Ketrin Nevil - Osmica

8/12/2019 Ketrin Nevil - Osmica

1/461


2/461


3/461


4/461


5/461


6/461


7/461


8/461


9/461


10/461


11/461


12/461


13/461


14/461


15/461


16/461


17/461


18/461


19/461


20/461


21/461


22/461

koji su to inile bio je jednostavan. Sklapale su ugovore koji su im omoguavalida prerauju (ili pronalaze) naftu i da pri tom zadravaju za sebe dobar njen deo,kao i da organizuju transport i distribuciju po veoj ceni od stvarne.

Sedela sam tako sama sa poveom gomilom knjiga koje sam pokupila iz PanAmove tehnike i poslovne biblioteke, jedine u Njujorku koja je bila otvorenacele novogodinje noi. Posmatrala sam sneg kako promie kroz utu svetlostulinih svetiljki du Park Avenije. I razmiljala sam.

Misao koja mi nije dala mira bila je ona ista koja e zaokupiti i bolje umoveod moga tokom narednih meseci. Bila je to misao zbog koje e dravnici probdeti mnoge besane noi i na kojoj e se glaveine naftnih kompanijaobogatiti. Bila je to misao koja e izazvati ratove, krvoprolia i ekonomskekrize, te dovesti velike sile na ivicu treeg svetskog rata. Ali u to vreme, meni seta misao nije uinila ba u toj meri revolucionarna.

A ona se sastojala u ovome: ta bi se desilo ako mi ne bismo kontrolisalisvetsko snabdevanje naftom? Odgovor na to pitanje, reit u svojoj jednostavnosti, ostatak sveta dobie kroz dvanaest meseci, u obliku rukomispisanog natpisa na zidu.

To je bio na zakazani sastanak u Samarahu.

3. TIHI POTEZ

Poziciona igra: posredi su potez, manevar ili stil igre iza kojih stoji prestrateko nego taktiko razmiljanje. Shodno tome, za pozicioni potez jeverovatno da e ujedno biti i tihi potez.

Tihi potez: potez kojim se ne daje ni ah niti se zarobljava neka figura i kojine sadri nikakvu neposrednu pretnju... Ovaj potez naizgled prua Crnomenajveu slobodu delovanja.

'Ilustrovani renik aha', Edvard R. Brejs

Negde je zvonio telefon. Podigla sam glavu sa stola i osvrnula se unaokolo.Proao je trenutak pre no to sam shvatila da se jo nalazim u Pan Amovomkompjuterskom centru. Nova godina jo nije dola; zidni asovnik na suprotnomkraju prostorije pokazivao je jedanaest i petnaest. I dalje je padao sneg. Spavalasam vie od jednog sata. Pitala sam se kako to da niko ne die slualicu.

Osvrnula sam se po kompjuterskom centru, prela pogledom preko prostranog lanog poda od belih keramikih ploica. Ispod njega su se nalazilemilje koaksialnih kablova zavuenih u unutranjost zgrade poput crva u zemlji. Nigde nikoga; mesto je liilo na mrtvanicu.

A onda sam se setila da sam operatorima rekla da mogu na pauzu, jer u ja


23/461

pripaziti da sve bude u redu. Ali to je bilo pre nekoliko asova. Dok sam sadanerado ustajala kako bih otila do kontrolne table, shvatila sam da je njihovzahtev bio krajnje udan. "Da li bi imala neto protiv da odemo do trezora sa

trakama da malo heklamo?" upitali su je. Da heklaju?Stigoh do kontrolne table na kojoj su se nalazili prekidai i konzole mainaza ovaj sprat i koja je bila povezana sa sigurnosnim vratima i naroitimzamkama u celoj zgradi. Pritisnuh dugme za telefon koje je svetlelo. Takoesam primetila da je bila upaljena crvena svetiljka za disk ezdeset tri, to jeznailo da je iscurela traka. Pozvah operatora pritisnuvi dugme za trezor satrakama i podigoh slualicu, sneno trljajui oi.

"Pan Am, nona smena", izgovorih."Je l' vidi?" ree slatki glasi sa nepogreivim naglaskom britanske vie

klase. "Rekoh ti da sigurno radi! Ona uvek radi." To je bilo upueno nekome nadrugom kraju ice. Zatim se taj isti glas obrati njoj: "Ket, draga, kasni! Samotebe ekamo. Ve je prolo jedanaest. Zar si zaboravila ta je veeras?"

"Lueline", poeh, bolno se proteui kako bih odagnala ukoenost iz ruku inogu. "Stvarno ne mogu da doem, moram da radim. Znam da sam obeala,ali..."

"Nikakvo 'ali', draga. Noas moramo svi otkriti ta nam je sudba namenila.Gatara nam je svima ve prorekla sudbinu i to je bilo tako, tako zabavno. Ostalasi jo samo ti. Hari mi otima slualicu, hoe da govori s tobom."

Progunah neto i ponovo pritisnuh pozivno dugme za operatora. Gde su sedeli ti prokleti operatori? I zato, pobogu, tri odrasla mukarca ele da provedunovogodinju no u mranom trezoru za trake, heklajui?

"Draga", zagrme Hari svojim dubokim glasom to bi me uvek nateralo daodmaknem slualicu od uha. Hari je bio moj klijent dok sam jo radila zaTrostruki-M i ostali smo dobri prijatelji. Prihvatio me je kao da sam lannjegove porodice i koristio je svaku priliku da me pozove na sva moguaokupljanja, neprestano me pominjui pred svojom enom Blanom i njenim bratom Luelinom. U stvari, Hari je prieljkivao da se sprijateljim s njegovomgroznom kerkom, Lili, koja je bila otprilike mojih godina. to je bilo malo

verovatno."Draga", ree Hari, "nadam se da e mi oprostiti, ali upravo sam poslao Sola po tebe."

"Nije trebalo da alje kola, Hari", odvratih. "Zato me nisi prvo pitao, negosi Sola poslao napolje po ovakvom vremenu?"

"Zato to bi me odbila", obrazloi Hari. to je bilo tano. "A Sol i inae volida se vozika unaokolo. To mu je posao, ofer je. Koliko ga plaam, samo bi mi jo falilo da se ali. Kounano, duguje mi to."

"Nita ja tebi ne dugujem, Hari", odvratih. "Zar si zaboravio ko je za koga ta

uinio?"


24/461

Pre dve godine obezbedila sam transportni sistem za Harijevu kompaniju,koji mu je omoguio da postane vodei prodavac krzna ne samo u Njujorku, vei na celoj severnoj polulopti. "Harijeva kvalitetna ekonomina krzna" mogla su

sada bilo gde da isporue kaput izraen po meri u roku od dvadeset etiri sata. Nervozno pritisnuh ponovo pozivno dugme poto je crvena lampica za drajv beztrake i dalje svetlela preda mnom. Gde su ti operatori?

"Sluaj, Hari", poeh nestrpljivo, "ne znam kako si me pronaao, ali ovamosam dola da bih bila sama. Ne mogu sada o tome da razgovaram, ali titi meveliki problem..."

"Tvoj je problem u tome to stalno radi i to si uvek sama.""Moj problem je moja kompanija", rekoh razdraljivo. "Pokuavaju da me

gurnu u novi posao o kome nita ne znam. Nameraili su se da me spakuju iotpreme preko okeana. Potrebno mi je vreme da razmislim, vreme da serazaberem u onome to radim."

"Rekoh ti", zagrme mi Hari u uvo. "Nije trebalo da veruje tim gojima.Luteranske knjigovoe, ko je ikada uo za tako neto? U redu, moda sam se jednom od njih i oenio, ali im ipak ne dozvoljavam da mi sreuju knjige, akorazume ta hou da kaem. Zato budi dobra devojica, obuci kaput i sii. Doida popijemo po pie i da mi sve lepo ispria. Pored toga, ova gatara je stvarnoneverovatna! Godinama radi ovde, a ja tek sada prvi put ujem za nju. Da samznao za nju, otpustio bih svog brokera i nju pitao za savet."

"Ne misli to valjda ozbiljno?" upitah ga sa gaenjem."Zar sam te ikada zezao? Sluaj, znala je da i ti treba veeras da bude ovde.Prvo to je upitala kada je sela za sto bilo je: 'Gde vam je prijateljica sa

kompjuterima?' Moe li u to da poveruje?""Ne, bojim se da ne mogu", odvratih. "Uostalom, gde ste sada?""Kaem ti, draga. Dama insistira da doe ovamo. ak mi je rekla da su tvoja

i moja sudbina na neki nain povezane. A to nije sve, takoe je znala da je Lilitrebalo da bude ovde."

"Lili nije mogla da doe?" upitah. To mi je bilo vie nego drago, ali ipak samse pitala kako je to njegovo jedino dete moglo da ga ostavi samog u

novogodinjoj noi. Nema sumnje da je znala koliko e biti tuan zbog toga."Kerke, ta da ovek radi s njima? Potrebno mi je malo moralne podrke.Udavi me urak izigravajui deurnog zabavljaa."

"U redu, doi u", pristadoh."Odlino. Znao sam da hoe. Sola e nai pred vratima, a kada doe eka

te medvei zagrljaj."Spustih slualicu, oseajui jo veu potitenost nego pre razgovora. Samo

mi je to trebalo, da provedem vee sluajui kako Harijeva krajnje dosadna prodica mlati praznu slamu. Ali Hari je uvek uspevao da me nasmeje. Moda e

i ovog puta uspeti da mi odvrati panju od problema koji su me muili.


25/461

Prooh kroz kompjuterski centar i irom otvorih vrata trezora sa trakama.Operatori su bili unutra i dodavali jedan drugome staklenu cevicu sa belim prahom. Kada uoh, pogledae me pokajniki i jedan od njih mi prui cevicu.

Kada su odlazili, oigledno nisu rekli da idu da "heklaju", ve da "umrkuju"."Ja odoh", obavestih ih. "ta mislite, momci, da li ste u stanju da se saberete i promenite traku na drajvu ezdeset tri, ili da tu liniju zatvorimo za noas?"

Poletee jedan preko drugoga da izvre ono to sam im rekla. Dohvatih kaputi tanu i krenuh prema liftovima.

Kada sam sila, velika crna limuzina me je ve ekala. Dok sam prolazilakroz predvorje mogla sam da vidim Sola kroz prozor. Iskoio je iz kola i pritrao da mi otvori teka staklena vrata.

Uskog, duguljastog lica, otrih crta, sa dubokim borama koje su mu se protezale du oba obraza od jagodinih kostiju do vilice, Sol je bio ovek koji jeteko mogao proi neprimeen u gomili ljudi. Bio je visok preko est stopa,gotovo isto onoliko koliko i Hari, ali i onoliko mrav koliko je Hari bio debeo.Kada bi se nali jedan pored drugoga izgledali su kao ispupeni i udubljeniodraz u ogledalima iz kue smeha. Na Solovoj uniformi ve su poele da sehvataju bele pahulje dok me je pridravao ispod ruke kako se ne bih okliznula.Kada me je smestio na zadnje sedite, osmehnuo se.

"Harija niste mogli da odbijete?" upita on. "Njemu ovek ne moe da kaene."

"Nemogu je to se toga tie", sloih se. "Nisam ak sigurna ni da mu je poznato znaenje rei 'ne'. Gde se tano odigrava ta tajanstvena seansa?""U hotelu Peta Avenija", obavesti me Sol, zalupivi vrata, te obiavi kolakako bi zauzeo mesto vozaa. Upalio je motor i mi poletesmo kroz sve guisneg.

U novogodinjoj noi na glavnim ulicama Njujorka vlada gotovo isto onakvaguva kao i tokom bela dana. Taksiji i limuzine krue avenijama, a pijanci seklate plonicima u potrazi za novim barom. Ulice su prepune traka i konfeta, avazduh ispunjen sveoptom histerijom.

Ni ova novogodinja no nije bila izuzetak. Umalo nismo naleteli na

nekoliko kavkadija koji su posrui izleteli iz jednog bara pravo na Solov branik, a iz nekog prolaza doletela je ampanjska boca i odbila se o krovlimuzine.

"Ovo ba nee biti prijatna vonja", primetih."Navikao sam", odvrati Sol. "Svake novogodinje noi vozim gospodina

Rada i njegovu porodicu i uvek je ovako. Trebalo bi da me plaa kaotelohranitelja."

"Koliko dugo ste sa Harijem?" upitah ga dok smo ibali niz Petu aveniju pored svetlucavih zgrada i nejasno osvetljenih izloga.

"Dvadeset pet godina", odgovori on. "Poeo sam da radim za gospodina Rada


26/461

pre no to se Lili rodila. U stvari, jo pre no to se oenio.""Mora da ti se dopada da radi za njega",primetih."To mi je posao", odvrati Sol. A onda, posle kratkog oklevanja, dodade:

"Potujem gospodina Rada. Bio sam pored njega i kada mu je bilo teko. Seamse dana kada nije mogao da me plaa, ali je to ipak inio, pa makar ostao bez prebijene pare. Oduvek je voleo da ima limuzinu. Govorio je da se kada imaofera osea otmeno." Sol zaustavi kola jer je na semaforu bilo crveno svetlo;zatim se okrenu i ree mi preko ramena. "Znate, u stara vremena smo krznoisporuivali limuzinom. Bili smo prvi krznari u Njujorku koji su to radili." Uglasu mu se oseao ponos. "Danas uglavnom vozim gospou Rad i njenog bratau kupovinu kada nisam potreban gospodinu Radu. Ili vozim Lili na meeve."

Nastavili smo da se vozimo u tiini do donjeg dela Pete Avenije."Lili se noas nije pojavila", primetih."Nije", potvrdi Sol."Zato sam i prekinula posao. ta je to toliko vano da nije mogla odvojiti

nekoliko asova da ih provede sa ocem u novogodinjoj noi?""Poznato vam je ime se bavi", ree Sol dok se parkirao pred hotelom Peta

Avenija. Moda mi se samo uinilo, ali zvuao mi je nekako ogoreno. "Radiono to stalno radi. Igra ah."

Hotel Peta Avenija smeten je na zapadnoj strani Pete Avenije, nekoliko blokova iznad parka Vaington Skver. Mogla sam da vidim drvee prekrivenosnegom debelim kao umueni lag, koje je tralo uvis nalik na kape patuljakaoko glomaznog luka to je obeleavao ulaz u Grini Vilid.

Godine 1972. javni bar hotela jo nije bio renoviran. Poput mnogih hotelskih barova u Njujorku, i ovaj je krajnje verno doaravao izgled tjudorske seoskekrme, tako da vam se inilo da bi bilo primerenije da ste pred ulazom privezalikonja umesto to ste izili iz limuzine. Velike prozore koji su gledali na ulicunadvisivali su teki ukrasi od bruenog i bojenog stakla. Pucketava vatra uvelikom kamenom kaminu osvetljavala je lica uesnika u bunoj pijanci i bacalarumeni sjaj kroz fasete bruenog stakla, odbijajui se o snegom prekrivenu ulicu.

Hari je rezervisao okrugli hrastov sto blizu prozora. Dok smo se parkiraliispred ulaza, videla sam ga kako nam mae, naginjui se napred tako da jesvojim dahom odledio krug na staklu. Luelin i Blana sedeli su s druge stranestola i aputali; nalikovali su na par plavokosih Botielijevih anela.

Kao na razglednici, pomislih dok mi je Sol pomagao da iziem iz kola.Pucketava vatra, bar pun ljudi u sveanoj odei koji su se kretali unaokolo prisvetlosti vatre. Nita od toga nije izgledalo stvarno. Stajala sam na trotoaru podsnegom i posmatrala iskriave pahulje kako padaju kroz snopove svetlosti to suih bacale uline svetiljke dok se Sol udaljavao. Trenutak kasnije Hari je izleteo

na ulicu da me povede unutra, kao da se plaio da u se istopiti i nestati poput


27/461

kakve snene pahulje."Draga!" povika on, zagrlivi me tako snano da me je svaka koica

zabolela. Hari je bio ogroman: visok pest stopa i etiri ili pet ina, a rei da je

bio predebeo bilo bi krajnje uljudno. Podseao je na planinu od mesa, sa oima boje alfije i obrazima koji su visili tako da je liio na svetog Bernarda. Na sebi je imao smean veernji sako od crvenog, zelenog i crnog tartana koji ga je, ako je to uopte bilo mogue, inio jo glomaznijim.

"Tako mi je drago to si dola", ree on, uhvativi me za ruku i povevi mekroz predvorje i kroz teka dvostruka vrata to su vodila u bar, gde su nas ekaliLuelin i Blana.

"Draga, draga Ket", ree Luelin ustavi da bi me ovla poljubio u obraz."Blana i ja smo se ba pitali hoe li uopte stii, zar ne, najdraa?" Luelin jeBlanu uvek zvao "najdraa", imenom kojim se Mali Lord Fontleroj uvekobraao svojoj majci.

"Uistinu, draga", nastavi on, "odvui tebe od tih tvojih kompjutera isto jetako teko kao odvojiti Hitklifa od samrtnike postelje ve poslovine Katarine.Kunem ti se da esto razmiljam o tome ta biste ti i Hari radili da ne moratisvakog dana da jurite na posao."

"Zdravo, draga", pozdravi me Blana, mahnuvi mi rukom da se sagnem i poljubim je u njen hladni, porculanski obraz. "Izgleda predivno, kao i uvek.Sedi, molim te. ta da ti Hari donese za pie?"

"Doneu joj pun s jajima", ree Hari, sijajui nad nama poput kakve veselekarirane jelke. "Ovde imaju predivan pun od jaja. Prvo pun, a onda izaberi tagod hoe." On krenu kroz guvu ka baru, nadvisujui sve u prostoriji.

"Hari nam kae da odlazi u Evropu?" primeti Luelin spustivi se na stolicu pored mene i ispruivi ruku prema Blani da mu doda pie. Blaninatamnozelena veernja haljina koja je isticala njen bledi ten, slagala se saLuelinovim sveanim sakoom od tamnozelenog somota dopunjenim crnomkravatom. Iako su oboje imali preko etrdeset godina, izgledali su veomamladoliki, ali ispod tog sjaja i politure zlatnih proelja krili su se cirkuski psi, prostoduni i prirodni uprkos tome to su bili doterani.

"Ne u Evropu", odvratih. "U Alir. To mi je neka vrsta kazne. Alir je grad uAliru...""Znam gde se nalazi", prekide me Luelin. On i Blana izmenjae poglede.

"Kakva podudarnost, zar ne najdraa?""Da sam na tvom mestu, ne bih to pomenula Hariju", primeti Blana, igrajui

se svojom dvostrukom savrenom bisernom ogrlicom. "Uopte ne podnosiArape. Trebalo bi samo da ga uje."

"Nimalo ti se nee dopasti", dodade Luelin. "Grozno mesto. Siromatvo, prljavtina, bubavabe. I kuskus, grozna meavina testa koje se pui i masne

ovetine."


28/461

"Jesi li bio tamo?" upitah, oduevljena Luelinovim razdraganim primedbamao mestu mog skorog izgnanstva.

"Ja, nipoto", ree on. "Ali ba sam traio nekog da umesto mene ode tamo.

Ni rei, draga, ali verujem da sam konano pronaao pokrovitelja. Verovatno ti je poznato da sam s vremena na vreme morao, to se finansija tie, da seoslanjam na Harija..."

Niko nije bolje od mene znao koliko je Luelin dugovao Hariju. ak i da Harinije neprestano o tome govorio, Luelinova prodavnica antikviteta na MedisonAveniji bila je dovoljan dokaz njegovog finansijskog stanja. Prodavci su seobruavali na vas kada biste uli kao da ste se nali na otpadu starih automobila.Veina uspenih antikvarnica u Njujorku prodaje robu samo na zahtev kupca... ane iz zasede.

"Ali sada sam", i dalje je govorio Luelin, "otkrio pokrovitelja koji sakupljaveoma retke primerke. Kada bih uspeo da otkrijem gde se nalazi i nabavim onoza im upravo traga, moda bih uspeo sebi da kupim kartu za nezavisnost."

"Hoe da kae da se ono to taj ovek eli nalazi u Aliru?" upitah, pogledavi Blanu. Pijuckala je svoj koktel sa ampanjcem, naizgled ne sluajuina razgovor. "Ako uopte poem, to e biti tek za tri meseca kada dobijemvizu. A zato ne poe sam tamo, Lueline?"

"Nije to tako jednostavno", odvrati Luelin. "Moja tamonja veza je jedan posrednik za antikvitete. On zna gde se taj predmet nalazi, ali ga ne poseduje. Nalazi se u jednom osamljenom samostanu. Moda e biti potrebno vremena inapora da se do njega doe. Stoga bi bilo jednostavnije da se time pozabavineko ko boravi tamo..."

"Zato joj ne pokae sliku", predloi Blana tihim glasom. Luelin je pogleda, klimnu i izvue iz gornjeg depa presavijenu sliku u boji koja kao da je bila iscepana iz neke knjige. Spustio ju je na sto ispred mene i poravnao.

Prikazivala je veliku izrezbarenu figuru oveka, oigledno od slonove kostiili od svetlo obojenog drveta, koji je sedeo na stolici nalik na presto, postavljenoj na lea slona. Stolicu je pridravalo, stojei na leima slona,nekoliko malih peaka, a oko slonovih nogu nalazile su se vee figure ljudi koji

su jahali na konjima nosei srednjevokovno oruje. Statueta je bilavelianstvena, oigledno veoma stara. Nisam bila ba sigurna ta je predstavljala, ali dok sam je posmatrala iznenada sam osetila neku jezu. Bacilasam pogled prema prozorima oko naeg stola.

"Kako ti se ini?" upita me Luelin. "Izvanredna je, zar ne?""Oseate li promaju?" upitah. Ali Luelin odmahnu glavom. Blana me je

posmatrala, ekajui da uje ta mislim.Luelin nastavi: "To je arapska kopija indijske slonovae. Ova ovde nalazi se

u Nacionalnoj biblioteci u Parizu. Moe otii da je pogleda ako se bude

zadravala u Evropi. Ali ja verujem da je indijska figura ija je ovo kopija, u


29/461

stvari, kopija jedne daleko starije figure koja jo nije pronaena. Zove se "'KraljKarla Velikog'."

"Zar je Karlo Veliki jahao na slonovima? Mislila sam da je to bio Hanibal.

"Ta figura ne prikazuje Karla Velikog. To je kralj iz ahovske garniture zakoju se pretpostavlja da je pripadala Karlu Velikom. Ovo je kopija kopije.Originalna figura je legendarna. Koliko je meni poznato, niko je nikada nijevideo."

"Otkud onda zna da postoji?" poeleh da doznam."Postoji", odvrati Luelin. "Cela ta ahovska garnitura opisana je u Legendi o

Karlu Velikom. Moj pokrovitelj je ve nabavio nekoliko figura i sada eli dakompletira garnituru. Voljan je da plati stvarno velike svote za preostale figure.Ali eli da ostane anoniman. Sve ovo mora ostati u strogoj tajnosti, draga moja.Verujem da su originali napravljeni od dvadeset etvorokaratnog zlata i ukraeniretkim draguljima."

Zurila sam u Luelina, pitajui se da li sam ga dobro ula. A onda sam shvatilana ta me navlai.

"Lueline, postoje zakoni koji zabranjuju iznoenje zlata i dragog kamenja izstranih zemalja, a da i ne pominjem predmete od velike istorijske vrednosti. Jesili poludeo, ili namerava da me strpa u kakav arapski zatvor?"

"Ah. Hari se vraa", primeti mirno Blana, ustajui kao da eli da protegnesvoje dugake noge. Luelin urno smota sliku i gurnu je nazad u dep.

"Ni rei o ovome mome zetu", proaputa on. "Porazgovaraemo ponovo preno to poe na put. Samo da zna, oboje bismo mogli debelo da zaradimo."Odmahnuh glavom, pa i sama ustadoh kada je Hari stigao sa posluavnikom punim aa.

"Vidi, vidi", poe glasno Luelin, "evo Harija sa punem od jaja, svima nam jedoneo po jedan! Kako je to lepo od njega." Nagnuvi se zatim prema meni, proaputa: "Mrzim pun od jaja. Napoj za svinje, eto ta je to." Ali uzeo je posluavnik od Harija i pomogao mu da podeli ae.

"Dragi", ree Blana, pogledavi u svoj sat optoen draguljima, "poto seHari vratio i svi smo na okupu, mogao bi da potrai tu gataru. Ve je petnaest

do dvanaest i Ket bi trebalo pre ponoi da sazna ta je eka u budunosti."Luelin klimnu i udalji se, sav srean to e ipak moi da propusti pun od jaja.Hari sumnjiavo pogleda za njim. "Zna", obrati se on Blani, "u braku smo

ve dvadeset pet godina i svake godine se pitam ko to na Boinim sedeljkamazaliva cvee mojim punem od jaja."

"Ovaj pun od jaja je odlian", primetih. Bio je gust i penast i imao je divanukus alkohola.

"Taj tvoj brat..." nastavi Hari. "Sve ove godine ga pomaem, a on zalivacvee mojim punem od jaja; prva dobra ideja do sada mu je ova sa gatarom."

"U stvari", umea se Blana, "Lili je bila ta koja ju je preporuila, mada sam


30/461

Bog zna kako je otkrila da u hotelu Peta Avenija radi jedna gatara! Moda jeovde uestvovala na nekom ahovskom takmienju", dodade ona suvo. "Danasih odravaju posvuda."

Dok je Hari ad nauseam priao o tome kako Lili da odvrati od aha, Blana jezakljuila da je bolje praviti pogrdne primedbe na tu temu. Okrivljivali su jednodrugo to je njihovo jedino dete ispalo tako neobino.

Lili ne samo da je igrala ah, ona ni o emu drugom nije razmiljala. Nisu jezanimali ni posao ni udaja - to je za Harija bio dvostruki trn u oku. Blana iLuelin su prezirali "grozna" mesta i ljude koje je poseivala. Da budem iskrena,teko je bilo prihvatiti opsesivnu aroganciju koju je ova igra usadila u nju. Ceonjen ivot sastojao se od pomeranja gomile drvenih figura po tabli. U izvesnojmeri sam opravdavala stav njene porodice.

"Dozvoli da ti kaem ta mi je gatara rekla o Lili", nastavi Hari, ne obraajui panju na Blanu. "Rekla mi je da e neka mlaa ena koja ne pripada mojoj porodici odigrati vanu ulogu u mom ivotu."

"Kao to moe i pretpostaviti, Hariju se to mnogo dopalo", primeti Blana,osmehnuvi se.

"Rekla je da su peaci u igri koja se zove ivot otkucaji srca i da peak moeda menja pravac kretanja ako mu druga ena pomogne. Mislim da se to odnosilona tebe..."

"Rekla je: 'Peaci su dua aha'" prekide ga Blana. "ini mi se da su to bilenjene rei..."

"Kako to da si ih upamtila?" upita Hari."Jer ih je Lu zapisao na salveti", odvrati Blana. "'U igri koja se zove ivot peaci su dua aha. ak i ponizan peak moe promeniti odeu. Neko kogavoli dovee do preokreta. ena koja je bude privela cilju, raskinue vidljivestege i okonati sve onako kako je predskazano.'" Blana spusti salvetu i otpigutljaj ampanjca, uopte nas ne pogledavi.

"Jesi li ula?" upita me Hari sav srean. "Ja sam to ovako protumaio: ti eizvesti neko udo... naterae Lili da na izvesno vreme ostavi ah i pone davodi normalan ivot."

"Da sam na tvom mestu ne bih zadravala dah", primeti Blana pomalohladno.Upravo u tom trenutku stigao je Luelin u pratnji gatare. Hari ustade i ustupi

joj mesto pored mene. Moj prvi utisak bio je da ele sa mnom da se naale.Izgledala je od pete do glave groteskno; prava antika. Sva zgrbljena, sanakostreenom kosom koja je liila na periku, zurila je u mene kroz naoari uobliku imiovih krila ukraene imitacijom dragog kamenja. Bile su joj privrene oko vrata dugakim lancem od raznobojnih gumenih traka vezanih u petlje, kakve prave deca. Na sebi je imala ruiasti demper ukraen belim

radama od sitnih perlica, zelene pantalone koje su joj loe stajale i


31/461

svetloruiaste, zdelaste cipele na kojima je bilo izvezeno ime "Mimsi". Uza se je imala podmeta sa tipaljkom "mejsonajt" koji je s vremena na vremekonsultovala, kao da je vodila nekakvu evidenciju. Takoe je vakala vonu

vakau gumu. Kad god bi progovorila zapahnuo bi me njen miris."Ovo je tvoja prijateljica?" upita ona kretavim glasom. Hari klimnu i prui joj neto novca, koji ona zakai za podmeta, napravivi kratku zabeleku.Zatim sede pored mene, a Hari se smesti s njene druge strane. Stade da me posmatra.

"A sada, draga", ree Hari, "samo klimni ako je u pravu. Da je ne izbaciiz..."

"Ko ovde prorie budunost, a?" odbrusi starica, i dalje me prouavajui krozsvoje biseraste naoari. Ostala je tako dosta dugo da sedi, uopte se ne urei dami prorekne budunost. Posle nekoliko trenutaka, svi se uznemirie.

"Zar ne bi trebalo da mi gledate u dlan?" upitah."Mora da uti!" opomenue me Hari i Luelin uglas."Tiina!" ree nervozno gatara. "S njom nee biti lako. Pokuavam da se

koncentriem." Nema sumnje da upravo to radi, pomislih. Nije skidala pogled sa mene od

trenutka kada je sela. Bacih pogled na Harijev sat. Bilo je sedam minuta do ponoi. Gatara je i dalje nepomino sedela. Kao da se skamenila.

U celoj prostoriji ljudi su postajali sve razdraganiji to se pribliavala pono.Glasovi su im bili razuzdani i sve vreme su vrteli ampanjskim bocama po posudama za led, trudei se da naprave to veu buku, izvlaei pri tom smene papirnate eire, zastavice i konfete. Spremali su se da izbace staru godinu kao pajaca iz kutije. U tom trenutku sam se setila zato sam uvek izbegavala danapolju slavim Novu godinu. Gatara kao da nije primeivala ta se oko njedogaa. Samo je sedela. I zurila u mene.

Odvratih pogled. Hari i Luelin su se naginjali napred zadravajui dah.Blana je sedela zavaljena na stolici mirno promatrajui vraarin profil. Kadasam vratila pogled na staricu, ova se jo nije pomerila. Kao da je zapala u transusled koga je gledala pravo kroz mene. A onda se njene oi lagano usredsredie

na moje. Kada se to dogodilo, osetila sam istu onu jezu kao malopre. Samo ovog puta kao da je dolazila iznutra."Nita ne govori", iznenada mi doapnu gatara. Proao je trenutak pre no to

sam shvatila da su se njene usne pomerile, da je to ona progovorila. Hari se nae jo vie napred kako bi mogao da je uje, a za njim i Luelin.

"U velikoj si opasnosti", ree. "Svuda oko tebe oseam opasnost. Sada.""Opasnost?" ponovi mrko Hari. Upravo u tom trenutku stie kelnerica sa

ampanjcem na ledu. Hari joj nervozno domahnu da ga ostavi i udalji se. "Oemu ti to govori? Je li to neka ala?"

Gatara tada spusti pogled na podmeta, dobujui olovkom po metalnom


32/461

okviru, kao da nije mogla da se odlui da li da nastavi. Poela sam da sedosaujem. Zato li je ova koktelska gatara pokuavala da me zaplai? Onaiznenada podie pogled. Mora da je primetila bes na mom licu, jer je postala

veoma poslovna."Ti si denjak", ree. "to znai da ti je na levom dlanu ispisana sudbina kojati je roenjem predodreena. Desni dlan kazuje pravac kojim se kree. Daj mida ti vidim prvo levi dlan."

Moram priznati da je to udno, ali dok je utke zurila u moj levi dlan, poelo je da me proima neko jezivo oseanje da je ona odista mogla tamo neto davidi. Njeni krhki, iskrivljeni prsti kojima je stezala moju aku bili su hladni kaoled.

"Auuh", izusti ona udnim glasom. "Kakva aka, mlada damo."Ostala je utke da sedi i zuri u moj dlan, a oi su joj se sve vie irile iza

naoara ukraenih ljokicama. Podmeta joj skliznu sa krila na pod, ali se nikone sae da ga dohvati. Oko naeg stola kao da se gomilala neka potisnutaenergija, koja je sve prisutne sputavala da progovore. Svi su gledali u mene dok je u prostoriji oko nas buka postajala zagluujua.

Kada je gatara obema akama epala moju, ja osetih bol. Pokuala sam daizvuem aku, ali ona ju je drala kao u samrtnikom gru. Ne znam zbog ega,ali to me je razljutilo. Takoe mi je bilo pomalo muka od puna i zadaha vonevake. Drugom akom oslobodih se njenih dugakih koatih prstiju i zaustih daneto kaem.

"Sasluaj me", prekinu me ona blagim glasom, sasvim razliitim odmalopreanjeg kretanja. Shvatih da joj naglasak nije ameriki, mada nisammogla da odredim odakle je. I premda sam na osnovu sede kose i pogrbljenogstasa pretpostavila da je veoma stara, sada sam primetila da je via no to mi seto u prvi mah uinilo, a fina koa nije joj gotovo uopte bila izborana. Ponovozaustih da neto kaem, ali Hari u tom trenutku iskobelja svoju telesinu iz stolicei uspravi se nad nama.

"Ovo postaje suvie melodramatino za mene", ree on, spustivi aku nagatarino rame. Drugom akom je iz depa izvukao jo novca i poeo da joj ga

gura u ruke. "Recimo da je za sve kriva ova no, vai?" Gatara se ni ne osvrnuna njega ve se nae prema meni."Dola sam da te upozorim", proaputa ona. "Gde god da poe, stalno se

osvri za sobom. Ne veruj nikom. Sumnjaj u sve. Jer linije tvoga dlanaotkrivaju... ovo je dlan koji nosi predskazanje."

"ije predskazanje?" upitah.Ona mi ponovo dohvati aku i stade neno prstima da prevlai preko linija na

mom dlanu, sklopljenih oiju kao da ita Brajovu azbuku. Nastavila je da govoriapatom, kao da se prisea neega, kakve pesme koju je davno ula.

"Jednako kao to klju ine linije ove, a tek kao to e na ahovska liiti polja


33/461

kada etiri budu meseca i dana, da mora jednom jo, znaj, pripaziti pomno matda ne zada glasno. Od igara, eto, tih metafora jedna, a druga je prava rana.Uvek se ta mudrost sticala kasno. Bitke je beli u nedogled vodio nove. Evo, crni

e onaj uvek biti to e mu usud doneti jasno. Krui u potrazi za trideset tri i tri i pati se kroz snove. Velom zauvek tim nau se skrivena vrata tajna." Nisam ni re progovorila kada je zavrila, a Hari je nepomino stajao sa

rukama u depovima. Pojma nisam imala ta je htela da kae - ali sve je to biloudno. inilo mi se kao da sam ve jednom bila u ovom baru i sluala ove rei.Odagnala sam tu pomisao kao dQja-vu.

"Pojma nemam o emu govorite", rekoh glasno."Ne razume?" upita ona. udno, ali uputila mi je jedan neobian, gotovo

sauesniki osmeh. "Razumee", nije se dala smesti. "Dan etvrti, etvrtogmeseca? Da li ti to neto znai?"

"Da, ali..."Ona prinese prst ustima i zavrte glavom. "Nikom ne sme rei ta to znai.

Uskoro e razumeti i ostalo. Jer ovo je dlan koji nosi predskazanje, dlanSudbine. Zapisano je... 'etvrtog dana etvrtog meseca, doi e Osmica.'"

"ta to znai?" povika upanieno Luelin. Zatim isprui ruku preko stola iepa njenu, ali mu se ona izmigolji.

Upravo u tom trenutku u protoriji zavladae posvemanja tama i neopisivalarma. ula sam kako izleu zapuai iz boca sa ampanjcem i ljude kako uglasviu: "Srena Nova godina!" Na ulici su pucale petarde. Naspram tinjavihugaraka u kaminu uvijale su se izobliene siluete pijanaca nalik na pocrneleduhove iz Danteovog pakla. Njihovi krici odzvanjali su kroz tamu.

Kada su se svetla ponovo upalila, gatare vie nije bilo. Hari je stajao poredsvoje stolice. U udu se pogledasmo preko praznog prostora koji je onazauzimala pre samo jednog trenutka. Hari se nasmeja, nagnu i poljubi me uobraz.

"Srena ti Nova godina, draga", poele mi on, srdano me stegnuvi uzagrljaj. "Kakva te samo sudbina eka, ta kae? Izgleda da mi ova ideja nije bila jedna od srenijih. Izvini."

S druge strane stola sedeli su jedno uz drugo Blana i Luelin i neto aputali."Doite, vas dvoje", ree Hari. "Hajde da gucnemo malo ovog ampanjca zakoji sam se do gue zaduio. Ket, i tebi e dobro doi." Luelin ustade i prie mi,spustivi ovla usne na moj obraz.

"Draga Ket, moram se sloiti s Harijem. Izgleda kao da si upravo videladuha." Stvarno sam se oseala pomalo isceenom. Pripisala sam to napetosti poslednjih nedelja i poznom asu.

"Kakva grozna starica", nastavi Luelin. "I sve te gluposti o nekakvojopasnosti. Ipak mi se ini da je za tebe sve to imalo nekog smisla. Ili se moda

varam?"


34/461

"Bojim se da se ipak vara", odvratih. "ahovske table, brojevi i... ta je toosmica? Osam ega? Nisam mogla da je uhvatim ni za glavu ni za rep." Hari midodade au ampanjca.

"Ma, nije ni vano", primeti Blana, dodavi mi salvetu preko stola. Na njoj je bilo neto navrljano. "Lu je sve na njoj zapisao, pa neka ti se nae. Moda sekasnije neega seti. Ali nadajmo se da nee! Sve mi je to zvualo prilinoobeshrabrujue."

"Ma, hajde, molim te, sve je to samo ala", ree Luelin. "ao mi je to je sveispalo na kraju tako udno, ali ipak je pomenula ah, zar ne? Ono o 'matu' iostalo. Vrlo udno. Zna da re 'mat'... 'ahmat', u stvari... dolazi od persijskogShah-mat. I znai 'smrt kralju'. Ako to poveemo sa injenicom da je rekla kakosi u opasnosti... jesi li potpuno sigurna da ne razume nita od ovoga?"navaljivao je dalje Luelin.

"Oh, prekini, molim te", ree Hari. "Pogreio sam kada sam kazao da je mojasudbina na bilo koji nain povezana sa Lili. Oigledno je sve to samo gomila besmislica. Zaboravi na to ili e te muiti none more."

"Lili nije jedina osoba za koju znam da igra ah", rekoh mu. "U stvari, imam prijatelja koji je nekada igrao i na takmienjima..."

"Stvarno?" pouri da upita Luelin. "Da li ga znam?"Odmahnuh glavom. Blana se upravo spremala neto da kae kada joj Hari

dodade au penuavca. Ona se osmehnu i srknu pie."Dosta, nazdravimo Novoj godini, ta god nam ona donela", predloi Hari.Posle otprilike pola sata ispraznili smo bocu ampanjca. Kounano smo pokupili kapute i izili, natrpavi se u limuzinu, koja se odnekud pojavila pred

ulazom. Hari naredi Solu da prvo mene odveze do Ist Rivera. Kada stigosmo domoje zgrade, Hari izie iz kola i snano me zagrli.

"Nadam se da e ti naredna godina biti predivna", ree. "Moda e uspeti dauini neto od te moje nemogue keri. U stvari, siguran sam da hoe. To mikau moje zvezde."

"I ja u uskoro videti sve zvezde, ako ne legnem", rekoh mu pokuavi da potisnem zevanje. "Hvala za pun s jajima i ampanjac."

Stegoh Hariju ruku, a on ostade da me isprati pogledom dok sam nestajala umranom predvorju. Vratar je spavao, uspravno sedei na stolici pored vrata. Nije se ni pomerio dok sam prolazila kroz veliki, nejasno osvetljeni foaje iulazila u lift. U zgradi je bilo tiho kao u grobu.

Pritisla sam dugme i vrata se zatvorie za mnom. Dok se lift peo, izvukla samiz depa kaputa salvetu i jo jednom proitala gatarine rei koje je Luelin na njojzapisao. Sve to i dalje nije imalo nikakvog smisla, pa sam je vratila u dep.Imala sam dovoljno problema i nisu mi bili potrebni novi, izmiljeni. Ali kadasu se vrata lifta otvorila i ja krenula niz senkama ispunjeni hodnik ka svom


35/461

stanu, upitah se kako je gatara mogla znati da sam roena etvrtog dana etvrtogmeseca.

4. FIJANKETO

Aufini (biskupi - "lovci") jesu prelati sa rogovima... Oni se kreu i uzimajuukoso, zato to gotovo svaki biskup ("lovac") zloupotrebljava svoje zvanje pohotom.

Kvendam Moralitas de Skakario, Papa Inoentije III (1198-1216)

PARIZ, LETO 1791.

"Oh, merd. Merd!" povika ak-Luj David. Zatim, besan i razoaran, zavrljaina pod etkicu od fine samurovine, koja mu je inae bila privezana za aku, iskoi na noge. "Rekao sam vam da se ne pomerate. Ne pomerate! Nabori su se pomakli. Sve je propalo!"

Zatim se zagleda u Valentinu i Mirelu, smetene na visokim skelama nasredateljea. Bile su gotovo nage, obavijene samo providnom gazom, paljivonaboranom i privrenom ispod grudi, kako bi podseala na odeu kakva senosila u drevnoj Grkoj i koja je tih dana bila u Parizu u modi.

David stade da gricka palac. Njegova tamna, razbaruena kosa trala je nasve strane, a crne oi su mu divlje sevale. Marama na uto-plave pruge, dvaputobmotana oko vrata i samo ovla privezana, bila je proarana ugljenom prainom. iroki, izvezeni reveri sakoa od zelenog somota bili su mu nehajnoiskrivljeni.

"Sada u morati sve ponovo da nametam", alio se on. Valentina i Mirela suutale. Obrazi su im goreli od srama, dok su razrogaenih oiju zurile u otvorenavrata iza slikara.

ak-Luj nervozno pogleda preko ramena. Tamo je stajao jedan visoki, lepo

graeni mladi, izuzetno lepih crta lica tako da je gotovo liio na anela. Zlatna, bujna kosa slivala mu se u uvojcima svezanim na zatiljku obinom trakom.Dugaka, grimizna svetenika odora sputala se niz graciozno telo poputkakvog slapa.

Njegove oi, prodorne i uznemirujue plave, mirno su poivale na slikaru.Zbunjeno se osmehivao ak-Luju. "Nadam se da ne smetam", ree on, bacivi pogled prema skelama na kojima su stajale dve devojke, u pozi srna koje samoto nisu pojurile. U glasu su mu se oseale mekoa i samouverenost vie klase,koja oekuje da e njeno prisustvo biti pozdravljeno s oduevljenjem spram

koga je injenica da je neto prekinula postajala sasvim nebitna.


36/461

"Oh, to si ti, Morise", ree razdraeno ak-Luj. "Ko te je pustio da ue?Znaju da niko ne sme da me uznemirava dok radim."

"Nadam se da ovako ne pozdravlja sve svoje goste koje si pozvao na ruak",

odvrati mladi i dalje se osmehujui. "Konano, meni ovo ne lii ba mnogo naneki ozbiljan rad. Ili bi moda trebalo da kaem kako je u pitanju posao na koji bih i ja rado prionuo."

On ponovo pogleda Valentinu i Mirelu, uronjene u zlatastu svetlost koja jedopirala kroz prozore na severnoj strani ateljea. Kroz providnu tkaninu mogao jeda nazre obrise njihovih ustreptalih tela.

"Meni se ini da si za sobom ostavio ve dovoljno slinih poslova", reeDavid, dohvativi drugu etkicu iz kositrenog kraga na tafelaju. "Hajde, budidobar momak - otidi do skele i sredi te nabore, molim te! Ja u ti ve rei kako.Jutarnja svetlost ionako samo to nije nestala. Jo dvadesetak minuta inapraviemo pauzu za ruak."

"ta to skicira?" upita mladi. Dok se lagano pribliavao skelama, inilo seda pomalo hramlje i da mu svaki korak priinjava bol.

"Ugljen i tu", odvrati David. "Tu ideju nosim u sebi ve due vreme, zasnivase na Pusenovoj temi. Otmica Sabinjanki."

"Kakva slasna misao", primeti Moris, stigavi do skele. "ta bi eleo da popravim? Meni sve izgleda krajnje draesno."

Valentina je stajala na skelama iznad Morisa, isturenog kolena i ruku podignutih u visini ramena. Mirela je kleala pored Valentine, ispruenih rukukao da preklinje. Tamnocrvena kosa bila joj je prebaena preko jednog ramena, jedva skrivajui njena naga prsa.

"Crvenu kosu treba povui unazad", dovikivao je David s druge straneateljea, mirkajui prema skelama i maui etkicom kroz vazduh dok jeizdavao uputstva. "Ne, ne toliko. Treba da joj prekriva samo levu dojku. Desnamora da ostane potpuno otkrivena. Potpuno otkrivena. Povuci jo malo tutkaninu. Konano, cilj im je da zavedu vojnike to dolaze iz bitke, a ne da otvoresamostan."

Moris ga poslua, ali mu ruka zadrhta dok je povlaio providnu tkaninu.

"Sklanjaj se. Sklanjaj se, pobogu, ne mogu da je vidim. Ko je ovde slikar?"drao se David.Moris se skloni u stranu i ovla osmehnu. U ivotu nije video ljupkije

devojke i pitao se gde ih je David samo pronaao. Svi su znali da ene izotmenih krugova ekaju u redu ispred njegovog ateljea, nadajui se da e ih portretirati kao fatalne Grkinje na nekom od svojih uvenih platana, ali ovedevojke bile su suvie svee i neprofinjene da bi pripadale iznurenom pariskom plemstvu.

Moris bi ih inae svakako ve bio upoznao. Milovao je grudi i bokove vie

ena iz otmenih krugova od bilo kog drugog mukarca u Parizu; u njegove


37/461

ljubavnice ubrajale su se vojvotkinja de Lan, vojvotkinju de Fic-Dejms,vikontesa de Laval i princeza de Vademon. Bio je to svojevrstan klub u koji suene mogle da se ulane u svako doba. Jedna Morisova izjava esto je navoena:

"Pariz je jedino mesto u kome je lake imati enu nego samostan."Iako mu je bilo trideset sedam godina, Moris je izgledao deset godina mlai itaj mladalaki izgled obilato je koristio ve preko dvadeset godina. U to jevreme mnogo vode proticalo ispod Pont Nefa, prijatne za uivanje i politikikorisne. Ljubavnice su za njega isto onoliko inile u salonima kao i u budoarimai mada je morao sam da stekne samostan, one su mu otvorile vrata politikihsinekura koje je prieljkivao i koje e uskoro zadobiti.

ene su vladale Francuskom, a Moris je to znao bolje od bilo kog drugog. Imada nije bilo u skladu sa francuskim zakonom da ene naslede presto, one susticale mo drugim sredstvima i sledstveno tome birale svoje kandidate.

"A sada popravi Valentinine nabore", nestrpljivo doviknu David. "Moraeda se popne na skele, stepenice su pozadi."

Moris hramajui krenu uz stepenice do glomaznih skela, podignutih nanekoliko stopa iznad tla. Zaustavio se iza Valentine.

"Znai, ime ti je Valentina", proapta joj on na uvo. "Veoma si ljupka, dragamoja, za nekoga sa mukim imenom."

"A vi ste veoma raskalani", odvrati drsko Valentina, "za oveka koji nosigrimiznu biskupsku odoru!"

"Prestanite da apuete", zaurla David. "Namesti tu tkaninu! Svetla samo tonije nestalo." Kada je Moris posegnuo za tkaninom, David dodade: "Ah, Morise,nisam vas upoznao. Ovo su moja neaka Valentina i njena roaka Mirela."

"Tvoja neaka!" ponovi Moris i ispusti tkaninu kao da ga je opekla."'Srdana' roaka", dodade on. "Ona je moj tienica. Njen je deda bio jedan

od mojih najdraih prijatelja; na alost, preminuo je pre nekoliko godina. Grofod Remija. Tvoji su ga sigurno poznavali?"

Moris se zaprepaeno upiljio u Davida."Valentina", David nastavi, "taj gospodin koji ti popravlja nabore veoma je

poznat u Francuskoj. Bivi predsednik Narodne skuptine. Dozvoli da ti

predstavim monsenjera arla Morisa de Taljeran-Perigora. Biskupa od Otina..."Mirela se tre, dok joj je dah zastao u grlu, i povue tkaninu kako bi pokrilarazgoliene grudi. Istog trenutka Valentina je tako prodorno kriknula da jegotovo probila Morisu bubne opne.

"Biskup od Otina!" povika Valentina, ustuknuvi od njega. "To je taj avo saraspoluenim kopitom!"

Obe devojke skoie sa skela i bose istrae iz sobe.Moris pogleda preko ateljea prema Davidu, s vragolastim osmehom. "Obino

ne ostavljam takav utisak na slabiji pol", primeti on.

"Izgleda da te je tvoj ugled ovog puta pretekao", odvrati David.


38/461

Sedei u maloj trpezariji pored ateljea, David je gledao kroz prozor na Ri de

Bak. Moris, leima okrenut prozorima, ukoeno je sedeo na jednoj od stolica

presvuenih satenom na crveno-bele pruge, postavljenih oko stola odmahagonija. Po stolu je bilo razmeteno nekoliko inija voa i nekoliko bronzanih svenjaka; sto je bio postavljen za etvoro, a ljupko izneto posue bilo je ukraeno pticama i cveem.

"Ko je mogao da oekuje da e tako reagovati?" postavi pitanje David,ljutei prstima pomorandu. "Izvinjavam se zbog nastale zbrke. Bio sam gore;ipak su pristale da se presvuku i siu na ruak."

"Kako je dolo do toga da si postao tutor ovim lepoticama?" upita Moris,vrtei meu prstima au sa vinom, da bi potom otpio jo jedan gutljaj. "ini mise da je to suvie za jednog oveka. A i da ne pominjem kako je to pravotraenje kada si ti u pitanju."

David baci brz pogled prema njemu i odgovori: "Moram da priznam da si u pravu. Ni sam ne znam ta u i kako u. Proeljao sam ceo Pariz traeiodgovarajuu guvernantu koja bi nastavila da se brine o njihovom kolovanju.Uopte se ne snalazim od kada je moja ena pre nekoliko meseci otila u Brisel."

"Njen odlazak nema nikakve veze sa dolaskom tvojih draesnih 'neaka', zarne?" upita Taljeran, rugajui se Davidovom poloaju, dok je stezao drku ae.

"Ma kakvi", odvrati David, veoma potiten. "Moja ena i njena porodica suzagrieni rojalisti. Nisu se slagali s mojim uzimanjem uea u Skuptini. Onismatraju da jedan buroaski slikar kao to sam ja, koga je pomagala monarhija,ne treba otvoreno da podrava revoluciju. Posle pada Bastilje moj se brak pretvorio u pravi pakao. ena je zahtevala da se odreknem mesta u Skutini i da prekinem sa angaovanim slikarstvom; to su uslovi koje treba da ispunim akoelim da se vrati."

"Ali, prijatelju, kada si otkrio Horacijevu zakletvu u Rimu, ljudi su ugomilama dolazili u tvoj atelje na Pjaca del Popolo da to platno zaspu cveem!To je bilo prvo remek-delo Nove Republike, a ti si njen odabrani slikar."

"To znam ja, ali ne i moja ena", uzdahnu David. "Odvela je decu u Brisel, a

elela je da povede i moje tienice. Ali pristavi da budem njihov tutorobavezao sam se njihovoj nastojnici da e boraviti u Parizu, za ta sam veomaizdano plaen. Pored toga, i meni je ovde mesto."

"Njihovoj nastojnici? Tvoje tienice su opatice?" Moris umalo nije prsnuo usmeh. "Kakva neverovatna nepromiljenost! Poveriti dve devojke, Hristoveneveste, jednom etrdeset trogodinjaku koji im nije nikakav rod. Gde je bila pamet toj nastojnici?"

"Nisu one opatice, nisu poloile zakletvu. Za razliku od tebe!" bocnu gaDavid. "A upravo ih je ta stroga stara nastojnica upozorila da si ti samo

otelovljenje avola."


39/461

"Priznajem da nisam uvek iveo onako kako je trebalo", ree Moris. "Pa ipakme udi to ujem da je neto tako rekla jedna provincijska nastojnica. Trudiosam se da budem diskretan."

"Ako pod diskretnim smatra to to si Francusku preplavio nezakonitomdeurlijom dok si davao poslednju pomast i tvrdio da si svetenik, onda zaista neznam ta bih mogao nazvati javnim."

"Nikada nisam traio da postanem svetenik", ree Moris pomalo ogoreno."ovek se mora zadovoljiti onim to ima. Onog dana kada budem zauvek sasebe skinuo ovu odoru, po prvi put u se odista oseati istim."

U tom trenutku u malu trpezariju uoe Valentina i Mirela. Bile su slinoodevene u jednostavnu, sivu, putnu odeu koju im je nastojnica nabavila. Danije bilo njihovih sjajnih uvojaka izgledale bi krajnje bezbojno. Oba mukarcaustadoe da ih pozdrave, a David zatim izmaknu dve stolice.

"ekamo vas gotovo etvrt sata", ukori ih on. "Nadam se da ete se nadalje pristojno vladati. I pokuajte, molim vas, da budete ljubazne sa monsenjerom.ta god da ste ule o njemu, ubeen sam da e izbledeti pred pravom istinom.Uostalom, on je na gost."

"Da vam moda nisu rekli da sam vampir?" upita utivo Taljeran. "I da malojdeci siem krv?"

"Oh, upravo to, monsenjeru", odvrati Valentina. "Kao i da imate raspoluenokopito. Poto hramljete, to mora da je istina!"

"Valentina, ba si nepristojna", opomenu je Mirela.David zakloni lice akama i nita ne ree."Sve je u redu", javi se Taljeran. "Objasniu otkud to da hramljem."On dohvati bocu s vinom i napuni ae koje su stajale ispred Valentine i

Mirele, a zatim nastavi. "Moji su me, dok sam bio mali, uglavnom ostavljali sadadiljom, jednom primitivnom seljankom. Ona me je jednom prilikom podiglana vrh komode, odakle sam pao i slomio stopalo. Dadilja se plaila da obavestimoje roditelje o onome to se dogodilo, tako da mi niko nije namestio stopalokako treba. Kako moja majka nije bila posebno zainteresovana da me esto via,stopalo je krivo zaraslo, a posle je bilo kasno da se to popravi. I to vam je cela

pria. U njoj nema nieg tajanstvenog, je li tako?""Da li vas mnogo boli?" upita Mirela."Stopalo? Ne." Osmehnu se Taljeran pomalo gorko. "Boli me samo ono to

sam zbog njega kasnije doiveo. Izgubio sam pravo prvoroenog sina. Moja jemajka posle toga u kratkom razmaku rodila jo dva sina i moja prava prenela namog brata Arhimboa, a posle njega na Bosona. Nikako nije mogla da pristane nato da obogaljeni naslednik ponese staru titulu Taljeran-Perigora, zar ne?Poslednji put sam video svoju majku kada je dola u Otin da se usprotivi mom promovisanju u biskupa. Iako me je sama gurnula u svetenike, nadala se da u

ostati zakopan u nekoj selendri. Uporno je tvrdila da nisam dovoljno poboan da


40/461

bih postao biskup. Razume se, bila je potpuno u pravu.""Kako je to grozno!" povika uzbueno Valentina. "Ja bih je zbog toga

nazvala matorom veticom!"

David skloni ake sa lica, podie pogled ka tavanici, te pozvoni za ruak."Da li biste stvarno to uinili?" upita je neno Moris. "U tom sluaju, voleo bih da ste bili tamo. Priznajem da sam i sam poeleo da uinim neto slino."

Kada su svi bili poslueni i sluga se udaljio, Valentina ree: "Posle prie kojuste nam ispriali, vie ne mislim da ste tako opaki kao to su nam vas predstavili. ak mislim da ste veoma zgodni."

Mirela, sva oajna, pogleda Valentinu, a David se od srca nasmeja."Moda bi Mirela i ja trebalo da vam zahvalimo, monsenjeru, ako je odista

vaa zasluga to su pozatvarali samostane", nastavi Valentina. "Da toga nije bilo, jo bismo amile u Monglanu, eznui za ivotom u Parizu o kome smomatale..."

Moris je odloio no i viljuku i zagledao se u njih."Pomenula si opatiju Monglan? U Niim Pirinejima? Vas dve ste dole iz te

opatije? Ali zato vie niste tamo? Zato ste otile?"Izraz njegovog lica i estina kojom je postavljao pitanja naterae Valentinu

da shvati kako je upravo napravila kobnu greku. Taljeran je, uprkos svomdobrom izgledu i lepom ponaanju, ipak bio biskup od Otina, upravo onaj ovekna koga ih je nastojnica upozorila. Ako sazna da roake ne samo da su znale zaMonglansku garnituru, ve i da su pomogle da se figure odnesu iz opatije, neese smiriti dok iz njih ne izvue sve to znaju. Nalazile su se u velikoj opasnosti ve i zbog same injenice to je saznao dasu stigle iz Monglana. Iako su svoje figure iz garniture paljivo zakopale ispod biljaka u Davidovoj bati iza ateljea, jo iste noi kada su stigle u Pariz, timenisu pokopale i sve svoje probleme. Valentina nije zaboravila na ulogu koju joj je dodelila nastojnica, da kod nje dolaze ostale opatice, koje e moda morati da bee, kako bi ostavile poverene im figure. Do sada se tako neto nije dogodilo,ali kako su vremena u Francuskoj bila nemirna, neka od njih mogla se pojavitisvakog asa. Valentina i Mirela nisu sebi mogle da dozvole da budu pod stalnim

nadzorom arla Morisa Taljerana."Ponovo vas pitam", uporno nastavi Taljeran, poto su devojke utale, "zatoste napustile Monglan?"

"Zato to je", odvrati nevoljko Mirela, "samostan zatvoren, monsenjeru.""Zatvoren? Zato je zatvoren?""Zbog odluke o sekularizaciji, monsenjeru. Nastojnica je smatrala da tamo

vie nismo sigurne...""U pismima koja mi je uputila", umea se David, "opatica mi je objasnila da

je od pape primila nareenje da zatvori samostan."

"I ti si to prihvatio?" upita ga Taljeran. "Jesi li ti republikanac ili nisi?


41/461

Poznato ti je da se papa Pije javno izjasnio protiv Revolucije. Kada smo izglasaliOdluku o sekularizaciji, pripretio je da e izoptiti iz crkve sve katolike izSkuptine! Ta nastojnica je izdala Francusku kada je posluala nareenje

italijanskog papinstva, koje, kao to ti je poznato, vrvi od habsburgovaca ipanskih Burbona.""eleo bih da istaknem da nisam nita loiji republikanac od tebe", primeti

David vidno uzbuen. "Ne potiem iz plemike porodice, ja sam ovek iznaroda. Diem se ili padam zajedno sa novom vladom. Ali zatvaranjeMonglanske opatije nema nikakve veze sa politikom."

"Sve na svetu, dragi moj Davide, ima veze sa politikom. Poznato ti je ta jezakopano u Monglanskoj opatiji, zar ne?" Valentina i Mirela prebledee, aliDavid zaueno pogleda Taljerana i podie au.

"Bah. To je pria za malu decu", ree, podrugljivo se nasmejavi."Misli?" upita ga onaj drugi. Posmatrao je devojke svojim prodornim plavim

oima. Zatim i on podie au i otpi jedan gutljaj, kao da se izgubio u mislima.Konano se ponovo prihvatio viljuke i nastavio da jede. Valentina i Mirela su idalje ukoeno sedele, ni ne pomiljajui na to da nastave sa jelom.

"Tvoje neakinje su, izgleda, izgubile apetit", primeti Taljeran.David se okrenu prema njima. "ta je pa sad?" upita on. "Nemojte mi rei da

i vas dve verujete u te besmislice?""Ne, ujae", odvrati tiho Mirela. "Znamo da je to puko praznoverje.""Svakako, to je samo jedna stara legenda, je li tako?" ree Taljeran,

povrativi neto od svog malopreanjeg arma. "Ali nema sumnje da ste i viule za nju. Recite mi, kuda je otila ta vaa nastojnica, poto joj se uinilozgodno da kuje zaveru sa papom protiv francuske vlade?"

"Pobogu, Morise", umea se iznervirano David. "ovek bi pomislio da siuio za inkvizitora. Rei u ti kuda je otila, ali da prestane s tim. Otila je uRusiju."

Taljeran je trenutak utao. Zatim je lagano razvukao usta u osmeh, kao da sesetio neeg zabavnog to se ticalo samo njega. "U pravu si", sloi se on saDavidom. "Reci mi, da li su tvoje armantne neakinje ve imale priliku da

posete parisku Operu?""Nismo, monsenjeru", urno odgovori Valentina. "Ali o tome smo najeematale jo od najranijeg detinjstva."

"Zar toliko dugo?" nasmeja se Taljeran. "Pa, moda emo moi danadoknadimo taj propust. Posle ruka emo pregledati vau garderobu. Ja samsluajno strunjak za modu..."

"Monsenjer savetuje pola ena u Parizu po pitanjima mode", dodade Daviduz grimasu. "To je jedan od mnogobrojnih naina na koje on iskazuje svojehriansko milosre."

"Moram vam jednom prilikom ispriati kako sam Mariji-Antoaneti napravio


42/461

frizuru za maskenbal. Kreirao sam joj i kostim. Nisu je prepoznali ni njeniljubavnici, a kralja i da ne pominjemo!"

"Oh, ujae, smemo li zamoliti monsenjera biskupa da i nas posavetuje?"

stade da moljaka Valentina. Osetila je veliko olakanje kada je razgovor skrenuona mnogo pristupaniju i bezopasniju temu."Obe ste dovoljno zanosne i ovakve kakve ste." Taljeran se osmehnu. "Ali

videemo ta jo moemo da uinimo da poboljamo ono ime vas je prirodaobdarila. Sreom, imam prijateljicu u ijoj sviti su najbolje krojaice Pariza...moda ste ule za gospou de Stal?"

U Parizu nije bilo osobe koja nije ula za ermen de Stal, u ta su seValentina i Mirela uskoro uverile. Dok su je pratile ka njenoj zlatno-plavoj loiu Operi-Komik, primetile su da se za njom okrenuo itav niz napuderisanihglava. Krem pariskog drutva dupke je ispunio loe koje su se dizale do krova pregrejane operske kue. ovek nikada ne bi pomislio, gledajui taj mete oddragog kamenja, bisera i ipki, da se napolju, na ulicama, jo sprovodilarevolucija, da kraljevska porodica vene zatvorena u vlastitoj palati, da svakog jutra otvorena kola za prevoz zatvorenika puna plemia i svetenstva hitajukaldrmom prema Trgu republike. Unutar potkoviaste Opere-Komik, sve je bilo blistavo i razdragano. A najblistavija od svih, ena koja je upravo uplovljavala usvoju lou poput kakvog velikog amca na Seni, bila je mlada, ali ve velikadama Pariza, ermen de Stal.

Valentina je saznala sve o njoj ispitujui poslugu svoga ujaka ak-Luja.Obavestili su je da je gospoa de Stal kerka briljantnog vajcarkog ministra zafinansije aka Nekera, koga je Luj XVI dva puta proterao i dva puta vraao nazahtev francuskog naroda. Njena majka, Suzana Neker, uspevala je da itavihdvadeset godina dri najmoniji salon u Parizu, ija je zvezda bila ermen.

Kako je i sama bila milionerka, ermen je u dvadesetoj godini kupila sebimua: barona Erika Stala fon Holtajna, osiromaenog vedskog ambasadora uFrancuskoj. Krenuvi majinim stopama, otvorila je vlastiti salon u vedskojambasadi i bacila se u politiku. Njene odaje vrvele su od luonoa politikog i

kulturnog ivota Francuske: Lafajet, Kondorse, Narbon, Taljeran. ermen je postala filozof-revolucionar. Sve vane politike odluke donoene su unutarsvilom presvuenih zidova njenog salona, a donosili su ih ljudi koje je samo onamogla da okupi na jednom mestu. Sa svojih dvadeset pet godina bila je modanajmonija ena u Francuskoj.

Dok je Taljeran bolno epao po loi, smetajui tri ene, Valentina i Mirelasu prouavale gospou de Stal. Odevena u crno-zlatnu ipkanu haljinu sadubokim izrezom, koja je isticala njene pune ruke, miiava ramena i krupanstruk, predstavljala je impozantnu priliku. Oko vrata je nosila ogrlicu od tekih

kameja obrubljenih rubinima, a na glavi je imala zlatni turban koji je bio njen


43/461

zatitni znak. Nagnula se ka Valentini, koja je sedela pored nje, i proaputalasvojim dubokim, hrapavim glasom, tako da su svi mogli da je uju.

"Sutra ujutro, draga moja, ceo Pariz e se sjatiti na mom pragu da sazna ko

ste. Bie to skandal i po, to je vaem pratiocu, u to sam uverena, sasvim jasno, jer bi vas inae primerenije odenuo.""Zar vam se, gospoo, nae toalete ne dopadaju?" upita Valentina sa strahom."Obe izgledate veoma ljupko, draga", stade da je uverava ermen, pravei pri

tom grimase. "Ali devianska boja je belo, a ne plameno crveno. I mada sumlade grudi uvek u modi u Parizu, ene ispod dvadeset godina obino nose preko ramena prebaenu maramu, to je gospodinu Taljeranu i te kako poznato."

Valentina i Mirela pocrvenee do uiju, ali se zato Taljeran usprotivi: "Jaoslobaam Francusku na vlastiti nain." On i ermen se osmehnue jednodrugome i ona slegnu ramenima.

"Nadam se da e vam se opera svideti", ree ermen, okrenuvi se ka Mireli."To mi je jedna od omiljenih predstava, a nisam je ula jo od detinjstva.Kompozitor, Andre Filidor, najbolji je ahista Evrope. Igrao je ah i izvodiosvoju muziku pred filozofima i kraljevima. Moda e vam se njegova muzikauiniti pomalo zastarela, posle Glikovih operskih novina. Nije ba lako izdratitoliko recitovanja..."

"Mi jo nikada nismo bile u operi, gospoo", upade joj u re Valentina."Nikada niste bile u operi!" ponovi ermen glasno. "Nemogue! Gde su vas

to vae porodice drale?""U samostanu, gospoo", odgovori utivo Mirela.ermen je na trenutak nepomino zurila u nju, kao da nikada nije ula re

samostan. Zatim se okrenula prema Taljeranu. "Izgleda da si zaboravio da mi pomene nekoliko sitnica, prijatelju. Da sam znala da su Davidove tieniceodgajane u samostanu, sigurno ne bih odabrala operu kao to je Tom Dons."Zatim se ponovo okrenula ka Mireli i dodala: "Nadam se da neete biti okirane.Pria je engleska i govori o nezakonitom detetu..."

"Bolje za njih da to pre naue sve o moralu", nasmeja se Taljeran."To je, nema zbora, tano", procedi ermen kroz stisnute usne. "Ako im

biskup od Otina postane mentor, ovakve stvari mogle bi im biti od velikekoristi."Zatim se okrenula ka pozirnici, na kojoj je u tom asu poela da se die

zavesa.

"Mislim da je to neto najlepe to sam do sada doivela", izjavi Valentina posle posete operi, sedei na debelom Abisonovom tepihu u Taljeranovoj radnojsobi i gledajui kako plamenovi liu po staklenim vratima zatitne reetke.

Taljeran se zavali u naslonja od plavkaste svile i isprui noge na otoman.

Mirela je stajala nekoliko koraka dalje i posmatrala vatru.


44/461

"Danas takoe prvi put pijemo konjak", dodade Valentina."Tek vam je esnaest godina", primeti Taljeran, udiui miris konjaka iz

svoje aice, a zatim otpi gutljaj. "S vremenom ete jo mnogo toga doiveti."

"Koliko je vama godina, monsenjer Taljerane?" upita Valentina."Takve stvari se ne pitaju, nije utivo", opomenu je Mirela koja je stajala pored kamina. "Ne sme ljude nikada pitati koliko im je godina."

"Ali, molim vas", ree Taljeran, "zovite me Moris. Imam trideset sedamgodina, ali se oseam kao da mi je devedeset kada me oslovljavate sa'monsenjer'. A sada mi kaite kako vam se dopala ermen?"

"Gospoa de Stal je bila veoma ljupka", odgovori Mirela, dok joj se crvenakosa presijavala na svetlosti vatre, iste boje kao i plamenovi.

"Je li istina da je ona vaa ljubavnica?" upita Valentina."Valentina!" povika Mirela. A Taljeran prsnu u smeh."Nemogua si", ree on, razbaruivi Valentininu kosu prstima, poto se ona

oslonila na njegovo koleno pri treptavoj svetlosti vatre. Zatim se obrati Mireli:"Tvoja roaka, gospoice, ne ume da se pretvara, to je inae uobiajeno u pariskim drutvenim krugovima i, uzgred budi reeno, tako dosadno. Njena pitanja su pravo osveenje za mene i ne mogu da me uvrede. Ovih nekoliko poslednjih nedelja, dok sam vam nabavljao garderobu i pokazivao Pariz, predstavljale su za mene melem koji je ublaio moj prirodni cinizam. Ali ko ti jekazao, Valentina, da je gospoa de Stal moja ljubavnica?"

"ula sam od posluge, monsenjeru... hou da kaem, ujae Moris. Je li toistina?""Ne, draga moja. Nije istina. Bar ne vie. Istina je da smo nekada bililjubavnici, ali traevi uvek prepriavaju prole stvari. Sada smo dobri prijatelji."

"Moda vas je odbacila zbog vae hromosti?" stade da nagaa Valentina."Blagi Boe!" povika Mirela, koja nije bila naviknuta da izgovara takve rei.

"Smesta da si se izvinila monsenjeru. Molim vas da oprostite mojoj roaci,monsenjeru. Nije nameravala da vas uvredi."

Taljeran je sedeo utke, gotovo u stanju oka. Nije zaboravio da je malopreizjavio kako ga Valentina niim to kae ne moe uvrediti, ali do sada niko u

Francuskoj nije otvoreno pomenuo njegov telesni nedostatak. Poeo je da drhti jer ga je proelo neko udno, nepoznato oseanje; zatim je uhvatio Valentinu zaruke i podigao da sedne pored njega na otoman. Neno ju je zagrlio.

"Jako mi je ao, ujae Moris", ree Valentina. Ovla mu je poloila aku naobraz i nasmeila se. "Do sada nisam imala prilike da vidim neki fizikinedostatak. Za mene bi bilo veoma pouno kada biste mi pokazali vae stopalo."

Mirela zajea. Taljeran je sada zurio u Valentinu kao da ne veruje svojimuima. Ona mu stee ruku ne bi li ga ohrabrila. Posle kraeg vremena onozbiljno ree: "Dobro. Ako ba eli." Zatim s mukom podie stopalo sa

otomana, sagnu se i skide teku elinu izmu koja mu je stezala stopalo kako bi


45/461

uopte mogao da hoda.Valentina je zagledala stopalo pri nejasnoj svetlosti vatre. Bilo je tako gadno

iskrivljeno, ulubljeno, da se inilo da mu prsti rastu odozdo. Gledano odozgo

stvarno je podsealo na neku izraslinu. Valentina ga podie, sae se i poljubi ga.Taljeran je zabezeknuto ostao da sedi u naslonjau."Jadno stopalo", ree ona. "Toliko si propatilo ni krivo ni duno."Taljeran se nagnu prema Valentini. Privukavi njeno lice svome, neno joj

poljubi usne. Na trenutak su se njegova zlatna kosa i njeni beloplavi uvojciisprepleli pri svetlosti vatre.

"Ti si jedina koja se ikada obratila mom stopalu kao da je neto ivo", ree joj on uz osmeh. "Time si ga veoma usreila."

Dok je on posmatrao Valentinu svojim predivnim, aneoskim licem,uokvirenim zlatnim uvojcima sa kojih se odbleskivao sjaj vatre, Mireli je biloteko da misli na to kako je upravo taj ovek nemilosrdno, gotovo bez iije pomoi, unitavao katoliku crkvu u Francuskoj. Da je to bio ovek koji je eleoda se domogne Monglanske garniture.

Svee su ve gotovo dogorele u Taljeranovoj radnoj sobi. Pri umiruojsvetlosti iz kamina, uglove sobe progutale su senke. Bacivi pogled na pozlaeniasovnik iznad kamina, Taljeran vide da je ve dva sata ujutro. Ustade iznaslonjaa, pored koga su Valentina i Mirela sedele, dok im se kosa slivala niznjegova kolena.

"Obeao sam vaem ujaku da u vas vratiti kui u neko razumno vreme",ree im on. "Pogledajte koliko je samo sati.""Oh, ujae Moris", stade da preklinje Valentina, "molim vas dopustite da

ostanemo jo malo. Ovo nam je prvi izlazak u drutvo. Sve vreme smo ovde uParizu ivele kao da uopte nismo naputale samostan."

"Samo jo jednu priu", sloi se Mirela. "Ujak se nee ljutiti.""Pobesnee", nasmeja se Taljeran. "Ali ve je ionako suvie kasno da bih vas

sada vodio kui. U ovo doba noi ulicama tumaraju pijani san-kiloti, ak i po boljim etvrtima. Predlaem da poaljemo lakeja sa pisamcetom do vaeg ujaka.

Narediu sobaru Kurtijadu da vam pripremi sobu. Pretpostavljam da biste voleleda budete zajedno?" Nije govorio ba istinu kada je rekao da je opasno ii ulicama u ovo doba.

Taljeran je imao gomilu slugu, a David je stanovao nedaleko od njega. Ali u jednom trenutku je shvatio da ne eli da ih vrati kui, da eli da ih zadri modazauvek. Odugovlaio je priajui im prie i odlaui neizbeno. Ove dvedevojke, tako svee i nevine, probudile su u njemu oseanja koja nije umeo daobjasni. Nikada nije imao ba nikakvu porodicu, tako da je toplina koju jeoseao u njihovom prisustvu predstavljala za njega sasvim novo iskustvo.

"Oh, stvarno moemo ostati do sutra?" upita Valentina, uspravivi se i


46/461

stegnuvi Mirelinu ruku. Mirela je sumnjiavo pogleda, ali i ona je udela daostane.

"Stvarno", odvrati Taljeran, ustavi kako bi otiao do zvona za poslugu.

"Nadajmo se da do jutra ovo nee prerasti u glavni pariski skandal, kako jeermen predskazala."Jo u slubenoj livreji i sasvim trezan, Kurtijad pogleda prvo prema

razbaruenim devojkama, a zatim u izuveno stopalo svoga gospodara, pa ih bezijedne rei povede uz stepenice prema velikoj gostinskoj sobi.

"Da li bi gospodin mogao da nam nabavi spavaice?" zapita Mirela. "Moda bi sluavke mogle da nam pozajme svoje..."

"To nee predstavljati nikakav problem", odvrati utivo Kurtijad i odmah imdonese dva raskona svilena penjoara ukraena rukom raenom ipkom, kojisigurno nisu pripadali slukinjama. Zatim se diskretno povue.

Kada su se Valentina i Mirela presvukle, oetkale kosu i uvukle u velikimekani krevet sa savrenim baldahinom, Taljeran pokuca na vrata.

"Je li vam udobno?" upita on, provirivi unutra."Ovo je najlepi krevet koji smo videle", odgovori Mirela ispod povee

gomile jorgana. "U samostanu smo spavale na drvenim daskama, radi lepogdranja."

"to je urodilo i te kakvim plodom", primeti Taljeran uz osmeh. On priekrevetu i sede na mali kau pored njega.

"A sada nam morate ispriati jo jednu priu", obrati mu se Valentina."Veoma je kasno..." poe Taljeran."Priu o duhovima!" prekide ga Valentina. "Nastojnica nam nikada nije

dozvoljavala da priamo prie o duhovima, ali mi smo to ipak inile. Znate likoju?"

"Na alost ne", odvrati skrueno Taljeran. "Kao to znate, nisam imao banormalno detinjstvo. Niko mi nikada nije priao takve prie." Trenutak jerazmiljao. "Ali, jednom prilikom, sam sam sreo duha."

"Zaista?" upita Valentina. Ona stee Mirelinu aku ispod prekrivaa. Obe suizgledale veoma uzbuene. "Pravog duha?"

"Sada mi to sve izgleda prilino besmisleno", nasmeja se on. "Morate miobeati da nikada neete o ovome ni re rei svom ujaku ak-Luju, ili e mi sesmejati cela Skuptina."

Devojke se promekoljie ispod prekrivaa i zaklee da e uvati tajnu.Taljeran sede na sofu i poe svoju priu obasjan priguenom svetlou svee...

BISKUPOVA PRIADok sam bio jo jako mlad, pre no to sam se zamonaio, ostavio sam svoju

biskupiju u Sen Remiju, gde je sahranjen slavni kralj Klovis, i otiao da

pohaam predavanja na Sorboni. Posle dve godine provedene na ovom uvenom


47/461

univerzitetu, dolo je vreme da objavim ime u se u ivotu baviti.Znao sam da bi u mojoj porodici izbio straan skandal ako bih odbio poziv

koji su mi nametnuli; meutim, oseao sam da sam potpuno nepodesan za

svetenika. Oduvek sam udeo da postanem dravnik.Ispod sorbonske kapele zakopane su kosti najveeg dravnika koga jeFrancuska ikada imala, oveka koji je bio moj idol. Njegovo ime vam je sigurno poznato: Arman an di Plesi, vojvoda od Rieljea, koji je, koristei se retkomkombinacijom religije i politike, vladao ovom zemljom elinom pesnicomgotovo dvadeset godina, sve do svoje smrti 1642.

Jedne noi, negde oko ponoi, ustao sam iz toplog kreveta, prebacio debelu pelerinu preko kune haljine i spustio se niz brljanom obrasle zidove krila ukome su bile smetene odaje za studente, te se uputio prema sorbonskoj kapeli.

Vetar je preko travnjaka nosio hladno lie i posvuda su odjekivali udnizvuci koje su isputale sove i ostala nona stvorenja. Mada sam sebe smatraoneustraivim, priznajem da sam se plaio. Grob u kapeli bio je mraan i hladan.U to doba niko se u njoj nije molio i samo je nekoliko svea jo gorelo okokripte. Pripalio sam jo jednu i, spustivi se na kolena, stao da preklinjem preminulog francuskog svetenika da mi bude vodi. Dok sam objanjavao svojteak poloaj, mogao sam da ujem, u toj ogromnoj grobnici, otkucaje vlastitogsrca.

Jo nisam ni zavrio molitvu, kada na moje krajnje zaprepaenje, grobnicomstade da duva ledeni vetar, koji pogasi sve svee. Uasnuo sam se od straha!Progutan tamom, krenuh posrui u potragu za novom sveom. Ali u tomtrenutku zauh neki uzdah i iz groba ustade bledi, mrani duh kardinalaRieljea! I kosa, i koa, pa ak i sveana odeda bili su mu beli poput snega;lebdeo je iznad mene, svetlucajui, potpuno providan.

Da nisam ve kleao, sigurno bih se stropotao na pod. Glas mi je zastao ugrlu, ni re nisam mogao da izustim. A onda ponovo zauh isti, duboki uzdah.Kardinalov duh mi se obratio! Osetio sam kako se sav jeim dok je on pretvaraosvoje sudbonosne rei u glas koji je podseao na potmulu zvonjavu.

"Zarad ega si probudio mene?" stade da odzvanja grobnicom. Pomahnitali

vetrovi brisali su oko mene, i dalje sam bio okruen potpunom tamom, a nogeme nisu drale tako da nisam mogao ustati i utei. Progutah knedlu i pokuah damu odgovorim drhtavim glasom.

"Kardinale Rielje", promucah, "traim savet. Za ivota ste bili najveifrancuski dravnik, uprkos svom svetenikom pozivu. Kako ste se dokopalitolike vlasti? Molim vas, otkrijte mi svoju tajnu, jer nameravam da sledim va primer."

"Ti?" zatutnja izdueni stub dima, poevi da se die prema tavanici grobnicekao da je strano uvreen. Strujao je od zida do zida poput oveka koji koracima

premerava pod. Svakim korakom irio se sve vie dok njegovo prozirno oblije


48/461

nije ispunilo prostoriju, kreui se poput razbesnele oluje pred eksploziju. Savsam se skupio. Duh na kraju ipak progovori.

"Tajna za kojom sam tragao ostala je za mene vena tajna..." Duh se i dalje

valjao preko svoda grobnice, a njegov oblik sve se vie rasipao to je postajaotanji. "Njena mo pokopana je sa Karlom Velikim. Pronaao sam samo prviklju. Paljivo sam ga sakrio..."

Bledo je zatreperio naspram zida nalik na plamen koji samo to se nijeugasio. Skoih na noge i mahnito pokuah da spreim njegovo nestajanje. Na ta je to ciljao? Kakva je to tajna bila zakopana sa Karlom Velikim? Nadjaah hukvetra koji je prodirao duha na moje oi.

"Sire, blagosloveni svetenie! Kaite mi, molim vas, gde mogu da naem tajklju o kome ste govorili."

Duh je ve potpuno nestao, ali zauh njegov glas nalik na odjek to se odbijao zidove nekog dugakog, dugakog hodnika.

"Fransoa... Mari... Arue..." i to je bilo sve.Vetar utihnu i ono nekoliko svea ponovo zaplamsa. Stajao sam sam u

grobnici. Posle dueg vremena vratio sam se preko travnjaka u studentske odaje. Narednog jutra bio sam sklon da poverujem da je to sve bio samo ruan san,

ali uvelo lie i slabi miris kripte koji su se zadrali na mojoj pelerini uverie meda sam sve to odista doiveo. Kardinal mi je saoptio da je pronaao prvi kljuza reavanje velike tajne. I trebalo je taj klju da potraim kod velikogfrancuskog pesnika i dramopisca, Fransoa Mari Aruea, poznatijeg kao Volter.

Volter se pre izvesnog vremena vratio u Pariz iz samonametnutog izgnanstvana svom imanju u Ferneju, pod izgovorom da namerava da uprilii izvoenjenove drame. Meutim, vladalo je uverenje da je doao kui da umre. Kako jemogue da je ovaj angrizavi stari ateistiki pisac pozorinih komada, ovekroen pedeset godina posle Rieljeove smrti, bio upuen u kardinalove tajne - to je stajalo je van moje moi shvatanja. Ali morao sam to otkriti. Prolo jenekoliko nedelja pre no to sam uspeo da ugovorim sastanak sa Volterom.

Odeven u svoju sveteniku halju i prispevi tano u zakazani as, ubrzo samuveden u njegovu spavau sobu. Volter je mrzeo da ustaje pre podneva, a esto

je i ceo dan provodio u postelji. Ve etrdeset godina je tvrdio da je na ivicismrti. Naao sam ga zavaljenog na jastuke, sa razbaruenom ruiastom kapom za

spavanje na glavi, odevenog u dugaki beli ogrta. Sa onim svojim oima nalikna dva ista grumena uglja na bledom licu, sa tankim usnama i pljosnatim nosem,liio je na pticu grabljivicu.

Po sobi su se muvali svetenici, a on je glasno odbijao njihovu pomo u bilokom pogledu, to e nastaviti da ini do poslednjeg asa. Kada je podigao pogled i ugledao me u mojoj iskuenikoj halji, postideo sam se, jer sam znao

koliko prezire kler.


49/461

"Ostavite nas, molim vas! Predvideo sam dolazak ovog mladia. alje ga samkardinal Rielje!"

A zatim se nasmejao svojim piskavim, enskastim kikotom dok su svetenici,

pogledavajui me preko ramena, hitali da napuste sobu. Volter me pozva dasednem."To je za mene oduvek bila tajna", ree on ljutito, "zato taj pompezni stari

duh ne moe da miruje u svom grobu. Poto sam ateista, strano me nervira totaj mrtvi svetenik ne prestaje da lebdi unaokolo, savetujui mladiima da mi senau kod uzglavlja. Oh, uvek znam kada doe neko koga on alje, jer usne su imsvima metafiziki otromboljene i balave, a oi im isprazno blude, isto kao tvojesada... Promet u Ferneju bio je proprilian, ali ovde u Parizu, pravi potop!"

Uspeo sam da se savladam i preem preko naina na koji me je opisao.Istovremeno me je iznenadilo i uznemirilo to to je Volter pogodio zbog egasam doao. Jer, nagovestio je da i drugi tragaju za istom stvari za kojom samtragao i ja.

"Voleo bih da mogu kocem jednom za svagda da probodem srce togaoveka", nastavio je svoju tiradu Volter. "Moda bih onda mogao malo da seodmorim." Toliko se uzbudio da je poeo da kalje. Primetio sam da pljuje krv,ali kada sam pokuao da mu pomognem, mahnuo mi je da se udaljim.

"Lekare i svetenike treba sve obesiti o ista veala!" povika on, ispruiviruku da dohvati au sa vodom. Ja mu je dodadoh i on otpi gutljaj.

"On, razume se, eli, taj rukopis. Kardinal Rielje ne moe da podneseinjenicu da su njegovi dragoceni lini dnevnici pali u ruke jednog starog bezbonika kakav sam ja."

"Vi posedujete line dnevnike kardinala Rieljea?""Da. Pre mnogo godina, dok sam jo bio mladi, bacili su me u zatvor zbog

vreanja Krune, zahvaljujui nekoj skromnoj pesmici koju sam navrljao okraljevom romantinom ivotu. Dok sam trunuo u zatvoru, moj bogati pokrovitelj doneo mi je neke dnevnik na deifrovanje. Pripadali su njegovoj porodici ve dugo, ali bili su napisani tajnim kodom koji niko nije uspeo daodgonetne. Poto nisam imao nikakva prea posla, latio sam se deifrovanja i

tako saznao mnoge stvari o naem voljenom kardinalu.""Mislio sam da je Rielje sve to je napisao zavetao Sorboni?""To je ono to ti zna", Volter se podmuklo nasmeja. "Svetenik ne vodi

intimne, ifrovane dnevnike, sem ako nema ta da sakrije. Dobro sam znaokakve su grehe imali na dui svetenici iz njegovog vremena: misli omasturbaciji i razbludnom inu. Bacio sam se na te dnevnike kao konj na vreusa ovsom, ali umesto raskalanog priznanja greha, koje sam oekivao, naiaosam tek na jedan ueni traktat. Veu gomilu gluposti nisam sreo nikada uivotu."

Volter je poeo da kaljuca i da se davi, tako da sam ve pomislio kako u


50/461

morati da pozovem nekog od svetenika da se vrati u sobu, budui da jo nisam bio ovlaen da dajem priest. Poto je ispustio uasan zvuk, koji je podseao nasamrtniki ropac, pokazao mi je rukom da mu dodam nekoliko marama.

Prebacio ih je preko ramena, a jednu je ak obmotao oko glave kako kakva babai ostao tako da sedi i drhti."ta ste otkrili u tim dnevnicima i gde su oni sada?" stadoh da ga pourujem."Jo su kod mene. Moj je zatitnik umro dok sam bio u zatvoru i za sobom

nije ostavio naslednika. Danas moda vrede dosta para, zbog svoje istorijskevrednosti. Ali ako mene pita, sve ti je to zajedno samo gomila sujevernih besmislica. Same arolije i vraanje."

"Zar maloas niste kazali da je u pitanju ueni traktat?""Jesam, u onoj meri u kojoj su svetenici sposobni za takvu vrstu

objektivnosti. Vidi, kardinal Rielje je itav svoj ivot posvetio prouavanjumoi, bar u razdobljima kada nije vodio vojske protiv svih redom zemalja uEvropi. A predmet njegovih tajnih prouavanja oko kojih se sve vrtelo... modasi uo za Monglansku garnituru?"

"ahovsku garnituru Karla Velikog?" upitah, pokuavi da ostanem miran,mada mi je srce stalo da lupa tako snano da je udaralo u rebra. Nagnuvi se nadnjegov krevet i hvatajui svaku izgovorenu re, stadoh da ga pourujem to samnenije mogao da nastavi, pre no to ga obuzme novi napad. Za Monglanskugarnituru sam uo i ranije i znao sam da je ve vekovima izgubljena. Takoe mi je bilo poznato da je od neprocenjive vrednosti.

"Mislio sam da je u pitanju samo legenda", primetih."Rielje nije bio toga mnenja", odvrati ostareli filozof. "On u svojimdnevnicima na hiljadu dve stotine strana razglaba o njenom poreklu i znaenju.Putovao je ak do Ahena, ili E-la-apel, pa je istraio i Monglan, gde je verovaoda je garnitura zakopana, ali uzalud. Zna, na je kardinal mislio da ta garniturauva klju tajne, tajne starije od aha, moda stare isto koliko i sama civilizacija.Tajne koja objanjava uspon i pad civilizacija."

"Kakva bi to tajna mogla biti?" upitah, uzalud pokuavi da prikrijemuzbuenje.

"Rei u ti na ta je on mislio", odvrati Volter, "mada je umro pre no to jereio zagonetku. Uini s tim to god ti drago, ali nemoj vie dolaziti da megnjavi. Kardinal Rielje je verovao da se u Monglanskoj garnituri krije formula- i to u samim ahovskim figurama. Formula koja razotkriva tajnu univerzalnemoi..."

Taljeran zastade i zagleda se kroz priguenu svetlost u Valentinu i Mirelu,zagrljene i uukane ispod debelih pokrivaa. Pravile su se da spavaju, dok suim prelepe svetlucave kose rasute poivale na jastucima, a dugaki svileni

pramenovi leali isprepleteni. On ustade, nagnu se nad njih da navue


51/461


52/461

Neko je pokucao na vrata. Stajala sam sa akom na boku nasred svog stana.Prola su tri meseca od doeka Nove godine. Gotovo da sam zaboravila na tuno, gataru i udne dogaaje koji su je propratili.

Prilino snano kucanje se nastavilo. Napravih jo jedan potez parisko plavom bojom po velikom platnu koje se nalazilo ispred mene, pa spustihetkicu u limenku sa lanenim uljem. Prozore na sobi sam ostavila otvorene, alimoj klijent Kon Edison kao da je spaljivao kale (francuska re za ubre) ba pod mojim prozorima. Ispusti su bili crni od ai.

Dok sam ila prema dugakom predvorju, uopte nisam bila raspoloena zagoste. Pitala sam se zato mi odozdo nisu najavili, to im je inae dunost, posetioca koji mi je upravo lupao na vrata. Protekla nedelja bila je za mene prilino gadna. Pokuavala sam da zavrim posao sa Konom Edisonom i itavesate sam provela borei se kako sa menaderima zgrade u kojoj sam stanovalatako i sa raznim skladitima. Sreivala sam stvari za svoj skoranji odlazak uAlir.

Tih dana mi je odobrena viza. Obavestila sam sve svoje prijatelje; kadakonano napustim zemlju, neu ih videti vie od godinu dana. Naroito mi je bilo stalo da stupim u vezu s jednim od svojih prijatelja, meutim on je biotajanstven i nepristupaan poput Sfinge. Nisam mogla ni pretpostaviti koliko emi biti potreban posle dogaaja koji e se uskoro odigrati.

Prolazei hodnikom, bacih pogled na svoj lik u jednom od ogledala kojih je bilo mnogo po zidovima. Moja bujna, raupana kosa bila je proaranautocrvenom bojom, a nos mi je krasila jedna povea grimizna mrlja. Protrljalasam ga nadlanicom, te obrisala aku o platnene pantalone i lampavu radnukoulju u kojima sam radila. Zatim otvorih vrata.

Tamo je stajao Bosvel, vratar, besnog izraza lica, u mornarsko-plavojuniformi sa smenim epoletama koje je bez sumnje sam odabrao. Pogledao me je s visine.

"Izvinite, gospoo", frknu on, "ali izvestan pranjavo-plavi korni je ponovozakrio ulaz. Kao to vam je poznato, gosti su obavezni da oslobode ulaz kako bi se mogle vriti isporuke..."

"Zato me niste pozvali preko interfona?" prekidoh ga ljutito. Sasvim dobrosam znala o ijim kolima on to govori."Interfon ne radi ve itavu nedelju, gospoo...""Zato ga niste popravili, Bosvele?""Ja sam, gospoo, vratar. Vratari nisu zadueni za popravke. To radi

nastojnik. Vratar vodi rauna o tome ko ulazi u zgradu i brine se da prilaz bude..."

"Dobro. Dobro. Poaljite je gore." U Njujorku sam poznavala samo jednuosobu koja je vozila bledoplavi korni: Lili Rad. Kako je bila nedelja, bila sam

gotovo ubeena da ju je Sol dovezao. Dok me bude gnjavila, on e imati


53/461

vremena da pomeri kola. Ali Bosvel me je i dalje mrko gledao."Postavlja se pitanje i male ivotinje, gospoo. Vaa goa zahteva da i tu

malu ivotinju unese u zgradu, mada joj uvek ponavljam da..."

Ali bilo je prekasno. U tom se trenutku iz pravca liftova, zavivi za ugao, pojavilo jedno pahuljasto klupko. Kreui se u cik-cak, uputilo se ka mom stanu, proialo pored Bosvela i mene i nestalo u predvorju. Bosvel me je pogledao skrajnjim prezirom, ali nita nije rekao.

"Dobro, Bosvele", obratih mu se, slegnuvi ramenima. "Pretvarajmo se da ganismo videli, vai? Nee praviti neprilike i otii e im uspem da ga pronaem."

U tom trenutku, iza istog ugla pojavila se i Lili, kreui se kao u ritmuvalcera. Bila je umotana u ogrta od samurovine koji se sastojao od samihdugakih dundastih repova. Plava kosa bila joj je pokupljena u tri ili etiri velikakonjska repa koji su trali u razliitim pravcima, tako da niste mogli odreditigde prestaje kosa, a poinje ogrta. Bosvel uzdahnu i sklopi oi.

Lili uopte nije obratila panju na Bosvela; na moj je obraz spustila usputni poljubac i izmeu nas dvoje prohujala u moj stan. Za osobu Lilinog obima tekoda se moglo rei da huji, ali nije joj se moglo osporiti da je svoju teinu nosila saizvesnim stilom. U prolazu je dobacila grlenim glasom: "Reci tom tvom vrataruda smiri doivljaje. Sol e kruiti oko bloka dok ne krenemo."

Ispratila sam Bosvela pogledom, ispustivi uzdah koji sam do tada potiskivala, i zatvorila vrata. Sa aljenjem sam se vratila u svoj stan da sesuoim sa jo jednim nedeljnim popodnevom koje e mi pokvariti osoba kojusam najmanje volela u Njujorku, Lili Rad. Ali ovog puta sam se zaklela da u jese brzo reiti.

Moj se stan sastojao od velike sobe sa veoma visokom tavanicom i kupatila ukoje se ulazilo iz dugakog predvorja. U velikoj sobi nalazila su se troja vrata; jedna su vodila u garderobu, druga u sobu za batlera, a na trea se izvlaiokrevet skriven u zidu. Soba je bila pravi lavirint od dinovskog drvea i divljihegzotinih biljaka koje su obrazovale prolaze kao u pravoj dungli. Posvuda su bile naslagane gomile knjiga, hrpe marokanskih jastuka i raznih drangulijaiskopanih u starinarnicama na Treoj Aveniji. Bilo je tu rukom bojenih

pergamentskih abaura iz Indije, vreva od majolike iz Meksika, emejliranihgrnarskih ptica iz Francuske i predmeta od prakog kristala. Zidovi su bili prekriveni napola dovrenim slikama jo vlanim od ulja, starim fotografijama uizrezbarenim ramovima i antiknim ogledalima. Sa tavanice su visili zvonii,mobili i lakirane papirnate ribe. Jedini komad nametaja u sobi bio je velikisalonski klavir od ebonovine smeten pored prozora.

Lili je koraala kroz lavirint poput pantera putenog s uzice, pomerajuistvari ne bi li pronala svog psa. Ogrta od repova odbacila je na pod.Zaprepastila sam se kada sam otkrila da ispod njega nije imala gotovo nita. Lili

je bila graena poput kakve majolske skulpture sa tankim lancima i zaobljenim


54/461

bokovima koji su se u gornjem delu irili u talasasto obilje mesa to je kipelo nasve strane. Stisnula je celu tu masu u jednu oskudnu, purpurnu, svilenu haljinukoja se zavravala tamo gde su joj poinjale butine. Dok se kretala, podseala je

na neoblikovanu hladetinu, drhtavu i providnu.Lili prevrnu jedan jastuk i otkri malu svilenkastu loptu pahulja koju je nosilasvuda sa sobom. Podigla ju je i poela da joj gue svojim grlenim glasom.

"Evo mog dragog Karioke", stade da prede. "On se krio od svoje mamice.On, nevaljala mala kuca-muca." Bilo mi je muka.

"eli li au vina?" predloih kada Lili spusti ponovo Karioku na pod. Onstade da tri unaokolo dosadno kevui. Otila sam do batlerove sobice i izfriidera izvadila bocu vina.

"Pretpostavljam da si od Luelina dobila taj uasni ardonaj", primeti Lili."Ve godinama pokuava da ga se otarasi."

Zatim prihvati au koju sam joj pruila i dobrano otpi. Krivudajui izmeudrvea, zastala je ispred slike na kojoj sam upravo radila kada mi je njen dolazakupropastio nedelju.

"Hej, poznaje li ovog momka?" upita ona iznenada, mislei na oveka sa platna, mukarca na biciklu odevenog u belo koji se vozio preko jednog kostura."Je l' ti kao model posluio onaj momak dole?"

"Koji momak?" upitah, spustivi se na klupicu ispred klavira i zagledavi se uLili. Usne i nokti bili su joj namazani kinesko crvenom bojom. U suprotnosti sa bledim tenom, to joj je davalo izgled bele boginje-drolje koja je namamilaZelenog viteza ili Drevnog mornara u ivot posle smrti. A onda mi jo neto pade na pamet. Kaisa, muza aha, nije bila nita manje nemilosrdna od muze poezije. Muze su imale naina da ubiju one koje su nadahnule.

"Mukarac na biciklu", nastavi Lili. "Upravo je tako bio odeven... sakapuljaom na glavi i sav umotan. Videla sam ga samo s lea. Umalo ga nismo pregazili. Morali smo da se popnemo na trotoar da bismo ga izbegli."

"Stvarno?" upitah iznenaeno. "Izmislila sam ga.""Izgleda zastraujue", primeti Lili, "poput oveka koji vozi u vlastitu smrt.

Bilo je neeg zlokobnog u nainu na koji je taj ovek kruio oko tvoje zgrade..."

"ta si rekla?" Duboko u mojoj podsvesti neto je zazvonilo na uzbunu.uvaj se bledog konja, jer ime to poiva na njemu bee Smrt. Gde sam to ula?Karioka je prestao da keve i sada je sumnjiavo reao. Noicama je

zahvatao strugotine bora iz saksije sa orhidejama i razbacivao ih po podu.Prioh mu, podigoh ga i ubacih u orman sa kaputima, zatvorivi za njim vrata.

"Kako se usuuje da baci mog psa u orman?" upita Lili."Psima je dozvoljen pristup u ovu zgradu jedino ako su zatvoreni u kutiji",

objasnih. "Nemam nikakvu kutiju. A sada mi reci kakvim dobrom si dola?Mesecima te nisam videla." Sreom, pomislih.

"Hari hoe da ti priredi oprotajnu veeru", objasni ona spustivi se na


55/461

klupicu ispred klavira i ispivi ostatak vina. "Tvoje je samo da odredi datum.Lino e pripremiti jelo."

Karioka je svojim siunim apama grebao po unutranjosti vrata ormana, ali

ja se nisam na to obazirala."Volela bih da doem na veeru", odvratih. "Moe li u sredu? Verovatnoodlazim za naredni vikend."

"Dobro", sloi se Lili. Sada su se iz ormana uli tupi udarci jer je Kariokastao da udara o vrata majunim telom. Lili lagano ustade sa klupice na kojoj jesedela.

"Mogu li, molim te, da izvadim svog psa iz ormana?""Odlazi?" upitah puna nade.Izvukoh etkice iz limenke sa uljem i uputih se ka lavabou da ih operem, kao

da je ona ve otila. Lili je trenutak utala. A zatim ree: "Ba sam htela da te pitam da li si planirala neto za danas po podne?"

"Izgleda da se danas moji planovi ne ostvaruju", odvratih iz ostave dok samsipala teni sapun u vruu vodu koja poe da se peni.

"Verovatno nisi nikada gledala Solarina kako igra", ree ona uz jedva primetan osmeh, posmatrajui me krupnim, sivim oima.

Spustih etkice u vodu i zaueno je pogledah. Njena primedba mi se uinisumnjivom, suvie je liila na poziv na ahovski me. Lili se diila time danikada ne prisustvuje meevima na kojima i sama ne uestvuje.

"Ko je Solarin?" upitah.Lili se zaprepaeno upilji u mene, kao da sam je up

Documents

Ketrin Nevil - Osmica