjapio jearnbis, mesto stena i senka, kroz koji se valjala i hučala crvena reka bogova. Na jugu se protezala pustopoljina duga, vetru i nevremenu izložena strmina koja je vodila do ogolelih grebena i šarenihnasipa, preko sivih dolina Jo glinenih prudova i u belo ovijenih daljina. Na zapadn;)) strani ležala je plitka dolina gde je između zdenih keurova rasla izbledela trava i sasušena polja žita. Tanin je koračao po svojoj kamenom ograđenoj terasi. Topli suvi vetar uznemiravao mu je lice. Duvao je sa zapada.Donosio je loše vesti da kiše neće doći. Prethodna godina je bila suva; zimski sneg je bio škrt, a sada suizvori opadali, reke sahnule, a vodopad Oljato kapao preko stenja poput tanke, na vetriću povijenetrave. Ovi predznaci su mučili Tanina. Podsećali su ga na početak dvanaestogodišnje suše koja je nakraju raspršila izgladnele klanoveSebojaha na četiri vetra. Kiše su ponovo došle sa sezonom voća,vraćajući napredak i sreću malom narodu na stenama. Tanin je mogao gledati daleko, orlovskim pogledom, sve do daleke goletne visine citadele klana Vuka; i još dalje, nejasno u purpurnoj izmaglici,do tamnih bedema koji su označavali dom klana Antilopa. Drugi klanovi su bili raštrkani daleko premazapadu. Tog leta ni jedan glasnik još nije prešao vreli pesak i stenje sa porukama Taninu. Nije sve bilodobro sa susednim klanovima. Tanin je skrenuo pogled sa terase na stepenasti uspon preko malihsmeđih nastambi sa prozorima tamnim poput očiju, sve do središta tvrđave gde su kupolaste žitnice ikružne cisterne stajale ispod zaštitnog luka velikog zida i još dalje, do izbledelih tratina i sivih ovalaigrališta. Ali, tog vrelog dana mladi ratniciSebojaha nisu bili zaokupljeni nikakvim igrama. Leškarili suu senci zidova ili spavali u svežim domovima. Gola deca vrtela su se poput lenjjih mrava po dvorištimai na terasama. Samo su skvo i devojke bile zaokupljene radom mlele su, kuvale, pekle, tkale, nosile,izlazile na sunce i vraćale se u senu. faninov klan Stena ponovo je bio brojan i zbog tog dara bogova on je bio ponosan i zahvalan. Ali, izgledalo je da preko njih polako prelazi senka. Otišao je u prostoriju zasavetovanje u kojoj su se odnedavno skupljali njegovi vračevi, opsednuti tumačenjem znakovavremena, sa svojim vračanjima i obraćanjima duhovima zaštitnicima. U istočnom delu, gde su vratagledala prema izlasku sunca, gorela je sveta vatra od kedrovih cepanica. Na sredini poda bio je fini pesak i tu je Deklis, slikar, sijao pesak obojen belo i bakrenasto, zeleno i plavo, oker. Stari Benei,zvezdoznanac, pojao je. KJodotie, glavni vrač u klanu, bio je oslonjen na svoj štap i s pogledom sumnjei straha gledao četvrtog u prostoriji. Ovaj se zvao Dagil, bio je plemenska luda, ružičastih očiju, crvenekose, toliko nagrđen da ga je bilo strašno i pogledati. SviSebojasi su ga se i plašili i mrzili ga. Šta sadaradi? upitao je Tanin užasnut. Sluša odgovorio je značajno Klodotie. Dagil, nagnut nad crtež u pesku,nejasno je ispuštao divlje i uzbuđene glasove, koji su poglavici izgledali bez značenja ali puni straha.

Pravio je čudne i silovite pokrete, dahtao kao ustrašena srna. Govori o prvim ljudima koji su potekli odživotinja prevodio je vrač. O vremenu kada je uvek bila noć, o dolasku sunca, a zatim o dolasku vode ucelu zemlju. Tanin je nestrpljivim pokretom ruke ućutkao vrača. A šta je sa ovim vrelim zapadnimvetrom? upitao je smrknuto. O, poglavico! To je vesnik još mnogo sušnih godina odgovorio je vračzvonkim glasom šireći svoje ruke poput kandži. Naše žito neće sazriti. Naš bostan će se sasušiti naviticama. Izdaj naredbe da moj narod čuva žito i vodu. Mi nećemo gladovati. U međuvremenu ćete vivračevi prizivati bogove kiše. Tražićete savet od vaših duhova da biste saznali kakvu žrtvu moramo prineti, kakve ceremonije će ih udobrovoljiti. O, poglavico, to je napisano! Vrati Nastu njenom prognanom plemenu! zagrmeo je sveštenik. Tanin se trznuo kao da ga je neko ubo. Mudri ljudi, treba



da znate da je zapisano da će moje dete Nasta, Kćerka Meseca, ostati zauvek sakrivena od dnevnesvetlosti uz pleme Stena. Tvoj grejeh će zadesiti tvoj narod rekao je sveštenik. Neka bude. Ona je mojakrv, moj ponos. Nasta je nevina, kao i njena majka. Divlji klan Antilopa bi je uništio, kćerku njihovekraljice. Onda će silna suša doći kao i ranije, kao roj skakavaca koji ogoljuje zemlju. y<j đ _ Tanin jestajao ćutke, posmatrajući crtača u pesku. Led će nas opet prekriti. ili će zemlja opet biti u tami. ili ćese voda opet podići do najviših krošnji. Ne. Tanin ne veruje. Led i noć i poplava pripadali su vremenu

prvih ljudi. Avaj. ! Ako su bili prvi ljudi, onda će biti i poslednji. Rasa koja će nas učiniti robovima.Klodotie ih vidi u senkama. Njihov glas je kao grmljavina crvene reke. Tanin je verovao u istinitostovog proročanstva. Čuo ga je u šaputanju vetra kroz kedrove. Čak su i stenoviti zidovi čekali ehokoraka budućnosti. Zemlja, nebo i zvezde postali su večni, ali su se živa bića promenila. SvakiklanSebojaha živeo je na stenovitim visinama u smrtnom strahu od nepoznatog. Njihovi stari mudracičučali su pored vatri u kivama i prenosili mladjim generacijama legende plemena kako su se očevinjihovih očeva borili i pobedili prve ljude i kako su se njihovi potomci borili s čovekom pre nego što je bio čovek. Bilo je potajnih koraka na traguSebojaha. Nije bilo predaleko vreme kada će biti opravdanobičaj starih poglavica da grade svoje nastambe na neosvojivim stenama. Nije li klan Jazavac nestaodaleko s padine na jugu? Tanin je napustio prostoriju sveštenika i vratio se na terasu gde se naslonio naogradu da zamagljenim pogledom gleda preko nizina. Suvi vetar donosio jfiTtopH mirišTšuhe zemlje, peska, kaktusa i kedra, beskrajnog kamenjara. Sa svih strana, a samo je onaj na zapadu davao nekunadu za život. Nije više mogao izdržati magloviti severni ambis odakle se ponekad uzdizala neprijatna buka. A bela pustopoljina pokretnog peska na jugu samo je pojačavala njegov strah. Ipak, te oblastiizgledale su kao nepremostive barijere za one neodređene gomile koje su pretile njegovom narodu.Siva i samotna i monotona bila je kedrova dolina na zapadu, važna i nepopustljiva na podnevnomsuncu, široka staza do drugih klanovaSebojaha, a ipak zastrašujuća u ovaj sat. Pogled poglavice pomerio se do senke ispod velikog luka zida koji je podupirao kraj citadele ispod. Ovde, duboko u procepu stena, nalazila se kiva koja je krila Nastu, Kćerku Meseca. Svetlost dana nikad nije pala nadevojčino prelepo lice. Tajna te kive bila je sveta klanu Stena. Samo su vračevi i stare žene iz plemenai devojke zaklete na šutnju znale za prisustvo Taninovog deteta koje je imao s kraljicom odbačenogklana Antilopa. Nasta, Kćerka Meseca, čija je koža bila bela kao sneg! Taninova snaga nad njegovim plemenom nije bila jača od te opasne tajne. Osećala se katastrofa u vazduhu. Šapati umrlihSebojahadolazili su sa šuštavim letom lastavica. Velika ljubav poglavice prema odbačenoj kraljici bila je većaod ljubavi prema njegovom narodu. On će paziti Nastu, njenu kćerku, iako će kroz tu vezu možda doćikob koju su prorekli sveštenici. Tanin nije voleo samotnu okolinu, niti značenje elemenata. Ožalošćen, potražio je hladnu senu svog doma s debelim zidovima. Na zalasku sunca vračevi su doveli Taninuglasnika od klana Vukova. Pokriven prašinom i znojem, ovaj ratnik je donio neobične vesti. Nije više bilo klana Antilopa. Srditi bogovi su ili uništili. Oblaci dima uzdizali su se iznad njihove citadele, adugi nizovi jastrebova sedeli su na zidovima. Tanine, pripazi! povi kao je Klodotie, a glas mu je bioispunjen predskazanjem da i tvoj narod ne propati istu kobnu sudbinu. Poglavica nije čuo. Duša mu je bila rastrzana zbog vesti o smrtnom neprijatelju i smrti žene koju je još voleo. Potraživši tamu, legao ješirom otvorenih očiju i uplašen. Ali, muka je bila zbog gubitka tamnooke žene koja je izopštila svojnarod zbog ljubavi prema njemu. Tihi vetar koji je valjao pesak ječao je u procepima stena. Tanin ječuo i osećao da nije sam. Tada su tihi koraci u mokasinama na terasi potvrdili večnu čovečiju aktivnost,sastanak ratnika i devojaka koji su se prepuštali zabranjenoj ljubavi, kao što se i on usudio u danimasvoje mladosti. Noćni soko je ispustio krik gorčine. Napokon je u sitne sate tišina ležala kao težak pokrov oko citadele. Tada se Tanin iskrao na terasu. Bledi mesec je svetlucao na bezbrojnim plohamastene. Klanac na severu podsećao je na noć, preteću, mističnu, koja vreba. Oni koje je Klodotie nazivao prvim ljudima možda su bili tamo, u tom crnilu. Ali, Tanin je bio siguran samo u strahovito lupanjesrca u teškoj tišini. Vazduh je bio svežiji i on je duboko disao. Bio je ponoćni sat koji je Tanin retko propuštao, a nikad kada se mesec uzdizao visoko. Bledi oblici kretali su se nečujno, kao duhovi, izvansenke velikog luka. Tanin ih je posmatrao, a srce mu je bilo puno, kao da će da se raspukne. Nasta se sa



svojim zvezdanim devojkama, svojim pratiljama, iskradala da se okupa u mesečinom obasjanom jezercu ispod citadele. Opori letni dani su se vukii. Taninovi visoki svešte nici i pored sveg njihovogznanja i hvalisavog uticaja kod bogova nisu doneli kišu. Zečevi i antilope napustili su dolinu. Izvori su postali još plići. Oljato više nije slao svoj bledi čipkasti vodopad preko ponora. Ali, veliko jezerceispod zida, zasenjeno od žednog sunca, zadržalo je svoj svetlucavi nivo. MblOMHk. Misterioznasudbina klana Antilopa nije više dominirala u govorima Taninovih vračeva. Ljubomorni na svoju moć i

sumnjičavi u svoju snagu, sve napore upravili su u molitve za kišu. Jednog dana Tanin je sebi dokazaoda je još zadržao oštrinu vida koji se u njegovoj mladosti mogao uporediti sa orlovim okom. Daleko naneravnoj crvenoj padini razaznao je pokretnu tačku. Posmatrao je sa svoje terase. Predmet je mogao biti ovca i kuguar, ali je verovao da je to čovek i stoga je održao savet. Crna mrlja se kretala, povećavala, nestajala i ponovo se pomaljala i uvek se pela. Došlo je vreme kada je Taninov strah postao opravdan. Pozvao je svoje lovce, i to one koji su videli nadaleko. Došli su i dugo ćutke gledali.Visok muškarac. Nije glasnik. Sa severa! Ratnici su dolazili pojedinačno i u grupama; skvo sunapustile svoje poslove da bi se načičkale po bedemima; vračevi su čuli i izašli da vide. Kada se stranac jasno ukazao na padini ispod podnožja stene, celi klan Stena skupio se na zidovima, terasama,krovovima. Trenutak je bio značajan. Stranac je mahnuo s nečim stoje sevnulo na svetlosti. Pokret je bio prijateljski. Samo ga vračevi nisu tako videli. Devojke su bile zahvaćene uzbuđenjem. Tanin jemahnuo u odgovor koji je označavao dobrodošlicu. Tada su stari ljudi, skvo, ratnici i devojke sledili primer svog I poglavice i dugački lepršavi niz ruku koje su mahale protegao se duž zidina. Ovaj posetilac imao je hod lovca. Dolazio je. Uspinjao se ne pokazujući ni znaka iscrpljenosti. Došao je do prvih usečenih stepenica u neravnoj steni. Uspeo se uz njih kao neko navikao na strme zidove. Sada suga mogli videti samo oni koji su se naginjali preko bedema. Do onih iza njih dopirao je tihi mrmor.Tanin je video kada se stranac zaustavio pored drugog uspona usečenih stepenica. Njegovo podignutolice sevnulo je na suncu. Pozvao je zvonkim glasom. Bio je to nepoznat jezik koji je ućutkao začuđene posmatrače. Zatim je ovaj smioni posetilac pokušao ponovo da se uspinje i uskoro je nestao iz vidaispod zida. Spustite merdevine naredio je Tanin. Sveštenici su se glasno pobunili. Ali im je poglavicamahnuo da ućute. Dovedite ga kod mene naredio je Tanin. Visoki sveštenik Klodotie podigao jemršave ruke prema nebu i iz njegovih šupljih grudi zatutnjala je bolna jadikovka. To je bio kraj. Taninće primiti guju u njihovu sredinu. Snažne ruke spustile su dugačke merdevine niz zid. Ratnici klanaStena mogli su se kao veverica uspinjati uz njih. Trebalo je videti da li se taj posetilac može popeti uzzidove. Nema gomila čekala je bez daha. Tanin je koračao terasom, uspravan i dostojanstven, odan plemenitosti kojoj je dugovao svoje nasledstvo; jadikovka visokog sveštenika odzvanjala je kao posmrtno zvono u ušima. Čuo se povik. Stranac je savladao zidove. Tanin se okrenuo i video kako segomila razmiče da bi propustila predivnu figuru muškarca koji je išao između sveštenika. Doveli sustranca pred Tanina, nemi i, bez sumnje, puni strahopoštovanja prema njegovoj veličanstvenoj figuri.Tanin je podigao desnu ruku izgovorivši nekoliko reči ] dobrodošlice. <MiSSHBPE Posetilac jeimitirao pokret poglavice i odgovorio na jeziku koji niko nije razumeo. Bio je za glavu viši od najvišegratnika u Taninovom plemenu. Oko njegove ponosne glave i kao gavran crne kose bila je šarena trakaiz koje se dizalo dugačko plavo pero. Njegovo lepo lice je bilo za nijansu svetlije od lica bilo kogratnika iz plemena koje je Tanin video. Tamnosive prodorne oči sakrivale su tajnu velike moći. Tanin je ocenio da ima manje od trideset godina. Njegov veličanstveni torzo bio je nag do pojasa. Imao je pantalone od jelenje kože koje je pridržavao isprepleteni kaiš. Za pojasom je imao tomahavk sakremenim sečivom. Mokasine i dokolenice od jelenje kože upotpunjavale su njegovu odeću. Nosio jedugački luk, a na leđima tobolac sa strelama. Odakle dolaziš? upitao je poglavica, znacimaobjašnjavajući svoje pitanje. Stranac je razumeo, jer je odgovorio zamahom dugačke ruke premaseveru, pokazujući na daleku zemlju iza provalije koju nijedanSebojah nije nikad prešao. Progovorio je ponovo i svoj govor ilustrovan znacima koji su pokazivali na oružje i na njegovo telo; jasno jeukazivao na to da je lovac, da se u lovu izgubio i odlutao preko klanaca, izgladneo i ožedneo. Tanin je pokazao na svoje prisutne ratnike, stidljive devojke, skvo, celi svoj klan, i onda ponovo pitao, koristeći



se znacima. Tvoj narod? Nopah! odgovorio je stranac i dotakao plavo pero koje je ukrašavalo njegovucrnu kosu. Plavo Pero preveo je Tanin svojim zapanjenim slušaocima. Tanin mu želi dobrodošlicu.Dajte mu da jede i pije. Smrknutim visokim sveštenicima Tanin je rekao: Klan Stena ne može promeniti svoju veru zato što tamo vani vlada glad. Ili zbog đavoljeg oblaka na horizontu. Tanin činiovom posetiocu iz novog naroda ono što bi tražio i za nekog od svojih sinova. Radosnim usklicimamladi ratnici su okružili Plavo Pero da bi ga poveli s terase uz pratnju devojaka koje su nešto mrmljale

i šaputale. Dok je leto bledelo, Plavo Pero je dokoiičio sa ratnicima u prijatnoj senci zidova ili ispodgrmovitih zaklona. Svima je dao na znanje da će se tu zadržati sve dok hladni vetrovi jeseni ne ublaževrelinu dugog putovanja do njegovog naroda. U međuvremenu je naučio jezikSebojaha. Brz iinteligentan, uskoro je savladao oskudni rečnik klana Stena, nailazeći na teškoće samo kod reči sa višeznačenja što je jj j zavisilo od intonacije kojom je reč izgovarana. f j Plavo Pero je bio poverljiv uhodavelikog plemena Nopah iz daleke zemlje. Bili to ratnici, a ne ratari. Notis Toh, njihov poglavica,uništio je male narode na stenama iza velikih provalija crvene reke, i sada je pogled svojih vatrenihočiju upravio na uzgajivače žita, one koji su se krili u pećinama. Mnogostruk je bio zadatak PlavogPera. Trebalo je da se sprijatelji sa klanom Stena, a najbrojnijim plemenomSebojaha, da proverinjihove zalihe, njihovu odbranu i prilaze citadeli, da obmane vračeve i da, napokon, zanese ratnikeveštinama, i igrama i travom, kojima je Plavo Pero gospodario, i da svojim lukavstvom obmane mladežene tako da sve potpadnu pod njegovu moć. Klan Stena je imao ukupno dve hiljade članova. Trećinasu bili sposobni muškarci. Izgledalo je da je Taninovu tvrđavu nemoguće napasti izvana. LukaviSebojasi su izabrali veliku liticu uz koju se nije moglo uspinjati i s koje su mogli oterati svako plemekoje bi pokušalo da ih napadne. Tanin je mogao biti savladan jedino strategijom i iznenađenjem,izdajstvom unutar citadele. Ogromni kružni sudovi bili su puni žita, cisterne su bile pune, a dubokoezerce ispod luka neće opasti te godine. Tanin je mogao izdržati opsadu duže nego što bi Nopahi moglii zamisliti i sigurno je da bi prvi odustali. Iz tog nedokučivog izvora Plavo Pero je naslutio podzemni prolaz ispod citadele. Kao izvrstan glumac odlično je igrao svoju ulogu postajući sve sigurniji da ćekod Nopaha steći još veće poštovanje i ugled. Prošlo je leto i došli su svežiji dani. Trava i žito u dolinisu se sasušili. Izvori su presušili. Plavo Pero je slušao opomene vračeva koje su ga ispunjavale prezirom. Nisu znali kako da udobrovolje bogove kiše. Kada su lišće vinove loze i lišajevi postalizlatasti, Plavo Pero se poslužilo svojim veštinama. RatniciSebojaha voleli su igre, posebno one koje suzahtevale brzinu i izdržljivost. Plavo Pero je pokazivao lenjost i ravnodušnost i bio je stalna porugadrugih mladića. I devojke, potaknute braćom i svojim draganima, počele su da ga zadirkuju. Napokon je Plavo Pero bio ubeđen da se takmiči, ali je postavio uslov da se svaki takmičar u nešto opkladi. Kaošto je Plavo Pero predviđao, ovaj njegov zahtev je uveliko uzbudio mladiće. Svi su bili rođeni kockari.Staza za trke i polje za igre bili su izvan citadele, na terenu okruženom stepenastim stenama na kojimasu sedeli gledaoci. Po utabanom zemljištu Plavo Pero je prosudio daSebojasi provode mnogo vremenau igrama. Tu su igrale generacije klana Stena. Visoko iznad pustinje, kao orlovo gnezdo, ovo igrališteoivičeno visokim omorikama snažno je privlačilo Plavo Pero. Među Nopasima, plemenu velikesrčanosti, on je bio najbolji borac i pobednik u svim igrama. Tako je Plavo Pero trčao sa prvimodređenim mladićem, ali ga je lako pretekao. Zatim je, jednog po jednog, Plavo Pero porazio još petnajbržih trkača. Nastao je žamor među prisutnim. TitLei! TitLei! vikali su. Plavo Pero je saznao da jeTitLei, Krtica, bio ne samo najbrži trkač u klanu Stena nego šampion među svimSebojasima. PlavoPero nije ptica koja može u jednom danu preleteti i sedmu trku odgovorio je pobednik ponosno.Poraženi mladići i njihove pristaše tražili su da se trka ponovi sutradan, kako bi mogli da se iskupe zagubitak. Plavo Pero se složio, ali je samo tražio da staze budu duže. Dok se on odmarao, ostali su sezabavljali svojim omiljenim igrama. Jedna je posebno privlačila Plavo Pero. U sredini kruga bio jezabijen stup koji je tri stope izvirivao iz zemlje. Vrh stupa bio je okrugao i izglačan tako da je sijao nasuncu. Duga motka i mali obruč sačinjavali su druge sprave potrebne za ovu igru. Sa izvesne daljinetrebalo je zamahnuti štapom i obruč nabaciti oko stupa. Plavo Pero je morao priznati da je za ovu igru bila potrebna spretnost i bio je odlučio da tu dolazi noću kako bi vežbao. Njegov plan je uključivao da



pobedi u svim njihovim igrama pre nego što ih upozna sa igrama Nopaha. Tog popodneva i večeri svi ucitadeli su govorili o sutrašnjoj trci, a opklade su bile sve veće i veće. Ovo je odgovaralo planu PlavogPera da podstiče kockarske strasti klana Stena. Stoga nije bio iznenađen kada je ujutro video koliko seljudi uputilo da prati trku. Plavo Pero je bio uzbuđen velikom grupom devojaka, blistavo obučenih isjajno raspoloženih. Njegovom cilju odgovaralo je da izigrava ravnodušnost prema mnogim stidljivim pogledima. Ali, ova bi prilika mogla značiti preokret i on bi mogao početi sa osvajanjem devojaka

klana Stena. Tanin i njegove poglavice i sveštenici sedeli su na vrhu stenovite izbočine. Ispod njih i sasvih strana stajala je šarolika gomila. Mladići su šutali loptu. Plavo Pero je ponosno koračao ispreddvostrukog re da devojaka. Srce mu se nadimalo i po prvi put je zaboravio svoj zli naum ovommiroljubivom plemenu. Uživao je u laskavom strahopoštovanju i divljenju koje je u njima pobuđivao. Njegovo oštro oko brzo je izabralo BaLi, jednu od najlepših devoiakaklana, čiji mu skriveni pogledinisu izmakli. Galantno joj se naklonio. Nema devojke koja bi ovo nosila za mene rekao je dodirujući plavo pero u svojoj kosi. Možda ratnik Nopaha nije ni pitao odgovorila je BaLi čije su oči planulesjajem. One su Plavom Peru jasno rekle da nije morao dugo čekati da probudi vatru u njihovim snenimdubinama. Plavo Pero još nije imao priliku, ali. rekao je i izvadio ukras iz trake. BaLi je lakouzviknula, dok se iz skupine devojaka oko nje čuo uzbuđen šapat i mrmor. U tom trenutku, u pratnjimnogih mladića, došao je TitLei, Krtica, protivnik s kojim se Plavo Pero trebao tog jutra ogledati u trci.Bio je nizak, a sitne, poluzatvorene oči jasno su govorile otkud mu nadimak Krtica. Pogled mu je biooštar te nije mogao sakriti ljubomoru videći Plavo Pero pored BaLi. Devojka je zadrhtala, a pronicljivom Plavom Peru nije izmaklo koliko je njegov protivnik zaljubljen u nju i da mu je ljubavneuzvraćena. Plavo Pero je dao svoje obeležje devojci. Ako BaLi bude ovo nosila, trkač Nopaha nećeizgubiti trku. Pognula je glavu da Plavo Pero stavi svoje pero u njenu sjajnu crnu kosu. TitLei je siktaokao zmija. Ako pre nije bio neprijatelj Plavog Pera, to je postao u ovom trenutku. BaLi je zabacila ponosnu glavu i nasmejala se sa svojim prijateljicama. Ali, brz zamagljen pogled koji je uputila PlavomPeru rekao mu je da je osvojio. Tada su trkači pozvani na start. TitLei se skinuo do pojasa. Plavo Pero je kritički pogledao svog protivnika. I Široke, snažne grudi TitLeija, uski bokovi i vitke mišićave nogeubedili su Plavo Pero da je u dugoj trci trkač klana Stena protivnik kojeg se treba plašiti. U kratkoj, pak, trci nije se mogao meriti sa Nopahom. Trkači su bili spremni. Rečeno im je da trče oko motike nadrugom kraju polja i vrate se do starta. Onaj ko prvi dotakine ruku startera biće proglašen za pobednika. Jedan ratnik je podigao palicu za bubanj. Kada je zvuk odjeknuo, trkači su poskočili. PlavoPero je držao korak sa TitLeijem i krišom ga posmatrao. Što je TitLei brže trčao, to je Plavo Pero višenastojao da se održi uz njega. Tako su došli i obišli oko motike. A, onda je, kao strela ispaljena iz luka,Plavo Pero poleteo svojim čudesnim korakom koji je bio dvaput duži i brži nego kod TitLeija. Ostavio je hvalisavog trkačaSebojaha kao da je urastao u zemlju. Povici mladića i vriska devojaka slatko suodzvanjali u ušima Plavog Pera. I ranije je čuo takvu oduševljenu grmljavinu. Ako klan Stena volitrkača, neka u punom sjaju vidi najvećeg trkača Nopaha. Poglavica je napustio svoje mesto da bi stavioruku na snažno rame Plavog Pera. Nopah trči kao antilopa rekao je. Tanin bi bio ponosan da imatakvog sina. Visoki sveštenici su mrko gledali Plavo Pero, a zadihani TitLei ga je pratio zlobnim pogledom koji je odavao ljubomoru i mržnju. Međutim, među mladićima čak i onima koji su izgubiliopkladu, postao je veoma popularan. Bio je junak i među devojkama dok je tražio BaLi da uzme svoje plavo pero. BaLi je stidljivo držala pero iza leđa i preklinjala ga da joj ga pokloni. Možda jednog danakada Nopah pobedi sve i. dobije tebe odgovorio je Plavo Pero odvažno. Narednih dana Plavo Pero jeigrao i pobeđivao u svim igrama klana Stena osim u onim gde je bila potrebna posebna izdržljivost.Ta.. u t se povlačio, puštajući mladićima da poveruju kako je slab u rukama i leđima. Učio ih je igre Nopaha čiji je tempo bio brz i žestok. Da bi pobedio, igrač je morao voditi loptu sa savijenim štapomsve do otvora u zidu. Druga igra koju ih je naučio još više im se dopadala. Trebalo je udariti loptunapravljenu od kože kuguara i pacova i ubaciti je u rupu na vrhu humke u sredini igrališta. Plavo Pero je uvek pobeđivao. U svakoj igri, takmičenju ili opkladi bio je siguran pobednik. Kako je izbegavaoigre u kojima je bila potrebna izdržljivost, mladići su mu se rugali jer su verovali da ga bar u nečem



mogu potući. Jednog vedrog popodneva opet je sav klan Stena bio na otvorenom polju. U središtu pažnje bio je okrugli kamen do visine kolena. Plavo Pero je pitao devojke čemu služi kamen. To ječovek stena odgovorila je ozbiljno BaLi. U određenim godinama svaki dečak iz klana morasvakodnevno ovde dolaziti i vući ovaj kamen i pokušati da ga pomakne. Kada bude u stanju da gaotkotrlja, postaje ratnik mladić, a kada ga podigne sa zemlje, postaje muškarac, a kada ga ponese, postaje poglavica. Plavo Pero, i ti ponesi čoveka stenu preklinjala je BaLi uzimajući ga za ruku. BaLi

zna da ti to možeš. Zar je nisi podigao kao da je kao pero laka? Pokaži im i učini radosnom BaLi.TitLei je ljubomoran. On se kune da si slab. Da će te ubiti u borbi. I, moj Nopah, ako on to učini, BaLiće umreti i njena duša će se zauvek izgubiti. Plavo Pero se pridružio krugu oko kamena. MladiIndijanci su jedan za drugim vukli i teglili kamen, drugi, oni zreliji, pomicali su ga. TitLei se nagnuonad kamen a mišići na leđima su mu se napeli. Glasni povici posmatrača potvrdili su da ga je odigao sazemlje. Vračevi su izjavili da će biti gozba za sve. TitLei se posrćući uspravio, purpurno crven u licu.Dok mu se znoj slivao niz ramena. Trijumfalno je pogledao Plavo Pero. NoPah! drhtao je. : Hitre noge.veliki jezik. lovac skvo!. Ako si. muškarac. podigni kamen! Sveštenik Klodotie dao je oduška svojojsumnjičavosti i mržnji prema ovom nezvanom gostu iz nepoznatog plemena. Ponesi kamen ako želiš da još ostaneš kodSebojaha! naredio je. Mali narode, vi biste hteli saznati da li su Nopahi snažni? pitao jePlavo Pero prezrivo, prvi put pokazavši ljutnju prema neprijateljima svog plemena. Gledajte! Sagnuvšise, podigao je kamen bez vidljivog napora i nosio ga sve do mesta gde su ga prvi preci klana Stena bili postavili. Gledaoci su klicali sa strahopoštovanjem. Plavo Pero je nosio kamen toliko daleko koliko suga nosile stotine mladića tokom brojnih godina. Tada ga je s gnjevom u pogledu odneo do grebena i bacio pred noge onih koji su ga izazivali. Visoki sveštenik je podigao ruke, kao da u njegovom prisustvu vidi nekog sa božanskom moći. Avetinjsko lice TitLeija otkrivalo je kraj smelog plana koji jesad morao napustiti. Strah u grudima mladića nadvladao je njihovo strahopoštovanje i divljenje. Ali suzato skvo vriskale od radosti zbog srčanosti Plavog Pera, a devojke mu divlje klicale. Svima koji su bilizadivljeni, a i onoj nekolicini mladića koji su se pretvarali da nisu bili impresionirani dramatičnimotkrićem snage Plavog Pera, dao je objašnjenje zašto uvek pobeđuje. Njegova baka ga je učila obredukroz koji će mu bogovi, ako ga uspešno obavi, podariti svu sreću; da je ijednom omanuo i u najsitnemdetalju tog neverovatno teškog legendarnog obreda, nikad ni u čemu ne bi pobedio. Plavo Pero im jeispričao kako je uspeo. Njegova stara baka naredila mu je da uzme kuku ruzovog polena i polenadrugih biljaka i da legne ispred rupe guštera i stavi polen na ruku, da podigne dlan i da peva četiri pesme koje ga je naučila. Morao je ležati dok gušter ne izađe da pojede polen, a pevač se nije smiomicati sve dok je gušter napolju, niti je smio zaboraviti ijednu reč iz pesme. Nauči nas tim pesmama povikali su ambiciozni mladići. Ali je Plavo Pero odmahnuo glavom. Plavo Pero je imao gomile tirkizai jantara, oružja od kremena, lukova i strela, šarenih mokasina i odeće, torbi i tobolaca, ogrlica od kosti,koža i krzna sve je to dobio pobeđujući mladiće klana Stena. Posudjivali su i molili i krali da bi sekladili, a to je bilo ono što je Plavo Pero uvek poticao. To je bilo ono što je prepredeni Nopah želeo.Odbijao je da trči ili igra druge igre, objašnjavajući da ne bi bilo fer da se s njima i dalje takmiči pošto je već pokazao da je superioran. Ali u klađenju, što im je dozvoljavalo iste šanse kao njemu, uvek im je popuštao. Kao i u svemu, Plavo Pero je opet pobeđivao. Ali, Plavo Pero je svoje žrtve naveo na neštodaleko opasnije nego što je klađenje. U svojoj velikoj torbi donio je dosta plave gume koja je lakoopijala. Na ovu rđavu naviku Plavo Pero je poticao jednog po jednog mladića. A slatka i moćna droga je imala snažno opojno dejstvo čiju je tajnu dobro čuvao. Znao je da bi vrlo lako mogao savladati sveratnike klana Stena kada bi mogao skuvati dovoljno ove smese. Plava guma bila je napravljena od sržimeskalovog drveta skuvane sa smolastom masom koja je isticala iz nekog zimzelenog drveća. PlavoPero je znao kako se pravi, samo je morao naći sastojke. Dane je provodio kockajući u skrivenimnišama u stenama ili napuštenim kivama. Noć je posvećivao osvaja nju žena. Jedne noći pune mesečinePlavo Pero je čekao BaLi na terasi, u donjem delu citadele. Pošto je zakasnio na sastanak, pretpostavljao je da je ona dolazila i otišla. Pitao se zašto BaLi retko ostaje do kasno u noć. Skvo su bile stroge prema svojim kćerkama, ali kod BaLi je bilo nešto što nikako nije razumeo. Plavo Pero se



zagledao u crnu dubinu provalije. Znao je da je njegov otac Notis Toh sa najhrabrijim ratnicimasakriven u zelenoj dolini ispod crvenih stena i da čeka povratak uhode koji će ih povesti u pokolj klanaStena. Ali, za to još nije bio kucnuo ćas. Zadatak Plavog Pera još nije bio ispunjen. A Te noći, kaonikad ranije, bilo je duhova na svežem vetru, a njihovi glasovi bili su nerazumljivi uhodi. Izgledalo jeda ne šalju poruke od bogova Nopaha. Dok je čekao BaLi, mučilo ga je njihovo prisustvo. Bio jenemilosrdan Nopah i grižnje savesti nije bilo u njegovom srcu. Ali, postojala je misterija koju nije

mogao dokučiti. Izgledalo je da će se desiti nepoznati strašni dogadjaji koji donose upozorenje izsenka. Tišina je obavila mesto i samo se čulo šuškanje mekih, nevidljivih krila u vazduhu. Smrt iusamljenost i propast lebdeli su iznad ove stene naseljene usnulim Sebojasima. Srebrnasta pustinja prostirala se daleko na jugu, beskrajna i pusta, bez života, neuznemiravana ni životom ni duhom. PlavoPero je stresao ovu bezimenu moru i krenuo svojim putem. Sledeće noći, kada je bio pun mesec, šetao je sa BaLi pored zapadnog zida i prekorio je što mu nije došla na sastanak prošle noći. BaLi je bilatamo rekla je devojka. Ali, nisu svi sati njeni. Zagledao se u nju na mesečini i privukao je. Plavo Peroće ubiti onog sitnookog TitLeija prošaputao je strasno. BaLi je ustreptala kao ptica u zagrljaju zmije.BaLi je verna. Ona ne krije da TitLei motri i kuje zaveru. šta će biti ako ga Plavo Pero ubije? BaLi nećemariti. Njena ljubav je ovde prošaputala je devojka blistavih očiju, spuštajući obraz na njegove golegrudi. Izgledalo je da je ljubomora Plavog Pera smirena, ali još uvek nije bio sasvim zadovoljan. BaLiga je divlje volela, ali ipak nije verovao da bi ikad izdala tajne klana Stena. Plavo Pero se uskoro vraćasvom narodu. Ah!. On će zaboraviti devojkuSebojaha. On se igrao sa BaLi i njenim sestrama. I one gavole. I one se plaše. One ne veruju ratniku sa severa. Plavo Pero je dragan mnogih. Da li se BaLi plaši Nopaha? BaLi ne zna gde se ljubav završava, a strah počinje odgovorila je žalosno. Šta kažu stari ljudi?Da je Nopah odvratio naše mladiće od igre i rada i naveo ih na piće i kockanje. da je bacio čini nadevojke. Plavo Pero želi da ode noću. ne pomoću merdevina. ne želi da ga vide. TitLei bi mu baciostrelu u leđa. Hoće li BaLi povesti Plavo Pero do tajnog puta ispod zidova? Devojka se stresla unjegovom naručju. Usne su joj poricale, ali su je oči izdavale. Ha! Tako je velika ljubav BaLi za Nopaha! Gledaće kako ovde vene. BaLi se ne boji smrti za sebe. Nego zbog drugih, ako izda. PlavoPero je dobio odgovor. Devojka je znala tajni prolaz. Ali nešto više od časti zapečatilo joj je usne. Nešto više i od samog života! Bio je za sada zadovoljan. Ali, slomiće on nju. Osnažen saznanjem da ćese njegov opasni poduhvat uskoro ispuniti, milovao je devojku sve dok se nije opustila u njegovomzagrljaju. Zaboravila je na vre II me. Kada se beli mesec uzdigao visoko, blago ploveći natamnoplavom nebu, izgledalo je kao da se BaLi probudila iz transa. Bolno je uzviknula. Oh, mesec jevisoko. Kasno je. BaLi mora ići prošaputala je drhteći dok se izvijala iz njegovog naručja. Skvo i stariljudi su u dubokom snu. Ne! povikala je, izmičući njegovim dugim rukama. Svi spavaju, BaLi. Ostani sPlavim Perom. Ne! rekla je bez daha i pobegla. Plavo Pero je posmatrao kako nestaje i ponovo je osetioda se dešava nešto važnije nego što je strah od njene majke. Tamne oči koje su se odjednom raširileizražavale su emociju sličnu strahu. Plavo Pero nije verovao devojkama Sebojaha, ali je to možda biorezultat njegovog prezira prema nižoj rasi. Njen narod je želeo da ona postane žena TitLeija. Verovatno je bila obećana Krtici. Sta god da je bilo, potaklo je ljubomoru Plavog Pera i on je prvi put sledio.Mesečina je delila citadelu na zrake srebra i ebonosa. Bila je ponoć Tiha prilika BaLi istopila se u sencizida, a onda se ponovo pojavila na beloj stazi i opet iščezla u tami. Plavo Pero je ubrzao korak. BaLi jekrenula prema svom domu, a onda se naglo okrenula od centra citadele. Nije išla kući. Plavo Pero jetiho opsovao. On će iznenaditi BaLi i TitLeija i oboje zadaviti. Nakon što je poput aveti nestala sazapadne terase, Plavo Pero je izgubio iz vida BaLi. U senci velikih lukova ležali su ambari i cisterne.Plavo Pero se, zadovoljan, uverio da su puni i zapečaćeni. Mesečev zrak pao je na prolaz u zidu i oštrooko uhode video je kako tuda prolazi BaLi. Možda će se tamo sastati sa lukavim TitLeijem. Plavo Pero je prošao iz srebrne mesečine u duboku senu. Približavao se zapadnoj strani ogromne uzvisine na kojoj je Tanin držao svoju citadelu. Litice su se visoko uzdizale i bile su doslovno neosvojive. Ispod litice se pojavio prazan prostor. Bila je to plitka pećina koja je, kako je Plavo Pero primetio, danju bilaispunjena drvima. Ispod nje stene su se poput stepenica spuštale prema tesnacu na zapadu. Iznenada je



Plavo Pero zadrhtao, kao panter kada ugleda svoj plen. Pokretne prilike izlazile su iz senke namesečinu. Tri vitke prilike od kojih je jedna bila sva u belom. Plavom Peru se učinilo da je prepoznaoBaLi, po stasu i hodu. Gde su se to iskradale devojkeSebojaha? Ili je BaLi imala prijateljice koje sutajno sretale svoje dragane? Prilike su nestale iza ugla zida. Uhoda je potrčao do mesta gde su devojkenestale. Izvirujući iza ugla, zastao je kao opčinjen. Tamno jezero sijalo se kao ulašteno srebro namesečini. BaLi i njene drugarice u ovoj misterioznoj ponoćnoj avanturi promicale su kroz zavesu od

vrba. Plavo Pero se razvedrio i nečujno nasmejao. Male đavolice će se kupati u kristalnom jezeru kojekriju sveštenici. Odlučio je da ih iznenadi. Kradom se spuštao, zadržavajući se u gustoj seni. Stigavšido vrha, dopuzao je polako i tiho do malog otvora u lišću i provirio. Na srebrnastom pesku na obalisvetlucavog jezera, jedva tri koraka dalje, stajale su tri devojke u sjaju mesečine koja je još višeuvećavala lepotu mesta. Plavo Pero se setio sna svoje majke. Jednom će Plavo Pero sresti nekoguzvišene lepote od koje će, ako joj podlegne, doći propast i smrt. BaLi je vezivala blistave crne pletenice devojci u beloj haljini. Bila je viša od BaLi, a njena nežna glava je graciozno stajala navitkom vratu. Plavo Pero nije mogao da joj vidi lice. Treća devojka je klečala na pesku ispred njenihnogu. Oh, gospodarice moja mrmljala je BaLi pokajnički oprosti Bal i! Opel je zakasnila. Dete, ako siuljena, oprošteno ti je odgovorio je glas umilan poput flaute. Ali, Nasta ne može odgovarati bogovimakoje strašni Klodotie stalno spominje. Naša Kćerko Meseca rekla je druga devojka ponoć nije davno prošla. Drage moje ropkinje, vi znate da samo pun mesec može obasjati Nastu kada je bez haljina. Oh,smemo li se usuditi da naljutimo bogove? povikala je BaLi uplašeno. Oni mogu reći Klodotiu. On ćesamo videti da zlo pada na klan Stena. Nasta bi rizikovala više od toga. samo da bi imala jednu kratkuavanturu sa Nopahom kao BaLi! BaLi moli bogove da oproste. Trebalo je da drži usne zatvorene. Ali, i Nasta je žena. Pričaj joj još o njemu o trkaču sa plavim perom. Noćas je BaLi otišla od TitLeija doPlavog Pera. I srce joj je teško. Ona se zaklela jednom. Ona voli drugog. Plavo Pero se kune da će ubitiKrticu. Da li Plavo Pero voli BaLi? Avaj! On se u to kune sa smehom na usnama. On voli mnoge.LaKlo će ispričati Nasti. ona voli Nopaha. LaKlo, zar si takva budala? upitala je Kćerka Meseca dok jeizvlačila bele ruke iz haljine. On je gospodar žena jadikovala je devojka. On nije našeg roda. On jezgodan i strašan! Ah! BaLi, LaKlo, vi >e plaite tog stranca? LaKlo je pognula ljupku gla u, a Bal. i jestidljivo rekla: Duša BaLi više nije njena. Nasta nije videla ni jednog drugog muškarca osim njenogoca i sveštenika. A i njih samo noću. Volela bi da vdi tog Nopaha danju, pa makar oslepela na suncu.Šššš. Nasta! Šta to BaLi čuje? Plašljivo su se osvrtale. A oki) njih su bili samo tišina, mesečinomokupana voda i srebrne stene; Nasta se okrenula prema vrbama otkrivajući prelepo lice belo kao lji ljankoji cvate pored vode. Oči su joj bile kao dva tamna jezerca na mesečini. Tada je BaLi svukla haljinu s Naste i bela devojka je iskoračila na mesečinom obasjan pesak. Plavo Pero je osetio kao da mu oštrica probada srce. Ostvarili su se lepotica i upozorenje majčinog sna. U ovom trenutku znao je da je jedinismrtnik koji je video prozor rezervisan za bogove. Ali, ova Nasta, devojka koju zovu Kćerka Meseca,nije bila boginja. Ona se kretala, iz nje je izbijao izuzetan miris koji je ispunjavao mirni noćni vazduh,sijala je belinom kao sneg na srebrnom svetlu. Ona je bila otelovljenje svih lepota iz svih snova ilegendi Nopaha. Plavo Pero je izašao pred njih. BaLi je pala na kolena sa užasnim krikom na usnama.LaKlo je postala kamena statua. Nasta nije ni ustuknula, niti reč progovorila. Stajala je gola pred njim,ne stideći se. Izgledala je kao dete koje ne zna da postoji razlika između golotinje i obučenosti. BaLi,ogrni je naredio je Plavo Pero. Obe devojke su se odmah pokrenule. I Nasta je ubrzo bila uvijena u plašt iz kojeg je virilo samo belo lice na kome su plamtele tamne, ponosne oči. Nasta, princezo ilidevojko, tvoja želja je ispunjena. OvojeNopah. Oh, BaLi ona je zamucala. Više nije sumnjao da jedevojka prvi put ugledala nekog mladića. Kada je zagrlio, spustila je nežnu glavu na njegove grudi.Plavo Pero rekao je uhoda glasom drhtavim od čežnje koja mu je ispunila srce. Tanin je naredio da mu pozovu Plavo Pero. Nopah, otkud ove opklade sa TitLeijem? Poglavico, tvoji ratnici su izludeli Nopahastalnim zadirkivanjem. Zar bi Plavo Pero mogao zauvek da izdrži njihove poruge? Nopahi su ponosni.Moj otac bi me se odrekao kada bi znao kakve sve izazove moram da izdržim. PoglavicaSebojahaverovao je da su tačne optužbe mladog ratnika, a on je bio pravedan čovek. Generacijama je klan Stena



bio sklon kockanju. U doba suše, kada nije bilo lova ni poseta drugim klanovima, ratnici su se samoigrali i kockali. Tanin je blagonaklono gledao na ovu slabost. Ali, sveštenici su na ove sadašnje porokegledali kao na predznak vlastite propasti. I izgledalo je da je poslednjih sedmica zavladao neki čudanzanos, gotovo kao otrovanost kockanjem. Taninova mudrost govori da su bogovi poslali Plavo Pero datestira njegov narod. Ako su postali slabi, onda je svaka optužba dobrodošla. Kakva je to poslednjaopklada koja je potakla Deklisa i Klodotia da govore kao ratnik poremećenog uma Dagel? Krtica želi

da otera Nopaha. BaLi rado gleda Nopaha. TitLei se kladi da se Plavo Pero ne može spustiti niz zidove bez pomoći, ubiti antilopu i vratiti se pre zalaska sunca trećeg dana. Poglavica je napravio nestrpljiv pokret. TitLei nije razborit. On je budala. On izaziva zbog svog interesa. Nije dostojan Taninovogklana. Plavo Pero je prihvatio opkladu Krtice odgovorio je Nopah nadmeno. To znači smrt. Nijedanratnik se ne bi mogao uspeti natovaren ubijenom antilopom. Tanin će poništiti opkladu. Ne, poglavico.Plavo Pero je dao reč. Tanin je spustio svoj dugački štap. Nikad nije bio blagosloven sinom. Njegovo jedino dete bila je Nasta, Kćerka Meseca, dragocena kao crvene kapi krvi Taninovog srca. Ali, suncenikad nije smelo obasjati njeno prelepo lice i on nikad nije mogao stati ponosno pred svoj klan i priznati je. Sada je njegovo bolno i tegobno srce prihvatilo ovog Nopaha, ovog stranca, ovog plavoperog mladog diva kao što bi prihvatilo sina. Tanin je osećao da ga je zavoleo. Šta će biti ako Nopah pobedi? upitao je. TitLei će se s njim sukobiti u smrtonosnoj borbi u polju. Šta će biti ako Nopah izgubi? Plavo Pero će vratiti sve što je dobio i nikad više neće pogledati nijednu devojku izklana. Nopah, antilope su otišle iz doline Tanin je bio namršten. Plavo Pero nije znao. Ali, on će naćinjihov trag. Tanin je uzeo svoj štap i pokazao svojim pratiocima da ga ostave samog sa Nopahom.Taninovo sunce je na zalasku. Njegovo pleme je umorno. Njegovi dani su odbrojani. Neka Plavo Pero pobedi u ovoj nefer opkladi. Neka ubije TitLeija! Nopah je dugo zurio u tamno nedokučivo lice poglavice. Mogao je videti da su jednostavne reči starog poglavice iskrene. Samo su potakle još viševatru u glavi Plavog Pera. Već je njegova savest bila uzdrmana sladim rečima sa divnih usanasakrivene kćerke velikog poglavice. Plavo Pero je prihvatio opkladu TitLeija jer mu je to bio izgovor da napusti citadelu. Mora pobeći od sebe, od izvršenja strašne zavere koju je sam skovao, pobeći odnajdivnije i najvoljenije devojke u celom svetu i izvan njega. Tanin ceni Nopaha. On još nije zaslužio počasti. Ali, ako se Plavo Pero vrati. Plavo Pero se naklonio i povukao. Bilo je nemoguće da izrekne još neku laž. Bio je uzdrman. Više nije bio ne pogrešivi uhoda Nopaha. Plavo Pero je napunio torbu pečenim kukuruzom i osušenim mesom i, zgrabivši luk i tobolac, požurio da potrči niz terase, gluv na pljesak ratnika, slep na jadikovke i plač devojaka. Skačući po bedemima kao planinska koza, izabrao jemesto na južnom zidu odakle će se spustiti. U tom trenutku bi izazvao i sam svemir. Ali, njegove ruke inoge privijale su se poput lišaja uz stenu dok se spuštao, brzo i sigurno, sve do nagiba u podnožju zida. Nagnute glave i ispružene ruke ocrtavale su se na nebu iznad njega. Mahnuo je u odgovor dugačkim poklicima i potrčao preko stena prema severu, uskoro iščeznuvši iz vida. Neravna strmina bila je zaPlavo Pero kao mnoštvo neprijatelja, kao da je svaki kamen bio protivnik kojeg treba ukloniti. Trčao je,skakao. Kamenje se odranjalo. Činilo se kao da ga gone krila ti duhovi onih koji su umrli poremećenoguma. Nijedna borba koju je vodio, nijedna trka koju je trčao nije se mogla uporediti sa ovim spustomkoji su videli samo duhovi nošeni kao i on grižnjom savesti. U dnu klanca, gde se Plavo Pero zaustavio,vreo i mokar od znoja, usana pokrivenih slojem prašine, otkrio je da su demoni od kojih je bežao jošuvek pored njega. Lupanje njegovog srca odzvanjalo mu je u ušima kao prigušeno bubnjanje. Zaludan je bio njegov ponos, njegova slepa uobraženost. On je bio samo smrtnik Nopah. A smrt je zadrhtala unjegovoj duši. Daleko na beskrajnoj strmini video je zlatom obavijene zidove, citadelu klana Stena.Istrgnuo se iz nečeg dragocenijeg od časti, slave ili samog života. Klanac ispod njega bio je izlaz zazemlju bezdana. Tamo dole, u zelenoj dolini, čekali su Nopahi. Plavo Pero se uspravio i krenuo dalje.Stigao je do dna, gde je krivudalo korito suve reke, gde su ogromne crvene stene blokirale put, gde suse gušteri sunčali na suncu. Zlato sa rubova zidova je izbledelo, purpurne senke spustile su se kaozavese, a krivudava traka plavog neba iznad njega prelazila je u duboko plavetnilo noći. Popustila je plahost Plavog Pera. Opipavao je put u bledoj tami zidova. Njegovi đavoli su zaostajali. Još ih je čuo,



preteći, šaputave. Ali, dok je prolazio ispod kamenog luka, tihi glasovi su mu govorili mnoge stvari okojima nikad ranije nije sanjao. Pobegao je od Naste i od ljubavi koja gaje razdirala. Činilo se da gasati mnogih noći provedenih s njom ispod usnulih zidova, pored svetlucavog jezera, opkoljavaju sasvim njihovim zanosom. Ni jedna devojka na zemlji ili na nebu nikad nije bila kao Nasta. Bila je ljupkakao nežni beli cvet koji se povijao na vetru. Bila je nevinija od ijednog deteta. Volela je više negoijedna žena. Ali je malo znala. Nisu je mučili ni strah ni ljubomora, ni neraspoloženje ni mržnja. Skvo

koje su je učile uskratile su joj znanje o rođenju, smrti, bitkama, ljubavi, braku sve ono što je bilosasvim obično jednoj devojci iz klana Stena. Devojke koje su je dvorile nakon detinjstva samo su jezbunjivale legendama, igrama, udvaranjima. Nasta je Plavom Peru dala čudesno obožavanje lepe prilike rođene iz sudbonosne i neutažive ljubavi kraljice i poglavice čiji su klanovi bili otuđeni. Odtrenutka kada je Plavo Pero privio na grudi, ona je počela da živi; a kasnije, svako od njenih beskrajnih pitanja, slatki dokazi da je živela samo za vreme koje je mogla biti s njim, poljupci kojima se u početkusmejala a onda za njima žudela nezasita, izgledalo je kao nemi i tragični dokaz da bi umrla ako gaizgubi. Plavo Pero je to znao, ali je bilo bolje da ona umre nego da bude odvedena kao ropkinja u pećinu Nopaha. I Plavo Pero se potpuno preobrazio, bio je kao raspolućen udarom munje, tako da sunjegova okrutna nakana, bešćutna degradacija ratnika, nemilosrdno osvajanje devojaka, sagorijevali u paklu kajanja u njegovoj duši i bacili ga na muke zbog ljubavi koja mu je okončala svu nadu i radost,lepotu i život ako ih ne bi mogao deliti s Nastom. U dugim noćnim satima ti glasovi sa zidova pratili suPlavo Pero i terali ga na misli o kojima nije ni sanjao pre polaska. Zora je svanula kada je Plavo Peroosetio miris dima i čuo lavež poludivljih pasa. Klanac se otvarao u zelenu dolinu okruženu crvenimzidovima koji su se uzdizali do stenovitih visina. Izvidnici koji su ga prvi opazili najavili su njegov povratak pokličima kojima je odgovorila grmljavina gomile sakupljene na zidovima. Plavo Pero je tek tada primetio Nopahe. Bilo ih je hiljadu visokih, tamnookih, gladnih džinova željnih da ubiju, da uzmu,da progutaju. Ni njegov otac, Notis Toh, namršten i žedan poput lešinara, nije krio rat i krv u svojimtamnim očima. Doklease rekao je kraljevski ponosno svom sinu dani su bili dugi. Notis Toh ti želidobrodošlicu i veseli se. Nopahi su gladni žita, mesa i skvo. Šta je s Malim Narodom? Plavo Pero senaslonio na svoj luk. Oče i poglavico, Dokleas donosi loše vesti. Nopahi moraju loviti daleko prekocrvene reke, dva meseca od kedrovih visoravni Sibeta. Dokleas je napokon našao klan Stena iz plemena Sebojaha. Mnogo malih ljudi, siromašnih i bolesnih od gladi. Žive na visokoj steni uz koju seDokleas nije mogao uspeti bez pomoći. Nemaju mesa, a antilope su napustile njihove pašnjake. Imajudovoljno vode i žita da izdrže opsadu, ali bi opsada za Nopahe bila besmislena. Nemaju oni nikakvog blaga, ni tirkiza, ni koža, ni krzna. Skvo su stare, mršave i nepokretne. Njihove devojke udale su se udaleke klanove. Dokleas će pokušati ponovo, prema zapadu. Ali, mora imati mnoge mesece. Vrati sekući sa svojim ratnicima našem žitu, mesu i ženama. Ako se Plavo Pero ne vrati svom ocu pre nego štozeleni pu poljci ponovo propupaju, onda se on neće nikad vratiti. Dokleas je veliki sin velikog poglavice povikao je Notis Toh i naredio svojim ratnicima da krenu prema severu. Pre nego što sesunce spustilo, Plavo Pero je stajao na vetrovitoj visoravni i vlažnim i svetlucavim očima gledao Nopahe kako poput uske kolone mrava idu niz klanac prema mrkoj reci. I agonija i radost miješali sumu se u srcu. Prevario je svog oca, izdao svoj narod, zauvek odbacio devojku Nopaha, koja ga ječekala. Bio je izgubljen za slavu i bogatstvo. Bio je izdajica krvi i vere. Dokleas, Nopah, mrtav je povikao je naćuljenim ušima stena visoko uzdignuvši ruke. Plavo Pero će se uzdignuti! On će imati Nastu! On će spasiti njen narod! On će doneti kišu! Njegov prodorni krik preleteo je preko te samotnezemlje. Iza kedrovima zaklonjene litice izjurilo je stado antilopa. Plavo Pero se stresao setivši seopklade sa TitLeijem. Namestivši strelu, zategnuo je luk. Bilo je predaleko i on je promašio. Antilopesu se raštrkale i opet zastale radoznalo. Plavo Pero je ispustio novu strelu. Gde je bila njegovarazmetljiva veština, njegova strahovita moć? Životinje su se opet razbežale. Lovac ih je pratio prekosurih litica sve dok nije naišao na jednu koja je stajala na maloj uzvisini. S te daljine je bilo teško pogoditi cilj, ali je Plavo Pero pomislio na Nastu, kako se uz njegove grudi privija, i zategao je luk i postavio strelu sigurnom rukom kao da se odjednom pretvorio u kamen. Plavo Pero nije video let te



strele, ali je antilopa pala. Potrčao je i video da joj je strela prošla kroz srce. Te noći se odmarao nadalekoj strmini doline. Plavo Pero je dobro znao koliko će mu sutra biti potrebna snaga. Jeo je i pio.Spustila se tama i ovila ga mirom i odmornim snom. Divlji psi su ga probudili u sivilo jutra oštrimlavežom i zavijanjem koje je presijecalo hladni vazduh. Nanjušili su sveže meso antilope koju je PlavoPero obesio na kedrovo drvo. Bio je to treći dan, određen da bude najznačajniji za Plavo Pero. Ustao jeda se suoči s njim, smiren zbog spoznaje da će mu doneti slavu ili smrt. Kada su se vukovi razbežali,

tišina je zavladala dolinom. Nije bilo glasova u mrtvom vazduhu, niti koraka na njegovom tragu. Bio ječovek sam u pustinji, zavisan od svoje snage, od svoje mudrosti. Bogovi njegovog naroda sada su ga prepustili njegovoj sudbini. Mora pridobiti naklonost drugih bogova. Ta dolina nije bila nenaseljena. ZaPlavo Pero stene su imale dušu, kedrovi su otvarali svoje purpurno sjeme da bi ozelenjeli strminu,izbledela trava je imala iskru u korenju, ukočeni vazduh je bio naseljen nevidljivim životom svegaonog što je ranije nestalo. Plavo Pero je podigao svoj teret i krenuo niz strminu, izvan kedrova, nasmrznutu kadulju. Oštra i crna prema nebu koje se rumenjelo, uzdizala se stena Taninova. Strminakaduljom prekrivena završila se u peskovitom i suvom rečnom koritu na dalekoj obali s koje se prostiralo polje osušenog bostana i sprženo žito. Iza njih počinjala je stenovita strmina koja je vodila do podnožja zida. Iz daleka su videli Plavo Pero. Išao je od stene do stene, krivudajući polako, štedećisnagu. Mučilo ga je što mu je antilopa lak teret. Nije verovao buri u grudima. Samo čovek nadljudskesnage mogao se ponadati da će se uspeti uz ovaj zid. Znoj je kapao niz gola ramena i grudi Plavog Pera,a grudi su mu se nadimale kao mijeh. Duga neravna strmina konačno je ležala ispod njega a uzdizao sestrmi sivi zid. Spustio je antilopu i skinuo luk i tobolac s leda. Oštri povici dopirali su do njega. PlavoPero je ispružio vrat. Tamna lica pojavila su se na bedemima, jedna devojka je povikala njegovo ime.Plavo Pero je pogledom prelazio preko lica na zidu. BaLi! Samo je ona bila bleda. TitLei je popustiovikala je divlje. Idi do merdevina! Ne! povikao je. BaLi, ako Plavo Pero padne. Druga lica su izvirila preko zida orlovsko lice Tanina, iskrivljeno lice KJodotia, smežurano lice Deklisa, ružičasto liceDagela. Debelo uže spušteno je niz zid. Plavo Pero je za slobodan kraj vezao luk i tobolac i pozvao ihda povuku. Poslušali su ga. I ponovo je uže spušteno, snažan glas utišao je vrisku. Plavo Pero je pogledao uvis. Svezi antilopu! naredio je glas. Bio je to glas poglavice. Neću! Tanin nema sina.Sebojahmože imati Plavo Pero kada to on zasluži doviknuo mu je lovac i krenuo uz podnožje zida da bi našaonajpristupačnije mesto za uspon. Tražio je duž celog zapadnog zida, zatim oko južnog. Mesto na komese spustio skretalo je prema neosvojivom nagibu. Stoga je krenuo sa zapadne strane prema severu, gdega je dočekalo okomito brdo na kome su bili nadsvođeni zid i litice. Na celom polukrugu brda postojalo je samo jedno mesto koje je Plavom Peru malo duže zapelo za oko. Bio je to niz izbočina na jedva primetnoj kosini, koje su vodile do mesta na kome su se dva zida spajala pod pravim uglom. I u tomtrenutku vizija je osvetlila zbunjeni um Plavog Pera. Video je sebe kako nosi Nastu i brzo poput bleska potrčao je duž podnožja zida. Ono za što se molio preplavilo ga je snažno kao vatra sunca, neutaživokao život, veliko kao njegova ljubav. Plavo Pero je povukao kraj užeta koji je visio niz zid i vezao prvo prednje a zatim zadnje noge antilope, privukao oba para vezanih nogu i čvrsto ih povezao. Odneo jeantilopu do mesta koje je izabrao i spustivši je na zemlju udahnuo je do najdubljih dubina pluća. Vikaiznad njega nije dopirala do njegovih ušiju. Podugo je proučavao strmi uspon, određujući trasu. Zatim je u mislima video kako podiže Nastu umesto antilope i prebacivši njene vezane udove preko glave,stisnuo je njeno telo uz svoje grudi. Više se nije molio nepoznatim bogovima. Nasta je sada bilanjegova boginja. Počeo je da se uspinje uz zid. Njegovi snažni prsti poput kandži su se hvatali za stene,njegove noge su doticale nesigurne oslonce. Ali, on se uspinjao i uspinjao. Zurio je samo u strmi zidispred sebe. Čvrsto se držao jednom rukom i jednom nogom dok je tražio neku pukotinu ili otvor usteni. Sve više i više! Nije se Plavom Peru bilo teško uspinjati sa Kćerkom Meseca na grudima!Izbočine na litici su nestale, a s njima i nagib. Prihvatio se uz osnovicu pravog ugla dva zida. Bili suudaljeniji nego što mu se to učinilo kada je bio dole. Ispružio je slobodnu ruku preko praznine i zatrenutak izgubio ravnotežu kada su mu prsti dotakli zid i tamo se ukočili. Nadljudskom snagom se pridržavajući, pomicao se inč po inč sve dok mu glava nije dotakla najbliži zid. Brzo je prebacio i



drugu nogu. Tako je svojim telom napravio most, glava mu je bila iznad stopala, ruke spojene saantilopom (ili je to bila Nasta?) na grudima. Polako je pomicao jednu, a zatim drugu nogu. Gore! Gore!Zidovi su se primicali sve dok nije uspeo da se savije do kolena i široka pleća osloni na kamen. Gore!Sivi zidovi su se skraćivali i maglili prema plavetnilu neba gde su izvirivale glave. Krčio je svoj bolni put, sada sve brže. Bezbroj ruku povuklo je Plavo Pero preko bedema gde je pao od pritiska u ušima.Kada je tama nestala i kada mu je vid opet bio jasan, Plavo Pero je ležao sa glavom u krilu BaLi. Njene

vrele suze padale su mu na lice. Lanac devojaka klečao je oko njih. Oko njega je sve vrvelo. Plavo Pero je privukao glavu BaLi da joj nešto šapne na uho. Devojka mu je uzvra tila šapatom da je Nasta palakao ranjena srna kada je saznala za opkladu da leži čekajući njega ili smrt i posto se vratio, mora bitidovoljno velikodušan dc poštedi ljubomornog TitLeija. Plavo Pero se podigao kao pognuta mladicakoja se uspravi kada se ukloni teret koji je zadržava. Lica ratnika sada su bila lica brace. Ali jestrašnom Dagetu izlazila pena na usta; izgledalo je da zvezdoznanac Benei vidi nešto neprijateljsko nanebu; Deklis je zanjihao svoje vreće s peskom i pogledao u kamenje; Klodotie se smrknuo kaonajmračniji olujni oblak. Oni su čuli oštre reči svog poglavice. A on, Tanin, stajao je suviše ponosan daotkrije svoje duboke emocije dok je njegov optužujući pogled bio upravljen u TitLeija. Taj ratnik je i tekako znao šta se sada od njega očekuje. Kivan, a ipak užasnut onim što nije mogao shvatiti, nije susreo pogled, niti je podigao glavu kada mu je Plavo Pero pokazao mrtvu antilopu. Plavo Pero je ovde, a jošnije došao zalazak sunca trećeg dana. Čovek je više od običnog smrtnika odvratio je TitLei, a poštovanje prema mrskom protivniku otrgnulo se iz same njegove duše. Tanin je stao između njih.Stanite na razdaljini od stotinu koraka zagrmeo je. Okrenite glave. Kada Tanin pozove, okrenite se i borite. BaLi je donela luk i strele Plavog Pera. Nasta kaže spasi Krticu. Ali, BaLi kaže da ga ubiješ prošaputala je dok su joj oči rečito govorile o nesebičnoj brizi za ovog stranca koji je zadobio i njenuljubav i njen strah. Tišina je obavila polje. Svi članovi Taninovog klana Stena, čak i najmanja deca, poredali su se na zidovima i liticama. Plavo Pero je zauzeo svoje mesto. TitLei je stajao dalje okrenut prema mnoštvu, očajan i potresen, sada siguran u svoju sudbinu. Dva protivnika okrenuli su je dandrugom leda. Teška tišina obavila je posmatrače. Samo je Dagel razbijao začara nost nizom tihihžalopojki. Vračevi su stajali uzdignutih ruku, kao da upravljaju pažnju na kletvu koja je pala na njih.Devojke su plakale skrivajući oči. Tada je Tanin ispustio krik u kome nije bilo ni traga tuge. TitLei se brzo okrenuo ispustivši strelu koja je blesnula na suncu. Kada se Plavo Pero okrenuo, neobično miran ioprezan, strela TitLeija pogodila ga je visoko u rame i zadrhtala u mesu dok je crveni mlaz levao niznjegove gole grudi. TitLei je ispustio divlji i trijumfalni poklič i brzo krenuo prema ranjenom protivniku. Dok se približavao, ispustio je još jednu strelu koja je prozujala iznad glave Plavog Pera.Gomila je zažagorila. Svi su bili zapanjeni mirnoćom Plavog Pera dok je nameštao strelu. TitLei se idalje primicao ispalivši ponovo strelu koja je okrznula ispruženu ruku njegovog neprijatelja. Ali,neočekivano je zastao, kao da je nevidljivi zid zaustavio njegovo napredovanje. Plavo Pero je zatezaoluk. Samo jedan pogled na njega bio je dovoljan da se čovek uveri da je on izvrstan strelac. Međutim,dugačka strela bila je upravljena daleko, na drugu stranu. Plavo Pero nije ciljao u Krticu. Daleko izaTitLeija stajalo je jedno jedino mlado drvo. Plavo Pero je zategao čudesni luk sve dok se krajevi nisusastavili. Stajao je nepomičan kao isklesan od kamena. Peng! Ta strela je mogla biti krilati duh. Nijedan gledalac je nije video. Ali, svi su videli kada se drvo zanjihalo i povilo svoju nežnu krošnju. I palo na zemlju. Daleko su odjeknuli pokliči klana Stena. Oni su se divili čudesnoj veštini strelca, ali jošviše velikodušnosti Protivnika TitLeija. Odlazi! zagrmeo je Tanin zapanjenom i zaplašenom Krtici.Tada je poglavica prišao Plavom Peru, koji je krvario, ali i dalje mirno stajao na mestu odakre je i k..»jelu. Neprijatelji Tanina mogu naći Nopaha na njegovim zidovima! Plavo Pero je u senci luka čekaoBaLi. Strepio je od ljubomorne devojke, znajući da su počeli da gasnu i njena ljubav i njen strah. Da li bi otkrila poglavici njegove tajne posete kćerki Tanina? Polumesec je bacao srebrne zrake na stene.Bilo je kasno. Taninov klan je spavao. Zloslutna tišina je visila nad domovima. Plavo Pero je osećaoiako je njegov zaneseni um mogao misliti samo o Nasti. Šta je to sada pretilo klanu Stena? Nalazilo setamo, u hladnoj tmini tesnaca. BaLi je došla, na mesečini, i stala ispred Plavog Pera gledajući ga



tamnim, nedokučivim očima. Obasuo je pitanjima o Nasti. Ona čeka sa LaKlo. Ona traži da dođeš. AH,BaLi ti kaže da te čeka smrt ako siđeš do svete kive. BaLi ga je zadržavala rukom koja više nije biladrhtava. Plavo Pero je poštedio TitLeija, ali ubija devojku. Stavila je ruku na srce. U njenom pogledugorela su tamna sumnja i čežnjiva strast. Ti si sada sestra Plavog Pera prošaputao je uzimajući je zaruke. Nopah je žalostan što ne može biti više. On se promenio. Nasta ga je osvojila sa svim onim zbogčega su drugi patili zbog Plavog Pera. On je poštedio Krticu. BaLi, on je spasio tebe i Nastu i LaKlo i

Tanina, sve one koji su noćas na velikoj steni. Devojka je okrenula glavu. Nije željela da se Plavo Perokaje ili promeni. Osećao je kako ga obuzima strepnja. BaLi mu je laganim pokretom pokazala da jesledi. Držeći se senke luka kradomice je išla na drugu stranu, iza povezanih snopova drva, žitnica icisterni do tamne pukotine u zidu. Ovde su bile obredne kuće, i dalje do mesta svetk . j uvo Bero jedrhtao. Noga ni jednog ratnika nikad nije oskrnavila ovo mesto. BaLi je išla dalje. Slabo svetlo sijalo jena crnom podu. Dolazilo je kroz otvor na krovu kive. BaLi je zakoračila unutra šapućući mu da je sledi.Plavo Pero je video merdevine kako se spuštaju u ovu pećinu u stenama. Krenuo je za njom, opreznokoračajući. Mala vatra, čiji je plamen bio i plav i crven, osvetljavala je prostoriju toliko veliku da PlavoPero nije mogao videti zidove. Pretpostavljao je da je to podzemna pećina koju je Tanin koristio zasvetu kivu. Ovde sigurno leži tajna podzemnog prolaza koji je iz citadele vodio napolje. Ali, Plavo Peronije bio zainteresovan ni za prolaz, ni za kivu. Bez daha i s grmljavinom u grudima nastojao je da probije tamu. Pored stepeništa LaKlo mu je promrmljala nekoliko reči. on je, kao i BaLi, prekršilazakon plemena zbog Plavog Pera, ali ona će biti verna. Nasta je tamo rekla je BaLi. Tada je Plavo Perovideo svoju boginju kako kleči na bledim krznenim kožama, ispruženih belih ruku poput sjajnogmermera u bezdanu. Nasta ponovo živi prošaputala je kada je kleknuo da je uzme u naručje. < Oh,Kćerko Meseca, moja Nasto! Plavo Pero se naginjao nad lepim licem i osećao da uz grudi drži vezuizmeđu svoje budućnosti i glasova dole u dolini. BaLi, ide gore, i ti, LaKlo. Pazite i osluškujte. PlavoPero će dugo ostati ovde. TitLei luta noću kao šišmiš odgovorila je BaLi značajno dok se pela uzmerdevine. Plavo Pero je stavio Nastinu nežnu ruku visoko na svoje rame gde je oblog od gume prekrivao ranu. Nasta je milovala vrelu kožu na koju je spuštala svoj hladni obraz, a onda i mekedrhtave usne. Nasta je pogrešila. Nikad više ona neće preklinjati Plavo Pero da poštedi Krticu rekla je iizgledalo je kao da se bes prvi put pokrenuo u njoj. BaLi će ispričati TitLeiju i on će nas odati. Tanin jemoj otac. On bi oprostio. Da, princezo moja. Ali Klodotie i Deklis upravljaju tvojim plemenom. Bacićeme divljim psima. Plavo Pero mora pridobiti tvoj narod. On će doneti kišu. Oh, moj Nopah. Nastaveruje da će jedino to poraziti Klodotia i njegovu moć. Ti si bog za nju i njen dah i njena krv. UR tfctOT I VP Nasta, prizvati kišu za opahe je sitnica. Plavo Pero je naučio. On je mnogo puta igrao pleskiše. On zna pesme i napitak od trava koji ubija otrov zmije. Zmije! Onih gmazova što zveckaju pored jezerca? Uh! Kćerka Meseca je naučila da sve voli. Ali, poljupci Nopaha su zamračili sve učenje. Nastavoli samo Plavo Pero. Njegov osmeh, njego gla, njegov dodir sada su najvažniji u njenom svetu. Onavoli kao njena majka, kraljica odbačenog klana Antilopa. Samotna devo, da li znaš tu tužnu priču? Odsamog Tanina. I on,je prekršio zakon plemena. Ispričao mi je o mojoj majci. Njena ljubav je bila velikai istinska kao sunce koje nikad nije obasjalo Maštu. Oh, moj Nopah, razmisli. Nastina sudbina biće kaoi sudbina njene majke osim ako je Plavo Pero ne povede u njegov vigvam, učini je njegovom nevestomtako da njegov narod bude njen narod, njegov bog njen bog. Nasta, više me nikad ne nazovi svojim Nopahom odgovorio je Plavo Pero. On više nije Nopah. On je izdao i odrekao se svog naroda. On jeizopštenik. On nema imena, nema doma, nema blaga, nema ništa osim ljubavi za Nastu, zbog koje jesve izgubio. Ah! Kakva je to priča? Neka Plavo Pero ne poginje glavu! Nastina ljubav će munadoknaditi sav gubitak. Slušaj. Plavo Pero je prvo došao kao uhoda rat ničkog plemena Notisa Toha,njegovog oca. Njegov zadatak je bio da obmane mali narod sa stena. Došao je i bogovi su mu biliskloni. Ratnici su poludeli za kockarskim igrama. Žvakali su plavu gumu i otkrili njenu slast. Devojkesu potpale pod moć Plavog Pera. Uskoro bi on otišao u noć da ratnike koji čekaju dovede ovde daubijaju i uništavaju, zarobljavaju i siluju. Ali, Plavo Pero je sreo Nastu i njegova crna duša je otišla utminu. Izgovorio se opkladom TitLeija da bi otišao u provalije da nade svog oca. Plavo Pero je lagao.



Ispričao je najveće laži. I vratio je ratnike Nopaha preko <. rveiu reke do njihovih dalekih pećina idošao N. tMi i nn¦nom nanulu. Zauvek. Nasta je o ii. i n. • i oko njegovog rata i zacvilila od straha kojise u nii u lom trenu rodio. Preklinjala je Plavo Pero da upoti ih Im v u svoju veštinu da je odvededaleko odSebojah. i d. i bude njegov rob, da živi kao druge devojke, da vidi čudeMio sunce, da osetivetar na licu, da joj promene plavičastobelu kožu u prirodnu boju kao i kod drugih ljudi. Plavo Pero je privijao uz uzdrhtale grudi i nije nalazio odgovor. On je molio samo da je vidi, da je drži kao sada, da

služi njoj i njenom narodu. Ali, Nasta nije bila boginja, ni duh, niti mesečev zrak koji govori. Ona je bila meso i krv, bila je život i ljubav. Godinama su je držali daleko od stvari za kojima je žudela. BaLi je ispričala Našli ono što su joj skvo zabranjivale da zna. Nasta se smejala. Ona nije verovala sve dok nije na usnama osetila poljupce Plavog Pera. Nasta je žena. Ona će biti izopštenik. Ona će biti nevesta Nopaha izopštenika, ponosna majka njegove dece. Voljena kriknuo je Plavo Pero promuklim glasom Nasta kida srce izopštenika. On je snažan, on je brz, on je vešt. Ali, on ne može promeniti zakon tvognaroda. Plavo Pero može odneti devojku preko stena. o je dovoljno. Da, u mrkloj noći on bi mogaospustiti Nastu i poći za njom. Da li ona tako želi? prošaputao je, slab od ljuba vi. Nasta se raduje.Izopštenik Nopah i princezaSeboja ha će otići. Plavo Pero je ratnik. On zna šta da radi. Nasta ama samolepotu. Ona nije jaka. Sunce mora pomalo da obasjava njeno lice. Plavo Pero će planirati odgovorio jezamišljeno, dok ga je veličina ove zavere pritiskala. BaLi. TitLei. Žito i meso i piće. Dugački konopac. Nasta nije potpuno bespomoćna. Ona zna skriveni prolaz ispod zidova. Ima mnogo rukavaca. Tanindolazi kroz njega kada ovde posećuje Nastu. Ovde! povikao je Plavo Pero, skočivši s devoj kom unaručju. Da, Plavo Pero. Otvor je ovde, u tmini kive. Pokri ven je. Samo Nasta zna. Plavo Pero jenjihao Nastu u svom snažnom zagrljaju. On je bio div o kome je sanjao. Gl

asovi doline ispunjavali su mu uši kao daleka muzika. Nazivao je Nastu najdivni jim i najvoljenijimimenima koja je naučio na jeziku klana Stena. Još! Još! Sve reči Nopaha! oduševljeno ga je. poti cala. Nasti pričaj uvek na jeziku Nopaha. Ona uči. Ne ma dovoljno rečiSebojaha da bi ispričala o njenojljubavi, o njenoj sreći. Nasta mora zaboraviti jezik Nopaha kojem je naučio Plavo Pero. Taninovakćerka ništa ne zaboravlja. Ah! Ona pamti sve priče BaLi o Plavom Peru. Kako je poput ptice zaro biosrce BaLi. O njegovom smehu, o njegovom poljup cu! I njeno jadikovanje kada se on igra sa LaKlo iostalim devojkama. Dosta. Nasta može biti Kćerka Meseca, ali je i ona kao druge devojke. Oprosti

Plavom Peru. Sutra uveče i i ćemo pobeći! Plavo Pero se popeo uz merdevine, žureći kroz okrugliotvor na krovu kive, iza kojeg je video kako polumesec plovi nebom. Delić crnog luka izvirivao je na bledu svetlost. Ćutke je zastao na otvoru, njegov osećaj za opasnost se vratio da naoblači njegovuradost. Prošaputao je imena BaLi i LaKlo. Nije bilo drugog odgovora osim zvuka hladnog vetra koji jecvilio preko kive! Devojke moraju biti tu negde. Plavo Pero je izvukao glavu da vidi uokolo. Pećinaispod luka bila je tamna, napolju je bleda mesečina lebdela preko kupolastih žitnica. Pozvao je tihimglasom. Samo je vetar odgovorio. Tada je Nopah osetio da je i sam vetar potišten pred katastrofom.Iskrao se iz kive, njegove oči bile su oči lisice u mraku, njegove uši bile su prilagođene pretnji na vetru.Visoki ambari bili su gusto skupljeni, a jedan je bacao okruglu senu prema bledom sjaju drugog. PlavoPero im nije verovao, ali je morao da prođe. Iznenada, iz njihovih tamnih senka pojurile su brze noge.Roj ratnika opkolio je Plavo Pero sa svih strana. Izmakao im je i poleteo unazad. Nije imao vremena da

izvuče oružje. S tihim besom bacili su se na njega i pri kovali ga uz zemlju. Vezali su ga i odvukli namesečinu. TitLei, zlobnog lica i sav nadut od trijumfalne mržnje, stao je pred svog zarobljenika. Nopah pas! Sada će njegova plava kresta pasti! Gde je sad njegova razmetljiva snaga, njegova moć da pobedi,gde je njegova guma koja je ukrala pametSebojaha? Plavo Pero je igrao na BaLi i izgubio. On je odaoTaninovu tajnu klanu. On je ogolio sramotu velikog poglavice njegovom narodu. Prokleti Nopah će bitirastrgan i bačen divljim psima! Vukli su ga za vezane noge i bacili u tamnicu gde se kotrljao i udarao okamene stepenice i pao na vlažni pod sav u krvi i modricama. Crne rešetke sklopile su se iznad )outvor. Slabi trak mesečine zasjao je na zidu, kuueći tu srebrnim sjajem koji je bio propast Nopaha.Konačno se ispunio proročanski san njegove majke. Hladan i gorak dah prepuštanja preplavio je dušu



Plavog Pera. On je zaslužio ovakvu sudbinu. On je na grudima držao Kćerku Meseca. Nastina ljubavučinila ga je kraljem na zemlji i biće dovoljna i za drugi svet. Ona će poput cveta uvenuti u svojoj kivi,ali će se sigurno njen duh sresti s njegovim tamo daleko pod stenama odakle dolaze glasovi. Celu noćPlavo Pero ležao je na bolnim leđima, obamro od agonije uma. Tugovao je samo zbog gubitka divnihsati sa voljenom Nastom. U hladno sivilo zore zapao je u iscrpljujući san. Grube ruke probudile suPlavo Pero. Vukle su ga uz kamene stepenice, na sunčevu svetlost, preko terasa citadele. Celi klan

Stena pridružio se pratnji. Na Plavo Pero su gledali kao na divlje pse u pustinji. Dok su ga vukli, ratnicisu ga udarali, skvo su pljuvale na njega, devojke ga s mržnjom gledale, a golišava deca gađala gašibama i kamenjem. Citadela je divljala. Konačno su ga bacili ispred Taninove nastambe. Veze okonjegovih ruku su prerezane, a grube ruke su ga gurale napred kroz gomilu. Udaranje bubnja i iznenadanoštar krik utišali su mnoštvo. Plavo Pero je stajao pred svojim sudijama visoko uzdignute glave, plamtećeg pogleda. LaKlo je puzala po kamenom podu. Ratnik sa dugim kožnim bičem stajao je iznadnje. BaLi je stajala uz TitLeija. Izgledalo je da je zapanjena veličinom onog što je izazvala. Izgledalo jekao da Krtica korača po vazduhu. Ovo je bio njegov trenutak. Klodotie, Deklis i Benei, zajedno sadrugim vračevima, poredali su se uz zid Taninove nastambe. Krovovi, zidovi i terase crnjeli su se odglava znatiželjnih posmatrača. A iza leda Plavog Pera stajali su mrki ratnici koji su ga ovde dovukli. >si •• , Tanin je izašao iz svog doma, čovek slomljen, ali još uvek s držanjem poglavice. Nopah počeo jeTanin oporim glasom. TitLei tvrdi da si se usudio ući u svetu kivu Kćerke Meseca. Nasta voli PlavoPero. Zbog nje će on prkositi i vetru, i smrti, i vatri. Nopah ne poriče? Ne! On je naterao BaLi i LaKloda izdaju tajnu? Tanine, devojke su nevine. One su se plašile Nopaha. Plavo Pero govori drske reči osvom ulasku u svetu kivu Tanina o svojoj povredi zakonaSebojaha o strasti stranca prema izopštenoj isvetoj princezi koju sunce nikad nije obasjalo i koju nikad nije pogledalo oko ni jednog ratnika. PlavoPero je ponosno odgovorio poglavici. Nopah je bio nečastan sve dok nije video Nastu. On je bio uhoda Nopaha, sin Notisa Toha. dok su ratnici Nopaha sa njihovim velikim lukovima i dugačkim strelamačekali u klancima, Plavo Pero je obmanjivalo klan Stena. Uvek se igrao, uvek se kockao, uvek je davao plavu gumu ratnicima, uvek je pridobijao ljubav devojaka. Uvek je čekao vreme da ode i dovede opaheda unište Taninov narod. Ali, jedne noći sreo je Maštu pored mesečinom obasjanog jezera. zlo iz njega je nestalo. Plavo Pero je otišao, vratio se ocu i visokim, pohlepnim ratnicima. slagao je velikom poglavici, svom ocu. Rekao im je da su Sebojasi siromašni. Da gladuju. Da nemaju zalihe žita i mesa.Da nemaju blaga tirkiza i agata. Da su im skvo stare, mršave i nepokretne, da hii im devojke udate udruge klanove. da se Nopahi moraju vratiti daleko preko crvene reke da čekaju dok Plavo Pero nade bogatiji klan. Tako im je on rekao. Sveštenici su prevrtali kamenje sa svojim štapovima i vikali:Lažljivac! Uhoda! Pas Nopaha! Doći će visoki ljudi sa njihovim velikim lukovima! Tanin je ućutkaograju. Da li Nopah govori istinu? Plavo Pero je prestao s lažima kada je pogledao oči Naste. On seodrekao svog naroda. Sada je on izopštenik. Tanin je podigao ruke u tragičnom prihvatanju sudbinekoju nije mogao izmeniti. Prekasno, Nopah! zagrmeo je, na taj način strašno optužujući i Plavo Pero i Nastu i sebe i narod koji ga je napustio da bi vladavinu prepustio sveštenicima. Tanin veruje. On vidisebe u Nopahu. On ponovo izgara u ljubavi zbog koje Plavo Pero mora umreti. Ali, njegova moć ovogdana prestaje. Tanin je nestao u svom domu i iznenada su se vrata zatamnila od prilika koje su nagrnule. Smrt Nopahu! vikali su. Klodotie je udarao u bubanj i u nastaloj tišini obratio se svojimistomišljenicima. Napokon se visoki sveštenik okrenuo Krtici. TitLei, izreci smrtnu kaznu uhodi Nopahu. Ratnik je iskočio sav preobražen, znajući da je došlo vreme da postane poglavica klana.Konopšti za Nopahove noge vriskao je. Raširite ih i razbucajte ga i polovine bacite divljim psima.Rečeno je. Tako će Nopah umreti svečano je izjavio Klodotie. Tada je buknuo bes okupljenih i krugratnika pomahnitalih i žednih krvi skakao je oko Plavog Pera. TitLei je igrao radosno ispred ponosnog protivnika kojeg je osudio na strašnu smrt. Ratnici i devojke prostrli su se pred njim pomamno senjišući. Izgledalo je kao da je Krtica opsednut blagoslovom đavola. Divlje je potrčao preko dvorišta iskočio na bedem vanjskog zida. Tamo je veličanstveno raširio ruke prema pustinji kao da želi pot vrditisvoj uspon. Odjednom je ukrašeno koplje u njegovim rukama ispalo i nestalo u dubinama ispod njega.



Pomamni poklič iznenada je zaglušio uši pomahnitale gomile, TitLei se užasnuto povukao. Tada jenastalo šuštanje brzih lastavičijih krila u letu vitak sjaj svetla ispod zida a onda neobična tutnjava. Izgolih leđa TitLei ja izvirivala je krvava strela. Vriskao je u smrtnoj agoniji i obrtao se kao na točku prema plemenu kojim je trebalo da vlada. Dugačka strela podrhtavala je na njegovim grudima. Tamnimlaz tekao je niz njegovo telo koje se grčilo. Ruke su poput kandži hvatale vazduh. Njegovoiskrivljeno lice govorilo je da se u trenutku slave preobrazilo u užas. Reči su mu zastale u krvlju

oblivenom grlu. Plavo Pero je razbio tišinu zvonkim krikom. Pazite! Duga strela Nopaha! TitLei umire!Obesni TitLei klatio se na zidu citadele. A okamenjeni gledaoci, koji su samo do pre nekoliko trenutakadivlje vikali, nemo su zurili u pogođenog ratnika čekajući da padne. Padao je natraške sve dok vrhsmrtonosne strele nije bio upravljen prema nebu. Tada je TitLei brzo nestao iz vida. Ispod zidina prolomili su se strašni pokliči. Nikad ranije Sebojasi nisu Čuli užasnije zvuke. Klodotie je pojurio prema Plavom Peru: Ko dolazi? To je ratnički poklič Nopaha odgovorio je Plavo Pero pun gorčine.Ratnici su podigli svoje toijage s kamenim glavama da razbiju lobanju Nopaha. Stanite! naredio jevisoki sveštenik. Spasite prokletog uhodu. Biće raščerečen pred svojim ljudima. Vezali su Plavo Pero i bacili ga pored isprebijane La Klo ispod zida suda. OniSebojasi koji su bili dovoljno hrabri da provire preko bedema podigli su ruke užasnuti. Čas koji su prorekli vračevi konačno ih je sustigao. Klodotie jevikom dozivao njihovog poglavicu. Tanine! Tanine! StariSebojah je izašao na svetlo. Klodotie injegovi sledbenici stali su pred njega. Došao je! Avaj! Avaj! Zadesiće nas sudbina klana Antilopa.Onaj pas Nopah lagao je da zaslepi Tanina. Ratnici Nopaha su ovde. Njihov ratnički krik je kao poplava crvene reke. Tanin je otišao do zida da pogleda. Grube stenovite padine, prisne Taninu koliko iterase njegove citadele, nisu bile onakve kakvih ih se sećao. Bile su poput mravinjaka kojeg su uvećali bogovi, zastrašujuća pokretna šarena povorka. I Tanin je, kao i njegovi ratnici, podigao ruke uvis predstrašnom tragedijom. Na svakoj steni stajao je po jedan džin sa velikim lukom i dugačkim strelama.Bili su visoki i preteći posmatrali zidove. I oni su kao i Plavo Pero bili svetlije puti negoSebojasi. Svisu nosili pera u trakama na glavi. Kolone ratnika uspinjale su se vijugavim stazama uz kosinu. Peli suse noseći korpe i torbe na ramenima, a neki sa neobičnim platformama na glavama. Bile su tomerdevine i štitovi za zaštitu merdevina od napada odozgo. Drugi ratnici su nosili tanke ravne štapovesa korpama na vrhu. Ovo i drugo ratno oružje nepoznato Taninu, pokazivalo je snagu i lukavost višerase. Taninovi Vračevi, koji su sada postali kukavice pošto su se njihova žalosna predskazanja ispunila,salijetali su poglavicu da spasi njih i njihovo pleme. Vratite se u vaše rupe i molite se! povikao je poglavica prezrivo im mahnuvši rukom. Tada je počeo da udara o bubanj sazivajući sve ratnike.Taninov narod napada vojska Plavih Pera! vikao je. Ovo je kraj klana Stena iz plemenaSebojaha.Borite L se! Neka nadu naša tela na zidovima kada dođu. Y. Gomile kamenja ležale su unutar zidovacitadele na jp menje za odbranu. Kada se hiljadu ratnika podiglo da ga bace preko zida, izgledalo je kaoda se velika gomila nije smanjila. Tanin se pridružio svojim ljudima, naređujući im da ne razbacujudragocenu municiju. Strelci klana stajali su spremni sa svojim malim lukovima. Kada je odjeknuo poklič poglavice, svi branitelji su poleteli da bace kamenje i ispale strele. Bio je to i signal za blistav unavalu strela odozdo. Mnoge su završile u grudima, glavama i rukama hrabrihSebojaha. Njihovokamenje se kotrljalo niz padine, ali nije pogađalo cilj, a njihove strele su bile prekratke. Opet jeodozdo, ali sada iz veće blizine, odjeknuo onaj strahoviti ratnički krik Nopaha. Branitelji su imali dobar položaj, ali su napadači bili brojniji, snažniji i naoružaniji. Tanin je opet provirio preko zida, sa znojemu očima i mrazom u kostima. Ono što je video potvrdilo je slutnju u njegovom srcu. Redovi Nopaha, podeset u svakoj grupi, napredovali su uz padinu sa dugačkim merdevinama na ramenima i štitastim platformama napred ispruženim koje su ih Štitile od kamenja što je na njih padalo. Ove merdevine sulako mogle biti naslonjene na zid dok su se Nopasi skupljali zaštićeni sve do poslednjeg skoka prekozida. Tada je Tanin počeo da trči pored bedema, govoreći svojim ratnichna da gađaju i bacaju sve dok još ima vremena da zadrže olujne ratnike. Branitelji su se poput pčela skupljali na zidovima i stene su padale poput žestokog pljuska, a njihove strele ile su kao vetrom nošen grad. Tek tada je započela prava bitka. Miris krvi, krici ranjenih i kletve neozlijeđenih, štropot lavine kotrljajućeg kamenja, strašni



let dugih stri jela odozdo i ratnički krici koji su ga pratili, hrabrost skvo koje su dolazile da pomognu i,konačno, saznanje da je u pitanju život ili smrt popalili suSebojahe do mahnitosti koja je prevazilazilastrah. Nopasi su napokon postavili merdevine uz zid i uspeli se uz njih do visine štitova. Dočekao ih je pljusak strela i poplava kamenja. Dagel, idiot, pojavio se na zidu. Ni jedan ratnik ne bi znao reći otkud je došao. Njegovo oružje bio je dugački štap. S njim je dosegao do platforme najbližih merdevina.Snažno je gurnuo dok su blistave strele letele oko njega. Kako nije imao pameti, nije imao ni straha. I

odgurnuo je te merdevine od zida. Stajale su te merdevine uspravno sa grupom Nopaha, za trenutak sezanjihale, a onda tresnule. KrikSebojaha sada se izjednačio sa krikom Nopaha. Kiša kamenja popratila je pad merdevina; napadači su ležali osakaćeni, slomljenih udova i glava pod navalom kamenja koje je padalo odozgo. Luđak je trčao zidom do drugih merdevina. Izgledao je kao da je začaran. Nepogrešivi Nopasi nisu uspevali da ga zaustave. Odgurnuo je i druge merdevine snagom koja se mogla meritisnagom jednog Nopaha. Merdevine visoke pedeset stopa držale su na svakoj prečki po jednog ratnika.Stajale su za trenutak uspravno dok su ratnici padali kao orasi sa stabla. Onda su merdevine tresnulenoseći sa sobom smrt. Dagel je otrčao do sledećih merdevina. Strelci su se sada usmerili na ovuodvažnu priliku. Oblak strela poleteo je uvis. Kada je zastao da odgurne treće merdevine, izgledalo jeda mu je telo odjednom poskočilo. Jedna strela mu se zaustavila u slabini. Druga ga je dokačila ponozi. Ali, Dagel nije oklevao. I te napadače zajedno s merdevinama poslao je u smrt. Kada je krenuo ponovo, videlo se da je osakaćen. Hramao je. Pao je. Dovukao se do četvrtih merdevina i sada, nakolenima, besno ih je odgurnuo od zida. I ove su pale usred gomile koja je odozdo navirala. Odjednom je Dagel izgubio snagu i glava mu je klonula na grudi. Dugačka strela prošla mu je kroz vrat. I sam jeutonuo u dubinu. Ratnici su bili spremni da nadmaše Dagela. Dvojica su se borili da se domognu štapa,ali oni nisu imali Dagelov začarani život. Let strela zaustavio je njihovu borbu i bacio ih u ambiszajedno sa dugačkim štapom. Iznenada je odozdo došao strahovit udar, kao da su sami bogovi napravililuk. Zatim je kamen udario o ivicu zida. Tanin je sa strahom provirio da vidi taj novi instrument veštih Nopaha. Bila je to neka vrsta praćke. Kao da su iza stena pucale tanke mladice. Stajale su gotovouspravno sa korpom na vrhu. Jedan Nopah je upravo stavljao kamen u korpu. Zatim su drugi Nopasi povlačili konop i savijali drvo sve dok ne bi dotaklo zemlju. Onda su popuštali i teški kamen bi poleteouvis. Kamenje bi padalo preko zida, obaralo ratnike i rušilo zidove kuća iznad terase. Dugačke strele,merdevine, katapulti, bili su dokaz veličine Nopaha u bici. Ali, oni su potakli herojstvoSebojaha, takoda su dve sile bile gotovo izjednačene. Kada bi Taninovi ljudi mogli da izdrže, možda bi mogli iodvratiti napadače. Notis Toli je ostavio merdevine dok su katapulti neprestano grmeli. Bila su četiri, postavljena na četrdeset koraka razmaka, a izbacivali su po tri kamena u minuti. Dizali su se oblaci prašine i krv je lila niz terase. Branitelji iza zida izveštili su se kako da izbegnu ubojito kamenje. Vratilisu mnoge na neprijatelja. Nopasi su ih snabdevali municijom. Oblaci prašine duž zidovaonesposobljavali su strelce odozdo i pogodovali braniteljima. Tada su došle žene sa loncima vrele vodei posudama užarenog ugljevlja koje su ratnici praznili preko zida. I kada je ponovo izgledalo da ćeratnici Notisa Tota zaposesti citadelu, Taninovi ratnici su uspeli da preobrate tok bitke. Najžešća bitkavodila se u vreme zalaska sunca. Krupno kamenje je još uvek padalo preko zida i rušilo sve predsobom. Citadela je na istočnoj i severnoj strani bila sva u ruševinama. Vatra je pojačala užas branitelja. Nopasi su izbacivali užareno kamenje koje je probijalo zidove i palilo nastambe. Ogromna gomilakamenja duž zida sada je bila upola smanjena. Slomljene ruke i okrvavljene glave, Tanin se kretaomeđu svojim ljudima i molio ih da umru na nogama. U sumrak je napad Nopaha prestao, iznenada kaošto je i počeo. Ratnici Notisa Toha su se povukli da jedu i piju, da se pobrinu za svoje ranjenike iodmore. Uporni otpor klana Stena iznenadio ih je. Poglavica Nopaha savetovao se sa svojimsveštenicima. Da li su zalihe i blago citadele, o kojima su čuli i pored Dokleasovog suprotnoguveravanja, vredni žrtve? Tanin je izgubio više od polovine boraca i mnogo žena. Oblak prašine se podigao, dim se raspršio otkrivajući ruševine, agoniju i smrt. Klodotie je ležao u sudnici nepomičan.Deklis više neće crtati slike u pesku na kamenom podu. Zvezdoznanac Benei bio je mrtav. Dok su skvo pripremale hranu i piće, pobrinuli su se i za povređene. Kada je pala noć, hladna i vedra, sa mesecom



koji je nemilosrdno obasjavao litice, sva Taninova vojska je ležala. Čak su i stražari popustili i predalise snu. Nasta je ležala široko otvorenih očiju u tišini i tami svoje kive. Sećanje na poljupce Plavog Peratreperilo joj je na usnama. Krv joj je uzburkano kolala žilama od oduševljenja što će uskoro doći čas bijega s njenim draganom. Dugo se bunila protiv misterije sužanjstva, protiv imena Kćerka Meseca,žive deve koju sunce nikad nije obasjalo. Ali, popustljiva i blaga, prihvatila je odluku Tanina. Onda je Nopah spalio sve ono čemu su je učili. Nije uopšte imala predstavu o budućnosti izvan kive, samo joj je

pred očima bila sloboda sa Plavim Perom. On će je odvesti daleko. Videće zemlju, i nebo i vode,drveće, cveće, ptice, ustalasano žito i zlatni bostan sve ono o Čemu su joj devojke pričale. Strašnosunce će joj zasjati na licu. Od te pomisli uzdrhtalo joj je srce. BaLi i LaKlo se nisu vratile. Nasta imnije zamerila pošto je bila kao u zanosu. San je napokon pozvao sebi. Kada se Nasta probudila, okrugliotvor njene kive propuštao je trak svetla koje nije bilo srebrno nego zlatno. Vređalo joj je oči. Nasta tonikad ranije nije videla jer su vrata njenog zatvora danju bila zatvorena. Spavala je do kasno. BaLi iLaKlo bile su uz nju. Iznenada se Nasta uspravila na svom ležaju od krzna. Uobičajena rutina života bila je prekinuta. Obukla je novu odeću od jelenje kože, delo u koje su ona i devojke unele mnogoljubavi i za koje su skvo slale perle i šarene kaišiće i dugmad od tirkiza. Ova kitnjasta haljina,namenjena za dokono zadovoljstvo zatočene princeze klana Stena, poslužiće za nevestu izopštenog Nopaha. Da li će se Plavo Pero ponositi njome. Počešljala je i splela svoju crnu kosu, a pletenice su joj padale do pasa. Njene pratilje nisu dolazile. Nasta, nenavikla na nemar, uskoro je osetila glad. Pojela jei popila ostatke hladnog jela od prethodnog dana. Zatim je ustala i koračala u nejasnoj svetlosti svojekive, jedva svesna da nešto nije u redu. Tiha, nejasna buka iznenada je dolepršala do nje. Pojačala se izagrmela kao grom na nebu. Nikad nešto slično nije čula. Nejasno je podsećala na povike klana Stena udanima veselja. Znači da su to bili muški glasovi. Nasta )e osluškivala, polako padajući na kolena.Uznemirujući zvuk je utihnuo, ali se vratio kao poklič mnogih ratnika, sa neskladnim notama u kojimanije bilo muzike. Taninov narod nije pevao. Mašta je često čula pesme koje su do nje nejasno dopiralesa terasa. Klečala je zbunjena i uznemirena, napokon shvativši da postoji neki neobičan razlog za ovučudnu buku i nedolazak njenih pratilja. Napokon je tutnjava prestala. , Tada je tišinu njene kive probio jedan daleki krik. Iako Nasta nikad nešto slično nije čula, naslutila je da je to nešto protiv životatragedija, bol i smrt. Izgledalo je kao da je taj krik potakao istinsku grmljavinu zvuka. Ali, to nije bioznak za kišu. Da li je Plavo Pero pozivao bogove olujnog oblaka? Nije njega je interesovala samo Nasta. Zaista je izgledalo da je to grmljavina, ali nekako drugačija, uzdizala se i spuštala, čas oštra, častiša, kao tutnjava kamenja koje se kotrlja, topot mnogih nogu, udaranje bubnjeva i hor vrištavihglasova, a onda prigušeni udari. Rat! zinula je Nasta. Došli su Taninovi neprijatelji! Klan Antilopanarod moje majke!. Oh, jao Kćeri Meseca! Dete Tanina izvučeno na sunce! Nastaje pala na svoj ležajod krzna sa grmljavinom u ušima i proročanstvom sveštenika u mislima. Oni su prorekli da će onadoneti prokletstvo klanu Stena. Biće odvučena pred veliki sud i svučena na suncu tako da sve oči buljeu njenu prokletu belu lepotu i nju će rastrgnuti ratnici Antilopa. Tama joj je zamaglila vid i dotadnepoznata zebnja bacila je u zaborav. Sati su protkali. Nasta! Nasta! Izgledalo je da kiva odjekuje od pomamnog zova. Nasta se trgnula. Zavesa sumraka zasenila je otvor na krovu. U sjaju baklje u dnustepenica pojavila se LaKlo. Kretala se kao osakaćena i kleknula je da potakne vatru na podu. LaKlo!LaKlo! O, gospodarice, oprosti svojoj sluškinji čula je žalostiv odgovor. Ona nije mogla doći ranije.BaLi? Prošle noći ona se borila sa LaKlo. Ona je odala Plavo Pero TitLeiju. Lukavi Krtica ga je odaosveštenicima. Sačekali su ga i zgrabili. LaKlo je isprebijana. Ovog jutra je Plavo Pero izveden predTanina i njegove vračeve. Nopah nije porekao. Rekao im je da je obmanuo svog oca i ratnike Nopaha iodvratio ih odSebojaha. Ali, tajna Kćerke Meseca obeščastila je Tanina pred njegovim klanom.TitLeiju je data vlast. Njemu je bilo dato da izrekne smrt uhodi Nopaha. I on je izrekao. Plavo Perotreba da bude rastrgnut i bačen divljim psima. I odjednom, dok je gledao niz zid, velika strela probilamu je grudi. Plavo Pero je glasom olujnog vetra povikao: Pazite! Duga strela Nopaha! Nopasi! RatniciPlavog Pera! skočila je Nasta. Oni ratuju na Taninovoj citadeli? Rat! Oni su snažni i strašni. Imajuvelike lukove i dugačke strele, merdevine sa zaklonima i stvari koje bacaju kamenje preko zidova. Ali,



celog dana ratniciSebojaha su ih zadržavali. Taninove poglavice su mrtvi, vračevi su mrtvi, polovinaratnika i skvo su mrtvi. Samo Tanin živi da naređuje. I drugog dana on će živeti da otera Nopahe!Plavo Pero! Vezali su ga i bacili ispod zida suda. LaKlo leži pored njega. Kada se bitka završi, preostaliSebojasi će se veseliti mučenju Nopaha. Izvući će Nastu na sunce i prisiliti je da gleda trganjenjegovog divnog tela, prolivanje krvi, lomljavu kostiju i telo bačeno preko zida da ga požderu divlji psi. Nikad! molila se Nasta bogovima izopštenih. Slušaj. Bitka prestaje. Noć dolazi. Oh, Nasta, spasi

Nopaha! Ne gubi vreme. Kada se sunce ponovo digne, oni će ga ubiti. Ali, kako? Može li LaKloodvesti Nastu do Plavog Pera? Devojka se nesvesti. Ona je ranjena smrtno. tako ne sme biti za Nastu. Nopah leži u dvorištu među ratnicima. Nasta je pridržavala teturavu devojku. Na odsjaju vatre LaKlo jeklonula bledog lica s kojeg je kapala krv. Nasta, princezo moja! prošapurala je. BaLi zabila. oštricu. usrce LaKlo. LaKlo!. Oh, kako je biti bez boga ili prijatelja, bez znanja! Šta može ova jadna Nastaučiniti? Princeza? Ha! Nasta je najniža. Pst!. Kćer Meseca. spasiće Nopaha. Tako je zapisano. LaKlomože samo umreti! Nasta je održavala vatru dok je poput lavice u kavezu koračala po svojoj kivi.Čekala je mrklu noć, kada mesec bledi na nebu. LaKlo je ležala pokrivena u seni. Napokon je ogrnula beli ogrtač od jelenje kože i uzevši baklju krenula kroz tajni prolaz ispod stena. Vukla se puževimkorakom, pipajući hrapavi zid. Hladni vetar duvao je Nasti u lice. Držala se zida i kretala oko prostorijedok nije naišla do naglog pada. Ona koja nije imala ni snagu ni veštinu spuštala se sa istim duhom koji je pomogao Plavom Peru da se uspne uz liticu. Baklja se ugasila. Iznenada je tamu probio bledi sjaj.Uski prolaz između oštrih uglova stene propustio je napolje. Okrenula se prema severu. Noć je bila za Nastu dan i znala je zvezde. Daleko preko doline, mutni mesec je tonuo iza crnog horizonta. Stajala jena litici. Visoko iza nje uzdizala se severna strana Taninove stene, vrletna strana stena. Daleko s desnestrane Nasta je videla umiruće vatre Nopaha. Spustila se do podnožja litice, ne osećajući bol uokrvavljenim dlanovima i nogama. Odozdo je mogla videti otvor kroz koji je izašla. Bio je prikriven usivilu grube stene. Označavala je svoj položaj zarezima u steni. A onda je krenula napred. Iznenada se pred njom pojavio džinovski stražar. Ugledavši bledu princezu, ispustio je oružje i pobegao. Ubrzo je Nasla srela dvojicu visokih Nopaha sa zategnutim lukovima. Zapovednički je podigla ruku. Nasta,kćerka Tanina! Ona traži Notisa Toha! Polako su lukovi spušteni. Čuvari Nopaha bili su zbunjeni,nešto su mrmljali između sebe. Pojavila se još jedna prilika, kao iznikla iz zemlje. Prodorne oči saodsjajem meseca u njihovim tamnim dubinama izvirivale su duž podnožja zida. Ovi stražari su očito bili užasnuti belom utvarom. Šaputali su između sebe. Zatim je vođa oprezno ispružio svoj dugački luk da dotakne Nastinu haljinu. Bila je stvarna. Nasta je ponosno povukla ogrtač. Ne dodiruj TaninovuKćerku Meseca. Ona je došla da spasi uhodu Nopaha. Dokleas! prošaputao je vođa svojim drugovimauzbuđeno. Zatim je pokazao Nasti kuda da ide. Devojka je preskakala preko tela umrlih, pored vatrekoja je tinjala gde su Nopasi spavali u gomili, prelazeći od kamena do kamena, do logora poglavice.Tamo je vatra plamtela. Ratnici su stajali na straži. Žamor se čuo među njima. Usnuli su se pridigli,zabuljili i onda ustuknuli od straha. Notis Toh najavio je vođa trojice ratnika koji je pratio NastudevojkaSebojaha usudila se da sama potraži poglavicu. Sa zemlje se podigao džinovski poglavica, Vicaokrutnog kao u lešinara, oči su mu blesnule ugledavši devojku. Skvo? upitao je promuklo. Notis Tohgovori princeziSebojaha. Nestrpljivo je odmahnuo rukom. Skvo, cura, princeza! Svejedno je Nopahu.Da li je PoglavicaSebojaha još živ? Da, Tanin živi. Ko se usuđuje da traži Notis Toha. Nasta, Taninovakćerka. Ha! Da li poglavica šalje uslove predaje? Ne. Tanin će se boriti. Nopahi se ne mogu uspeti uzzidove. Šta bele devojka želi od Notisa Toha? Ona je dragana Plavog Pera uzviknula je Nasta ponosno.Znači da je sin Notisa Toha tamo? upitao je poglavica besno. Jeste. On više nije uhoda? Nije. Dokleas, ponosni, veliki! Najbrži od svih Nopaha! Sin jedinac Notisa Toha! On izdaje svog oca. on izdaje svojnarod!. Da se nikad rodio nije! Snažne grudi poglavice su se nadimale, a tamno lice saginjalo u bolu.Kakvu poruku šalje on koji više nije sin Nopaha? upitao je. Nikakvu. Plavo Pero leži vezan gore ispodzida. Po izlasku sunca biće rastrgnut. To je pravo. Ali, zašto kada je već obmanuo Nopahe? Plavo Perose usudio da zavoli Kćerku Meseca, Taninovo dete od odbačene kraljice. Kada je ušao u svetu Nastinukivu, donio je propast Taninu. Ah! I šta onda želi devojka bele kože? upitao je Notis Toh dok mu se



vitka glava izvijala kao kod sokola spremnog da zgrabi plen. Nasta će izdati svoj narod zbog ljubavi Nopaha. Poglavica se udario po grudima, a njegovo tamno lice je zasjalo neobičnim sjajem. Zurio je uokupljene sveštenike i ratnike koji su razumeli ovu poruku, a on kao da još uvek nije mogao shvatitinjeno značenje. Govori ponovo, skvo Sebojaha! Nopah je gluv! Neka veliki poglavica pogleda Nastunjene oči, njeno srce, pa će u njima videti ljubav i agoniju povikala je Nasta tužno. Ona je odbačena princeza na koju nikad nije pao sunčev zrak. Ali ona ne bi lagala. Plavo Pero je izdao svoj narod zbog

ljubavi Naste. Ona će izdati svoj narod zbog ljubavi Plavog Pera. Poglavica je češao svoju šiljastu bradu, i protiv volje ubeđen u njene reči. Nekad davno Notis Toh nije bio slep za ljubav rekao jeozbiljno, klimnuvši glavom. Zašto bi princeza Meseca izdala Tanina? Ona bi spasila svog dragana.Kako će Nasta izdati veliki mali narod sa stena? Ona će povesti ratnike Nopaha kroz tajni prolaz izpodzida. Duga nema kolona visokih ratnika kretala se uz podnožje stene. Vitka bela prilika pokazivala je put. Mesec se spustio i nastupio je tamni sat pre zore. Divlji psi su čekali dole u dolini. A iz grotla provalije dopirala je slaba buka crvene reke. Duga kolona se poput senke kretala oko zida. Bledezvezde su bile načičkane na njegovom rubu. Hladni vetar duvao je preko pustopoljine. Nisko, tamo naistoku, bledo sivilo umekšavalo je tamu. Zora nije bila daleko. Kolona se kretala, svaki član za petamaonog drugog. Svaki je nosio dugački luk i tobolac sa strelama na leđima i kamenu sekiru za pojasom.Ispod obeležene litice na severnom zidu zaustavio se vođa u belo ogrnut. Tihi niz ratnika je zastao, atamna lica podignuta uvis bila su napeta kao kod vukova koji su nanjušili krv. Glas je prekinuo tišinu,tih ali jasan, neustrašiv ali pun poštovanja. Jednu reč, Notis Toh? Govori odgovorio je grub glas. Kakoveliki poglavica zna da skvo ne žrtvuje svoj život da bi uvukla Nopaha u klopku? On to ne zna. Šta gaonda tera da ide dalje? Notis Toh uzmiče pred onom koja je od Nopaha učinila izdajicu. Nopasi su ušliu tajni prolaz, krenuli uz strmi uspon, kroz pećinu i svetu kivu, do otvora i ispod senke lukova. Još suizlazili kada je siva zora pala na usnulu citadelu. A kada je crveno svetlo zasjalo na istoku, Notis Toh injegovi ratnici čekali su, smrknuti i tihi iza svojih zaklona, spremni da iskoče i spreče izvršenje kaznenjihovog nevernog uhode. Sivi plašt noći i zamagljeni ogrtač rata polako su se dizali iznad citadele.Uskoro se na istočnom horizontu iza pustopoljine pojavio crveni sjaj, nemili vesnik sunčevog izlaskakoje će granuti na dan krvi. Ptice nisu pevale. Samo su jastrebovi plovili na izbledelom nebu, spuštajućise ukrug. Hladni mir obavijao je jutarnju atmosferu. Odjednom je ovu sumornu tišinu razbio divlji povik jednog ratnikaSebojaha. Odjeknuo je jasno, sa trijumfalnom notom radosti. Prvi je provirio prekozida. Nopasi su otišli! vriskao je budeći stražare koji su zaspali na dužnosti. I oni su ustali, prvoužasnuti a onda radosni i potrčali preko terasa vičući kao pomahnitali: Nopasi su otišli!. Ostavili susvoje mrtve. Ostavili su svoje merdevine. Klan Stena iz plemenaSebojaha potukao je džinove sa dugimlukovima. Ovi oštri povici pobede probudili su celo pleme. Osakaćeni su podigli svoje slabe glasove da bi se pridružili radovanju. Iznad dugog niza prekrivenih mrtvaca skvo su naricale, a ratnici ispuštalidivlje povike. Deca su vriskala, iako nisu shvatala zbog čega viču. Bila je to prva opsada klana Stena. Njihova prva bitka, njihova prva pobeda koju su doneli njihovi vračevi, mudrost njiho vih poglavica,istina legendi. Devojka u poderanoj i okrvavljenoj haljini skočila je visoko na zid, dok joj se crna kosavijorila a oči gorele kao žeravica. Mahala je i vriskala da utiša divlju rulju. Bila je to BaLi. Plavo Peroživi! Prokleti uhoda Nopaha leži nepovređen! Ubijte ga! Neka dragan neverne Naste umre smrću kojumu je namenio TitLei! Njen bes zahvatio je grudi ratnika koji su počeli da igraju pomahnitali od mržnjei osvete. tamo ispod zida leži fopalfi! vriskala je poludela BaLi dok je trgala kosu i odeću. Ali, mržnja je bila jača od žalosti. Izvucite ga. i Nastu. devu mesečevog lica koja je osramotilaSebojahe! Grupa podivljalih mladića probijala se kroz kreštavu gomilu i dovukla u sredinu velikog dvorišta nepomičnog Nopaha. Tanin se pojavio na svojim vratima oslanjajući se na štap bio je to ugasli starac sa smrću nalicu. Podigao je drhtavu ruku da utiša gomilu. Oni koji su ga videli utišali su druge, dok sve nijeutihnulo. Tanin je stajao drhteći i boreći se da prikupi malo snage koja je preostala u njegovomumornom telu. Ljudi su ga s poštovanjem posmatrali zbog njegove hrabrosti ako ne zbog položaja. Unjegovim umornim očima videla se poslednja poruka njegovom klanu. Ali, iako su mu se usne micale,reči nisu izlazile i pao je kao stablo posečeno u korenu. Tanin umire! povikala je podivljala BaLi.



Danas Wan Stena bira poglavicu! Ratnik koji je mlad, brz i hrabar vodice novi klan Stena!. Onaj čija jemržnja najveća Prema uhodi Nopaha! Veličanstven, jedinstven krik uzdigao se iz svih grla. U tomkriku svaki ratnik je video sebe kao poglavicu. Nastala je tišina. Ko će voditi klan Stena? LI tomtenutku tišine i napetog iščekivanja opet je Ba Li pokazala svoju vatrenu ljubomoru. Onaj ko prvidovuče Nastu, izdajicu!. Onaj ko prvi otkrije njenu lepotu suncu. onaj ko je dovuče da bude rastrgnutasa svojim uhodom Nopaha! Plavo Pero podigao je glavu sa kamena i oni koji su se sreli s njegovim

pogledom ustuknuli su. Psi Sebojaha! Budale! zagrmeo je glasom koji niko iz klana Stena nikad čuonije. Mali Narode sa stena! Mali ratnici nemaju pameti! Nopasi ne beže! Oni nisu otišli. Notis Toh je nasteni! Zapanjeni i obamrli, oni što su ga slušali stajali su kao čvornati kedrovi na padinama. Iznadnjihovih glava prozujao je plavi trak. Njegov let, brži od lastavice, okončao je u brzoj smrti. Oči ratnika bile su užasnute. Tada je strašni krik zaglušio njihove uši. BaLi se zateturala na zidu padajući natraške,dok su joj male ruke hvatale grudi gde je blistala pernata drška strele Nopaha. Pala je. A nemi posmatrači su se okrenuli kada su čuli jurnjavu nogu, i videli kako su krovovi, terase, staze načičkanidžinovskim strelcima. Prvi red Taninovih ratnika, zapanjen zastrašujućim prisustvom Nopaha, stajao jekao opčinjen pred plavkastim letom strela, a onda su pali, kao nežna trska na vetru. PreostaliSebojasi,skupljeni u dvorištima, na terasama i krovovima izjurili su sa divljim povicima koji su se utapali utragični krik osuđenog naroda. Ovaj zvuk se izgubio u prodornom ratničkom kriku nadiruće vojske.Ponovo su džinovski strelci zategnuli svoje lukove i ispustili kišu pernatih strela. Nopasi su padali posvojim žrtvama, visoko podižući sekire. Pakao je vladao unutar ozidane citadele Tanina. Poslednjičlanovi klana Stena ostali su u dvorištima, u svojim domovima. Iznenađeni, bez oružja, mnogi suzubima i noktima dočekivali neprijatelja. Drugi su vitlali tolja gama ili pucali iz svojih malih lukova,ali su brzo padali pod udarcima napadača. Neki su uplašeni bežali u najtamnije rupe iz kojih su ihizvlačili i ubijali. Prašina se visoko dizala iznad zidova, a terase su bile preplavljene krvlju. Promukli povici boraca, udaranje kremena, tupi udarci po telu i kostima, brzo kretanje nogu ispunjavali su jutarnji vazduh. Bila je to borba do kraja. Notis Toh je zakoračio u dvorište puno mrtvih i umirućih,čekajući svoje pobedničke ratnike koji su se vraćali u grupama, po dvojica ili trojica, jedan po jedan. Imeđu njima je bilo osakaćenih i iskrvavljenih, ali na licima sviju sijalo je svetlo trijumfa. Na kamenjusu ostavili mnogo ratnika čije tamno lice svetlo više nikad neće obasjati. Notis Toh je, veličanstven istrašan od žara borbe koja ga je još držala, primao izveštaje svojih poglavica. Citadela je pala. Sebojasisu uništeni. Oružje i odeća, blago tirkiza i agata, puni ambari i zapečaćene cisterne pripali su gladnim Nopasima. BacajteSebojahe preko zida! naređivao je. mrtve i žive! Svake godine, na ovaj dan, Nopasiće bacati male ljude preko stena sve dok ne izumru! Prašina i dim uzdizali su se sa porušene opustelecitadele. Notis Toh je stajao ispred Taninovog doma gde su duž širokih zidova stajali njegovi ratnicioslonjeni na velike lukove i blistavih očiju čekali naredbe svog velikog poglavice. Dovedite izdajicu Nopaha? naredio je. Četvorica ratnika kopljima su gurali Plavo Pero na čistinu i tamo ga ostavili.Uhoda Nopaha stajao je uspravan, sa rukama još uvek vezanim na leđima. Njegova oskudna odeća bila je poderana i umrljana krvlju i prašinom. Bio je bos, a divne gole grudi bile su crvene od krvi. Opustilose i njegovo nekad visoko uzdignuto pero. Ali na njegovom bledom licu i u oštrim očima gorela jevatra nepokorenog duha. Notis Toh je zagrmeo na svog sina. Neverni sine! Izdajico Nopaha! Govori! Notis Toh, izvor reči Plavog Pera je presušio. Dokleas neće moliti za milost? Neće. ____________ Štaće biti ako ga bacimo preko zida među mrtve naroda koji je izabrao? Neka bude po tvojoj volji! NotisToh se tresao u besu i dizao duge ruke u očaju i bacio svoje kameno žezlo na pod. Bože mojih predaka,šta je promenilo krv ovog mladića? Samo tišina je odgovorila na njegovo strasno pitanje. Opljačkao jecitadelu Tanina, uništio jeSebojahe. A ipak je bio poražen. Bilo je ovde nešto preveliko za Notisa Tohai to se iskazivalo u njegovoj mržnji. Dokleas je izneverio svog oca? upitao je svečanim glasom. Jesteodjeknuo je odgovor Plavog Pera. Sin Nopaha ne saginje glavu? Ne! I sve zbog skvo Malog Naroda? povikao je Notis Toh lica tamnog od besa. Sve zbog Naste, princezeSebojaha, Kćerke Meseca kojusunce nikad obasjalo nije! Poglavica je ljutito mahnuo svojim stražarima. Dovucite tu čudesnu skvo nasvetlo! Plavo Pero je kriknuo i stresao se kao list na grani. Oče. Nasta. Zar se izdajica usuđuje nazvati



Notisa Toha ocem? Šapat je prošao kroz okupljene ratnike. Žudne crne oči pretraživale su terasu koja je vodila prema kivama. Tišina kao tišina prethodne noći i snažna poput stene zavladala je preko porušene citadele. Belo sunce pržilo je sa jasno plavog neba. Pojavila se u belo obučena devojkaopipavajući put ispred sebe. Čuvari su morali da je vode. Sklanjala je oči ispod ogrtača i posrtala uzstepenice do suda. Doveli su je pred poglavicu. Može li ženaSebojaha koja je izdala svoj narod da vidi Nopaha? upitao je poglavica. Ona vidi, Notise, ali nejasno. Sunce prži i zamračuje njene oči. Plavo

Pero stoji tamo, sretan što će biti bačen preko zida da se pridruži umrlim Sebojasima. Šta će učiniti Nasta? O, veliki poglavico, baci devojku, ali poštedi njega! Notis Toh se okrenuo svojim savetnicima iraširio ru ke. Oni su ćutali. Da li je duša ove odbačene princeze za posela velikog uhodu Nopaha? NotisToh se više nije čudio. Jedan pogled mu je jasno rekao šta je preobrazilo njegovog sina. Svucitedevojku! naredio je. Neka Notis Toh vidi zbog čega je izgubio sina! Ratnici su stajali šireći nosnice.Ovi mračni Nopasi navikli na tešku borbu, ravnodušni na svoje skvo, drhtali su pred novim rođenjemobožavanja lepote. Videli su vitku formu, belu kao negaženi sneg, kao cvet koji se saginjao sa zida ponora. Plavo Pero se otimao da raskine veze koje su ga držale. Zgrabivši ogrtač od jelenje kože prekrio je Nastu i privio je uz grudi dok je njegovo namršteno lice, kao lice boga, nemo preklinjalo ocada im podari smrt koju će oboje dočekati dobrodošlicom. Notis Toh oprašta sinu povikao je poglavica.On će poštedeti ovu odbačenu princezu, poslednju od plemena Sebojaha, tako da njena krv može teći uvenama alipaha.

Kraj

Documents

Kći meseca