KLINIČKA PATOLOGIJA I TERAPIJA

SOCIJALNIH ŽIVOTINJA

TUMORI RESPIRATORNOG TRAKTA

1

Univerzitet u Beogradu

Fakultet veterinrske medicine Klinika za male životinje

doc dr Predrag Stepanović

• Primarni tumori respiratornog trakta mesojeda imaju

manju stopu pojavljivanja u odnosu na druge

sisteme i tkiva životinja kao i u odnosu na ljude.

• Za razliku od ljudi, pluća su predominantno mesto

za većinu metastaza kod životinja.

• Pravilno predstavljanje tumora respiratornog trakta

zahteva njihovu sistematizaciju u odnosu na

anatomske delove i histološke strukture.

Biće predstavljeni:

• Nazofaringealni, paranazalni, laringealni i trahealni

tumori;

• Plućni tumori;

• Tumori pleuralne duplje

Tumori nazalnog i paranazalnog regiona

Epitelijalni Tumori

1.1. Benigni

• 1.1.1 Papillom

• 1.1.2 Adenom

1.2 Maligni

• 1.2.1 Karcinom skvamouznih ćelija (epidermoid)

• 1.2.2 Tranzicionalni karcinom

• 1.2.3 Adenokarcinom

• 1.2.4 Adenoskvamouzni (mukoepidermoid) karcinom

• 1.2.5 Adenoidni cisticčni karcinom

• 1.2.6 Karcinom acinusnih ćelija

• 1.2.7 Nediferenciran (anaplastični) karcinom

• 1.2.8 Olfaktorni neuroblastom (esthesioneuroblastoma)

• 1.2.9 Neuroendokrini karcinom

Histological Classification of the Respiratory System of Domestic Animals (Dungworth et al. 1999)

• Mezenhmalni Tumori

• Različiti Tumori

• Lezije nalik na tumore

– 4.1 Polipi

– 4.2 Hronični proliferativni rinitis

Tumori Larinksa i Traheje

• Epitelijalni Tumori

– 1.1 Benigni• 1.1.1 Adenom

• 1.1.2 Papillom

– 1.2 Maligni• 1.2.1

Adenocarcinoma

• 1.2.2 Karcinom skvamoznih ćelija

• 1.2.3 Neizdiferencirani karcinom

• Mezenhimalni Tumori

– 2.1 Rabdomiom

– 2.2 Drugi

• Različiti Tumori

– 3.1 Onkocitom

– 3.2 Drugi

• Sekundarni Tumori

– 4.1 Tiroidni karcinom

• Lezije nalik na tumore

Tumori plućaEpitelni Tumori

1.1 Benigni

• 1.1.1 Papillom

• 1.1.2 Adenom

– 1.1.1.1 Papillarni

adenom

– 1.1.1.2

Bronhioloalveolarni

adenom

1.2 Maligni

• 1.2.1 Karcinom bronhijalnih ćelija

• 1.2.2 Karcinom skvamoznih ćelija

• 1.2.3 Adenokarcinom

1.2.3.1 Adenokarcinom, papilarnih

ćelija (acinusnih solidnih,ili mešanih)

1.2.3.2 Bronhioloalveolar ni karcinom

1.2.4 Adenoskvamozni karcinom

• 1.2.5 Karcinom malih ćelija

• 1.2.6 Karcinom velikih ćelija

• 1.2.7 Neuroendokrini tumor

• 1.2.8 Pulmonarlni blastom

• 1.2.9 Kombinovani karcinom

Mezenhimalni Tumori

• Mešani Epitelijalni i

Mezenhimalni Tumori

– 3.1 Karcinosarkom

• Različiti Tumori

– 4.1 Tumor Granularnih

ćelija

– 4.2 Limphomatoidna

granulomatoza

– 4.3 Maligna histiocitosza

– 4.4 Drugi

• Secundarni Tumori

• Tumorlima slične Lezije

– 6.1 Bronhioloalveolarna

hiperplazija

– 6.2 Drugi

• 7. Pleuralni Tumori

– 7.1 Mezoteliom

NAZOFARINGEALNI, PARANAZALNI SINUSNI,

LARINGEALNI I TRAHEALNI TUMORI

• Tumori nosne šupljine i paranazalnih sinusa se

generalno retko pojavljuju, i uglavnom se nalaze

kod pasa.

• Morfološke forme ovih neoplazmi kod životinja su

istovetne humanim formama. Tumori nosne

šupljine i paranazalnih sinusa su asocirani sa

hroničnim iritacijama usled zagađene sredine, i

početnim lezijama, kao i pojavom metaplazija

nosnog mukoznog epitela.

• Kompleksna struktura nosne šupljine i paranazalnih

sinusa (kosti, hrskavica, vaskularizovano vezivno

tkivo, pokrivenost epitelom i žlezdanim epitelom)

određuje pojavljivanje i razvoj različitih tumoroznih

formi.

• Kako domaće životinje žive pod različitim uslovima

držanja, ishrane i rada, sa različitom dužinom života,

striktna morfološka klasifikacija nije praktična.

Morfološka klasifikacija, prema STÜNZI and HANSER (1976), unapređena DUNGWORTH (1993) podrazumeva sledeće forme tumora :

• Tumori površine i žlezdanog epitela: – papillom;

– adenom;

– karcinom quamoznih ćelija;

– karcinom vretenastih ćelija;

– intermedijalni ili tranzicioni karcinom;

– adenokarcinom;

– Anaplastični karcinom;

• Mezenhimalni tumori;

• Tumori kostiju i hrskavice;

• Neklasifikovani tumori;

• Olfaktorni neuroblastom.

Klinički simptomi

Nisu specifični, a karakterišu se: – kijanjem,

– epistaksom,

– mukusom,

– tumefakcijama i

– drugim manifestacijama koje se mogu naći kod rinitisa, sinuzitisa, osteomijelitisa, stranih tela, trauma, itd.

• Dodatni podaci u postavljanju dijagnoze se dobijaju radiološkim snimanjem i naročito tomografskim snimanjem.

• Većina autora pominje prisustvo metastaza u regionalnim limfnim čvorovima u 41% slučajeva.

Nazalni papilom

• Nalazi se kao solitaran ili multipni tumor, više kao

unilateralan, ponekada ima i polipozni izgled.

• Polip je gladak, na peteljci, zbijen, ponekada sa

ulceracijama koje krvare, a može biti bele, roze ili

crvene boje.

• Učestalost pojavljivanja kod pasa i mačaka je

umerena.

• Povremeno se vraća, nakon hiruškog uklanjanja

Histopatološke, strukture ukazuju na meko-fibrozni aspekt,

ponekada sa ostrvima koštanih metaplazija, površine pokrivene

sa kuboidnim ili prizmatičnim epitelom, sa čestim prisustvom

inflamatornih ćelija.

Etiologija - hronične inflamacije nazalne mukoze i/ili

alergijske reakcije .

Karcinom skvamoznih ćelija

• Relativno je čest kod pasa, nalazi se kao iregularna

bela formacija, i na sekciji, vezivno tkivo gradi

lobularni izgled.

• Sekundarne infekcije, nekroze i hemoragije utiču na

slabiju konzistenciju kako tumora, tako i okolnog

tkiva.

• Histološka, struktura se karakteriše hiperkeratozom na površini i prisustvom keratinskih sfera u dubini, ali u mnogim slučajevima keratinizacija je redukovana, ali karakteristike povećanog maligniteta su očigledni.

• Tumorske ćelije su u ostrvcima kompaktnog karcinoma ili su raštrkane u grupice.

• Ćelije su velike, nisu uniformne, sa prisustvom intercelularnih mostova, preobilne, crvene, fino granulisane ili sa penastom citoplazmom.

• Jedra su heterogena, bleda, sa 1 ili 2 jedra.

• Uopšteno, anaplazija i veći broj mitoza su očigledni.

• Vezivna stroma deli grupe i ostrvca neoplastičnih ćelija, koje su po nekada infiltrovane sa monocitima.

Nazalni skvamozni

karcinom,

umerena keratinizacija

Nazalni epidermoid

ne-skvamozni karcinom,

bez keratinizacije

Laringealni tumori

• Laringealne neoplazije nisu uobičajene kod pasa.

• Zabeležena je rasna predispozicija kod Zlatnih

retrivera i Labradora.

• Afektirani psi obično imaju inspiratornu dispnoju,

stridore, promenu glasa (hrapav lavež ili gubitak

glasa), kašalj, ekspiratornu dispnoju, disfagiju i

gubitak telesne mase.

• Klinička dijagnoza može biti predpostavljena na osnovu anamneze, prisutnih kliničkih simptoma, vizuelizacije laringealnih masa i ultrasonografske identifikacije lokalizovanog tkiva.

• Definitivna diagnoza zahteva uzorkovanje tkiva biopsijom i histološku identifikaciju tipa neoplazija .

• Diferencijalna dijagnoza uključuje laringealnu paralizu i karcinom tireoideje.

• Terapija obično uključuje hiruško uklanjanje, upotrebu hemoterapije a ako postoji ubrzano bujanje i radijacionu terapiju.

• Tiroidni karcinomi su uglavnom slobodno pokretljivi tumori koji retko metastaziraju i mogu se tretirati samo hiruškom ekscizijom.

Veliki pedunkularni laringealni rabdomiom uklonjen iz psa

Tumori pluća• Kod pasa, karcinomi pluća se uglavnom javljaju oko

10 godine starosti, a ekstremno retko ispod 6

godina, dok se anaplastčni karcinom javlja oko 8.5

godina.

• Kod mačaka se karcinom pluća javlja sa 12 godina.

• Učestalost kod pasa nije vezana za rasu, mada su

nešto češće zapaženi kod Boksera i Nemačkih

ovčara.

• Pol nema uticaja na razvoj karcinoma pluća kod bilo

koje vrste.

• Histološka ispitivanja tumora pluća su pokazala veliku

ćelijsku heterogenost u okviru iste neoplazije, što

otežava dijagnostiku i procenu stepena maligniteta.

• Klasifikacija plućnih neoplazija je komplikovana zbog

postojanja mogućnosti da dođe do metaplazija

epithelijuma i mezenhimalnih tkiva; što daje,

intermediatovane ili mešane forme, i tada histogenetsko

poreklo nije moguće sa sigurnošću ustanoviti.

Prema STUNZI, HEAD and NIELSEN (1974), histološka klasifikacija podrazumeva

sledeću nomenklaturu plućnih neoplazija kod životinja:

• Karcinom skvamozniuh ćellija ili Epidermoid

• Anaplastični karcinom :

– – Anaplastični karcinom malih ćellija: lymphocyte-like tip; tip nalik na vretenaste ćelije; poligonalni tip;

– – Anaplastični karcinom velikih ćelija: giant cell tip.

• Adenokarcinom:

– – papilarni adenom;

– – bronhoalveolarni adenokarcinom.

• Epidermoid (skvamozne ćellije) karcinom kombinovan sa adenokarcinomom.

• Karcinoidni tumori.

• Tumori bronhijalnih ćellija.

• Mešani tumori.

• Benigni tumori.

• Sarkomi.

• Neklasifikovani tumori.

slična, adaptirna i mnogo pragmatičnija je klassifikacija po

DUNGWORTH –u (1993):

• – primarni epitelialni plućni tumori;

• – bronhijalni papilomi;

• – adenomi bronhialnih žlezdi;

• – bronhogeni karcinomi: karcinom skvamoznih

ćellija (epidermoid); adenokarcinom;

adenoskvamozni karcinom; nediferencirani

karcinom (aplastic) malih ili velikih ćellija;

• – bronhoalveolarni tumori: adenom; karcinom;

• – karcinoidi.

• Najčešće dijagnostikovani tumori pluća kod

domaćih životinja su bronhogeni ili bronhoalveolarni

adenokarcinomi.

• Kod pasa i mačaka, plućni adenokarcinomi su

neoplazije sa najvišom incidencom, dok su

anaplastični karcinomi i karcinomi skvamoznih

ćellija retki, skoro su dijagnostikovani kod mačaka.

Ovi aspekti su potpuno različiti u odnosu na ljude,

kod kojih su anaplastični karcinom carcinoma i

karcinom skvamoznih ćellija sa pulmonanom

lokacijom veoma česti.

• Klinički znaci, bez obzira na histološki tip neoplazme

se kod pasa manifestuju kao i kod ostalih vrsta.

Karakteriše ih kašalj, dispnea, značajniji gubitak

telesne mase koji rezultuje kaheksijom, slabost srca i

exitus usled pulmonalnog edema. Kod pasa su

plućne neoplazije udružene sa hipertrofično,

osteoartropatijom. Lezije su bile nađene i u

slučajevima primarnih plućnih neoplazija i kod ne-

pulmonalnih tumorsa koji su metastazirali u plućima,

ili čak nakon ekscizije tumora i pojave rekurentnih

pulmonalnih metastaza.

• Anatomsko-patološka slika se karakteriše čestom

lokacijom na periferiji dijafragmatičnih lobusa,

subpleuralno, dok je desno plućno krilo čršćr

zahvaćeno od levog.

• Bronhopulmonalne neoplazije pretežno imaju

unicentrično pojavljivanje, ponekada sa ranom i

brzom diseminacijom, tako da su ubrzo

multicentrične. Primarni tumor pluća može započeti

sa aspektom pneumonije, podseća na sivu

hepatizaciju, sa malim noduarnim fokusima.

• Histopatološki, struktura tumora varira u zavisnosti od

tipa neoplazije, do toga koja je karakterna crta tumora

izražena. Definicija neoplastičnog tipa i stepena

maligniteta se uzimaju u obzir prilikom procene

karakteristika tumora pluća. U strukturi tumora pluća se

mogu pojaviti različiti histološki tipovi, što iziskuje

ispitivanje različitih delova istog tumora. Moguće je

otkriti i različite stepene diferencijacijeu istom tumoru.

Ime neoplazije će reflektovati najviše diferencirani tip,

dok će karakteristike manje diferenciranih delova

takođe biti pomenute. Histološka struktura ukazuje da

najveći broj tumora pasa potiče od bronhijalnih žležda.

Epidermoid - karcinom skvamoznih

ćellija

• Gotovo uvek potiče od bronhijalnog epitelijuma, i češće lokalizovan u hilumu pluća.

• Histološki to je kompaktna masa velikih, slojevitih ćelija, sa različitim stepenom širenja i keratinizacijom. Mogu biti identifikovani intercelularni dezmozomi i/ili keratinizatcije, što olakšava dijagnozu. Po nekada se u okviru neoplastičnih ostrvaca pojavljuju nekrotični fokusi, a oko neoplastičnih ostrvaca, može se razviti fibrozna stroma. Metastaze se javljaju u bronhijalnim limfnim čvorovima, ali se mogu takođe javiti i dalje.

Plućni epidermoid –

skvamozni karcinom

Plućni anaplastični

karcinom,

lmphocyte - like tip.

Adenokarcinom

• Karakteriše se strukturom koja je slična žlezdanoj, sa

specifičnim osobinama neoplazija. Histološko poreklo

neoplazije može biti bronhijalni epitel, iili bronhijalni ili

bronhiolarni žlezdani epitel.

AdenokarcinomBronhijalnih žlezda

• Rast adenokarcinoma je infiltrativan, što može u

početku ličiti na pneumoniju. Ove pulmonalne

neoplazme su česte, one lako metastaziraju na

limfne čvorove, pleuru ili parenhimatozne organe.

• Mikroskopski, adenokarcinom može da se razvija

kao papilarni, acinusni, solidni ili mešani

adenokarcinom i bronhioloalveolarni adenokarcinom.

Papilarni i acinusni adenokarcinom

• Najčešći tip primarnog tumora pluća koji se nalaze

kod domaćih životinja; obično su visoko destruktivni i

invazivni; formiraju satelitske čvoriće sa raširenim

unutrašnjim – vadušnim prostorima , sa širokom

diseminacijom kroz limfatično tkivo; dpk metastaze

na ostale organe nije uobičajena.

• Najčešće nije moguće odrediti odakle potiču.

• Histološki, maligne ćelije su obično stubaste i imaju

velike, ovoidne bazalne nucleuse; ponekada, se

pojavljuju vakuole sa mukoznim sadržajem i obilnom

sekrecijom u citoplazmi; najčešće, veliki tumori imaju

regionalne varijacije u veličini, visini, i izgledu ćelijskog

jedra i citoplazme. Prisutne su nekroze, holesterol i/ili

kalcifikovani depoziti soli i inflamatorna reakcija;

ponekada su nađene metaplazije hrskavice ili čak kostiju.

Lung papillary adenocarcinoma.

Papilarni adenokarcinom pluća.

Bronhioloalveolarni karcinom

• Pojavljuje se uglavnom kod pasa. Glavna odlika

bronhioloalveolarnog karcinoma je normalan alveolarni

crtež i generalna očuvanost pulmonalne arhitekture, dok

alveolarna struktura često sadrži odbačene ćelije.

• Može postojati blago izražen papilarni ili tubulopapilarmi

crtež u alveolarnoj slici. Ćelije su kuboidne ili nisko

prizmatične i leže na fibroznom septumu.

• Histološki, arhitektura glavnih tumorskih ćelijskih

linija podseća i na alveolarne i na terminalne

bronhiolarne ćelije.

• Moguće je naći ćelijski pleomorfizam , sa retkim

binuklearnim ili multinuklearnim ćelijama.

• Diferencijacija bronhioloalveolarnog karcinoma od

adenoma može biti otežana ukoliko nema

stromalne i/ili limfatične invazije;

• kao što i, diferencija između bronhioloalveolarnog

karcinoma i papilarnog adenokarcinoma može

predstavljati problem.

Bronhioloalveolarni adenokarcinom

• Diferencijalna dijagnoza će uključiti dirofilariju,

kennel cough , plućnog crva ( Filaroides osleri) i

hronični bronhitis.

• Treatman obično zahteva lobektomiju nakon

torakotomije ili endoskopiju u slučajevima gde

traheja nije afektirana metastazama, i kada je

moguće lečenje. Dodatna radijaciona terapija ili

hemoterapija mogu biti neophodne.

• Sistemska hemoterapija, intrapleuralna hemoterapija ili

obe u kombinaciji cisplatina, carboplatina i

mitoxantrona mogu biti upotrebljene za tretiranje

malignih pleuralnih efuzija.

Bronhijalni karcinom

Kranijalni medijastinalni karcinom

• Kranijalni medijastinalni karcinomi su medijastinalni

tumori koji produkuju anteriorne mase u toraksu

pasa.

• Veći broj tipova karcinoma mogu afektirati prednji

medijastinum, i tu spadaju:

• Karcinom ektopičnih folikularnih ćelija

• Tiroidni karcinom medularnih ćelija

• Neuroendokrini karcinom

• Anaplastični karcinom

• Karcinom Timusnih branhijalnih ćelija

• Klinički afektirani psi nedvosmisleno imaju simptome

koji ukazuju na intratorakalne mase; inspiratornu

dispneu, stridore, kašalj, povraćanje, gubitak telesne

mase i anorelsija.

• Transkutana torakocenteza može pokazati varijabilni

stepen hemotoraksa ili piotoraksa.

• Dijagnoza se obično bazira na perkutanoj biopsiji i

histološkoj analizi uzoraka tkiva.

• U diferencijalnoj dijagnozi razmotriti medijastinalne

lipome, plućne karcinome, bronhijalne karcinome,

timome, limfome, infestaciju sa Coccidioides

spp i Nocardia spp.

• Radiografski snimci obično sadrže vidljive

medijastinalne mase, obično praćene sa

sekundarnom kardiomegalijom i edemom pluća,

• U većini slučajeva je indikovana hiruška ekscizija

tumora, ali je uvek praćena sa lošom prognozom

usled učestalih metastaza.