k ~t ~ok] bavar, kaar,kablar, pintr kdr- bavarski, kablarski kadarka [^ja, At] (vrsta crnog vinau Maarskoj)kdrmestersg [~e, ~et] bavarstvo kdrmhely [~e, ~t, ~ek] bavar-nicakdencia [~ja, /it, ~k] zene kadenca kder [~(j)e/~ja, ~t, ~ek/~ok]kadar [-dra, tb -drovi]; mszaki~ek tehniki kadrovi, tehniko osoblje, tehniki personal kderes [~e, ~t, ~ek] personalnireferent, personalac [-lca] kderkpzs [~e, ~t] spremanje/vas-pitanje/odgoj/obrazovanje kadrova kderpolitika [^ja, ^t] kadrovskapolitikakadt [~Ja> ~ot, ~ok] kat, rg kadet kdfrd [~\e, ~t, ~k] kupanje ukadi; banja; ~/ vesz kupati se u kadi kagyl [~ja, ~t, ~k] 1. ll koljka;nagy tengeri ~ ljutura; 2. (mosd)umivaonik; 3. (telefone) slualica;leteszi a ~t spustiti slualicu kajak [~ja, ~ot, ~ok] sp kajak kajakos [~a, ~t, ~ok] sp kajaka kajakozjik [~ott, ~zon] sp voziti sekajakom, kajakirati kajn [~ul] (gonosz) zloban [-bna],pakostan [-sna]; (alattomos) podmukao [-kla]; ~t, ~k] kakao kakapor [~a, ~t] kakao u prahukakavaj [~a, ~at] kakaovo maslokakas [~a, ~t, ~ok] petao [-tla], pevac [-vca]kakascmer [~t] nv zveak [-ka]kakaskod|ik [~ott, ~jk/~jon] kooperiti sekakastarj [~a, ~t, ~ok] kresta, hu-hor, hober, rua od petlakakasl [~je, ~t, ~k] 1. kokoinjak, kokoinjac [-njca], kokoarnik; pa-janta tj; 2. szinh, tr najvia galerija u pozoritu/kazalitukakasviadal [~a, ~t, ~ok] boj petlovakakukk [~ja. ~ot, ~ok] ll kukavicakakukkf [-fve, -fvet] nv majina dua/duica, ognjicakakukkol [~t, ~jon] kukatikakukkos: ~ ra sat s kukavicomkalcs [~a, ~ot, ~ok] kola; dis ~ kola s orasima; fonott ~ pleteni kola; hjas ~ salenjakkalka [~ja, -ct] moba; Aban dolgozik mobitikalamajka [~ja, ~t] biz (zrzavar, baj) darmar, zbrka, metekaland [~ja, ~ot, ~ok] pustolovina, avanturakalandfilm pustolovni filmkalandor [~a, ~t, ~ok] pustolov, probisvet, avanturist, avanturista h, protuvakalandom' [~je, ~t, ~k] pustolovka, avanturistkinjakalandos [~at; ~an; ~abb] pustolovan [-vna], avanturistikikalandozjik [~ott, ~zk/~zon] tumarati, lutatikalandregny [~e, ~t, ~ek] avanturistiki/pustolovni romankalandvgy [~a, ~at] elja za pustolovinomkalangya [-ija, At, Ak] mgazd, tj krst hranekalap [~ja, ~ot, ~ok] 1. eir; ~ot emel skinuti/skidati eir; fejbe nyomja a ~ot natui [-uem] eir na glavu; 2. (szl:) mindent egy

~ al vesz strpati u isti ko; strpati sve u jedan lonac v u jedan dak v u jednu vreu; le a ~pal! kapu dole ! kalapcs [~a, ~ot, ~ok] 1. eki; kaszalest ~ klepac [-pca]; 2. sp kladivokalapcsvets [~e, ~t] sp bacanje kladivakalapcsvet [~je, ~t, ~k] sp baca kladivakalapl [~t, ~jon] udarati ekiem, kovati [kujem]; (kaszt) klepatikalapos [~a, ~t, ~ok] eirdija h, klobuarkalaposmestersg [~e, ~et] eirdijski zanat, klobuarstvokalaposn [~je, ~t, ~k] modiskinja, modistica, eirdijka [rsz e -ki], klobuaricakalapt [~je ~t, ~k] igla za eirkalarb [~ja, ~t, ~k] nv keleraba, kranjska repakalris [~a, ~t, ~ok] np niz bisera od koralakalsz [~a, ~t, ~ok] klas, vlat n; ~ba szkik klasati; ~ba szkken oklasati, uvretenati se, uzrniti sekalszkoszor [~ja> ~t, ~k] venac od klasjakalszos I. nv klasast, vlatat, vlatast, strmni; ~ gabona strmnina, strmno ito; II. fnmgazd ~ok klasasto biljekalszosod|ik [~ott, ~jk/~jon] klasati (se)kalauz [~a, ~t, ~ok] 1. (kzlekedsi) kondukter; 2. (kirndulsi) vodi, sprovodnik, provodi, provodnik; (ksr) pratilac [-ioca]kalauzol [~t, ~jon] voditi, sprovoditi, pratitikalcium [~a, ~ot] vegy kalcij(um)kalendrium [~a, ~ot, ~ok] kalendarkliba [^.ja, ^.t, rik] kolibakaliber [~e, ~t, ~ek] kalibar [-bra]kaliber: kis ~ malokalibarskikalimpl [~t, ~jon] 1. (lbbal) klatiti nogama, bacakati se nogama, tandrkati [-rem]; 2. kloparati po klaviru/glasoviru, drndati

klisaltrom [~a, ~ot] vegy kalijumnitrat kliszappan [~a, ~t, ~ok] kalijevsapunkalitka [~ja, ~t, ^k] kavez, krletka klium [~a, ~ot] vegy kalij kalkulci [~ja, ~t, ~k] kalkulacija kalkull [~t, ~jon] kalkulisati [-iem],kalkulirati, proraunati/proraunavati kallanty [~ja, ~t, ~k] miisz kuka,kvaka kalldjik [~ott, ~jk/~jon] (hnydik,hever) biti bacan tamo-amo kallz [~ott, ~zon] tex, rg svaljati Klmn [~t] Koloman kalmr [~}a, ~t, ~ok] rg trgovac[-vca], kramar, ifta h kl [~ja, ~t] ker kalo, gubitak [-tka],manjak [-njka] kaloda [^ija, ^it, ~k] klade tb kalria [~ja, ^.t] kalorija kalz [~a, ~t, ~ok] gusar kalzhaj [~ja, ~t, ~k] gusarica kalzkods [~a, ~t] gusarstvo kalzkod|ik [~ott, ~jlk/~jon]gusariti klvria [~ja, ~t] kalvarija klvinista [^ja, ^t, ^.k] vall kalvin,kalvinist, klvinista h klvinizmus [~a, ~t] kalvinizam[-zrna] klyha [~ja, At, ~k] pe n; megrakja a~t naloiti/nalagati [-laem] navatruklyhacsempe [^je, ^.t, -ik] keramika/emajlirana ploica za pe klyhacs [-csve, -csvet, -csvek]lula pei, sulundarklyhaellenz [~je, ~t, ~k] zaklon/zaslon kod pei, paravan za pe klyhs [~a, ~t, ~ok], klyhsmester[~e, ~t, ~ek] pear kamara [,ja, ^t, rCk] komora; MagyarKereskedelmi Kamara Maarskatrgovinska komora kamaraegyttes [~e, ~t, ~ek] zenekamern/komorni ansambl kamars [~a, ~t, ~ok] trt komornik kamarasznhz [~a, ~at, ~ak] malopozorite/kazalite, pozorina/kaza-lina filijalakamarazene

464

kankalln

kank

465

kapatoskamarazene [-ije, At] kamerna/komor-na muzika v glazbakamsH [~ja, ~t, ~k] dokolenica, nazuvak [-vka], gamaakamasz [~a, ~t, ~ok] deran, klipn, golobrae [-eta]kamaszkor [~a, ~t] doba pubertetakamaszos [~an] deranskikamat [~(j)a, ~ot, ~ ok] kamata, interes; kamatos ~ kamata na kamate; ksedelmi ~ zatezna kamata; ~ nlkli beskamatni; ~ra na pro-cent/kamatukamat- kamatnikamatlb [~a, ~at] kamatna/interesna stopa, kamatnjakkamatmentes [~en] beskamatnikamatoskamat-szmts [~t] sloeni kamatni raun, sraunavanje sloenog interesa, raun kamate na kamatukamatoz|ik [~ott, ~>zk/~zon] (do-) nositi kamatu/intereskamatoztat [~ott, -tasson] 1. ukamatiti; 2. tv t, -k] nov kamilica, kamomila, titricakamillatea [^ja, -it] aj od kamilicekampny [~a, ~t, ~k] kampanja, borba; v/aszts~izborna kampanjakampnyszer kampanjskikamp [~ja. ~t, ~k] kvaka, kuka, engelkamps kukast, zakuastkampsbot [~ja, ~ot, ~ok] kukast tapkampsszeg [~e, ~et, ~ek] ivijakamra [,6 ja, ~t, ~k] prenemagaloknyeztet [~ett, -tessen] mazitiknyeztets [~e, ~t] maenjeknyszer [~e, ~t] pritisak [-ska], primoravanje, prisiljavanje, prisuda, nasilje, presija, sila, moranje; ~ nlkl bez prisiljenosti; ~bl pod moranje, silom, na silu; enged a ~nek popustiti/poputati pred silomknyszeredett [~en] primoran, prisiljenknyszeregyezsg [~e, ~et, ~ek] ker prinudno poravnanjeknyszerhelyzet [~e, ~et, ~ek] prinudno stanje, stiska, teak poloaj; ~ben van biti u kripcuknyszert [~ett, ~sen, ~eni] prinu-diti/prinuavati s prinuivati [-ujem], naterati/naterivati [-rujem], nagnati/nagoniti, prisiliti/prisiljavati, primorati/primoravati; hazugsgra ~ vkit (u)terati koga u la; a krlmnyek arra ~enek, hogy eladjam a hzat prilike me teraju da prodam kuu; a szksg ~ette t erre a lpsre muda ga je prisilila na taj korakknyszert prinudan [-dna], prisilan [-Ina]; ~ krlmnyek prinudne okolnosti; ~ krlmnyek hatsra silom prilikaknyszerkpzet [~e, ~et, ~ek] fiksna ideja

knyszerleszlls [~a, ~t] prinudno/ prisilno sputanje v ateriranjeknyszermegolds [~t, ~ok] prisilno reetijeknyszermunka [M, ^k] prinudni/prisilni radknyszerrendszably [~t, ~ok] prisilna/prinudna meraknyszer [~en] primoran, po nevoljiknyszerl [~t, ~jn] biti primoran/ prisiljen; orra ~, hogy. . . primoran je da...knyszersg [~e, ~et] prisiljenost, nevolja, prinuenost, nuda; ~bl tesz vmit initi to po nevolji v Pri-nudnoknyszervgs [~t, ~ok] prinudna klanje, klanje iz nudeknyszerzubbony [~a, ~t, ~ok] lu-daka/luaka kouljaknytelen [~l] prinuen, primoran, prisiljen; ~ vmire biti na to primoran; ~ vagyok prisiljen samknytelen-kelletlen bilo silom bilo milomkp [~e, ~et, ~ek] 1. slika; (fnykp) foto(s), fotografija, fotografski snimak [-mka], fotografska snimka; ~et fest (na)slikati; ~ekkel ellt ilustrovati [-rujem], ilustrirati; 2. ~k] licemer, pretvaralac [-aoca], pretvornik, fa-risej, farizej, pritvorica h, nkpsszellts

480

ker

kermia

481

kerkkllkpsszellts [~a, ~t]film montaakprejtvny [~e, ~t, ~ek] rebus, zagonetka u slikama, skrivalicakpszer slikovitkptr [~a, ~at, ~ak] zbirka/galerija slikakptvrs [~a, ~t] telefotogarfijakptvirat [~a, ~ot, ~ok] fototele-gramkptvr [~ja> ~t] telefotograf (ureaj za emitovanje i prijem slika preko telegrafa)kptelen [~l] 1. (alkalmatlan) nesposoban [-bna]; 2. (rtelmetlen) besmislen; ~ helyzet nemogua situacijakptelensg [~e, ~et, ~ek] 1. (alkalmatlansg) nesposobnost; 2. (rtelmetlensg) besmislicakpvisel [~t, ~jen]zastupati, predstavljatikpviselet [~e, ~et] zastupnitvo, zastupstvo, predstavnitvo, po-verenitvokpviseleti zastupniki, predstavniki; ~ szerv predstavniki organkpvisel [~je, ~t, ~k] 1. (megbzott) zastupnik, predstavnik, poverenik; kereskedelmi ~ trgovinski zastupnik/predstavnik; 2. pol narodni poslanik/zastupnikkpviselhz [~a, ~at] parlamen(a)t [-nta]; (a Szerb, Crna Gora-i s BoszniaHercegovini SZK-ban) skuptina; (a Horvt SZK-ban) sabor; (a Macedn SZK-ban) sobranjekpviseli poslaniki, zastupniki; ~ megbzs poslaniki mandatkpvisel'sg [~e, ~et] zastupnitvo, predstavnitvokpzel [~t, ~jenl zamisliti/zamiljati, predstaviti/predstavljati, uobraziti/ uobraavati; mit ~? ta misli on? ta on sebi predstavlja? nem is ~e ne moe ni zamislitikpzelet [~e, ~et] mata, uobrazilja, fantazija; minden ~et fellml pre-vazii [-iem]/prevazilaziti svaku predstavukpzeletbeli zamiljen, nestvaran [-rna] pretpostavljen, imaginaran [-rna],

fantastian [-na], matovit, fiktivan [-vna], izmiljenkpzelds [~e, ~t, ~ek] uobraava-nje, fantaziranjekpzeldjik [~tt, ~jk/~jn] matati, sanjariti, zanositi se, uobraziti/uob-raavati sebi, predstavljati sebi, fantaziratikpzeler [-ereje, ~t] mata, fantazija, mo predodbe, mo/sposobnost matanja v predoivanja, zamiljanjekpzelt izmiljen, zamiljen, imaginaran [-rna]kpzs [~e, ~t] sprema, naobrazba, izobraavanje; szakmai ~ struno obrazovanjekpzet [~e, ~et, ~ek] predstava, predodbakpzetes mat imaginaran [-rna]; ~ szm imaginaran brojkpzett [~et; ~en; ~ebb] 1. obrazovan, naobraen, izobraen; 2. nyelv ~ sz izvedena re, izvedenicakpzettrsts [~t] asocijacija ideja, vezivanje predstava/misli, suvislost mislikpzettsg [~e, ~et] obrazovanost, naobraenostkpz [~Je> ~t, ~k] nyelv nastavak [-vka], sufiks; kicsinyt ~ dimi-nutivni/deminutivni nastavakkpzd Iik [~tt, ~jk/~jn] obrazovati [-zujem] se, nastajati [-jem], postajatikpzdmny [~e, ~t, ~ek] formacija, sastav, tvorevina, proizvodkpzmvsz [~e, ~t, ~ek] likovni umetnikkpzmvszet [~e, ~et, ~ek] likovna umetnostkpmvszeti: ~ fiskola umetnika akademijakr [~t, ~jen] 1. moliti, prositi; krve ~ vkit zaklinjati [-njem] koga; az istenre ~lek, mondd meg! zakli-njem te bogom, kai mi to ! ~em szpen molim v prosim lepo; 2. traiti, iskati [item]; segtsget ~ traiti pomo; mit ~sz ezrt? koliko trai za ovo? koliko ite za to?

nem ~ek tbbet, mint ami megillet ne traim vie nego to mi pripada; 3. vkit vmire ~ zamoliti koga za tokermia [,ija, *t, ~k] keramikakermiai: ~ termk keramiki proizvodkeramikus [~a, ~t, ~ok] keramiarkeramit [~ja, ~ot, ~ok] glazirana cigla, cigla sa glazuromkrds [~e, ~t, ~ek] pitanje; buktat ~ morsko pitanje; nagy horderej ~ pitanje od velikog zamaaja; ez ms ~ to je sasvim drugo pitanje v druga stvar; ~, hogy. .. pitanje je da li..., pita se da li...; ~/ intz vkihez postaviti/postavljati komu pitanjekrdses [~et; ~en; ~ebb] 1. (bizonytalan, ktsges) neizvestan [-sna], upitan [-tna], nejasan [-sna]; nem ~ nesumnjiv, izvestan [-sna], siguran [-rna], jasan [-sna];2. (szban forg) dotini; a ~ szemly dotinikrdez [~ett, ~zen] pitati; ha szabad ~nem ako smem pitati; vkitl vmit ~ pitati koga za tokrdezs [~e, ~t] pitanjekrdezget [~ett, -gesseri] ispitkivati [-kujem], presliavati, zapitkivati [-kujem]krdezgets [~e, ~t] zapitkivanjekrdez [~je, ~t, ~k] (is)pita, ispitivakrdezskdik [~tt, ~jk/~jn] raspitati/raspitivati [-tujem] (se); vki utn ryik pitati za koga, raspitivati o komu, traiti obavetenja o komu; vkinl vmirl ~ik pripitati/pripitivati koga o emukrd [~(e)n/~Ieg] 1. nyelv upitni; ~ nvms upitna zamenica; ~ mondat upitna reenica; 2. ~re von vkit uzeti[uzmem]/uzimati koga na odgovorkrdv [~e, ~et, ~ek] upitni list/ arak, upitnicakrdjel [~e, ~t, ~ek] znak pitanja; upitnikkrdszcska [At] nyelv upitna re(i)cakredzked|ik [~ett, ~jk/~jen] iskati [item] se; a gyermek az anyja lbe ~ik dete bi htelo u majino krilo

kreg [krge, krget, krgek] kora, lub [tb -bovi]kregllomny [~a, ~t] orv bubrena korakregt [~ett, -gessen] prosjaiti, moljakatikreget [~je, ~t, ~k] prosjakkerek [~en] okrugao [-gla]; ~ arc okruglo lice; a ~ fldn na zemljinoj kugli; ~ kp bucmast; ~ szm okrugao broj; egy ~ esztend puna/ ela godina (dana)kerk [kereke, kereket, kerekek] 1. toak [-ka], kota, kolo; ~ alak tokast, u obliku toka; oblika toka; kereket cserl promeniti v menja-ti toak; kereket ktjakaszt upaoiti; 2. szl ~be tr smrviti na toku v kolu; ~be tri a nyelvet trbecati v trbekati v natucati jezik; kereket old strugnuti [-nem], uhvatiti maglu, odmagliti, uzeti [uzmem] utrenik; umaknuti s umai [-aknem]/ umicati [-iem], otpiriti; tdik ~ deveti u plugu, deveta rupa na svirali; hinyzik egy kereke fali mu jedna daska (v jedan toak) u glavikerkabroncs [~a, ~ot, ~ok] okovkerkagy [~at, ~ak] glavina, glavinakerekded okruglastkereked|ik [~ett, ~jk/~jen] i. (kerekk alakul) zaokruiti se; 2. (keletkezik, tmad) proizii [-idem] proizlaziti; izlei [-gnem] se; kedve ~ik vmire prohted(n)e mu se; ers szl ~ett digao se jak vetarkereken 1. okruglo; 2. (kertels nlkl) odreito, otvoreno, odluno, bez okolianja; ~ megmondja otvoreno reikerekes: ~ kt bunar s tokom na vretenukerkgyrt [~ja, ~t, ~k] kolarkerekt [~ett, ~sen, ~eni] zaokrugliti/ zaokrugljivati [-ljujem], zaokruiti/ zaokruivati [-ujem]kerkkt [~je, ~t, ~k] 1. paoanica, konica; 2. (tv:) a halads ~je konipa napretka/progresakerkkll [~je, ~t, ~k] zaponac [-nca], zaponka, pica31

Magyarszerbhorvtkerknyom

482

kereszt

kereszt-

483

keresztlfutkerknyom [~ot, ~ok] koloteina, vaga, kolotrag, trag tokakerkpr [~Ja> ~t, ~ok] bicikl, kota, dvokolica, toak [-ka] veloci-ped; segdmotoros ~ mopedkerkprforgalom f-lma, -Imat] promet biciklakerkprnyereg [-nyerget, -nyergek] seditekerkpros I. fn [~a, ~t, ~ok] biciklist, kotura, toka, velocipedist; II. mn biciklistiki, koturaki; ~ kldnc uslunik-biciklistkerkprozik [~ott, ~zon] voziti se biciklom v na biciklu, terati biciklkerkprsport [~Ja> ~ot] koturaki sportkerkprt [~ja> -utat, -utak] put za biciklekerkprverseny [~e, ~t, ~ek] biciklistika utakmica/trkakerekrpa [~ja, ~t] nv okruglasta repakerkszeg [~e, ~et, ~ek] ivijakerktalp [~a, ~at, ~ak] gobela, naplatak [-tka]kerkvgs [~t] 1. koloteina, kolosek, vaga; 2. (tv:) kizkken a ~bl izii v iskoiti iz koloseka/koloteinekerkvet' [~\e, -utat, -utak] raskre, raskrsnica, kriopue, krianje, kri-ite, krstat putkeresztutca [~ja, ~t, rik] poprena ulicakeresztl v/mn(s)kroz to, preko ega;az orrn ~ beszl govoriti kroz nos; az t az erdn ~ vezet put vodi kroz umu; rajtam ~ (az n kzvettsemmel) preko menekeresztlcssz|ik [~ott, -cssszon]: biz ~ott a vizsgn provukao se na ispitukeresztldob [~ott, ~jn] probaciti/ probacivatikeresztlfolylik [~t, ~jek/~jon]protei/ proticati; a Duna sok orszgon folyik keresztl Dunav protie kroz mnoge zemljekeresztlfij [~t, ~jon] produvati/pro-duvavati; a szl mindentt ~t vetar je svuda produvaokeresztlfir [~t, ~jon] probuiti, provrteti [-tim]/provrtati [-rem]keresztlfurakod|ik [~ott, ~jk/~jon]; ~ik a tmegen progurati se kroz gomilukeresztlfut [~ott, -fusson] protrati31'keresztlhz

484

kering

keringzik

485

kerlkeresztlhz [~ott, ~zon] 1. ~k] valcer, vals

keringzik [~tt, ~zk/~zn] igrati valcerkert [~ett, ~sen, ~eni] 1. nabaviti/nabavljati; 2. pejor podvesti (podvoditi; 3. hatalmba ~ pri-svojiti/prisvajati to, dokopati se egakerts [~e, ~t, ~ek] 1. ograda, zagrada; 2. pejor podvoenjekrkeds [~e, ~t, ~ek] hvalisanjekrkedjlk [~ett, ~jen] hvalisati se, kooperiti se, razmetati [-eem] sekrked I. mn hvalisav, kooperan [-rna], razmetljiv; II. fn [~je, ~t, ~k] hvalia h, hvalisavac [-vca], razmetljivac [-vca]krlel [~t, ~jen] vkit (pokorno) moliti koga, moljakati kod koga, prekli-njati [-njem] kogakrlelhetetlen [~l] neumoljivkr I. mn [~(e)n/~leg] prosaki; II. fn [~je, ~t, ~k] prosac [-sca], prosilac [-ioca], uprosnikkrdz|lk [~tt, -ddzk/-ddzn] preivati, prevakatikrdz [~je, ~t, ~k] pre-ivar, preivakrlap [~\a, ~ot] (knyvtri) revers, trabeni i prijamni listikert [~je, ~et, ~ek] bata, vrt; (zldsgeskert) povrtnjakkertel [~t, ~jen] okoliitikertels [~e, ~t, ~ek] okolienje, okolianje; ~ nlkl bez okolienja/ okolianja, odreitokertes: ~ hz kua sa batom/vrtomkertsz [~e, ~t, ~ek] vrtlar, batovan; (konyhakertsz) povrarkertszet [~e, ~et, ~ek] vrtlarstvo, batovanstvokertszeti vrtlarski, batovanski; ~ fiskola visoka kola za batovanstvo/ gradinarstvo/vrtlarstvo/hortikultu-rukertszkeds [~e, ~t] vrtarsko/gra-dinarsko/batovansko poslovanjekertszked|ik [~ett, ~jk/~jen] vrta-riti, baviti se batovanstvom, gra-dinariti, obraivati vrtkertszoll [~ja, ~t, ~k] batovanske makaze tb

kertgazdlkods [~a, ~t] batovanstvo, (po)vrtarstvo, gradinarstvokerthelyisg [~e, ~et, ~ek] bata v vrt (gostionice)kerti batenski; ~ rzsa batenska rua; ~ vetemny povre, zelje; ~ nneply sedeljka, gardenpartikertmozi [~ja> ~t ~k] letnji bioskop, bioskop-batakertmvels [~e, ~t] vrtarstvo, batovanstvo, baovanstvo, gradinarstvokertvros [~t] grad sav u batama, grad-batakerl [~t, ~jn] 1. (kerlt tesz) obii [-idem]; 2. vkit (menekl vki ell) izbegavati koga, begati koga, kloniti se koga; 3. ~ az iskolt beati [-im] od kole; ~i a munkt beati od rada; 4. ~t> ~k] podnosilac [-ioca] molbe, molilac [-ioca], mo-liteljks [~e, ~t, ~ek] no; a ~ le otrica noaksedelem [-me, -lmet] zadocnjavanje, zakanjavanje; (halogats) odgaanje, odlaganje, zavlaenje, zatezanje; ~ nlkl bez odlaganja, odmah, bezodvlano, bezodlonoksedelmes [~en] kasan [-sna], pozan [-zna], sporksedelmi: ~ kamat zatezna kamataksel pozan [-zna]; ~ gymlcs pozno voeksel [~t, ~jen] bikaratikesely: ~ lb (l) putastkesely [~je, ~t, ~k] ll sup, strvinar, leinar; fak ~ beloglavi sup, suri strvinarkesereg [kesergett, jen] jadati se, tugovati [-gujem], tekati se, ja-dikovati [-kujem]kesergs [~e, ~t, ~ek] jadanje, tugovanje, aljenjekesergo' ojaen, tuan [-na]kesernys [~en; ~ebb] nagorak [-rka], gorastkeser I. mn [~(e)n] (tv is) gorak [-rka], emerikast, emeran [-ma]; ~ knnyek gorke suze; ~v tesz gorati, goriti; ~v vlik gorati; II. fn [~Je ~t] pelinkovac [-vca]keserf [-fvet] nv dvornikkesergomba [M] nv paprenjakkesermandula [~t] nv gorki/grki badem; grki tjkesersg [~e, ~et] 1. gorina; 2. tv emerkesers [~ja, ~t] gorka so(l)keservz [-vize, -vizet] gorka voda

keserves [~et; ~en; ~ebb] jadan [-dna], bolan [-Ina], gorak [-rka]kses [~e, ~t, ~ek] noarkss [~e, ~t, ~ek] zakanjenje, zadocnjenjeks|lk [~ett, ~sen] kasniti, zakasniti/ zakanjavati.zadocniti/zadocnjavati, docniti; ~ik az ra sat zaostaje; a vonat egy teljes rt ~ik voz kasni v docni itav sat; a vonat t percet ~ik voz ima pet minuta zakanjenjakeskeny [~en; ~ebb] uzak [uska]; ~ arc usko lice; ~ vgny us-kotraan [-na], uskog kolosekakeskenyed|ik [~ett, ~jk/~jen] suavati sekeskenyfilm [~je, ~et, ~ek] uski/uzani filmkslekeds: ~ nlkl ne asei ni asakslekedik [~ett, ~jk/~jen] zaka-njavati; asiti, oklevati, krzmatiksleltet [~ett, -tessen] zadravatiksmves [~e, ~t, ~ek] noarks I. mn kasan [-sna], pozan [-zna]; ~ jszakig do mrkle noi; ~ sszel kasne/pozne jeseni; II. hat kasno, dockan; mr ~ van ve je kasnoksbb kasnije, docnije; minl ~, annl jobb to dulje, to boljeksbbi kasniji, docniji, poznijiksn kasno, dockan, pozno; tlsgosan ~ prekasno, uzadnje; fl ~ jvk oni koji kasno dolaze; ~ gondolta meg magt kasno/dockan se predomislio; (szl:) jobb ~, mint soha bolje ikad nego nikadkspenge [~le, *it] seivokstok [~ja, ~ot, ~ok] (brbl) cagnje tbksz [~en] 1. gotov, svren; naredan [-dna]; ~ tny svren in; 2. (hajland) gotov, spreman [-mna], pripravan [-vna]; ~ rmmel vrlo/veoma rado, s drage voljekszakarva hotimice, hotimino, na-merno, navlaskszru [~Ja- ~t> ~k] gotova robakeszeg [~e, ~et, ~ek] 1. ll kesega; 2. (szl:) sovny mint a ~ suv kao saraga

kszen gotovokszenlt [~et] pripravnost; ~ben ll biti u pripravnosti; ~ben tart drati u pripravnostikszenlti: ~ llapot stanje pripravnostiksztel [~e, ~t, ~ek] (vendglben) gotova jela tbkszt [~ett, ~sen, ~eni] 1. (elllt, gyrt) praviti, proizvoditi, gotoviti; ebdet ~ gotoviti v spremati ruak; 2. (elkszt) pripremiti/pripremati, zgotoviti/zgotovljavatiksztmny [~e, ~t, ~ek] 1. proizvod; 2. vegy preparatkszttet [~ett -essen] dati pravitikszkiads [~a, ~t, ~ok] ker, hiv izdaci tb u gotovu, gotovi izdaci tbkszlet [~e, ~et, ~ek] 1. (tartalk) zaliha; amg a ~ tari dok zaliha traje; 2. (felszerels) pribor, opremakeszon [~ja, ~t, ~ok] miisz keson, komora pod pritiskomkeszonmunks [~a, ~t, ~ok] kesonski radnikkszpnz [~e, ~t] 1. gotovina; gotov/ efektivan novac; ~ben fizet plaati u gotovu; ~rt vesz/vsrol kupiti/kupovati za gotov novac; 2. tv ~nek vesz vmit primiti to za gotovo, shvatiti neto ozbiljno, verovati neto na rekszpnzfizets [~t] plaanje u gotovukszruha [~t, ~k] gotovo odelokszsg [~e, ~et, ~ek] I. (hajlandsg) voljnost, gotovost; ~gel rado, s drage volje, pripravno,dragovoljno; 2. (hajlam) sklonost; (gyessg) vetina, spretnost, umenostkszsges [~et; ~en; ~ebb] voljan [-ljna], spreman [-mna], usluan [-na]ksztermk [~et] gotov proizvod; finalni produktksztet [~ett, -essen] podsticati [-iem], poticati; ez gondolkodsra ~ o tome valja v treba razmislitikeszty [~je, ~t, ~k] rukavicakesztys I. mn: ~ kzzel bnik vkivel blago postupati s nekim; II. fn [~e, ~t, ~k] rukaviar

kszl [~t, ~jn] 1. (vmire) spremati se, pripremati se, pripravljati se; vizsgra ~ spremati se za ispit; tanr r krem, nem ~lem gospodine nastavnice (v profesore), ja se nisam spremio; menni ~ on hoe (v namera-va) da poe; 2. orvosnak ~ spremati se za lekara/lenika; 3. ebben agyrban ~nek a legjobb szvetek u ovoj se fabrici/tvornici izrauju najlepe tkanine; 4. (tv:) vmi ~ neto se sprema v kuvakszlk [~e, ~et, ~ek] ureaj, naprava, sprava, aparatkszls [~e, ~t] spremanje, pripremanjekszletlen [~l] nespreman [-mna], nepripravan [-vna]kszletlensg [~e, ~et] nepsremnostkszletlenl nespremnokszlds [~e, ~t, ~ek] pripremanje; hbors ~ ratne pripreme tb, pripreme/spremanje za v na ratkszldlik [~tt, ~jk/~jn] pripremati se, pripravljati sekszltsg [~e, ~et] spremnost, sprema, pripravnostkt I. (kett) dva (dve); ~ ember dva oveka; ~ rszre na dvoje; nyelv ~ sztag dvosloan [-na]; 2. ~ kzzel kap vmin oberuke prihvatiti toktg dvozub, ravast; (p/ ltra) dvokrakktgyas dvokrevetan [-tna]; ~ szoba soba sa dva kreveta v dve postelje v dva leajaktaks: ~ hord dvojkaktbalkezes: ~ ember zavrzan, zavrzalo h, zavrzanko h, smuenjak; (n) zavrzaa, zavrznica, smuenicaktcsves 1. rd ~ kszlk radiopri-jemnik sa dve lampe; 2. ld kt-csvktcsv: ~ puska dvocevkaktelkeds [~e, ~t, ~ek] sumnja, dvojba, dvoumicaktelkedlik [~ett, ~jk/~jen]sumnjati, dvojiti, dvoumitiktelked I. mn sumnjiav; II. fn [~je, ~t, ~k] skeptik, sumnjaloktlt

488

ktsg

ktsgbeejt

489

kettktlt I. mn 1. vodozemni, amfibijski; ~ llat vodozemac [-mca], dvoivac [-vca], amfibij; 2. kat ~ replgp aerohidroplan, avion-amfibija; tank tank-amfibija; II. fn [~t, ~ek] ll ~ek amfibijaktl 1. dvosekli, dvosean [-na]; 2. tv ~ fegyver dvosekli maktely [~e, ~t, ~ek] sumnja, dvojba, skepsaktemeletes dvospratan [-tna], dvokatan [-tna]; ~ hz dvospratnica, dvokatnicaktrtelm dvosmislen, nejasan [-sna], dvoznaan [-na]ktrtelmsg [~e, ~et, ~ek] dvosmislenost, dvosmislicaktes [~et; ~en; ~ebb] sporan [-rna], neizvestan [-sna], dvojben; (gyans) sumnjiv; ~ rtk ember suvericaktvenknt svake dve godine, svake druge godinektves dvogodinji, od dve godine; ~ sz ahuljaktezer dve hiljade/tisuektfzis: vili ~ ram dvofazna/bifaz-na strujaktfej dvoglav; ~ sas (cmerekben) dvoglavi oraoktfel 1. (kt rszre) u dve polovine, na dvoje; 2. (ktirnyba) u dva pravcaktfle [~t] dvojak, dvovrstan [-sna]ktflekppen dvojakoktfogatii dvopreniktforintos I. mn po/za dva forinta v dve forinte, II. fn [~a, ~t, ~ok] dvoforintaaktharmad [~a, ~ot] dve treinekt-hrom dva-trikthavi dvomesean [-na]kthavonknt svaka dva meseca, svaki drugi mesec, dvomesenokthengeres msz sa/na dva valjka, dvovaljkastkthetenknt svake dve nedelj e/sedmice, svake druge nedelje/sedmicekthetes dvnedeljan [-ljna], dvosed-mian [-na]ktheti dvonedeljan [-ljna], dvosedmi-an [-na]

kthnapos dvomesean [-na], od dva mesecaktirny dvosmeran [-rna]; ~ kzlekeds saobraaj u dva pravca, dvosmerni saobraajktjegy (szm) dvocifren, dvozna-menkast; (rsjegy) od dva slovaktkamars pol dvodoman [-mna]ktkapus: sp ~ jtk igra na dva golaktkar dvokrak; ~ emel dvokrako dizalo, dvokraki ozibktkeds [~e, ~t, ~ek] dvojenje, dvoumljenje, dvoumicaktkedllk [~ett, ~jk] Id ktelkedikktkerek: ~ kocsi dvokolice tbkt kez dvoruk mnktkulacsos pejor dvolian [-na]ktlaki dvodoman [-mna]; ~ nvnyek dvodomne biljkektmotoros msz dvomotorniktnapi dvodnevan [-vna]ktnapos dvodnevan [-vna], od dva danaktnej: ~ frfi dvoenac [-nca]ktnejsg [~e, ~et] dvoentsvo, bigamijaktnem biol dvospolan [-Ina]ktnyri: ~ nvny dvogodinja biljkaktnyelv dvojezian [-na]ktnyls: ~ hd most sa dva otvoraktnyomsos: mgaz ~ rendszer dvo-poljni sistem (u poljoprivredi)ktoldal dvostran; ~ szerzds v egyezsg dvostrani ugovor v sporazumktrnknt svaka dva sata, svaki drugi satktrs dvosatan [-tna], dvoasovan [-vna]ktprevezs: sp ~ csnak dvojac Hca]ktprtrendszer [~e, ~t] pol dvopart-ijski sistemktplus dvopolan [-Ina], sa dva polaktpp dvogrb; ~ teve dvogrbna kamila/devaketrec [~e, ~et, ~ek] kavezktrszes (frdruha) dvodelan [-Ina]ktrt dvostruk mnktsark vili dvopolan [-Ina]ktsg [~e, ~et, ~ek] sumnja, nedoumica, dvojba; ehhez nem fr ~

to je van svake sumnje, tu nema dvojbe; ~be ejt baciti/bacati u oajanje; ~be von vmit a) sumnjati, ne verovati [-rujem], posumnjati u to; b) (elvitat) osporavati toktsgbeejt oajan [-jna]ktsgbeess [~a, ~t] oajanje, oaj, oajavanje, zdvajanjektsgbeesett oajan [-jna]; ~ ember oajnikktsgbeesik [~ett, ~sk/~sen] -oajavati, izgubiti nadu, zdvajati, padati u oajanjektsgbevonhatatlan [~ul] nesumnjiv, neosporan [-rna]ktsges [~et; ~en; ^ebb] sumnjiv, sporan [-rna]ktsgkvl van sumnje, nesumnjivo, bez sumnje/okolienjaktsgtelen [~l] nesumnjiv, neosporan [-rna], nedvojbenktsgtelenl bez sumnje, nesumnjivo, sigurnoktsoros 1. dvoredan [-dna]; ~ zak kaput sa dva reda dugmadi; 2. ir ~ vers dvostihktszrny dvokrilan [-Ina]; ~ ablak dvokrilni prozor; rep ~ gp dvokrilac [-lca]ktszarv dvorog, dvorogastktszz [~at] dve stotine, dvestaktszzadlk dvestoti, dvestotinitiktszemlyes za dve osobe, dvoosoban [-bna]ktszer dvaput, dva puta, dvared, dvojinom; ~ annyi dvaput toliko; mgazd ~ termo dvorodniktszeres I. mn [~en] dvostruk; dupli tj; ~ r dvostruka cena; II. fn [~e, ~t] ~re emelkedik skoiti na duplo/dvostruko, dvostruko se poveavaktszeresen dvojano, dvostrukoktszeri dvokratan [-tna]ktszerslt [~je, ~et, ~ek] dvopek, prepek, prepeka, hleb/kruh prepeenac [-nca], peksimitktszik: ~ nvny dvosupna biljkaktszintes dvospratan [-tna], dvokatan [-tna]ktszn 1. dvobojan [-jna]; (/?/ sz-

vet) dvolian [-na]; 2. (lnok) licemeran [-rna], dvolian [-na]; ~ ember dvolinjak, aralac [-raoca]ktsznsg [~e, ~et] dvolinostkteznskdlik [~tt, ~jk/~jn] dvo-liiti, licemeritiktszobs dvosoban [-bna]ktszlamt zene za dva glasa, dvo-glasnikttag dvolan; ~ kifejezs dvolan izrazkett nadvoje, raz-kettgazjik [~ott, ~zk/~zon] razdvojiti/razdvajati sekettecskn udvojeketthast [~ott, ~son, ~ani] raspoloviti, rascepatiketten (kt frfi) dvojica; (egy n s egy frfi) dvoje; (nk) njih dveketten-hrman dvoje-trojekettoszt |ik [~ott, -oszoljon, ~ani] raspoloviti se, razdvojiti/razdvajati se, podeliti se popolakettoszt [~ott, -osszon, ~ani] raspoloviti, podeliti po pola, raspolu-titi/raspoluivati [-ujem], razdeliti po polakettes I. mn: ~ szm, rdemjegy, villamos dvojka; II. fn [~e, ~t, ~ek] (szm) dvojka [rsz e -jci, tb birt e -jaka s -jki]kettesben udvojekettesvel dva i dva, po dva, po dvoje, po dvojicaketttr [~t, ~jn] razlomiti; (tv is) prelomiti/prelamatiketttrik [~t, ~jn] prelomiti/prelamati sekettvg [~ott, ~jon] raspoloviti, rasei [-eem] nadvojekettvlaszt [~ott, -asszon, ~ani] dvojitikettvlik [~t, ~jk/~jon] raspasti [-adnem] v rastaviti se nadvoje v na dva delakttizedes: ~ pontossg tanost na dve decimalekett [~t] dva (dve); (egy n s egy frfi) dvoje; mind a ~ a) (frfi s n) oboje, obadvoje; b) (csak frfiak) obojica, obadvojica; c)ketts

490

kz

kzlls

491

kzenfekv(csak nk) obadve; ez ~nk to je nas obojice, to pripada nama obojiciketts dvostruk, dvojni; ~ ablak dvostruki prozor; ~ birtokos (hatrsvban) dvovlasnik; ~ kanyar dvostruki zavijutak/zavoj; ~ knyvvitel dvostruko/dvojno knjigovodstvo; ~ szm (jsg) dvobroj [tb -jevi];//z ~ trs dvoloman [-mna]kettshangz [~Ja> ~t> ~k] nyelv dvoglasnik,diftongkettspont [~ja, ~ot, ~ok] dve take; dvotoje rgkettssg [~e, ~et] dvojstvo, dvojnost, dvostrukost, dualizam [-zrna]kettsvgny vast dvokoloseni, dvotraan [-na], sa dva koloseka, sa duplim kolosekomkettz [~tt, ~zn] udvojiti/udvajati, udvostruiti/udvostruavatiktlses sa dva sedita, dvosedini, sa dva sedala; rep ~ gp dvosedkttem 1. zene, ir dvotaktni; 2. msz ~ motor dvotaktni motor, motor na dva taktaktvgny Id kettsvgnyketyeg [~ett, ~jen] kucati tik-takketyegs [~e, ~t, ~ek] tiketanje, kucanjekve [~]z, ~t, rik] mgazd snop [tb -povi]; ribe kt sno.pitikveadogat [~ja, ~t, ~k] (kszlk) automatski ulaga snopovakvekts [~e, ~t] mgazd usnopljava-nje, vezanje u snopovekvekt mgazd I. mn za vezivanje snopova; ~ aratgp etelica i sa-movezaica; ~ gp vezaica; II. fn [~je, ~t, ~k] 1. (n) vezaica; 2. Id ~ gpkevly [~en] gord, oholkevlyked|lk [~ett, ~jk/~jen] epuriti se, razmetati [-eem] se, oholiti se, taslaisati [-iem] sekevlysg [~e, ~et] gordost, oholostkever [~t, ~jen] ! meati; ~ni kezd promeati; krtyt ~ meati karte; 2. tv ~i a krtyt mutiti vodu, zametnuti [-nem]/zametati [-eem]

smutnju; 3. bajba ~ vkit uvaliti/ uvaljivati [-ljujem] koga u zlokevereds [~e, ~t, ~ek] zbrka, darmarkevered|ik [~ett, ~jk/~jen] meati se, paati se; bajba ~ik zapetljati se, upasti [-adnem] u nevolju, nastradati; ellentmondsokba ~ik pasti/padati u protivrenosti; ktes gyekbe ~ik uplesti [-etem] se u sumnjive poslovekeverk [~e, ~et, ~ek] meavina, smea, smesa, primesa, sumesakevers [~e, ~t, ~ek] meanjekeversi: ~ arny razmer meavinekever [~je, ~t, ~k] 1. (eszkz) mealica, mealjka; 2. (szemly) me-a; (n) meaicakevergp [~e, ~et, ~ek] mainska mealicakevert I. mn (po)mean, meovit; II. fn [~et] biz (szeszesital) meavina ruma i krukovice/krukovaekevs I. mn [keveset, kevesebb] malo; ~ ember malo sveta; ~ a pnzem malo imam novaca/para; II. fn [kevese. keveset] 1. ~be vesz omalovaavati, potcenjivati [-njujem], bagatelisati [-iem], bagatelizirati; 2. ~set azutn malo zatimkevsb manje; annl ~, mert... tim manje, jer.. .kevesebb manjekevesel [~t, ~jen] smatrati to nedovoljnimkevesen (mi, ti, k) malo (nas v vas v njih); ~ vagyunk malo nas jekevske: egy rit malicekevss malo, zamalo; ~ vonz slabo privlaan, nedopadljivkvz [~ett, ~zen] mgazd, np vezati [veem]/vezivati [-zujem] u snopovekz [keze, kezet, kezek] 1. ruka; bal ~ leva ruka, \evica;jobb ~ desna ruka, desnica; kezet fog/szort vkivel rukovati [-kujem] se s kime, stisnuti [-nem] jedan drugome ruku; ~en fogva ruka u ruku, drei se za ruku; ~en fogva vezet vkit voditi koga za ruku; kezeket fel! ruke uvis ! kezet emel vkire dii/dizati ruku na

koga; 2. (szkapcsolatok) az keze van a dologban to su njegovi prsti, to je njegovo maslo; ~ alatt vesz kupiti/kupovati [-pujem] ispod ruke; keze munkjbl l iveti od svoga linog rada; ~nl van biti pri ruci; keze gyben van imati to pri ruci; kezre jr vkinek ii kome na ruku; ~re kert vkit uhvatiti koga; szabad kezet ad vkinek dati/davati komu odreene ruke; mindkt ~zel oberuke; res ~zel megy el otii praznih ruku/aka; 3. kzm ~ kezet mos ruka ruku mijekzlls [~t] sp stoj na rukamakzbest [~ett, ~sen, ~eni] uruiti/uru-avati s uruivati [-ujem], dostaviti/dostavljati, isporuitikzbests [~e, ~t, ~ek] uruenje, dostavakzbestsi dostavni, urudbeni; ~ dj dostavninakzbesthetetlen neisporuiv, neuru-ljivkzbesthet uruljivkzbest I. mn dostavni; II. fn [~je, ~t, ~k] dostavlja, uruilac [-ioca]kzbestknyv [~e, ~et, ~ek] dostav-na/urudbena knjigakzbiHncs [~e, ~et, ~ek] lisice tb, zavezice tbkezd [~ett, ~jen, ~eni] 1. (vmit) poeti [-nem]/poinjati [-njem], zapoeti; nekelni ~ett zapevao je; enni ~ett poeo je da jede; j letet ~ett zapoeo je nov ivot; vmilyen krdssel ~ foglalkozni prii [-iem]/prilaziti nekom pitanju; 2. mit ~jek ezzel? stada ponem s time? azt sem tudom, mihez ~jek ne znam na koju u stranukezdemnyez [~ett, ~zen] pokrenuti [-nem]/pokretati [-eem]kezdemnyezs [~e, ~t, ~ek] inicijativa, pokretanje, poetni korak, poduzetnost, prvi poticaj/poetakkezdemnyez [~je, ~t, ~k] inicijator, pokreta, zaetnikkezds [~e, ~t, ~ek] poinjanje, za-poetak [-tka]; (kezdet) poetak [-tka]

kezdet [~e, ~et, ~ek] poetak [-tka], zapoetak [-tka], zaetak [-tka]; ~ben (i)spoetka, isprva, poetkom; ~tl fogva s poetka, od poetka, od iskona, od prvih poetaka; (kzm:) minden ~ nehz svaki poetak je teakkezdeti poetni; ~ nehzsgek poetne tekoekezdetleges [~et; ~en; ~ebb] primitivan [-vna], poetniki, prvobitan [-tna], osnovni, jednostavan [-vna]kezd I. mn (kezdeti) poetni, nastupni; II. fn [~je, ~t, ~k] poetnik, novajlija h; (n) poetnicakezdbet [~je, ~t, ~k] poetno slovokezdd|k [~tt, ~jk/~jn] poeti [-ne]/poinjati [-nje] (se); nastati [-ane]/nastajati [-je], zametnuti [-ne]/zametati [-mee] se, nehz idk ~nek nastaju teka vremenakezdpont [~ja, ~ot, ~ok] poetna taka, ishoditekezdsebessg [~e, ~et] poetna brzinakezdve poev; mostantl ~ (poev) otsadakezel [~t, ~jen] 1. vkivel rukovati [-kujem] se s kim; 2. vmit rukovati, upravljati, baratati, manipulisati [-iem] im; gpet ~ rukovati strojem; jegyet ~ buiti v pregledati karte; (sp:) labdt ~ rukovati (loptom); pnzt ~ rukovati v baratati novcem; 3. (gygyt) leitikezels [~e, ~t, ~ek] 1. (kzfogs) rukovanje; 2. (igazgats) rukovanje, upravljanje im; a gp ~e rukovanje/ manipulisanje mainom v strojem; htlen ~ pronevera; 3. (gygyts) leenjekezelsi; ~ eljrsimd nain ruko-vanja/manipulisanjakezel f~je, ~t, ~k] rukovatelj, ru-kovalac [-vaoca], manipulant; (n) manipulanticakzel [~je, ~t, ~k] maneta, man-eta, orukvicakezelorvos [~a, ~t] lekar/lenik nekoga, lekar koji nekoga lecikzenfekv oigledan [-dna], jasan [-sna]kezes

492

kibrndultsg

kiad

493

killtskezes1 fn [~e, ~t, ~ek] jog jemac, jamac [-mca], garant; (vltjogban) irantkezes2 mrt pitomkezeskedik [~ett, ~jk/~jen] jamiti, jemiti, pruiti/pruati garanciju v jemstvo, garantovati[-tujem], garantiratikezeslbas [~a, ~t, ~ok] kombinezon, overal, overolkezessg [~e, ~et] jamstvo, jemstvokezezs [~e, ~t, ~ek] sp (nedozvoljena) igra rukomkzfej [kezem feje, kezem fejt] akakzfogs [~a, ~t, ~ok] rukovanjekzfog [~ja, ~t] (eljegyzs) zarukakzht [kezem hta, kezem htt] nadlanicakzi ruan [-na], manuelnikzibffrnd [~je, ~t, ~k] kofer-()i, kufer()ikzidarl [~ja, ~t, ~k] mgazd runi mlinkzlfr [~ja, ~t, ~k] runa burgijakzigrnt [~ja, ~ot, ~ok] runa granatakziknyv [~e, ~et, ~ek] prirunik, trebnik, runa knjigakziknyvtr [~a, ~at, ~ak] priruna knjinica/bibliotekakzilabda [^.ja, ^t] sp rukometkzilabda-mrkzs sp rukometna utakmicakzilabdz [~ja, ~t, ~k] sp rukometakzilmpa [~ja, -it, ^ik] runa lampa, runi fenjerkzimunka [*ija, -it, ^k] runi radkzimunkz I ik [~ott, ~zk/~zon] raditi runi radkzipoggysz [~a, ~t, ~ok] runi prtljagkzrs [~a, ~t] rukopis; j ~a van imati ispisani/lep rukopiskzirat [~a, ~ot, ~ok] rukopiskzisajt [~ja, ~t, ~k] nyomd runa presakzisztr [~a, ~t, ~ak] priruni renikkzitska [*ija, -it, *ik] runa torba/ torbica/kutija, mali putni koveg/ kofer/kufer, neseser

kzitusa [*6t] guva, rvanje kzizlog [~a, ~ot, ~ok] runi zalogkzjegy [~e, ~et, ~ek] skraeni potpis, paraf; -jeggyel ellt staviti/stavljati skraeni potpis/paraf, parafiratikzlegyints: egy ~sel intz el vmit olako reiti/reavati tokzmoss [~t] pranje rukukzmozdulat [~a, ~ot, ~ok] pokret rukekzmipar [~a, ~t] zanat, obrt "Kzmipari zanatlijski; ~ szvetkezet zanatlijska zadrugakzmves [~e, ~t, ~ek] zanatlija ti, obrtnikkzmvessg [ ~at, ~ak] luki nasip, zidan molo, lukobran, gatkikthely [~e, ~et, ~ek] haj pristan; (belvizi) pristajalitekikt'hd [~ja, -hidat, -hidak] pristanini mostkiktilletk [~e, ~et] luka pristojbakiktmunks [~a, ~t, ~ok] luki radnikkiktvros [~a, ~t, ~ok] luki gradkiktzr [~at] zabrana/embargo brodovima da napuste lukukikvez [~ett, ~zen] (utat) kaldrmiti, kaldrmisati, [-miem], taracati, po-kaldrmisati [-iem]/pokaldrmisa-vati, pokaldrmiti/pokaldrmljavati, poploati/poploavati s poploivati [-ujem]kikzst [~ett, ~sen, ~eni] iskljuiti v izopiti iz nekoga drutva; vall ~ az egyhzbl ekskomunicirati koga, iskljuiti/izopiti iz crkvene zajednice koga, baciti anatemu na kogakikzsts [~e, ~t] va//(az egyhzbl) iskljuenje, ekskomunikacijakikristlyosod|ik [~ott, ~jk/~jon] (is-) kristalizovati f-zujem] se, (is)kris-talisati [-iem] sekikukucskl [~t, ~jon] biz proviriti/ provirivati [-rujem]; ~ az ablakon proviriti/provirivati kroz prozor

508kiltkilt [~e, ~et] identinost, istovetnost; felfedi ~t otkriti svoje imekilincs [~e, ~et, ~ek] kvaka, kuka, ruica bravekilincsel [~t, ~jen] biz moljakatikilincsels [~e, ~t] biz moljakanjekil [~ja> ~t, ~k] kilo, kilogramklloclklus [~a, ~t] vili kilocikl, hiljadu ciklusa u sekundikiloccsan [~t, ~jon] prosuti [-spe] se, izliti [-ije] sekiloccsant [~ott, ~son, ~ani] prosuti [-spem], izliti [-ijem]klldt [~ott, ~son, ~ani] zavitlati, izbaciti netokilg [~ott, ~jon] visiti napolje/vankilogramm [~ja ~ot, ~ok] kilogramkilotnbosod|lk [~ott, ~jk/~jon] uli-stati, razlistati, omladiti/omlaivati [-ujem] se, prolistati (se)kilomter [~e, ~t, ~ek] kilometar [-tra]kilomteres kilometarski; rnknt 80 ~ sebessggel hajt voziti kola brzinom od 80 kilometara na satkilomterk [-kve, -kvet, -kvek] kilometarski kamenkilomterra [ ~at, ~ak] odbaenikkitt [~ott, ~son, ~ani] razjapiti, otvoriti/otvarati; ~ja a szjt e-piti usta, razglobiti eljustiki tavaszod I ik [~ott, ~jlk/~jon] pri-speva v stie prolee/vesnakitglz [~ott, ~zon] poploati/po-ploavati s poploivati [-ujem] ciglomkiteker [~t, ~Jer>] * (kicsavar) o-vrnuti [-nem]/odvrtati [-rem], odmotati/odmotavati; ~i vkinek a kezt uvrnuti kome ruku; 2. tv ~i a sz rtelmt izvrnuti/izvrtati smisao reci; 3. tv ~z vkinek a nyakt zavrnuti kome iju, zavrnuti kome vratkitekint [~ett, ~sen, ~eni] gledati napolje/van, baciti/bacati pogled napolje/vankitekints [~e, ~t] (letimian) pogledkitelept [~ett, ~sen, ~eni] 1. iseliti/ iseljavati, raseliti/raseljavati, deportirati, izagnati, prognati, isterati

iz zemlje; 2. (gyrat, zemet) iselitikitelepts [~e, ~t, ~ek] iseljenje, iseljavanje, iseljivanje, proterivanje, deportacijakitellik [~t, ~jk/~jen] 1. vmibl vmi dostajati [-je]; 2. tle mindeneik on je sposoban na sve, on je kadar sve uinitikitenyszt [~ett,-sszen, ~eni] odgojitikitp [~ett, ~JenJ ! iupati, istrgati, istrgnuti [-nem]/istrzati [-rem], na silu izvui [-uem]; (szrt) oskupsti [-ubem]; (tollat) oehati; 2. ~tem magam a karmai kzl iupao sam se iz njegovih kandi/rukukitr [~t, ~jen] 1. skloniti/sklanjati se; ~ az tbl sklanjati se s puta; 2. (ms vallsra) promeniti verukitereget [~ett, -gessen] (fehrnemt) razastirati [-rem]; prostirati (rublje)kitrs [~e, ~t] 1. skretanje; 2. (ms vallsra) promena verekitert [~ett, ~sen, ~eni] 1. razastrti [-trem] vrazastreti/razastirati [-rem]; ~i a pokrcot prostreti [-rem]/prosti-rati [-rem] pokrovac; 2. (holttestet) poloiti na odarkiterjed [~t, ~jen] ! (tv is) prostirati [-rem] se, iriti se, rasprostraniti/ras-prostranjivatt [-njujem] se; 2. tv protegnuti [-nem]/protezati [-eem] sekiterjeds [~e, ~t] 1. (tguls) pro-stiranje, rastezanje; 2. (terlet mrete) obim, opseg, obujam [-jma], povrinakiterjeds: nagy ~ velikog prostranstvakiterjedt opsean [-na], prostran, obiman [-mna]kiterjedtsg [~e, ~et] prostranstvo, rasprostranjenostkiterjeszkedlik [~ett, ~jk/~jen](vmi-lyen tmra) prei [-eem]/prelaziti na razlaganje egakiterjeszt [~ett, -jesszen, ~eni] (tv is) proiriti/proirivati [-rujem], rairiti/rairivati, rasprostreti/rasprosti-rati [-rem], rasprostraniti/raspros-tranjivati [-njujem]; szrnyait ~i razviti/razvijati krila

kiterjeszts [~e, ~t] (tv is) proirenje; a hatskr ~e proirenje delokrugakitermel [~t, ~jen] 1. (svnyokat) kopati, eksploatirati, eksploatisati [-iem], vaditi (prirodna blaga v rudu); 2. erdt ~ eksploatirati v oboriti v iskriti umu, ei [seem] drveekitr' I. mn obilazan [-zna], izbegava-jui; ~ vlasz zaobilazan/okolini odgovor; II. fn [~je, ~t, ~k] vasti ~ skretnicakitervel [~t, ~jen] izmisliti/izmiljati, isplaniratikitesskel [~t, ~jen] otpraviti koga, otarasiti se koga, resiti se kogakitesz [-tett, -tegyen, -tenni] 1. (kirak) izloiti/izlagati [-laem], staviti/stavljati (na ogled); 2. llsbl ~ izbaciti iz slube; 3. veszlynek tesz ki izloiti/izlagati opasnosti v pogibelji; 4. ~i magt vminek izloiti/ izlagati se v izvrgnuti [-nem J/izvrgavati se emu; 5. (vmely sszeg) iznositi, doi/dolaziti, initi; mennyit tesz ki? koliko iznosi? ez sszesen ktszz dinrt tesz ki to sve skupa ini (v dolazina) dvesta dinara; 6. szl ~ magrt odlikovati [-kujem] se, pokazati [-aem] sekitev [~je, ~t, ~k] mat eksponentkitilt [~ott, ~son, ~ani] iskljuiti/ iskljuivati [-ujem], prognati; ~ vkit a hzbl zabraniti/zabranjivati [-njujem] kome pristup u kuukitisztt [~ott, ~son, ~ani] (orv is) iistiti, proistitikitisztul [~t, ~jon] 1. iistiti se; (orvossgtl) istiti se; 2. (g) razvedriti se, izbistriti/izbistravati se; ~t az g razbistrilo se nebokitdul [~t, ~jon] 1. izvrveti [-vim]; nagy tmeg tdul ki izvrvi masa sveta; 2. (feltr) sukljati; ~ a fst a klyhbl suklja dim iz peikitol [~t, ~jcm] i. izgurati, izrinuti [-nem], isturiti/isturati; 2. (hatridt) produiti/produavati [-ujem] (rok); 3. trf,iz ~ vkivel nasamariti koga

kitoldoz [~ott, ~zon] (p)opraviti/ (p)opravljati, obnoviti/ obnavljatikitoloncol [~t, ~jon] proteratikitombol [~t, ~jon]: ~ja magi izbes-neti [-nim] se, iskaliti se, iskaliti besnoukitlt [~tt, ~sn, ~eni] 1. (folyadkot) izliti [-ijem], istoiti; 2. (krdvet) ispuniti/ispunjavati; 3. ~i az idejt navriti vreme; bntetst ~ izdrati kaznu; 4. ~ a haragjt vkin izliti v iskaliti svoj gnev nad kimkitm [~tt, ~jn] ispuniti im; llatot ~ preparisati [-iem] v preparirati ivotinjukitr [~t, ~jn] 1. probiti [-ijemJ/probijati; ~i az ablakot probiti prozor; ~i a lbt slomiti nogu; ~i a fogt izbiti zub; (tv is) ~/' a nyakt lomiti v skrhati vrat; 2. ~ a vihar nastaje bura; ~t a hbor izbio je v buknuo je v zametnuo se rat; ~t a vulkn vulkan je provalio; 3. (ki-ront, pl vrbl) provaliti v izleteti [-tim] (iz tvrave), ispasti [-adnem]; 4. (tv:) knnyekben tr ki briznuti u pla; nevetsben tr ki prsnuti [-nem] u smeh; 5. tv (betegsg, lz) pojaviti/pojavljivati [-ljuje] se; 6. tv (kirobban) buknuti [-nem]; ~t a botrny izbio v nastao je skandalkitrs [~e, ~t, ~ek]'1. kat ispad; 2. (vulkn) provala, erupcija (vulkana); 3. tv (rzelmi) ispad, izliv; a dh ~e izliv besa/mrnjekitrlik [~t, ~jn] 1. (ablak) probiti [-ije] se; 2. (lb) slomiti sekitrl [~t, ~jn] 1. izbrisati [-iem]j izgladiti; 2. (rst) precrtati, (iz-) brisatikitrlhetetlen [~l] neizbrisivkitudd|ik [~ott, ~jk/~jon] izii [-ie] v doi na videlo/vidik; ~ott doznalo se, saznalo sekituszkol [~t, ~jn] izgurkivatikitnlik [~t, ~jk/~jn] i. (kivlik) odlikovati [-kujem] se, istai s istaknuti [-aknem]/isticati [-iem] se; 2. (kiderl) videti [-di] se, isposta-kitn

522

kitkzik

kiz

523

kivarrviti/ispostavljati se, pokazati [-kae] sekitn [~en] odlian [-na]kitnsg [~e, ~et, ~ek] (szemly) odlinik, ugledna v istaknuta linost/ osobakitntet [~ett, -tessen] 1. vkit odlikovati [-kujem] koga (im); nagraditi/nagraivati [-ujem]; 2. (tv:) vkit bizalmval tntet ki odlikovati koga poverenjem; 3. ~r magt odlikovati se, istai [-aknem]/ isticati [-iem] sekitntets [~e, ~t, ~ek] odlikovanje, dekoracija; (rdemjel) odlije, znak odlikovanja; (rdemrend) orden; (rdemrem) medaljakitz [~tt, ~zn] 1. (jelvnyt, zszlt) istai [-aknem]/isticati [-iem]; hatrt ~ omeiti; 2. (tv:) djat ~ raspisati [-iem] nagradu na/za to; 3. tv (kijell) odrediti/odreivati [-ujem]; (idpontot) uroiti, urei [-eem v -eknemj/uricati [-iem]; ~; az lst zakazati [-aem]/zakazivati [-zujem] sednicu; clul ~ postaviti/ postavljati za ciljkiugrl [~t, ~jon] iskakati [-aem]kiugrjik [~ott, -ugorjk/-ugorjon] 1. iskoiti; -~/A az ablakon skoiti kroz prozor; ~ik az gybl skoiti iz postelje; 2. tv (kivlik) istai [ak-nem]/isticati [-iem] se; 3. (tv, trf:) majd ~ik a brbl rmben skoro da ovek iskoi iz koe od radosti; to je da poludi od radostikiiijul [~t, ~jon] obnoviti/obnavljati se; (sebrl) otvoriti/otvarati sekijuls: a betegsg ~a povrat bolestikiusz|ik [~ott, -sszk/-sszon] isplivati; ~ik a partra isplivati na obalu, doplivati do kopnaklt [~Ja> -utat] izlaz, put, nain; itt nincs ms ~ tu nema drugoga izlaza; kiutat tall vmibl domisliti/ domiljati sekiutal [~t, ~jn] doznaiti/doznaivati [-ujem], dodeliti/dodeljivati [-ljujem]; pnzt utal ki vkinek uputiti kome novac

kiutals [~a, ~t, ~ok] doznaenje, doznakakiutast [~ott, ~son, ~ani] 1. (laksbl) isterati, izbaciti, pokazati [-aem] kome vrata; 2. ~ az orszgbl proterati iz zemlje; dati kome sur-gun paso, surgunisati [-iem], suri-sati [-iem]kiutasts [~a, ~t, ~ok] 1. (laksbl) izbacivanje; 2. (az orszgbl) pro-terivanjekiutastott I. mn proteran; II. fn [~ja, ~at, ~ak] proteranikkiuzsorz [~ott, ~zon] opljakati, iz-rabiti/izrabljivati [-ljujem], oderati [-rem]/odirati [-rem]kigyesked|ik [~ett, ~Jen] biz izmaj-storisati [-iem]kil [~t, ~jo'n] 1. vhova esti nekuda napolju; ~ a padra esti napolju na klupu; 2. ~ arcra a bnat na lice mu ulegne tuga; 3. ~i a nadrgjt krzati aksire/hlae tbkiltet [~ett, -essen] (ft) rasaditi/ra-saivati [-ujem], presaditi/presaivatikirt [~ett, ~sen, ~eni] 1. (poharat) ispiti [-ijem], nategnuti [-nem]; (tartlyt) isprazniti; (vagont) istovariti; 2. (lakott helyet) ispraz-niti/ispranjivati [-njujem], evakui-sati [-iem], evakuiratikirts [~e, ~t] 1. ispranjivanje; 2. (lakott hely) evakuacijakirl [~t, ~jn] isprazniti/ispranji-vati sekit [~tt, -ssn] 1. {pl kzbl) izbiti [-ijem] (iz ruke); (tv:) vkit ~ a nyeregbl izrinuti [-nem] v izbaciti koga iz sedla; 2. tz ttt ki buknula v izbila je vatra; jrvny ttt ki pojavila se epidemija; 3. (vhogyan) jl t ki dobro ispasti [-ad-ne]/ispadati; rosszul t ki rdavo/ naopako ispasti, imati neuspehkits [~e, ~t, ~ek] 1- sp knokaut, nokaut; 2. orv osip na koi, bubulji-ca, ospa, osutak [-tka], egzantemkitses: ~ tfusz pegavi tifuskitkz|ik [~tt, ~zk/~zn] izbiti [ij]/ibijti

kiz [~tt, ~zn] (tv is) isterati/iste-rivati [-rujem], izgnati kizs [~e, ~t] izgon, izgnanje kivg [~ott, ~jon] 1. isei [-eem],otsei, izrezati [-eem], odrezati;2. (erdt) isei, posei, iskriti;3. mlyen ~ (ruht) dekoltova-ti [-tujem] v dekoltirati haljinu,napraviti veliki dekolte/izrez nahaljini; 4, (kidob) baciti napolje/van; 5. ~ja magt izvui [-uem] se,iskobeljati sekivgs [~a, ~t, ~ok] izrezak [-eska]; (ni ruhn) izrez (na haljini), prorez, raspor, dekolte [-ea]kivgott: ~ ruha dekoltirana haljinakivj [~t, ~jon] 1. izdupsti [-ubem]/ izdubljivati [-ljujem]; (partot) roniti; a vzcsepp ~ja a kvet kaplja kamen dube; a foly r*ja a partot reka roni obalu; 2. ~ja vkinek a szemt iskopati komu okokivakol [~t, ~jon] p omalterisati [-iem], obukatikivls [~a, ~t] 1. (vhonnan) istupanje; (intzmnybl) povlaenje; 2. vegy taloenje iz rastopina; pre-cipitacijakivlaszt [~ott, -asszon, ~ani] 1. izabrati [-berem ]/izabirati [-rem], odabrati/odabirati; 2. orv izluiti/izluivati [-ujem], odvojiti/odvajatikivlaszts [~a, ~t] 1. odabiranje, izbor; 2. orv izluivanje, luenje; 3. ll selekcijakivlasztds [~a, ~t] izluivanje, odvajanjekivlasztott [~ja, ~at, ~ak] izabranik, izbranikkivl|lk [~t, ~jon] 1. (elklnl) izdvojiti/izdvajati se; 2. (kitnik) odlikovati [-kujem] se, istai [-ak-nem]/isticati [-iem] sekivl [~an] odlian [-na], prevasho-dan [-dna]; ~ tisztelettel s odlinim potovanjemkivlogat [~ott, -asson] izbirati [-rem], prebirati, odabirati, otrebiti/otreblji-vati [-ljujem]kivlsg [~a, ~ot, ~ok] 1. odlinost, izvrsnost, istaknutost, prevashod-

stvo; 2. (szemly) odlina/istaknuta linost, odlinikkivlt1 [~ott, ~son, ~ani] iskupiti/iskupljivati [-ljujem]kivlt2 Id kivltkppenkivlts [~a, ~t] iskupkivltkppen naroitokivltsg [~a, ~ot, ~ok] povlastica, privilegijkivltsgos [~at] povlaten, privilegi-san, privilegiran; ~ osztly povlate-na/privilegisaria klasakvn [~t, ~jon] 1. eleti [-lim]; j utat ~t neki on mu je nazvao dobar put; 2. (kvetel) zahtevati, traitikvnalom [-Ima,-Imat,-lmak] zahtev, eljakvnatos [~at; ~an; ~abb] poeljan [-ljna]; (vonz, csbt) primamljivkvnatra po eljikvncsi [~an] radoznao [-ala], znatieljan [-ljna], ljubopitan [-tna], ljubopitljiv; ~ vagyok, vajon... ja sam znatieljan da li...; rd ~ak klubja udruenje radoznalihkvncsisg [~a, ~ot] radoznalost, znatielja, ljubopitnost; felkelti ~t probuditi v zagolicati radoznalostkvncsiskodik [~ott, ~jk/~jon] biti radoznao [-ala]/ljubopitan [-tna]kivndorls [~a, ~t, ~ok] iseljenje/ iseljavanje/preseljenje/seoba u stranu zemlju, emigracijakivndorl [~ja, ~t, ~k] iseljenik, emigrantkivndorol [~t, ~jon] iseliti/iseljavati se (iz zemlje), emigriratikvnkozik [~ott, ~zk/~zon] udeti [-dim]kvnsg [~a, ~ot, ~ok] elja, udnja, zahtev, prohtev; ~a szerint po elji v shodno elji koga; ~ra na zahtevkvnsghangverseny [~e, ~t, ~ek] koncert po eljikivr [~t, ~jon] iekati/iekivati [-kujem], doekati; nem tudja ~ni, hogy szhoz jusson ne moe da saeka da doe do recikivarr [~t, ~jori] vezenjem krasiti i siti [ijem]kivasal

524

kivizsgl

kivizsgls

525

kizskmnyolkivasal [~t, ~jon] izglaati, izgladiti,utijati, ispeglatikivd [~ett, ~jen] (sp is) odbraniti kivgez [~ett, ~zen] pogubiti kivgzs [~e, ~t, ~ek] pogubljenje kivnlt ostareo [-ela], omatoren kiver [~t, ~jen] 1. (kit) izbiti [-ijem]/izbijati; (hord fenekt) odadniti; 2. isterati; 3. ~t a verejtk oblio me znoj; ~t a hideg verejtk probi me hladan znoj; 4. tv ~ vmit vkinek a fejbl izbiti komu to iz glaveklvergo'diik [~tt, ~jk/~jn] 1. iskobeljati se; 2. tv iskoprcati se kivs [~ett, ~sen] (iz)rezati [-eern]; izdubiti, izdupsti [-ubem]/izdublji-vati [-ljujem], ilebiti; ~t, ~k] nyomd klie kliskszts nyomd cinkografija klr [~Ja> ~t] vegy hlor, klor klrmsz [-mesze, -meszet] klorov vapnenac, kreni hlorat, hlorni/klor-ni kreklorofil [~ja, ~t] nov klorofil, hlorofil klros: ~ vz hlorna/klorna voda klubhelyisg [~e, ~et, ~ek] klupskaprostorijakoagulci [~ja, ~t] vegy koagulacija koalci [~ja, ~t, ~k] koalicija koalcis koalicioni

kobak [~ja, ~ot, ~ok] biz, tref hi-banja, lubanja; tikva bizkobalt [~ja, ~ot] kobaltkbor skitniki, nestalan [-Ina]; ~ let skitaki/skitalaki ivot; ~ lovag vi-tez-lutalica h; ~ kutya pas bes-kunik/lutalica/skitalicakborls [~a, ~t, ~ok] skitnja, skitanje, lutanje, tumaranjekborol [~t, -yjon] skitati (se), potucati se, lutati, tumarati, poskitati (se), bavrljati, vrljati se, tepsti [-pem] sekobra [~ja, At, Ak] ll istonoindijska naoarkakobzos [~a, ~t, ~ok] zene, trt svira (vrsta guslara)kc [~a, ~ot] kuine tbkoca [~ja, ~t, Ak] krmaakocavadsz [~a, ~t, ~ok] vajni lovackoccint [~ott, ~son, ~ani] kucnuti [-nem] se aamakocclntgat [~ott, -asson] kucati se aamakocka [ija, ~t, Ak] 1. kocka, dreb; (szerencse) orak [orka], dreb; 2. tv An forog biti u opasnosti; a ~ el van vetve kocka je baena; mindent egy Ara tesz sve stavljati na jednu kocku/kartukockacukor [-cukra, -cukrot] kockast eer, eer u kockamakockajtk [~ot] kockanjekocks [~at; ~an] kockast; ~ szvet tkanina na kockice, kockasta tkaninakockzat [~a, ~ot] rizik, rizik, opasnost, hazard; ~ot vllal primati se rizika v opasnosti gubitkakockzatos [~at; *an; ~abb] riskantan [-tna], rizian [-na], hazardan [-dna]; (veszlyes) opasan [-sna]; (mersz) smionkockz|ik [~ott, ~zk/~zon] kockati sekockztat [~ott, -asson] 1. rizikovati [-kujem], riskirati, staviti/stavljati na kocku; ty ~ ja az lett staviti glavu na kocku, metnuti [-nem] glavu u torbu; 2. (merszel) usuditi/ usuivati [-ujem] se kockztats [~a, ~t] stavljanje na kocku, opasan/smion pothvat; lete ~val rizikovanjem svoga ivota

kocog [~ott, ~jon] (l) kaskati kcos [~at; ~an; ~abb] upav, ku-trav, razbaruen; ~ n upa kcsag [~ja, ~ot, ~ok] ll aplja kocsny [~a, ~t, ~ok] nv peteljka,drka, trepeljkakocsnyos: ~ tlgy hrast lunjak kocsi [~ja, ~t, ~k] kola tb; betegszllt ~ kola za prevoz bolesnika, bolesnika Jcolakocsillspnz [~t] vast dangubnina kocsillomny [~a, ~t] vozni park kocsiemclo' [~je, ~t, ~k] miisz dizalica kola; (kzi) runa dizalica kola kocsihgcs [~t, ~k] papua, stopi-ca, potega kocsikzjik [~ott, ~zk/~zon] vozatise kolimakocsikencs [~e, ~t] kolomaz kocsikerk [-reke, -reket, -rekek] toak [-ka] na kolima kocsiksr' [~je, ~t, ~k] provodnik kocsimos [~ja. ~t> ~k] 1- (szemly) pera kola, auto-pera; 2. (berendezs) ureaj za pranje automobilakocsiplya [-ija, ~t, ik] kolovoz kocsipark [~ja, ~ot] vozni park;vast elezniki vozni park kocsirtid [-rudat, -rudak] ruda (odkola), ojekocsis [~a, ~t, ~ok] koija kocsisor {~t, ~ok] red/niz kola kocsiszekrny [~t, ~ek] (aut) karoserija kocsiszn [~je, ~t, ~ek] kolnica;(villamosok) remiza kocsit [~ja, -utat, -utak] kolski put,kolnikkocsivezetff [~je, ~t, ~k] (autn) ofer, voza, upravlja automobila; (villamoson) vozar, voza kocsma [~ja, ^it, ^.k] krma, gostionica, birtija, mehana kocsmai gostioniki, birtijski, mehanski kocsmros [~a, ~t, ~ok] krmar,gostioniar, birta, mehandija h kocsmrosn [~ja, ~t, ~k] krmarica,mehandijka [rsz e -ki] kocsmz|ik [~ott, ~zon] potucati se po krmama

kocsonya [~ja, ~t, rik] drhtalica, piktije tb, hladetina, pae tb, aspik, sulckocsonys [~at; ~an; ~abb] piktijastkocsonysod I ik [~ott, ~jk/~jn]upiktijati se, spiktijati se, pretvoriti/pretvarati se u piktije/pihtije/pitije/sulckodcsol [~t, ~jn] kokotati [-oe] kdex [~e, ~et, ~ek] kodeks kodifikl [~t, ~jon kodifikovati [-kujem], kodificirati kdorog [-rgott, ~jon] skitati (se),skitarati (se) kofa J~ja, *it, rik], kofaasszony [~a,~t, ~ok] piljaricakofskodk [~ott, ~jk/~jon] piljariti kofavonat [~a, ~ot, ~oic] piljarski/piliarski voz v vlak koffer [~(j) e, ~t, ~ek] kofer, kufer kohsz [~a, ~t, ~ok] topioniar; (mrnk) inenjer metalurg; (munks) metalurgijski radnik kohszat [~a, ~ot] metalurgija, to-pioniarstvo, topionitvo, topioni-arska industrija kohszati metalurgijski, topioniki, ta-lionikikohzi [~t, ~ja] kohezija kohzis: ~ er koheziona sila koh [~Ja> ~ti ~k] visoka pe; (zem)topionicakohipar [~a, ~t] metalurgija, topionitvo; metalurgijska/topioni-arska industrijakohol [~t, ~jon] izmisliti/izmiljati koholmny [~a, ~t, ~ok] izmiljotina; ez kznsges ~ to je prosto naprosto izmiljotinakoholt izmiljen, neosnovan; ~ vddakT alapjn na osnovu izmiljenih/neosnovanih optuaba kohm [~ve, ~vet, ~vek] metalurgijski kombinat kohsalak [~ja, ~ot] msz topionikaljakakkad [~t, ~jon] (tv is) (virg is) slabeti [-bim], klonuti [-nem], ma-laksati [-kem]/malaksavati, venuti [-ne] kokrda (~ja, ~t, ~k] kokardakoksz

528

kombinl

kombint

529

koncentrcikoksz [~a, ~ot, ok] kokskokszklyha [~ja, ~t, ~k] pe koksarakokszol [~t, ~jon] (u)koksovati [-su-jem]; preraditi/preraivati [-ujem]v pretvoriti/pretvarati ugalj u kokskkuszdi [~Ja ~t, ~k] kokosov orahkkuszplma [~ja, ~t, ~k] kokosovapalma, kokosovo drvo kolbsz [~a, ~t, ~ok] kobasica, deve-nicakolbszru [~ja, ~t] kobasiarska roba koldul [~t, ~jn] prositi, prosjaiti kolduls [~a, ~t] prosjaenje koldus [~a, ~t, ~ok] prosjak; (kzm:) szemrmes ~nak res a tarisznyja u stidljiva slepca prazna torba koldusasszony [~a, ~t, ~ok] pros-jakinja koldusbot [~ot] prosjaki tap; ~rajut spasti na prosjaki tap koldusnek [~e, ~et, ~ek] pretkuni-ca, pretkutnjicakoldusgyerek [~et, ~ek] prosjae [-eta] kolduskenyr: tv ~en l prosjaiti, iveti od prosjakog hleba v na prosjakom hlebukoldustarisznya [~ja, ~t, rik] prosjaka torbakolera [~ja, ~t] kolera kolhoz [~a, ~t, ~ok] kolhoz, zemljoradnika radna zadruga kolhozparaszt [~Ja> ~t> ~ok] kol-hozni/zadruni seljak, kolhoznik kolibri [~ja, ~t, ~k] kolibar [-bra],kolibri klint [~ott, ~son, ~ani]: fejbe ~vkit klepnuti [-nem] u glavu kollga [-cja, ^it, -ik] kolega h, drug kollgan [~je, ~t, ~k] koleginica,kolegicakollgium [~a, ~ot, ~ok] kolegij kollekci [~ja ~t> ~k] kolekcija kollektv [~an] kolektivan [-vna], skupan [-pna], zajedniki, udruen; ~ felelssg kolektivna/zajednika odgovornost; ~ szellem kolektivni duh, duh zajednice; ~ szerzds kolektivni ugovor; ~ tlevl kolektivan paso, kolektivna putna isprava; a ~ vezets elve naelo/princip kolektivnog rukovodstva

kollektva [~ja, ^t, rik] kolektiv, zajednica, skupkollektivizl [~t, ~jon] kolektivizirati kollektivizls [~a, ~t] kolektiviziranje, kolektivizacija kolloidkmia [zt] vegy koloidna hernija,hernija elatinoznih tvari kolloidoldat [~ot, ~ok] vegy koloidnirastvorkollokvl [~t, ~jon] kolokvirati kollokvium [~a, ~ot, ~ok] kolokvij kl [~ja, ~t] tnc kolo; bunyevc ~ bunjevako kolo; sokc ~ okako kolokolomp [~ja- ~ot, ~ok] klepetua kolompol [~t, ~jcm] zvoniti klepetu-omkolone [~a, ~ot, ~ok] 1. np (ktg-men> preteg, pretega; 2. np (llatok nyakn) kleka (na goveetu v na kljusetu); 3. tv, pejor rep; ~ot akaszt vkinek a nyakba natovariti/natova-rivati [-rujem] v naprtiti komu to kolnia [~ja, ~t, *ik] kolonija, naseobina kolordbogr [-garat, -garak] llkrumpirova zlatica koloratur: ~ nekesn koloraturnapevaicakoloratura [At] koloratura kolostor [~a, ~t, ~ok] vall manastir,samostankolostorcella [~ja, ~t, Ak] vall elija kolostori manastirski, samostanski kolosszus [~a, ~t, ~okj gorostas, kolos kltncos [~a, ~t, ~ok] plesa kola klvezet [~Je> ~t> ~k] kolovoa h koma [~ja, ^t, ~ok] kompotkompresszor [~a, ~t, ~ok] miisz kompresorkompromisszum [~a, ~ot, ~ok] kompromis, sporazum, nagodba, poputanjekompromittl [~t, ~jon] kompromitirati, kompromitovati [-tujem], brukatikonc [~a, ~ot, ~ok] mastan [-sna] zalogajkoncentrci [~ja, ~t] (tv is) kon-koncentrcis

530

kontr

kontrkodlk

531

kopikcentracija, skupljanje, usredsree- \ nje, usredsreenost koncentrcis: ~ tbor koncentracioni logorkoncentrl [~t, ~jn] koncentrisati [-iem], koncentrovati [-rujem], koncentrirati, usredsrediti/usredsreiva-ti [-ujem]koncentrikus: mat ~ krk koncentrine krunicekoncepci [~Ja> ~t, ~k] koncepcija, zamisao [-sli], shvatanje, shvaanje egakoncert [~Je> ~et> ~ek] koncer(a)t [-rta]koncertez(|ik) [~ett, ~zen] koncerto-vati [-tujem], dati/davati [dajem] koncert, koncertiratikona [~ja, ~t, Ak] krdo (svinja)konds [~a, ~t, ~ok] svinjarkondenzlt: ~ tej kondenzovano/kon-denirano mlekokondenztor [~a, ~t, ~ok] fiz, msz vili kondenzatorkondr [~ja, ~t, ~ok] kotao [-tla], kazankondci [~ja. ~t] kondicijakondorkesely [~je, ~t, ~k] ll (andski) kondorkonfekci [~ja, ~t, ~k] konfekcija, gotova odela tbkonferl [~t, ~jon] ~t, ~k] nyelv kon-jugacija, sprega, sprezanje, menjanje glagola

konjunktra [~ja, At, Ak] konjunktura, sticaj okolnostikonkv/'z udubljen, ugnut, konkavan [-vna]konklzi [~Ja> ~t, ~k] konkluzija, zakljuakkonkoly [~a, ~t, ~ok] 1. kukolj, ple-velj; 2. tv ~t hint stvarati razdorkonkolyos ~t, ~k] konstrukcija, sastav, gradnjakonszolidci [~Ja> ~t] konsolidacija, sreenje, sreivanjekontaktus [~a, ~t, ~ok] kontakt, dodir, spoj, vezakontr I. mn nestrunjaki; II. fn [~ja, ~t, ~ok] nestrunjak, nad-rimajstor, eprtlja h, n, nazovi-majstor, neznalica h, n, petljanac [-nca], prtljanac [-nca], fuer

kontrkod Iik [~ott, ~jk/~jon] krpa-riti, eprtljiti, brljati, prtljatikontrmunka [At] krpe, slab/fuerski radkontinens [~e, ~t, ~ek] kontinen(a)t [-nta]kontinentlis [~an] kontinentalan [-Ina]; ~ ghajlat kontinentalna klimakontingens [~e, ~et, ~ek] kontinge-n(a)t [-nta]kontrafk [~je, ~et, ~ek] kontrakonica (bicikla)kontrs [~a, ~t, ~ok] ~t, ~ok] konzulkonzultus [~a, ~t, ~ok] konzulat34*

konzultus! konzularan [-rna]konzuli konzularni, konzulski; ~ illetk konzularna taksakonzultci [~ja. ~t, ~k] konsultacija, konzultacija, konzultovanje, kon-sultiranje, savetovanje, veanjekonzultl [~t, jon] konsultirati, konzultovati [-tujem], savetovat [-tujem]konyak [~ja, ~ot, ~ok] konjak, vinjakkonyha [~ja, At, Ak] kuhinjakonyhaedny [~e, ~t, ~ek] kuhinjsko posuekonyhai kuhinjskikonyhakert [~je, ~et, ~ek] povrtnjak, bata za povrekonyhakertsz [~e, ~t, ~ek] povrtar, batovankonyhakertszet [~e, ~et, ~ek] po-vrtarstvo, batovanstvpkonyhakerti: ~ nvnyek povre skonyharuha [^ja, At, Ak] otirakonyhas [~ja ~t] kuhinjska so(l)konyhaszekrny [~e, ~t, ~ek] kre-denac [-nca], ormar za stolno posuekonyt [~ott, ~son, ~ani] vmihez razumeti/razumevati se u to v u emu; ~ vmit hozz pomalo se razumeti u emu; nem is ~ hozz ni pojma nema o tomekooperci [~Ja ~t, ~k] kooperacija, saradnja, suradnja, saraivanje, suraivanjekopcsol [~t, ~jon] lupati; totrkati [-rem]kopr [~an] goletan [-tna], neplodan [-dna], ut; ~ fld golica; ~ hegyvidk goletkops [~a, ~t, ~ok] habanje, krzanjekopasz I. mn [~an; ~abb] elav; II. fn [~a, ~t, ~ok] elavac [-vca], e-lonja hkopaszod |ik [~ott, ~jk/~jon] elavitikopaszod: ~ ember ela hkopaszt [~ott, -asszon, ~ani] (szrnyast) upati perad, oupati perje; (tv is) oerupati, oguliti, operuatikp [~J3 ~t, ~k] aljivac [-vca], vra-golan, spadalo, ugursuz, lola h, nkop|lk [~ott, ~jk/~jon] (o)trcati se,koplal

532

kordban

kordbrsony

533

kormnyvlsgpostati [-anem]/postajati [-jem] poderan v odrpan; (ruha) habati se, krzati sekoplal [~t, ~jn] gladovati [-dujem] kop [~Ja> ~t, ~k] 1. lovaki pas; kopov tj; 2. ~k] mrtvaki sanduk/koveg, les kopott [~an] otrcan, izlizan, pohaban,iskrzankopottas [~an] pohaban, izlizan, iskrzankoppan [~t, ~jon] prasnuti [-ne] koppant, koppint [~ott, ~son, ~ani] initi da prasne, udariti v lupnuti po prstima, vrknuti [-nem]; (madr a csrvel) kljunuti [-ne], kljuc-kati, totrknuti [-ne] Koppenhga [At]fldr Kopenhagen koptat [-atott, -asson] habati, krzati,otrati, iskrzati/iskrzavati kor [~a, ~t, ~ok] 1. (korszak) doba [nrag, s], vek [-kovi]; 2. (letkor) dob [n, -i], uzrast, godine tb, starost; idsebb ~ban u godinama; ~ szerint po starosti; ~hoz kpest prema svojim godinama; nem-

re s ~ra val tekintet nlkl bez razlike pola i starostikr [~Ja ~t, ~ok] bolestkora: a ~ hajnali rkban u sitnim asovima/satimakorbban ranijekorbbi ranijikorabeli savremeni, suvremeni, iz doba . ..korarett (tv is) starmalikoral rani; ~ burgonya prolear; ~ cseresznye ranicakorali [~Ja ~t> ~ok] ll koraljkorali- koraljni, koraljskikorn1/" [~Ja ~t](mohamedn szentknyv) koran, kuran, itab, itap, musafkorn2 hat rano; elg ~ porano; tl ~ odvie rano; ~ r rani; ~ r gymlcs, kukorica brzak; ~ rkezik vho-v uraniti; ~ felkel uraniti; ~ kel raniti; ~ kels uranak [-nka]; ~ kel ember ranoranilac [-ioca], ranou-stalac [-stalca s -staoca]; ~ reggel rano ujutro/ujutru, izjutra; (kzm:) ki ~ kel, aranyat lel ko rano rani dve sree grabikorntsem nikakokoraszls [~e, ~t, ~ek] poroaj pre vremena, prerani poroajkoraszltt I. mn pre vremena roen; II. fn [~je. ~et, ~ek] nedonoe [-eta, tb -ad n, -ai]koravn starmalikorbcs [~a, ~ot, ~ok] bi, korbakorbcsol [~t, ~jon] bievati [-ujem], ibati korbaemkrbonctan [~t] patoloka anatomijakorcs I. mn krljav; II. fn [~a, ~ot, ~ok] krljavac [-vca] krljavkokorcsolya [-4ja, At, Ak] klizaljka, to-ciljaakorcsolyaplya [~ja, ~t, ~k] klizalitekorcsolyzs [~a, ~t] klizanjekorcsolyz|lk [~ott, ~zk/~zon] (s)kli-zati se, tociljati se (na klizaljkama)korcsolyz [~Ja> ~t, ~k] kliza, to-ciljakordban: ~ tart drati koga pod otrim nadzorom v strogo

kordbrsony [~a, ~t] somot/barun od kordakord [~Ja> ~t ~k] taljige tbkordlyos [~a, ~t, ~ok] taljigakordon [~jai ~t, ~ok] kordonKorea [At] fldr Korejakoreai I. mn korejski; II. fn [~t, ~ak] Korejac [-jca]korelnk [~e, ~t, ~k] dobni predsed-nikkoreogrfia [Aja, At, Ak] szlnh koreografijakoreogrfus [~a, ~t, ~ok] szinh ko-reograg, horeografkorhad [~t, ~jon] truleti, gnjileti [-lim]korhadt [~at; ~an; ~abb] truo [-ula], gnjio [-ila]; ~ fa suvarak [-rka]korhatr [~t] granica starosti, dobna granicakrhz [~a, ~at, ~ak] bolnica, pitaljkrhzi bolniki; ~ (betegszllt) aut bolniki/sanitarni auto; ~ orvos bolniki lekar/lenikkrhzvonat [~a, ~ot, ~ok] bolniki v sanitetski voz/vlakkorhely I. mn bekrijski; II. fn [~e, ~t, ~ek] bekrija h, nevaljanac [-nca], propalica h, n, pijanica h, nkorhelyked|ik [~ett, ~jek/~jen] bek. rijati, pijanevati [-ujem], banitikorhelyleves [~e, ~t, ~ek] orba od rasola/kupusakorhol [~t, ~jon] koriti, kuditi, karati koga; prigovarati komu; ruiti, grditi, potati kogakorh savremen, suvremenkrista [~ja, ~t, ~k] zene, korist, korista hkrkp [~e, ~et, ~ek] orv slika bolestikorklnbsg [~e, ~et] razlika u godinama/dobikrlap [~ja, ~ot, ~ok] bolesniki list, istorija bolestikorlt [~Ja> ~ot, ~ok] 1. (kerts) ograda, pregrada; 2. (lpcs, erkly) ograda, naslon; 3. (akadly) prepona; 4. sp (tornaszer) razboj (za vebe); 5. szl ~ok kz szort ograniiti/organiavati

korltlan [~ul] neogranien; pol apsolutan [-tna]korltolt [~at; ~an; ~abb] 1. ogranien, skuen; 2. tv ogranien, us-koglav, malouman [-mna], zatucan; ~ ember zaguljen ovekkorltoz [~ott, ~zon] ograniiti/ograniavati, jog suziti/suavatikorltozd|ik [~ott, ~jk/~jon] ograniiti/ograniavati se, skuiti/skua-vati sekormny [~a, ~t, ~ok] 1. (haj) krmilo; (aut) volan; (kerkpr) upravlja; 2. (llam) vlada; szocialista ~ socijalistika vlada; ~t alakt obrazovati v formirati vladukormny- vladinkormnyalakts [~a, ~t] obrazovanje/formiranje/sastavljanje vladekormnybiztos [~a, ~t, ~ok] vladin poveren ik/komesarkormnyforma [-ja, ^t] oblik vladavinekormnyf [~je, ~t, ~k] predsed-nik vladekormnyhatrozat [~a, ~ot, ~ok] vladina odlukakormnykerk [-reke, -reket, -rekek] haj toak [-ka] na krmi; (aut) upravljakormnykzi pol mauvladinskikormnykldttsg [~e, ~et, ~ek] vladina delegacija, vladino izaslanstvokormnylapt [~ja, ~ot' ~okl haJ lopata kormila, kormnkormnyos [~a, ~t, ~ok] haj kormilar, krmano, krmarkormnyoz [~ott, ~zon] 1. (hajt) krmiti, kormaniti; hajt parthoz ~ prekrmiti; 2. (replgpet, lghajt) upravljati avionom, pilotirati; 3. pol upravljati, vladati imkormnyprt [~ja, ~ot, ~ok] vladina strankakormnyrd [~ja, -rudat] 1. (hajn) motka/poluga na krmi, kormn, kormilo, timun; 2. (autn) upravlja/ volan (na automobilu); 3. tv kormilokormnyvlsg [~a, ~ot, ~ok] krizakormnyzs

534

korteskedik

krtnet

535

ktyagosvlade, vladina kriza, ministarska krizakormnyzs [~a, ~t] 1. (hajn) kor-milarenje, krmanjenje (broda); 2. (uralkods) upravljanje/vladanje (dravom)kormnyzat [~a, ~ot, ~ok] pol dravna uprava, reim, vladakormnyz [~ja, ~t, ~k] guvernerkrmegelzs [~t] orv profilaksa, preventivna medicina, predohranakormos [~at; ~an; ~abb] aav, garavkormoz [~ott, ~zon] aditi, aaviti, caitikormozod|ik [~ott, ~jk/~jn] aditi se, aaviti seKornl [~t] KornelijeKornlia [~i\ Kornelijakr [~ja, ~t, ~k] iak [-ka], kalj, korov, striak [-ka], urodicakorog [korgott, ~jon] krati [-i], kolobrtati [-re]; ~ a gyomra stomak/eludac krikrokoz [ja, ~t, ~k] izaziva/uzronik bolestikorom [korma, kormot] aa, a n, garkoromfekete [~n] garav, crn kao garkoromstt [~en] mrkli, taman [-mna], mraan [-najkoromsttsg [~etl pomrinakorona [~ja, nit, ~k] krunakoronatan [~ja, ~t, ~k] glavni sve-dokkoronz [~ott, ~zon] 1. kruniti, krunisati [-iem]; 2. (tv:) fradozsait siker ~ta njegovi napori krunisani/ okrunjeni su uspehomkorong [~ja, ~ot, ~ok] 1. miisz(spis) kolut, disk; 2. pakkoronknt povremenokoros [~at; ~an; ~abb] vremean [-Sna]; ~ ember ovek u godinamakros bolestan [-sna], patoloki; ~ tnet patoloka pojavakorosztly [~a, ~t, ~ok] kat goditekorpa [~ja, ~t] 1. mgazd mekinje tb, posije tb; 2. (fejbrn) perut (na glavi); 3. (kb'zm:) aki ~ kz keveredik, megeszik a disznk ko se s tricama pomea, pojee ga svinje

korps mekinjav; (fejbr) perutav; ~ liszt brano sa mekinjamakorpsod|ik [~ott, ~jek/~jon] (fejbr) isperutati se, ljutiti sekorptlk [~a, ~ot, ~ok] dodatak na godine slubekorrajz [~a, ~ot] opis epohekorrekt [~en/~l] korektan [-tna], ispravan [-vna], pravilan [-Ina], bes-prekoran [-rna], taan [-na]korrektor [~a, ~t, ~ok] korektor, ispravljakorrektra [~ja, *it, *Ck] korekturakorrepetl [~t, ~jon] korepetirati, pomagati [-aem] pri uenju, ponavljati s nekim zadatak [-tka]korrigl [~t, ~jon] korigovati [-gu-jem], korigirati, ispravljati, popravljatikorrzi [~Ja> ~t] korozijakorrzimentes antikorodalan [-Ina], nekorozivan [-vna]korrupci [~ja, ~t, ~k] korupcijakorrupt [~an] korumpiran, pokvaren, podmitljiv, koruptan [-tna], potkupljivkors [~ja, ~t, ~k] krag, vr, bardak, testija; (kzm:) addig jr a ~ a ktra, mg el nem trik vr ide na vodu dok se ne razbijekorszak [~a, ~ot, ~ok] razdoblje, doba nrag, s, vek {tb -kovi], epohakorszakalkot epohalan [-Ina]korszellem [~e, ~et] duh vremenakorszer [~en] savremen, suvremen, moderan [-rna]korszerst [~ett, ~sen, ~eni] moder-nizovati [-zujem], moderniziratikorszertlen [~l] nesavremenkrtan [~a, ~t] patologijakrtani patolokikortrs [~a, ~at, ~ak] savremenik, suvremenik; (egykor) vrnjak, vrsnik, jednogodac [-oca], parnjak, survrsnikkortrsi savremen, suvremenkrterem [-rme, -rmet, -rmek] bolesnika sobakortes [~e, ~t, ~ek] rg korte, agitatorkortesked[ik [~ett, ~jk/~jen] r^S

knrtesovati [-ujem], korteirati, iiKltovati [-tujem], agitiratikrinet [~e, ~et, ~ek] simptom bolestikorty [~a, ~ot, ~ok] gutljaj, natrljaj, srk(anj); ~ vz v bor gutljaj/ srk(anj) vode v vinakortyant [~ott, ~son, ~ani] gucnuti (-nem], srknuti, gutnuti [-nem]kortyolgat [~ott, -sson] guckati, srkutati [-uem]krus [~a, ~t, ~ok] zene 1. (nekkar) hor, kor, pevaki zbor; vegyes ~ meoviti hor; 2. vall (templom rsze) hor, korkorz [~ja, ~t, ~k] korzo, etalitekorzz|lk [~ott, ~zk/~zon] etati se, ' proarijati sekos [~a, ~t, ~ok] ovan [ovna], pr [tb -evi]; fiatal ~ iljegkosr [kosara, kosarat, kosarak] 1. korpa, koara, kotarica; ~ alak kosarast; 2. sp ko; 3. (tv.) kosarat ad vkinek dati/davati korpu komukosaras [~a, ~t, ~ok] 1. Id kosrfon; 2. sp Id kosrlabdajtkoskosrdobs [~a, ~t] sp bacanje na kokosrfon [~ja, ~t, ~k] koara, kor-par, kotariar, pletar korpikosrlabda [At] sp (jtk) koarkakosrlabdajtkos [~a, ~t, ~ok] sp koarka; (n) koarkaicaKossuth-dj [~a, ~at, ~ak] Koutova nagradaKossuth-djas nosilac [-ioca] Koutove nagradekstol [~t, ~jon] kuati, okusitikstol [~ja, ~t] (telbl) okusak [-ska]kosz [~a, ~t] 1. orv (fejen) krasta (na glavi), uga; 2. biz (piszok) prlja, putnjicaksza lutajui, bludni, skitniki; ~ hrek nepouzdane vestikszl [~t, ~jon] lutati, skitati se, tumarati, bavrljati, vrkati sekoszfszek biz, pejor (szemly) prlja-vac [-vca]koszor [~ja, ~t, ~k] 1. venac [-nca]; menyasszonyi ~ venani venac;

2. (jelzknt) egy ~ fge grinjasmokava koszorr [-ere, ~t] orv venasta/srana ilakoszors [~an] ovenan koszorslny [~a, ~t, ~ok] deverua koszorz [ ~ott, ~zon ] 1. uvenati/uven-avati; 2. (koszort helyez vmire)poloiti/polagati venac na to koszorzs [~a, ~t] poloenje venaca koszos [~at; ~an; ~abb] 1. orv (fej,llat) krastav, ugav; 2. (piszkos)prljav, putnjiav koszt [~ja, ~ot] hrana kosztol [~t, ~jon] hraniti se, jesti[jedem]; kostirati se, kotirati se tj kosztos [~a, ~t, ~ok] abonent nahranu/kotu; kota tj kosztpnz [~e, ~t] hranarina kosztm [~je, ~t, ~k] kostim kotkodcsol [~t, ~jon] kokodakati[-daem] kotl|ik [~ott, ~ani] leati [-i] vsedeti [-di] na jajima, lei [-lee] kotls [~a, ~t, ~ok], kotlstyk [~ja,~ot, ~ok] kvoka; ~ al rakotttojsok nasad kotnyeles [~en; ~ebb] jeziav, drzovit,drzak [drska] kotor [~t, ~jon] 1. folymedret ~istiti korito reke; 2. kemnyt ~istiti dimnjak; 3. (kapar) eprkati kotorsz(lik) [~ott, -asszon] cunjati,njukati, istraivati [-ujem], eprkati; vmiben baratati po emu kotrs [~a, ~t] (gppel) bagerovanje,jaruenje, ienje bagerom kotrdllk [~ott, ~jk/~jon] tornjatise, brzo/naglo otii [otiem v oti-em] od nekuda; izgubiti se, ikatise; ~j innen! gubi se odavde! ~jinnen tstnt! tornaj se odavde!idi bre odavde ! kotrgp [~e, ~et, ~ek] bager, glibo-derkotta [^.ja, -it, rCk] zene (muzika) nota kottatart [~ja, ~t, ~k] stalak [-lka]/polica za notekottz [~ott, ~zon] pisati [piem] note ktyagos [~at; ~an; ~abb] smuen,uknut, aknutkotyog

536

kdszltls

kedny

537

kltekezikkotyog [~ott, ~jn] kloko-tati [-ocem]kotyvalk [~a, ~ot, ~ok] bukuri kotyvaszt [~ott, -asszon, ~ani] zbrkati, kalaburiti kova [~ja, ~t, Ak] krmen, ivac[-vca]-kamen kovcs [~a, ~ot, ~ok] kova; (kzm:)mindenki a maga szerencsjnek a ~asvako je kova svoje sree kovcsmhely [~e, ~t, ~ek] kovanica kovcsol [~t, ~jn] kovati [kujem];fegyvert ~ pokovati [-kujem]/poki-vatikovcsolt kovan kovcsoltvas mn od kovanog gvozda/eleza kovcsszerszm [~(j)a, ~ot, ~ok] pot-kivaki alat kovcstzhely [~t, ~ek] kovakoognjitekovcsvas [~a, ~at] kovina kovak [-kve, -kvet, -kvek] kvarc,krmen, belutak [-tka] kvlyog [-lygott, ~jon] l. lutati vkruiti v leteti [-tim] okolo, estariti,krstariti; 2. ~ a fejem hvata mevrtoglavica; sok dolog ~ a fejembenmnogo stvari vrze mi se po pameti kovasav [~at] kremena/silici(j)ska kiselina kovsz [~a, ~t, ~ok] kvasac [-sca],majakovszol [~t, ~jon] praviti kvasac kovszos kvasan [-sna], s kvascem;~ uborka kiseli krastavac (u vodi) kovasztalan bez kvasca kozk [~j.a> ~ot, ~ok] Kozak kozma [~ja, At] zagorelo jelo kozms zagoreo [-ela] kozmsod|ik [~ott, ~jk/~jon] za-gorevati (jelo) kozmetika [~ja, At] kozmetika, kosme-tikakozmetikai kozmetiki kozmetikus [~a, ~t, ~ok] kozmetiar kozmetikusn [~Je. ~t> ~k] kozmeti-arka kozmikus kozmian [-na], kozmiki,kosmian, kosmiki kozmopolita [^ja, At, Ak] I. fn koz-

mopolita h, kosmopolita h, svetski graanin; II. mn kozmopolitskikozmosz [~t] kozmos, kosmos, svemir, vasiona, vaseljenak [kve, kvet, kvek] 1. kamen; fldbl kill ~ aak [-ka]; ton kill ~ agalj [-glja]; kvet dob baciti/bacati kamen; ~vel dob meg vkit baciti se na koga kamenom; 2. (szl:) nagy ~ esett le a szvemrl odlaknulo mi je; skida mi se teret s due; ~v mered ukoiti se, skameniti se, zgroziti/zgraavati s zgraati se, zapanjiti se; egy kvet fj duvati u jedan rog v u jednu tikvu; minden kvet megmozgat upotrebiti/upotreb-ljavati s upotrebljivati [-ljujem] sve i sva; (kzm:) ha megdobnak ~vel, dobd vissza kenyrrel tko tebe kamenom, ti njega kruhomkb [~e, ~t, ~k] kub; ~re emel kubirati, dizati [diem] na treu potenciju v na kubkb- kubian [-na]kbnya [~ja, At, *ck] kamenolomkbgyk [~e, ~t] kubini/kubni koren; ~t von vaditi kubini korenkbmter [~e, ~t] kub(i)ni metarkbtartalom [-Ima, -Imat] kub(i)na sadrina/zapremina, kubatura, volumen; ~ kiszmtsa izraunavanje zapreminekburkolat [~a, ~ot] (ttesten) kamena kaldrma; kamena obloga zidakcsg [~je, ~t, ~k] lonac [-nca], up, upa, upicakd [~e, ~t, ~k] magla; sr ~ debela magla, magiina; ~ ereszkedik magliti se; a ~ felszll magla se die; sziti a ~ magla pada; ~be borult zavijen u maglukdlmpa [Aja, At, Ak] sve-tiljka za osvetljivanje puta u magli, farkds [~et; ~en; ~ebb] (tv is) maglovit, zamagljenkdst [~ett, ~sen, ~eni] maglitikdszitls [~t] izmaglica, sitna kia, potkonjaa

kedny [~e, ~t, ~ek] kameni sud, posuda od kamenakple* [~e, ~et, ~ek] zgrada od kamena, kamena zgrada/graevinakfal [~a, ~at, ~ak] kameni zidkfarags [~t] 1. kamenorezaki rad; 2. (mvelet) klesanjc/rezanje/tesa-nje kamena; 3. kame-ntorestvokfarag [~ja, ~t, ~k] kamenorezac [-resca], klesar, tesa kamena, kamenarkfejt [~je, ~t, ~k] 1. ka-menolomac [-mca]; 2. kamenolomkgt [~ja, ~at, ~ak] kamena brana, kameni nasipkhajtsnyira na domet kamenakhcsel [~t, ~jen] kaljucatikhd [~ja, -hidat, -hidak] zidani mostkhint [~ett, ~sen, ~eni] zakaljati [-ljem] se; ~ egyet prokaljati sekhg [~tt, ~jn] kalja; fuldokolva ~ hripati; ~ni kezd prokaljatikhgs [~e, ~t, ~ek] kaljanje, kaalj [-ija]; ~ elleni por praak za kaalj; a ~ elllt/megsznt kaalj se utajiokhgscsillapt [~ja, ~t] lek protiv kaljakkemny tvrd kao kamenkkny [~e, ~t] crni trn; trnjinakkocka [-ija, At, Ak] kockasti kamen, kamena kockakkori iz kamenog dobakkorszak [~ot] kameno dobakkrcsin [~je, ~t] nv sasa, umarica, runo, prostrelklap [~Ja> ~ot, ~ok] kamena ploaklcsn [~e, ~t, ~k] zajam [-jma]; llami ~ dravni zajam; ~t felvesz uzeti na zajam; ~t jegyez potpisati [-iem]/potpisivati [-sujem] v upisati zajam; ~t kibocst raspisati [-iem]/ raspisivati [-sujem] v emitovati [-tujem] zajam; (tv:) visszaadja neki a ~t otaliti alu, vratiti ao za sramotu, nije mu ostao duan, vratiti ravnom meromklcsnad [~ott, ~jcm] dati/davati zajma; ~ vkinek pozajmiti/pozaj-

mljivati [-ljujem] kome, posuditi komu toklcsnhats [~a, ~t, ~ok] uzajamno dejstvo, uzajamno/meusobno delo-vanjeklcsn kenyr: kzm: ~ visszajr vratiti milo za drago, ilo za ognjiloklcsnkr traiti to od koga na zajam; pozajmiti/pozajmljivati [-ljujem] od koga, uzeti [-uzmem]/uzimati u zajam od kogaklcsnknyvtr [~a, ~t, ~ak] po-zajmna v posudbena knjinica/bibliotekaklcsnktvny [~e, ~t, ~ek] obveznica dravnoga zajmaklcsns [~en] uzajaman [-mna], meusoban [-bna]; ~ seglynyjtsi szerzds paktyugovor o uzajamnoj pomoiklcsnssg [~e, ~et] uzajamnostklcsnz [-nztt, ~zn] 1. ld klcsnad; 2. ld klcsnveszklcsnvesz [-vett, -vegyen, -venni] vkitl posuditi/posuivati [-ujem], uzeti na poslugu v u zajam, uzajmi-ti/uzajmljivati [-ljujem] (od koga), prizajmiti (u nekoga)klcsnzs [~e, ~t, ~ek] pozajmljivanje, pozajmicaklcsnz [~Je ~t, ~k] pozajmljivao, zajmodavac [-vca], uzajmljiva, po-suditeljkldk [~e, ~t] orv pupak [-pka, tb -pkovi]kldkzsinr [~ja> ~t] pupanica, pupana vrpcakles [~e, ~t] nv prosoklesksa [~ja, ~t, Ak] kaa od prosaKln [~t] fldr Keinklnivz [-vize, -vizet] kolonjska vodaklnc [~e, ~t, ~k] 1. panj, klada; 2. tv balast, breme [-ena], smetnja, suvian/nepotreban teretklt [~tt, ~sn, ~eni] 1. troiti; sokat ~tt ltzkdsre mnogo je utroio na odeu; 2. (kitall) izmisliti/izmiljati; 3. pevati, opevati; 4. lei [lee]kltekezjlk [~ett, ~zk/~zen] lako vkltekez

538

knny

knnyfm

539

knyvvitelmnogo troiti, rasipati, duboko za-hvatiti/zahvatati s zahvaati u dep, hariti (se)kltekez rasipan [-pna]kltemny [~e, ~t, ~ek] psma, stihkltszet [~e, ~et] pesnitvo, poezijaklt [~je, ~t, ~k] pesnikklti pesnikikltn [~je, ~t, ~k] pesnikinjakltpnz [~e, ~t] novac za troak [-ka]klttt zamiljenkltz|ik [~tt, ~zk/~zn] seliti se; j laksba ~ik useliti se u nov stankltzkds [~e, ~t, ~ek] selidba, preseljavanje, seljenje; (ide-oda) seljakanje, seobakltzkd|ik [~tt, ~jk/~jn] t kltzikkltz: ~ madr ptica selicakltsg [~e, ~et, ~ek] troak [-ka]; apr ~ek sitni trokovi; fedezi vmi-nek a ~eit pokriti/pokrivati trokove ega; ~ekbe veri magt uvaliti/ uvaljivati [-ljujem] se u trokove; sajt ~n na svom trokukltsgelirnyzat [~a, ~ot] predraun trokovakltsges [~et; ~en; ~ebb] skupkltsgmentes [~en] besplatan [-tna]kltsgvets [~e, ~t, ~ek] budet, predraun, proraun; llami^dravni budet/predraun/proraun; csaldi ~ porodini predraun; kzg ~en kvli vanbudetski; ~/ csinll kszt proraunati/proraunavati, budetirati, sastavljati proraun pri- | hoda i rashodakltsgvetsi budetski, predraunski, proraunski; ~ v budetska/pred-raunska godina; ~ ttel budetska stavka; ~ tbblet budetski viakklykezjik [~ett, ~zk/~zen] okotiti (se); (kutya) teniti (se); maciti seklyk [klyke, klykt, klykk]1. derite, kembe [-eta],2. tene [-eta]; (macska)mae [-eta]kmny [~e,~t] kim, kumin kmnymag [~ja, ~ot] seme od kima

kmves [~e, ~t, ~ek] zidar, kamenarkmvesmestersg [~e, ~et], k'm-vessg [~e, ~et] zidarstvokntrfalaz [~ott ~zon] okoliiti, vrdati, krivudatiknts [~e, ~t, ~k] ogrtaknny [~e, ~et, ~ek] suza; ~be lbad a szeme naviru mu suze na oi; ~ben szik topiti se u suzama; ~ekig meghat dirnuti do suza; ~ekre fakad briznuti u pla; ~eket csal ki vkinek a szembl izazvati/izazivati kome suze na oi; ~eket ejt liti v roniti suzeknnycsepp [~je, ~et, ~ek] suzaknnyebbed |ik [~ett, ~jk/~jen] postajati [-jem] lakiknnyebbt [~ett, ~sen, ~eni] olakati/ olakavatiknnyebbsg [~e, ~et, ~ek] olakicaknnyed [~et; ~en; ~ebb] lak, neusi-ljenknnyedn olakoknnyedsg [~e, ~et] lakoa, neusilje-nostknnyelm [~en] lakouman [-mna], lakomislen; (p/ let) nesolidan [-dna]; ~ frfi lakoumnik; ~ n la-koumnicaknnyelmskd|ik [~tt, ~jk/~jn] biti v bivati lakomislenknnyen lako; na lak nain; ~ hasad cepak [-pka]; ~ lankad ember susta-lica h, n; ~ olvaszthat topk [-pka], topljiv; a dolog ~ megy posao v stvar ide glatko/lako; te ~ beszlsz lako je tebi govoritiknnyes [~en; ~ebb] suzan [-zna], pun suza, suzovitknnyez|ik [~ett, ~zk/~zen] suziti, plakati [-aem]; ~ik a szeme oi mu cure; ~ik a szeme a fsttl oi mu suze od dima; ~ve beszl govoriti kroz suzeknnyfakaszt: ~ gz gas/plin suzavac . [-vca], suzni gas/plinknnyt [~ett, ~sen, ~eni] olakati/ olakavati; ~ a lelkiismeretn rasteretiti/rastereivati [-ujem] savest; ~ magn olakati sebiknny [knnyen; knnyebb] lak; ~ bor lako vino; ~ olvasmny lako

tivo; ~ ezt mondani lako je to kazati v reiknnyfm [~et, ~ek] laki metalknnyipar [~a, ~t] laka industrijaknnysly sp lake teine/kategorijeknnyszerrel olakoknnyvezetk [~e, ~et] orv suzovodknnyzacsk [~ja, ~t, ~k] suzna ke-sicaknyomat [~ja, ~ot, ~ok] nyomd litografija, kamenotisak [-ska]knyk [~e, ~t, ~k] lakat [-kta, tb -ktovi]; (szl:) mr a ~m'n jn ki izalo mi je na vrh glaveknykcs [-csve, -csvet, -csvek] kol_enasta/savinuta cevknykl [~t, ~jn] 1. (knykre tmaszkodik) nalaktiti se; 2. tv, pejor laktati seknykvd [~je> ~*> ~k] zatitni rukav; sp (vvs) laktobran (u maevanju)knyradomny [~a, ~t, ~ok] milostinjaknyrg [knyrgtt, ~jn] vkinek, vkihez preklinjati [-njem] koga, usrdno moliti kogaknyrtelen [~l; ~ebb] nemilosrdan [-dna]knyrl [~t, ~jn] vkin smilovati [-lujem] se kome v na kogaknyrlet [~e, ~et] milostknyrletes [~en; ~ebb] milosrdan [-dna], milostiv, saaljivknyv [~e, ~et, ~ek] 1. knjiga; ~ fedlapjaifedele korice tb; ismeretterjeszt ~ nauno-popularna knjiga; kiadsok ~e knjiga izdataka; ~ nlkl tud znati napamet/naizust; (szl:) mintha ~bl olvasn govori kao iz knjige; 2. tagsgi ~ lanska knjiicaknyvllomny [~a, ~t] knjini fondknyvbart [~ot, ~ok] ljubitelj knjiga; bibliofilknyvecske [^ije, ~t, ^ik] knjiicaknyvel [~t, ~jen] ker voditi (trgovake) knjige, knjiitiknyvels [~e, ~t, ~ek] knjigovodstvo, knjienjeknyvel [~Je> ~t, ~k] knjigovoa h

knyvelsg [~e, ~et, ~ek] knjigovodstvo knyvesbolt [~Ja> ~t ~ok] knjiara,knjiarnicaknyvespolc [~a, ~ot, ~ok] polica/ stela(a) za knjigeknyvismertets [~e, ~t, ~ek] prikaz/ recenzija/ocena knjigeknyvjegyzk [~e, ~et, ~ek] spisak [-ska] knjigaknyvjelz [~je, ~t, ~k] znak (u knjizi)knyvkereskeds [~e, ~t, ~ek] knjiaraknyvkeresked [~je, ~t, ~k] knjiarknyvkiads [~a, ~t] izdavanje knjigaknyvkiad [~ja, ~t, ~k] (egyn) nakladnik; (intzmny) izdavako preduzee/poduzee, nakladni zavodknyvktszet [~e, ~et] knjigovenicaknyvkt I. mn knjigovezaki; II. fn [~je, ~t, ~k] knjigovezac [-esca], knjigovea hknyvmoly [~t, ~ok] 1. knjiki moljac [-ljca]; 2. tv knjigoatac [-aca]knyvnap [~ot, ~ok] dan knjigeknyvnyomtats [~t] tampa, tisak [-ska] knjigaknyvszakrt [~je, ~t, ~k] t knyvvizsglknyvszekrny [~e, ~t, ~ek] ormar za knjigeknyvszemle [^it] pregled revija knjigaknyvtbla [^ija. -it, rCk] okov za knjigeknyvtmasz [~t, ~ok] nalonj(a)knyvtr [~a, ~t, ~ak] biblioteka, knjinica,knyvtros [~a, ~t, ~ok] bibliotekar, knjiniarknyvterjeszts [~t] rasturanje/rasturi van je knjigaknyvterjeszt [~je, ~t] rasturiva knjigaknyvjdonsg [~a, ~ot, ~ok] nova knjigaknyvvsr [~a, ~t] sajam knjigaknyvvitel [~t] ker knjigovodstvo; ketts ~ dvostruko/duplo knjigovodstvoknyvvizsgl

540

krml

krmnfont

541

krlmnyesknyvvizsgl [~Ja> ~t ~k] ker revizor trgovakih knjiga; hites ~ zakleti revizorkolaj [~a, ~at] nafta, kameno/mine-ralno uljekolaj-finomt [~ja, ~t, ~k] (gyr, zem> rafinerija nafte, tvornica za proiavanje kamenog uljakolajforrs [~a, ~t, ~ok] izvor kamenog ulja, izvor naftekolajipar [~a, ~t] industrija naftekolajmez [~Je> ~t> ~k] polje kamenog uljakolajvezetk [~e, ~et, ~ek] naftovod, cevovod kamenog uljakomls [~a, ~t, ~ok] odron kamenakoszlop [~a, ~ot, ~ok] kameni stubkp [~tt, jn] pljunuti [-nem]/ pljuvati [-ujem]; vrt ~ izbacivati [-ujem] krvkpadl [~ja ~t] kameni podkpcs [~et; ~en; ~ebb] zdepast, demekastkpeny [~e, ~t, ~ek] ogrtakpet [~e, ~et] orv ispljuvak f-vka], pljuvanak [-nka], pljuvotinakpkd [~tt, ~jn] pijuckati, pljucatikpor [~t] kameni praakkpcssze [~je, ~t, ^ik] pljuvaonica, pljuvanicakpnyeg [~e, ~et, ~ek] kabanica; tv, pejor ~et forgat okretati kabanicu prema vetru; (szl:) es utn ~ posle kie japunde [-eta]/ kabanicakpnyegforgat tv, pejor I. mn prevrtljiv; II.//i [~t, ~k] prevrtljivac [-vca], vrdalama hkpl [~t, ~jn]: vajat ~ bukati maslokr [~e, ~t, ~k] 1. krug; krunica; mat ~ tmrje promer kruga; mat ~ kzppontja sredite kruga; 2. (e-gyeslet, trsasg) kolo, drutvo, udruenje; 3. (pol.) vezet ~k vodei krugovi; jl rteslt ~kben u dobro obavetenim krugovima; ~iinkben u naem krugu/drutvu; szk ~ben u uem krugu/drutvu; az ifjsg ~ben meu omladinom;

4. rdekldsi ~ krug/sfera intereso-vanja; mkdsi ~ krug dejstvakrbe okolo, naokolokrbe-krbe unaokolokrblyegz [~je, ~t, ~k] okrugli igkrben naokolokrcikk [~et, ~ek] mat sektor, deo [dela]/iseak [-ka]/sektor krugakr oko (ega)kret [~e, ~et, ~ek] garniranjekrforgalom [-Ima, -Imat] kruni saobraajkrforgs [~a, ~t] kruenje, vrtnja, kretanje unaokolokrfrsz [~e, ~t, ~ek] kruna testera/ pila, cirkularna pilakrgallr [~ja, ~t, ~ok]okrugli ogrta; pelerinakrgt [~Ja ~at, ~ak] kruni nasipkrhinta [^.ja, At, -k] vrtuljak [-ljka], vrteka, ringlpil, vrtuljak [-ljka], okretaljkakris [~e, ~t, ~ek] nv jasen; sijalicakrtefa [^.ja, -it, ^,k] kruka; (mint ipari faanyag) krukovinakrteplinka [~ja, ~t] krukovaakrtr [~t/-teret] okrugli trgkrt [~Ja -rutat, -rutak] bulevar, venac [-nca]krutazs [~a, ~t] kruno putovanjekrl I. hat (krs-krl) okolo, naokolo; II. nvut 1. vmi ~ oko ega; a Fld a sajt tengelye ~ forog Zemlja se okree oko svoje osovine; 2. az ra tz forint ~ lehet cena mu je oko deset forinti; t ra ~ oko pet sati/asovakrlll [~t, ~jon] vkit opkoliti/opkoljavati kogakrlbell otprilikekrlfog [~ott, ~jn] opkoliti/opkoljavati, okruiti/okruavati [-ujem], obuhvatiti/obuhvatati; az ellensg ja a vrost neprijatelj opkoljava gradkrlhajz [~ott, ~zon] oploviti/o-plovljivati [-ljujem]; ~za a fldet oploviti v plovei obii [-idem] zemljukrlhatrol [~t, ~jon] 1. omeaiti, omeiti/omeavati; 2. (pontosan meghatroz) tano odrediti/odreivati [-ujem]krlhzeleg [-lgett, ~jen] oblaskatikrlhord [~ott, ~jn> ~ani] obneti [-esem]krlr [~t, ~jon] opisati [-iem]/ opisivati [-sujem], parafraziratikrlrs [~a, ~t] opisno izraavanje, parafraza, perifrazakrljr [~t, jon] obii [-iem]/obi-laziti, estaritikrlmny [~e, ~t, ~ek] okolnost, prilika; enyht ~ olakavajua/ola-kotna okolnost; kedvez ~ek povoljne prilike; ~ek tallkozsa sticaj prilika; nem l a legjobb ~ek kztt on nije u najboljim prilikama; semmi ~ek kztt ni u kom(e) sluajukrlmnyes [~et; ~en; ~ebb] opiran [-rna]; (hosszadalmas) dugotrajan [-jna]krlnz

542

kt

ktbr

543

ktfkkrlnz [~ett, ~zen] gledati unaokolo, obazirati [-rem] se; ijedten ~ plaljivo se obazirati f-rem] na sve stranekrltte oko njega (v nje)krlrajong [~ott, ~jon, ~ani] oboavatikrlrak [~ott, ~jon] obnizati [-iem]/ obnizivati [-zujem]krlrepl [~t, ~jn] obieteti [-tim]krlszaglsz [~ott, -asszon] (p/ kutya) obnjuitikrltekint [~ett, ~sen, ~eni] obazreti [-rem]/obazirati [-rem] sekrltekints [~e, ~t] obazrivostkrltekint [~en] obazriv, oprezan [-zna]krlvesz [-vett, -vegyen, -venni] op-koliti/opkoljavatikrlzr [~t, ~jon] opasati [-aem]/ opasivati [-sujem], opkoliti/opkoljavatikrvast [~ja, -utat] kruna eljeznicakrverseny [~e, ~t, ~ek] sp kruna trkakrvonal [~a, ~at, ~ak] 1. mat krug; 2. tv obris, konturakrvonalaz [~ott, ~zon] tv praviti ocrt, ocrtetikrzet [~e, ~et, ~ek] rejon, rajonkrzeti rejonski, rajonski; ~ orvos re-jonski/rajonski lekar v lenik; ~ orvosi rendel rejonska/rajonska le-karska ambulanta v ordinacijakrz [~je> ~t> ~k] estar, estilo; ~vel mr estaritiks [~ja, ~t] kamena so(l), slanka-menk'szll: ll ~ sas crni/suri orao; ~ zerge divokozakszn [-szene, -szenet] kameni ugalj/ ugljenksznbnya [~ja, ~t, ^ik] ugljenokop, rudnik (kamenog) uglja/ugljenakszikla [~ja, -it, ~k] stenakszv tvrda srca; ~ ember cvek bez srca, bezduan ovekkszn [~t, ~jn] 1. (megkszn) zahvaliti/zahvaljivati [-ljujem] (se) komu na emu, blagodariti komu na emu; ~m! hvala! ~m szpen

hvala lepa/lepo; ~m a segtsget hvala na pomoi; ezt nekem ~heted to moe meni da zahvali; 2. (dvzl) pozdraviti/pozdravljati kogakszns [~e, ~t] (dvzls) pozdravljanjeksznet [~e, ~et, ~ek] hvala, zahvalnost, blagodarnost; nincs benne ~ nema vajde od toga; ~tet vesz primiti/primati sa zahvalnou v s blago-darnouksznlevl [-vele, -velet, -velek] zahvalnica, pismena zahvalaksznt [~tt, ~sn, ~eni] vkit 1. pozdraviti/pozdravljati koga; (pohrral a kzben) (na)zdraviti kome; egymst ~ik zdraviti se; 2. (gratull) estitati komeksznt I. mn pozdravni; II. fn [~je, ~t] 1. (mondoka) estitka;2.(egyn) estitakszrgp [~e, ~et, ~ek] brusalica, maina za bruenje, brusilica, toilokszrk [-kve, -kvtt] brus, brusai kamen, kamen za brusove, toilo, tociljkszrl [~t, ~jn] 1. brusiti, (na-) otriti, tociljiti, toiti; 2. (tv:) torkt ~i hrakati [-kam s hraem]kszrs [~e, ~t, ~k] brusakszvny [~e, ~t] orv kostobolja, ulozi tb [birt -ogaj; (lb) podagra gihtkszvnyes orv I. mn kostobolan [-Ina], uloan [-na]; podagrian [-na]; II. fn [~e, ~t, ~ek] bolesnik od kostobolje/uloga; podagrikkt [~tt, kssn] 1. (megkt) (pri-) vezati [-eem]/(pri)vezivati [-zujem]; parthoz ~i a csnakot vezati amac za obalu; ktnyt ~ pripasati [-paem]/pripasivati [-sujem] ke-celju; 2. (pl pulvert) trikati; harisnyt ~ plesti [-etem] arape;3.knyvet ~ vezati v uvezati/uvezivati v (u)koriiti knjigu; 4. (tv:)bartsgot ~ sprijateljiti se, sklopiti/sklapati prijateljstvo; hzassgot ~sklopiti brak, stupiti /stupati u brak;ismeretsget ~vkivel upoznati/upoznavati [-najem] se s kime; 5. tv ~imagt vmihez ostati [-anem]/ostajati

[-jem] pri emu, prionuti za to, ne poputati, biti uporan u emu; ~