Klice i klijanje

Zašto su klice zdrave?Klice su prave male vitaminske bombe. Sadrže sve vitamine i minerale koje će

sadržati  ista biljka kad poraste, ali u daleko većoj količini. Prema nekim izvorima, nivo vitamina C, E, A, gvožđa, kalcijuma, kalijuma u klicama je i do 15x veći nego u odrasloj biljci. Klice su mnogo lakše za varenje nego zrno koje nije proklijalo, zato što seme u fazi klijanja sadrži visok nivo enzima koji pomažu varenje. Klice su fantastičan izvor vitamina tokom zimskog perioda, kada svežeg voća i povrća ima veoma malo. Klice i izdanci su veoma jeftin izvor vitamina i minerala za celu porodicu. Primera radi, 100g alfa alfa semenki košta 70-100 dinara, ova količina je dovoljna za klijanje u periodu od nekoliko meseci za tročlanu porodicu. Ako želite da kupite gotove klice ili izdanke, možete ih naći u prodavnicama zdrave hrane po daleko višoj ceni (npr. oko 200 din/100g alfa-alfa klica, koje mogu da traju 5-7 dana).

Semenka suncokreta sadrži sve potrebne hranljive materije da iz nje izraste biljka visine 1,5m.  Zrno pšenice uveća nivo vitamina B za 300% posle samo 2 dana klijanja, a nivo vitamina B2 skoči sa 13mg na 54 mg. Uopšteno posmatrano, u procesu klijanja semena, nivo B vitamina se poveća 300-1400% u zavisnosti od vrste semena. Enzima odgovorni za rast biljaka ima u velikim količinama u klicama i izdancima, oni takodje pomažu proces varenja. Klice su izuzetan izvor proteina, budući da su proteini neophodni za rast i razvoj svih ćelija u biljkama. ( npr. slačica sadrži oko 30% proteina) Količina minerala se takodje uvećava tokom klijanja. Nivo kalijuma u alfa alfa klicama je 870mg/100g, količina kalcijuma 210 mg.

OpremaUzgajanje klica je onoliko jednostavno koliko vi to želite.

Najjednostavnije uzgajanje klica i izdanaka je u tegli. Nešto profesionalnija mogućnost je u tzv. uzgajalištima napravljenim posebno u svrhu klijanja (okrugle ili četvrtaste posude sa rešetkama na dnu kroz koje otiče višak vode. Posude se mogu staviti jedna na drugu za mogućnost klijanja više semena istovremeno.). Treća mogućnost su velika uzgajališta sa posebnim sistemom grejanja, regulacije suvoće vazduha, navodnjavanja, za profesionalne svrhe.

Tegla!Potrebno vam je:1 obična tegla zapremine oko 1000ml1 kuhinjska gumica1 gaza ili platnena maramicadobra volja 

Semena prethodno oprati. Ukoliko želite da klijate veća semena, potrebno je da ih ostavite u vodi preko noći da pokrenete proces klijanja i oslabite tvrdu opnu semena kroz koju će klica izbiti (npr. sočivo, mungo i azuki pasulj, cvekla, suncokret, bundeva i sl.).Ukoliko klijate sitnija semena ili semena koja lako trunu ili su podložna buđanju (heljda, pšenica, slačica, brokoli), prethodno namakanje nije potrebno (sitnija semena

koja ne zahtevaju namakanje: alfa alfa, dajkon rotkva, kres salata). Generalno, možete sva semena prethodno potapati, to nije pogrešno. Ako želite da ubrzate proces, manje semenke možete samo isprati kao što je ispod objašnjeno.

Semena perete tako sto šačicu semena ubacite u teglu. Sipate vodu u teglu. Teglu zatvorite gazom ili platnenom maramicom i vežete kuhinjskom gumicom. Potom ispirate tako što teglu ostavite u sudoperi, nagnutu u stranu (kao na slici gore), tako da višak vode iscuri, a da semena ostanu u tegli. Želite da imate uvek navlažena semena, a ne potopljena u vodu. Vlaga podstiče klijanje, a ako su potopljena u vodi velika je mogućnost da će istrunuti pre nego što isklijaju. Dva puta dnevno, ujutru i uveče, semena operete i okrenete teglu da iscuri višak vode. U narednih 2-5 dana, u zavisnosti od semena, videćete prve klice. Ako pustite klice da porastu i olistaju, dobićete izdanke.

Svetlost i temperaturaTokom prva 2-3 dana dok ne krenu prve klice, potrebno je držati semenje na

mračnijem mestu (asocijacija je zemlja u kojoj seme inače klija). Kada isklija, možete teglu prebaciti na prozor ili svetlije mesto (kao što i biljka raste prema suncu). Na ovaj način će klice ubrzo dobiti lepe zelene listiće i postaće izdanci bogati hlorofilom. Sada su vaše klice spremne za upotrebu. I klice i izdanci su jednako zdravi i odličan su dodatak ishrani. Neko više voli klice koje jos nisu olistale, tada je ukus manje intenzivan.Proces klijanja se odvija na sobnoj temperaturi. Kada dobijete željenu veličinu klijanog semena, odložite ga u frižider (hladna temperatura usporava rast i čuva hranljive materije). Vaše klice i izdanke ćete zalivati na isti način i dalje: ispiranjem ujutru i uveče (kada višak vode iscuri, možete ih vratiti u frižider). U frižideru, klice mogu da traju i do 7 dana. U zavisnosti od temperature u sobi/kuhinji, nekada mogu da stoje i napolju 5-7 dana nakon što isklijaju. Nakon toga počinju da venu ili su preteške i padaju, jer im je potrebno zemljište da ih drži.

Koja semena su dobra za klijanje?Ukoliko imate mogućnost da kupite organsko seme, ono je najbolji izbor za

klijanje. Alternativno, kupite netretirano seme (seme koje nije prskano pesticidima i hemikalijama koje sprečavaju buđanje, kvarenje i sl.).Prvo semenje koje smo klijali

Alfa alfa semenke su najpreporučljivije za početak vaše karijere klijanja. Veoma brzo klijaju. Možete, a ne morate da ih potapate preko noći. Ne buđaju. Lako prežive ako zaboravite da ih zalijete. Neutralnog su ukusa. Za prvo klijanje vam preporučujem da uzmete količinu semena koja će biti dovoljna da prekrije dno tegle. Kada završite proces klijanja i vidite koju količinu klica na ovaj način dobijate, možete povećati ili smanjiti količinu semena prema sopstvenim potrebama.

Nedavna istraživanja pokazuju da enzimi brokolija sadrže veliku količinu supstance (sulforaphane) koja se bori protiv kancerogenih ćelija. Količina ovih enzima 10-100x veća u klicama brokolija, nego u odrasloj biljci. Evo još nekih semena koja sadrže visok nivo ove supstance: rukola, karfiol, kineski kupus, blitva, dajkon rotkva, kelj, keleraba, slačica, rotkvica,repa, kres salata, prokelj.

Kako koristimo klice?Posute po salati, u sendviču, u hladnim supama, u zelenom kašastom soku,

samostalno ili na bilo koji drugi način koji vam prija. Mi volimo da ih pospemo čak i po voćnoj salati. Ukoliko imate kvalitetan sokovnik koji radi po principu hladnog cedjenja i veliku količinu klica, možete od njih praviti sok. Mogućnosti su nebrojene, ostavljene vašoj mašti i kreativnosti.

Riđuvelak

Riđuvelak se dobija fermentacijom pšeničnih klica u vodi. Već natopljena i proklijala pšenična zrna oprati hladnom vodom. U posudu se na svaka 2 prsta propranih klica stavi 5 do 6 prsta vode. Pokrije se gazom, veže gumicom i stoji na sobnoj temperaturi 3 dana. Nakon toga, sadržaj procediti, s tim da klice ostanu sasvim malo u tečnosti. Dobijeni riđuvelak možete odmah piti ili odložiti u frižider za kasnije. Zatim doliti istu količinu vode u posudu sa klicama i ponovo ostaviti da fermentiše 2 dana. Po isteku drugog dana ceđenje ponoviti, opet doliti vodu i odložiti još jedan dan. Zatim ponovo procediti, klice baciti, a dobijeni riđuvelak piti ili odložiti u frižider. Hladan je najbolji. Riđuvalak je kiselkastog, osvežavajućeg ukusa.

Riđuvelak pročišćava organizam i obogaćuje crevnu floru. Sadrži više vitamina, među kojima je nekoliko vitamina iz B grupe, vitamini A, C, E i K.

Pšenica najviše dolazi do izražaja kada se koristi u obliku klica. Upotreba klica u ishrani je klasičan primer ishrane presnom hranom. Za samoproizvodnju klica vam ne treba mnogo preduslova. Dovoljno vam je malo dobre volje, staklena tegla, gaza i gumica za teglu. Oprana, puna zrna potopite u čistu mlaku vodu i to dva prsta zrna, tri prsta vode. Po isteku vremena natapanja, zrna procedite, a vodu nikako ne bacajte već je pijte jer je puna minerala i vitamina. Teglu prekrijte gazom i učvrstite gumicom. Dok klice ne narastu 1,5 do 2 cm ispirajte ih jednom do dva puta dnevno hladnom vodom. Moraju biti uvek vlažne, ali ne mokre. Nekoliko sati pre upotrebe, proklijala zrna (klice) stavite na sunce radi formiranja hlorofila. Neutrošene klice možete čuvati više dana u frižideru, zatvorene u plastičnoj posudi ili tegli. Ispirajte ih svakog dana hladnom vodom.

Vreme natapanja pšeničnog zrna je 12 sati, a vreme klijanja od 3 do 4 dana. Idealna temperatura klijanja je 20 Celzijusovih stepeni.Na potpuno isti način mogu klijati i zrna ostalih žitarica i drugog semenja.

 Potrebno vreme natapanja i klijanja žitarica

Vrsta Vreme natapanja Količina Vreme

klijanja Namena

Pšenica 12 sati 200 g 3 - 4 dana salate, musli, supe, riđuvelak, desert

Suncokret 24 sata 200 g 2 - 3 dana sosevi, salate, dodatak jogurtu

Heljda 3 - 4 sata 100 g 2 - 4 dana musli, namaz, salate, dodatak supama

Ovas 10 sati 200 g 2 - 3 dana musli, hleb, supeSočivo 12 sati 100 g 3 - 5 dana salate, supe, namazi, pire

Kukuruz 12 sati 200 g 2 - 3 dana musli, corn-flexMungo pasulj 12 sati 100 g 3 - 5 dana supe, salate, pire,

sendviči, sokoviPirinač 24 sata 200 g 4 - 5 dana salate, supe, prilog jelima

Susam 8 sati 200 g 2 dana preliv za salate, musli, sosevi, desert

Soja 12 sati 100 g 2 dana mleko, supe, prilog jelimaAzuki pasulj 12 sati 200 g 5 dana salate, sendviči, pire

Majka priroda je vešto osmislila kako da semenje i orašasti plodovi prežive dok ne dodje vreme za klijanje: u njima se nalaze tzv. blokatori enzima, prirodni inhibitori koji nestaju kada se stvore uslovi za klijanje semena i stvaranje nove biljke. Namakanjem imitiramo prirodni proces klijanja i oslobadjamo enzime u semenju i orašastim plodovima. Kada se seme nalazi u prirodi, ono čeka pogodne uslove (kišu i vlažno vreme) da započne proces klijanja. U domaćinstvu mi pomažemo ovaj proces potapanjem semenja u vodu.

Da bismo svarili semenje i orašaste plodove neophodni su nam enzimi. Postoje tri osnovne vrste enzima: enzimi za varenje, metabolički enzimi i prehrambeni enzimi. Enzimi za varenje pomažu da se hrana svari, a metabolički enzimi pomažu biološke procese u organizmu. Ove dve grupe enzima se nalaze u našem organizmu. Prehrambeni enzimi se nalaze u sirovim namirnicama i pomažu varenje konkretne namirnice u našem organizmu. Varenje započinje već u ustima, žvakanjem i nastavlja se u želucu.

Termičkom obradom preko 48 stepeni se većina prehrambenih enzima neutrališe, tj. nestaje i varenje je samim tim teže. Sve tri pomenute vrste enzima su nam potrebne za pravilno funkcionisanje organizma, te korišćenje vitamina i minerala koje unosimo kroz ishranu.Funkcija enzima:- hemijski procesi u organizmu (metabolički i enzimi za varenje)- razgradnja hrane (prehrambeni enzimi)- sprečavanje truljenja delimično svarenih proteina, neželjene fermentacije ugljenih hidrata i kvarenje masti u sistemu za varenje.

Žitarice

Posebno aktuelna tema u poslednje vreme je teško varenje žitarica, posebno onih sa glutenom. Njihova pravilna priprema može u mnogome doprineti većoj iskoristivosti hranljivih materija i lakšem varenju.

Naši preci su žitarice pre upotrebe potapali, fermentirali ili klijali. Za vreme fermentacije i potapanja se gluten i drugi teško svarljivi proteini delimično razgrađuju na jednostavnije komponente što olakšava varenje. To je ono što danas često zaboravljamo i od nepravilne pripreme potiče dobar deo problema vezan za varenje žitarica. Pored žitarica, mahunarke i orašasti plodovi sadrže fitinsku kiselinu u opni, koja sprečava apsorpciju vitamina i minerala u organizmu. Kada govorimo o bezglutenskim žitaricama kao što je heljda, proso, te amarant i kinoa koje nisu žitarice, ali se pripremaju na isti način: one takodje sadrže fitinsku kiselinu u opni i idealno je klijati ih ili kuvati najmanje 2h, za one koji radije kuvaju.

Za one koji prave hleb, stari postupak pravljenja fermentisanog testa koje stoji preko noći je najispravniji način da se pripremi hleb. Alternativa ili još bolji način pripreme je hleb od proklijalog zrna žitarice. Fitinska kiselina

Fitinska kiselina predstavlja skladište fosfora u zrnu. Sadržaj fosfora (fitata) će zavisiti od sadržaja fosfora u đubrivu, što je veća količina fosfora veća je i količina fitinske kiseline. Zbog toga se prednost daje organski uzgajanim namirnicama, jer u startu sadrže manju količinu fitata.

Netretirana fitinska kiselina u crevnom traktu dolazi u dodir sa kalcijumom, magnezijumom, gvoždjem i posebno cinkom i onemogućuje njihovu apsorpciju. To je razlog zašto ishrana koja je prezasićena žitaricama može dovesti do ozbiljnih nedostataka minerala u organizmu i osteoporoze. Dobar deo današnjih bolesti creva (sindrom iritabilnog creva, kolitis, celijaklija, ali isto tako i jednostavnijih problema kao što je naduvanost, stomačni bolovi, gasovi, hroničan zatvor, alergije), navode neki autori, potiče od prevelike konzumacije integralnih žitarica, mahunarki i orašastih plodova koji nisu adekvatno tretirani (potapani preko noći i isklijali ili potapani pa kasnije kuvani), te se u organizam unese previše fitinske kiseline i nerazgrađenih proteina iz žitarica što snažno opterećuje creva i ceo sistem za varenje. Prevelika opterećenost vremenom dovodi do ozbiljnijih problema. U čemu namakati?

Namakanje možete vršiti u čistoj vodi ili još bolje vodi sa limunom/sirćetom ili vodi sa glinom da neutrališete potencijalne gljivice koje posebno vole indijske orahe i pšenicu. U svakom slučaju, namakanje treba da traje min 7h, a najbolje je preko noći. Ujutru ćete videti malu klicu na orašastom plodu. Nakon 7h u mlakoj i kiselkastoj vodi se najbolje neutrališe fitinska kiselina. Neutralizacijom fitinske kiseline i oslobađanjem blokatora enzima nudimo našem organizmu mogućnost da iskoristi sve vitamine iz žitarica, orašastih plodova, mahunarki i semenja, a posebno vitamine B kompleksa. Za sve one koji vole da kuvaju, kuvanjem se takođe neutrališe deo fitinske kiseline, ali je i dalje poterbno namakanje jer oslobađa veću količinu fitinske kiseline. Kuvanje sa algama (kombu, nori, wakame, arame) doprinosi takođe neutralizaciji fitinske kiseline i boljem varenju. Da  li ih posle namakanja sušimo?

Možete ih konzumirati u mokre ili iskoristiti za pravljenje nekog krema ili torte. Ukoliko ste namakali veću količinu, zgodno je da je prosušite na dehidratoru, suncu ili radijatoru. U svakom slučaju temperatura grejnog tela ne treba da prelazi 40. podeok. Da rezimiramo: Zašto je dobro namakati orašaste plodove, semenke i žitrice? 1. Da uklonimo ili umanjimo efekte fitinske kiseline2. Da uklonimo ili umanjimo količinu tanina3. Da neutrališemo blokatore enzima4. Da podstaknemo proizvodnju korisnih enzima.5. Da povećamo količinu vitamina, posebno B vitamina.6. Da razbijemo gluten i olakšamo varenje7. Da proteini budu lakši za apsorpciju8. Da izvršimo prevenciju gubitka minerala zbog fitinske kiseline9. Da neutrališemo toksine u crevima