KERAMIKA - Seminarski

Садржај

Садржај

1. УВОД............................................................................31.1. Праисторијска керамика .............................................31.2. Проналазак порцелана ................................................4

2. СИРОВИНЕ ЗА КЕРАМИКУ........................................5

3. КЕРАМИЧКЕ МАСЕ.....................................................6

4. ТЕХНОЛОШКИ ПОСТУПЦИ.......................................7

5. КЕРАМИЧКИ ПРОИЗВОДИ .......................................95.1. Преглед производа од керамике ...............................115.2. Груба керамика ..........................................................145.3. Фина керамика ..........................................................165.4. Технички производи ...................................................175.5. Техничке керамике као алтернативни

конструкцијски материјали...................................................185.5. Алатна керамика ........................................................18

6. ГРНЧАРСТВО.............................................................196.1. Процес израде предмета на грнчарском точку

.................................................................................................206.1. Поливке, сушење и печење керамике...................21

7. ЛИТЕРАТУРА.............................................................22

Керамика ( )

1. УВОД

Под керамиком се подразумевају производи израђени од глине или сличних ствари, обликовани у течном, пластичном, сувом или прашкастом стању, а затим сушени и печени на довољно високој температури како би се добила потребна механићка својства.

Данас се међу керамичке производе сврстава низ приозвода који нису израђени од глине и силиката, али им је технологија израде и прераде слична керамичкој технологији која обухвата пресовање, извлачење, стругање, ливење, сушење и печење. Керамички производи, представљају продукте фазних промена неметалних материјала на високим температурама.

Слика 1. Керамика

1.1. ПРАИСТОРИЈСКА КЕРАМИКА

Керамика као занат и уметност у исто време, спада у најстарије људске послове. У археолошким налазиштима целог света и дан данас се проналазе поједини фрагменти, па и цели очувани предмете израђене од глине, те творевине давно нестајих и заборављених народа и култура.

Необорива је чињеница да је керамика била позната и у најпримитивнијем облику, такорећи међу првим људима, што као доказе дају предмети ископани у пећинама, у којима су били настањени, као и из реке Нила у Египту , одакле су извађени предмети од керамике, чија је процењена старост преко 13000 година.

Реч керамика потиче од грчке речи керамос, што значи рог за пиће или од речи кера, што би значило главно својство глине - пластичност или уметност израђивања грнчарије.

Данас се под керамиком подразумевају сви предмети израђени од глине и њој сродних материјала, печених једанпут или двапут,глазираних или неглазираних.

Слика 2. Пећинска керамика


Први керамички предмети нису се пекли, већ сушили покрај ватре или на сунцу, а ради веће чврстоће премазивани су споља или изнутра, смоластим материјалима или воском.

Човек се после дугог низа векова научио, мада примитивно , да пече керамику, а исто је после много векова пронађена глазура.

1.2. ПРОНАЛАЗАК ПОРЦЕЛАНА

Први покушаји израде порцелана везани су за 1580. годину и место Фиренцу, где се почео производити такозвани Медичи-порцелан. Имао је бео сјај и цртеже кинеског стила, те је личио на кинески. Међутим због велике мекоће материјала и што је више био стакло него ли порцелан, није нашао широку примену, да би се у Француској 1695. године појавио, Фритани и Реомиров порцелан, који је био чвршћи, али као и италијански у свом саставу није имао глину, па због превеликог лома користио се у декоративне, а не употребне сврхе.

Европски порцелан пронашао је 1706. године немачки алхемичар Јохан Бедгер, употребивши, за састав масе за израду, случајно козметички пудер,који се тада користио за перике, а у ствари то је била бела каолинска глина, те је печењем те масе добио првих пет шољица од белог полпрозизног (правог) порцелана.

Слика 3. Писар из 1740. године

Ускоро се порцелан, проналази и у Русији, тзв. руски , као и у Шпанији на краљевском двору, што доводи до отварања фабрика за производњу и аутоматског увођења у ширу потрошњу, како у домаћинствима тако и у свим гранама људске делатности, јер му је цена коштања постала повољна.

2. СИРОВИНЕ ЗА КЕРАМИКУ

Сировине за керамику могу се сврстати у пластичне и непластичне.

Глина је основна пластична сировина која представља продукт распадасња глиненца, односно, силикатних стена, које садрже алумосиликат. Каолин садржи групу (Si2O5), која је карактеристична за кристалну решетку тог минерала.


С обзиром на постанак глине, постоје примарна и секундарна налазишта.

примарне глине -налазе се на месту настанка и оне су увек мешавине каолина, каменца и глиненца.

секундарне глине - садрже одређене нечистоће јер се добијају седиментацијом.

Основно својство глине је да је пластична кад садржи воду, а пластичност обезбеђује слојевита структура минерала глине и њени врло ситни кристали. Што је величина кристала мања, то је пластичност већа , па пошто су из примарних налазишта честице велике, самим тим је глина из секундарних налазишта пластичнија. Код нас се велика налазишта глине налазе у околини Шапца и Ваљева.

Глиненац је друга важна компонента у керамичким сировинама, и то албит (Na2O*Al2O3*6SiO2) и ортоклас (K2O* Al2O3*6SiO2 ). Глиненци се много употребљавају као топитељи, за снижење температуре топљења.

Кремен (SiO2) трећа је важна сировинска компонента, која се у природи обично налази као З-кремен. Такав кремен на повишеним температурама, прелази у друге кристалне модиикације, које имају различите густоће због промене волумена.

3. КЕРАМИЧКЕ МАСЕ

Керамичке масе су материјали састављени од глине (каолина), кремена, глиненца, мрамора, доломита и магнезита. Пошто глина често садржи више минерала, назива се глиненом супстанцом. Повољан састав керамичке масе зависи од потребних пиротехничких својстава, као и од технолошких захтева који се појављују у току производње.Она мора имати способност:

обликовања у сировом стању; не смеју пуцати и кривити се – равномерно (правилно)

сушење; довољну отпорност на термичка напрезања у току

синтеровања , за време печења не сме се деформисати;

одрећена пиротехничка својства (ватросталност); коначна физикална својства; захтевани естетски изглед (бојa, величина, сјај...)

готовог производа

Да би се то постигло морају се познавати својства сировинских компонената и унапред предвидети њихов утицај у критичној маси, познајући технолошки процес кроз који мора проћи таква керамичка маса.

4. ТЕХНОЛОШКИ ПОСТУПЦИ


Технолошки поступци производње разликују се према припреми масе:

припрема за финокерамичке производе припрема за грубокерамичке производе

Према начину обликовања постоје три поступка : пресовање стругање ливење

Пресовање може бити суво, полусуво и влажно, а ливење обично и на повишеној температури. Припрема масе врши се мокрим и сувим млевењем.

Мокро млевење

На основу рецептуре, сировине се мељу у бубњастим млиновима са куглама. Данас се млинови израђују до волумена 32м3. Прво се у млин стављају непластичне компоненте и део пластичних, ради добијања повољне вискозности да се круте честице удрже у суспензији. При крају млевења додаје се остатак. Кугле се котрљају по честицама материјала уз истовремено ударање, при чему докотрљане кугле које се истовремено обрушавају, производе даљи ефекат узајамним трењем.

Тако настају ситне грануле које су делом заобљене, а делом размрскана зрнца, којима пречник обично стоји у неком одређеном односу према пречнику кугли млина. Код ове врсте млевења додаје се толико воде да се постигне флуидност која омогућује оптимално пуњење.

Суво млевење Најчешће се примењује када је керамичка маса од глине

која нема пуно честица кремена. Таква се сировина меље различитим млиновима(чекићарима, колним млином, ваљцима).

Слика 4. Колни млинови за суво млевење


Просејавање се спроводи вибрационим ситима.

Филтрирање – за обликовање пластичним поступком (посуђе) глинена суспензија се филтрира у филтар – пресама.

Пресовање - добијени гранулат пречника честица 0,5 мм и влажности 3-7 % пресује се у алатима тако да горњи жиг сабија масу са два – три ударца , у зависности од величине и дебљине плочице .

Први ударац је увек слабији и служи да истисне ваздух који је апсорбован између честица глине да се не би створио ваздушни јастук, што би спречило сабијање масе у калупу. Пресује се

хидрауличним или фрикциони пресама под притиском од 25-40 МПа.

Слика 5. Фрикционе пресе

Стругање – најстарији поступак обликовања керамичких приозвода. Стругати се може ручно и машински. Ручним стругањем служили су се праисторијски народи (Вавилонци и Египћани).

Поступак стругања може се рашчланити у четири фазе , с обзиром на основне облике предмета који се стружу:

1) У првој фази баца се комад пластичне масе у облику кугле у средину ратирајућег кола и развлачи се мокрим рукама док не поприми једноличан и стабилан облик са одреденом дебљином стране (ако маса не падне у средину кола, она одлети са њега).


2) У другој фази се сунђером, умоченим у воду и исцеђеном, глачају унутрашње, а нарочито спољашње странице предмета, а алатом се зарезују на предмету бразде, удубљења и сл. (примитивно украшавање).

3) Након заустављања кола (трећа фаза), скида се предмет тако да се жицом одвоји са кола.

4) На крају се струже преостала маса са кола.

При стругању морају бити задовољена два услова:

Руке радника и предмет који се обрадује морајлл бити влажни, и

Слика 6. Ручно стругање Стране посуде морају се извести једнаке дебљине како се

не би предмет смрвио и пукао.

Лонци, тегле и различите посуде израђују се од обичних опекарских глина које се могу добро пластично обликовати. Пеку се на ниским температурама (900-1000°С). Предмети су порозни и не држе воду ако нису глазирани. Такви производи, производили су се до данас ручно.

Стругање се заснива на ротацији стругарске главе , а њена брзина се регулише тако да центрифугалне силе које делују на честице глине не пређу критичну вредност уз коју би се маса развлачила без шаблона. Да се глина не би лепила за стругарску главу, греје се (130°С) и тако се ствара танки филм водене паре на влажном призводу који подмазује окретну главу стругарског уређаја. Тањири се стружу споља , а шољице изнутра.


Слика 7. Машинско стругање изнутра и споља

Печење и глазура

Сирова роба се најпре суши ( ≈ 65°Ц), а затим се бисквитно пече (≈100°Ц), а након тога глазира се умакањем, преливањем или штрцањем. На фајансном посуђу пече се глазура на температури од 1050-1100 °Ц, а на посуђу од меког порцулана, тзв. витреоус кина, на температури од 1200-1250 °Ц. Тврди порцелан пече се на температури од 1380-1410 °Ц. Сва се печења проводе у оксидацијској атмосфери, сем печења порцелана. Он се пече на температури до 1080°Ц, оксидацијски, на температури 1080-1300 °Ц редукцијски, а на температури 1300-1400 °Ц у неутралној атмосфери.

Порцелан и друга керамичка роба данас се пече углавном у тунелским пећима, јер су најекономичније. Прва таква пећ конструисана је 1873. године (В Боцк). За њу је карактеристично да предмети путују кроз тунел у коме влада одређени распоред температура, притисака и осталих услова, тако да се предмети проводе кроз одредени режим печења. Гасови сагоревања извлаче се на месту где улазе предмети у пећ, тако да се загревају у противструјном току. На тај начин хладни предмети долазе у додир са већ охлађеним гасовима сагоревања, а након проласка кроз саму зону долазе у додир са топлим зраком што се загрева од предмета који су прошли кроз саму зону. Такве пећи дуго трају, јер не трпе температурне ударе као коморне или округле пећи које се наизмениено загревају и хладе у сваком циклусу печња. Предмети се слажу на колица пећи.

Када се ради о печењу бисквита, онда се слаже и висе комади један изнад другог. Број тако наслаганих предмета је ограничен, јер постоји опасност да се доњи предмети оштете. Обично се предмети слажу на регале. Ако се ради о печењу глазуре, мора се сваки комад посебно сложити да се не прилепе за растањену глазуру.

Пече се углавном отвореним пламеном када се као гориво употребљава земни гас. Када се пече украс на глазури (ниске температуре) употребљавају се електричне пећи. Свака


керамичка маса захтева посебан режим печења. Брзина пролаза робе кроз пећ лимитирана је температурним градијентом који може поднети роба, а да не пукне или се не распадне у ватри.

Све грешке настају због превеликих напона у црепу, које настају због дехидроксилације минерала глина (обично на температури од 550-650 0ц) у зони загревања, те у зони хладења због прекристализације појединих компонената кад се повећава запремина. Зато свака керамичка маса има своју оптималну криву печења.

5. КЕРАМИЧКИ ПРОИЗВОДИ

Керамички производи могу се према техничким својствима сврстати у грубу и фину керамику, а према физикалним карактеристикама у порозну и непорозну керамику.

У грубу керамику убрајају се: обична опека, дренажне цеви, цреп, цеви и посуђе од каменштине и ватростални материјали.

У фину керамику: глазиране и неглазиране плочице, санитарни производи,

порцелан, електропорцелан, стеатит, производи од каменине и ватростално посуђе.

У порозне производе спадају: неки производи грубе керамике, ватростални материјали, теракота, фајнса, мајолика, каменина (такви производи на пресеку имају грубу структуру и привлаче језик када се језиком додирне површина), а у непорозне производе убрајају се: каменштина, меки порцелан, порцелан, синтеровани термички производи (оксидна керамика), таљени,мулит, таљени корунд, итд.

5.1. ПРЕГЛЕД ПРОИЗВОДА ОД КЕРАМИКЕ

Све керамичке производе делимо према врсти производа према механичким особинама њиховог црепа и према температури на којој се пеку.

A. КЕРАМИКА ПОРОЗНОГ, НЕСИНТЕРОВАНОГ ЦРЕПА ТЕМПЕРАТУРА ПЕЧЕЊА ОД 800°Ц ДО 1200 °Ц

1) Груба керамика

Керамика разнобојног грубозрнастог црепа: Цигларство (неглазирано) Грнчарство

(неглазирано)


Цигле' Цреп Градевинска теракота Фини цреп Спећијалне цигле

Саксије за цвеце Дреназне цеви Посуде (грубо) Фасадне цигле (глазиране) Посуде

2) Фина керамика I. Керамика једнобојног ситнозрнастог црепа (глазирана или

неглазирана) Фина теракота (декоративна),

- Меки фајанс,- Зидне плочице,

- Декоративно посуде,

- Декоративни предмети

II. Бели глазирани или неглазирани цреп: - Тврди фајанс,

- Мајолика (из цисте, крецне

или фелдспатне масе),

- Финије и лосије посуде,

- Каљеве зидне плочице ,

- Каљеве пећи,

- Декоративни предмети.

B. КЕРАМИКА ЧИСТОГ СИНТЕРОВАНОГ ЦРЕПА ТЕМПЕРАТУРА ПЕЧЕЊА ОД 1200 °Ц ДО 1500 °Ц

I. Разнобојни грубозрнасти цреп: а) Груба санитама керамика у теракоти или глазирана

Груба каменина Шоље за WC Лавабои Посуђе за киселине

б) Техничка керамика Клинкер - плочице (за улице и станове) Спећијалне клинкер - цигле

II. Једнобојни ситнозрнасти цреп

а) Непрозирни цреп- Фина каменина- Зубарски порцелан- Полупорцелан - Зидне плочице

-Хемијско и стоно посуђе - Декоративни предмети-Тврди електротехнички

порцелан

б) Прозирни цреп

- Меки порцелан (без фелдспрата у маси) - Енглески (костани) - Паријан


- Тврди порцелан (са фелдспратом у маси)

1. Ниже температуре печења: - Зегеров - Јапански

- Оријентални

2. Средње температуре печења: - Чески - Француски

- Аустријски- Руски

3. Високе температуре печења- Немачки - Енглески - Дански

Ц. ВАТРОСТАЛНИ МАТЕРИЈАЛИ ПОРОЗНОГ И НЕПОРОЗНОГ (СИНТЕРИЗОВАНОГ) ЦРЕПА

Температура печења од 1580 °Ц до преко 2000 °Ц

Цигле обицне и спећијалног облика:

- Шамотне- Глино - графитне- Кварцно - самотне- Угљеницне- Динасове

- Цирконијеве- Магнезитне- Титанове- Хромитне


5.2. ГРУБА КЕРАМИКА

Опека и цреп су грађевински елементи . Израђују се од црвене глине.

Црвена глина се најпре меље у млину, а затим на два пара ваљака. Глине за цреп и циглу редовно садрже карбонате. Медутим, ако су карбонати фино распоређени у глини, они побољшавајиу њена својства, јер делују за време печења као топитељи који снижавају температуру синтеровања.

Ако је, што се често догађа, тај вапненац у глини у облику мањих или већих облутака, величине зрна кукуруза, лешника или пак ораха, мора се самлети. Иначе, ако комади вапненца заостану у глини, током печења претварају се у калцијум - оксид, који у присутности влаге прелази у калцијум-хидроксид.

Што у црепу ствара рупице које пропуштају воду и такав цреп постаје неупотребљив. Вапненац у цигли ствара додатна напрезања и цигла пуца.

Цреп и опеке се пеку обично на температури од 950-1000 °Ц, већ према врсти глине у тунелским или кружним пећима. Кружне пећи имају простор за лозење који се прстенасто спаја у затворени круг.

Слика 8. Шема пресека округле пећи1. – отвор за убацивање угљене прашине или за уљне или плинске

пламенике2. – зазидани отвори

3. - преграда од папира (намешта се према ватри)4. – отвор за пуњење, пражњење или хлађење,

5. Зона предгрејавања

Каљеви служе за градњу собних пећи. Они се састоје од лица, које може бити глатко и рељефно, и од руба којим се


међусобно причвршћују. Лице се обично прекрива глазуром. Венац на каљу, који се налази са унутрашње стране, мора издржати брзо загревање пећи, а да при том не пукне. Као сировине за произодњу каљева служе црвене, сиве и зелене пластичне глине које садрже гвожђе, песак вапненац. Каљеви се обликују пресовањем. Или ливењем. Већи и компликованији комади се лију, а стандардни се пресују.

Слика9. Каљеве пећи

Клинкер-опеке су производи печени до потпуног синтеровања црепа. Употребљавају се за облагање фабричких подова и зидова излозених великим напрезањима. Клинкер опеке обиено се пеку на температури од 1150-1250 °Ц. Обликују се у вакумским пресама тако да се маса сече на прописане димензије. Израђују се сувим, полусувим и пластичним поступком.

Слика 10. Клинкер-опеке

Канализационе цеви. Керамичке цеви од каменштине печени су производи који не пропуштају воду. Израђене су од пластичне глине, а покривене су глазуром споља и изнутра или само изнутра. Канализационе цеви обично су округлог пресека, са једнако дебелим странама. Осим равних цеви, израђују се и фазонски делови и рачве са угловима од 45° и 60°, лукови од 30° и 45°, спојни делови, прелазни комади итд. Пречник цеви износи 50-1000 мм са странама од 10-50 мм .

Слика 11. Канализационе цеви

За обликовање канализационих цеви служе вертикалне пужне пресе. Када цев изаде из усника пресе, сече се на дузину од 1-2 м. Ручно или аутоматски ирађују се жљебови на крајевима цеви.

Жљебови су потребни да би се осигурала чврста веза међу цевима приликом монтаже. Фазонски делови производе се тако што се цеви савијају непосредно након изласка из пресе, док се рачве израдују гарнирањем након што су се цеви просушиле. Цеви се пеку на температури од 1150-1250 °Ц.


5.3. ФИНА КЕРАМИКА

Од облика, величине

и услова којима мора одговарати зависи да ли ће се предмет од фине керамике израдивати од тесних, пластичних, непластиених и прашкастих маса, а од врсте масе зависи да ли ће се предмет израђивати:

ливењем, ручно или машински.

Зидне, подне, прочељне и мозаик-плочице производи су углавном са глазуром која ствара глатку и стакласту површину.

Глазура омогућује одржавање хигијенских услова (лако чишћење, бактерије не продиру у зид итд.), што је њихова примарна функција. За печење фине керамике употребљавају се углавном тунелске пећи различитих израда. За печење зидних и подних плочица користе се пећи са каналом различитих димензија. Светлосни отвор често износи 1х1м, а дужина пећи 50-120 м.

Пећи за санитарну керамику обично су джзе (100-120 м) и имају веће профиле канала, јер се ради о већим предметима док су пећи за плоцице и порцелан нешто краће (70-100 м).

Слика 12. Плочице

Подне плочице производе се у више квалитета с обзиром на састав масе и температуру печења. Пеку се једном или два, а ређе и три пута (специјални украси). Већ према саставу, плочице се пеку на различитим температурама: синтероване на 1150-1200 0ц.

Кад се плочице два пута пеку, слажу се у бисквитно у слогове, а кад се пеку једанпут слажу се плочица до плочице у једном реду.

Слика13. Подне плочице


Прочељне плочице за прочеља спадају по својствима масе у подне синтероване плочице или клинкер-плочице. Могу бити глазиране и неглазиране. Израђују се углавном технологијом извлачења пластичним поступком у вакумским пресама , а ређе пресовањем суве масе као подне плочице. На задњој страни израђују се жљебови у облику ластиног репа, пошто нису порозне, омогућују њихово везивање за зид. Прочељне плочице употребљавају се у објектима за специјалну намену (кланице, хладњаче и сл.), јер омогућују одржавање хигијенских услова (лако Цисцење и прање без остецења зида).

Мозаик-плочице могу бити порозне, састава сличног зидним плочицама, и непорозне, сличне подним плачицама. Разликују се у томе што се у масама за израду мозаик-плочица често налази већа количина стакла (и до 40 %). Мазаик-плочице се пеку у пећима ниског свода. Обично су мозаик-плочице сложене у једном реду једна до друге.

Слика 14. Мозаик плочице

Циклус печења је доста кратак, јер мозаик плочице имају мале димензије, па нису осетљиве на пуцање у пећи као зидне и подне плочеице. Мозаик-плочице производе се обично у димензијама 2x2, 3x3, 4x2 (цм). Уграђују се у ексклузивне грађевине (луксузни базени, стубови у ентеријери ).

Санитарни производи обликују се ливењем. Глинена суспензија садржи око 33% воде.

5.4. ТЕХНИЧКИ ПРОИЗВОДИ

Техничке или нове керамике представљају чиста једињења, претежно оксида , карбида и нитрита. (алуминијум- оксид, силицијум – карбид) .

Техничке керамике се употребљавају за многе електричне и електронске делове, изолаторе при ниском и високом напону електричне струје, разне врсте кондензатора.

Индустријски керамички ватростални мателијали се обично деле на киселе и базне врсте. Кисели ватростални материјали базирају се углавном на SiO2 и Al2O3, а они базни на MgO, CaO и Cr2O3 .


Електропорцелан. Технолошки процес производње електропорцелана практично је једнак процесу за производњу порцелана за домаћинство, једино што се при саставу масе узимају у обзир електрична својства материјала Електропорцелански предмети обликују се пресовањем (мале димензије) или стругањем (веће димензије). Пресују се обично суве масе (влажност зависи од предмета и износи 1,5- 7%. Најпознатије фабрике електропорцелана су у Новом Саду и Аранделовцу.

Кордијеритне масе. Производи од кордијеритних маса отпорни су према температумим променама.. Обликује се пресовањем у специјалним челичним матрицама. Производи од кордијеритних маса употребљавају се у електротехници за израду нисконапонских изолационих произода (перле, изолатори на прекидачима, кондензатори, цевчице, итд.) и ватросталних материјала (носиоци спирала електрицних цеви за домаћинство, итд.).

Од кордијеритних маса производи се и ватростално порцеланско посуђе, те ватростални прибор на којем се пече керамика (подложне плоче, касете, носачи...).

Стеатит се одликује великом механицком цврст060м, до два пута вецом од порцелана. Због тога се употребљава за машинске делове (котурови, водицеи с1.) који су подлозни трењу.

Обликује се углавном пресовањем суве праскасте масе алатима од специјалних тврдих челика.

Металокерамика је посебна грана керамике која обухвата поступке за израду предмета од метала који имају врло високу температуру топљења, што отежава њихову обраду.

Пресовањем таквих материјала у прашкастом стању и накнадним синтеровањем постижу се изванредна својства производа. Та је грана керамике постала а преко потребна за израду низа производа на бази волфрама, молибдена и тантала.

5.5. ТЕХНИЧКЕ КЕРАМИКЕ КАО АЛТЕРНАТИВНИ КОНСТРУКЦИЈСКИ МАТЕРИЈАЛИ

Последњих година се настоји да се примени керамички материјал у свим техничким подручјима. Ове техничке керамике, које су већ избориле своје место у електротехници нагло се појављују сада као алтемативни материјал у општем машинству, тј. тамо где су се до сада користили уобичајени конструкциони материјали.


Најчешћа примена керамике као конструкционог материјала је код делова мотора : жлебови клипа, радна чаура цилиндра.

5.6. АЛАТНА КЕРАМИКА

Керамички алатни материјали (алатна керамика) су густи поликристални агрегати са просечном величином зрна од два до пет микрометара. Алатни уметци или плочице керамичких материјала се и зрађују синтеровањем или топлим пресовањем.

Слика 15. Керамичке алатне плочице

6. ГРНЧАРСТВО

За производњу грубе грнчарије обично се употребљава грнчарска глина , чији је начин прераде врло примитиван.

Глина донекле расквашена водом више пута се изгњечи ногама, а затим се сабије у облику купе и поново меси ногама. Ово се поступно чини све дотле док се не добије погача кружног облика. Ова погача се подели на више мањих погача, масе 5-6 кг. Мање погаче се више пута промесе на радном столу; при том мешењу глине донекле се одстране крупни неразмесени делови и нечистоће. После мешења глина се сабије у коцку и може се употребити за производњу.

Слика 15. Обликовање глине


Други бољи начин прераде глине је у машини за мешење (мешалици), која је уствари шупаљ, вертикално постављен ваљак са вратилом, које пролази кроз средину ваљка, а покреће се руком или машином. На том покретном вратилу постављени су под извесним углом целицни нозеви разних облика (слика 16).

1- Смер окретања вратила2- Отвор за пуњење глином3- Вратило4- Лежиште вратила5- Отвор за испуст6- Челични ножеви 7- Глина

Слика 16. Мешалица за глину

Покретањем вратила, ножеви (лопатице) секу и уситњавају расквашену глину. На тај начин глина се донекле преради и уједначи. После те прераде добијено глинено тесто, које је доста грубо, поново се пропуста два или три пута кроз хоризонтални пар ваљака, затим се сабије у коцке и после поновног мешења руком

прерада је завршена. Глина се, пре него што ће се употребити за прављење предмета

на грнчарском точку, још једном премеси руком, направе се кугле потребне величине (што зависи од величине предмета који ће се израђивати), а затим грнчар на грнчарском точку израђује потребно посуђе.

6.1. ПРОЦЕС ИЗРАДЕ ПРЕДМЕТА НА ГРНЧАРСКОМ ТОЧКУ

На грнчарском точку израђују се симетрични-ротационог облика

предмети, као што су: чиније, тањири, шоље, ибрици, ћупови, вазе, пљоске, саксије и грубо кухињско посуђе.


ХII

Слика 17.Фазе израде (од глинене кугле до готовог комада)

i. глинена кугла предходно припремљена ударцем (бацањем) учврсти се на горњем кругу грнчарског точка и исти се пусти у погон;

ii. центрирање (коначне) куглгле и извлачење исте стиском руке на горе;

iii.

утискивањем прстију (кажипрста и палца) грнчар израђује (у створеној купи) шупљину будуће посуде;

iv. равномерним извлачењем почиње се издизање посуде на горе;

v. извлачење (издизање) и формирање зидова посуде (црепа); vi. равнање зидова посуде са алатком ("шпринглом");

vii. израда "трбуха" посуде; viii. извлачење на горе грла посуде;

ix. почетак сужавања (скупљања) грла посуде;x. конацно формирање грла посуде;

xi. давање коначног облика посуди; xii. израђена (готова) посуда-тестија са налепљеним ручицама .

После тога се предмет дорађује: ручно помоћу ножа и брусног папира, машински на грнчарском стругу(ножем, брусним папиром,

или тоцилом за глачање)

6.2. ПОЛИВКЕ , СУШЕЊЕ И ПЕЧЕЊЕ КЕРАМИКЕ

Поливке - Због добијања чврсте глатке масе и избегавања ружне боје црепа , употребљавају се поливке (у води размућена бела глина, обојена природно или вештачки).


Сушење – Сваки предмет од глинених маса, пре печења се мора правилно осушити, да неби дошло до појаве пукотина, раног лома.

Печење - се обавља у керамичким пећима које се деле на : пећи са отвореном ватром (јамасте, стојеће, лежеће,

тунелске и кружне) пећи са затвореном ватром (са муфлама и електричне

пећи) – гасови немају директан додир са наслаганим предметима.

Прво печење може бити бисквитно , где су предмети сложени један на други, тако да су додирне површине што мање, због равномерног испаравања влаге, ради избегавања пуцања.Друго је печење глазурно, где су предмети намазани глазуром , ради затварања пора, ради декорације и могу бити прозирне и непрозирне, тврде и меке.Данас се керамички точак, највише користи у уметности, у организованим уметничким колонијама.

Слика 18. Уметничка керамика

7.

ЛИТЕРАТУРА


[1] Пр др Зоран Никић , др Снежана Радоњић, “МАШИНСКА ОБРАДА НЕМЕТАЛА ”, Чачак ,1998. Године.

[2] Литература и фотографије, Удружења , “КЕРАМИКА ЗЛАКУСА”, Ужице.

Documents

KERAMIKA - Seminarski