N

n i m. Promena n u m ispred b ili pvrsi se u i z v e den i m recima, tj.ispred sufiksa: stan - stambeni, pre-hrana - prehrambeni, zelen -zelembac; tako i crmpurast (premaPR 60), mada za zavrsetak-purast,nepoznatog porekla, nije sigumo dase moze smatrati sufiksom. Us 10 zen i ill reCima n ostaje ne-promenjeno: jedanput, vanbracni,vanpartijski, stranputica, crven-perka itd.

na: pogresno "na upravnom odboru jeodluceno...", "na redakciji smogovorili...", "na mesnoj zajednici..."i s1. Treba: na sastanku upravnogodbora, u redakciji itd.

Vi: Cetinje; Novi Beograd; Rije-ka; Ub; Umka; telelon.

nabavka: dat. nabavci, gen. mn. na-bavki i nabavaka.

nabiti: nabij, nabijmo, nabijte.

nabolje.

na brzinu.

nacifasizam, -ista, -isticki; nacional-socijalizam, -ista, -isticki.

naeas (=caskom, trenutno).

na cast.

na eelu. Kao oznaka za predvodnika,ovaj izraz mora doci posle spojasa+ imenica: "delegacija s PavlomPavlovicem na celu" a ne "na celu sPavlom Pavlovicem".

naeetvoro (i nacetvera).

na eistac, prema PR bolje nego na-Cistac.

naeisto: biti naCisto s neCim.

naeuljiti i naculiti (usi).

nad- ostaje nepromenjeno ispred s(nadskoCiti, nadstresnica), inaceispred bezvucnog suglasnika prelaziu nat-: natkriliti, natcovek itd. Ureci naddrustven pisu se dva d.

nad(a): nada mnom, nada me (= nadmene), nada se (= nad sebe) itd.

nadaleko; nadalje.

nadasvc 104 105 namrtvo

nadasve.

nadati se Ue) da... pogresno kao i "zanadati se je". Mora se upotrebitidruga konstrukcija: nadajmo se, tre-ba se nadati, moiemo se nadati is1.

nadbiskup (u katolickoj i anglikan-skoj crkvi): nadbiskup od Kenter-berija, od Jorka, nearhibiskup, kakose ponekad pogresno javlja u pre-vodima sa engleskog. U pravo-slavnoj crkvi: arhiepiskop.

naddrustven.

nadesno.

NADIMCI i atributi, kada su stalnideo imena, pisu se velikim slovom:Dusan Silni, Plinije Mladi, Prokle-ta Jerina, Hajduk Veljko, RicardLavovo Srce.

Nadimak upotrebljen "iza licnogimena, kao njegova zamena", potacki 56 a Pravopisa, vezuje se cr-tom (ne crticom), npr. Milosav -

Mija Aleksic.Licnosti iz knjizevnih i scenskih

dela, bajki, stripova itd. pisu se ve-likim slovom prve reci: Sluskinja,Prvi vojnik, Covek s tasnom; ve-likim slovom pisu se i ostale reCiakosu upotrebljene kao vlastito ime,npr. Majka Hrabrost, Deda Mraz,Snesko Belie, Paja Patak. Ovako sepisu i indijanska imena: CrveniOrao, Sedeci Bik (bolje nego "BikKoji Sedi", prema P).

Naprotiv, imena upotrebljena kaooznake predmeta dobijaju malopocetno slovo: bela rada, lepa kata(cvetovi), marica (policijski auto-mobil),fica, stojadin itd.

nadletati, nadlecuCi (ne nadletajuCi).

nadno (kao predlog, npr. nadno ulice;ali: Pao je na dno reke).

nadohvat; na dohvatu.

nadole.

na gotovs.

NAGRADE: v. ODLIKOVANJA.

nagrizen, ne nagriien. V. gristi.

nahero (= nakrivo).

nahuditi ne nego nauditi.

naime (prilog), ali: Poslao sam mupoziv na ime.

naiskap.

na izgled i naizgled (P dopusta obanacina pisanja).

na izmaku (odvojeno prema P; alinaizmak, sastavljeno).

naizmence (bolje) i naizmenice (po-red: naizmenicno).

naizust.

nadomak; na domaku.

nadri- i nazovi- pisu se sastavljeno:nadrilekar, nadripesnik, nazoviu-metnost itd.

nads-, ne nats-.

nadstresnica.

nadtrcati.

nadugacko; nadugo.

na dusak (odvojeno prema P).

naj-: u superlativima prideva kojipoCinju sa j pisu se dva j: najjaCi,najjefiiniji, najjasniji itd.

najaviti i najava su izrazi novijegporekla, sasvim dobro skovani, aupotrebljavaju se posebno u radio-televizijskom recniku. Ne mogu sepotpuno zameniti ni saobjaviti, ob-Java (jer te reCi ne pokazuju da seobjavljuje nesto sto tek predstoji) nisa nagovestiti, -staj (sto uvek imasmisao neodredenosti).

najedanput; najedared.

najednom.

na jesen.

najlonka, dat. najlonki, gen. mn. naj-lonki.

nadvoje; nadvoje-natroje.

nadhk-baba (PR 60 dopusta i na-diagbaba).

naftni (nafinapolja) i nafieni; ne naj~tin.

naglas (= glasno).

nagnuti (se): promena kaosagnuti se(v. to).

nagore (u oba znacenja: "ohenut jenagore" i "cas nabolje, cas na-gore"); ipak: sa zla na gore; doticemo na gore (= na vece zlo).

najprvi, najposlednji, najzadnji moguse upotrebiti kao pojacani oblici odprvi, poslednji, zadnji.

najradije, ne najraae. V. rado.

najstrozi, ne najstroiiji. V. stroh

najvoleti: ispravno u znacenju "naj-vise voleti".

nakon sto: v.posto.

nakoso.

na kraj: odvojeno kada se kraj mozetumaciti kao imenica u akuzativu

(Stigose na kraj puta; Tesko je snjim izaci na kraj; s kraja na kraj),inace sastavljeno (Stanuje nakrajsela; To mi nije ni nakraj pameti).

nakratko.

nakrivo.

nakrkace i nakrkacke (sastavljeno poP).

nakrupno.

naksutra i nakosutra.

na leto.

nalevo.

nalivpero.

namah.

na malo.

na me (=namene).

namesto (predlog, npr. "Ja radim na-mesto tebe") ali: "Stavi ga na me-sto".

namrtvo.

na nCSrCCll

na nesrecu.

naneti: v. -neti.

naniZe.

na noge.

nanovo.

na nj (= na njega).

naoeare (mn. z. roda) i naocari (mn.Z. ili m. roda); dativ sarno nao-carima.

na oei (npr. "Ne izlazi mi na oCi");PR 60 daje i naoCi u znacenju naizgled.

naoeigled.

na odmet.

naoko u znacenju "na izgled", "pri-vidno"; na oko u doslovnom zna-cenju.

naovamo.

na pakost.

napamet u znacenju naizust (nauCitinapamet); ali: pasti, padati napamet(nekome).

na paree.

napismeno.

napitak, mn. napici.

na poeek.

na poklon.

napola (ali: na pola puta).

napolje (= van, npr. "Napolje izsobe!"); na polje u doslovnomznacenju.

106 107 natc-

napose (= zasebno).

naposletku.

na pravac.

narueiti: v.poruciti.

naruku (iCi nekome naruku), ali:metni ga na ruku.

naprazno (uzalud; besciljno).

na preeac.

napred-nazad.

naruSilac (ne narusioc), mn. naru-sioci, narusilaca.

NASA: v. SKRACENICE NA -a.

na prekid.

na preskok.

na pretek.

na priliku.

nasamo.

na se (= na sebe).

nasigurno.

na silu.

na primer; skraceno npr.

na prolece.

naprosto.

nasitno.

naskoro.

naskroz; skroz-naskroz.

naprotiv.

naprstak, naprska, mn. naprsci.

na prste (uvek odvojeno prema P).

Napulj: Napuljac, -ljka i Napolitanac,-itanka; napuljski i napolitanski.

narandia i naranca (ipomorandia),narandiast i narancast.

naslaga, dat. naslazi.

naslepo.

NASLOVI listova j casopisa, knjiga,knjizevnih dela, clanaka, dokume-nata, ugovora itd. pisu se velikimpocetnim slovom prve reci (a u os-talim reCima sarno ako su vlastita

imena): Vecemje novosti, Slobod-na Dalmacija, Gorski vijenac, Bib-lija, Talmud, San letnje noCi, Ver-sajski ugovor, Dusanov zakonik itd.Tako se pisu i strani naslovi (Nju-jork tajms, Velt am zontag), osimako se prenose izvomo (New YorkTimes, Welt am Sonntag). Nije po-trebno prenositi odredeni clan napocetku ovih naslova: saradnik" Monda ", Clanak u "Spiglu ", kako

pise "Unita", a ne saradnik "Le

narcisizam, narcisista, narcisoidan

(od gr. imena Narcis): pogresno jenarcizam, narcista.

narodnooslobodilaeki; Narodno-oslobodilacka borba, N arodno-oslobodilacki rat (s velikim N pre-ma P, kao nazivi odredenog isto-rijskog dogadaja). V NOB.

narueilac (ne naruCioc), mn. naru-Cioci, narucilaca.

Monda", clanak u "Der Spiglu",kako pise "I'Unita ".

Da bi se razlikovali od ostalogteksta, naslovi se stavljaju medunavodnike ili se pisu kurzivom. Pra-vopis dopusta i upotrebu sarno ve-likog slovakadaje ono dovoljno daotkloni dvosmislenost, npr. "posve-ta Gorskog vijenca". V. i ZAKONI.

na smrt (P dopusta i sastavljeno na-smrt).

na srecu.

nasred.

nasto (= posto, odsto).

na stranu.

nastup. Pored starijeg znacenja na-pad bolesti ili izliv besa moze imatii znacenje koje odgovara glagolunastupiti (pojaviti se), npr. nastupna sceni, prvi nastuppred publikomi s1.

nasukati se: promena kaozasukati (v.to).

nasumce i nasumice.

nasuprotnecemu (ne: necega).

nasuvo (i nasuho); ali: poloiio gajena suvo.

nasiroko.

naste srce; nataste.

natanko (= potanko).

nate-, ne nadc-: natcovek, natco-veeanski, natculan itd.

na te 108 109

nazao.na te (= na tebe).

na ternu: v. tema.

natenane.

natk-, ne nadk-: natkolenica, nat-kompenzacija itd.

NATO (NATO-a, NATO-u) iliAtlan-ski (Severnoatlantski) pakt. Su-visno je "NATO-pakt", posto je uskracenici NATO (North AtlanticTreaty Organization) vec sadrZanarec treaty - pakt.

na to.

NATPISI MALIM SLOVIMA: v.MALA SLOVA.

natrijurn i natrij; natrijum-hlorid itd.

natroje.

naucnofantasticni; naucnoistrazi-vacki; naucnostrucni; naucnoteh-nicki (sve spojeno prema P).

na ustrb (P dopusta i naustrb).

nauznak (pasti nauznak, leiati na-uznak) znaCi na leaa, na leaima;

supratno je niCice (= licem premadole).

navece.

navek; na vjeki vjekov.

naveliko (npr.prica se naveliko), ali:prodaja na velika.

navise.

naviti: navij, navijmo, navijte.

NAVODNICI. Prema P 60, tacka,uzvicnik i upitnik pisu se unutar

navodnika "ako je recenica podnavodnicima potpuno zavrsena",npr. A on ga upita: "Kada misliteponovo u Dubrovnik?" - Nasme-jao sam se i odgovorio: "Dobro steuCinili."Naprativ, navodnik ce doCipre drugog znaka ako se citira samodeo recenice, npr. Cuvajte se nji-have" bratske pomoCi"! - Brankotu prekida stihom "da on umre pri-lika je ". U praksi ove pravopisneodredbe nisu dovoljne, jer ce i prinavodenju potpuno zavrsene rece-nice drugi znak ipak doci i z vannavodnika ako po smislu ne pripa-da toj recenici, npr. Svi ste culi zaizreku "Mis lim, dakle postoj im ". -

Zar je bilo tdko da kazes: "Izvi-nite, pogresio sam "?

U dijalozima, umeci kao "receon" odvajaju se s obe strane ,zare-zima ili crtama, a oba dela navoda(ukljucujuci tacku, uzvicnik ili upi-tnik na kraju) dolaze medu navod-nike: "Znas sta ",sapnu mi ona, "jaeu da se vratim. "- "Da li bi prih-vatili poskupljenje" - pita jedancitalac - "kad bi sami morali au-

tobusom da dolaze na posao?"Navodnicima se obelezavaju i

saljivi, ironicni, zargonski ili fami-lijami izrazi, ali s takvom upotre-bom ne valja preterivati. Pogresnoje stavljati medu navodnike svakifigurativno ili metaforicki upotrebl-jen izraz: u recenicama kao Ruko-vodioci treba cdee da se "spuste"

u bazu, Putnike "ocekuje" kiosk sosveiavajuCim piCima, Matemati-kaje njegova "slaba tacka"navod-nici su sasvim suvisni.

Pri navodenju teksta od vise pa-susa treba svaki od njih pocetinavodnikom, dok se samo na krajuposlednjeg pasusa stavlja zavrsninavodnik.

V. i POLUNAVODNICI.

navrat-nanos.

na vrerne.

navreti (= navaliti), ijek. navrijeti;navrem, oni navru; navrevsi (ijek.navrijevsi); navro, navrla.

navrh (sastavljeno kadje predlog, npr.navrh kuee, navrh jezika), ali: po-pea se na vrh.

nazad: nije dobra "nazad dye godine"i sl. V. unazad.

na zdravlje.

nazdravo (= bez bolesti, iznenada,npr. nazdravo me zabolela ruka).

nazirnu.

na zlo.

nazovi-: v. nadri-.

nazreti: kao prozreti (v. to).

nazvati (nekoga telefonom) nije do-bra, treba: pozvati telefonom, tele-fan irati, javiti se.

nazalost (sastavljeno, prema P; ali: nazalost svih nas).

neandertalae

nazderati se: v. zderati.

nazivo (sastavljeno, prema recnikuMatice srpske, mada ga PR nebelezi). Up. uzivo.

NBA (po pravilu samo latinicom) iliEn-Bi-Ej.

NBC: v. En-Bi-Si.

-nca i -ncija. Umesto konsekvenca,rezonanca, frekvenca, asonanca,supstanca, instanca itd. smatra seda su bolji oblici na -cija: kon-sekvencija itd. Ipak, pojedine reci(licenca, kadenca, sekvenca) danasse javljaju samo sa zavrsetkom -ca.

ne se uvek pise odvojeno od glagola ulicnom obliku (neznam, ne dam, nebih, ne mogu, ne treba, ne vidimitd.) osim u spojevima neeu (needitd.), nemam (nemas itd.) i nemoj(nemojmo, nemojte). Odvojeno je iod priloga na -Ci: ne znajuCi, nevideCi itd.

S trpnim pridevom pise se sastav-ljeno (nepreveden, netaknut itd.),ali odvojeno u poredenjima: neovlazen nego potpuno raskvasen;ne pokvareni ali ipak osteeeni;zalepljena, a ne prosivena, kako jetrebalo. V. nikad nepreialjen.

nealbanac, nesloven, nearapin, ne-evropljanin itd. Pise se malim po-cetnim slovom, sastavljeno.

neandertalac, neandertalski.

NEBESKA TELA 110 111 nescncl

NEBESKA TELA. Imena nebeskih

tela i sazveZda pisu se velikim slo-yom: Mars, Saturn, Danica, Vlasi6i,Skorpija itd. U viseelanim nazivi-ma, velikim slovom pise se sarnoprva ree: Veliki medved, Juzni krst,Mleeni put. Za Sunce, Mesec, Zem-Iju v. te reCi.

nebeskoplav (ili nebesnoplav).

Nebojsa: v. kula.

necaka, dat. neeaki i necaci; neeakin.

ne daj boze (Pravopis ne predvidapisanje nedajbo'le).

nedaleko trazi predlog od: nedalekood Mostara, nedaleko od kuce, nenedaleko Mostara, nedaleko kuce.

nedelja-dve.

nedostatak, mn. nedostaci.

nedug, nedugacak; nedugo zatim.

neeksplodiran (neeksplodirana bom-ba i s1.) moze se prihvatiti u ne-dostatku boljeg izraza. V. TRPNIPRlDEV

nefrit (mineral), nefritis (zapaljenjebubrega).

NEGACIJE. Ako posle glagola iliizraza negativnog znaeenja, kaospreeiti, onemoguciti, zabraniti,sumnjati itd., ili bez straha, bezopasnos ti itd., dolazi zavisnareeenica, suvisno je stavljati negaci-ju i uz glagol te reeenice. "Spreeilismo ih da ne poeine jos vecu stetu"

- treba: da potine...; "Zabranili sumu da se ubuducenikako ne pojav-Ijuje u krugu preduze6a" - treba: dase ubuduce ikako pojavljuje... ili:Naredili su mu...; "Izlazim slobod-no, bez straha da me neko ne pre-pozna" - bolje: da ce me neko pre-poznati. V. i sumnjati.

U prisustvu priloga samo ili za-menicesvi negacija moze dovesti dodvosmislenosti, npr. "Za gubitkenij e odgovoran sarno direktor"(zavisno od smisla moglo se reci"Nije sarno direktor odgovoran zagubitke" ili ,,Jedino direktor nijeodgovoran za gubitke"), "Svi kojisu pratili razvoj dogadaja ne slazuse s njegovim zakljuecima" (treba:Niko od onih koji su pratili... neslaze se... odnosno: Od onih koji su .

pratili... ne slazu se svi s njegovimzakljuecima).

V. i: ne; ni; ni-; nikad nepre-'laljen; GENITIV, SLOVENSKI.

negde i nekud: v. gde.

negoli.

nekolicina se upotrebljava sarno zamuskarce (ne za zene niti za pred-mete).

nekoliko. Oblici nekolika coveka,nekolika sela, nekolike 'lene i s1.prema Vukovom tumaeenju znaee"manje od pet", dok bi oblik neko-liko (ljudi, sela, 'lend) znaCio"viseod eetiri". U danasnjem standard-nom jeziku ta razlika se izgubila.Najees6e se uotrebljava oblikneko-liko, bez obzira na broj, a pridevskioblik javlja se i u mnozini m. roda(npr. nekoliki zadaci), sto je ranijesmatrano nepravilnim.

Nemac itd.: ijekavski je Nijemac, aliNjemica, Njemaeka, njemacki.

nemajka, dat. nemajci, gen. mn. ne-majki.

nemali, nemala, nemalo; nemalo za-tim; nemalo vremena (ali: ne malonego dosta).

nemastan, nemasna, nemasno.

nemoguc, nemoguce i nemogucan,nemogucno jednako su dobri obli-cl.neizvestan, neizvesna, neizvesno.

nejednakostranicni, raznostranicni:glomazne i lose kovanice umestouobicajenograznostran (raznostra-ni trougao).

neka ili nek (pise se bez apostrofa).

neki dan; neki put.

nemusliman, -anka, -anski.

nenasit i nenasitan (i nezasit, nezasi-tan).

neostvariv i neostvarljiv.

neovlascen i neovlasten.

nepokolebiv i nepokolebljiv.

NEPOSTOJANO a umece se u jedandeo reCi stranog porekla da bi serazbila suglasnicka grupa na kraju,npr. artikal, kredenac (bolje iobicnije nego artikl, kredenc). A jeneobavezno u reCima na -kt, -rt, -nt: oblici subjekat, projekat, kove-rat, elemenat,procenat dobri su kaoi subjekt, kovert itd. Ipak, neposto-jano a danas se sve manje upotreb-Ijava u ovakvim reCima:insekt, kon-cert, testament obicnije je nego in-sekat itd., akat ili studenat ose6ajuse kao neknjizevni, a kontakt, de-likt, insert, jogurt, komandant imnoge druge imaju sarno taj oblik.V. GENITIV MNOZINE.

NEPOSTOJANO e: v. -ec.

neprimenljiv i neprimenjiv.

nepristrastan (bolje nego nepris-trasan), -sna, -sno i nepristran, -a,-0.

neprofitni (koji nema za cilj zaradu,npr. neprofitna organizacija): raz-likovati od neprofitabilan - koji sene isplati.

nepromenljiv i nepromenjiv.

neretko.

nesalomljiv i nesalomiv.

nesloven: v. nealbanac.

nesrecan, nesrecnik, -nica i nesretan,nesretnik, -ica.

nesenel (National, u razlicitim eng1.nazivima): ne nejsenel.

-ncti 112 113 nokaut

-neti: u glagolimadoneti, odneti, une-ti, izneti, poneti, zaneti, naneti,razneti, prineti, preneti, proneti,ijek. oblikje donijeti, odnijeti, uni-jeti itd.; pogresno jedonesti, odnestiitd. Trpni pridev donet, odnet itd.(ijek. donijet, odnijet itd.) ili done-sen, odnesen itd.; ne donesen,odnesen itd.

neto: kao bruto (v. to).

neumestan, -sna, -sno.

nevelik (= omanji); ne velik ali ipakdovoljan.

nevladin: v. meauvladin.

nezadugo (sastavljeno po PR).

nezamenljiv i nezamenjiv.

nezamisliv i nezamisljiv.

nezaposlen, nezaposlenost i (retko)nezaposljen, nezaposljenost.

nezavisan, nezavisna (nenezavistan).

nezasit i nezasitan (i nenasit, nena-sitan).

ni. Ispred ne, neeu, nemoj, nemamoblik ni ili niti zamenjuje se sa i:"On to ni ne zna", "Toliko para ninemam" pogresno, treba: On to i nezna, Toliko para i nemam. Ne smese, medutim, upotrebiti iu znacenju"takode" kad je recenica odrecna.Umesto: "Dosadasnji pokusaji, pa ionaj americki u koji je ulozenonajvise sredstava, nisu dali rezulta-ta" treba: Dosadasnji pokusaji, pani onaj americki...

ni-. U zamenicamaniko, nikoji, niciji,nista, nikakav, nijedan i iko, ikoji,iciji, ista, ikakav, ijedan predlog sestavlja izmeduni (i) i promenljivogdela i pise se rastavljeno: ni skim,ni na sta, nipo koju cenu, ni za cijuljubav, ako i od koga nesto cujes,mislis Ii ti i 0 cemu? itd. Vidi i:izasta; nizasta.

-ni i-ski: v. -ski i -ni.

potvrdnom obliku: "Nimalo zbu-njen, Milan odvrati..." obicnije jenego "Nimalo nezbunjen..."

nikakav, ni od kakvog, ni s kakvimitd. V. ni-.

nikl i nikal.

niko, ni od koga, ni 0 kome itd. V. ni-.

Nikolaje (rumunsko Nicolae), gen.Nikolaja; ne Nikolae.

Nikoljdan, Nikoljdana i Nikolja dne:v. PRAZNICI.

Nibelunzi; nibelunski.

nicice: v. nauznak.

niciji, ni od cijeg, ni sa cijim itd. V.nT-.

Niksic, Niksicanin, -anka, nikSicki.

nimalo: v. nikad nepreialjen.

Nimcovic (Aron), Nimcoviceva od-brana: ne Nimcovic.

nigde i nikud: v. gde.

nijedan, -dna, -dno (ali: ni jedan nidrugi; nijedan jedin i). S predlozi-ma se pise rastavljeno: ni sajednim,ni za jednog itd.

nijedanput; nijedan jedini put.

nijesam, nijesi itd. dopusteno je u ijek.knjiz. jeziku kao i nisam, nisi itd.

nikad nepreialjen i slicni spojevisadrZe odrecni izraz ispred glagol-skog prideva kojije i sam negiran:tako isto i nikad neslucena sreea,nikad neostvarene zamisli, niCim

neizazvane sankcije, ni od koganezaboravljen dogaaaj, nigdenezabeleieni podaci itd. Nije dobronikad preialjen, nigde zabeleieni is1., sto se kosi s pravilom 0 dvos-trukoj negaciji. Jedino uz p.-ilogni-malo upotrebljava se i glagol u

niodakle, niotkud(a).

niska, dat. nisei.

nisko- sastavljeno: niskoakumulati-van, niskokalorican, niskoproduk-tivan,niskoradioaktivan itd. Up.visoko-.

Nis, Nislija, Nislijka; knjiski obliciNisevljanin, -evljanka retko se upo-trebljavaju.

Niska banja (veliko B kad je rec 0naselju: v. BANJ£).

nit (= ni, niti; nije potreban apostrot).

nitrogen, nitrogenski javlja se u losimprevodima urn. azot, azotni.

niukoliko (= niposto), ali: "Ni ukoli-ko dobiju sredstva, nece nastavitirad".

niz, u znacenju mnostvo, veliki broj,menja se po paddima kao i svakadruga imenica: u nizu slucajeva,clanak s nizom primera (ne: u nizslucajeva, sa niz primera). Glagolse slaze s imenicom niz: "Prosao je(ne: proslo je) niz godina."

niza, bolje nego niz (predlog) ispredreci koje pocinju sa s ili z: nizastranu, niza zid itd.

nizasta (nizasto) i ni za sta (ni za sto):P dopusta oba nacina pisanj a. Sas-tavljeno pisanje svakako je bolje upriloskom znacenju, npr. "Nizastase naljutio" (= za sitnicu, bezraz-lozno), a rastavljeno kad se cuvaznacenje reCinista, npr. "Mi vas niza sta ne optuzujemo". Up. izasta.

nizbrdo (nanize); niz brdo u doslov-nom znacenju.

niz vodu; niz vetar.

n+j: ova kombinacija glasova ne jav-lja se u srpskohrvatskim recima(izuzev u skracenici Tanjug), negose zamenjuje glasomnj: trn+-je ~trnje. V. injekcija; konjunktura.

NOB (izg. en 0 be) moze biti ne-promenljivo ili se menjati NaB-a,NOB-u itd.

nobelovac (malo pocetno slovo).

nocas: v. -so

Nojsatel pogresno, treba N datel (Neu-

chatel).

nokaut.

nokdaun 114 115 nuZan

nokdaun.

nokturno je m. roda, u mnozini sred-

njeg (nokturna).

Nolti, Nik (Nick Nolte), ne NoIt.

non-stop; non-stop prodavnica, non--stop radno vreme itd.

nordijac, nordijka, nordijski.

Norfok: u eng1.Norfolk slovo I se nelzgovara.

nos, nosom (bolje) i nosem; nosovi inosevi.

nosilac (ne nosioc), mn. nosioci, nosi-laca.

nosiljka, dat. nosiljci, gen. mn. nosilj-ki ili nosiljaka.

novoKad se odnosi na pojam koji nijeodranije poznat, ne treba upotreb-ljavati odredeni vid ovog prideva(novi): ne "Predlozeno je da se sa-gradi novi most", "Javlja se noviproblem", nego nov most, nov prob-lem.

Novi Beograd: stanujem u NovomBeogradu, idem u Novi Beograd(kao: u Beogradu, u Beograd) ali ina Novom Beogradu, na Novi Beo-grad (kao: na Dorcolu, na Karabur-mi i s1.).

Novigrad, Novigrada (u Istri, Dal-maciji, Podravini);Novi grad (grad-ska cetvrt ili opstina).

novine (dnevni list) uvek u mnozini:danasnje novine, iz novina, donesijedne novine (ne jednu novinu).

V. i: IMENA LISTO VA.

nuzzarada, nuzzgrada, nuzzanima-nje.

nuzan (neuobicajeno nuzdan); nuzna,nuzno.

Novi svet.

novi vek.

Novi Vinodolski (ne Novi Vinodol).

Novi zavet.

Novi Zeland, Novozelandanin, -anka,novozelandski.

novo- s glagolskim pridevima pise sesastavljeno: novoizabran, novoos-novan,novosagraaen,novodosavsiitd.

Novobeogradanin, -nka; novobeo-grad ski.

npr. (na primer); ne na pr. niti napr.

n-ti i enti (PR 60 daje oba oblika podrecju potencija).

NULA. Oznake doba dana kao 9.05,13.01 ne treba citati doslovno, "de-vet nula pet", "trinaest nulajedan",nego "devet i pet", "trinaest (caso-va) i jedan minut". U oznacavanjudatuma, pisanje nule ispredjedno-cifrenog broja, npr. ,,04. 03. 1987",uobicajeno je sarno u poslovnoj ko-respondenciji. V.DATUMI.

nuncij i nuncije.

nusprostorije, nuspojava, nusprihod,nusproizvod, nusprodukt.

nuzspecijalnost.