Klasifikacija i Kvalifikacija Povrede

VEŠTAČENJE TELESNIH POVREDAKLASIFIKACIJA I KVALIFIKACIJA

POVREDA

Prof. dr Slobodan Savić

Povreda (trauma) - nasilno oštećenje tela

odnosno zdravlja, koje je izazvano isključivo

dejstvom spoljašnjih faktora

Način i principi veštačenja telesnih povreda

propisani su

- Zakonikom o krivičnom postupku

- Krivičnim zakonikom

Član 141. ZKP

(1) Telesne povrede veštače se, po pravilu, pregledom povređenog, a ako to nije mogućno ili nije potrebno - na osnovu medicinske dokumentacije ili drugih podataka u spisima.

(2) Pošto tačno opiše povrede, veštak će dati mišljenje, naročito o vrsti

i težini svake pojedine povrede i njihovom ukupnom dejstvu s obzirom na

njihovu prirodu ili posebne okolnosti slučaja, kakvo dejstvo te povrede

obično proizvode a kakvo su u konkretnom slučaju proizvele i čime su

povrede izvršene i na koji način.

(3) Prilikom veštačenja, veštak je dužan da postupi u smislu odredbe

člana 138. stav 4. ovog zakonika.

Član 141. ZKP


(2) Pošto tačno opiše povrede, veštak će dati mišljenje, naročito o vrsti i težini svake pojedine povrede i njihovom ukupnom dejstvu s obzirom na njihovu prirodu ili posebne okolnosti slučaja, kakvo dejstvo te povrede obično proizvode a kakvo su u konkretnom slučaju proizvele i čime su povrede izvršene i na koji način.

(3) Prilikom veštačenja, veštak je dužan da postupi u smislu odredbe člana 138. stav 4. ovog zakonika.

Član 141. ZKP

(3) Prilikom veštačenja, veštak je dužan da

postupi u smislu odredbe člana 138. stav 4. ovog

zakonika.

Član 138. ZKP

(4) Veštak je dužan da obrati pažnju na nađeni biološki trag (krv, pljuvačka, sperma, urin i dr.) i da ga opiše i sačuva za biološko veštačenje ako ono bude određeno.

U ZKP-u su precizirani zadaci koje lekar treba da izvrši u toku veštačenja telesnih povreda:

utvrđivanje postojanja povreda, konstatovanje njihovog broja i njihovo precizno opisivanje

utvrđivanje vrste povreda (klasifikacija) i oruđa kojim su povrede nanesene

procena težine povreda (kvalifikacija) utvrđivanje načina nanošenja povreda pronalaženje, opisivanje i čuvanje bioloških

tragova

U zavisnosti od konkretnog slučaja, od lekara veštaka koji vrši ekspertizu telesnih povreda sud može zahtevati odgovore i na niz drugih pitanja:

- da li su povrede nanesene od strane drugog lica- vreme i redosled nanošenja povreda- međusobni položaj žrtve i napadača- sposobnost povređenog za kretanje posle

povređivanja i dr.

Odgovori na takva pitanja uglavnom spadaju u domen rada lekara specijaliste sudske medicine.

Prema ZKP-u, sudskomedicinskog veštaka - lekara koji će izvršiti veštačenje telesnih povreda, određuje organ koji vodi postupak (istražni sudija, predsednik sudećeg veća)

Za uspešno obavljanje veštačenja važno je da sud odabere pravog veštaka u skladu sa slučajem:

– lekari opšte medicine – lekari raznih kliničkih specijalnosti (hirurzi)– lekari specijalisti sudske medicine

Lekar treba da bude kritičan - da li ima iskustva i znanja za obavljanje ovog veštačenja

zahtev za veštačenje

Kada se upozna sa predmetom vestačenja, lekar veštak odlučuje na koji način može da prikupi sve potrebne podatke o povredama

Neophodno je nepobitno utvrđivanje postojanja povreda

Član 141. ZKP


Najbolje pregledom povređenog

neposredno posle povređivanja, kada se

karakter povreda najpouzadnije može utvrditi

U nekim slučajevima treba ponoviti pregled – posle

24 časa - naknadno pojavljivanje krvnih podliva

I kada se veštačenje vrši dugo posle povređivanja, a na osnovu medicinske dokumentacije, poželjno je izvršiti pregled

tragovi ranijih povreda - ožiljci na mestu

rana, kalusi na mestu preloma

ustanoviti posledice posle zaceljivanja

ožiljci posle operacije i zarastanja sekotine leve

podlaktice

oko 3 godine posle povređivanja

Kakva je ovo povreda?

Čime su nanesene ove povrede?

izbijeni zubi

ožiljci na sluznici donje usne nakon povreda nanesenih

udarcima tupinom mehaničkog oruđa

ožiljci u zadnjičnim predelima nakon povreda nanesenih

snažnim udarcima tupim predmetom

deformiteti zaostali nakon čupanja noktiju

multipli kalusi na mestima preloma

rebara

upoređivanje sa konstatacijama u

medicinskoj dokumentaciji

(primer lažnog lekarskog uverenja

o prelomu laktice)

Pregled se ne može izvršiti – povređeni umro ili je nedostupan

Nije potrebno vršiti pregled – dug vremenski period posle povređivanja, a radi se o povredama koje prolaze bez traga (krvni podlivi, oguljotine, uganuća zglobova)

Član 141. ZKP


Podaci neophodni za veštačenje povreda mogu se dobiti iz medicinske dokumentacije

Veštak ima pravo da od organa koji je odredio veštačenje zahteva da se pribavi kompletna medicinska dokumentacija

Zdravstvene organizacije su dužne da na

zahtev suda dostave veštaku potrebnu

medicinsku dokumentaciju

Pored istorije bolesti, i drugi medicinski dokumenti se mogu koristiti u ekspertiznom postupku (npr. lekarsko uverenje)

IZUZETNO JE ZNAČAJAN

KVALITET MEDICINSKE DOKUMENTACIJE

ČEST PROBLEM

LOŠA I ZA ADEKVATNU KLASIFIKACIJU I

KVALIFIKACIJU POVREDA

NEUPOTREBLJIVA

MEDICINSKA DOKUMENTACIJA

Nečitka medicinska dokumentacija

OD LEKARA SUD NE TREBA DA

TRAŽI PO SVAKU CENU

IZJAŠNJAVANJE O VRSTI I TEŽINI

POVREDE,

UKOLIKO TO NIJE MOGUĆE

ZBOG LOŠE MEDICINSKE

DOKUMENTACIJE

Član 141. ZKP

(1) Telesne povrede veštače se, po pravilu,

pregledom povređenog, a ako to nije mogućno ili

nije potrebno - na osnovu medicinske

dokumentacije ili drugih podataka u spisima.

drugi podaci u spisima – kod potresa mozga

izjave svedoka o kratkotrajnom gubitku svesti,

što lekar ne može da registruje jer je osoba na

prijemu svesna, pošto se u međuvremenu

osvestila

Veštačenje o telesnim povredama, kao i svako drugo SM veštačenje ima tri dela:

1. Uvodni deo (zaglavlje)

2. Nalaz - broj povreda i njihov detaljan opis trajan dokaz za sud – fotografisanje

3. Mišljenje – klasifikacija i kvalifikacija povreda

KLASIFIKACIJA POVREDA - podela u grupe na

osnovu izgleda i osobina, odnosno sredstva

(oruđa, etiološkog faktora) kojim su nanesene:

1. mehaničke – ozlede i rane

2. fizičke – termičke, elektricitet, zračenje

3. asfiktičke – stezanja i zapušenja

4. hemijske – lokalno i opšte desjtvo

5. nutritivne – nasilna glad i žeđ

6. bakterijske

7. psihičke

TELESNO POVREĐIVANJE - svako oštećenje,

odvajanje ili uništenje bilo kog dela tela

NARUŠENJE ZDRAVLJA - sve privremene ili

trajne telesne i duševne bolesti ili pogoršanje

postojećih telesnih i duševnih oboljenja

Uslov za postojanje krivičnog dela telesne

povrede je postojanje povrede čovekovog

tela i/ili narušenja njegovog zdravlja.

Lekari vrše medicinsku kvalifikaciju povrede prema važećim principima medicinske nauke i prakse - u skladu sa odredbama ZKP i KZ.

Sud vrši pravnu kvalifikaciju telesne povrede kao krivičnog dela na osnovu sveobuhvatne procene svih prikupljenih činjenica, uključujući i sudskomedicinsko veštačenje.

LEKAR KVALIFIKUJE POVREDU,

A SUD KVALIFIKUJE DELO

Član 121. KZ Srbije Teška telesna povreda

(1) Ko drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje teško naruši, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(2) Ko drugog telesno povredi ili mu zdravlje naruši tako teško da je usled toga doveden u opasnost život povređenog ili je uništen ili trajno i u znatnoj meri oštećen ili oslabljen neki važan deo njegovog tela ili važan organ ili je prouzrokovana trajna nesposobnost za rad povređenog, ili trajno i teško narušenje njegovog zdravlja ili unakaženost, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana nastupila smrt povređenog lica, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.


(4) Ko delo iz st. 1. i 2. ovog člana učini iz nehata, kazniće se zatvorom do tri godine.

(5) Ko delo iz st. 1. do 3. ovog člana učini na mah, doveden bez svoje krivice u jaku razdraženost napadom, zlostavljanjem ili teškim vređanjem od strane povređenog, kazniće se za delo iz stava 1. zatvorom do tri godine, za delo iz stava 2. zatvorom od tri meseca do četiri godine, a za delo iz stava 3 zatvorom od šest meseci do pet godina.

Medicinska kvalifikacija – stavovi od 1. do 3. Pravna kvalifikacija – stavovi 4. i 5. (nanošenje teške

telesne povrede iz nehata i na mah)

Član 122. KZ Srbije Laka telesna povreda

(1) Ko drugog lako telesno povredi ili mu zdravlje lako naruši, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

(2) Ako je takva povreda nanesena oružjem, opasnim oruđem ili drugim sredstvom podobnim da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši, učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine.

(3) Sud može učiniocu dela iz stava 2. ovog člana izreći sudsku opomenu, ako je učinilac bio izazvan nepristojnim ili grubim ponašanjem oštećenog.

(4) Gonjenje za delo iz stava 1. ovog člana preduzima se po privatnoj tužbi.

Član 122 KZ Srbije Laka telesna povreda Medicinska kvalifikacija – stav 1. Pravna kvalifikacija – stavovi 2. i 3.

(nanošenje lake telesne povrede oružjem, opasnim oruđem ili ako je povredilac bio izazvan od stran povređenog)

Stav 2. člana 122. KZ odnosi se na pravnu kvalifikaciju dela, a ne na medicinsku procenu težine povrede - povreda je sa medicinskog aspekta laka, ali se sa pravnog aspekta teže kvalifikuje i sankcioniše jer je nanesena nekim opasnim sredstvom, koje je podobno da izazove tešku telesnu povredu.

okrzotina nastala

površnim dejstvom

projektila

Upotreba takvog povrednog sredstva ukazuje na to da je umišljaj izvršioca bio usmeren u pravcu izazivanja teže posledice, a samo kao rezultat slučajnih okolnosti je u konkretnom slučaju ishod takvog činjenja bila je laka telesna povreda.

Član 141. ZKP

(2) Pošto tačno opiše povrede, veštak će dati mišljenje, naročito o vrsti i težini svake pojedine povrede i njihovom ukupnom dejstvu s obzirom na njihovu prirodu ili posebne okolnosti slučaja, kakvo dejstvo te povrede obično proizvode a kakvo su u konkretnom slučaju proizvele i čime su povrede izvršene i na koji način.

MEDICINSKA KVALIFIKACIJA POVREDEutvrđivanje težine povrede na osnovu stepena oštećenja tela odnosno zdravlja, koje je tom povredom prouzrokovano, kako lokalno tako i opštom reakcijom organizma

PRINCIPI KVALIFIKACIJE TELESNIH POVREDA

Prema ZKP-u lekar veštak je dužan da svaku pojedinu povredu opiše i da da mišljenje o njenoj vrsti (klasifikacija) i težini (kvalifikacija)

Ukoliko kod jedne osobe postoji više povreda, trebalo bi svaku povredu posebno kvalifikovati i na kraju skupno proceniti njihovo zajedničko dejstvo i kvalifikovati ga.

U nekim slučajevima više lakih povreda mogu skupnim dejstvom dovesti do teškog oštećenja zdravlja ili čak do smrti (mnoštvo manjih krvnih podliva - iskrvarenje)

Sa pravnog stanovišta važno u slučajevima kada je jednoj osobi od strane dva ili više napadača nanet veći broj povreda (naročito ako su povrede različite težine i povlače za sobom različito zakonsko sankcionisanje).

povreda se kvalifikuje na osnovu stepena oštećenja tela i zdravlja koje je ona prouzrokovala u momentu nanošenja i koje je proisteklo iz same prirode povrede

kakvo oštećenje ta povreda izaziva kod većine ljudi, nezavisno od ličnih svojstava ili posebnih stanja - na osnovu medicinskog znanja i iskustva može se predvideti uobičajeni tok razvoja neke povrede

veštak procenjuje kakvo dejstvo su konstatovane povrede proizvele u svakom konkretnom slučaju

očekivani tok razvoja povrede može u izvesnim slučajevima biti izmenjen i dovesti do težeg (nekada i lakšeg) oštećenja tela odnosno zdravlja nego što je to kod određenog tipa povrede uobičajeno

na takav neočekivan tok mogu uticati faktori koji vode poreklo od same povređene osobe (lična svojstva ili posebna stanja), zatim naročite okolnosti pod kojima je povreda nastala

LIČNE OSOBINE - naročita urođena ili stečena svojstva organizma, koja u različitom stepenu mogu uticati na tok i ishod povrede (životno doba, pol, urođene i stečene anomalije i oboljenja i dr.)

Deca i stari – osetljiviji na gubitak tečnosti Površna rana, koja je kod većine ljudi laka

telesna povreda, kod obolelog od hemofilije može biti smrtonosna zbog nemogućnosti zaustavljanja krvarenja

Primer sa antifosfolipidnim sindromom i promenama na mozgu kod traume glave

osoba posle svađe i zadobijenog šamara naglo umire usled subarahnoidalnog krvarenja iz rupturirane aneurizme arterije na osnovici mozga

šamar, koji po pravilu uzrokuje laku telesnu povredu, ne može se

kvalifikovati kao smrtonosna povreda

iako je bio praćen smrtnim ishodom

za nastupanje smrtnog ishoda nije bila

presudna priroda povrede (šamara), već posebno lično svojstvo organizma povređenog (postojeća aneurizma)

umro u toku tuče krvni podlivi i oguljotine kože lica

krvni podlivi i razderine sluzokože

usana i desni

udarac verovatno pesnicom

usled udarca pesnicom u predelu usta polomila se gornja proteza i veći polomljeni deo je

zapušio ždrelo i ulaz u grkljan

sve povrede na telu pojedinačno i skupno procenjene bile su lake telesne povrede

KAKO KVALIFIKOVATI OVO KRIVIČNO DELO?

POSEBNA STANJA ORGANIZMA - fiziološka stanja (menstruacija, trudnoća) patološka stanja (oboljenja) - ograničena po svom trajanju

mogu se javljati više puta (npr. trudnoća) ili ciklično (menstruacija)

utiču na tok i ishod povreda čineći organizam osetljivijim na dejstvo raznih povrednih sredstava

POSLEDICA POVREDE - nužno sadržana u

karakteru povrede, proističe iz njenog

uobičajenog toka i obavezno se javlja kao njen

rezultat

- presecanje krvnog suda - krvarenje

- svaka rana zarasta ožiljkom

- koštani ožiljak (kalus) na mestu zaraslog

preloma kosti

KOMPLIKACIJA POVREDE - nije nužno sadržana u prirodi povrede i ne nastaje u svim slučajevima - za nastanak komplikacija su, pored same povrede, bitni i drugi faktori (lična svojstva, posebna stanja organizma)

- infekcija i zagnojavanje rane - infekcija na mestu preloma (osteomijelitis)

Komplikacije mogu biti - lokalne - na mestu povrede (infekcija rane) - opšte - na udaljenom mestu (sepsa)

- rane ili kasne

gnojni meningitis


(2) Ko drugog telesno povredi ili mu zdravlje naruši tako teško da je usled toga doveden u opasnost život povređenog ili je uništen ili trajno i u znatnoj meri oštećen ili oslabljen neki važan deo njegovog tela ili važan organ ili je prouzrokovana trajna nesposobnost za rad povređenog, ili trajno i teško narušenje njegovog zdravlja ili unakaženost, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

KRITERIJUMI ZA KVALIFIKACIJU POVREDA

nalaze se u stavu 2. člana 121. KZ

KRITERIJUMI ZA KVALIFIKACIJU POVREDA

1. Opasnost po život (smrt povređenog)

2. Stepen i trajnost oštećenja važnog dela tela ili važnog organa

3. Stepen i trajnost oštećenja zdravlja

4. (Trajna) nespobosnost za rad

5. Unakaženost

DOVOLJNO JE DA JEDAN BUDE PRISUTAN

OPASNOST PO ŽIVOT (SMRT POVREĐENOG)

TTP iz st. 2. čl. 121. KZ - tzv. konkretna

opasnost po život povređenog

bez adekvatne lekarske intervencije može se

očekivati njihov nepovoljan tok i sledstveni smrtni

ishod

kontuzije mozga

razderina sa nagnječinomudarac u glavu drškom motike

utisnuti prelom lobanje

epiduralni hematom

traumatski rascepi jetre

traumatski rascepi jetre

traumatski rascep slezine

moguće spasavanje života hirurškim uklanjanjem slezine

Ne znači da takve povrede, čak i ako nisu stručno zbrinute, u svim slučajevima moraju smrtno da se završe.

Moguće je da mlada, zdrava osoba i bez lečenja preživi takvu povredu.

Za utvrđivanje opasnosti po život nije bitno

da li je smrt stvarno i nastupila, niti koliko je

opasnost po život dugo trajala, već da je ta

opasnost uopšte postojala i da je proistekla

iz same prirode povrede

Dešava se da lekari pogrešno lakše okvalifikuju povredu ukoliko je njen uobičajeni teži ili čak smrtonosni tok sprečen blagovremenom i adekvatnom lekarskom intervencijom.

IZVRŠENA LEKARSKA INTERVENCIJA

KOJOM JE UKLONJENA OPASNOST PO

ŽIVOT NE SME DA UTIČE

NA KVALIFIKACIJU POVREDE

rascep slezine sa izlivom krvi u trbušnu duplju predstavlja tešku telesnu povredu opasnu po život i u slučaju kada je povređeni na vreme operisan i hirurškim putem mu je odstranjena slezina, čime mu je spasen život.

neke povrede

neminovno dovode

do smrtnog ishoda

(razorenje glave)

apsolutno

smrtonosne povrede

razorenje glave i nedostatak mozga

traumatski rascep srca

ubistvo dinamitom

TTP iz st. 1 čl. 121. KZ nose tzv. apstraktnu (teorijsku) opasnost po život povređenog

- u većini slučajeva ne dovode do smrti, ali ta mogućnost ipak postoji - uglavnom zbog komplikacija povrede

- prelom kostiju potkolenice u većini slučajeva ne ugrožava život, ali smrt može nastupiti usled komplikacije (masna embolija, trombna embolija pluća, osteomijelitis sa sepsom)

- kod lake telesne povrede - ne postoji nikakva opasnost po život

ubodina jetre

ubodina trbuha nožem

trbušni zidLTP

trbušna duplja(penetrantna) TTP

apstraktna OŽ

otvoreno crevo(perforantna) TTP

konkretna OŽ


(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana nastupila smrt povređenog lica, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.

U stavu 3. člana 121. KZ najteže su krivično sankcionisani učinioci u slučajevima u kojima je "usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana nastupila smrt povređenog lica

U ovim slučajevima organ koji vodi postupak treba da zahteva vršenje (sudskomedicinske) obdukcije

Član 138. ZKP(2) Ako je na lešu nađena kakva povreda, utvrdiće se da li je tu povredu naneo ko drugi, i ako jeste, onda čime, na koji način, koliko vremena pre nego što je smrt nastupila i da li je ona prouzrokovala smrt. Ako je na lešu nađeno više povreda, utvrdiće se da li je svaka povreda naneta istim sredstvom i koja je povreda prouzrokovala smrt, a ako je više povreda smrtonosnih, koja je od njih ili koje su svojim skupnim delovanjem bila uzrok smrti.

Veštak utvrđuje koja povreda ili koje povrede su prouzrokovale smrtni ishod - obdukcijom se mora pouzdano utvrditi da je smrtni ushod u uzročno-posledičnoj vezi sa povredom, odnosno povredama koje čine krivično delo teške telesne povrede u konkretnom slučaju

Vezu nije teško utvrditi kada je smrt

nastupila ubrzo po povređivanju i kada se

radilo o povredama koje sa sobom nose

konkretnu opasnost po život

Problemi nastaju kada smrt ne nastupi neposredno zbog povrede već usled neke od komplikacije povrede (povreda glave – zapaljenje pluća, meningitis)

Smrt koja nastupi usled komplikacija je po poreklu nasilna jer je uzročno-posledično vezana sa primarnom povredom koja je uslovila pojavu smrtonosnih komplikacija

- povreda - posredni (indirektni) uzrok smrti

- smrtonosna komplikacija - neposredni

(direktni) uzrok smrti

Nekada se smrtonosne komplikacije mogu javiti dugo vremena posle povređivanja (više godina) - dug vremenski period između povređivanja i smrtnog ishoda otežava dokazivanje uzročno-posledične veze između povrede i smrti

Što je taj interval duži, veza se sve teže uspostavlja

Veštak može pomoći sudu razjašnjavanjem suštine uzročno-posledične povezanosti prvenstveno utvrđivanjem kontinuiteta u toku od primarne povrede, preko nastajanja komplikacija do smrtnog ishoda - moguće samo ako je medicinska dokumentacija adekvatno napisana i ako se izvrši sudskomedicinska obdukcija

Povreda vratne kičmene moždine – paraplegija – inkontinencija mokraće – urinarne infekcije – sepsa – smrt posle više godina

Smrt nasilna – postoji kontinuitet između povrede, komplikacije i smrtnog ishoda

Poseban problem u veštačenju čine slučajevi u kojima smrtna komplikacija nastaje posle povrede koja u svom karakteru ne nosi konkretnu opasnost po životprelom butne kosti – venska tromboza – smrtonosna trombna embolija pluća

prelom leve

butnjače

tromboza dubokih vena noge

plućna arterija u korenu plućnog krila zapušena trombnim embolusom

primarna povreda (prelom butne kosti) nije sama po sebi bila opasna po život, a smrtni ishod je ipak u vezi sa ovom povredom jer je ona uslovila razvoj smrtonosne komplikacije

U sudskom postupku se od veštaka tada

zahteva da objasni koji su faktori uticali na pojavu te komplikacije (povreda, lična svojstva i naročita stanja organizma, kvalitet lečenja)

Član 138. ZKP(3) U slučaju iz stava 2. ovog člana naročito će se utvrditi da li je smrt prouzrokovana samom vrstom i opštom prirodom povrede ili zbog ličnog svojstva, ili naročitog stanja organizma povređenog, ili zbog slučajnih okolnosti ili okolnosti pod kojima je povreda naneta. ...

U skladu sa stavom 3 člana 138 ZKP, veštak treba da utvrdi da li je smrt povređenog uzrokovana:

samom vrstom i opštom prirodom povrede (teške telesne povrede opasne po život - direkna uzročno-posledična veza sa smrtnim ishodom)

zbog ličnog svojstva ili naročitog stanja organizma povređenog, koji mogu dovesti do smrtonosnih komplikacija

zbog slučajnih okolnosti ili okolnosti pod kojima je povreda naneta

OŠTEĆENJE VAŽNOG DELA TELA ILI VAŽNOG ORGANA

pojam "važan deo tela ili važan organ" - procena spada u domen medicinske, a ne pravne struke

deo tela ili organ "koji predstavlja prirodnu celinu i ima samostalnu funkciju u sklopu celokupnog organizma" (gornji udovi, posebno šake, donji udovi, posebno stopala, generativni i koitusni delovi polnih organa, organi čula) (Ćeramilac)

lekar mora da razjasni na koji način, u kom stepenu i u kom trajanju oštećenje tog dela tela ili organa ugrožava i ograničava normalnu životnu aktivnost osobe:

- normalno kretanje, radnje gornjim

ekstretmitetima, komunikacija sa okolinom,

funkcionisanje čula, generativna sposobnost

STEPEN I TRAJNOST OŠTEĆENJA VAŽNOG DELA TELA ILI VAŽNOG ORGANA

Prilikom kvalifikacije povreda neophodno je utvrditi sledeće elemente:

1. koji deo tela ili organ je povređen

2. koliki je stepen oštećenja tela (samog povređenog dela tela i celog organizma)

3. trajanje oštećenja

Uništenje ili oštećenje dela tela ili organa treba procenjivati kako sa anatomskog tako i sa funkcionalnog aspekta.

UNIŠTENJE - zbog povrede došlo do anatomskog gubitka nekog važnog dela tela ili organa ili potpunog i trajnog prestanka njegove funkcije (gubitak funkcije šake zbog povrede živaca)

Ovo može nastati ili direktno usled same povrede (traumatska amputacija) ili usled hirurške intervencije koja je zbog prirode povrede bila neminovna.

traumatska amputacija potkolenice u saobraćajnoj nezgodi

ne sme se uzeti kao olakšavajući faktor mogućnost da se uništeni deo tela ili organ može zameniti ili

nadoknaditi (npr. transplantacijom)

Teška telesna povreda iz st. 2. čl. 121. KZ:- važan deo tela ili važan organ uništen ili

trajno i u znatnoj meri oslabljen

Teška telesna povreda iz st. 1 čl. 121. KZ :- važan deo tela ili važan organ oslabljen teško, ali

privremeno ili trajno, ali u blagom stepenu- trajno i znatno oslabljenje nekog dela tela ili

organa koji nisu naročito važni

prelomi kostiju potkolenica - pešak

prelomi kostiju potkolenica - TTP

oštećenje noge, kao važnog dela tela,koje je teško, ali privremeno

Laka telesna povreda čl. 122. KZ:

- važan deo tela ili važan organ oslabljen lako i

u kratkom periodu tj. bez ikakvih posledica

- manje važan deo tela ili organ može biti

privremeno i znatno ili trajno ali neznatno

oslabljen

krvni podliv od ujeda

krvni podlivsluzokože

krvni podliv kože šake

TTP iz st. 2 čl. 121. KZamputacija ili razorenje šake

gubitak palca šake

TTP iz st. 1 čl. 121. KZprelomi gornjeg i srednjeg članka

prstiju šake

LTP iz čl. 122. KZ:prelomi krajnjih članaka od II do V

prst šake

OŠTEĆENJE ZDRAVLJA

oštećenje telesnog i/ili duševnog zdravlja koje je nastupilo usled povrede

"narušenje zdravlja ne treba poistovetiti sa bolešću, pošto ono treba da bude posledica povrede" (Ćeramilac)

posttraumatska epilepsija, posttraumatske psihoze, radijaciona povreda sa aplazijom koštane srži

Teška telesna povreda iz st. 2 čl. 121. KZ teško i trajno oštećenje zdravlja

(spontano ozdravljenje se ne može očekivati u nekom izvesnom vremenskom periodu)

Teška telesna povreda iz st. 1 čl. 121. KZteško i privremeno oštećenje zdravalja

Laka telesna povreda iz čl. 122. KZlako i kratkotrajno oštećenje zdravlja

NESPOBOSNOST ZA RAD

ovaj kvalifikatorni element prevazilazi okvire medicinske kvalifikacije povreda

u ovom kontekstu treba podrazumevati apsolutnu radnu nesposobnost tj. nesposobnost za obavljanje bilo kakvog posla

profesija povređenog ne bi trebalo da bude kvalifikatorni element za medicinsku procenu težine povrede - kvalifikacija gubitka malog prsta kod muzičara (pijaniste, violiniste npr.) i fizičkog radnika teška telesna povreda iz st. 1 čl. 121 KZ

ta povreda kod muzičara može uzrokovati gubitak profesionalne sposobnosti (u odnosu na njegovu specifičnu profesiju), što ne podrazumeva automatski i apsolutnu radnu nesposobnost - problem rasprave u građanskoj parnici, a ne medicinske kvalifikacije povreda

Teška telesna povreda iz st. 2 čl. 121. KZ trajna nesposobnost za rad

Teška telesna povreda iz st. 1 čl. 121. KZprivremena nesposobnost za rad

Laka telesna povreda iz čl. 122. KZ:nesposobnost za rad je ili kratkotrajna

ili ne postoji

IV OPŠTINSKI SUD U BEOGRADUPosl.br. VII-K-1066/05

U predmetnim spisima se navodi da je 04.08.2004. godine, oko 21 čas, u tuči u kafani u Zemunu, A.M., 37 godina, zadobio više povreda nožem u predelu trupa i leve ruke.

Više ubodina i sekotina na trupu i rukama

U medicinskoj dokumentaciji veoma loš opis povreda – ne može se ustanoviti broj povreda niti njihove osobine - neupotrebljivo za sudskomedicinko veštačenje

Laboratorijski i klinički znaci većeg gubitka krvi, ali bez hemoragijskog šoka

Zbog ubodina na trupu operisan – ustanovljeno da nijedna ubodina ne prodire u trbušnu duplju

Sekotina dužine 12 cm na laktičnoj strani leve podlaktice, sa presečenim levim lakatnim živcem – operisan je i presečeni živac je ušiven

Bolnički lečen od 4. do 31.08.2004. posle bio na fizikalnoj terapiji do 20. oktobra 2004.

Prvo sudskomedicinsko veštačenje povreda 29.12.2004. u istražnom postupku – lekar veštak specijalista hirurgije i traumatologije

Drugo sudskomedicinsko veštačenje povreda 30.10.2007. u krivičnom postupku – lekari veštaci: specijalista sudske medicine i neurolog

zahtev za veštačenje

Pregled oštećenog - 27.06.2007. oko tri godine posle predmetnog događaja – 8 ožiljaka čiji izgled odgovara ubodinama i sekotinama

ubodina na levoj podlaktici

sekotina ili ubodina na levoj podlaktici

ubodina u levom bedrenom predelu

dve ubodina na levoj strani trbuha i ožiljak od operacije

ožiljci posle operacije i zarastanja rane

oko 3 godine posle povređivanja

sekotina leve podlaktice

sa presecanjem

lakatnog živca

nanesena u kafanskoj tuči

Ožiljak na levoj nadlaktici, izgleda ubodine i na levoj šaci, izgleda odbrambene sekotine – A.M. tvrdio da su od rana iz predmetnog događaja – u istoriji bolesti na tim mestima nisu opisane povrede – sud ne može da prihvati ove dve rane

M I Š LJ E NJ E

Na osnovu podataka iz medicinske dokumentacije o lečenju posle povređivanja u predmetnom događaju i telesnog pregleda koji su lekari veštaci izvršili oko tri godine kasnije, zaključuje se da je A.M. 04.08.2004. zadobio 6 povreda u predelu trupa i ruku: četiri ubodine, jednu sekotinu i jednu sekotinu ili ubodinu.

Konstatovane ubodine su nanesene šiljkom i oštricom zamahnutog mehaničkog oruđa, u koje spada nož, a sekotine su nanesene oštricom zamahnutog mehaničkog oruđa, u šta, pored ostalog, spada i oštrica noža. Prema tome, sve konstatovane ubodine i sekotine mogle su biti nanesene jednim nožem, čiji se izgled (uključujući dužinu sečiva) ne može u potpunosti sagledati na osnovu ustanovljenih medicinskih činjenica.

Sekotina leve podlaktice, u čijem prostoru je bio presečen levi lakatni živac, predstavljala je u momentu nanošenja, sama za sebe procenjena, tešku telesnu povredu koja bi, bez primenjenog hirurškog i konzervativnog lečenja, neminovno dovela do teškog i trajnog oštećenja funkcije leve šake.

Nalaz ustanovljen pregledom ukazuje na to da je kod A.M., i pored primenjenog hirurškog i konzervativnog lečenja, sekotina leve podlaktice ostavila za sobom posledice u vidu trajnog oštećenja levog lakatnog živca sa sledstvenom umereno teško oslabljenom funkcijom leve šake.

Ostale konstatovane povrede (ubodina i sekotina leve podlaktice i tri ubodine trupa) predstavljale su u momentu nanošenja, svaka za sebe procenjena, lake telesne povrede.

Međutim, iz presečenih krvnih sudova u prostorima svih rana koje je A.M. zadobio u predmetnom događaju došlo je do znatnog gubitka krvi, što se manifestovalo znacima malokrvnosti (anemije) u krvnoj slici, ali bez kliničkih znakova hemoragijskog šoka. Ovaj gubitak krvi morao je u toku lečenja biti nadoknađen davanjem transfuzija krvi.

Prema tome, zbog gubitka krvi nastalog skupnim dejstvom svih zadobijenih rana, kod A.M. je posle povređivanja nastupilo teško, ali privremeno oštećenje zdravlja, koje je adekvatno sanirano primenjenim merama hirurškog i konzervativnog lečenja (zaustavljanje krvarenja hirurškim zbrinjavanjem rana, davanje transfuzija krvi).

Na glavnom pretresu sudija insistira da se specijalista sudske medicine izjasni o uticaju povrede leve ruke na radnu sposobnost A.M. koji je mašinski kovač

Veštak objašnjava da ne može adekvatno odgovori na to pitanje

Sud naređuje dopunu veštačenja od strane specijalista sudske medicine i medicine rada

Pitanja suda: Određuje se dopunsko veštačenje povreda radi objašnjenja da li je zbog teške telesne povrede: sekotine na laktičnoj i delom dlanenoj strani leve podlaktice oštećenog A.M. prouzrokovana trajna nesposobnost za rad

Na osnovu ustanovljenog neurološkog nalaza i dostavljenog opisa poslova na radnom mestu, koji ukazuje na to da je za obavljanje posla mašinskog kovača potreban stisak obeju šaka sa svim pokretima u njima: adukcija, abdukcija, fleksija i ekstenzija (prstiju šake), zaključuje se da je zbog teške telesne povrede: sekotine leve podlaktice, u čijem prostoru je bio presečen levi lakatni živac, prouzrokovana trajna nesposobnost A.M. za rad na poslovima mašinskog kovača, za koje je bio osposobljen po školi i kvalifikaciji.

Međutim, imajući u vidu životno doba A.M. zaključuje se da ne postoji njegova trajna nesposobnost za druge poslove i radne zadatke lakše vrste i prirode, tako da uz prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju on može da radi na radnim mestima i radnim zadacima za koje nije potrebna opisana funkcija leve šake, s obzirom na činjenicu da je imenovani desnoruk.

UNAKAŽENOST

trajne estetske promene na pojedinim delovima tela, koje su nastale kao posledica povrede i koje kod okoline izazivaju neprijatne utiske (osećaj odvratnosti, zgražavanja, odbojnosti i sl).

uglavnom na otkrivenim delovima tela, ali i na potencijalno vidljivim delovima tela

za kvalifikaciju nije bitno što se promene mogu prikriti upotrebom veštačkih sredstava, ili korigovati medicinskim putem (npr. plastičnom operacijom)

teške posledice

termičkih povreda

ožiljci (keloidi)

unakaženost funkcionalni ispadi

nepravilni ožiljci (keloidi) od opekotina III

stepena

unakaženost funkcionalne

smetnje

suština unakaženosti kao kvalifikatornog elementa proističe iz činjenica da ovakve telesne promene mogu u znatnoj meri otežati budući život osobe i dovesti kod nje do ozbiljnih psihičkih poremećaja

ovakve povrede mogu imati karakter medicinski lakih, ali njihova lokalizacija i izgled utiču na to da se one kvalifikuju kao teške telesne povrede iz st. 2 čl. 121 KZ - ožiljak posle opekotine na licu može predstavljati povredu koja uzrokuje unakaženost, a ista takva povreda na drugom mestu na telu može biti kvalifikovana kao laka

procena unakaženosti često se više zasniva na subjektivnom utisku i proceni onoga koji kvalifikuje povredu, nego na objektivnim medicinskim činjenicama

treba obratiti pažnju na to da li je unakaženost nastala samo kao posledica povrede (npr. veliki, ružni ožiljci koji obično ostaju posle opekotina) ili je eventualno rezultat posebnih ličnih svojstava (npr. sklonost nekih osoba da reaguju stvaranjem keloidnih ožiljaka)

hipertrofični ožiljak - keloid

Teška telesna povreda iz st. 2 čl. 121. KZunakaženost

Teška telesna povreda iz st. 1 čl. 121. KZestetska izmenjenost koja predstavlja izvesni

nedostatak, ali nema karakter unakaženosti (ne izaziva osećanje zgražavanja i odbojnosti)

Laka telesna povreda iz čl. 122. KZpovreda ne dovodi ni do kakve estetske

izmenjenosti odnosno estetskog nedostatka

Za lekare je čest problem kako da na adekvatan način formulišu mišljenje o težini telesnih povreda. Osnovni princip - moraju se koristiti termini koji su navedeni u Krivičnom zakoniku.

- lako razdvajanje lake i teške telesne povrede

-problem kada treba naznačiti o kojoj vrsti teške telesne povrede se radi - da li su u pitanju povrede iz stava 1. ili stava 2. člana 121. KZ

U sudskomedicinskoj terminologiji često se za povrede iz stava 1. koristi izraz "obična teška" telesna povreda, a iz stava 2. "naročito teška" ili "kvalifikovana teška" telesna povreda i iz stava 3. teška telesna povreda "kvalifikovana smrću“.

U praksi smo nailazili na sitaucije da su pojedini pravnici bili protiv upotrebe ovih naziva, koji nisu predviđeni zakonskim odredbama.

- dosadašnja praksa pokazala da se neke povrede teško mogu svrstati u jednu od navedenih grupa povreda

- nalaze se na granici između lakih i teških povreda - tzv. granične povrede

- prelom jednog ili dva rebra bez dislokacije- prelom nosnih kostiju bez dislokacije- izbijanje jednog zuba- manje perforacije bubne opne

KVALIFIKACIJA SE VRŠI POSEBNO

U SVAKOM KONKRETNOM SLUČAJU

NA OSNOVU KOMPLETNOG SAGLEDAVANJA

SVIH MEDICINSKIH ČINJENICA

Milovan Milovanović: “Za ocenu težine povrede nije mogućno odrediti shemu ili pravilnik po

kome bi jedna vrsta povrede bila laka ili teška, zato što svaka vrsta povrede može u jednom slučaju biti laka, a u drugom teška, pa čak i

opasna za život i smrtonosna."

ZA DOBRU KVALIFIKACIJU

POVREDA, KAO I ZA SVAKO DRUGO

DOBRO SM VEŠTAČENJE, VEOMA

JE ZNAČAJAN

DOBAR IZBOR VEŠTAKA

Documents

Klasifikacija i Kvalifikacija Povrede